1

Поглавље 32: Финансијски надзор Ово поглавље садржи четири главне области на које се односи политика, а то су јавна унутрашња финансијска контрола у (ЈУФК), екстерна ревизија (ЕР), заштита финансијских интереса ЕУ и заштита евра од фалсификовања. У односу на прве две области, не постоје прописи Уније који захтевају транспозицију у национално законодавство. Заправо контрола се односи на посвећеност земље кандидата да прихвати међународне стандарде за унутрашњу контролу и унутрашњу ревизију и најбољу праксу ЕУ. Поменути међународни стандарди су садржани су у INTOSAI Смерницама за стандарде унутрашње контроле за јавни сектор (2004), засноване на другој верзији COSO модела Института за унутрашњу ревизију (IIA). У ту сврху, земља кандидат треба да размотри са Комисијом и прихвати ЈУФК план политике, са краткорочним и дугорочним планом који имају реалне крајње рокове. У односу на друге две области, постоје прецизне правне тековине. Тамо где је директно примењиво од тренутка приступања постоји посебан фокус на административним капацитетима и структурама. ЈИФК је свеобухватан концепт за подршку земљи кандидату при побољшању њеног система унутрашње контроле. EР се односи на функцију Врховне ревизорске институције која је одговорна Парламенту. ЈИФК и EР се односе на целокупан јавни буџет, посебно приходе и расходе на централном нивоу, укључујући страна средства. Међутим, специфичнија правила за управљање и контролу ЕУ фондова се третирају према осталим релевантним поглављима која се односе на преговоре о приступању. ЈИФК концепт је заснован на три принципа, 1) одговорност руководства примењена кроз , inter alia, системе транспарентног финансијског управљања и контроле (ФУК), 2) децентрализована и функционално независна унутрашња ревизија (ИР) и 3) централизовано усклађивање ФУК-a и система ИР. Што се тиче екстерне ревизије, од земље кандидата се очекује да примени норме дефинисане од стране Међународне Организације Врховних ревизорских институција – INTOSAI – посебно декларације из Лиме и Мексика, које предвиђају да те институције буду функционално, институционално и финансијски независне и да буду одговорне само Парламенту. Остале релевантне политичке области у овом поглављу се тичу заштите финансијских интереса ЕУ. Прво, састоји се од оперативне сарадње земаља чланица, која мора бити способна да ефикасно сарађује са Европском комисијом и да извештава о свим сумњивим случајевима и нерегуларностима, као и о злоупотребама. Такве сарадње морају да обезбеде заштиту ЕУ фондова на (у најмању руку) еквивалентном нивоу заштите националних фондова. Земље чланице су такође у обавези да асистирају и сарађују у проверама на лицу места које спроводи ЕУ. Док се неке од тих правних тековина примењују директно у државама чланицама тако да није потребно њихово преношење, у земљама кандидатима је потребно успоставити ефективне структуре и капацитете за сарадњу и координацију. Да би се олакшала захтевана сарадња од стране будућих земаља

2

чланица, сматра се врло корисним да се именује национални Систем за борбу против злоупотреба, AFCOS (Аnti-fraud cooperation services ), као једини контактни пункт са OLAF -ом. Осим тога, овај део поглавља такође укључује конвенцију о заштити финансијских интереса ЕУ ("PIF-Convention") и њена три протокола, укључујући усаглашавање сарадње између казненог закона и његове примене. На крају, овај део поглавља садржи неказнене аспекте заштите евра од фалсификовања, као што је забрана метала или ознака сличних евро кованицама, обавезу финансијских институција да повуку фалсификоване банкноте и кованице као и оснивање тела и поступака за ефикасну борбу против фалсификовања. I. ЈАВНА УНУТРАШЊА ФИНАНСИЈСКА КОНТРОЛА И ЕКСТЕРНА РЕВИЗИЈА Јавна унутрашња финансијска контрола Опште 1. Које министарство (и која организација унутар министарства) је надлежна за

развој, усклађивање, координацију и праћење следећих елемената ЈУФК у вашој земљи? Која је законска основа ове одговорности? Молимо вас да нам доставите преведен примерак. а) Системи контроле и финансијског управљања (који покривају руководеће одговорности, рачуноводство, ex-ante финансијску контролу, ex-post финансијску контролу, инспекцију); б) интерна ревизија (која садржи финансијску, системску, ревизију перформанси и ИТ ревизију).

-Које министарство (и која организација унутар министарства) је надлежна за развој, усклађивање, координацију и праћење следећих елемената ЈУФК у вашој земљи? Која је законска основа ове одговорности? Министарство финансија, Сектор – Централна јединица за хармонизацију је надлежна за развој, усклађивање, координацију и праћење система финансијског управљања и контроле и интерне ревизије. Сектор је подељен на две унутрашње организационе јединице: а) Одсек за хармонизацију финансијског управљања и контроле б) Одсек за хармонизацију интерне ревизије Јавна унутрашња финансијска контрола у јавном сектору регулисана је Законом о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009 и 73/2010) члан 80.

3

„Члан 80.“ Интерна финансијска контрола у јавном сектору обухвата:

1) финансијско управљање и контролу код корисника јавних средстава; 2) интерну ревизију код корисника јавних средстава; 3) хармонизацију и координацију финансијског управљања и контроле и интерне

ревизије коју обавља Министарство финансија - Централна јединица за хармонизацију.“

а) Системи контроле и финансијског управљања (који покривају руководеће одговорности, рачуноводство, ex-ante финансијску контролу, ex-post финансијску контролу, инспекцију);

Систем финансијског управљања и контроле регулисан је Законом о буџетском систему, члан 81.

„Члан 81.“ Корисници јавних средстава успостављају финансијско управљање и контролу, која се спроводи политикама, процедурама и активностима са задатком да се обезбеди разумно уверавање да ће своје циљеве остварити кроз:

1) пословање у складу са прописима, унутрашњим актима и уговорима; 2) реалност и интегритет финансијских и пословних извештаја; 3) економично, ефикасно и ефективно коришћење средстава; 4) заштиту средстава и података (информација).

Финансијско управљање и контрола обухвата следеће елементе:

1) контролно окружење; 2) управљање ризицима; 3) контролне активности; 4) информисање и комуникације; 5) праћење и процену система.

4

Финансијско управљање и контрола организује се као систем процедура и одговорности свих лица у организацији. За успостављање, одржавање и редовно ажурирање система финансијског управљања и контроле, одговоран је руководилац корисника јавних средстава. Руководилац корисника јавних средстава може пренети надлежност за успостављање, одржавање и редовно ажурирање система финансијског управљања и контроле на лице које он овласти. Руководилац из става 4. овог члана до 31. марта текуће године за претходну годину на прописани начин извештава министра о адекватности и функционисању система финансијског управљања и контроле. Министар утврђује заједничке критеријуме и стандарде за успостављање, функционисање и извештавање о систему финансијског управљања и контроле у јавном сектору.“

б) интерна ревизија (која садржи финансијску, системску, ревизију перформанси и ИТ ревизију).

Интерна ревизија је регулисана Законом о буџетском систему, члан 82.

„Члан 82.“ Корисници јавних средстава успостављају интерну ревизију. За успостављање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава. Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава. Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обављања ревизије и извештавању о обављеној ревизији. Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управљања ризиком, контроле и управљања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење циљева организације. Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у циљу повећања вредности и побољшања процеса управљања датом организацијом, управљања ризицима и контроле. Интерну ревизију обављају интерни ревизори.

5

Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета. Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података. Руководилац из става 1. овог члана до 31. марта текуће године за претходну годину на прописани начин извештава министра о функционисању система интерне ревизије. Министар прописује заједничке критеријуме за организовање и стандарде и методолошка упутства за поступање и извештавање интерне ревизије и ближе уређује послове интерне ревизије у јавном сектору.“ Закон о буџетском систему, члан 83. прописује да Централна јединица за хармонизацију обавља послове:

1) централне хармонизације, координације, праћење примене и сагледавање квалитета финансијског управљања и контроле и интерне ревизије у јавном сектору; 2) дефинисања заједничких критеријума и стандарда за успостављање и функционисање система финансијског управљања и контроле; 3) дефинисања заједничких критеријума за организацију и поступање интерне ревизије у јавном сектору; 4) вођење регистра овлашћених интерних ревизора у јавном сектору и евиденције повеља интерне ревизије; 5) стручног усавршавања, сертификације и надзора над радом интерних ревизора; 6) стручног усавршавања руководилаца и запослених у јавном сектору из области финансијског управљања и контроле, у складу са међународно прихваћеним стандардима; 7) обједињавање годишњих извештаја о адекватности и функционисању система финансијског управљања и контроле и функционисању система интерне ревизије које руководиоци КЈС достављају до 31. марта текуће године за претходну годину ради извештавања министра финансија. Прилог: Закон о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010 и 101/2010)

6

2. Да ли је ово министарство или организација написала документ о политици или Стратегију, која описује тренутну ситуацију јавне интерне финансијске контроле у вашој земљи и анализу адекватности ових система? Да ли тај документ садржи препоруке за будући развој ЈУФК-а? Да ли је тај документ потврђен од Министарства финансија и Владе? Да ли је документ постао део опште политике коју спроводи Влада? Молимо да нам доставите копију на једном од званичних језика ЕУ.

-Да ли је ово министарство или организација написала документ о политици или Стратегију, која описује тренутну ситуацију јавне интерне финансијске контроле у вашој земљи и анализу адекватности ових система? Министарство финансија, Сектор – Централна јединица за хармонизацију је припремила предлог Стратегије развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору Републике Србије која описује тренутну ситуацију јавне интерне финансијске контроле у нашој земљи и даје анализу адекватности ових система. -Да ли тај документ садржи препоруке за будући развој ЈУФК-а? У Стратегији развоја интерне финанскијске контроле у јавном сектору Републике Србије су садржане препоруке за будући развој ИФКЈ у Републици Србији, дате у акционом плану који је сатавни део ове стратегије. -Да ли је тај документ потврђен од Министарства финансија и Владе? Влада је донела Стратегију развоја интерне финанскијске контроле у јавном сектору Републике Србије у августу 2009. године („Службени гласник РС“, бр. 61/2009), у складу са усвојеним Националним програмом за интеграцију Републике Србије у Европску унију (Закључак Владе 05 број: 011-8132/2007-11, од 9. октобра 2008. године). -Да ли је документ постао део опште политике коју спроводи Влада? Овај документ је део опште политике коју спроводи Влада. Усвајањем Стратегије Влада је одлучила да примењује принципе интерне контроле и интерне ревизије, како на јавна средства под контролом Владе, тако и на фондове EУ на основу међународно прихваћених стандарда интерне контроле за јавни сектор и интерне ревизије и најбоље праксе EУ.

-Молимо да нам доставите копију на једном од званичних језика ЕУ. Прилог: Стратегија развоја интерне финанскијске контроле у јавном сектору Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 61/2009)

7

3. Да ли ЈУФК у вашој земљи покрива контролу и ревизију прихода (царина и пореске власти), трошкова (преузетих обавеза, тендера и уговорних процедура, расхода и повраћаја неблаговремено плаћених износа), активе и пасиве? Да ли ЈУФК покрива све делове националних буџета (и буджета нижих нивоа власти) и ако не, који делови су искључени и покривени контролом других институција?

-Да ли ЈУФК у вашој земљи покрива контролу и ревизију прихода (царина и пореске власти), трошкова (преузетих обавеза, тендера и уговорних процедура, расхода и повраћаја неблаговремено плаћених износа), активе и пасиве? ИФКЈ је свеобухватни систем мера за управљање и контролу јавних прихода, расхода, имовине и обавеза, који успоставља Влада кроз организације јавног сектора са циљем да су управљање и контрола јавних средстава, укључујући и стране фондове, у складу са прописима, буџетом, и принципима доброг финансијског управљања, односно ефикасности, ефективности, економичности и отворености. -Да ли ЈУФК покрива све делове националних буџета (и буджета нижих нивоа власти) и ако не, који делови су искључени и покривени контролом других институција? ИФКЈ покрива све делове буџета Републике Србије и буџета нижих нивоа власти, што је прописано одредбама чланова 80, 81. и 82. Закона о буџетском систему. Погледати одговор на питање бр. 1. 4. Како је ЈУФК (контрола и ревизија) организован код надлежних органа испод

централног нивоа и регионалног/локалног нивоа, све док исти имају користи од националног финансирања из буџета? А како је организован у вези њихових сопствених фондова?

-Како је ЈУФК (контрола и ревизија) организован код надлежних органа испод централног нивоа и регионалног/локалног нивоа, све док исти имају користи од националног финансирања из буџета? ИФКЈ покрива све кориснике јавних средстава у Републици Србији на идентичан начин. Корисници јавних средстава су директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт, има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, као и друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода. Корисници јавних средстава су у обавези да у складу са одредбама чланова 81. и 82. Закона о буџетском систему успоставе систем финансијског управљања и контроле и функцију интерне ревизије у складу са међународно прихваћеним стандардима.

8

-А како је организован у вези њихових сопствених фондова? ИФКЈ обухвата сва средства којима располаже корисник јавних средстава, укључујући и сопствене приходе.

5. Да ли се може пружити преглед било којих слабих тачака у поменутим областима под питањем 3 горе, уочених од стране Министарства или друге стране (као што је врховна ревизорска институција, Трезор или Парламент), и којима је потребно даље разматрање у вези побољшања у будућности?

Потребно је изменити и допунити Правилник о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање интерне ревизије у јавном сектору („Службени гласник РС“, бр. 82/2007) и Правилник о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање и функционисање система финансијског управљања и контроле у јавном сектору („Службени гласник РС“, бр. 82/2007), чиме ће се појаснити поједине дефиниције, међусобни односи и јасно разграничити главни елементи ИФКЈ како би се подигла свест руководилаца о њиховој улози и управљачкој одговорности у новом систему децентрализације у складу са изменама Закона о буџетском систему, донетог у септембру 2010. године. Такође, потребно је усагласити интерна акта корисника јавних средстава са изменама Закона о буџетском систему и будућим изменама наведених правилника ради јединствене и ефикасније примене ИФКЈ. У Извештају Државне ревизорске институције о ревизији завршног рачуна буџета Републике Србије за 2008. годину, оцењено је да у органима државне управе, код којих се вршила ревизија, а који су сагласно позитивним прописима били у обавези да успоставе интерну контролу и ревизију, није била успостављена функционална контрола и ревизија. О односу Државне ревизорске институције према интерној ревизији одговор је дат уз 21. питање овог поглавља. Чланом 82. ст. 1. и 2. Закона о буџетском систему је предвиђено да корисници јавних средстава успостављају интерну ревизију и да је за успостављање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран руководилац корисника јавних средстава. Чланом 66. Закона о Народној скупштини („Службени гласник РС“, бр. 9/2010) је предвиђено да се контрола извршења скупштинског буџета спроводи по прописима о буџетској инспекцији и државној ревизији и да интерну контролу извршења скупштинског буџета у Народној скупштини спроводи интерни ревизор, у складу са планом вршења контроле. За свој рад интерни ревизор је одговоран генералном секретару Народне скупштине који је финансијски налогодавац за коришћење средстава скупштинског буџета. Интерни ревизор подноси извештај о раду најмање једном годишње генералном

9

секретару Народне скупштине и надлежном одбору Народне скупштине (Административном одбору). Према члану 67. Закона о Народној скупштини генерални секретар Народне скупштине подноси надлежном одбору (Административном одбору) тромесечне извештаје о коришћењу и располагању средствима за рад Народне скупштине, а Одбор о томе подноси годишњи извештај Народној скупштини. Седнице Народне скупштине и њених радних тела (одбора) су јавне. У процедури је измена Правилника о унутрашњој систематизацији радних места у Народној скупштини, у којој је између осталог предвиђено успостављање радног места интерног ревизора, са условима и описом тог радног места. У буџету Народне скупштине за 2011. годину предвиђена су средства за рад интерног ревизора. Установљавањем интерног ревизора у Народној скупштини и разматрањем извештаја интерног ревизора и генералног секретара Народне скупштине вршиће се контрола трошења средстава из скупштинског буџета. 6. Да ли се могу обезбедити информације о нивоима зарада запослених на

пословима јавне контроле и ревизије, укључујући поређење са зарадама у приватном сектору? Да ли постоје други елементи прихода који не проистичу из националног буџета, било ка запосленима у контроли и ревизији или за организације? Да ли је тешко са садашњим режимом зарада пронаћи и задржати одговарајуће кадрове за ове функције?

-Да ли се могу обезбедити информације о нивоима зарада запослених на пословима јавне контроле и ревизије, укључујући поређење са зарадама у приватном сектору? Плате запослених на пословима јавне контроле и ревизије одређене су Законом о платама државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“, бр. 62/06, 63/06, 115/06 и 101/07) и Законом о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 34/01...и 63/06). У јавном сектору зараде за наведену категорију крећу се у распону од 400 до 800 евра, а у приватном сектору овај распон је од 800 па до 2000 евра. У овом тренутку, плате државних ревизора у Државној ревизорској институцији су мање него плате запослених у приватном сектору - комерцијалној ревизији. На пример, плате ревизора у јавном сектору су у распону од 1200-1400 ЕУР, док су плате ревизора у приватном сектору у распону од 2000 - 3000 ЕУР. Плата генералног ревизора у јавном сектору износи 1700 ЕУР, а плате директора у приватним ревизорским фирмама су у распону од 3000 - 5000 ЕУР. -Да ли постоје други елементи прихода који не проистичу из националног буџета, било ка запосленима у контроли и ревизији или за организације? Не постоје други елементи прихода за запослене на пословима јавне контроле и ревизије нити за организације.

10

-Да ли је тешко са садашњим режимом зарада пронаћи и задржати одговарајуће кадрове за ове функције? Плате запослених на пословима интерне контроле и ревизије у јавном сектору су два и више пута мање од плата у приватном сектору што је основни разлог за тешкоће у проналажењу и задржавању одговарајућег кадра за ове функције, што је нарочито изражено код интерних ревизора. Државна ревизорска институција је била суочена са проблемом ангажовања високостручних кадрова, са специфичним знањима и вештинама. Ступањем на снагу Закона о изменама и допунама закона о Државној ревизорској институцији („Службени гласник РС”, број 36/10), материјални положај државних ревизора је знатно побољшан, те је на тај начин отклоњен један од најважнијих разлога због кога је било тешкоћа при пријему новог кадра. Законодавство 7. Молимо да нам доставите следећа документа на једном од званичних језика ЕУ,

уколико је могуће: а) Оквирни закон за ЈУФК, Закон о буџету, Закон о трезору, Закон о инспекцији; б) Посебни закони о ФУК и IA и инспекцији (закони о примени); c) Терцијални прописи као што су приручници за ФУК и IA, IA повељу, етички кодекс за ФУК и IA, записнике ревизија.

Прилози: Закон о буџетском систему, Правилник о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање интерне ревизије у јавном сектору, Правилник о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање и функционисање система финансијског управљања и контроле у јавном сектору. Финансијско управљање и контрола (ФУК) 8. Да ли ће се развити систем централног трезора (државне благајне)? До које

границе ће контролне функције Трезора имати утицај на одређене задатке традиционалних провера током ex-ante контроле или их учинити сувишним? Како ће контролне функције Трезора бити интегрисане у ex-ante контролне активности Министарства финансија и других релевантних министарстава?

-Да ли ће се развити систем централног трезора (државне благајне)? Реформом јавних финансија из 2002. године успостављен је централизовани систем трезора, тако што су сва новчана средства корисника буџетских средстава Републике консолидована на јединственом консолидованом рачуну трезора (КРТ Републике).

11

Са становишта диспонирања новчаним средствима, директним буџетским корисницима су угашени трансакциони рачуни тако да се њихови расходи извршавају са јединственог рачуна буџета Републике, а новчане промене евидентирају преко евиденционих рачуна у оквиру главне књиге трезора. Пре извршавања захтеваних плаћања од стране директних буџетских корисника врши се аутоматизована претходна контрола – да ли су захтевана плаћања у оквиру утврђених апропријација, квота, економских класификација и сл. Развој буџетског система иде ка даљој централизацији диспонирања новчаним средствима, тако што ће се и индиректним буџетским корисницима угасити трансакциони рачуни (орочено за 31. 12. 2012. год), па ће се плаћања и за њих вршити са јединственог рачуна буџета, односно спроводити претходне контролне процедуре, као и за директне буџетске кориснике. -До које границе ће контролне функције Трезора имати утицај на одређене задатке традиционалних провера током ex-ante контроле или их учинити сувишним? Законом о буџетском систему, контролна функција Управе за трезор се ограничава на контролу расхода у односу на додељене апропријације у складу са усвојеним буџетом и одобреним квотама. -Како ће контролне функције Трезора бити интегрисане у ex-ante контролне активности Министарства финансија и других релевантних министарстава? Претходна контрола у потпуности је одговорност руководства корисника јавних средстава. Руководство сноси потпуну одговорност за адекватност и функционисање система за финансијско управљање и контролу. 9. Дајте опис општег утврђивања, улога и одговорности финансијских служби

релевантних министарстава и/или буџетских поглавља (треба покрити функције овлашћених службеника, рачуновођа, система двоструког потписа за обавезе и исплате, ex-ante финансијске контролоре, инспекцију и ex-post финансијске контролоре). Да ли је спроведен концепт записника ревизије?

-Дајте опис општег утврђивања, улога и одговорности финансијских служби релевантних министарстава и/или буџетских поглавља (треба покрити функције овлашћених службеника, рачуновођа, система двоструког потписа за обавезе и исплате, ex-ante финансијске контролоре, инспекцију и ex-post финансијске контролоре). Финансијске службе обављају пет основних финансијских функција и то су:

- Израда буџета/финансијских планова; - Прописивање оквира финансијске контроле; - Управљање извршењем буџета и имовином за коју је одговоран корисник; - Вођење пословних књига; - Финансијско извештавање.

12

Буџетска средства са консолидованог рачуна трезора могу се исплатити по следећој процедури:

- Финансијски службеник директног корисника буџетских средстава – надлежан за одређену област идентификује обавезу плаћања. Рачун, предрачун или неки други документ мора да буде основа за обавезу плаћања.

- Финансијски службеник директног корисника буџетских средстава – прегледа да ли је пратећа документација одговарајућа и тачна. Уколико је основ за захтев за плаћање предрачун или неки други документ, онда проверава да ли су износи добро израчунати и да ли је документација одговарајућа, односно да ли има правни основ. Пратећа документација прослеђује се службенику за припрему.

- Службеник за „припрему” директног корисника буџетских средстава – на бази расположивих (сопствених) докумената, припрема Захтев за креирање преузете обавезе, електронски и у папирној форми (штампа га), прилаже уз њега фотокопије докумената којима доказује законску основаност исплате, врсту расхода, очекивани датум плаћања, износ обавезе плаћања, извор финансирања, функцију, шифру економске класификације, потписује образац Захтев за креирање преузете обавезе (у електронској форми и у папирној форми) на месту са ознаком „припрема” и доставља лицу овлашћеном за „оверавање” у директном кориснику са пратећом документацијом.

- Овлашћени службеник за „оверавање” директног корисника буџетских средстава – прегледа Захтев за креирање преузете обавезе и пратећу документацију у циљу провере да ли је образац правилно попуњен, да ли је расход/издатак у складу са наменом одобреном у буџету, да ли процењени датуми плаћања и износи имају одговарајући основ – да ли се поклапају са одобреним апропријацијама и квотама; оверава Захтев за креирање преузете обавезе у папирној форми на месту са ознаком „оверава”.

- Особа за „одобравање” директног корисника буџетских средстава – Функционер који руководи директним корисником јавних средстава или лице које он овласти, прегледа Захтев за креирање преузете обавезе и пратећу документацију и потписује образац у папирној форми на месту са ознаком „одобрава” и прослеђује га финансијској служби;

- Финансијска служба директног корисника буџетских средстава – прослеђује Захтев за креирање преузете обавезе (оригинал образац), решење о распореду средстава (оригинал) и копије пратеће документације Управи за трезор.

- Када директни корисник буџетских средстава прими у електронској форми извештај „преузета обавеза” од Управе за трезор, лице за припрему везује, односно „додаје плаћање” и формира се Захтев за плаћање у електронској форми.

- Директни корисник буџетских средстава, лице за „оверу” оверава Захтев за плаћање електронски и у том статусу Захтев за плаћање чека исплату коју врши Управа за трезор.

- Након тога, финансијска служба директног корисника буџетских средстава архивира оригинале Захтева за креирање преузете обавезе и пратеће документације. Захтев за креирање преузете обавезе је у папирној и електронској форми.

13

- Финансијска служба директног корисника буџетских средстава – сравњује трансакције из извештаја Управе за трезор са поднесеним Захтевима за плаћање и промене уноси у своје помоћне књиге и евиденције.

-Да ли је спроведен концепт записника ревизије? Концепт ревизорског трага је успостављен у пословању министарстава. 10. Опишите планирање и природу ex-ante контроле (опсег и садржаје, 100% провере

или узимање узорака на основу процене ризика, итд.) да ли су коришћене статистичке методе у таквом узимању узорака, као што је техника узимања узорка монетарне јединице? Да ли су развијене технике процене ризика и управљања ризиком?

Ради се о 100% провери свих пословних промена, а не о статистичком узорковању заснованом на процени ризика. Превентивном контролом проверавају се формална и суштинска исправност пословних догађаја. Поступак провере по фазама и извршиоцима дат је у одговору на питање број 9. Системи интерне ревизије (ИР) 11. Да ли је функција интерне ревизије уведена у јавни сектор ваше земље (молимо да

погледате приложени речник ради тачног значења концепта интерне ревизије). Опишите функционалну независност функције унутрашње ревизије према следећем: статус независности у односу на руководство, именовања, трансфера и смењивања с функције, слобода да се поставе годишњи стратешки планови ревизије и ad hoc планирање, слобода обраћања највишем нивоу хијерархије и у случају сукоба другим релевантним организацијама. Да ли су јединице унутрашње ревизије основане у ресорним министарствима? Да ли они деле задатке са инспекторима или је предвиђена строга подела између две функције?

-Да ли је функција интерне ревизије уведена у јавни сектор ваше земље (молимо да погледате приложени речник ради тачног значења концепта интерне ревизије). Обавеза увођења функције интерне ревизије у јавни сектор прописана је одредбама члана 82. Закона о буџетском систему. -Опишите функционалну независност функције унутрашње ревизије према следећем: статус независности у односу на руководство, именовања, трансфера и смењивања с функције, слобода да се поставе годишњи стратешки планови ревизије и ad hoc планирање, слобода обраћања највишем нивоу хијерархије и у случају сукоба другим релевантним организацијама. Јединица за интерну ревизију и интерни ревизор функционално и организационо су

14

независни и директно одговорни руководиоцу корисника јавних средстава. Функционална независност успоставља се независним планирањем, спровођењем и извештавањем о обављеним интерним ревизијама. Организациона независност успоставља се у односу на друге организационе делове корисника јавних средстава. Руководиоцу интерне ревизије и интерном ревизору не може се доделити обављање било које друге функције и активности, осим активности интерне ревизије. Руководилац интерне ревизије и интерни ревизори су независни у свом раду и не могу бити отпуштени или премештени на друго радно место због изношења чињеница и давања препорука у вези са интерном ревизијом. ЦЈХ обавља функцију координације обуке и надзора рада интерних ревизора (контрола квалитета). За сва питања која се тичу контроле квалитета интерни ревизори се могу обратити ЦЈХ, па тако и за став поводом сукоба на професионалној основи. -Да ли су јединице унутрашње ревизије основане у ресорним министарствима? Интерне ревизије су успостављене у 15 министарстава са 50 ревизора. -Да ли они деле задатке са инспекторима или је предвиђена строга подела између две функције? Прописана је строга подела између функција инспекције и интерне ревизије и то Законом о буџетском систему, а додатно дефинисана за интерне ревизоре Правилником о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање интерне ревизије у јавном сектору. 12. Које врсте ревизија спроводи Министарство финансија и Јединице интерне

ревизије, уколико су основане, у ресорним министарствима и центрима потрошње (на пример редовне и законске ревизије, ревизије засноване на системима, радне и ИТ ревизије)?

Јединице за интерну ревизију и интерни ревизори обављају ревизију система којом се пружа уверавање руководиоцима корисника јавних средстава о адекватности и ефективности система финансијског управаљања и контроле у односу на циљеве те организације. Спроводи се прикупљањем доказа и њиховом анализом и оценом. 13. Које процедуре су уведене да би се обезбедило адекватно извештавање о ревизији

(контрадикторне процедуре са субјектима ревизије) и за праћење налаза ревизије? Ко обезбеђује повратне информације о налазима ревизије у ФУК системима?

Поступак обављања, извештавања о обављеној ревизији и праћење спровођења датих препорука на основу налаза интерне ревизије прописано је Правилником о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање интерне ревизије у јавном сектору и Приручником за обављање интерне ревизије.

15

За активности на спровођењу препорука утврђују се рокови и одговорна лица у акционом плану за извршење препорука који је саставни део извештаја о свакој појединачно обављеној ревизији. Руководилац субјекта ревизије одлучује на који начин ће се поступити по препорукама из извештаја ревизије и предузима активности за извршење препорука. Субјекат ревизије дужан је да ревизорском тиму достави извештај о извршењу плана активности. Извештај о извршењу плана активности доставља се у року који је одређен у извештају о ревизији. Руководилац интерне ревизије може одлучити да се изврши контролна ревизија, са циљем сагледавања степена извршења препорука ревизије. Централно усаглашавање за ФУК и ИР 14. Да ли би могао да се да опис задатака које има Министарство финансија у вези

са пружањем централних упутстава о методологији за све ex-ante финансијске контроле и унутрашње ревизије у свим ресорним министарствима и Владиним трошковним центрима? Како министарство обезбеђује придржавање тим упутствима? Да ли су у ову сврху спроведене анализе усклађености и допуштености?

-Да ли би могао да се да опис задатака које има Министарство финансија у вези са пружањем централних упутстава о методологији за све ex-ante финансијске контроле и унутрашње ревизије у свим ресорним министарствима и Владиним трошковним центрима? Министарство финансија је успоставило Сектор - Централну јединицу за хармонизацију. У оквиру Централне јединице за хармонизацију формиране су две унутрашње јединице. Одсек за интерну ревизију има задатак израде и ажурирања методологија, стандарда, организовања обуке, сертификације и надзора над успостављањем и развојем интерне ревизије у јавном сектору, праћења и процене постојећег стања, консолидацију годишњих извештаја интерне ревизије и израду консолидованог годишњег извештаја о стању ИФКЈ са предлагањем неопходних побољшања за подизање ефикасности система интерне финансијске контроле у јавном сектору. Одсек за финансијско управљање и контролу, има задатак израде методологија, стандарда, организовања обуке руководилаца и запослених на пословима финансијског управљања и контрола, надзора над успостављањем и развојем система за финансијско управљање и контролу у јавном сектору, праћења и процене постојећег стања, консолидацију годишњих извештаја о систему финансијског управљања и контроле корисника јавних средстава.

16

-Како министарство обезбеђује придржавање тим упутствима? Поштовање смерница обезбеђује се прикупљањем, анализом и консолидацијом годишњих извештаја о самопроцени стања интерне ревизије и финансијског управљања и контроле и непосредним увидом на лицу места. -Да ли су у ову сврху спроведене анализе усклађености и допуштености? Тестови усаглашености и детаљни тестови нису рађени због ограничених капацитета у Централној Јединици за Хармонизацију. 15. Које акције су предузете за обуку контролора и ревизора? Ко је одговоран? Да ли

постоји школа за јавне финансије за ове функције? Да ли постоје контакти са ДРИ, IIA поглављима за вашу земљу као и са академским надлежним органима? Да ли постоји обука за овлашћене јавне интерне ревизоре? Да ли се обучавају кадрови који би постали стручњаци за обуку?

-Које акције су предузете за обуку контролора и ревизора? Да ли се обучавају кадрови који би постали стручњаци за обуку? У досадашњем поступку увођења ИФКЈ, обуку су спроводили страни консултанти, који су уједно за предаваче обучили домаће инструкторе. Домаћи инструктори који су из ЦЈХ, спроводе обуку и за интерну ревизију и за финансијско управљање и контролу. Од полазника обука који покажу склоност, извршиће се одабир кандидата за похађање обуке за предаваче чиме ће се обезбедити одрживост наставног кадра. Обука за овлашћене интерне ревизоре у јавном сектору и сертификациона шема је успостављена Правилником о условима, начину и поступку полагања испита за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору („Службени гласник РС”, број 46/2009). -Ко је одговоран? Министарство финансија Сектор - Централну јединицу за хармонизацију одговоран је за организацију обуке за интерне ревизије и за финансијско управљање и контролу. -Да ли постоји школа за јавне финансије за ове функције? Школа за јавне финансије за ове функције не постоји. -Да ли постоје контакти са ДРИ, IIA поглављима за вашу земљу као и са академским надлежним органима? Контакт са ДРИ постоји, али имајући у виду да је ова институција тек оформљена, не могу се користити њене услуге у области обуке. Формирање огранка Института интерних

17

ревизора је у току. На факултетима се за сада не изучава интерна ревизија као посебан предмет. 16. Да ли су заснована правила која обезбеђују минимум знања и искуства пре него

што кадрови постану финансијски контролори и интерни ревизори (испитна комисија или слично)?

Правилником о условима, начину и поступку полагања испита за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору утврђена су правила за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору, прописан је поступак и програм обуке и полагања испита. Прилог: Правилник о условима, начину и поступку полагања испита за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору („Службени гласник РС”, број 46/2009). 17. Која стручна знања се тренутно преносе држави у овој области и у оквиру којих

програма (консултанти, Сигма, остали)? У току је консултантска активност са SIGMA на усаглашавању прописа са правним тековинама Европске уније (Acquis Communautaire). 18. Да ли се може обезбедити опис доступних кадровских капацитета у

организацији која се бави развојем усаглашавања ФУК и IA? Помоћник министра финансија руководи Централном Јединицом за Хармонизацију (дипломирани правник) коју чине два одсека и то: а) Одсек за интерну ревизију коју чине руководилац групе и три извршиоца (троје су дипломирани економисти и један је дипломирани електроинжењер); б) Одсек за финансијско управљање и контролу коју чине руководилац и два извршиоца (сви су дипломирани економисти). Државна ревизорска институција (ДРИ) (Екстерна ревизија) 19. Од ДРИ је захтевано да пружи шири опис њених задатака, одговорности,

независности и повезаности са Парламентом и Министарством финансија (дискусије о њеним препорукама и праћење њихових примена). Релевантна питања су како се ДРИ адаптира на најбољу праксу ЕУ и међународне стандарде спољне ревизије? Опишите надлежност ДРИ (покривање свих буџетских поглавља, ванбуџетских државних средстава, нижих нивоа власти итд). Да ли су Уставом дефинисана права и обавезе ДРИ? Како је обезбеђена независност ДРИ? Који су тренутни кадрови ДРИ и који су будући планови за побољшање

18

њихових капацитета? Молимо да нам доставите примерак закона о ДРИ на једном од званичних језика ЕУ.

Законом о Државној ревизорској институцији из 2005. године („Службени гласник Републике Србије“, бр. 101/05, 54/07 и 36/10) основана је Државна ревизорска институција као највиши државни орган ревизије јавних средстава у Републици Србији. Уставом Републике Србије из 2006. године („Службени гласник РС“, бр. 98/2006, усвојен 10.2.2006) потврђена је самосталност и независност ове институције, која подлеже надзору Народне скупштине, којој и одговара за свој рад. Законом о Државној ревизорској институцији (у даљем тексту Закон) уређују се оснивање и делатност, правни положај, надлежност, организација и начин рада Државне ревизорске институције (у даљем тексту: Институција) и друга питања од значаја за рад Институције, као и права и обавезе субјеката ревизије. -Послови у надлежности Институције - опис задатака

У оквиру своје надлежности Институција обавља следеће послове: 1) планира и обавља ревизију, у складу са Законом; 2) доноси подзаконске и друге акте ради спровођења Закона;

3) подноси извештаје; 4) заузима ставове и даје мишљења као и друге облике јавних саопштења у вези са применом и спровођењем појединих одредаба овог Закона; 5) по потреби и у складу са својим могућностима, пружа стручну помоћ Скупштини, Влади Републике Србије и другим државним органима о појединим значајним мерама и важним пројектима, на начин којим се не умањује независност Институције; 6) може да даје савете корисницима јавних средстава; 7) може давати примедбе на радне нацрте предлога законских текстова и других прописа и може давати мишљења о питаљима из области јавних финансија; 8) може да даје препоруке за измене важећих закона на основу информација до којих је дошла у поступку обављања ревизије, а односе се на то да производе или могу произвести негативне последице или доводе до непланираних резултата; 9) усваја и објављује стандарде ревизије у вези са јавним средствима који се односе на извршавање ревизијске надлежности Институције, на приручнике за ревизију и на другу стручну литературу од значаја за унапређење ревизорске струке; 10) утврђује програм образовања и испитни програм за стицање звања државни ревизор и овлашћени државни ревизор и води Регистар лица која су стекла ова звања; 11) утврђује критеријуме и врши нострификацију стручних звања из надлежности Институције стечених у иностранству; 12) сарађује са међународним ревизорским и рачуноводственим организацијама у областима које се односе на рачуноводство и ревизију у оквиру јавног сектора; 13) обавља друге послове утврђене Законом.

19

Предмет ревизије у складу са Законом су: 1) примања и издаци у складу са прописима о буџетском систему и прописима о

јавним приходима и расходима; 2) финансијски извештаји, финансијске трансакције, обрачуни, анализе и друге

евиденције и информације субјеката ревизије; 3) правилност пословања субјеката ревизије у складу са Законом, другим прописима и

датим овлашћењима; 4) сврсисходност располагања јавним средствима у целости или у одређеном делу; 5) систем финансијског управљања и контроле буџетског система осталих органа и

организација које су субјект ревизије Институције; 6) систем интерних контрола, интерне ревизије, рачуноводствених и финансијских

поступака код субјекта ревизије; 7) акта и радње субјекта ревизије које производе или могу произвести финансијске

ефекте на примања и издатке корисника, имовину државе, задуживање и давање гаранција као и на сврсисходну употребу средстава којима располажу субјекти ревизије; 8) правилност рада органа руковођења, управљања и других одговорних лица надлежних за планирање, извођење и надзор пословања корисника јавних средстава. 9) друге области предвиђене посебним законима.

Субјекти ревизије: 1. директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике, територијалних

аутономија и локалних власти у складу са прописима којима се уређује буџетски систем и систем јавних прихода и расхода;

2. организације обавезног социјалног осигурања; 3. буџетски фондови основани посебним законом или подзаконским актом; 4. Народна банка Србије у делу који се односи на коришћење јавних средстава и на

пословање са државним буџетом; 5. јавна предузећа, привредна друштва и друга правна лица које је основао директни

односно индиректни корисник јавних средстава; 6. правна лица код којих директни односно индиректни корисници имају учешће у

капиталу односно у управљању; 7. правна лица која су основала правна лица у којим држава има учешће у капиталу

односно у управљању; 8. правна и физичка лица која примају од Републике, територијалних Аутономија и

локалних власти дотације и друга бесповратна давања или гаранције; 9. субјекти који се баве прихватањем, чувањем, издавањем и коришћењем јавних

резерви; 10. политичке странке, у складу са законом којим се уређује финансирање политичких

странака; 11. корисници средстава ЕУ, донација и помоћи међународних организација, страних

влада и невладиних организација;

20

12. уговорна страна у вези са извршењем међународних уговора, споразума, конвенција и осталих међународних аката, када је то одређено међународним актом или када то одреди овлашћени орган;

13. други субјекти који користе средства и имовину под контролом и на располагању Републике, територијалних аутономија, локалних власти или организација обавезног социјалног осигурања.

Према Законом прописаној надлежности, ревизији подлеже више од 9000 субјеката (ентитета) корисника буџетских средстава -Одговорност, независност и однос са Парламентом и Министарством финансија (дискусија и праћења његових препорука) Уставом Републике Србије и Законом о Државној ревизорској институцији гарантована је самосталност и независност ове институције. Овим актима је прописано да је за обављање послова из своје надлежности Институција одговорна једино Народној скупштини Републике Србије (у даљем тексту: Скупштина). Законом је прописано да акта којима Институција врши своју надлежност ревизије не могу бити предмет оспоравања пред судовима и другим државним органима. Институција извештава Скупштину подношењем: 1) годишњег извештаја о свом раду; 2) посебних извештаја у току године; 3) извештаја о ревизији завршног рачуна буџета Републике, завршних рачуна финансијских планова организација обавезног социјалног осигурања и консолидованих финансијских извештаја Републике. Институција извештава скупштине локалних власти о ревизијама које се односе на субјекте ревизије који су у њиховој надлежности и те извештаје истовремено доставља и Скупштини. Надлежно радно тело Скупштине, након разматрања извештаја Институције, своје ставове и препоруке у виду извештаја доставља Скупштини. На основу битних чињеница и околности на које је указано у извештајима Скупштина одлучује о предложеним препорукама, мерама и роковима за њихово спровођење. Скупштина може да захтева од Институције додатно појашњење појединих чињеница и околности. Поред овог, Институција подноси Скупштини и друге предлоге који су ближе описани у поднаслову „Одазивни извештај” овог одговора. Однос Институције са Министарством финансија је двојак: као са субјектом ревизије и као са органом државне управе надлежним за послове републичког буџета. Однос са овим Министарством уређен је Законом о Државној ревизорској институцији и Законом о буџетском систему. Институција је, сагласно Закону о државним службеницима („Службени гласник РС“, број 79/05. 81/08... и 104/09), у обавези да од Министарства финансија прибави сагласност на Кадровски план. За прибављање ове сагласности није било проблема јер се иста даје на основу средстава опредељених Институцији законом којим се уређује републички буџет, за наредну годину.

21

У погледу односа Институције и овог Министарства у поступку ревизије завршног рачуна буџета Републике Србије, може се нагласити да је тај однос до сада био коректан. Минстарство је у поступку ревизије као и у пост ревизионом поступку уважавало налазе ревизора и отклањало недостатке на које су ревизори указивали. Институција сматра неоходним међусобну информисаност и сарадњу са овим Министарством, као органом који је надлежан за централну хармонизацију финансијског управљања и контролу и унутрашњу ревизију у јавном сектору. До сада, по питању интерне финансијске контроле у јавном сектору, Институција је само кроз ревизионе налазе указивала на недостатке у функционисању овог система. -Програм ревизије

Институција обавља ревизију на основу годишњег програма ревизије, који је дужна да усвоји пре краја године за наредну календарску годину. У оквиру који поставља Закон, Институција самостално одлучује о субјектима ревизије, предмету, обиму и врсти ревизије, времену почетка и трајања ревизије.

Програм ревизије сваке године обухвата: 1) буџет Републике Србије 2) организације обавезног социјалног осигурања; 3) одговарајући број јединица локалне самоуправе; 4) пословање Народне банке Србије које се односи на коришћење јавних средстава; 5) одговарајући број јавних предузећа, привредних друштава и других правних лица које је основао директни, односно индиректни корисник јавних средстава и код којих има учешће у капиталу односно управљању. Током календарске године, Институција може да измени и допуни програм ревизије. Ради извршења програма ревизије, Институција може да ангажује ревизоре државних ревизорских институција других земаља, као и комерцијална предузећа за ревизију. За извршење свог програма ревизије, Институција може да користи извештаје о извршеној ревизији које су издала комерцијална предузећа за ревизију, односно на основу тих извештаја да планира додатне поступке код субјекта ревизије. -Поступак ревизије Институција обавља своју ревизиону надлежност у складу са Законом и Пословником Државне ревизорске институције („Службени гласник РС“, бр. 9/09), (у даљем тексту - Пословник), као и у складу са Међународним стандардима ревизије, ИНТОСАИ стандардима и националним прописима.

22

Пословником се, у складу са Законом, ближе одређује начин и поступак по коме Институција врши своју надлежности ревизије. Савет доноси Пословник уз претходно добијену сагласност Скупштине. Институција за сада обавља ревизију финансијских извештаја и ревизију правилности пословања, а планира да започне ревизију сврсисходности пословања у 2013. Поступак ревизије Институција покреће доношењем закључка о спровођењу ревизије. Након обављених поступака ревизије код ревидираног субјекта, Институција саставља нацрт извештаја о извршеној ревизији који доставља субјекту ревизије и лицима која су била одговорна за обухваћено пословање, у периоду на који се ревизија односи. Субјект ревизије, односно одговорно лице, има право да поднесе образложен приговор на нацрт извештаја о извршеној ревизији. Институција разматра оправданост примедби из приговора, позива одговорна лица ревидираног, на расправу о нацрту извештаја ревизије, у току које ова лица могу да поднесу и нове доказе. Расправа о нацрту извештаја може бити више. Након одржане расправе, члан Савета, или надлежни врховни државни ревизор прегледа извештај ревизије и утврђује основаност примедби и да ли се закључци заснивају на доказима из исправа, односно да ли је поступак спроведен у складу са стандардима ревизије. После оцењивања примедаба и закључака члан Савета или надлежни врховни државни ревизор утврђује предлог извештаја ревизије који се уручује ревидираном субјекту и одговорним лицима. Ревидирани субјект, односно одговорно лице ревидираног субјекта из времена на које се односи спроведена ревизија, може уложити приговор на налаз ревизије садржан у предлогу извештаја о ревизији. О приговору на Предлог извештаја одлучује Савет. Савет може одлучити:

- да се спорни налаз изостави из извештаја - да спорни налаз остане саставни део извештаја о ревизији у неизмењеном облику - да се спорни налаз укључи у извештај о ревизији садржином коју Савет утврди.

Подносиоцу приговора на Предлог извештаја, доставља се одговор на приговор који утврђује Савет. Против одговора не постоји правни лек. -Неограничени приступ информацијама Институција има адекватна овлашћења за добијање правовременог, неограниченог, директног и слободног приступа свим неопходним документима и информацијама, у циљу исправног обављања Законске одговорности.

23

-Одазивни извештај Ревидирани субјект у чијем су пословању биле откривене неправилности или несврсисходности које нису отклоњене у току обављања ревизије, дужан је да поднесе Институцији извештај о отклањању откривених неправилности или несврсисходности. Овај извештај ревидирани субјект мора поднети у року који одреди Институција, у границама од 30 до 90 дана, почев од наредног дана уручења извештаја ревизије. Ако Институција оцени да одазивни извештај не указује да су откривене неправилности или несврсисходности отклоњене на задовољавајући начин, сматра се да корисник јавних средстава крши обавезу доброг пословања. Ако се ради о незадовољавајућем отклањању значајне неправилности или значајне несврсисходности, сматра се да постоји тежи облик кршења обавезе доброг пословања. Кршење, односно тежи облик кршења обавезе доброг пословања од стране ревидираног субјекта оцењује се у складу са смерницама које доноси Савет. Ако је у питању кршење обавеза доброг пословања Институција може истаћи захтев за предузимање мера. Тај захтев упућује органу, за којег оцени да може у границама своје надлежности да предузме мере против корисника јавних средстава, који крши обавезе доброг пословања. Ако је реч о тешком кршењу обавезе доброг пословања Институција о томе обавештава Скупштину. Радно тело Скупштине, надлежно за надзор буџета и других јавних средстава, после обављеног претреса, на који се позива и корисник јавних средстава, у границама своје надлежности доноси закључак о препорукама и мерама које треба предузети услед тешког кршења обавезе доброг пословања. Ако је реч о тешком кршењу обавезе доброг пословања Институција такође: 1) упућује позив за разрешење одговорног лица; 2) обавештава јавност. Институција је дужна да без одлагања поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно поднесе кривичну пријаву надлежном органу, ако у поступку ревизије открије материјално значајне радње које указују на постојање елемената прекршаја односно кривичног дела. -Посебно о независности Институције Основни стандарди из Лимске декларације који се односе на независност Државне ревизорске институције су углавном испоштовани.

24

У погледу финансијске независности, она је у највећој мери испоштована: Институција подноси захтев за потребна финансијска средства и ограничена је само сагласношћу на тај захтев који даје скупштински одбор надлежан за финансије: право да користи средства која су јој расподељена у оквиру засебног буџетског раздела, Институција користи у складу са финансијским планом Институције. До сада је Институција и добијала захтевана финансијска средства. Када је реч о финансијској независности, истичемо да Институција нема посебан рачун (као Народна скупштина), па у том смислу нема ни потпуну финансијску независност, зато што Министарство финансија може утицати на расподелу буџетских средстава, посебно за потребе Институције, као и утицај скупштинског одбора надлежног за финансије. Напомена: начин финансирања Институције објашњен је уз одговор на 37. питање – Политички критеријуми. Пословни простор који Институција користи: Институција користи пословни простор који јој је дала на коришћење Народна банка Србије (15 канцеларија), чије пословање, у делу који се односи на пословање са буџетом, ревидира; овај пословни простор је недовољан (данас Институција има 35 запослених, а до краја 2010. године очекује се најмање 56, а до краја јануара 2011. године најмање 73 новозапослених – ово су подаци на основу одлука донетих у поступку регрутације кадра). Влада је надлежан орган који одлучује о расподели пословног простора којим располаже Република, а такође је, према одредбама Закона о Државној ревизорској институцији обавезна да обезбеди пословни простор Институцији. Од почетка оснивања, проблем пословног простора поставља се као један од најважнијих, ако не и најважнији: или Институција није имала пословни простор, па није могла да запошљава кадар или Институција има новац за закуп пословног простора, али нема кадра, па је закуп пословног простора нерационално решење. Почетком рада нових запослених ово питање ће се поново актуелизовати. -Независност функционера ДРИ Независност чланова Савета је гарантована Законом о Државној ревизорској институцији. Поступак избора и разрешења чланова Савета такође је прописан Законом. Функционери обављају мандате: чланови Савета обављају функцију на период од пет година (могу бити изабрани у два мандата), а врховни државни ревизори и секретар Институције на период од шест година (са могућношћу реизбора). Мандат чланова Савета није довољно дуг мандат који им омогућава да обављају своје мандате и пуно дискреционо право, а при томе за челнике Државне ревизорске институције нису прописани посебни услови пензионисања. Такође сигурност мандата није загарантована, јер иницијативу за разрешење може покренути најмање 20 посланика, што код чланова

25

Савета ствара осећај перманентне несигурности, што није спојиво са начелом независности из Лимске и Мексичке декларације. -Који су тренутни кадрови ДРИ и који су будући планови за побољшање њихових капацитета? Државна ревизорска институција има укупно 35 запослених, од чега је 5 чланова Савета и секретар Институције. Од укупног броја запослених, Институција има 4 врховна државна ревизора (као руководиоци служби), 5 овлашћених и 2 државна ревизора. Остали запослени имају исти положај као запослени у органима државне управе. Државни ревизори, осим у погледу плате и начина именовања, имају иста права и обавезе као други запослени. Повећањем плата државних ревизора отклоњен је један од најважнијих разлога који је успоравао регрутацију ревизорског кадра. До краја 2010. године планирано је да ће укупан број запослених износити 56, а до краја јануара 2011. године, укупно 73 – ово су подаци на основу одлука донетих у поступку регрутације кадра. Институција планира да до краја 2011. године попуни сва радна места утврђена актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, укључујући и центре у Нишу и Новом Саду, ван седишта Институције. Институција, поред повећања броја запослених, поред постојећих обука, планира и додатну едукацију кадра, посебно ревизорског, за стицање сертификата за државног и овлашћеног државног ревизора.. -Међународна размена искустава

- Сарадња са ЕУРОСАИ и ИНТОСАИ Право пуноправног чланства у ЕУРОСАИ имају врховне ревизорске институције које су чланице Међународне организације врховних ревизорских институција (ИНТОСАИ) и које су прихватиле актуелни Статут ЕУРОСАИ. Државна ревизорска институција је пуноправна чланица ИНТОСАИ од новембра 2008. године. У складу са тим Институција је предузела активности за пријем у пуноправно чланство у ЕУРОСАИ. На XXXV састанку Управног одбора ЕУРОСАИ у Кијеву, Државна ревизорска институција је прихваћена као 50. чланица ЕУРОСАИ.

- Сарадња са Канцеларијом генералног ревизора Норвешке (ОАГН) – Пројекат изградње институционалних капацитета Државне ревизорске институције

Уз посредовање Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду, успостављена је сарадња са Канцеларијом генералног ревизора Норвешке. Изјава о сарадњи потписана је 28. маја 2008. године и планирано је да траје до 31. децембра 2013. године, уз могућност продужења. Сарадња има за циљ успостављање и институционално јачање капацитета Државне ревизорске институције ради сталног унапређења финансијског управљања јавног сектора Србије. Целокупан пројекат сарадње финансира ОАГН.

26

У оквиру овог пројекта сарадња се одвијала у неколико праваца. Пројектним активностима су биле покривене следеће области: финансијска ревизија, Стратешки план Институције, Етички кодекс Институције, Односи са јавношћу и медијима и иницирање сарадње између Народне скупштине Републике Србије и норвешког Парламента (Стортинга) са посебном пажњом на подршци и праћењу извештаја које подноси Институција.

- Сарадња са УНДП Државна ревизорска институција је један од партнера на пројекту UNDP (Програма Уједињених нација за развој) – „Јачање механизама одговорности у области јавних финансија“ заједно са Управом за јавне набавке и Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Сврха Пројекта који финансира Влада Краљевине Норвешке/Министарство спољних послова, је пружање подршке успостављању ефективних и стабилних механизама одговорности у области јавних финансија у Србији, а циљ је унапређење превентивних и истражних аспеката у циклусу јавне потрошње кроз активности развоја капацитета у ове три институције. Пројекат се такође бави јачањем капацитета медија и организација цивилног друштва за активно учешће у унапређењу одговорности и транспарентности процеса како би они активно учествовали у механизму праћења и контроле. У оквиру пројектне компоненте намењене Државној ревизорској институцији пружа се подршка развоју програма сертификације за стицање ревизорских звања, унапређењу капацитета Институције кроз анализу потреба за обуком и спровођење обука, припреми Стратегије комуникације и спровођењу активности у области односа с јавношћу. У оквиру пројекта УНДП „Јачање одговорности Народне скупштине Републике Србије” чији су циљеви, између осталог, унапређење и развијање механизама сарадње између регулаторних тела и Народне скупштине Републике Србије, била је укључена Државна ревизорска институција, као једно од приоритетних регулаторних тела које може да допринесе унапређивању и утврђивању сарадње са Народном скупштином Републике Србије.

- Сарадња са Рачунским судом Словеније и Државном ревизорском институцијом Црне Горе

Ради размене искустава у циљу израде Програма сертификације и имплементације примера добре праксе, представници Државне ревизорске институције су обавили радне посете Рачунском суду Словеније и Државној ревизорској институцији Црне Горе, које већ имају имплементиране програме сертификације. Прилог: Закон о Државној ревизорској институцији („Службени гласник РС“, бр. 101/05, 54/07 и 36/10)

27

20. Да ли је ДРИ тренутно укључена у било коју од стратегија о њеној реформи? Да ли је већ развила стратешки документ за своје будуће задатке?

У сарадњи са Канцеларијом генералног ревизора Норвешке (ОАГН), стратешки план Државне ревизорске институције за период 2011-2015 је у финалној фази израде и очекује се да ће бити усвојен од стране Савета до краја 2010. године. Дефинисани су кључни приоритети који се односе на унапређење ревизијских услуга, повећање независности Институције, привлачење и задржавање стручног кадра, унапређење организационих и управљачких капацитета, као и унапређење партнерских односе са кључним заинтересованим странама. Стратешки план посебно придаје пажњу активностима усмереним на континуираној едукацији запослених, како функционера тако и извршилаца. У том смислу се и у 2011. години планира обука кадрова у циљу јачања капацитета за обављање ревизије. Институција није корисник средства програма ЕУ када је реч о изради стратегије, али је аплицирала за стредства из ИПА 2011, за пројекат који се односи на јачање институционалних капацитета. 21. Можете ли детаљно да опишете које процедуре су успостављене за адекватну

сарадњу између Државне ревизорске институције и организација одговорних за јавну интерну финансијку контролу, нпр. за избегавање дуплирања задатака ревизије у исто време и на истој локацији, за међусобно информисање о уоченим слабостима контроле/ревизије при трошковима/приходима Владе, за међусобно извештавање о налазима ревизије, за обуку о било којој другој врсти редовне сарадње?

У свом првом Извештају о финансијској ревизији завршног рачуна буџета за 2008. Републике Србије, Државна ревизорска институција указује на слабости функција интерне ревизије и интерне контроле оних корисника буџетских средстава који су дужни да успоставе ове функције. У својим коментарима на ревизорски извештај Државне ревизорске институције, ови корисници су обавестили Институцију да су предузели неопходне кораке за успостављање ових функција. Као екстерни ревизор, Државна ревизорска институција има задатак да испитује ефективност интерне ревизије. У поступку ревизије, у обиму који је био могућ, ревизорима су били доступни извештаји интерне ревизије. Због неуједначено развијеног система интерне контроле и ревизије код ентитета који су били субјекти ревизије, извештаји су, по оцени ревизора, били недовољни да би на основу тих извештаја ревизори дали мишљење. Наиме, извештаји, где их је било, нису били свеобухватни, већ су се односили само на поједине сегменте пословања ентитета. Институција цени напоре који се улажу у јачање интерне ревизије и контроле, јер ће се на тај начин стећи предуслови за оцену државних ревизора да је интерна ревизија ефективна, а тиме ће се постићи подела задатака и боља сарадња Институције и интерне ревизије.

28

II. ЗАШТИТА ФИНАНСИЈСКИХ ИНТЕРЕСА ЕУ А. Управљање и контрола (будућих) ЕУ фондова Третман и праћење сумњивих случајева преваре и других нерегуларности, заштита финансијских интереса ЕУ (некажњиви аспекти)1 (а) Спровођење Конвенције за заштиту финансијских интереса Заједнице и њени протоколи 22. Које су важеће дефиниције „неправилности“, „проневере“, „корупције“ и „прање

новца“? Молимо вас да наведете: а) релевантне одредбе о проневери у националном кривичном законику; б) општи прекршаји у вези са фалсификовањем као и корупцијом у националном кривичном законику?

Кривични законик („Службени гласник Републике Србије“, бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009 и 111/2009), Глава двадесет прва – Кривична дела против имовине и Глава тридесет трећа - Кривична дела против службене дужности, прописује следећа кривична дела: Превара (члан 208) - Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ко наведено дело учини само у намери да другог оштети, казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном. Ако је наведеним делима прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. Ако је наведеним делом прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном. Ненаменско коришћење буџетских средстава (362а) - Одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице,казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Проневера (члан 364) - Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Уколико је овим кривичним делом из прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет

1 Питања кажњавања у вези са заштитом финансијских интереса Заједнице су обрађена у поглављу 24.

29

хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. У случају када је овим кривичним је делом прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. Послуга (члан 365) - Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим стварима које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи или ове ствари другом неовлашћено да на послугу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Трговина утицајем (члан 366) - Ко захтева или прими награду или какву другу корист за себе или другог, непосредно или преко трећег лица, да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја, посредује да се изврши или не изврши нека службена радња, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Када лице другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да награду или какву другу корист да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја посредује да се изврши или не изврши нека службена радња, казниће се затвором до три године. Уколико лице, користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај, посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити, казниће се затвором од једне до осам година. Када лице, другом непосредно или преко трећег лица, обећа, понуди или да награду или какву другу корист да користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављен утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Уколико лице користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити и уколко је захтевана или примљена награда или каква друга корист, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. Када је реч о страном службеном лицу које учини наведена кривична дела казниће се казном прописаном за то дело. Награда и имовинска корист одузеће се. Примање мита (члан 367) - Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити, казниће се затвором од две до дванаест година.

30

Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити, казниће се затвором од две до осам година. Службено лице које изврши претходно наведена дела у вези са откривањем кривичног дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањем или извршењем кривичне санкције, казниће се затвором од три до петнаест година. Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, а у вези с њом, захтева или прими поклон или другу корист, казниће се затвором од три месеца до три године. Страно службено лице које учини неко од наведених кривичних дела, казниће се казном прописаном за то дело. Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити, или изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити, као и када службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње у вези с њом, захтева или прими поклон или другу корист, казниће се казном прописаном за то дело. Примљени поклон и имовинска корист одузеће се. Давање мита (члан 368) - Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица, казниће се затвором до три године. Наведене одредбе Кривичног законика примењује се и када је мито дато, понуђено или обећано страном службеном лицу. Учинилац наведених кривичних дела који је пријавио дело пре него што је сазнао да је оно откривено може се ослободити од казне. Одредбе овог члана Кривичног законика примењују се и кад је мито дато, понуђено или обећано одговорном лицу у предузећу, установи или другом субјекту. Поклон, односно друга корист који буду одузети од лица које је примило мито могу се у случају када је учинилац пријавио дело пре него што је сазнао да је оно откривено вратити лицу које је дало мито.

31

Такође, Кривични законик Републике Србије, Глава двадесет друга – Кривична дела против привреде, утврђује следећа кривична дела: Фалсификовање новца (члан 223) - лице које направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко у истој намери преиначи прави новац, казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном. Лице које прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко лажан новац ставља у оптицај, казниће се затвором од једне до десет година и новчаном казном. Ако претходно наведеним радњама направљен, преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, односно одговарајући износ у страном новцу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година и новчаном казном. Ко лажан новац који је примио као прави, па сазнавши да је лажан, стави у оптицај или ко зна да је начињен лажан новац или да је лажан новац стављен у оптицај, па то не пријави, казниће се новчаном казном или затвором до три године. Лажан новац ће се одузети. Фалсификовање хартија од вредности (224) - лице које направи лажне хартије од вредности или преиначи праве хартије од вредности у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне хартије употреби као праве или их у тој намери прибави, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном. Ако укупан износ на који гласе фалсификоване хартије од вредности прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном. Лице које је лажне хартије од вредности примило као праве, па сазнавши да су лажне, стави у промет, казниће се затвором до три године и новчаном казном. Лажне хартије од вредности одузеће се. Фалсификовање и злоупотреба платних картица (225) - лице које направи лажну платну картицу или ко преиначи праву платну картицу у намери да је употреби као праву или ко такву лажну картицу употреби као праву, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ако је учинилац дела употребом картице прибавио противправну имовинску корист, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном. Ако је учинилац дела прибавио противправну имовинску корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном. Казном затвора од једне до осам година и новчаном казном или затвором од две до дванаест година и новчаном казном казниће се и учинилац који то дело учини неовлашћеном употребом туђе картице или поверљивих података који јединствено уређују ту картицу у платном промету. Лице које набави лажну платну картицу у намери да је употреби као праву или ко прибавља податке у намери да их искористи за прављење лажне платне картице, казниће се новчаном казном или затвором до три године. Лажне платне картице ће се одузети. Фалсификовање знакова за вредност (члан 226) - лице које направи лажне или преиначи праве знакове за вредност у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне знакове употреби као праве или их у тој намери прибави, казниће се затвором до три године. Ако укупна вредност знакова прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. Лице

32

које одстрањивањем жига којим се знаци за вредност поништавају или којим другим начином иде за тим да ради поновне употребе овим знацима да изглед као да нису употребљени или ко употребљене знакове поново употреби или прода као да важе, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Лажни знакови за вредност ће се одузети. Прање новца (члан 231) - Када лице изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконито порекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, или стекне, држи или користи имовину са знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од кривичног дела, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Уколико износ новца или имовине прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном. Када је лице починило неко од наведених дела са имовином коју је само прибавило извршењем кривичног дела, казниће се казном прописаном у ст. 1. и 2. овог члана и новчаном казном. Уколико је лице неко од наведених дела у извршило у групи, казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном. Када је лице починило неко од наведених дела, а могао је и био дужан да зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом, казниће се затвором до три године. Одговорно лице у правном лицу које учини неко од ових кривичних дела, казниће се казном прописаном за то дело, ако је знало, односно могло и било дужно да зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом. Новац и имовина се одузимају.

23. Молимо вас да наведете релевантне одредбе у националном кривичном законику

које се тичу кривичне одговорности директора привредних друштава. Која је важећа дефиниција саучесништва у привредном криминалу?

Чланом 112. став 5. Кривичног законика прописано је да се одговорним лицем сматра се власник предузећа или другог субјекта привредног пословања или лице у предузећу, установи или другом субјекту којем је, с обзиром на његову функцију, уложена средства или на основу овлашћења, поверен одређени круг послова у управљању имовином, производњи или другој делатности или у вршењу надзора над њима или му је фактички поверено обављање појединих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица. Чланом 85. Кривичног законика прописана је мера безбедности Забрана вршења позива, делатности и дужности, која се изриче уз кривичну осуду и може трајати од једне до десет година од правноснажности пресуде, при чему се време проведено у затвору не рачуна у време трајања мере. Суд може учиниоцу кривичног дела забранити вршење одређеног

33

позива, одређене делатности или свих или неких дужности везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање туђом имовином или за чување те имовине, ако се оправдано може сматрати да би његово даље вршење такве делатности било опасно. Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности. Такође, чланом 95. Кривичног законика предвиђене су правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су: престанак вршења јавних функција, престанак радног односа или престанак вршења одређеног позива или занимања и губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа или органа локалне самоуправе. Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су: забрана стицања одређених јавних функција, забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења у служби и забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државних органа или органа локалне самоуправе. Кривични законик дефинише саучесништво у кривичном делу: Саизвршилаштво (члан 33) - Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишЉајем или из нехата заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишЉајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело. Подстрекавање (члан 34) - Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се казном прописаном за то кривично дело. Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чији покушај је по закону кажњив, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушај кривичног дела. Помагање (члан 35) - Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело, или ублаженом казном. Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом. Границе одговорности и кажњивости саучесника (члан 36) - Саизвршилац је одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја.Основи који искључују кривицу извршиоца (неурачунљивост, стварна заблуда и правна заблуда) не искључују кривично дело саизвршиоца, подстрекача, или помагача код којег кривица постоји. Лични односи, својства и околности услед којих закон дозвољава ослобођење од казне, или које утичу на одмеравање казне, могу се узети у обзир само оном извршиоцу, саизвршиоцу, подстрекачу или помагачу код којег такви односи, својства и околности постоје. Лични односи, својства и околности који представљају битно обележје кривичног дела не морају

34

постојати код подстрекача или помагача. Подстрекачу или помагачу који нема такво лично својство, казна се може ублажити. 24. Молимо вас да наведете релевантне одредбе у националном кривичном законику

које се тичу одговорности правних лица. Кривични законик Републике Србије прописује да се одговорност правних лица за кривична дела, као и санкције правним лицима изричу посебним законом. Закон о одговорности правних лица за кривична дела („Службени гласник РС“, бр. 97/2008) на општи начин регулише кривичну одговорност правних лица за сва кривична дела и примењује се на домаће и страно правно лице које одговара за кривично дело учињено на територији Републике Србије. Овај закон се примењује на страно правно лице које одговара за кривично дело учињено у иностранству на штету Републике Србије, њеног држављанина или домаћег правног лица. Овај закон примењује се на домаће правно лице које одговара за кривично дело учињено у иностранству. Закон се неће применити у претходне две ситуације ако су испуњени посебни услови за кривично гоњење према одредбама Кривичног законика. Правно лице је домаћи или страни правни субјект који се по позитивном праву Републике Србије сматра правним лицем. Одговорно лице је физичко лице коме је правно или фактички поверен одређени круг послова у правном лицу, као и лице које је овлашћено, односно за које се може сматрати да је овлашћено да поступа у име правног лица. Правно лице одговара за кривично дело које у оквиру својих послова, односно овлашћења учини одговорно лице у намери да за правно лице оствари корист. Одговорност правног лица постоји и ако је због непостојања надзора или контроле од стране одговорног лица омогућено извршење кривичног дела у корист правног лица од стране физичког лица које делује под надзором и контролом одговорног лица. Одговорност правног лица заснива се на кривици одговорног лица. Правно лице одговара за кривично дело одговорног лица и ако је кривични поступак против одговорног лица обустављен или је оптужба одбијена. Ако правно лице престане да постоји пре окончања кривичног поступка, новчана казна, мере безбедности и одузимање имовинске користи могу се изрећи правном лицу које је његов правни следбеник, ако је претходно утврђена одговорност правног лица које је престало да постоји. Ако правно лице престане да постоји након правноснажно окончаног поступка у коме је утврђена одговорност и изречена санкција за кривично дело, новчана казна, мере безбедности и одузимање имовинске користи извршиће се према правном лицу које је његов правни следбеник. Правно лице које након извршења кривичног дела промени правну форму у којој је пословало одговара за кривично дело под прописаним условима према овом закону. Правно лице у стечају одговара за кривично дело учињено

35

пре покретања или у току стечајног поступка. Одговорном правном лицу изриче се одузимање имовинске користи или мера безбедности одузимања предмета. Правно лице одговара за покушај кривичног дела под условима да је законом прописано да је покушај кажњив. Одговорном правном лицу се за покушај може изрећи казна прописана овим законом, а може се и блаже казнити. Правно лице које је спречило довршење кривичног дела може се ослободити од казне. Правно лице одговара за продужено кривично дело ако је одговорно за више кривичних дела која су извршила два или више одговорних лица, под условом да кривична дела представљају целину у смислу прописаних одредби Кривичног законика. Одговорном правном лицу се за продужено кривично дело може пооштрити казна до двоструког износа прописаног овим законом. Правном лицу се за кривично дело могу изрећи следеће кривичне санкције: казна; условна осуда; мере безбедности. Правном лицу се могу изрећи следеће казне: новчана казна; престанак правног лица. Новчана казна и престанак правног лица могу се изрећи само као главне казне. Новчана казна се изриче у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне. Новчана казна не може бити мања од сто хиљада динара нити већа од петсто милиона динара. Суд ће правном лицу за учињено кривично дело одмерити новчану казну у границама које су законом прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито: степен одговорности правног лица за учињено кривично дело, величину правног лица, положај и број одговорних лица у правном лицу која су учинила кривично дело, мере које је правно лице предузело у циљу спречавања и откривања кривичног дела и мере које је након учињеног кривичног дела предузело према одговорном лицу. Када постоје услови за ублажавање новчане казне суд ће ублажити казну у овим границама: 1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано милион динара, новчана казна се може ублажити до сто хиљада динара; 2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано два милиона динара, новчана казна се може ублажити до милион динара; 3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано пет милиона динара, новчана казна се може ублажити до два милиона и петсто хиљада динара; 4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано десет милиона динара, новчана казна се може ублажити до пет милиона динара; 5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано двадесет милиона динара, новчана казна се може ублажити до десет милиона динара.

36

Када је суд овлашћен да правно лице ослободи од казне може му казну ублажити без ограничења за ублажавање казне према овом закону. Ако је правно лице одговорно за више кривичних дела у стицају суд ће изрећи јединствену новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не може прећи износ од петсто милиона динара. Ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године, јединствена казна не може прећи износ од десет милиона динара. Казна престанка правног лица може се изрећи ако је делатност правног лица у целини или у знатној мери била у функцији вршења кривичних дела. Након правноснажности пресуде којом је изречена казна престанка правног лица спроводи се поступак ликвидације, стечаја или престанака правног лица на други начин. Правно лице престаје да постоји брисањем из регистра који води надлежни орган. Правно лице се може ослободити од казне ако: 1) открије и пријави кривично дело пре него што је сазнало за покретање кривичног поступка; 2) добровољно и без одлагања отклони настале штетне последице или изврши повраћај противправно стечене имовинске користи. Суд може правном лицу за кривично дело изрећи условну осуду. Условном осудом суд правном лицу утврђује новчану казну до пет милиона динара и истовремено одређује да се она неће извршити ако осуђено правно лице за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне ни дуже од три године (време проверавања) не буде одговорно за кривично дело прописано овим законом. При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће посебно узети у обзир степен одговорности правног лица за учињено кривично дело, мере које је правно лице предузело у циљу спречавања и откривања кривичног дела и мере које је након учињеног кривичног дела предузело према одговорном лицу. Суд ће опозвати условну осуду ако осуђено правно лице у време проверавања буде одговорно за једно или више кривичних дела за која му је изречена новчана казна од пет милиона динара или у вишем износу. Ако осуђено правно лице у време проверавања буде одговорно за једно или више кривичних дела за која му је изречена новчана казна мања од пет милиона динара, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и правно лице, а посебно сродност учињених кривичних дела и њихов значај, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако правном лицу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи новчану казну преко пет милиона динара. Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба из овог закона, изрећи јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену. Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну.

37

Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредбе из овог закона, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Ако осуђено правно лице у току новог времена проверавања буде одговорно за кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну, применом одредбе из овог закона. Суд може одредити да се правно лице коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања. Заштитни надзор може обухватити једну или више следећих обавеза: 1) организовање контроле у циљу спречавања даљег вршења кривичних дела; 2) уздржавање од пословних активности, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела; 3) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом; 4) обављање рада у јавном интересу; 5) достављање периодичних извештаја о пословању органу надлежном за извршење заштитног надзора. За кривична дела за која су одговорна правна лица могу се изрећи следеће мере безбедности: 1) забрана обављања одређених регистрованих делатности или послова; 2) одузимање предмета; 3) јавно објављивање пресуде. Суд може одговорном правном лицу изрећи једну или више мера безбедности када постоје услови за њихово изрицање предвиђени законом. Мере безбедности одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је одговорном правном лицу изречена условна осуда. Суд може одговорном правном лицу забранити да обавља одређене регистроване делатности или послове у вези са којим је кривично дело учињено. Мера се према овом закону може изрећи у трајању од једне до три године од дана правноснажности пресуде. Предмети који су употребљени или су били намењени за извршење кривичног дела или који су настали извршењем кривичног дела могу се одузети ако су својина правног лица. Предмети се према овом закону могу одузети и када нису својина правног лица ако то захтевају интереси опште безбедности или разлози морала, али се тиме не дира у право трећих лица на накнаду штете. Законом се може одредити обавезно одузимање предмета. Меру безбедности јавног објављивања пресуде суд ће изрећи ако сматра да би било корисно да се јавност упозна са пресудом, а нарочито ако би објављивање пресуде допринело да се отклони опасност по живот или здравље људи или да се заштити општи интерес. Суд одлучује, према значају кривичног дела и потреби обавештавања јавности, путем којих средстава јавног информисања ће се објавити пресуда, као и да ли ће се образложење пресуде објавити у целини или у изводу, водећи при том рачуна да начин објављивања омогући обавештеност свих у чијем интересу пресуду треба објавити. Осуда правног лица за одређено кривично дело може имати за правну последицу престанак,

38

односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права. Правне последице могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене. Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су: 1) престанак вршења одређене делатности или послова; 2) губитак одређених дозвола, одобрења, концесија, субвенција или других облика подстицаја који се дају одлуком државног органа или органа јединице локалне самоуправе. Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су: 1) забрана вршења одређене делатности или послова; 2) забрана учешћа у поступку јавних набавки; 3) забрана учешћа у поступку приватизације привредних субјеката; 4) забрана стицања одређених дозвола, одобрења, концесија, субвенција или других облика подстицаја који се дају одлуком државног органа или органа јединице локалне самоуправе. Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде којом је изречена новчана казна. Правне последице осуде према овом закону могу се прописати у трајању најдуже до десет година. У вези са привредним преступима, према члану 25 Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/2008, 104/2009 и 101/10) привредни суд у првом степену, између осталог, одлучује о привредним преступима и, с тим у вези, о престанку заштитне мере или правне последице осуде. Према члану 26 истог закона Привредни апелациони суд, као суд другог степена, између осталог, одлучује о жалбама на одлуке привредних судова и других органа, у складу са законом. Према законодавству Републике Србије, правна лица и одговорна лица у правном лицу одговарају и за привредне преступе, као једну од врста кажњивих дела (поред прекршаја и сада и кривичних дела, након доношења новог Закона о одговорности правних лица за кривична дела) Привредни преступи установљени су као посебна врста кажњивих дела доношењем првог Закона о привредним преступима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 4/77, 36/77 - испр., 14/85, 10/86 (пречишћен текст), 74/87, 57/89 и 3/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 и 64/2001 и „Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 - др. закон) из 1960.год. а важећи Закон о привредним преступима донет је 1977 год. и више пута је мењан, углавном у делу који се односи на висину новчаних казни. Привредни преступи су законом дефинисани као друштвено штетна повреда прописа о привредном и финансијском пословању која је проузроковала или је могла проузроковати

39

теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као привредни преступ те за који је прописано и како ће се казнити учиниоци таквог дела. Најчешће врсте привредних преступа о којима одлучују привредни судови су из области рачуноводства и ревизије, платног промета, тржишта хартија од вредности и других финансијских инструмената, преузимања акционарских друштава, спречавања прања новца, заштите ауторских и сродних права, заштите природе и других добара, безбедности хране, безбедности саобраћаја…у раду код привредних судова годишње се просечно налази око 6000 до 7000 предмета привредних преступа. Закон о привредним преступима примењује се, дакле, и данас и овим законом су уређени општи услови и начела за изрицање санкција за привредне преступе, систем санкција као и поступак у коме се утврђује одговорност и изричу санкције учиниоцима привредних преступа. У погледу привредно-казненог поступка који се води против учинилаца привредних преступа (правних и одговорних лица) у члану 56 поменутог закона предвиђена је сходна примена раније важећег Закона о кривичном поступку („Сл.лист СФРЈ“ 4/77… „Сл.лист СРЈ“ 27/92 и 24/94) и то тако што су побројане одговарајуће одредбе о основним начелима, спајању и раздвајању поступка, преношењу месне надлежности, последицама ненадлежности, изузећу, јавном тужиоцу, оштећеном, браниоцу, поднесцима и записницима, трошковима кривичног поступка, имовинско-правним захтевима, доношењу и саопштавању одлука, достављању писмена, и разматрању списа, значењу законских израза, позивању и довођењу окривљеног, увиђају, вештачењу, припремама за главни претрес, главном претресу, пресуди, редовним правним лековима, понављању поступка, захтеву за заштиту законитости, поступку за примену мера и издавању потернице и објаве. Чланом 16 Закона о привредним преступима предвиђено је и да се поједине одредбе Кривичног закона СФРЈ тј Основног кривичног закона („Сл.лист СФРЈ“ 44/76…. „Сл.лист СРЈ“ 35/92…„Сл.гласник РС“ 39/03) сходно примењују у материји привредних преступа (о крајњој нужди, урачунљивости, умишљају и нехату, правној и стварној заблуди, покушају, саучесништву, начину, времену и месту извршења кривичног дела) Измене у кривичном законодавству, како у Законику о кривичном поступку („Сл. лист СРЈ“, бр. 70/2001 и 68/2002 и „Сл. гласник РС“, бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - др. закон, 49/2007, 20/2009 - др. закон, 72/2009 и 76/2010) тако у Кривичном законику су релевантан разлог за доношење новог Закона о привредним преступима. Нацрт новог закона о привредним преступима је припремила Радна група именована решењем Министарства правде. Важећи Закон о привредним преступима у члану 9 одређује ко треба да предузме деликтну радњу у име правног лица да би се његова казнена одговорност конституисала. Тако, правно лице је одговорно за привредни преступ ако је до његовог извршења дошло радњом или пропуштањем дужног надзора од стране органа управљања, радњом или пропуштањем дужног надзора од стране одговорног лица или радњом другог лица које је

40

било овлашћено да поступа у име правног лица, из чега произилази да је законодавац прихватио принцип тзв. објективне одговорности правног лица. Поступак за привредне преступе пред судом покреће надлежни јавни тужилац подизањем оптужног предлога, а ако не покрене поступак, односно у току поступка одустане од гоњења, оштећени може покренути односно наставити поступак за привредни преступ, ако је поднео предлог за остваривање имовинско-правног захтева. За правно лице и одговорно лице покреће се и спроводи јединствен поступак који се заснива на принципу паралелне одговорности правног и одговорног лица у поступку који је недељив, осим у врло рестриктивним случајевима предвиђеним законом, када је могуће водити поступак само против правног или само против одговорног лица. За привредни преступ одређен прописом може бити одговорно правно лице и одговорно лице у правном лицу односно одговорно лице у државном органу, ако је то предвиђено прописом. За привредни преступ може бити одговорно и страно правно и одговорно лице у страном правном лицу, ако су испуњени законом превиђени услови У поступку за привредни преступ правно и одговорно лице могу имати браниоца, свако свог или заједничког, ако то није противно њиховим интересима Прописом којим се одређује привредни преступ може се предвидети да сва или само нека правна лица могу бити одговорна за тај привредни преступ. За привредни преступ одговара и правно лице које се налази у стечају, без обзира да ли је привредни преступ учињен пре отварања или у току стечајног поступка, али му се не може изрећи новчана казна него само заштитна мера одузимања предмета и одузимање имовинске користи остварене делом. За правно лице у поступку учествује његов представник који је овлашћен да предузима све радње у поступку које може предузимати окривљени у кривичном поступку. Представник је једно лице које је овлашћено да представља то правно лице на основу закона, акта надлежног државног органа или статута односно другог општег акта правног лица и које има писмено овлашћење органа који га је за то одредио. За привредни преступ се може прописати и изрећи само новчана казна, чији се општи минимум и максимум одређује овим законом (10.000,00 до 3.000.000,00 динара за правно лице и 2000,00 до 200.000,00 динара за одговорно лице) при чему су наплаћене новчане казне приход буџета Републике Србије. За привредни преступ се може изрећи и условна осуда, ако се за то стекну услови предвиђени законом. уз условну осуду се може изрећи и заштитна мера јавног објављивања пресуде и одузимање предмета

41

За привредне преступе учиниоцима се могу изрећи и заштитне мере, само ако је изречена новчана казна, ако законом није друкчије одређено. Заштитне мере су: јавно објављивање пресуде у средствима јавног информисања, одузимање предмета који су били употребљени или су били намењени за извршење привредног преступа или су настали извршењем привредног преступа, забрана правном и одговорном лицу да се баве одређеном привредном делатношћу или пословима, у трајању од 6 месеци до 10 година, рачунајући од правоснажности пресуде. Након главног претреса, по његовом закључењу, по правилу одмах се изриче пресуде и иста јавно објављује са битним разлозима Против пресуде донете у првом степену овлашћена лица могу изјавити жалбу која одлаже извршење пресуде. О жалби одлучује другостепени Привредни апелациони суд само на седници већа које чини двоје судија и судија-поротник. Против одлуке другостепеног суда није дозвољена жалба. По захтеву за заштиту законитости који подноси Републичко јавно тужилаштво против правоснажне одлуке донете у привредно-казненом поступку одлучује Врховни касациони суд Извршење санкција изречених за привредне преступе уређује се и спроводи на начин предвиђен Законом о извршењу кривичних санкција („Сл.гласник РС“, бр. 85/2005 и 72/2009). 25. Молимо вас да наведете релевантне одредбе у националном кривичном законику

које се тичу могуће заплене, конфисковања или мера за уклањање резултата и инструмената привредног криминала?

Одузимање имовине тј. имовине која је стечена извршењем кривичног дела, у Републици Србији уређено је Кривичним закоником – глава VII (чл. 91. до 93) и Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС“, бр. 97/2008). Према одредбама Кривичног законика могуће је одузети новчану противвредност уместо конкретне имовине која је прибављена кривичним делом. Чланом 92. став 1. Кривичног законика прописано је да ће се од учиниоца кривичног дела одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист прибављена кривичним делом, а ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену дугу имовинску корист која одговара вредности имовине пробављене извршењем кривичног дела или да плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи. Такође, у складу са чланом 87. Законика могуће је изрећи меру безбедности одузимања предмета. Мера безбедности одузимања предмета може се одредити у погледу предмета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или је настао

42

извршењем кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предмет поново употребити за извршење кривичног дела, или кад је ради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање предмета неопходно. Законом се може одредити обавезно одузимање предмета, а може се одредити и њихово обавезно уништавање. Законом се могу одредити и услови за одузимање одређених предмета у појединим случајевима. Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела уређују се услови, поступак и органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином проистеклом из кривичног дела. Одредбе овог закона примењују се за кривична дела: организованог криминала, приказивање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију, против привреде (члан 223. став 3, члан 224. став 2, члан 225. став 3, члан 226. став 2, члан 229. ст. 2. и 3, члан 230. став 2. и члан 231. став 2. Кривичног законика), неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, против јавног реда и мира, против службене дужности и против човечности и других добара заштићених међународним правом. Кривична дела против привреде - Кривични законик на која се примењује Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела: Фалсификовање новца - Ко направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко у истој намери преиначи прави новац, или ко прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко лажан новац ставља у оптицај, те уколико је овим делима направљен, преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, односно одговарајући износ у страном новцу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година и новчаном казном. Фалсификовање хартија од вредности - Ко направи лажне хартије од вредности или преиначи праве хартије од вредности у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне хартије употреби као праве или их у тој намери прибави и ако укупан износ на који гласе ове фалсификоване хартије од вредности прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном. Фалсификовање и злоупотреба платних картица - Ко направи лажну платну картицу или ко преиначи праву платну картицу у намери да је употреби као праву или ко такву лажну картицу употреби као праву и употребом ове картице прибави противправну имовинску корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном. Фалсификовање знакова за вредност - Ко направи лажне или преиначи праве знакове за вредност у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне знакове употреби као праве или их у тој намери прибави и ако укупна вредност знакова прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

43

Пореска утаја - Ко у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне податке о законито стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери, у случају обавезне пријаве, не пријави законито стечени приход, односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном. Ако износ обавезе чије се плаћање избегава прелази седам милиона и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном. Кријумчарење - Ко се бави продајом, растурањем или прикривањем неоцарињене робе или организује мрежу препродаваца или посредника за растурање такве робе, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном. Прање новца - Ко изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконито порекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, или стекне, држи или користи имовину са знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од кривичног дела и ако износ новца или имовине прелази милион и петсто хиљада динара,учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном. Органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином проистеклом из кривичног дела су јавни тужилац, суд, организациона јединица Министарства унутрашњих послова надлежна за финансијску истрагу и Дирекција за управљање одузетом имовином. Ради обављања послова предвиђених овим законом оснива се Дирекција за управљање одузетом имовином, као орган у саставу Министарства правде. Послове из своје надлежности Дирекција врши по службеној дужности или по налогу јавног тужиоца и суда. Државни и други органи, организације и јавне службе дужни су да пруже помоћ Дирекцији. Када постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, јавни тужилац може поднети захтев за привремено одузимање имовине. Захтев за привремено одузимање имовине садржи податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, означење имовине коју треба одузети, доказе о имовини, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине.О захтеву, у зависности од фазе поступка одлучује истражни судија, председник већа, односно веће пред којим се држи главни претрес.

44

Ако постоји опасност да ће власник располагати имовином проистеклом из кривичног дела пре него што суд одлучи о захтеву, јавни тужилац може донети наредбу о забрани располагања имовином и о привременом одузимању покретне имовине. Ова мера траје до доношења одлуке суда о захтеву јавног тужиоца. Наредбу извршава. Организациона јединица надлежна за финансијску истрагу. Након ступања оптужнице на правну снагу, а најкасније у року од годину дана по правноснажном окончању кривичног поступка јавни тужилац подноси захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела. Захтев садржи податке о окривљеном, односно сведоку сараднику, опис и законски назив кривичног дела, означење имовине коју треба одузети, доказе о имовини коју окривљени, односно сведок сарадник поседује и законитим приходима, околности које указују на постојање очигледне несразмере између имовине и прихода и разлоге који оправдавају потребу за трајним одузимањем имовине. Захтев против правног следбеника садржи доказе да је наследио имовину проистеклу из кривичног дела, а захтев против трећег лица доказе да је имовина проистекла из кривичног дела пренета без накнаде или уз накнаду која не одговара стварној вредности у циљу осујећења одузимања. О захтеву одлучује веће пред којим се држи главни претрес, односно председник тог већа. Поступак за трајно одузимање имовине је хитан. По окончању главног рочишта суд доноси решење којим усваја или одбија захтев за трајно одузимање имовине. Решење о трајном одузимању имовине садржи податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, податке о имовини која се одузима, односно вредност која се одузима од власника ако је располагао имовином проистеклом из кривичног дела у циљу осујећења њеног одузимања и одлуку о трошковима управљања привремено одузетом имовином. Решењем суд може да одлучи о имовинскоправном захтеву оштећеног чије постојање је утврђено правноснажном пресудом. Суд може да одлучи да власнику остави део имовине ако би било доведено у питање издржавање власника или лица која је он дужан да издржава, у складу са одредбама Закона о извршном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/2004). Решење суд доставља власнику, његовом пуномоћнику, јавном тужиоцу и Дирекцији за управљање одузетом имовином. По пријему решења Дирекција одмах предузима мере за чување и одржавање одузете имовине. Одузетом имовином Дирекција управља до правноснажног окончања поступка за трајно одузимање имовине. Против решења овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не спречава Дирекцију да предузима мере за чување и одржавање одузете имовине. О жалби против решења одлучује виши суд. Решавајући о жалби суд може жалбу одбацити као неблаговремену или недозвољену, одбити жалбу као неосновану или уважити жалбу и решење преиначити или укинути и предмет упутити на поновно одлучивање.

45

Ако је у истом предмету решење већ једанпут било укинуто, другостепени суд ће заказати рочиште и одлучити о жалби, с тим да решење не може укинути и предмет упутити на поновно одлучивање првостепеном суду. Решење о трајном одузимању имовине постаје правноснажно када суд одбије као неосновану жалбу изјављену против тог решења или уважи жалбу изјављену против решења којим је одбијен захтев за трајно одузимање имовине и донесе одлуку о трајном одузимању имовине. Када решење о одузимању имовине постне правноснажно одузета имовина постаје својина Републике Србије. На основу одлуке министра надлежног за науку односно културу, трајно одуезете предмете од историјске, уметничке и научне вредности Дирекција уступа установама надлежним са чување таквих добара, без накнаде. Влада доноси одлуку о поступању са трајно одузетим девизама, ефективним страним новцем, предметима од племенитих метала, драгим и полудрагим камењем и бисерима. На трајно одузету непокретну имовину примењују се одредбе закона којим се уређује поступање са средствима у својини Републике Србије. 26. Који су захтеви националног процесно-кривичног закона у вези са општим

могућностима за екстратериторијалну надлежност засновану на принципу личности?

Кривичним закоником, у члану 6. предвиђено је да кривично законодавство Републике Србије важи за сваког ко на њеној територији учини кривично дело. Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело на домаћем броду, без обзира где се брод налази у време извршења дела. Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело у домаћем цивилном ваздухоплову док је у лету или у домаћем војном ваздухоплову, без обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела. Ако је у наведеним случајевима у страној држави покренут или довршен кривични поступак, кривично гоњење у Србији предузеће се само по одобрењу републичког јавног тужиоца. Такође, у наведеним случајевима кривично гоњење странца може се, под условом узајамности, уступити страној држави. Према члану 7. Кривичног законика, кривично законодавство Републике Србије важи и за сваког ко у иностранству учини неко од кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије или кривично дело фалсификовање новца, ако се фалсификовање односи на домаћи новац. У складу са чланом 8. Кривичног законика, кривично законодавство Републике Србије важи за држављанина Србије и кад у иностранству учини које друго кривично дело, осим кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије као и кривично дело фалсификовање новца, ако се фалсификовање односи на домаћи новац, уколико се затекне на територији Србије или буде изручен Србији. У овом случају кривично

46

законодавство Србије важи и за учиниоца који је постао држављанин Србије пошто је учинио кривично дело. Према члану 9. Кривичног законика, кривично законодавство Србије важи и за странца који ван територије Србије учини према њој или њеном држављанину кривично дело и кад нису у питању кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије као и кривично дело фалсификовање новца, ако се фалсификовање односи на домаћи новац, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији. Кривично законодавство Србије важи и за странца који према страној држави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по закону земље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затекне на територији Србије, а не буде изручен страној држави. Ако Кривичним закоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не може изрећи тежу казну од оне која је прописана законом земље у којој је кривично дело учињено. Чланом 10. Кривичног законика прописани су посебни услови за кривичног гоњење за кривично дело учињено у иностранству. Кривично гоњење се неће предузети у случају чл. 8. и 9. Кривичног законика, ако је учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностранству осуђен; учинилац у иностранству правноснажном пресудом ослобођен или му је казна застарела или опроштена; према неурачунљивом учиниоцу у иностранству извршена одговарајућа мера безбедности и за кривично дело по страном закону за кривично гоњење потребан захтев оштећеног, а такав захтев није поднет. У случају из чл. 8. и 9. Кривичног законика, кривично гоњење ће се предузети само кад се за кривично дело кажњава и по закону земље у којој је дело учињено. Кад се у случају из члана 8. и у случају када странац ван територије Србије учини према Србији или њеном држављанину кривично дело (члан 9. став 1. КЗ), а по закону земље у којој је дело учињено за то кривично дело не кажњава, кривично гоњење се може предузети само по одобрењу републичког јавног тужиоца. По одобрењу Републичког јавног тужиоца гоњење се може предузети и за дело које странац учини према страној држави или према странцу у иностранству за које се по закону земље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затекне на територији Србије, а не буде изручен страној држави, ако је то дело у време када је извршено сматрано кривичним делом према општим правним начелима признатим у међународном праву, без обзира на закон земље у којој је кривично дело учињено. Притвор, свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, лишење слободе у току поступка изручења, као и казна коју је учинилац издржао по пресуди иностраног или међународног кривичног суда урачунаће се у казну коју изрекне домаћи суд за исто кривично дело, а ако казне нису исте врсте, урачунавање ће се извршити по оцени суда.

47

(b) Могућност за оперативну сарадњу на пољу заштите финансијских интереса ЕУ. 27. Правне тековине ЕУ захтевају да национални закон штити ЕУ фондове на исти

начин као и националне фондове. Да ли национални закон пружа посебне обавезе и процедуре у вези са третманом сумњивих случајева преваре и других нерегуларности које утичу на националне, ЕЗ или међународне фондове?

Кривични законик, Глава тридесет трећа - Кривична дела против службене дужности, на општи начин предвиђа обавезе у погледу третмана случајева код којих постоји сумња да се ради о проневерама и другим нерегуларностима које утичу на финансијска средства државе, ЕЗ и на међународна средства, чланом 364 који утврђује кривично дело проневере и предвиђа да ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Уколико је овим кривичним делом из прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. У случају када је овим кривичним је делом прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. Такође, изменама Кривичног законика из 2009. године уведено је ново кривично дело Ненаменско коришћење буџетских средстава. На основу овог дела одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Самим тим, злоупотреба фондова је инкриминсана као кривично дело у кривичном законодавству Републике Србије. 28. Како се у пракси решавају случајеви код којих постоји сумња да се ради о

проневерама и другим нерегуларностима? Да ли су сачувани било какви подаци о уоченим случајевима код којих постоји сумња да се ради о проневерама и другим нерегуларностима? Ако јесу, молимо вас да пружите скорије податке.

Кривични законик Републике Србије - КЗ у члану 364. прописује кривично дело проневере. Према статистичким подацима о правосуђу Републичког завода за статистику у 2008. години за кривично дело проневера оптужено је 405 лица, а 276 лица је проглашено кривим. За 65 лица је изречена казна затвора. У 40 % изречене казне затвора, казна је изречена у распону од 3 до 6 месеци, а у 30 % затвор је одређен у распону од 6 до 12 месеци.

48

Према истом извору, у 2009. години за кривично дело проневера осуђено је 233 лица, од ког броја је за 47 лица изречена казна затвора а за 186 лица условна осуда. На основу члана 222. ст.1. Законика о кривичном поступку – ЗКП сви државни органи, органи територијалне аутономије или органи локалне самоуправе, јавна предузећа и установе, дужни су да пријаве кривично дело за које се гони по службеној дужности о којима су обавештени или за њих сазнају на други начин. На основу ст.2. подносилац кривичне пријаве из ст.1. овог члана, навешће доказе који су им познати и предузеће мере да би се сачували трагови кривичног дела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дело и други докази. На основу чл.223. ЗКП, свако треба да пријави кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности. Кривично дело проневере се гони по службеној дужности. На основу чл.235. ст.2. ЗКП, ако јавни тужилац из саме пријаве не може оценити да ли су вероватни наводи кривичне пријаве, или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да се може одлучити да ли ће захтевати спровођење истраге или ако је до јавног тужиоца допро само глас да је извршено кривично дело, а нарочито ако је извршилац непознат, јавни тужилац ће, сам или посредством других органа прикупити потребна обавештења. Он може позивати грађане, а ако није у могућности да то предузме сам, јавни тужилац ће захтевати од органа унутрашњих послова да прикупе потребна обавештења и да предузму друге мере ради откривања кривичног дела и учиниоца. Јавни тужилац може увек тражити од органа унутрашњих послова да га обавесте о мерама које су предузели. За кривична дела за која је предвиђена казна затвора до пет година, у Законику о кривичном поступку, предвиђен је скраћени поступак. Пре подношења оптужног предлога (оптужног акта), јавни тужилац може предложити истражном судији да предузме одређене истражне радње. Ако је за кривично дело предвиђаена казна затвора до осам година, јавни тужилац може подићи оптужницу и без спровођења истраге ако прикупљени подаци који се односе на кривично дело и учиниоца пружају довољно основа за оптужење (чл. 244 ст. 6. ЗКП). Кривично дело проневере из чл.364. КЗ је прописано на следећи начин: ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи, казни ће се затвором од шест месеци до пет година. Ако је делом из ст.1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедест хиљада динара, учинилац ће се казнити затовором од једне до осам година. Ако је делом из ст.1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година“. Кривично дело проневере се посебно исказује кроз годишње статистичке податке. Тако је 2007. године за ово кривично дело оптужено 374 лица, 2008. године оптужено је 392 лица, а 2009. године оптужено је 400 лица. 2007. године на затворску казну за ово кривично дело осуђено је 55 лица, 2008. године на затворску казну је осуђено 70 лица, а 2009. године затворском казном је осуђено 51 лице. 2007. године на новчану казну су осуђена 3

49

лица, 2008. године на новчану казну је осуђено 1 лице, а 2009. године на новчану казну је осуђено 6 лица. 2007. године условном осудом за ово кривично дело је осуђено 275 лица, 2008. године на условну осуду је осуђено 229 лица, а 2009. године на условну осуду је осуђено 169 лица. У глави ХХХIII Кривичног законика, прописана су кривична дела против службене дужности. Поред кривичног дела проневере (чл.364.) прописана су и кривична дела злоупотребе службеног положаја (чл.359.), несавестан рад у служби (чл.361.), противзаконита наплата и исплата (чл.362.), ненаменско коришће буџетских средстава (чл.362а), превара у служби (чл.363.) и послуга (чл.365). За кривична дела злоупотребе службеног положаја (чл.359.), несавестан рад у служби (чл.361.) и противзаконита наплата и исплата (чл.362.), ненаменско коришћење буџетских средстава (чл.362а) и превара у служби (чл.363.), заједничко је да га може извршити одговорно или службено лице.

У смислу чл. 112. ст.3. и 4. КЗ прописано је, да се службеним лицем сматра: лице које у државном органу врши службене дужности, изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима, лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу. Службеним лицем сматра се и лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова и војно лице. Страним службеними лицем сматра се лице које је члан законодавног, извршног или судског органа стране државе, јавни функционер или службеник међународне организације и њених органа, судије и други функционери међународног суда. У смислу чл.112. ст.5.КЗ, одговорним лицем се сматра власник предузећа или другог субјекта привредног пословања или лице у предузећу, установи или другом субјекту којем је, с обзиром на његову функцију, уложена средства или на основу овлашћења поверен одређени круг послова у управљању имовином, производњи или другог делатности или у вршењу надзора над њима или му је фактички поверено обављање појединих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у Кривичном законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица.

Кривично дело проневере и послуге може извршити било које лице, а не само службено, односно одговорно лице.

Глава ХХII КЗ прописује кривична дела против привреде и то: фалсификовање новца чл.223., фалсификовање хартија од вредности чл.224., фалсификовање и злоупотреба платних картица чл.225., фалсификовања знакова за вредност чл.226., прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање чл.227., издавање чека и коришћења платних картица без покрића чл.228., пореска утаја чл.229., неуплаћивање пореза по одбитку чл.229.а, криумчарење чл.230., прање новца чл.231., злоупотреба монополостичког положаја чл.232., неовлашћена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга чл.233., несавестан рад у привредном пословању чл.234., проузроковање стечаја чл.235., проузроковање лажног стечаја чл.236., оштећење

50

повериоца чл.237., злоупотреба овлашћења у привреди чл.238., нарушавање пословног угледа и кретидне способности чл.239., одавање пословне тајне чл.240., онемогућавање вршења контроле чл.241., недозвољена производња чл.242., недозвољена трговина чл.243., обмањивање купаца чл.244., и фалсификовање знакова за обележавање робе мера и тегова чл.245. Законом о одговорности правних лица за кривична дела прописани су услови одговорности правних лица за кривично дело, кривичне санкције које се могу изрећи правним лицима и правила поступка у којима се одлучује о одговорности правних лица, изрицању кривичних санкција, доношењу одлука о рехабилитацији, престанку мера безбедности и правне последице осуде и извршењу судских одлука. Основ одговорности правног лица дефинисана је у члану 6. наведеног закона. Тако правно лице одговара за кривично дело које у оквиру својих послова односно овлашћења учини одговорно лице у намери да за правно лице оствари корист. Поред тога одговорност правног лица постоји и ако је због непостојања надзора или контроле од стране одговорног лица омогућено извршење кривичног дела у корист правног лица од стране физичког лица које делује под надзором и контролом одговорног лица. Правном лицу се могу изрећи следеће казне: новчана казна и престанак правног лица. За кривична дела за која су одговорна правна лица могу се изрећи следеће мере безбедности: 1) забрана обављања одређених регистрованих делатности или послова; 2) одузимања предмета и 3) јавно објављивање пресуде. За исто кривично дело покреће се и води по правилу против правног лица и одговорног лица јединствен поступак и доноси једна пресуда. Уколико због постојања законом одређених разлога није могуће покренути или водити кривични поступак против одговорног лица, поступак се може покренути и водити само против правног лица. 29. Да ли Србија разматра да успостави посебне институције или тела за истрагу

и/или третман случајева код којих постоји сумња да се ради о проневерама и другим нерегуларностима које утичу на националне, ЕЗ и/или међународне фондове (средства) (одвојено од ЈИФК система), или да ли такве институције или тела већ постоје? Ако да, који је делокруг њихових надлежности? Како су обезбеђени њихов административни капацитет и оперативна независност? Да ли су дефинисане било какве процедуре за коресподенцију, од стране других националних надлежних органа, о сумњивим случајевима преваре и других неправилности са овим институцијама и телима? Да ли су дефинисани механизми за сарадњу између ових надлежних органа?

51

У погледу заштите од превара и крађе идентитета наш законодавни оквир чине у овој области кривичног права у главном следећа кривична дела по Кривичном законику - КЗ Републике Србије: Чл.298 Оштећење рачунарских и програма инкриминише незаконито ометање рачунарских података и софтвера брисањем, мењањем, оштећивањем, прикривањем или на други начин чињењем неупотребљивим рачунарских података.

Чл. 299 Рачунарска саботажа инкриминише ометање рачунарских података као и хардвера које се врши у намери спречавања или прекида поступка електронске обраде и преноса података, а што се може извршити и стварањем и уношење рачунарског вируса. Чл. 300 Прављење и уношење рачунарских вируса инкриминише стварање као и уношење рачунарског вируса. Чл. 301 Рачунарска превара инкриминише одређену интеракцију са подацима која се врши у циљу стицања незаконите материјалне добити и стога наноси материјалну штету другом лицу. И сви други аспекти заштите од фалсификовања и преваре идентитета попредвиђени су по кривичним делима из чланова 223, 224, 225, 226. и 357. КЗ РС јер су се у правној пракси показали као применљиви су у погледу свих врста преваре. Чл. 302 Неовлашћен приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података инкриминише злоупотребе везане за незаконит приступ. Чл. 303 Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи Чл. 304 Неовлашћено коришћење рачунара и рачунарске мреже Чл. 208 Превара Чл. 185 Приказивање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију инкриминишу дела везана за дистрибуцију дечије порнографије као и производњу таквог материјала. Чл. 199 Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права Члан 200. Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторском и сродним правима инкриминишу преварна кршења ауторских права. Чл. 225 Фалсификовање и злоупотреба платних картица У вези утврђивања идентитета, профил за државу Србију идентификује одређене одредбе Законика о кривичном поступку – ЗКП, као одредбе које одговарају стандардима за регулисање надгледања и заплену писама, телеграма и других пошиљки.

52

Наш законодавни профил је адекватан и у погледу заплене доказа који могу послужити за идентификацију, јер се ЗКП формалним аспектима везаним за заплењене документе, фајлове итд, те ргулише и заплену писама, телеграма и свих осталих пошиљки. Такође постоје решења у вези са запленом и надзором и регулисан је поступак са тајним аудио и видео надзором осумњиченог. Члан 504е ЗКП-а регулише поступак надзора и снимања комуникација, док се члан 504љ ЗКП-а односи се на аутоматско рачунарско претраживање личних и осталих података. Одредбе о правној помоћи у Законику о кривичном поступку су пренете и дорађене у посебно Закону о пружању правне помоћи у кривичним стварима и као такве ове одредбе одговарају одредбама и принципима из Другог додатнок протокола на Конвенцију из 1959. године, јер предвиђају опште принципе и суштину ефикасне међународне правне помоћи и дефинишу нове методе осим упућивања писаних захтева, као и поступак пружања директне неформалне правне помоћи без замолнице што све олакшава и убрзава поступак. 30. Да ли су дефинисани било какви механизми за сарадњу са надлежним органима

ЕЗ и који гарантују довољну помоћ истражним органима током њихових истрага за спречавање превара?

Одлукама Министра правде и Републичког јавног тужиоца (РЈТ) именован је контактни тужилац за сарадњу преко ЕУРОЈУСТа и тако утрт пут даљој институционализацији односа Министарства правде и ове европске мереже тужилаца. У току 2009. године настављени су разговори о отпочињању преговора о склапању Споразума о сарадњи са EUROJUSTом. У ток преговора су укључени представници РЈТ. У оперативним контактима са EUROJUSTом, разматрана је могућност приступа Аналитичким оперативним досијеима EUROPOL-a (AWF Files) и радом Специјализоване агенције за спровођење закона ради заштите финансијских интереса Европске уније - OLAF ради коришћења ве процедуре за оперативну сарадњу. На овај начин ће бити омогућена сарадња у области финансијских превара, утаја и других злоупотреба и овај процес успостављања сарадње по стандардима ЕУ још траје. Сарадња се уподобљује са новим прписима који регулипу заштиту података и друге процедуре од којих зависи компатибилност нашег правосуђа за сарадњу са европским агенцијама за спровођење закона. У току 2009. године поступак пружања директне правне помоћи није се изменио, јер је доношењем Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима („Службени гласник РС“, бр. 20/2009) дозвољено поступање без формално упућене замолнице, закључење споразума о формирању заједничких истражних тимова, видеоконференције и др. тако да је само потврђена законитост у досадашњој непосредној примени принципа из Другог додатног протокола на Конвенцију из 1959. године о директним контактима агенција за спровођење закона како је претходно предвиђено у PROSECO пројекту и посебно Меморандуму о разумевању државних тужилаштава региона о остваривању

53

регионалне сарадње на плану борбе против организованог криминала и осталих појавних облика кривичних дела тешког криминала и вредновано и од стране експерата Европске комисије. Републичко јавно тужилашто је наставило са праксом да кад год је то могуће, удовољава захтевима страних тужилаштава тако што су се захтеви упућени електронском поштом или факсом вредновани са становишта валидности по позитивним прописима, преводили их и упућивали надлежним тужилаштвима, судовима или полицији. Одређено је у РЈТ као приоритетно поступање по захтевима страних државних тужилаштва и полиције упућених преко EUROJUST-а који има посебан Споразум са EUROPOLOM, SECI/SELEC Центра за борбу против прекограничног криминала, OLAF/ом и другим агенцијама, јер се поступање по овим захтевима вреднује у ЕУ као допринос Републике Србије у борби против прекограничног криминала. 31. Финансијско и судско праћење: Да ли су дефинисане било какве процедуре за

обавештавање тужилаштва о случајевима код којих постоји сумња да се ради о проневерама? Да ли су дефинисани било какви поступци за повраћај неприкупљених средстава и ненаменски трошених средстава у сумњивим случајевима преваре или других неправилности?

Закоником о кривичном поступку – ЗКП, у члану 222. је прописано да сви државни органи, органи територијалне аутономије или органи локалне самоуправе, јавна предузећа и установе дужни су да пријаве кривична дела за која се гони по службеној дужности, о којима су обавештени или за њих сазнају на други начин. Наведени подносиоци кривичне пријаве навешће доказе који су им познати и предузеће мере да би се сачували трагови кривичног дела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дело и други докази. У члану 223. ЗКП утврђена је општа обавеза пријављивања те свако треба да пријави кривично дело за које се гони по службеној дужности. У којим случајевима непријављивање кривичног дела представља кривично дело одређује кривични закон. У члану 224. ЗКП се прописује коме и у којој форми се подносе кривичне пријаве и предвиђено је да се пријава подноси надлежном јавном тужиоцу, писмено или усмено. Ако се пријава подноси усмено, пријавилац ће се упозорити на последице лажног пријављивања. О усменој пријави саставиће се записник, а ако је пријава саопштена телефоном, сачиниће се службена белешка. Ако је пријава поднесена суду, органу унутрашњих послова или ненадлежном јавном тужиоцу, они ће пријаву примити и одмах доставити надлежном јавном тужиоцу. Посебно је стављено у дужност обавеза органа унутрашњих послова на расветљавању дела по члану 225. ЗКП и то уколико постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, органи унутрашњих послова дужни су да предузму потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупе сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка. У циљу испуњења наведених дужности

54

органи унутрашњих послова могу да траже потребна обавештења од грађана; да изврше потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага; да за неопходно потребно време ограниче кретање на одређеном простору; да предузму потребне мере у вези са утврђивањем истоветности лица и предмета; да распишу потрагу за лицем и стварима за којима се трага; да у присуству одговорног лица прегледају одређене објекте и просторије државних органа, предузећа, радњи и других правних лица, остваре увид у њихову документацију и да је по потреби одузму, као и да предузму друге потребне мере и радње. О чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети саставиће се записник или службена белешка. Кривични законик – КЗ регулише одузимање имовинске користи, основ одузимања, услове и начин одузимања протвправне имовинске користи и заштиту оштећеног на следћи начин (од чл. 91 до чл. 93 КЗ). Основ одузимања имовинске користи: Нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом и ова корист одузеће се, под условима предвиђеним овим закоником и судском одлуком којом је утврђено извршење кривичног дела. Услови и начин одузимања имовинске користи: Од учиниоца ће се одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену другу имовинску корист која одговара вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи. Имовинска корист прибављена кривичним делом одузеће се и од правног или физичког лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности. Ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за другог та корист ће се одузети. Заштита оштећеног: Ако је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев оштећеног, суд ће изрећи одузимање имовинске користи само уколико она прелази досуђени имовинскоправни захтев оштећеног у том износу. Оштећени који је у кривичном поступку у погледу сваког имовинскоправног захтева упућен на парницу може тражити да се намири из одузете имовинске користи, ако покрене парницу у року од шест месеци од дана правноснажности одлуке којом је упућен на парницу. Оштећени који у кривичном поступку није поднео имовинскоправни захтев може захтевати намирење из одузете имовинске користи, ако је ради утврђивања свог захтева покренуо парницу у року од три месеца од дана сазнања за пресуду којом је изречено одузимање имовинске користи, а најдаље у року од три године од дана правноснажности одлуке о одузимању имовинске користи. У наведеним случајевима оштећени мора у року од три месеца од дана правноснажности одлуке којом је усвојен његов имовинскоправни захтев затражити намирење из одузете имовинске користи.

55

Б. Заштита евра од фалсификовања (не-казнени аспекти) 32. Која дефиниција фалсификовања банкнота и кованица је дата у националном

закону? Фалсификовање новца је утврђено као кривично дело чланом 223. Кривичног законика. Дело се може извршити прављењем лажног новца или преиначавањем правог новца. За постојање кривичног дела потребна је намера да се лажни новац стави у оптицај као прави. Небитно је да ли се ради о домаћем или страном, папирном или кованом новцу. Дело се може извршити и прибављањем лажног новца у намери да се стави у оптицај као прави или пуштањем у оптицај лажног новца. Такође, кажњиво је и када је лажан новац примљен као прави па учинилац накнадно сазна да се ради о лажном новцу стави га у оптицај, или када неко зна да је сачињен лажан новац или да је такав новац стављен у оптицај, то не пријави. Такође, према члану 227. Кривичног законика кажњиво је прављење, набављање или давање другом на употребу средства за прављење лажног новца. У наставку су дата и сродна кривична дела која уређују фалсификовање хартија од вредности, фалсификовање и злоупотребу платних картица, фалсификовање знакова за вредност и прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање: Фалсификовање новца - Члан 223. (1) Ко направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко у истој намери преиначи прави новац,казниће се затвором од две до дванаест година. (2) Ко прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко лажан новац ставља у оптицај, казниће се затвором од једне до десет година. (3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана направљен, преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, односно одговарајући износ у страном новцу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (4) Ко лажан новац који је примио као прави, па сазнавши да је лажан, стави у оптицај или ко зна да је начињен лажан новац или да је лажан новац стављен у оптицај, па то не пријави,казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (5) Лажан новац одузеће се. Фалсификовање хартија од вредности - Члан 224. (1) Ко направи лажне хартије од вредности или преиначи праве хартије од вредности у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне хартије употреби као праве или их у тој намери прибави, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ако укупан износ на који гласе фалсификоване хартије од вредности из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

56

(3) Ко лажне хартије од вредности које је примио као праве, па сазнавши да су лажне, стави у промет, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (4) Лажне хартије од вредности одузеће се. Фалсификовање и злоупотреба платних картица - Члан 225. (1) Ко направи лажну платну картицу или ко преиначи праву платну картицу у намери да је употреби као праву или ко такву лажну картицу употреби као праву, казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана употребом картице прибавио противправну имовинску корист, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (3) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана прибавио противправну имовинску корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, казниће се затвором од две до десет година. (4) Казном из ст. 2. и 3. овог члана казниће се и учинилац који то дело учини неовлашћеном употребом туђе картице. (5) Ко набави лажну платну картицу у намери да је употреби као праву или ко прибавља податке у намери да их искористи за прављење лажне платне картице, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (6) Лажне платне картице одузеће се. Фалсификовање знакова за вредност - Члан 226. (1) Ко направи лажне или преиначи праве знакове за вредност у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне знакове употреби као праве или их у тој намери прибави, казниће се затвором до три године. (2) Ако укупна вредност знакова из става 1. овог члана прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. (3) Ко одстрањивањем жига којим се знаци за вредност поништавају или којим другим начином иде за тим да ради поновне употребе овим знацима да изглед као да нису употребљени или ко употребљене знакове поново употреби или прода као да важе, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (4) Лажни знакови за вредност одузеће се. Прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање - Члан 227. (1) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за прављење лажног новца или лажних хартија од вредности, казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за прављење лажних платних картица или лажних знакова за вредност, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (3) Средства из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

57

33. Да ли у националном законодавству постоји обавеза кредитних институција и

других пружалаца платних услуга, као и било којих других институција које се баве обрадом и снабдевањем јавности новчаницама и кованицама (како је посебно наведено у Члану 6 Уредбе 1338/2001) да осигурају да се новчанице и кованице евра које су примили и које намеравају да врате у оптицај провере по питању аутентичности и да се открију фалсификати?

Упутством за спровођење Одлуке о условима и начину обављања мењачких послова („Службени гласник РС“, бр. 67/2006, /исправка 68/2006/, 116/2006, 24/2007, 50/2007, 118/2007, 120/2008, 11/2010 и 18/2010) прописано је да овлашћени мењач мора поседовати опрему којом се могу открити фалсификати ефективног страног новца (укључујући евро) (тачка 3.). С друге стране, предвиђена је обавеза Народне банке Србије да банкама и овлашћеним мењачима једном годишње доставља компакт диск са подацима о оптицајним новчаницама ефективног страног новца и фалсификатима (тачка 5а.). Такође, прописана је обавеза овлашћеног мењача да, када открије новчаницу за коју сумња да је фалсификована, покуша да задржи лице које му је ту новчаницу предало и обавести Министарство унутрашњих послова о појави новчанице под сумњом фалсификата (тачка 16.). Новчанице под сумњом фалсификата достављају се Народној банци Србије на експертизу (тачка 16). Страни ковани новац није предмет експертизе у Народној банци Србије али се прима и прослеђује на експертизу надлежном центру за експертизу у иностранству. Прилог: Одлука о условима и начину обављања мењачких послова („Службени гласник РС“, бр. 67/2006, /исправка 68/2006/, 116/2006, 24/2007, 50/2007, 118/2007, 120/2008, 11/2010 и 18/2010). 34. Да ли у националном законодавству постоји обавеза кредитних институција и

других пружалаца платних услуга, као и било којих других институција које се баве обрадом и снабдевањем јавности новчаницама и кованицама (како је посебно наведено у Члану 6 Уредбе 1338/2001) да повуку из оптицаја све новчанице и кованице за које знају или имају довољно разлога да верују да су фалсификовани и да их предају надлежним органима? Да ли су дефинисане било какве санкције у случају да неиспуњавања ове обавезе?

Упутством за спровођење Одлуке о начину управљања токовима готовине снабдевањем банака новчаницама и кованим новцем („Службени гласник РС”, бр. 116/2008, 27/2009 и 107/2009, /исправка 3/2010) прописано је да банка, када у стању готовог новца уочи примерак готовог новца за који се сумња да је фалсификован, има обавезу да такав примерак новца пошаље на експертизу Народној банци Србије. Није прописана санкција за случај да банка не пошаље примерак новца за који се сумња да је фалсификован Народној банци Србије. Наравно, непостојање санкције у наведеном пропису не утиче на могућност кривичне одговорности лица које пропусти да пошаље новац под сумњом фалсификата Народној банци Србије (члан 223, став 4 Кривичног законика).

58

Прилог: Упутство за спровођење Одлуке о начину управљања токовима готовине снабдевањем банака новчаницама и кованим новцем („Службени гласник РС”, бр. 116/2008, 27/2009 и 107/2009, исправка 3/2010/) 35. Који надлежни органи су одређени за централизацију, техничку анализу и обраду

података о фалсификованим банкнотама и кованицама, у еврима и другим валутама?

У складу са чланом 58, други став, Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС”, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др. закон и 44/2010) анализа и утврђивање аутентичности новца врши се у Народној банци Србије, у Одељењу националних центара за борбу против фалсификовања и за анализу новчаница и кованог новца, независно од тога да ли се ради о домаћем или страном новцу. Један примерак извештаја о експертизи доставља се Националном централном бироу Интерпола а други Полицијској управи на чијој је територији откривен фалсификат. Подаци о свим утврђеним фалсификатима током календарске године достављају се у виду извештаја Националном централном бироу Интерпола са елементима извештаја које даје сам биро. 36. Да ли су дефинисане било какве процедуре за пренос примерака фалсификованих

новчаница и кованица, како у еврима, тако и у другим валутама, и пратећих података релевантним надлежним органима у вашој земљи и изван ње?

Примерци фалсификованих новчаница могу се доставити правосудним органима у земљи и иностранству (међународна правна помоћ), МУП-у као и другим домаћим и страним институцијама које се баве борбом против фалсификовања новца. 37. Да ли су дефинисане било какве процедуре за сакупљање и индексирање

статистичких података у вези са фалсификовањем новчаница и кованица (у еврима и другим валутама)?

Одговор је дат под питањем 35. 38. Које санкције се примењују за улазак у оптицај и за употребу метала и жетона

сличних кованици евра? За постојање кривичног дела фалсификовање новца потребно је да се или изради лажни новац или преиначи прави новац. Ако неко употреби медаљон или жетон као метални новац (ЕУР) неће се радити о кривичном делу фалсификовања новца али постојаће кривично дело преваре из члана 208. Кривичног законика. Ово под условом да је учинилац имао намеру прибављања противправне имовинске користи (себи или другоме) и да је примаоца довео у заблуду или га одржавао у заблуди у погледу веродостојности медаљона или жетона.

59

39. Које процедуре и тела установљени за борбу против фалсификовања? За борбу против фалсификата надлежни су Народна банка Србије, МУП, Јавно тужилаштво и судови. Народна банка Србије издаје обавештења о појави нових типова успешније израђених фалсификата, њиховим карактеристикама и начину разликовања од аутентичних новчаница у циљу њиховог лакшег препознавања. Поред тога Народна банка Србије врши едукацију запослених у банкама, мењачницама, одржавањем семинара на којима се спроводи практична обука за препознавања фалсификата. МУП ради на откривању лица која израђују лажни новац или га пуштају у оптицај, тужилаштво гони учиниоце кривичних дела, а судови се баве утврђивањем кривичне одговорности и изрицањем санкција лицима која врше кривична дела фалсификовања новца. 40. Да ли је Србија учествовала у програму Перикле? Представници Народне банке Србије и Националног Централног бироа Интерпола присуствовали су семинарима у организацији ОЛАФа (Канцеларија за борбу против превара Европске комисије) и то 2009. године – Драч, Албанија и 2010. године Загреб, Хрватска. Народна банка Србије је у периоду 16-18 новембар 2010. године била домаћин семинара „Јачање заштите евра у финансијском сектору“ који је организовао ОЛАФ. Обуку у препознавању фалсификата евра (новчанице и ковани новац) похађали су представници банака и овлашћених мењача (укупно 43 полазника).

60

АНЕКС Молимо вас да пронађете приложен списак дефиниција (Речник) у вези контролом/ревизијом који је коришћен од стране Комисије (DG BUDG) у вези са проценом система јевне интерне финансијске контроле (ЈИФК) земаља кандидата. Од велике је важности да ваша земља и Комисија говоре исти језик што је више могуће и приложене дефиниције вам могу бити од помоћи приликом објашњавања ваших националних еквивалената. Молимо вас да обратите пажњу да се термин „контрола и инспекција“ односи на одговорности руководећег кадра у оквиру управљања приходима и расходима а да се термин „ревизија“ односи на независну функцију процене (нпр. контролних система).

61

Речник дефиниција које је користила Комисија у оквиру Јавне унутрашње финансијске контроле

(ЈУФК)

62

Термин Дефиниција

Систем контроле рачуноводства

Серије поступака, које су део укупне интерне контроле, систем повезан са остваривањем рачуноводствених циљева ентитета. Ово укључује усаглашеност са рачуноводственим и финансијским политикама и процедурама, очување ресурса ентитета и припреме поузданих финансијских извештаја.

Систем административне контроле

Серије поступака, које су део укупног система интерне контроле, које се тичу административних процедура потребних за доношење одлука руководећег кадра, остварују највишу могућу административну и економску ефикасност и обезбеђују примену административних политика, било да су у вези са финансијским пословањем или нечим другим.

Ревизија На најуопштенији начин, ово може значити било које накнадно (ex-post) испитивање трансакција, процедура или извештаја с обзиром на потврђивање било ког њиховог аспекта – прецизност, ефикасност, итд. Реч се обично уже карактерише да би била корисна.

Мишљење ревизије Информација, која подржава мишљења, закључке или извештаје ревизора, интерних јединица за ревизију или ДРИ. Оно би требало да буде:

Компетентно: Информација која је квантитативно довољна и одговарајућа да би се постигли резултати ревизије; и квалитативно непристрасна да би инспирисала поверење и поузданост.

Релевантно: Информација која је примерена циљевима ревизије.

Разумно: Информација која је економична у томе што је цена сакупљања сразмерна резултатима, што ревизор или, јединица интерне ревизије или ДРИ покушавају да постигну.

Мандат ревизије Ревизорске одговорности, овлашћења, слободе и обавезе пренете на било које ревизорно тело (нпр. ДРИ према уставу или други законити надлежни орган земље (као што је наведено у примарном и секундарном националном законодавству).

Сврха ревизије Прецизна изјава о томе шта ревизија намерава да постигне и/или питање на које ће ревизија да одговори. То може укључити финансијска, редовна и питања перформанси.

Процедура ревизије Тестови, упутства и детаљи укључени у програм ревизије како

63

би се остварило систематско и разумно спровођење.

Делокруг ревизије Оквир или границе и субјекти ревизије.

Праћење ревизије

Израз тачније има непрецизно опште значење у општем коришћењу ревизије. Међутим, Анекс 1, Уредбе Савета 2064/97 обезбеђује посебан детаљан опис захтева „довољног праћења ревизије“ у сврхе структуралних средстава којима управљају земље чланице у корист Комисије. У кратком прегледу, то захтева вођење извештаја који пружају пуну документацију и оправдање у свим животним фазама трансакције заједно са могућношћу да се прате трансакције од збирних целина до индивидуалних детаља и обрнуто.

Најважнији циљ праћења ревизије је да се обезбеди „задовољавајућа ревизија од збирних износа на које је овлашћена Комисија до индивидуалних ставки трошкова и потпорних докумената за крајњег корисника“.

Реч „праћење ревизије“ у Редовним извештајима и Приступним партнерствима треба да се схвати у светлу горњих дефиниција које би требало да се примене у контексту свих пред-приступних фондова за земље кандидате.

Ентитет на коме је ревизија спроведена

Организација, програм, активност или функција подложне ревизији од стране ДРИ или јединице за интерну ревизију.

Стандарди ревизије Стандарди ревизије пружају минимум упутстава ревизорима и помажу да се одреди делокруг корака и процедура ревизије који би били примењени да би се испунили циљеви ревизије. Они су критеријуми или мерила према којима се процењује квалитет ревизије.

Повеља

(Повеља интерне ревизије)

Такође звана Изјава мисије интерне ревизије, посебно у у организацијама у којима не учествује САД. Повеља/Изјава о активности интерне ревизије је формални, писани документ који дефинише сврху, делокруг и одговорност активности интерне ревизије. Она циља ка томе да обезбеди да се на интерну ревизију гледа с поверењем, вером и кредибилитетом.

Повеља треба да:

обезбеди функционалну независност укључујући спецификацију положаја активности интерне ревизије унутар организације;

Одобри неограничен приступ извештајима, кадровима и

64

физичким својствима релевентним за рад и ангажовање;

Дефинише делокруг активности интерне ревизије;

Дефинише захтеве извештавања за субјекте над којима се врши ревизија и, где је потребно, за правосудне институције и

Наведе однос са Државном ревизорском институцијом.

Ревизије усклађености

Погледати Ревизије регуларности.

Уставни Питање које је дозвољено или одобрено успостављањем фундаменталног закона земље.

Контроле Било која врста контроле организације или корисника јавних средстава, како интерна тако и екстерна контрола организација – тј. и унутрашње контроле и контроле ван организације.

Мере пажње Одговарајући елемент пажње и вештине за које се очекује да буду примењени од стране обученог ревизора с обзиром на комплексност задатка ревизије, укључујући брижљиву пажњу у планирању, сакупљању и процени доказа, и формирању мишљења, закључака и препорука.

Економија Минимизирање трошкова ресурса коришћених за постизање датих планираних резултата активности (са освртом на одговарајући квалитет таквих резултата или крајњих резултата).

Делотворност Граница до које се постижу циљеви активности тј. веза између планираних утицаја и стварних утицаја на активност.

Ефикасност Максимизирање резултата активности (аутпута) у зависности од датих инпута.

Оцена Може значити:

а) процену тендера као дела уговорног процеса; или

b) посебне прегледе направљене да се испита укупан резултат програма или пројекта. Делокруг може да варира. Њена суштина би требала да буде одређивање, добијање или израчунавање резултата програма или пројекта судећи према њиховој економији, ефикасности и делотворности, али обично покрива много шири делокруг питања укључујући подобност али и постизање циљних резултата. Може се спровести пре, током или након завршетка програма или пројекта (обично познато као ex-ante (претходна), средњорочна или ex-

65

post(накнадна). Она дели многе карактеристике за ревизијом перформанси (остварења).

Ex ante (претходна) финансијска контрола (EAFC)

Ex ante финансијска контрола је сет контролних активности пре спровођења финансијске одлуке у вези са издвајањима, обавезама, тендерским процедурама, уговорима (секундарним обавезама), и повезаним исплатама и повраћајем неблаговремено плаћених износа. Такве одлуке се могу спровести само након изричитог одобрења ex ante финансијског контролора.

EAFC се понекад назива и „превентивна контрола”. Ово је уже значење финансијске контроле. Ако је описано као EAFC, не може бити непрецизности.

Ex post (накнадна) интерна ревизија (EPIA)

Сет ревизорских активности које се накнадно обављају(ex-post). Тј. у овом контексту, након што је донета финансијска одлука од стране менаџмента. (EPIA) се може спровести од стране централизованих ревизорских тела Владе, која су одговорна Влади и која извештавају највише нивое власти (Министарство финансија или чак Владу) или децентрализованих ревизорских тела (јединице унутрашње ревизије у јединицама за спровођење буџета, као што су министарства или агенције).

Ex-post Када се односи на ревизију, „ex post“ обично значи ревизију спроведену након иницијалне законске обавезе трансакције. Када се односи на оцену, „ex post“ обично значи оцену спроведену након што је трансакција у потпуности извршена.

Екстерна ревизија Било која ревизија спроведена од стране ревизора који је независтан од менаџмента над којим је вршена ревизија. У јавним финансијама, то значи да је ревизија спроведена ван Владиног финансијског менаџмента и контролне политике од стране националних Ревизорских Судова (или сличних институција), Државне ревизорске институције да би се објективно обезбедило да такав менаџмент и контролни системи буду у саобразности са дефиницијом ЈИФК као што је поменуто на другим местима изнад у овом речнику.

Стандарди области Оквир за ревизора да систематски испуни циљ ревизије, укључујући a) планирање и надзор ревизије b) сакупљање мишљења ревизије која су компетентна, релевантна и разумна, и c) одговарајућу студију и процену интерних контрола.

Финансијске ревизије

Покривају испитивање и извештавање о финансијским извештајима и испитују рачуноводствене изјаве на којима су ове изјаве засноване.

66

Финансијски контролор

Функција финансијског контролора може значити различите ствари у различитим организацијама, нпр:

а) улога давања ex-ante (претходног) одобрења појединачним трансакцијама у погледу усаглашености са уредбама и процедурама или

b) исто што и ревизор; или

c) улога менаџмента која комбинује надлежности евидентирања и обраде трансакција (финансијско рачуноводство) с припремом извештавања према буџетским циљевима (управно рачуноводство).

У Комисији, финансијска контрола је првобитно (1973) дефинисана као ex ante одобрење било које врсте финансијских одлука, акасније је функција интерне ревизије додата функцијама финансијског контролора. Од скоро, тренд је да се раздвоје две функције а термин „финансијска контрола“ се поново односи само на ex ante одобрење.

У оквиру Проширења, термин се користи за функцију ex ante одобрења.

Финансијска контрола

Израз има шире значење у неким организацијама и уже значење у другим (у ширем смислу, организације у севернијим крајевима узимају шире значење а оне у јужнијим крајевима узимају уже значење).

Шире значење прати значење унутрашње контроле осим ако се односи на контроле, које имају специфичне финансијске компоненте. У пракси, у овом контексту, има неколико контрола, које немају финансијску компоненту а израз финансијска контрола неретко може стварно међусобно да се мења са унутрашњом контролом.

Уже значење прати уже значење финансијске контроле и односи се на посебно преиспитивање усаглашености трансакција са уредбама и процедурама описаним у ex-ante финансијској контроли.

Финансијски менаџмент

У оквиру Проширења, термин је схваћен као сет надлежности менаџмента (који је одговоран за спровођење задатака Владине јединице за управљање буџетом) на успостављању и примени сета правила која имају за циљ ефикасно, делотворно и економично коришћење доступних средстава (која садрже приход, трошкове и активу). Односи се на планирање, буџет, рачуноводство, извештавање и неке облике ex ante финансијске

67

контроле. ФМ подлеже унутрашњој и спољној ревизији.

Финансијски системи

Процедуре за припрему, евидентирање и извештавање о поузданим информацијама које се тичу финансијских трансакција.

Налази, закључци и препоруке

Налази су специфични докази које сакупљају ревизори да би задовољили циљеве ревизије; закључци су изјаве које су ревизори извели из тих налаза; препоруке су смернице деловања које је предложио ревизор а које су у вези са циљевима ревизије.

Функционална независност (FI)

Посебан статус финансијског контролора (у ужем смислу) или интерног ревизора (било централног или децентрализованог), што му обезбеђује слободу одржавања слободног професионалног просуђивања vis-à-vis његовог надређеног у организацији која је под контролом или ревизијом. Овај концепт захтева одржавање баланса између оних који су одговорни за управљање организацијом и оних који контролишу/врше ревизију у организацији. FI треба да се убаци у одговарајуће законодавство. Још један начин да се обезбеди FI је да централна контролна/ревизорска организација делегира интерног ревизора у организацију која ће бити под ревизијом или да омогући интерном ревизору (у случају сукоба интереса) да слободно пријави своје налазе централном ревизорском телу.

Фундаментално Питање постаје фундаментално (довољно важно), пре него важно када је његов утицај на финансијске извештаје толико велики да ти извештаји постају погрешни у целости.

Такође погледати Значајну слабост контроле.

Општи стандарди Квалификације и надлежност, неопходна независност и објективност, спровођење мера пажње, које ће бити захтеване од ревизора да би спровео задатке у вези са областима и стандардима извештавања на компетентан, ефикасан и делотворан начин.

Утицај Исто што и резултат или исход.

Независност За спољног ревизора, то значи слободу националних Ревизорских Судова или сличних институција по питањима ревизије да делују у складу са ревизорским мандатом без спољне директиве или мешања било које врсте.

За тачке гледишта унутрашњег ревизора, то значи да унутрашњи ревизорски сервис треба да буде организован директно од стране врховном менаџмента. Без обзира на то, унутрашњи ревизорски сервис треба да буде слободан да уради

68

ревизију било које области која се сматра облашћу ризика од материјалних грешака, чак и када менаџмент не мисли тако. (такође види функционалну независност)

Интерна ревизија

Централизована интерна ревизија (CIA)

Децентрализована интерна ревизија (DIA)

Дефиниција Института интерних ревизора је:

Интерна ревизија је независна, циљно усмерена и консултантска активност чија је улога у додавању вредности и побољшању функционисања организације. Она помаже организацији да постигне своје циљеве доношењем систематског, дисциплинованог приступа процени и побољшању ефикасности управљања ризиком, контроли и управним процесима.

Конкретније, то су функционална средства помоћу којих директори ентитета примају осигурање од интерних извора (укључујући подуговорне изворе) да интерна контрола постиже своје циљеве. Она ће покрити, inter alia, Финансијске ревизије, ревизије засноване на систему, ревизију перформанси (остварења), IT ревизије. Има највише карактеристика спољне ревизије осим што коначно извештава менаџмент и стога никада не може имати исти ниво независности као спољна ревизија.

У јавним финансијама, направљена је разлика између централизоване интерне ревизије и децентрализоване интерне ревизије на следећи начин:

CIA је ex post интерна ревизија у јавном сектору коју спроводи централизовано тело (нпр. Министарство финансија или друго тело интерне ревизије (као што је Владина канцеларија за контролу у Мађарској или Одбор за унутрашњу ревизију на Малти) на системима.

(DIA) је унутрашња ревизија коју спроводе специјализоване јединице унутрашње ревизије које се налазе унутар Владе или нижих центара за спровођење буџета (Министарства или Агенције).

Интерни ревизор (ИР)

Интерни ревизор (ИР) (било да се налази ван или унутар организације Генералног директора) је одговоран за спровођење свих релевантних врста ex post интерних ревизија. У смислу јавних финансија, УР треба да подлеже посебном „статуту“ (по могућству писаном у Закону о интерној ревизији који управља ЈИФК системом у датој земљи) који ће му омогућити адекватан степен функционалне независности. ИР може извештавати ИД или да га именује централни сервис интерних ревизија у јавном сектору, као што је министарство финансија или Одбор унутрашње ревизије одговоран Премијеру Кабинета министара.

69

Интерна контрола Цео систем финансијских и других контрола, укључујући организационе структуре, методе, процедуре и интерну ревизију, које је успоставио менаџмент унутар својих корпоративних циљева, асистира у спровођењу пословања ентитета који је под ревизијом на регуларан, економичан, ефикасан и делотворан начин.

Унутрашња контрола односи се на следеће категорије: Контрола окружења; Процена ризика; Информације и комуникација; Контролне активности и Праћење контроле (Monitoring of controls

Циљ унутрашње контроле

Примарни циљеви унутрашње контроле су да обезбеди:

1) Поузданост и интегритет информација.

2) Усаглашеност са политикама, плановима, процедурама, законима и уредбама.

3) Очување средстава.

4) Економично, ефикасно и делотворно коришћење ресурса.

Свака организација треба да креира свој систем унутрашње контроле да би испунила потребе и окружење организације.

Међународна организација Врховних ревизорских институција (INTOSAI)

Међународно и независно тело које има за циљ промовисање размене идеја и искуства између Врховних ревизорских институција у сфери јавне финансијске контроле.

Ревизија IT система Испитује довољност и адекватност заштите безбедности система IT апликација да би гарантовала поверљивост, интегритет и доступност информација и IT система.

Менаџерска одговорност

Представља обавезу које се узима у обзир за дати задатак. Одговорност покрива питања као што су подела дужности (овлашћени службеник, рачуновођа, ex ante финансијски контролор); развој приручника о управљања финансијама и контроли (овлашћењима, одговорностима, извештавању и управљању ризиком), све финансијске трансакције (обавезе, уговори, исплате, повраћај неблаговремено исплаћених износа), у вези са централним објектима усаглашавања, и процене и извештавања о F/C системима.

Контрола менаџмента

Контрола од стране менаџмента: Исто што и унутрашња контрола, укључујући финансијску контролу.

70

Извршни директор (ИД)

Извршни директор (ИД) може бити ресорни министар или његов делегат, одговоран за примену програма/пројеката који су у вези са националним или мањим буџетским приходима или трошковима. ИД је одговоран за успостављање финансијског управљања и контролних система унутар његове организације и развој финансијског управљања и контролних приручника и њихове примене путем именовања Рачуновође. ИД и рачуновођа треба да креирају систем двоструких потписа (СДП) да би обезбедили највиши степен транспарентности управљања финансијама.

Материјалност и значај (важност)

У општем смислу, ствар може бити од материјалног значаја ако би сазнање о њој утицало на корисника финансијских извештаја или резултат извештаја ревизије. Материјалност се неретко сматра као вредност, али садржана природа или карактеристике ставке или групе ставки такође може да прикаже ствар као материјалну – на пример, где закон или нека друга уредба захтева да се иста открије посебно, без обзира на износ који је у питању. Поред материјалности по вредности и по природи, ствар може бити материјална због контекста у ком се појављује. На пример, судећи ставку у вези са укупним посматрањем датим на рачуну, тотал од кога формира део; повезани термини; одговарајући износ у претходним годинама. Доказ ревизије представља важан део у одлучивању ревизора која се тичу избора питања и области за ревизију као и природу, време и границу ревизорских тестова и процедура.

Изјава Мисије Види Повеља (Повеља унутрашње ревизије)

Мишљење Писани закључци ревизора о сету финансијских извештаја као резултат финансијске или редовне ревизије.

Резултати Ефекти програма или пројекта измерени на највишем значајном нивоу пропорционално програму или пројекту (нпр. настали послови). У пракси, увек постоје најмање понеки спољни неконтролисани елементи, који утичу на то да ли су резултати постигнути или не. Исто што и резултати или утицаји.

Исходи (Outputs) Директно материјални резултати програма или пројекта све док су, из практичних разлога, потпуно под контролом оних који примењују пројекат (нпр. извршен семинар обуке).

Passer-outrе PO је процедура помоћу које мишљење ex ante финансијског контролора (повољно или неповољно) може да буде надјачано од стране највишег тела одговорног за управљање држаним буџетом (нпр. Савет министара). Разложан и проширен захтев ИД-а треба да буде основа за такву одлуку, док ИД остаје

71

одговоран за своја дела.

Ревизија перформанси (остварења)

Ревизија економије, ефикасности и делотворности којом ентитет који је под ревизијом користи своје ресурсе при спровођењу својих одговорности. У пракси, може бити потешкоћа приликом разликовања ревизије перформанси од процене. Понекад су Ревизија перформанси се ограничава на разматрање резултата с тим што то прилично лимитира вредност ревизије. Такође, процена може створити податке, посебно о исходима, док би ревизија перформанси обично била ограничена на преглед података који су били доступни (и ако је потребно идентификацију података који недостају). Ревизија перформанси се обично сматра тестирањем извођења према неким датим стандардима.

Планирање Дефинисање циљева, успостављање политика и одређивање природе, делокруга, границе и времена процедура и тестова потребних за постизање циљева.

Постулати Основне претпоставке, доследне премисе, логички принципи и захтеви који представљају општи оквир за развој ревизорских стандарда.

Јавна одговорности Обавезе особа или ентитета, укључујући јавна предузећа и корпорације, којима су поверени јавни ресурси и да одговарају за фискалне, управне и програмске одговорности које су им пренете, и да извештавају оне који су им пренели те одговорности.

Јавна интерна финансијска контрола (ЈИФК)

ЈИФК је систем укупне финансијске контроле изведен унутрашње од стране Владе или њених делегираних организација, које имају за циљ да обезбеде да су управљање и контрола финансија центара потрошње националног буџета (укључујући стране фондове) у саобразности са релевантним законодавством, описом буџета, принципима разумног управљања финансијама, транспарентношћу, ефикасношћу и делотворношћу и економичношћу. ЈИФК се састоји од свих мера за контролу свих владиних прихода, трошкова, активе и пасиве. Она представља шири смисао унутрашње контроле. Подразумева али није и ограничена на ex ante унутрашњу контролу (EAFC) и ex-post унутрашњу контролу (EPIA).

Прихватљиво осигурање

Интерна контрола, без обзира колико добро је креирана и оперативна, може пружити прихватљиво осигурање у вези са постизањем циљева ентитета. На вероватноћу постизања утичу ограничења садржана у свим интерним контролним системима. Ова ограничења могу подразумевати погрешно доношење

72

одлука у вези са установљењем или креирањем контрола, потребом да се размотре трошкови као и користи, надјачавање управљања, поразом контрола путем тајних уговора, и једноставних грешака и пропуста. Поред тога, контроле могу бити заобиђене тајним уговорима двоје или више људи. Најзад, менаџмент може бити у могућности да премости елементе система интерне контроле.

Прихватљиво осигурање је доступно када су предузете исплативе акције да би се ограничила одступања на толерантан ниво. То, на пример, подразумева да ће материјалне грешке и непримерене или илегалне радње бити спречене или откривене и исправљене унутар временског периода од стране запослених током нормалног рада и њихових свакодневних активности. Менаџмент током креирања система разматра корисне односе. Потенцијални губитак повезан са било којим ризиком је сагледан према цени контроле истог.

Ревизија регуларности

Потврда финансијске одговорности одговорних ентитета, укључујући испитивање и процену финансијских извештаја и изражавања мишљења о финансијским извештајима; потврда финансијске одговорности Владине администрације у целини; ревизија финансијских система и трансакција, укључујући процену саобразности са примењивим статутима и уредбама; ревизија унутрашње контроле и функција унутрашње контроле; ревизија неподмитљивости и исправности административних одлука донетих унутар ентитета који је под ревизијом; и извештавање о било којим стварима које настану од или су у вези са ревизијом за које ДРИ сматра да треба да се обелодане. Ово нормално није примењиво на јединице за интерну ревизију.

Извештај Писано мишљење ревизора и друге напомене о сету финансијских извештаја као резултат финансијске или редовне ревизије или налази ревизора након завршетка ревизије перформанси (остварења).

Стандарди извештавања

Оквир за ревизора о извештавању о резултатима ревизије, укључујући упутство за формирање и садржај извештаја ревизора.

Резултати Исто што и исходи или утицаји.

Ризик Догађај који може резултирати непожељним или негативним исходом. Окарактерисан је могућношћу или вероватноћом догађаја који се десио и добијеним утицајем или последицом уколико се деси. Ова два фактора се комбинују да би довели до

73

нивоа излагања ризику.

Процена ризика Алатка ревизора која му помаже да идентификује ревизорске пројекте који нуде највишу додатну вредност организацији. Процена ризика је идентификација свих локалних система управљања и контроле финансијама (ФУК) и њихових повезаних ризика у складу са бројем фактора ризика (IIA).

Приступ процени ризика треба да се користи на најмање два нивоа:

А. За установљење годишњег програма ревизије, избор пројеката с највишом очекиваном зарадом и

B. приликом планирања фаза саме индивидуалне ревизије.

Фактори ризика су: Процена количине, осетљивости и материјалности података, контрола окружења, поверење у менаџмент, комплексност активности и информационих система, географска разноликост, и претходно познавање ревизије.

Управљање ризиком (РМ)

Укупан процес идентификације, процене и мониторинга ризика и увођење неопходних контрола да би се одржало излагање ризику на прихватљивом нивоу. Најбоља пракса предлаже да треба да буде део убачен у процес управљања пре нечега што се додаје у каснијим фазама.

РМ делује као вежба за подизање свести и као форум за поделу мишљења на свим нивоима у организацијама; оно информише и обучава менаџмент и кадрове и повећава вероватноћу за успех при постизању циљева.

Менаџмент ствара услове и заснива алатке неопходне за процену, даје приоритет и одлучује пре спровођења активности да би истој омогућио добијање разумног осигурања за постизање циљева уз разумну вредност за новац. Систем унутрашње контроле обезбеђује да менаџмент штити сам себе од неприхватљивих ризика.

Треба да се развију процеси за идентификацију ових ризика и осмисли и примени систем за контролу најзначајнијих ризика. Фактор успеха за увођење система управљања ризиком у организацији је општи интерес менаџмента приликом спровођења. РМ треба да се стави на дневни ред за развој његових личних система за процену ризика којима подлеже организација.

74

Значајне слабости контроле

Значајан је ниво важности и снага који се додељује ставки, догађају, информацији, или проблему од стране унутрашњег ревизора. Значајни налази ревизије су она стања која, према просуђивању директора унутрашње ревизије, могу штетно да утичу на организацију. Значајни налази ревизије (као и слабости цитиране из других извора) могу подразумевати стања која управљају неправилностима, нелегалним делима, преваром, грешкама, неефикасношћу, губитком, неделотворношћу, сукобима интереса, и контролом слабости.

Надзор Суштински захтев у ревизији који обухвата руковођење, усмеравање и контролу у свим фазама, да би се обезбедила компетентна, ефикасна веза између активности, поступака и тестова који су спроведени и циљева који треба да се постигну.

Државна ревизорска институција (ДРИ)

Јавно тело земље која, како год да је креирана, састављена или организована, извршава помоћу закона, највише јавне ревизорске функције те земље.

Ревизија заснована на системима

Ревизија заснована на системима се односи на дубоку анализу система интерне контроле с циљем да процени границу до које контроле ефикасно функционишу. Креирана је да би проценила прецизност и комплетност финансијских извештаја, законитост и регуларност основних трансакција и економичност, ефикасност и ефективност операција.

Ревизија заснована на системима треба да се испрати кроз стварне тестове једног броја трансакција, биланса стања итд, да би се одредило да ли су финансијски извештаји оног над којим се ради ревизија тачни и комплетни, основне трансакције законске и регуларне и/или да је постигнут критеријум економичности, ефикасности и делотворности.