Ekonomija

Datum političko, a ne ekonomsko pitanjeČak i kada bi nas EU s poklonjenom članskom kartom primila u svoje redove koliko sutra naš život ne bi bio bolji i lagodniji

Sa prošlogodišnjom inflacijom od 12,2 odsto, dvostruko većom od planirane, Srbija je bila evropski rekorder. Državni dug je dostigao 61,5 odsto vrednosti svega što u godini stvorimo, odnosno vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP), uprkos zakonom utvrđene gornje granice od 45 odsto.

Ukupna devizna zaduženost države i privrede premašuje 80 odsto BDP, pa i po tom osnovu važimo za visoko zaduženu zemlju. U grupi smo rekordera na Starom kontinentu i po broju nezaposlenih među sposobnima za rad – oko 750.000 duša.

Srbija je evropski rekorder i po učešću BDP rashoda za penzije i plate zaposlenih u državnim službama. Od oko 1,8 miliona zaposlenih, samo 17 odsto, ili oko 300.000 radi u industriji. Ekonomisti upozoravaju da je taj odnos broja zaposlenih u proizvodnji i državnim službama neodrživ.

Da li bi pri sadašnjem stanju srpske ekonomije EU počela pregovore o našem prijemu?  Istini za volju, ni nekadašnje ekonomske perjanice među članicama „evropske dvadesetsedmorke” nisu ono što su nekada bile.

Štaviše, i većina onih među 17 članica „evrozone” danas ne bi ispunilo neke od ekonomskih kriterijuma za prijem utvrđenih 1993. godine u Kopenhagenu. Primera radi, procenjuje se da je ukupan državni dug Nemačke u 2012. premašio 2,2 biliona evra.

U tom slučaju, odnos duga prema bruto domaćem proizvodu Nemačke mogao bi da dostigne 83 odsto, znatno iznad zvaničnog limita Evropske unije od 60 odsto utvrđenim Lisabonskim sporazumom.

– Kada je reč o ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za početak pregovora, siguran sam da bi pregovori sutra mogli da počnu – smatra Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju i finansije.

– Bugarska i Rumunija primljene su u EU, a pokazatelji stanja njihovih ekonomija u to vreme nisu bili ništa bolji od naših. Za početak pregovora nije odlučujuća visina BDP po stanovniku, već uređenost privrednog sistema, odnosno postojanje funkcionalne tržišne ekonomije. Kad počnu pregovori, Unija će, pre svega, pitati koliko je učinjeno na ukidanju monopola i korupcije.

Crnobrnja smatra da naš državni dug, inflacija, budžetski i drugi deficiti, nisu smetnja za početak pregovora.

Odlučujuće je pitanje Kosova, a od ekonomskih uslova unapređivanje ekonomskog sistema. To podrazumeva sve ono što zahtevaju mnoga udruženja privrede, od Privredne komore Srbije do Saveta stranih investitora.

Oni, u najkraćem, traže smanjivanje administriranja, smanjivanje poreskih i neporeskih opterećenja i predugo čekanje dozvola za pokretanje privredne aktivnosti, kaže Crnobrnja i podseća da pregovori traju dugo.

Najkraće se pregovaralo sa Grčkom – 3,5 godina, koja je sada najslabija karika ekonomske evrozone, dok se sa Austrijom, Finskom i Švedskom pregovaralo osam godina.

– Srbiji od početka pregovora do prijema sigurno predstoji šest do osam godina – tvrdi Crnobrnja.

– U tom vremenu mora da poboljša svoj ekonomski sistem, ojača ekonomiju i postigne ključne pokazatelje.

Vladimir Grbić, profesor Megatrend univerziteta, smatra da početak pregovora Srbije o članstvu u EU ne zavisi od stanja njene ekonomije.

– U Studiji izvodljivosti dominiraju politička pitanja. U njoj nema brojeva i ekonomije. Pogotovu ih ne bi bilo danas, kada u Uniji vlada recesija. Naša sadašnja inflacija, platnobilansni

deficit, velika zaduženost, sigurno ne bi bili razlog da nas EU sutra ne primi u svoje članstvo. Predstoji nam najmanje osam godina ispunjavanja svih drugih uslova do prijema.

A koja će korist biti od početka pregovora? Grbić ne očekuje ništa spektakularno. Ako sami ne zaradimo, bolji život nam neće doneti ni ulazak u EU.

Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija, ubeđen je da početak pregovora građanima Srbije neće doneti nikakav boljitak.

– Boljitak će doći sa pravnom državom, preduzetničkim duhom, racionalnom ekonomskom politikom u korist proizvodnje i izvoza – ukazuje Zdravković.

– Početak pregovora doneće rast troškova državne administracije, jer će se od nje očekivati mnogo više stručnih znanja u svim oblastima u kojima se pregovara. Ako naša državna uprava ne bude imala neophodna znanja, onda će nas 28 članica EU (s Hrvatskom) „skrojiti” po svojoj meri i svojim interesima, jer će naši pregovarači pristajati na sve što se od njih traži. Zdravković upozorava da su zahtevi koje EU postavlja Srbiji u pogledu Kosova i Metohije zanemarljivi u odnosu na vrednost i težinu zahteva koji će nam sve članice EU diktirati u pregovorima o članstvu.

Zašto jurimo datum

– Datum pregovora čini proces pristupanja Srbije EU više opipljivim, a uspeh procesa dokučivijim – kazala je za naš list Ana Trbović, dekanka Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA, odgovarajući na pitanje zašto nastojimo da pregovori što pre počnu.

– To pozitivno utiče na investitore. U pogledu finansijske podrške EU ne pravi posebnu razliku, ali svakako će uticati na raspodelu sredstava i pregovaranje novih budžeta. Ukratko, reč je o posredno pozitivnim ekonomskim efektima, a ne koraku koji otvara nove fondove kao što je bio slučaj sa dobijanjem statusa kandidata.

Ono što je najvažnije, dodaje Trbović, početak pregovora povlači dodatnu posvećenost EU da se proces uspešno okonča, a na početku podrazumeva pravnu proveru (skrining) koja se može opisati metaforom rendgena svih naših pravnih propisa.

– Tek nakon ove provere znaćemo koliko smo dosadašnjim reformama približili Srbiju EU i koliki je jaz u pojedinim oblastima u odnosu na prag koji treba dostići. To je izuzetno korisno kao podloga za primenu novih mera reformi, a unapređenje poslovne klime privlači ulaganja i omogućava brži ekonomski razvoj – zaključuje Ana Trbović.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 03/02/2013