Download - PD Naftaš - Bilten povodom 20 godina od početka rada društva

UZ DVADESETOGODI[WI JUBILEJ

Po~etkom 2000. godine odlu~ili smo da pokrenemo izdavawe godi{weg Biltena PD "Nafta{"kao priloga za Skup{tinu dru{tva. Pripala mi je obaveza da uredim taj prvi broj Biltena. Sada, ~etrnaest godina kasnije, imam istu nezahvalnu du`- nost da zajed no sa Nade`domRackov u~inim to za ovaj sve~arski broj, povodom jubileja dvadest godina postojawa na{egDru{tva. Verujem da bi to neko, sada aktivniji od mene u Dru {tvu, uradio sa vi{e ta~no -sti i potpunije ali {ta je tu je, pa se na samom po~etku izviwavam svima na mogu}im gre -{ka ma i nedostacima u testovima i pre svega rezimeu iznetog istorijata.

Tu, u istorijatu, ba{ i leì glavna boqka pra}ewa rada dru{tva. Kad ~ovek nakon mnogogodina ho}e da napi{e ne{to uvi|a koliko je lo{e kad na raspolagawu nema odgovaraju}udokumentaciju. Zato ovom prilikom apelujem na mla|e da po~ev od ove godine sve va`no zaDru{tvo (zapisi sa sastanaka sredom - naro~ito prote kle akcije sa naznakom: mar{uta ak -ci je, visina uspona i vrha, pre|eni kilometri, ime vodi~a, broj u~esnika; godi{wi izve -{taj) bude dokumentovano i sa~uvano za "istoriju".

Dru{tvo je osnovano, u prvom redu, kao organizacija radnika Naftne industrije Srbije(NIS). Vremenom se to promenilo, pa tako danas mali procenat ~lanstva ~ine radniciili biv{i radnici NIS nekada mati~ne firme.

Na{e Dru{tvo spada u najmla|a planinarska dru{tva Vojvodine i Srbije. Uprkos tome{to je Dru{tvo bez sopstvenog planinarskog doma, kao mesta okupqawa pa i prihoda kojibi wegovo postojawe ~inio postojanijim, opstanak u neprekidnom trajawu od dvadesetgodina je vredan rezultat i potvr da isprav nosti wegovog osnivawa.

Uprkos objektivno teìm okolnostima, na{e Dru{tvo je pokazalo svoju vitalnost, jer suse postojano pojavqivali novi ~lanovi, novi aktivni ~lanovi, spremni da te{ko bremevolonterske aktivnosti preuzmu na sebe i produè vek Dru{tva. Da to nije fraza potvrdasu priznawa saveza i Vojvodine i Srbije. Dru{tvo i wegovi pojedinci u vi{e navrata suosvajali prva, druga ili tre}a mesta ili pohvale na godi{wim rang listama PSSVojvodine po svojim aktivnostima i dostignu}ima.

Ovaj jubilej je i prilika da se spomenu najaktivniji ~lanovi u proteklih dvadeset godina.U prvom redu to zasluùju vodi~i izleta i pohoda: Du{an Savanovi}, Lidija Bubwevi},Du{anka Peri{i}, Dragowub Gojkov, Olivera Ki{ êpegi, Mirko @arkovi}, Rob ert Hor -vat, Slobodan Dimi}, Marko Eri}, Desa Bjedi}, Milutin Ili}, Jelica Bani}, AndrijaMiti} - Mitke, Bo{ko Zerdo, Sini{a Kir{ek, Milica Mila{, Branislav Peri{i}, Mili -ca \eki}, Mihajlo Lon ~ar, Slavko Pe}anac, Zvonko Ko~i{, Bo{ko Surla, Zoran Markovi},Dragan [vowa, Du{an Tomi}, Jelena Ivkov, Sini{a Ma te ja {ev, Dragan Tomi}, SlavenMano vi}, Ivan @ivanovi}, Mi lan Markovi}, Mi lan Bun~i} i drugi. Pored vodi~a svijimaktiv nim radom Dru{tvo su zaduìli i wegovi ~lanovi: Ilija Rami}, Radmila Bugarski,Irina Vekovi}, Ema Muk, Qubica i Momir Milovanovi}i, bra~ni par Cevc, RadovankaOgwe no vi}, Nikola Radosavqev, Sawa [tefan, Fedor Popov, Sini{a Petrovi}, Milica]ali}, Borjanka Tomi} i drugi. Posebno treba ista}i da su jedina dva jo{ uvek aktivna~lana od osnivawa Dru{tva Milena Nenadovi} i Dragoqub Gojkov.

Veliku zahvalnost Dru{tvo duguje novinarima koji su pratili wegov rad: Bo{ko Sta ji},Noìca, i Ma rina. Svojom prijateqskom predusretqivo{}u i nesebi~nom pomo}i Dru{ -tvo su zaduìli planinari iz "starijih" dru{tava, iz na{eg blièg i daqeg okruèwa:Nada i Aca Damwanovi}, Milivije Ki{dobranski, Dragan ]iri} i Oto Jan (svi iz @elez -ni ~ara NS), Milivoje Nastasi} (Agronom), @eqko Fekete (Straìlovo), Milivoje Erde -qan (Zanatlija), Bora Veqkovi} (Po{tar NS), Milanka Arsi} (Bal kan, Bg), Boris Mi}i}(Pobeda, Bg), Dragi{a Bato}anin - Gile (Qukten), Radojica Vojvodi} (Romanija), VenceslavKrstev (Bugarska), poro di ca [ibali} (plan.dom @abqak), Jostovi} Milenko (plan.domPredov krst Tara), Aca Markovi} (plan.-turist. vodi~ Ivawica) i Vladi mir Rackov (autor prvog sajta Dru{tva). Sa posebnim pijetetom se}amo se Baneta Ili}a iz PD "Po{tar"Beograd.

Na{e Dru{tvo je u toku svog postojawa ostvarili dobru saradwu sa mnogim plani narskimdr{tvima, te ovom prilikom navodima imena nekih od wih: @elez ni ~ar, Medicinar,Po{tar, Penzioner, GSP i Zanatlija iz Novog Sada; Straì lovo - Sr. Kar lovci, VilineVode - Bukovac, Zmajevac - Vrdnik, iz okoline Novog Sada; Borkovac - Ruma; Vr{a~ka kula i @elezni~ar iz Vr{ca; Zrewanin @el. dru{tvo - Zrewanin; Spartak - Subotica, Radi vojeSimonovi} - Sombor, Ravni~ar - Ba~ka Palanka, @elez ni~ar - In|ija; Jelenak i Ev er est

iz Pan~evo sa podru~ja Vojvodine; Pobeda, Po{tar, @elezni~ar, Bal kan, Zlatibor,Kopaonik i Radni~ki iz Beograda; FRA i Kablar iz â~ka, Gu~evo - Loznica, Cer - [abac,Maqen - Vaqe vo, Kamena Gora - Prijepoqe, Kuka vica - Leskovac, Qukten - Trste nik, Gvoz -dac i Gvozdac-ju nior iz Kraqeva, Aker - Vla se nica, @elezni~ar - Sme de revska Palanka,[ara - Prizren, Br|anka - Aleksinac, Vu kan - Poàrevac, @elez ni~ar - Ni{ i DraganRadosavqevi} - Zaje~ar iz uè Srbije; Subra - Herceg Novi i Xambas - Mojkovac iz CrneGore; Klekova~a - Prijedor, Encijan i Magli} iz Fo~e i Roma nija - Pale iz republikeSrpske; te tako|e i sa dru{tvom Veles iz Makedonije i dru{tvima iz Bugarske.

Na kraju {ta re}i jo{ uz ovaj jubilej. Mi na proslavi dvadeset godina postojawa PD"Nafta{" èlimo da ~lanovi koji istraju i novi budu}i ~lanovi proslave tridesetgodina postojawa i uspe{nog rada Dru{tva. Sre}no!

Aleksandar Ili}

ISTORIJAT DRU[TVA

Pregled aktivnosti i razvoja PD "Nafta{" po godinama.

1994

Planinarsko dru{tvo "Nafta{" osno va noje 11. maja 1994. godine kao organiza cijaradnika Naftne industrije Srbije (NIS).Inicijativa je potekla od gos po di naêdomira Peri{i}a, koji, na à lost,kasnije nije bio aktivan u Dru{tvu. Prvipredsednik Dru{tva je bio Du{anSavanovi}, predsednik Izvr{nog odbora(IO) Lidija Bubwevi}, a ~lanovi odboraMilivoje Vojnovi}, Leposava Musulin(ujedno i blagajnik), Mi lan Star~ev, Du -{an Bugarski, Desan ka Jandri} i MarkoEri}. U toku 1994. odràna su ~etiri sas -tanka IO, a dogo vo reno je da se sas tan ci~lanstva odr ̀ avaju prema potrebi.Ciqevi osnivawa Dru{tva bili su stva -rawe prijateqstva i druèwe uz {etwepo prirodi, ~uvawe, negovawe i ure|ewe{uma, staza, izvora i drugih objekata, saposebnim akcentom na ove aktivnosti naFru{koj gori. Dru{tvo je u prvoj godinipostojawa imalo {ezdeset (60) ~lanova iizvelo osam (8) izleta, pet pe{a~ewa poFru{koj gori i tri van we, na Vr{a~kimplaninama, Ceru i Pali}kom jezeru.Re{ewem Ministarstva unutra{wih pos -lova SUP Novi Sad broj 212-82 od 19.10.1994. Dru{tvo je upisano u Registar udru -è wa gra|ana pod rednim brojem 169.

1995

Prva redovna skup{tina odràna je 11.februara 1995. Broj ~lanova se uve}ao na296, a ostvareno je 12 od planiranih 18izleta, koji si objavqeni plakati ra wemna oglasnim tablama delova predu ze}a.Pored pe{a~ewa po Fru{koj gori ~lanovidru{tva su bili na Rumiji, Ori je nu,

Maqenu, Rioru, Ravnoj gori, Suvobo ru,Rajcu, Avali, Kosmaju, na Obedskoj bari iCarskoj bari.Dru{tvo se angaòvalo na ure|ewu kru go -va preduze}a RNS i NIS-Gas, te zasa |enoi 400 sadnica topole. B. Gojkov pokre}e ivodi, ispostavi}e se kasnijetradicionalni, Izlet prvih visibaka. Dve ~lanice Dru{tva su zavr{ile kurs zaPlaninarskog vodi~a izleta. Ura|en jepe~at Dru{tva, {tampani amblemi,nalepnice i bexevi i otvoren ìro ra~un.

1996

16. marta odràna 2. redovna skup{tinaDru{tva. Ostvarene su 32 akcije, ve}i nomsa impozantnim brojem u~esnika. Zimovalo se u Kola{inu, na Maqenu i Durmitoru, a u toku ostalog dela godine pe{a~ilo naKukavici, Ov~aru i Kabla ru, Starojplanini, Jablaniku, Povlenu, Rajcu,Orjenu, Rumiji, Ceru, Radan pla ni ni i\avoqoj varo{i. Splavarilo se i rekomTarom. Nisu izostale ni vojvo|an skeodrednice: Pali}, Carska bara, Zob na tica i, naravno, vi{e puta Fru{ka gora.

3

Sipi, sipi za buduæe vodi~e, [ar planina 1997.

Krenulo se i van zemqe u pohode Rili i na rumunske Karpate. Akcije su propra}ene ulistu radnika Naftagasa "Nafta{" i"Informator" radnika RNS. Uvedena jepraksa izrade pe~ata za sva ku zna~ajnijuakciju Dru{tva. Postavqe na je izlo`baplaninarske fotografije u delovimaNIS.Delovi NIS su pomagali akcije odobra -vaju}i kori{}ewe svojih vozila za pre vozu~esnika, a nov~ana pomo} je stizala odorganizacija sindikata NIS. Poslata seprva dva ~lana Dru{tva na obuku izalpinizma.

1997

Godina se zavr{ila sa 606 ~lanova Dru -{tva i 42 akcije, ~ime je prema{en planrada. 15. februara 1997. odràna 3. re -dov na izborna skup{tina Dru{tva. Pono vo je za predsednika Dru{tva iza branDu{an Savanovi}, a Iz vr{ ni odbor (IO) je u sastavu Drago qub Gojkov pred -sednik, Lidija Bub wevi}, Irina Veko -vi}, Frawa Cevc, Ema Muk, MilenaNena dovi} i Mira Savanovi} ~lanovi.Pored velikog broja izleta tokom celegodine u Fru{ku goru uspe{no su u zimui prole}e ostvarene akcije na Bukuqu (i Oplenac) (najmasovnija akcija Dru{tavikada, sa ~etiri autobusa i 187u~esnika - iako je bio sne`ni dan),Gu~evo, Jagod wu, Besnu kobilu, êmerno, Beqanicu, Kopao nik, Vlasinsko jezero i Deliblat sku pe{~aru i u Tursku. Letose nastavi lo sa pohodom na Magli}(Vidovdan ski uspon, 2388 m), Durmitor(memo ri jal D. Jaukovi}a, 2523 m), Rtaw(ura nak), Prok letije (ta bor) i Taru. Ujesen se pohodio Olimp i Mitikas (vrhna 2917 m.n.v.) u Gr~koj, Jastrebac

(mar{), Rudnik (1. Trans verzala), Suvaplanina, Veliki kr{ i Pelister uMakedoniji.Na [ari je obu~eno {est mladih ~lanovaza Vodi~e izleta i pohoda. DelegatiDru{tva su aktivno u~estvovali u raduPSSV i PSSS i pose}ivali skup{tineostalih dru{tava.

1998

U martu 1998. odràna je skup{tinaDru{tva i za predsednika Dru{tva jeponovo izabran Du{an Savanovi}, pred -sednik Izvr{nog odbora je AleksandarIli}, a ~lanovi IO su Olivera Ki{êpegi, Qubica Milovanovi}, @ivkoSanader, Nata{a Bo{ki}, Mirjana Ra|e -novi} i Milena Nenadovi}. Blagaj nik jeRadmila Beba Bugarski a Komisiju za mar -ket ing ~ine Dragoqub Gojkov, Ilija Rami}i Sini{a Kir{ek.U 1998. godini su ostvarene akcije naRajac, Vr{a~ki breg, Solunsku glavu uMakedoniji, Staru planinu, Ov~ar-Kab lar, Pali}ko jezero, Magli}-Peru }ac- Tjen -ti{te, Rilu sa vrhom Musala u Bugar skoj,Rila-Olimp-Atos, Lozni~ku trasverzalu,trasverzalu Ov~ar-Kablar i na Taru.Posebno va`na akcija Dru{tva je bilatrodnevna akcija Fru{kogorsketrasverzale sa preko dvadeset u~esnika ikompletnim ostankom i dve no}i naFru{koj gori. Jedna od zna~ajnijih akcijaje bila ure|ewe manastirske ba{te priBeo~inskom manastiru.Dru{tvo je aktivnim deùrstvom na KTOsovqe i KT Letenka u~estvovalo u or ga -nizaciji Planinarskog maratona na

4

Pred "Babinim zubom", Stara planina 1998.

Gaverla, vrh Ukrajinskih Karpata, 1998.

Fru{koj gori, poslalo delegata na Sopot -nicu na sem i nar o za{titi priro de, spro -velo radnu akciju ~i{}ewa Osovqa.

1999

Godina je po~ela akcijom na Deliblat skojpe{~ari, zimskim usponom na Trem ipohodom na Ku~ajske planine - vrelo re keGrze, nastavilo se tradicionalnimizletom Prvih visibaka na Fru{koj gori izimskim alpinisti~kim kursom na Dur -mitoru (zavr{en 27.marta, bez saznawa opo~etku bombardovawa).11. februara na Osniva~koj skup{tiniformirana je podru`nica PD "Nafta{" uKikindi, pod imenom "Severni Banat". 27.februara odràna je peta (5) godi{ - waSkup{tina Dru{tva sa rekordnih devede -setdva (92) prisutna ~lana Dru{tva.Za 26. mart je organizovan pohod na Go~,ali NATO bombardovawe SRJ i NovogSada dva dana ranije ga je onemogu}ilo iporemetilo je sve planinarske aktiv no sti Dru{tva u 1999. godini. No ako su staleplaninarske nisu stale pe{a~keaktivnosti. Pored redovnih sastanakasredom na Trgu galerija, izvedeno jepe{a~ewe parkovima Novog Sada. Pod vigje bio i izvedeni Fru{kogorski mara tonsa jedanaest (11) u~esnika, dva iz na{egDru{tva: Savanovi} i Zerdo. Dru{tvo jeobeleìlo petogodi{wicu uspe{nog rada.Po prestaku bombardovawa izveden jeuspon na Magli}, Durmitor, Rilu, posetarekama Tari i Drini sa kampovawem naZelengori. Ure|en je prostor na Osovqu istaza planinarske trasverzale naFru{ koj gori. Izveden je pohod isto~nogdela Planinarske transverzale, te je onasa 32 ta~ke u duìni 160,1 km kom ple -

tirana sa ranije, u jesen 1998. godine,poho|enom zapadnom stranom.U jesen i zimu su aktivnosti naro~ito poja -~ane sa odlaskom na Kozaru, Cer i Taru -Predov krst. Podru`nica u Kikin di jetako|e u~estvovala u akcijama Dru{tvaali i samostalno organizovala ponod naTaru i Beqanicu. Dru{tvo je obeleìlopetogodi{wicu uspe{nog ra da. Na{a~lanica Biqana Korhner us pe la se navisinu preko 5000 m.n.v. u akciji uspona na Akonkagvu.Re{ewem Ministarstva za omladinu isport Republike Srbije broj 660-3218/97PD "Nafta{" pod brojem 6519 upisan je uRegistar sportskih organizacija.

2000

[esta redovna Skup{tini odràna je 18.marta, sa gostima iz preko 20 dru{tava,izlo`bom fotografija i minerala i pri -kazom slajdova. Na skup{tini je inovi ranje Statut Dru{tva donet 26. novem bra1997, ~ime je prestao da vaì os ni va ~kiStatut usvojen 19. oktobra 1994. godine.Du{anka Peri{i} izabrana je za novogPredsednika dru{tva i izabran je noviIO sa predsednikom AleksandromIli}em.Na 15. sastanku IO 7. fabruara usvojen jenova Odluka o organizovawu i vo|ewuizleta i pohoda, ~ime je prestala da vaìOdluka od 24. februara 1999.Akcije u organizaciji Dru{tva su te godi -ne: Bjelasica, Jahorina, Beo~in selo -Brankovac - Crveni ~ot - Orlovac - Osov -qe, Suva planina - Trem (23 u~es ni ka),

Izlet prvih visibaka (27 planinara i 45u~enika osnovne {kole), Vr{ac - kula,Paragovo - man. Grgeteg - Staìlo vo,

5

Rukovodioci PD "Nafta{"

Predsednici Dru{tva:Du{an Savanovi} (1994-1999)Du{anka Peri{i} (2000-2003)Slavko Pe}anac (2004-2009)Zoran Markovi} (2010-)

Predsednici Izvr{nog odbora Dru{tva:Lidija Bubwevi} (1994-1995)Dragoqub Gojkov (1996-1997)Aleksandar Ili} (1998-2001)Dragoqub Gojkov (2002-2003)Du{anka Peri{i} (2004-2005)Zoran Markovi} (2006-2011)Zvonko Ko~i{ (2012-2013)

Ipak ih je ~etvoro, "spust" sa Trema 2000.

Durmitor (spavawe u vu~ijoj jami),Makedonija (prole}ni maraton, tri dana100 km), Stara planina, Tre{wica, Carska bara, Orijen-Subra, Splavarewe Limom(30 u~esnika), trnova~ko jezero - Magli}(16 u~esnika), Rila sedam dana: Marica -Musala - dom Zavra~ica - izvor Marice -Borovec - 7 jezera preko Lovne, Kopaonik,Go~, Kopaonik i Stara planina (30u~esnika).U~e{}e na akcijama drugih dru{tava: Ta -bor na Turmitoru, Tara - katuni ispodZbori{ta, Zmajevac, Veliki Ostre{, Go~,Jastrebac, Dani narcisa u Kraqevu, [a -ra-Stogovo-Bistra (Makedonija), Lokvice - Bobotov kuk, Slet planinara @elez ni -~ara, Deli Jovan republi~ka akcija, Stolkod Bora - Zlotska pe}ina - Borsko jezero - man. Vratna kod Negotina, Slo va ~ka, uspon na Korab (2764 m.n.v.) i Zanatlijskatrasferzala (50 god posto jawa dru{tva).Bogdan Bobi} ispewao je najvi{i vrhJu`ne Amerike - Akonkagvu.^lanovi Dru{tva su uredili park mana -stira Beo~in. Organizovali smo ~i{}e wekruga u okolini poslovnih zgradapreduze}a "Naftagas" na Fru{koj Gori,{to nam je kasnije donelo zna~ajno spon -zorstvo mati~nog preduze}a. Dru{tvo jeizdalo prvi broj Biltena PD "Nafta{".

2001

Sedma (7) Skup{tina Dru{tva je odrà na31. marta. Uz Skup{tinu organizovana jeizlo`ba planinarske fotografije u holuPoslovnog centra NIS. Skup{tina jeimala devetnaest (19) gostiju iz ~etr naest (14) dru{tava.

U teku}oj godini Dru{tvo je imalo 300 re -dov nih ~lanova sa pla}enom ~lanari nom i

izvr{ilo oko ~etrdeset (40) uspe {nihakcija na Fru{koj gori, planinama Srbijei van zemqe. Dru{tvo je iz svojih izvorafinansiralo tj. participiralo u samojednoj akciji (Homoqe), a sve ostale akcije su finansirali u potpunosti ~lanovidru{tva. To je posledica malih dobijenihsredstava od donatora.Godina je po~ela sa {est (6) izleta naFru{ku goru, nastavqena izletom naPali}, pohodom na Sopotnicu (67 u~es ni -ka), Taru, Komove, Homoqske planine, satri splavarewa Tarom i Drinom, borav kom na Trnova~kom jezeru sa usponom naMagli} i okolne planine. Pose}en je sletplaninara Srbije na Torni~koj Bo bi ji i{kola za vodi~e izleta i pohoda.Izvedene su akcije na Taru - Mitrovac (54u~esnika), Zelengora - Magli} - Her cegNovi - Durmitor, Bukuqa, Miro~, dva putaRajac, Stol kod Bora i Orjen. Te godinesmo letovali u gr~koj (44 u~es ni ka) sapoku{ajem uspona na vrh Olimpa, ali iuspe{nim odustajawem pod samim vrhomzbog nevremena.

2002

Osma (8) po redu godi{wa Skup{tinaDru{tva odràna je 9. februara i iza bra -ni novi ~lanovi Izvr{nog odbora ZvonkoKo~i{ i Branislav Peri{i}. Skup {tina je imala trideset (30) gostiju, predstavnikadvadesetdva (22) plani nar ska dru{tava,{to svedo~i o afir ma ciji na{eg dru{tvau Planinarskom sa vezu Srbije i susednimdràvama.Pored tradicionalnih izleta posleSkup{tine izvr{eni su zimski uspon na

6

Pe}inski qudi, Bukuqa 2001.

Du{anka Peri{i}, predsednik Dru{tva u periodu 2000-03. i Predsednik IO 2004-05.

Trem i izlet na Deliblatsku pe{~aru.Obavqena je radna akcija ure|ewa naf ta -gasovog objekta na Osovqu i redov nogodi{we ~i{}ewe i markirawe mara ton -ske staze, te nove staze Zapadnog mara -tona za pripravnike od 19 kilometara.^lanovi dru{tva su pohodili Sopot ni cu,Qubi{wu, splavarili Limom, Tarom iDrinom, i Ibrom, boravili na Kopao ni ku i Rtwu, te sedam dana na Trnova~kom jezerusa usponima na okolne planine i jezeraZelengore. U jesen i zimu obav qe ni supohodi na Komove i Bjelasicu, Taru,Rumiju, Ov~ar - Kablar, i pred kraj godineu~estalo na Fru{ku goru.Dru{tvo je dobilo na kori{}eweprostoriju u ulici Maksima Gorkog 22-24 ukojoj se odr`avaju sastanci IO i ~uvadokumentacija. Kupqena je oprema zapotrebe Dru{tva: {ator i vre}a, te jedonet Pravilnik o kori{}ewu sredstava u vlasni{tvu Dru{tva.

2003

Godina je po~ela sa tradicionalnimosmim (8) po redu izletom Prvih qubi ~i -ca. 22. marta odr`ana je godi{wa skup -{tina Dru{tva, nakon koje je zakupqe nimautobusom po~eo obilazak mawe pose}enih delova Fru{ke gore, te na woj nastavqene aktivnosti Ul tra fre{, Osmomartovkisusreti, Zanatlijski planinarski put,No}ni mar{ i dr. Izlo`bu fotografijasvojih ~lanova Dru{tvo je postavilo uholu Poslovnog centra NIS u periodu17-28. marta.Dr{tvo je pokrenulo akcije spasavawaFru{ke gore od katastrofalnoguni{tavawa prekomernom se~om {ume,eksploatacijom mineralnih sirovina inelegalnom gradwom stambenih i infra -strukturnih objekata. Uz pomo} PSSSorganizovane su tribine, konferencije za{tampu, podneti zahtevi, molbe, tu`be, ipeticija sa preko 20.000 potpi sa za spasna{e planine. Akcija je imala odjeka ujavnosti {to je dovelo do ve}e brigenadle`nih organizacija za po{um qavawegoleti.U organizaciji Dru{tva obavqeni suizleti na Rtaw, Qubi{wu, Olimp, Rilu,Magli} sa splavarewem Tarom, Goliju iTaru. Sa drugim dru{tvima na{i ~lano visu obilazili Suvu planinu, Cer, Ko pa o nik, Staru planinu, Jastrebac, Rajac, Ov~ar iKablar, Miro~, Prokle tije, Dur mitor,Solunsku glavu (Makedo nija), Sta ru

planinu (Bugarska), Triglav (Slove ni ja),Akonkagva i Mont Blan (Francuska).

2004

Na destoj (10) skup{tini 18. februara zapredsednika Dru{tva sa ~etvorogodi -{wim mandatom izabran je Slavko Pe}a -nac, a za predsednika Izvr{nog odboraDu{anka Peri{i}. ^lanovi IO su: ZoranMarkovi}, Desanka Bjedi}, Du{an Tomi} iJelena Ivkov.

^lanovi Dru{tva su uzeli u~e{}e uakcijama: zimski uspon na Trem, susretplaninara povodom 8. marta u Vrdniku,Fru{ka gora (Ne{tin - man. Div{a - man.Kuve`din), Geldi}ke planine, [id - Sot -sko jezero, Mixor, Prokletije, Ma~ kovkamen - Soko grad, Orjen - Subra,Bjelasica (otvarawe novog doma), Make -donija - Solunska glava, Medvednik,Bugar ska: Musala - Maqevica, Makedo ni ja- Korab, Bukova~ki maraton, Makedo nija -Pelister, no}ni mar{ (17 km) sa Popovicei 29. decembra akcija Avala iz ~etiripravca.Dru{vo je organizovalo akcije: na Sopot -nicu, Izlet prvih visibaka, nekoliko puta Pripravni~ki maraton, Beqanica, Tara -

7

Priznawa PSS Vojvodine

Priznawe za najaktivnije dru{tvo uVojvodini dobijena su za tre}e mesto (2005. i 2011), drugo mesto (1197. i 2006) i prvomesto (2008, 2009. i 2010).Priznawa za dru{tvo sa najboqomorganizacijom dobijena su za tre}e mesto(2011), drugo mesto (2006. i 2007) i prvomesto (2008, 2009. i 2010).Priznawe za najboqi dru{tveni rad u svom dru{tvu osvojio je Zoran Markovi} 2008.Priznawa za najaktivnije planinare iz PD"Nafta{" osvojili su:Fedor Popov - prvo mesto 2003, 2004. i

2011, drugo mesto 2002. a 2006. tre}e mesto u kategoriji juniora.

Milica ]ali} - prvo mesto 2006, 2009. i2010. godine, a 2008. godine tre}e mesto u kategoriji seniorki.

Katarina Nikoli} - drugo mesto 2007.godine u kategoriji seniorki.

Bogdan Bobi} - drugo mesto 2001.Rob ert Horvat - prvo mesto 2002.Du{an Tomi} - prvo mesto 2006, 2007. i

2008. godini, drugo mesto 2005, 2009. i2010. godine u kategoriji seniora. Prvomesto 2012. a tre}e mesto 2011. godine ukategoriji veterana.

Predov krst, Carska bara, Slo va ~ka -Visoke Tatre, upoznavawe lagunaPetrovaradinske tvr|ave, Zvona~ka ba wai desetak pe{a~ewa Fru{kom gorom.Mirko @arkovi} je uspe{no ostvariouspon na Zapadni Elbrus (5642 m.n.v.) naKavkazu. Robret Horvat je ispewao MontBlan i Elbrus.

Odràna je 29. oktobra proslava povo dom10 godina postojawa PD "Nafta{" naOsovqu sa 86 prisutnih me|u kojima gos tii iz Makedonije.

2005

Godi{wa skup{tina Dru{tva odràna je25. maja.U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: "Tri Bukova~ka izvo ra",Boì}ni uspon ns Rtaw, Svetosav skiizlet na Fru{koj gori, vodopad kod[akotinaca, uspon na Trem, Ov~ar - Kab -lar, Makedonski maraton, Rila - Maqe vi -ca, Vidovdanski uspon na Magli}, jezeroMutaq - Crni vodopad, Romanija -Jahorina i Cer.Akcije u organizaciji Dru{tva: Izletprvih qubi~ica, Deliblatska pe{~ara,Durmitor, Go~ i @eqin, Tara, Sopot ni ca,Kopaonik i Povlen.Dru{tvo je 16. decembra ustanovilo akciju "Staza za du{u i telo" od zgrade NIS doFabrike vode Jazak pe{a~ewem od 27 km.Posebno uspe{no Dr{tvo je obavilo svo jedeùrstvo na KT Letenka i KT Osov qe.Preko svojih sponzora Dru{tvo jeobezbedilo za u~esnike 1500 litara min.vode i ~ajeve, te 450 litara goriva sasedam vozila za sve kontrolne ta~ke.

Posebno se predanim radom istaklakuhiwa na ~elu sa Radom Ogwenovi}.

2006

Godi{wa skup{tina Dru{tva odràna je22. decembra na Osovqu.U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: Novogodi{wi maraton(êrevi} -Testera - Stranputica), Rtaw(Zaje~ar - muzej, Gamzigrad) dva puta, [arplanina - Struga, Albanija - Make do nija,Prokletije, Durmitor (uspon na 17 vrhova), Bukova~ki marator, Romanija - Bjela{nica i Vito{a (Crni vrh).Akcije u organizaciji Dru{tva: Izletprvih qubi~ica, Dva vodopada (Fru{kagora), Zvona~ka bawa, Suva planina(Trem), Kopaonik, po Ra|evini (Gu~evo,Tr{i}), Dumbova~ki vodopad, Staza zadu{u i telo i drugi pohodi po Fru{kojgori.Tri na{e ~lanice poha|ale su planinar -sku {kolu u organizaciji PSD "@elez ni -~ar" Novi Sad. Planinarski savez Vojvo -dine proglasio je najaktivnija dr{tva ipojedince u 2006 godini. PD "Nafta{" jena drugom mestu, iza prvoplasiranog"Po{tara". Me|u juniorima na{ ~lanFedor Popov je prvi, a me|u seniorimaprvi je na{ ~lan Du{an Tomi}.

2007

Godi{wa skup{tina Dru{tva odràna je21. decembra na Osovqu.

Organizovana je jedanaesta (11) po reduizlo`ba planinarske fotografije.Izlo`ba je ocewena kao tre}a po rangu, aza kolekcije fotografija Zvonko Ko~i{ jedobio drugu a Zoran Markovi} tre}unagradu.

8

"Pogodite naziv na{eg dru{tva", Kablar 2005.

PD "Nafta{" ima svojetradicionalne akcije

Izlet prvih qubi~ica na Fru{koj gori,krajem februara. Do sada 19 godina, vodi~je Dragoqub Gojkov.Staza za du{u i telo koja vodi od zgradeNIS u Novom Sadu do Fabrike vode Jazak.Do sada je 9 godina u toku, organizuje sesredinom decembra, a vodi~ je po izboru.Potoci i vodopadi Fru{ke gore, krajemaprila, povodom 22. aprila, Svetskog dana voda. Vodi~ je Sini{a Mateja{ev.Redovno, jednom ili dva puta mese~no,Mihajlo Lon~ar vodi svoju akcijuNemarkiranim stazama Fru{ke gore.

U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: Boì}ni uspon na Rtaw,Svetosavski uspon na Guduri~ki vrh,Zimski uspon na Trem, Osmomartov ska{etwa, Pelister - Gali~ica (Make do nija),Sopotnica, Stopama Svetog Save - Svetagora (Gr~ka), Komovi, Alpi - Do lo miti,Ara rat, Bukova~ki maraton, 33. Pali}kisusreti i Matra (Ma|arska).Akcije u organizaciji Dru{tva: Kru`natura oko ôta, Izlet prvih qubi~ica, Go~(Stolovi, Qukten), \avoqa varo{ -Prolom bawa, Carska bara, Peru}ica -reka Tara (splavarewe), Pirin (vrhovipreko 2500 m.n.v.), no}ni uspon na Rtaw,Durmitor, kawonima Tare (Brusnica iDolovi), Go~, Golija, Kopaonik i Staza zadu{u i telo.Planinarski savez Vojvodine proglasio jenajaktivnija dr{tva i pojedince u 2007.

godini pa je tako Du{an Tomi} je prvo -plasirani se nior a Katarina Niko li} jedrugoplasirana seniorka. Slavko Pe}anac je dobio priznawe za uspon na Ara rat.

2008

Godi{wa izborna skup{tina Dru{tvaodràna je 21. novembra na Osovqu.^lanovi IO su Du{an Tomi}, Nade`daRackov, Jelena Ivkov, Dragica Samarxi} i Desa Bjedi}.U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: zimski uspon na Trem,Solunska glava, Vratne - Tekije, Rudnik,Golija, Magli} - Tjenti{te, 17. me|una rod -ni uspon na Korab (2754 m.n.v.), Buko va~kimaraton, 34. Pali}ki susreti iDeliblatska pe{~ara. Akcije u organizaciji Dru{tva: Ov~ar -Kablar, Dumbova~ki vodopad, 13. akcija

9

Fedor Fe|a Popov: Najmla|i osvaja~ zna~ke Fru{kogorske transferzale

Imao je dve i po godine kad je mama po~elada ga vodi na Fru{ku goru. Autobusom bido{li do Iri{kog venca, a odatle do TVtorwa pe{ice. Polako, pa kad stignu. Usputbi brao cve}e, igrao se, kod odmara li{taElektrovojvodine se quqao i klackao,odspavao, pa istim putem prepe {a~io doraskrsnice na Vencu, na putu ka ku}i.Prvi izlet na koji je krenuo van Fru{kegore bio je u organizaciji PD "Nafta{",izlet na Bukuqu, kod Aran|elovca, marta1997. Po snegu, sa tri i po godine, popeo sena vrh. Od onda ga qubav prema planinamane napu{ta.Iste, 1997. godine bio je prvi put na Fru -{ko gorskom maratonu. Plan je bio da sadecom pre|e stazu bebi maratona. Ali, kadje stigao na ciq i pojeo tortu, poèleo jejo{, pa je istog dana prepe{a~io i priprav -ni~ki maraton od 17 kilometara.Samo {to je napunio ~etiri godine, po~eo jeredovno da odlazi na nedeqna pe{a ~ewa splaninarima. Dobio je Dnevnik Fru{kogor -ske transverzale i popuwavao ga. Imao jesamo se dam godina kada mu je uru~enaspomen-zna~ka.Nizale su se planine kojima je hodao:Kopaonik, Div~ibare, Ov~ar, Kablar, Tara,Rajac, Beqanica, Homoqske planine... Sa~etiri i po godine stajao je na Mixoru -prvi wegov vrh vi{i od 2000 metara - i biojako sre}an.Kao petogodi{wak prvi put je splavarioTarom i {etao Zelengorom. Imao je desetgodina kad se popeo na Musalu (2925 m) na

Rili, Skalu (2866 m) i Skolio (2911 m) naOlimpu, Botev (2376 m), Kupenu (2169 m) iAmbaricu (2166 m) na Balkanu u Bugarskoj.Visine su ga vukle. U to doba {etao je iDurmitorom, Bjelasicom, Qubi{wom. Trina -esti ro|endan je do~ekao na vrhuKaranfila Quqa{evi}a na Prokletijama,uz tortu sa sve}icama i ro|endansku pes mu.Usledila su i planinarewa po Visokim iNiskim Tatrama, Julijskim Al pima... Omi -qena planina mu je Zelengora sa svo jimjezerima, a vrh Triglav.Fe|a ima 20 godina. ^lan je Planinarskogdru{tva "Nafta{" od 4.11.1998. Za dosa -da{ wa postignu}a nagra|ivan je od Plani -nar skog saveza Vojvodine: tri puta je bioprvoplasirani planinar ju nior u Vojvodini(2003, 2004. i 2011), jedanput drugopla si -rani (2002) i jednom tre}eplasirani (2007).

[krlatica - Julijske Alpe, 2012.

Izlet (tragom) prvih qubi~ica (sa re kor -dnih 138 u~esnika), Durmitor, Ostrog -Orijen - Subra - Lov}en, Tara - Veliki

Stolac - Kawon Brusnice, Pirin, Trno va -~ko jezero (uspon na Magli}), Sopot ni ca,Tara - Veliki kraj, Kopaonik - Kuka vica -Kozje stene - Nebeska stolica - vodopadJelovarnik, Zlatar - man. Mile {eva -Zlatibor - s. Zlakuse, Vito{a - Crni vrh,Staza za du{u i telo (N. Sad - NIS - Jazak, 27 km) i nekoliko akcija u Fru{koj gori.U aprilu Slavko Pe}anac u~estvovao naosvajawu tri (3) vrha iznad 5000 m.n.v. naHimalajima. U toku 25 dana u~esnici supre{li 250 km. Du{ka Bani} se ispela naMont Blan. Zvonko Ko~i{ zavr{ioalpinisti~ki kurs. PSV dodelio Dr{tvutri kolektivne nagrade i pet nagrada zapojedince.

2009

Izborna godi{wa skup{tina Dru{tvaodràna je 4. decembra u "Starim krovo -vima", 102 u~esnika i gosta. Za novogpredsednika Dru{tva izabran je ZoranMarkovi}. Izvr{ni odbor ~ine: JelenaIvkov, Du{an Tomi}, Zvonko Ko~i{, NadaRackov i Mi lan Markovi}.U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: Vrdnik - Osmomar tov skiizlet, Prikletije - Jezerski vrh,Dositejevi dani, Rajac - Div~ibare, Miro~, Makedonski planinarski mara ton,Vlasinsko jezero, Rajac, uspon na Titovvrh, Vratna, Zlatar, Visoke Tatre(Slova~ka), Olimp - vrh Mitikas, Vito rog - Bal~ana - Jajce (BiH), Bukova~ki maraton,35-ti Pali}ki susreti, Cer i Avala iz~etiri pravca.

Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo -Popovica, Paragovo - Straìlovo - Bu ko -vac, St. Ledinci - Paragovo, St. Le din ci -Venac - Beo~in selo, Ledinci - Paragovo,Izlet prvih qubi~ica (86 u~esnika), prviput organizovana akcija Potoci ivodopadi Fru{ke gore, Osovqe - ôt -Letenka, Ohrid - Gali~ica, Div~i bare -Prawani, Fru{a gora - Slovaci u poseti,Pirin, Kamena gora - Zlakuse, Musala -Maqevica - Vito{a (Bugarska), Romanija -Treskavica, Kopaonik - @e qin, Staza zadu{u i telo, Beo~in - Osov qe - Bano{tor -Bege~, Golija - je ze ro Okruglica - Zlakusa,i Bukovac - Stra ̀ i lovo - V. Remeta - man.Grgeteg - Bukovac.

2010

Redovna godi{wa skup{tina Dru{tvaodràna 8. decembra.U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: Boì}ni uspon na Rtaw(17 nafta{a), zimski uspon na Trem, Pro -kletije, Homoqe, Gledi}ke planine,Makedonski maraton, Povlen, Titov vrh,Veliki Vitorog, Zelengora-republi~kaakcija, Visoke Tatre, Golemi Korab (Ma ke -donija, ukupno 2400 u~esnika, 6 nafta {a),Triglav (Slovenija), Prokletije, Vrawskimaraton, Bukova~ki maraton, Avala - Belidvor, Sokolske planine, Papuk, Leskovik - Soko bawa republi~ka akcija,Deliblatska pe{~ara, No}ni mar{ naFru{koj gori, Div~ibare i Ava la iz~etiri pravca.Akcije u organizaciji Dru{tva: Beo~inman. - Dumbova~ku vodopad - Zmajevac -

Popovica, Igri{te (Vlasenica), Izletprvih qubi~ica, Potoci i vodopadiFru{ke gore, Ov~ar - Kablar, Beqanica

10

Bjelasica 2005.

Slavko Pe}anac, pred. Dru{tva 2004-2009.

(50 u~esnika), Prawani, Pirin (uspon na 21 vrh), Durmitor, Beo~in - Osovqe -Bano{tor - Bege~, tura Gro`|enbal (Sr.Karlovci), Beo~in selo - Brankovac -Zmajevac - Popovica i Staza za du{u itelo (Novi Sad - NIS - Jazak), te jo{nekoliko akcija na Fru{koj gori.

2011

Redovna godi{wa skup{tina Dru{tvaodràna 2. aprila.U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: zimski uspon na Rtaw,memorijal Pavlasov ôt, Svetosavskiizlet, Trem - Svrqi{ke planine, Dosi te -jevim stazama, Velebit - vrh Gromo va ~a,[ar planina, Korab, Tara, Akcijaiznena|ewa: Kulpin - Sombor, Kopaonik -Leskovik, [atorice, Bjelasica i Avala iz~etiri pravca.Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo -Straìlovo - Sr. Kamenica, Paragovo -Glavica - Straìlovo, Dumbova~ki vodo -pad, St. Ledinci - Zmajevac - Rakovac,Izlet prvih qubi~ica, Sopotnica (20u~esnika, 60 km, uspon ukupno 2300 m),Potoci i vodopadi Fru{ke gore, Dani jor -go vana na Tupi`nici - republi~ka akcija,Durmitor (devet dana), Igri{te, organi zo -vano upoznavawa planinara Umaga saFru{kom gorom, Jahorina - Tre bevi} - Tre -skavica - Romanija (25 u~esni ka), Ov~ar -Kablar - Jelica i Staza za du{u i telo.PS Vovodine proglasio je najaktivnije~lanove za 2011 godinu: PD "Nafta{" je

dobio dva tre}a mesta, za organizaciju iaktivnosti, Fe|a Popov je prvi me|u ju ni -orima, Dragica Rakovi} druga senior ka, aDu{an Tomi} tre}i me|u seniorima.

2012

U~e{}e u izletima organizovanim oddrugih dru{tava: zimski uspon na Rtaw,Pavlasov memorijal, Rajac, zimski usponna Trem, Povlen, Jegri~ka, Ozrenski

maraton, Musala - Rila, Zelengora, Vraw -ski maraton, [ar Planina (Koso vo), TitovVrh i Quboten (Makedonija), OtvaraweVlasinske trasverzale i [atorice.Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo -Glavica - TB toraw - St. Hopovo - Venac -Paragovo, Igri{te, Popovica - Vaga -Zmajevac - Vrdnik, Izlet prvih qubi~i ca(120 u~esnika), Potoci i vodopadi fru{ke gore (128 planinara iz 12 dru {tava i 130u~enika i profesora beo gradskihgimnazija), Orijen - Leotar - Velika iMala Jasterbica (Trebiwe), Danijorgovana na Tupi`nici - repu bli ~kaakcija i uspon na Rtaw, Pirin (15u~esnika), Alpi slovena~ki (osam dana),Durmitor (10 dana), Sneg u avgustu(Petrovaradin - Vezirac - Sr. Karlovci),tura Gro`|enbal (Sr. Karlovci), Cer (25u~esnika, 21 km), Vaqevske planine (Jab -lanik, Medvednik), Staza za du{u i telo i jo{ nekoliko akcija u Fru{koj gori.Pored redovnog deùrstva na dvekontrolne ta~ke logistika Dru{tva na~elu sa Radom Ogwenovi} obezbedila jeu~esnicima fru{kogorskog martatona:1650 krofni, 150 litara gula{a i 180litara supe. Ukupan broj u~esnika mara to -na je 14.007. ^lanovi Dru{tva pomaga li sui na Bukova~kom maratonu. U ak ci ji-trcipreìvqavawa alpinista ekipa u kojoj jebio Zvonko Ko~i{, a na ~elu Pera Pani},osvojila je tre}e mesto.

11

Vreme je za doru~ak, Subra 2008.

Zoran Markovi}, predsednik Dru{tva od 2010.

KAO BANE

Oktobar 1997. Ki{a je podala sve vremena{eg puta prema Rudniku u pohodu na prvu "Rudni~ku transverzalu". Prema dogovoruu~esnici su trebali da se na|u na Ibar -skoj magistrali. Ki{a je omela plan pasmo sledili naredbu da nastavimo do cen -tra mesta Rudnik. Tu se na{ kom bi parki -rao uz ve} pristigle ali i pokisle plani -nare iz cele Srbije.Nekako }utke krenula je duga~ka kolonapredvo|ena doma}inima, qudima PSD"Po{tar" iz Beograda. Razloga za ùrbunije bilo pa su i oni koji poslovi~no jurena ~elo kolone uskoro uhvatili tempogrupe. Klizav teren i veliki broj u~esnika koji su zakr~ili prostor za obilazak uslo -vili su da se i najnestrpqiviji primire.Tako smo nogu pred nogu pe{a~ili punihosam sati po dosadnoj ki{i. Ne{to zbogvode od ki{e a ne{to zbog znoja ispodkabanica bili smo mokri {to se kaè dogole koè. Pred Domom na Rudniku granulo je sunce, "ogrejalo" nas, kako to samo umeposle ki{e. Spu{tali smo se padinom doDoma, omawe ku}e seoske arhitekture izkoje je dopirao àmor, a ispred koje je ve}~ekala spremna ekipa doma}ina pod ko -man dom Baneta Ili}a i wegove supruge.Neki su dràli tacne sa ~a{icama rakije,a drugi tacne prepune, uskoro smo seuverili, lepih sveìh sendvi~a.Zavirnuli smo u Dom, ali nije vredeloulaziti. Wegov kapacitet svakako nijeodgovarao broju od preko 180 u~esnika.Tako smo se pred Domom odmah uhvatiliponuda. Ma{ili smo se za sadràje tacninekoliko puta, pa tek tako okrepqeniustanovili da nas na{ kom bi ~eka stoti -

nak metara niè. Vaqa se presvu}i u suvo. U~inili smo tako i vratili se do Doma, atamo kao da se predhodno ve} nismo dob ra -no pogostili: svega u izobiqu a mi gladnikao i prvi put.Kad je ustanovio da se pi}e i hrana vi{ene tro{i Bane Ili} je nadahnuto izdaonare|ewe: svi pravac Dom kulture u selu.Mi iz Nafta{a se nismo dvoumili daposlu{amo doma}ina. Uskoro smo popuni -li prvih nekoliko redova velike sale.Bane Ili} nas je zvani~no pozdravio i

12

2013

Redovna godi{wa skup{tina Dru{tvaodràna 9. oktobra.U~e{}e u izletima organizovanim od dru -gih dru{tava: Pavlasov memorijal, Sveto -savski izlet, Trem, Susreti pla ninara uVrdniku, Makedonija, Oz ren ski maraton,ta bor planinara na Grbaji, Ze len gora,Triglav (Slovenija), Gali~ica - Crni ka -men / Jablanica (Makedonija), 39. Pali}kisusreti, Prokletije, [atorice i Avala.Akcije u organizaciji Dru{tva: Boj~inska{uma, Nemarkiranim stazama Fru{ke gore(februar 2 puta, mart 2 puta, april 2 puta, maj 2 puta, juni 2 puta, juli 2 puta, avgust 1put, novembar 2 puta), 18. Izlet prvih

qubi~ica, 5. Potoci i vodopadi fru{kegore, Sretenski pohod na Qig, Avalske~esme, Prole}e na Ceru (20 u~e s nika),Rudnik i Ostrovica (19 u~es ni ka), Prvo -majski uranak na Tari, Gu~evo i Borawa(40 km, 1800 m uspona), kawon reke Gradac(20 u~esnika), Kopaonik - Brze}e (9 u~es ni -ka), Torni~ka bobija (20 u~esnika) i Stazaza du{u i telo.Na do tada najmasovnijem (18.727 u~esni -ka) Fru{kogorsko maratonu, na KT Leten ka i KT Osovqe, volontiralo je 25 ~la no vaDru{tva.

Iz dokumentacije Dru{tva uredio:A. Ili}

NEMARKIRANIM STAZAMA

îka Mi{a Lon~ar, dugogodi{wi planinarvet eran, postavio je stan dard u vo|ewuakcija po nemarkiranim stazama. Sredom isubotom, ili nedeqom, wegova grupa od bar 5-6 a ponekad i dvadesetak u~esnika pro -bija se kroz `buwe, trwe, strmine i potoke do ~istina na Fru{koj gori. Tu se usputna|e sremu{ ili kakvo drugo korisnobiqe, ve} prema sezoni. Zapeva se i pokoja, kao ona na{a - prva ili druga, odnosnoMi{ina i Raleta Vujo{evi}a: "Ko }e koju?Ja }u moju Boju". Zavr{etak akcije, akoikako moè, bude u nekom planinarskomdomu uz sardinu i crveni luk iz ranca i ~aj iz kuhiwe doma.îka Mi{a je tradiciju nemarkiranih poho -da uspostavio i na Durmitoru. Doma }i ni ga~ekaju tamo po pravilu svake godine krajem leta. Za tro{ak sme{taja i hrane nikad neuspeva da se dogovori unapred. Zato po tra -diciji Mi{a novac ostavqa pod stoqwak,u iznosu koji sam mora da proce ni tako dane uvredi doma}ine a i ne dospe u debqi

mi nus u svom penzionerskom buxetu.

najavio hroni~ara lokalnog rudnika.Odslu{ali smo wegov nadahnut ekspoze oistorijatu rudnika i samog mesta i pozdra -vili harmonika{a koji se u me|uvremenupopeo na binu. Nakon instrumentala nabinu se popeo i peva~. @amor je potrajaosamo dok se na binu nije popela i Draga,~arobna peva~ica. Na poziv da se trojkipridruè i gosti odazvali su se dvojica,Bane Gojkov i Aca Ili}. Tercirali su kako su znali i umeli u datim prilikama, nakon obilnog jela i pi}a.Kada se u sali pojavio i drugi harmonika{ rodila se boqa ideja: idemo u predsalu da opletemo kolo vilovito. Na noge laganepa trka ko }e uz koga. Ko je bio velike sre -}e dospeo je pokadkad uz prelepu Dragu, pa su ga olak{ale noge boqe slu{ale. A dowe dospeti nije bilo ni malo lako, jer jereflektanata bilo i previ{e.Nekako smo se ve} u poodmaklo doba miNafta{i, ne pamtim u kom poku{aju, ipakskupili i ukrcali u kom bi, pa pravac Novi Sad. Nema lep{eg jela (pa i pi}a) a pogo to -vu veseqa nego posle napornog pe{a~ewa

zakqu~ili smo jednoglsano. Zato uz naj -lep{e uspomene i ve~no se}awe hvalanevi|enom entuzijasti Banetu Ili}u. On je mnogima bio na polzu i prijateqstvo, asvojim ogromnim trudom i uporno{}u da senovi Dom izgradi u svome dru{tvu ostavio neizbrisivi trag. Ophrvan opakombole{}u vaqda je sebe i odràvao uìvotu da do~eka ostvarewe svog velikogpoduhvata.

A. Ili}

JADI PO JADOVNIKU

U ona ne-kapitalisti~ka vremena dvapraznika, 1. maj i 29. novembar, slavila su se po dva dana. Na{a SFRJ/SRJinventivnost je dva dana pretvarala bar u ~etiri, pa je PD "Nafta{" za takvetermine planirao svoje udarne akcije.Tog 29. odredi{te je bilo mestoSopotnica, kraj Prijepoqa, a na planiniJadovnik. Re~ica koja se u slapovimaspu{ta niz obronke planine, {umarci ilivade same planine, gostoqubividoma}ini, {ta smo vi{e od toga mogli dao~ekujemo. Ipak ko je bio mawe zanesenambijentom opredelio se za sme{taj u ku}i kod nekog od seqana, pa je izbegao "debelu hladovinu" Doma prijepoqskog PSD"Kamena gora" u izgradwi.U planu akcije je bila zahtevna turape{a~ewa planinom do manastriraMile{ava i povratak nekim od javnihprevoza do Doma na Jadovniku. Vodi~ jetrebao da bude lokalni u~iteq, me{tanin koji se dobro snalazi u zimskim uslovimaplanine. Kako to obi~no u nevreme bivasve se desilo suprotno. Nema u~e, a na{vodi~ nije u formi. Tako se osamnaest

13

JEDNA PE]INA STROGA

April 1998. Nafta{i idu na Div~ibare.Ali, prvo u Vaqevo i do Petni~ke pe}ine,iz koje izvire Bawa.Pro{av{i kroz mali ulaz, zatekosmo se upe}ini 10 metara visokoj i 13 {irokoj. No,to je samo predvorje weno. Klizavimstepenicama pewemo se do gorweg ulaza.Prostrana galerija sa dva vigleda(otvora). Pri~a se da je zahvaquju}i jednomod wih pe}ina i otkrivena, jer je nekomseqaku nestao vo, a na{li su ga - u pe}ini.Propao je kroz vigled.Silazimo ka jezeru. Klizavo tlo i mrak.Drìmo se za stene. Jezero u gluvoj ti{ini. I a`daja u wemu. Kada se napije vode, nivojezera opadne, kaè narod. A nau~nici: naovom kra{kom terenu, od Vaqeva doDiv~ibara, kad ki{a pada i 10 km daqe odPetni~ke pe}ine, podigne nivo jezera u woj.Pe}inski ukrasi. Izrezbaren kamen. Kapvode na vrhu stalaktita koji se formiramilionima godina. ûdo prirode. I mo}vode, tihe, neme, bar ovde.Kamene stepenice vode ka drugoj galeriji.Odaje slede jedna drugu. Tunelom se stièdo obli`weg sela. Iz mraka veli~anstvenpogled na centar pe}ine, obasjansvetlo{}u iz vigleda.

Sawa [tefan

"Akcija na borovnice", Kamena gora 2008.

qudi, ne{to mawe od polovine u~esnikaakcije, upu}uje bez mape i kompasa,pouzdaju}i se u polovinu starogplaninarskog gesla "(kartu ~itaj, al‘)seqaka pitaj" oko 9 sati na daleki put.Se~emo livade i probijamo se kroz{ikare prema intuiciji i slede}i prvacza koji znamo da vodi do manastira.Nailazimo na zaseok, prelazimo potok ukome uz smeh dvojice zrewaninaca "kupaju" nogavice pantalona. Obja{wewe za smehotkriva poluprazna fla{a rakije kojujedan sakriva. Plenim je jer potoka imajo{ dobrano mnogo. Ulazimo u mestoHisarìk. Me{tani su vi~ni razonodi savele-gra|anima. Teraju {egu sa namaupu}uju}i nas pogre{nim pravcem tako da u mestu "{etamo" vi{e od sat vremena. TuZoran Krsti} na lukavstvo uspeva da sedodvori jednom me{taninu te najzaduzimamo dobar pravac i napu{tamo mesto.U sumrak smo najzad jo{ jednom pre{liMile{evku i u{li u manastir. Bilo je 16sati kad smo u{li u crkvu. Ostali smo uwenoj priprati kako nam je monah naredio. Tu smo odslu{ali pridiku o pogubnomuticaju poba~aja, a kad je pridika krenulaiz po~etka po~eli smo onako promrzli dase me{koqimo. Razlog za ponavqawe smoprona{li u novoprido{loj grupi koja jetiho u{la i stala iza nas. Najzad je svetlo u naosu, koji je do tada bio i mrklommraku, ukqu~eno i pred nama se ukazalaveli~anstvena freska Belog An|ela.Uìvali smo u prizoru. Mene je prenulazamisao koja mi je spasonosno pala na um.Pitam ko je vo|a puta novoprido{le grupe, da li moèmo sa wima do Prijepoqa?Vodi~ me upu}uje na voza~a s kojim se brzodogovaram da nas uz pravi~u nagraduodbaci do Autobuske u Prijepoqu.Naàlost nema autobusa. Molim da zovu

@elezni~ku i pitaju {ta je sa vozom zaBar. Barac na sre}u, kao i uvek, kasni.Hvatamo ~etiri taksija i stièmo navreme. Silazimo na tre}oj stanici.Pewemo se uz planinu po mese~ini, rasuti, uprkos mom nastojawu da se grupa odrì.Stièmo u Dom pred pono}. Ima i suza igrdwi. Podgrevani pasuq lepo miri{e iukusan je, ko jo{ ima snage da ga ku{auverava se u to.To je bilo tada, 1998. godine. Mnogokasnije, u leto 2012, krenuli smo iz dobroopremqenog Doma (gore opisan jo{ uizgradwi) i pre{li smo ovu trasu,zaobiv{i mesto Hisar‘ik, za mawe od~etiri sata. Vodi~ br. 1 nam je biosatelitski GPS, uz asistenciju zemaqskogSini{e. Zanimqivo je porediti ova dvaboravka u Sopotnici, pohoda domanastrira i iskustvo sa wih.

A. Ili}

16

Vreme je za odmor, Trem 2004.

I NAD ZVONKOM IMA ZVONKO

Svi se u Dru{tvu divimo smelosti i izdr -`qi vosti na{eg Zvonka Ko~i{a. Ali kakoto obi~no biva i Zvonko ima svog Zvonka,tj. ~oveka kome se on divi.Zvonko je planinar-alpinista i predsed -nik Komisija za alpinizam PS Vojvodinepa u~estvuje u akcijama "preìvqavawa uprirodi" gde u~esnici dobijaju samo 0,5litre vode na dan, ali ni{ta za ishranu.Na jednom od redovnih nedeqnih sastanaka PD "Nafta{" Zvonko podnosi izve{taj saakcije koja se odvijala u kawonu reke Uvacna kojoj je i{ao rame-uz-rame sa poznatimPerom Pani}em: "Po pakleno toplom danuve} nakon dva-tri sata sam popio onih 0,5litre vode. Po~eo sam da umirem od è|i,a Pera Pani} ni{ta. Jo{ ima svojih polafla{ice. Oko podne me je sustigla i glad.Gledam okolo - ni{ta za jesti, pogled putPere Pani}a - wemu ni{ta, ve} jede tvrdi{ipak. Ja ne mogu ni da ga zagrizem, a kamo -li pregrizem. Najzad, pala je komada da setraì ne{to za jelo. Pani~no bauqam oko -lo, nema ni~eg. Pogledam Peru Pani}a, we -mu nije ni{ta, ~ak {ta vi{e, na{ao je jedan orah i podeli}e sa nama trojicom. Padamrak, ulazimo u gustu {umu. Tu }emo preno -}i ti. Neuspe{no u mraku traìm mesto zabivak. Nale}em na Peru Pani}, wemu..." tad se u hori ogla{avamo svi prisutni na sas -tan ku sa "nije ni{ta". Da stvarno, Pera jeve} na{ao mesto za bivak, kako se ujutruis po stavilo, na najboqem i najbezbednimmestu.

GAVERLA U BLIZINI IZVORA TISE

Ko je odrastao na reci, kupao se u woj,igrao no`ni tenis na wenim pe{~animsprudovima i {etao po wenom keju u sum -rak, a nadasve sawario u dokolici gleda -ju}i kako se lewo vaqa u ravnici premasvom u{}u zna o ~emu govorim. Sedeli smomi potiski momci ~esto tik uz vodu mudru -ju}i o svemu i sva~emu tih {ezdesetih.Bacali smo kamen~i}e u Tisu sa obale ilisen}anskog mosta i ose}ali se poprili~nonemo}no {to nam je radijus kretawa na{om rekom tek od Sanada do @ute obale, nekih petnaestak kilometara. Oti}i tj. otplovi -ti do Titela i nije bio neki izazov. Tonam je bilo ostvarqivo i kad tad }emo,mislili smo, uraditi. Kopkalo nas jeodak le na{a reka stiè i jo{ vi{e, odak -le polazi na put do nas.Ideja da odemo na izvor Tise i gumenim~amcima se spustimo do Sente ~inila sena dohvat ruke kada smo kao studenti ko -vali taj plan, a na{ drugar ve} ra dio u"Vojvodina tursu", preko koga smo te 1972.trebali da obezbedimo odlazak na{e{esto ~lane grupe u SSSR. Ipak nije to jo{ bilo vreme za takva pute{estvija u socija -listi~ki Sovjeski savez. Morali smo da se pomirimo s tim i put odloìmo za "nekaboqa vremena".

Pro{le su skoro tri decenije od potiskihsawarewa kada mi se u leto 1998. ukazalaprilika da odem u Ukrajinu. Iznenadnipoziv me je zatekao na godi{wem odmoru uPetrovcu na moru. Nisam mogao da ga odbi -

jem, pa sam potpuno zate~en i nespremannavrat-nanos krenuo u Novi Sad i sutra -dan 30. jula 1998. za Ukrajinu. Tek u vozusaznao sam odredi{te, letovali{teJarem ~a, u Ivano-Frankovskoj oblastiUkraine. Ali {ta je tu je, te{io sam se ipouzdavao u improvizaciju, naja~e oru`jenas u Srbiji.Na licu mesta, kod prozivke u hotelu,ispo stavilo se da me|u 73 sindikalcaimam i nekoliko veoma dobrih prijateqa.Va`no je bilo da sam imao jednu kolegi -nicu "po oru`ju", planinarku iz Nafta{aDesu Jandri} i cimera Dragana Gojsovi}akoji je bio spreman da se udruìmo u name -ri da izdvojim grupu koja }e planinaritipo okolini. Ve} sutradan smo u Jarem~i prona{lilokalnog vodi~a, profesorku VasilinuJurevnu Bojko i napravili plan budu}ihakcija. Tako su narednih dana usledileakcije: 01.09 uspon na Makovicu (984 m.n.v.; 14 u~esnika), zatim {etwa do crkve u selu Jamna (22 u~esnika), planinarska tura naSkali Dovbu{a, (oko 800 m.n.v.; 14 u~es ni -ka), poseta muzeju Ivano-frankovske ob -lasti (32 u~esnika) i {etwa do napu{te -nog ribwaka na re~ici @onka (6 u~esnika).U toku akcija, u razgovoru sa na{im vodi -~em saznao sam da se nalazimo ne prete -rano daleko od izvora reke Prut, na ~ijojobali je bio i na{ ho tel. Tako je palaodluka da krenemo na Gaverlu i potra ̀ i -mo izvor Pruta. Sinula mi je ideja da seraspitamo i gde bi mogao biti izvor rekeTise. Mora da je na ukrajinskim Karpa ti -ma, a verovatno je negde ispod wegovognajvi{eg vrha, Gaverle. Karta koju samimao nije bila detaqna da mi da odgovorna to pitawe. Treba imati na umu da 1998.

17

@eqin, 2009.

GUBITAK

Zavr{ili smo {etwu po Igri{tu. Smrkavase i hladno je po snegu u planini. Okupqa -mo se i kre}emo u autobus. Prebrojavamo se, nema nam Raleta. êkamo. Ne vredi,moramo da ga potraìmo. Vra}amo se na ski stazu i lutamo, spu{tamo se prema putu iraspitujemo se kod nekih me{tana da li sunam videli druga. Neo~ekivano ~uje se zvuk motora i motorne sanke se uspiwu premanama. Manevri{u i zavr{avaju u kanalu.Izvla~imo Raleta i voza~a sanki, a isanke zajedni~ki na jedvite jade.U autobusu na putu ku}i Rale trpi stalnazadirkivawa i komentare da bi dobropro{li i sa wegovim nestankom, povojni~ki (a Rale je rezervni oficir)gubitak bi bio mawi od 10%, {to setoleri{e. I dan danas Rale je "pacijent"kad se spomene da neko moè da zaluta.

Internet nije bio {to i danas, 16 godinakasnije, te sam uspon na Gaverlu organi zo -vao bez odgovora na pitawa u vezi Tise.Svejedno kako mora tako }e biti, misliosam tog jutra dok smo nas troje i{li dohotelske kuhiwe po zakazane lan~-paketeza doru~ak, ru~ak i ve~eru. Treba grupunahraniti {alili smo se. Uskoro nas jepro{la voqa za {alu. U kihiwi na pultu~ekali su nas na{i "lan~-paketi": sve urinfuzi i bez posuda - uzmi i nosi. Juri{po sobama i nekako smo napabir~ilidovoqno plasti~nih posuda da potrpamokuvana jaja, vir{le, rizi-bizi i kuvanepile}e batake (iz supe). Za sok od jabukanismo morali da se snalazimo jer smo gadobili u tri staklene tegle od 5 litara.Sve pogodno za trasport i delewe u triobroka u~esnicima!Krenuli smo iz Jarem~e 9. avgusta, izturbaze "Gucuq{~ina" u 7.30, iznajmqenim autobusom. Naravno autobus je model "koto tamo peva", na wega su planinari pret -pla}eni u eks-soc zemqama.Vo`wa na jug kroz mesta Mikuli~in, Tata -riv i Vorohta, sve kroz Kosovski rejon (da, nisam pogre{io Ukraina jo{ ima Kosovo,oblast koju su naselili Srbi iz Ba~ke pod odmazdom posle propale ma|arske bune1848) i u{li smo u Nacionalni park. Daqe smo vo`wu nastavili tucanikom 10 km dohotela u podno`ju planine. Put duìne 60km autobus je savladao u trajawu 1 sat 45minuta. Doru~ak je protekao u obuzdavawuapetita grupe: "izje{}ete ceo provijant ujednom obroku" vajkao sam se misle}i {ta}u s wima posle.Uz dogovor da se po{tuje o~uvawe poretkakolone uspon sa 950 m.n.v. krenuo je dobro.

Napred vodi~ Vasilina, na za~equ ja.Uskoro sportista sa natpisom "AK Kometa" povla~i grupu i gubimo kotrolu nad wom.Sre}a pa od 1700 m.n.v. nestaje {uma te sena goleti svi na{i dobro vide. U toku us -pona na 1750 m.n.v. na{li smo izvor rekePrut. Na 2061 m.n.v., na Gaverlu, vrh ukra -jinskih Karpata, pewemo se za 2,5 sata nas18 od ukupno 22 u~esnika pohoda. Obavezno fotografisawe dela grupe koji je ostao na okupu. Raspitujem se kod vodi~a drugihgrupa gde bi mogao biti izvor Tise. Poka -zu ju mi u pravcu severo-zapada gde bi tre -ba lo da bude izvor Crne Tise, koja saBelom Tisom ~ini moju Tisu. To je negde 40km vazdu{nom linijom od vrha na kome senalazimo. Za mene nedosti`no, pogotovu{to 11. putujemo ku}i. [teta, uz nadu da se moè desiti opet neka neo~ekivanaprilika...Vozimo se nazad u Jarem~u i stajemo umestu Vorohta, koje u àrgonu zovu karpat -ska [vajcarska. Pose}ujemo Ski-centarVorohta gde zati~emo ~etiri ski skaka o -nice, stazu bijatlona i ì~aru. Vozimo sedvosede{nicom po ìci dugoj 3 km. Uìna -mo na livadi na povratku u ho tel i bodrim sve da po~istimo ambalaù hrane. U ho te -lu smo u 19.00, jo{ uvek po danu, {to mnogikoriste da obi|u obli`nu pijacu i kupene{to od poludragog kamewa.Nikada nisam sumirao sa Acom Damjano vi -}em, kome sam dao kordinate za pohod uUkrainu, {ta je sa svojim èlezni~arimatamo obi{ao. Malo je verovatno da je tobio jedan od izvora Tise. Prijatno bi meiznenadilo da je takav ciq sebi postavioneko van Potisja.

A. Ili}

18

Rajac 2008.

RILI U POHODE

... a su tra }u po}i u planinei neka mi se o~i napiju visina i daqine

(O. @upan~i~)

Voz Beograd-Sofija tutwi isto~nom Srbi -jom. U wemu, me|u ostalim putnicima, nassedmoro planinara iz novosadskog Nafta -{a. Mesec viri kroz prozor kupea. Sveàavgustovska no} godine 2000.Vrelo jutro u Sofiji. Hitamo ka Borovecu,u podno`ju Rile. @i~arom do Sitwakova, a odatle planinarski - pe{ice, sa svim stva -rima. Miri{u smreka, jela i bor. Iz vo ri ipotoci, mosti} preko jednog od wih, kojite~e u kaskadama. Stene u {umi, kao da suse~ene u goleme kocke i naslagane jedna nadrugu. Poneku obgrli koren mo}nog bora.Dom "âkor vojvoda" na 2000 metara.Ne{ to niè dom kraj Marice. Te~e ta reka stoletnom smrekovom {umom vekovima,hladna i bistra. Vijuga po stewu, ponegderavnim plo~ama, kraj drve}a i mahovine.ûje se izdaleka. A izvire delom iznadZavra~ice, visoravni, odakle te~e PravaMarica, a delom iz Mari~inih jezera,odak le poti~e Golema Marica. Te dvere~ice na~ini}e legendarnu reku.

Hodamo podru~jem nazvanim Mari~inajezera, rezervatom sokola, lavinoopasnom dolinom. Zaravan na 2400 metara. Desno je opasuje Studena hrid, a levo Koziji rog,kraj kojeg proti~e Golema Marica. Borkrivuq i makija pro{arani stenama. Kan -ta rion i vres. Borovnice, maline i ribiz -le. I tri bistra potoka. Stene obraslezelenim li{ajevima. ûjem ti{inu, ipotom eho na{ih glasova.Uspon. Krivuqa je sve mawe. Trava, klekai ~uvarku}a. O{tro stewe Musalskog cir -ka. Kamen piramida. Granit na sve strane,davno nastao hla|ewem lave. Kona~no,Musala!No} na krovu Balkana, 2925 metara iznadmora. @oro, deùrni u meteorolo{koj sta -nici na Musali, kaè nam da je 7,5 stepeni Celzijusovih. Vedra no}, bez vetra, to jeovde retkost.Ustajemo u pet ujutru da ispratimo mesec i do~ekamo sunce. Jo{ je mrak. Hladno je,vetar je jak. Naranxasta mese~eva kugla jezavr{ila jo{ jedno putovawe, eno je nazapadu. Sve je ble|a i nao~igled nestaje.Svi}e. Petnaestak minuta kasnije ra|a sesunce. Najpre rumenilo na istoku, pa jarkapolulopta, sve je ve}a i ve}a, i odjednomzablista. Po~eo je novi dan.Spu{tamo se sa Musale i hodamo grebenomvrhova vi{ih od 2700 metara. Re|aju seMali Blizanac, Golemi Blizanac, Mari -{ki vrh. U dolini se plavi Beli Iskar,jedno od nebrojanih jezera koje }emo ovdesresti. Stièmo do Man~a (2771 m). Steneskulpture. A dole, Mari~ina jezera. Dvave}a i jedno mawe. Gorske o~i. Sa suprot -ne strane mese~ev pejza`. Rapali{kicirk, ome|en vrhovima Ov~arec i Peso -kli va Vapa. Sokoli u letu. Ovom stazom su istog jutra hodale divokoze. Malo daqenailazimo na lisi~ije tragove. ûjemo la -

19

U is~ekivawu "nivelacije" Sunca i Meseca

FRU[KOGORSKI MARATON

Tradicionalno, ve} od svog osnovawa, PD"Nafta{" u~estvuje o organizacijime|unarodne planinarske manifestacije"Fru{kogorski maraton". Maraton jekrenuo kao pe{a~ka planinarskadvodnevna akcija na Fru{koj gori,uglavnom prvog vikenda u maju. Danas je toakcija u kojoj u~estvuju pe{aci, trka~i ibiciklisti. Broj u~esnika se kretao urasponu 7000-8000, ali zadwih godinaraste, pa je pro{le dostignut rekord od18.727. Broj staza se uve}avao a iapsolutna duìna, koja sa Ul tra+maratonom dostiè 112 km. âk i u tokubombardovawa 1999. akcija nije zamrla.Me|u jedanaest u~esnika te godina bilo jei ~lanova PD "Nafta{".Dru{tvo odràva deonicu Maratona odBeo~in manastira do Brankovca i sa drugestrane od Crvenog ~ota preko Osovqa doBeo~in manastira i pruà logisti~kupodr{ku pripremom i deùrstvom na dvekontrolne ta~ke (KT), na Letenci (KT15 iKT19) i na Osovqu (KT23). Tako je bilo iove 2014. godine, povodom 37. planinarskog maratona na Fru{koj gori.

ve` u nizini. Ovde nema pasa. Mora da sevukovi bore za plen.Napu{tamo Musalu. Staza vodi kroz pod -ru~je jezera. Najvi{e je na 2700 metara -Ledeno jezero. Kraj wega je istoimeni dom, i ledeni izvor. U domu Bugari, Francuzi imi. I doma}ica Veli~ka.Do Boroveca nas prati Musalska Bistrica. Puna je Rila vode. To joj i ime kaè - vo de -na planina. Opet smo u predelu niskogras tiwa. Sladimo se darovima prirode inailazimo na krdo kowa, slobodnih imo}nih u divqini. Kroz gustu {umu stiè -mo u podno`je planine, a odatle kombijemna drugi wen kraj.Odseli smo u hiì (planinarskom domu)"Vada". Odatle }emo pohoditi sedam ril -skih jezera.Na visini od 2300 do 2500 metara carujutrava i stene, lednici i wihova jezera:

Dowe, Ribno, Trolisnik, Blizanac, Bab re -ka, Okato i Suzato. Vodopad sa ~etirislapa, jedan ispod drugog. Prizor dostojano~iju bogova. Iznad je Zelena hrid, odakle se jezera vide kao na dlanu. U blizini suvrhovi Vazov i Maqovica. Tuda vodi staza ka Rilskom manastiru. Do podno`ja nasprati re~ica Studena voda, desno je ka -won Urdina reke.Lepota je ovde na svakom koraku: u {umi,potoku, na kamenu i travi. "Nijedan dannije istovetan sa drugim, svako jutro nosisvoje ~udo, svoj ~arobni trenutak kad sestari svetovi obru{avaju i stvaraju novezvezde" (Paulo Koeqo).Jo{ ose}am wen miris, ~istotu vazduha ivode. Vidim wena prostranstva. I setim je se uvek uz topao i miri{qav jutarwi ~aj.

S. [tefan

20

MAGLI]

Sredina juna 2001. godine. Posle spla va re -wa Tarom i Drinom petoro planinara ostaje u Srbiwu. Sme{tamo se u domu iz nad samogmesta i ~ekamo preostala dva ~lana ekipe.Kre}emo kombijem put Prijevora, prvo doTjenti{ta, pa daqe 28 km u brdo. Pe{a ~i mosvako sa po dva ranca putem ispod Mag li}a,preko sipara, spu{tamo se na 250 metara do Suhe jezerine, a zatim pewemo isto toliko.Prili~no umorni od akcija predhodnih dana izlazimo do jezera i bacamo stvari na prvomogu}e mesto za kamp. Ispostavi}e seproplanak jako pogo dan za bivak: postoji sto i klupe, ogwi{te, a izvor je u blizini.Trnova~ko jezero, jezero neopisive lepoteje pred nama. Nadmorska visina je 1517m.n.v. Javqamo se ~uvaru jezera, pla}amotaksu i postavqamo {atore. Povremenoovde zalazi i lugar. Ranije je na jezeru bilo tritona i mno{tvo pijavica, a danas punoriba i pokoja pijavica. Jezerska voda oti~e, ponire, ali postoji i stalan dotok vode~ime se nivo jezera odràva. Sneg se otopio dve nedeqe pred na{ dolazak. Sami smo najezeru, ti{inu ne remeti ni{ta pa ~ak nina{ dolazak. Uskoro pri stiù trojicamladi}a obu~enih u maskir ne uniforme.Sme{taju se podaqe od nas.Pewemo se sutradan na Magli}, najvi{i vrhRepublike Srpske. Prati nas junski hladanvetar, a u zavetrinama sunce pros to prì.Pogled na srcoliko Trno va~ko jezero. îninam se da se na vrhu ne}emo dugo zadràti.Iznena|ewe, na vrhu (2384 m.n.v.) ni da{kavetra. Snimamo i kuvamo kafu. Kristina

pozira na steni neposredno ispod vrha. Kao po komandi svi leèmo, spavamo ili sawa -rimo.Narednih dana pewemo se na obli`we vr -hove. Prvi je Trnova~ki Durmitor. Prola -zimo pored obli`weg katuna i dobijamodragocena obave{tewa od qudi u wemu, jerstaze nisu markirane. Na mnogo mestaprelazimo sne`ne "krpe" na uvalama iusecima. Slede}i ciq nam je Volujak.Mom~i} iz katuna nam obja{wava kra}i putdo wega. Ponegde se vide markacije.Kre}emo tim putem ali ne uspevamo da sedokopamo ciqane doline pa nam uspon bivateì. Dva ~lana se vra}aju u logor. Skuva}enam radije supu od kopriva nego da bazajubespu}em. Pewemo se na vrh. Naobla~ilo se. Vaqa brè nazad na jezero.Oko jezera pristiè mno{tvo qudi. Oni suu~esnici tradicionalnog Vidovdanskouspona na Magli}. Na{ ta bor je na pris toj -nom rastojawu od novo prido{lih. Pose}u -jemo ih i susre}emo poznate planinare.Uprkos ki{i no} za ve}inu proti~e u pesmii vesequ, pa se ~uju i pucwi i vatrenogoruìja. Mi poku{avamo da odspavamo {tovi{e jer su tra napu{tamo ovo bu~no mesto.Ujutru kre}emo za Prijevor. Magla je,opravdava naziv planine. Na Prijevoru nas~eka kom bi i vozi do Tjenti{ta. Tu {irimo{atore da bi ih osu{ili, kupamo se u jezeru, i pazarimo provijant u obli`woj radwi jersu nam zalihe na izmaku. Tu sa~ekujemo iautobus za Novi Sad.

Sini{a Kir{ek

KRAJ SKADARSKOG JEZERA

Na put, 2003. godine, polazi sa dvoje kolasedmoro planinara. Kona~imo u domu PD"Kablar" u podno`ju Kablara. Spavamo mii povremeno puhovi. Ujutru kre}emo zaSkadarsko jezero i u sumrak stièmo uLivare, odakle kre}e uspon na Rumiju.Silazimo u Muri}e i na plaì poredribarskih ~amaca dièmo {atore.Ve~eramo ribu.Uspon na Rumiju kre}emo sa 400 m.n.v. ustaroj {umi pitomog kestena. Po lepomdanu, markiranom stazom, kroz {umu ipovremeno goleti, blagim usponom i predkraj strminom pewemo sa na 1595 m.n.v.Pogled sa vrha: na jednoj strani - more, nadrugoj - Skadarsko jezero. Hladan vetarnas poùruje dole. Usput nas jedandoma}in poziva na kafu i ~a{icurazgovora o prilikama ìvota ovde.Nastavqamo daqe prema Albaniji. SeloOstos, potom ribarsko selo Bobovi{te naobali jezera. Tu postavqamo {atore dazano}imo. Stare{ina {iptarskog sela nam prilazi da proveri ko smo, {ta traìmo,da se uveri da su wihovi ~amci i mreèsigurni, a uskoro stiù i straàri.ûva}e i nas, iskreno se nadamo.

U svitawe uz pozdrav sa straàrimakre}emo put Rijeke Crnojevi}a. Masta{cesa plo~nicima od ~istog belog kamena i~uvenim kamenim mostom podse}a naprimorska mesta. Pewemo se na brdo Sv.Nikola. Tu su i temeqi prve srpske,Obodske {tamparije, u kojoj je {tampan"Oktoih". Odavde vodi ekolo{ka staza doizvora Rijeke Crnojevi}a i pe}ine, dostavelike, ali jo{ neistraène. Savidikovca od hotela "Gazivoda" pruè seprekrasan pogled na Rijeku Crnojevi}a,sve do jezera.Slede}a odrednica nam je kawon Mrtvice. Dièmo kamp na mestu sa pogledom navodopade ove reke. Huk reke se razleèpo vla`noj okolini, a mi se kre}emo napo~etak kawona. Malo po malo, zbog vlagenesigurni, prelazimo {est kilometara doprocepa klesanog u steni. Tu se morazastati, jednostavno prizor naszaustavqa.Na Zlatiboru je pri povratku vejao sneg.Bili smo na predivnim mestima. Vra}~amo se zadovoqni.

Zvonimir Ko~i{

VISIBABE, QUBIÎCE ILI SNEG A SAD I RADINE KROFNE

Svi planinari PD "Nafta{" znaju za ovumoju dilemu, a mnogi kao da nestrpqivoo~ekuju drugu nedequ marta, da bi sena{alili na moj ra~un, ili mo`da jo{ pre, da bi posle zime iza{li na prvi prole}ni izlet. Kada sam 1996. godine to nazvao"Izlet prvih visibaba" i orga nizovaozadwe nedeqe februara, i tako ga zvaoprvih nekoliko godina, visibabe su ve}

uveliko prolazile, a odkad sam ga nazvao"Izlet prvih qubi ~ica", zime su najè{}e u februaru, pa sam ga preba cio za drugunedequ marta, zima i daqe pokazuje svoje}udi ba{ sredinom marta.No sve to nije omelo moje "konzumente" dami se pridruè, ali zavisno od ras po lo -èwa, 2002. godine je bilo 61 u~es nika, a2008. ~ak 138.

21

Kawon Ra~e, 2008.

Najmla|i planinari

Od prvog dana kada sam po~eo da plani na -rim imao sam potrebu da pokaèm idrugima kako je lepo slobodno vremeprovesti u prirodi i da ih povedem uplaninu. Posle zimske u~malosti u sta -novima, svi smo èqni malo ~istog vaz -duha. Tako se i rodila ideja da svojepoznanike, povedem u Fru{ku Goru, dauìvamo u visibabama, qubi~icama ilisnegu.Tako je ve} 19 godina. A svih tih godinabilo je i 1253 u~esnika. Zadwih godina serodila i nove tradicije, a to su da nasobavezno na izlet vozi MARIJA iz GSP-a,a da se izlet zavr{ava sa RADI NIMkrofnama, ali tradicija se stvo ri la iopsta}e. Pa ako ne pre, sa~ekajte prvuslede}u sredinu marta da nam sepridruìte, a mi vam obe}avamo, visi ba -be, qubi~ice ili sneg i Mariju i krofne.

Dragoqub Bane Gojkov

TITOV VRH - MAJ 2007.

Posle naporne akcije stopama SvetogaSave rastajem se od mojih saputnika uSkopqu jer sam èleo da se prikqu~imu~esnicima uspona na Titov vrh koji svakegodine organizuju makedonski planinari.Na stanici me ~ekaju moji prijateqi izMakedonije gde }u boraviti naredna dvadana. Naravno nisam mogao da izdrìm, da se samo dobro odmorim, ve} sam iskori s -tio priliku i da se popnem na Vodno 1060mnv, iznad Skopqa, da se u Domu vidim saprijateqima ali i dogovorim za odlazakna Popovu {apku.Rano ujutru starim rasklimatanim auto bu -som kre}em sa jo{ 20 Makedonaca put Teto -va a zatim na Popovu {apku gde se odmahsme{tamo.Moji prijateqi Makedonci me sme{taju uho tel Slavija. Odmah po sme{taju kre}emo na prvi uspon vrh Ceripa{inu 2531 mnv.Vreme je lepo tako da nam ovaj dana{wiuspon do|e kao naka vrsta treninga za su -

tra. Odozgo se lepo vidi i Titov vrh a isvi okolni vrhovi. Uìvamo u predivnommajskom danu i nadamo se da }e i su tra,kada budemo peweli Titov vrh, da nasposluì vreme. Ostatak popodneva provo -dim u ~ekawu Beogra|ana, "Pobeda{a", jersa wima dolaze i Novosa|ani. Negde oko18 sati stiè i wihov bus ali oni su sme -{teni u planinarskom domu "Smreka". Ina{a Milica ]ali} iz Nafta{a je tu.Po obi~aju uve~e je sve~ano otvarawe ak -cije, podela zahvalnica dru{tvima, azatim druèwe uz muziku pa dokle ko iz -drì. Naravno treba ostaviti snage i zauspon pa rano zavr{avamo sa ùrkom.Ujutru je osvanuo di van dan i preko 500planinara kre}e prema vrhu sa istomèqom. Kolona je duga, neprekidna. Imadosta neposlu{nih koji ne}e da idu ugrupi pa se kolona cepa i ide svako zasebe. Ne}u ni ja da ~ekam ve~ idem svojimtempom tako da na vrh izlazim sa jo{desetak Makedonaca mnogo pre ostalih.Koristim priliku da fotografi{em kolu -na vrhu bez gu`ve i bez smetwi. Planinari polako pristiù i vrh je sve puniji i puni -ji. Vreme je i daqe veoma lepo a o pogleduda i negovorim.Sun~amo se na 2747 mnv i druìmo samnogo prijateqa iz Makedonije koji su, kao i ja, do{li na ovu akciju. Po~iwu i oblacida se navla~e tako da re{avam da krenemnazad prema Popovoj {apki. Po~iwe poma -lo da grmi ali nas to nije mnogo brinulo

22

KT LETENKA

Aktivistima Dru{tva posebne mogu}nostipruà kontrolna ta~ka KT15 na Letenci.Poloàj KT uz restoran i kuhiwu De~ijegodmarali{ta u prirodi omogu}uje logis ti -~arima "Fru{kogorskog maratona" dau~esnicima takmi~ewa pruè samo tudostupne pogodnosti. Nekada su se tu, usaradwi sa vojskom, postavqali {atori saprostirkama za spavawe u~esnika a danas,na àlost, u~esnicima se pruà samoodmor uz logorsku vatru "pod vedrimnebom". Deùrni dele ~aj koji se u kuhiwiOdmarali{ta sprema u velikoj koli~ini,vodu za pi}e i supu a bude i sveè pe~enihkrofni - i to mnogo. Od pre koju godinu zasve u~esnike velikih i ul tra maratonaobezbe|ena je i po porcija gula{a. Samideùrni se kadkad pobrinu za svoj komo di -tet, postave {atore za sopstveni odmor,skuvaju kakvu ~orbicu.

KULINARI

Na KT Letenka oprobali su se u kotli}u ive} dokazani kulinari. Jela Raj{i} jepredvodila kuvawe ~orbe od kopriva, aBranko Obrenovi} je znao da kr~ka pa -prika{ od puèva. Rada, najistaknutijakulinarka, sa svojim pomo}nicama pe~evi{e od hiqadu krofni za popodne. Ukrofnama sa pekmezom uìvali smo milogisti~ari ali i u~esnici maratona.

jer sa na{im tempom brzo napredujemo imnogo pre ki{e silazimo do ski centra.Imam dovoqno vremena da se spakujem iodem do planinarskog doma gde se druìmsa ostalim planinarima uz ladno pivcekoje tako prija posle ovoliko napora.Vo|a moje grupe poziva me da krenemo, pakre}em put Skopqa jer uve~e nastavqamput za Beograd i Novi Sad.

[ta na kraju re}i. Jo{ jedna lepa pla ni -nar ska akcija koju su organizovali Make -don ci po 26. put - Uspon na Titov vrh a koji }e ove godine biti zapam}en po izuzetnomodzivu i po veoma lepom i toplom vreme -nu. I naravno u~e{}u dva planinara izna{eg dru{tva.

Du{an Tomi}

ORJEN

30.04.2008 (sreda) - Polazak autobusom(autoprevoznik iz Kule) iz Novog Sadaispred sajma u 17.00 nas 50 planinara.Putujemo preko Rume, [apca, Loznice, kodZvornika prelazimo Drinu i ulazimo iBosnu, daqe tokom no}i putujemo prekoHan Pijeska, Srbiwa (Fo~e) i kod Humaprelazimo Taru i ulazimo u Crnu Goru.01.05.2008 (~etvrtak) - Oko 6 sati sti ̀ e mo na Ostrog, obilazimo dowi i gorwimanastir, klawamo se mo{tima SvetogVasilija. Nastavak puta nas vodi prekoPodgorice, Skadarskog jezera, tunelomSozine do Sutomora, Budve, Tivta, patrajektom skra}ujemo put kroz Boku Kotor -sku i u Herceg Novi - Igalo stièmo oko 14 ~asova. Sme{tamo se u ho tel - odmara li -{te koje pripada Izvr{nom ve}u Vojvo di -ne. Za nas planinare ovo je odli~ansme{taj. Ostatak dana provodimo u slo -bod nim aktivnostima, {etwi, sun~awu,kupawu (za najhrabrije). Posebno nasodu{evqava puno zelenila u gradu i pre -divni prole}ni mirisi biqaka.02.05.2008 (petak) - Ustajawe oko 0530,polazak u 6.10 autobusom preko Meqina na put prema Trebiwu gde se na pola putaodvajamo desno i stièmo u selo Kru{e vi -ce (oko 800 mnv) koje je start na{eg uspona.

U 7.00 kre}emo na uspon (29 planinara) nanajvi{i vrh Orjena - Zuba~ki kabao (1894mnv). Put nas vodi kamenitom (turskom)stazom koja je pre~ica u odnosu na asfal -ti rani (austrougarski) put, oko 8.00stièmo do zaseoka Vrbaw (oko 1000 mnv).Put nastavqamo kroz borovu i bukovu{umu koja je sve re|a kako se pewemo, nave}oj nadmorskoj visini opstaje jedino"MUNIKA" otporna endemska vrsta~etinara. Oko 10.00 nailazimo na prvetragove snega, daqe put (makadam) postajeneprohodan za motorna vozila. U 10.45stièmo na Orjensko sedlo (1600 mnv) gdese nalazi planinarski dom, pravimopauzu, posmatramo vrhove Orjena, Subru,vreme je sun~ano sa malo oblaka. U 11.30kre}emo na zavr{ni deo uspona, staza jedosta strma i klizava, sneg je mekansredinom dana, propadamo na pojedinimmestima u dubok sneg. U 13.00 stièmo nana{ ciq - Zuba~ki kabao (1894 mnv)najvi{i vrh Orjenskog masiva. Na vrhu koji je ceo pod snegom uìvamo u predivnompogledu na okolonu i vrhove planina udaqini (Durmitor, Komovi,...).Zadràvamo se oko jedan sat i kre}emooprezno sa spu{tawem do doma gdestièmo u 1500, pravimo pauzu i u 1540

23

kre}emo spu{tawe istim putem prema selu Kru{evice gde stièmo oko 19. Autobusomse vra}amo do Igala.03.05.2008 (subota) - Ujutro oko 6 sati, 20planinara odlazi autobusom do selaKameno i osvaja Subru. Nakon sat vremenape{a~ewa serpentinskim putem dolazi sedo doma Pod vratlom gde se pravi kratkapauza i kre}e kamenitim predelom punimuseka i pukotina u kamenu. Na vrh Subra(1679 nmv) izlazimo oko 13 sati, na komese pruà prelep pogled na sne`ne planin -ske vrhove kao na i morsku obalu i pu~inu. U povratku zadràvamo se na platouVilino guvno i obilazi par vrta~a i jama.Na dom stièmo oko 16 gde nas ~eka ru~ak. Posle uspe{ne akcije pra`wewa velikoglonca pasuqa vra}amo se do autobusa. Usme{taj stièmo oko 20 gde se organizuje

dogovor za su tra{wi dan i povratak zaNovi Sad.04.05.2008 (nedeqa) - U 8.00 polazakautobusom iz Igala prema Kotoru,trajektom, kroz Stoliv i Pr~aq. U Kotoruse zadràvamo oko jedan sat razgledaju}istari grad. Put nastavqamo preko Budve,Cetiwa na Lov}en pored Ivanovih koritagde stièmo u 12.40 na Jezerski vrh (oko1650 mnv) gde se nalazi Wego{ev mauzolej. Vrh je delimi~no pod snegom, vetarpovremeno duva i sveè je. Posle posetemauzoleju izlazimo na vidikovac odaklese pruà predivan pogled na okolinu. Najednoj strani Cetiwe u dolini, u daqiniPodgorica, Skadrasko jezero, Komovi, nadrugoj strani selo Wegu{ u dolini i izadeo Boko Kotorskog zaliva. Put nas daqevodi preko Podgorice kawonom rekeMora~e gde svra}amo u manastir Mora~a.Manastir je iz 13. veka, zadu`bina knezaStefana sina kneza Vukana i unukaStefana Nemawe. Na Zlatiboru doìv -qavamo prvu neprijatnost - kvar autobusa.Posle kra}eg vremena voza~i uspevaju dapokrenu autobus dok kona~no ne staneizme|u Uìca i Poège. êkamo drugiautobus koji dosta brzo stiè oko 4.30.Posle Qiga na ibarskoj magistrali druganeprijatnost, doìvqavamo sudar sa{leperom koji se na sre}u i pravovremenureakciju na{eg voza~a zavr{ava bezpovre|enih putnika sa mawom {tetomautobusa. Posle uvi|aja saobra}ajnepolicije odlazimo za Qig gde ~ekamotre}i autobus sa kojim kona~no posle 12.00 stièmo u Novi Sad.

Vladislav ]ur~in

24

ZELENGORA

Ovog leta 2010. godine smo u~estvovali na republi~koj akciji "Taborovawe naZelengori".Jezera Zelengore je planinarska akcijakoju su prethodnih nekoliko godinaizvodili ~lanovi planinarskog klubaEncijan, iz Fo~e.Od 2008. godine akcija je sporazumnopre{la u nadle`nost PD "Zelengora"Fo~a. Akcija po~iwe prvog ~etvrtka uavgustu, traje ~etiri dana i osmi{qena jetako da obuhvata posetu i obilazak osamjezera na Zelengori i nekolikoplaninskih vrhova. Da bi bilo mogu}eizvesti jednu ovako opse`nu akciju zarelativno kratko vrijeme, a da se pri

tome ipak ostavi vremena i prostora zaodmor i druèwe, PD "Zelengora" vr{i udolasku i povratku prevoz ranaca sa{atorima, vre}ama i ostalom te{kom ikabastom opremom. To zna~i da je zakretawe tokom sva ~etiri dana trajawaakcije neophodan samo mali ranac sapripadaju}om opremom, hranom i vodom.Uìvali smo u direktnom kontaktu saprelepom prirodom, {to naravnopodrazumeva boravak u {atorima. Steklsmo prijateqe iz Sarajeva Rinu i Zoru,druìli se na{im dragim prijateqima izRume, jeli borovnice i treba li daqe danabrajam, pogledajte slike.

Zvonko Ko~i{

PRVA POMO]

Skoro desetak godina KT Osovqe "dràlisu" veterani na{eg Dru{tva, bra~ni paroviMilovanovi}, Cevc i Star~evi}. Iskusni usvemu, bili su spremni da pruè raznovrsnu pomo} na ovoj ta~ki ve} posustalimu~esnicima matarona. êsto su odatlesvojim telefonima pozivali roditeqe iliprijateqe da kolima preuzmu svoje kojidaqe nisu mogli. Ar se nal lekova u wihovojpriru~noj apoteci pove}avao se iz maratona u maraton. Zavoji i flasteri za bolne nogetakmi~ara su bili najtraèniji. Za onemla|e koji su precenili svoje snageodabirom staze preko ove KT tetka Qubicaje imala u rezervi i puder i bebi kremu, dazale~i wihove ojede.

BJELASICA 2011

Od 1. do 4. decembra izvedena je akcijaBjelasica 2011. U akciji su u~estvovali iplaninari PD "Nafta{" Fedor Popov iNade`da Rackov. Izvr{eni su usponi naCrni glavu, Bjelogrivac i Turjak.Akcija je odràna u organizaciji PD "Vi -li na vodica" iz Bukovca, vodi~ je bio@eqko Duli}. Ovo je bila 5 godina zaredom da se ova akcija odràva. U akcijije u~estvovalo 37 planinara iz raznihdru{tava {irom Srbije kao i petoroplaninara iz PAK "Sum mit" iz Bawa Luke.1. decembar - Krenuli smo sa èlezni~kestanice u NS vozom u 19 ~asova. Plani na -ri @PK "Spartak" iz Subotice su ve} bili u istom, a oni su se pobrinuli i za rezer -vacije sedi{ta. U Beogradu ne presedamo,ali ~ekamo da na{ vagon prebace nabarski voz i oko 22 sata kre}emo.2. decembar - Stièmo u Mojkovac u ranimjutarwim ~asovima i ubrzo se pripremamoza {etwu do planinarskog doma "Xambas"koji odràva PSD "Du{an Bulatovi} Xam -bas" iz Mojkovca. Na{ doma}in Mi}a sepobrinuo sa prevoz stvari, tako da raste -re}eni stizemo do doma oko 11 sati. Poslerazme{tawa po sobama sledi doru~ak, azatim uspon na obli`wi vrh Mu~nicu (1809mnv). Po{to nismo bili previ{e izmoreni{etwu produàvamo i obila zi mo stari dom i vra}amo se po mraku u na{ dom.3. decembar - Ustajemo rano, oko pola 6, savrlo ambicioznim planom. Na {etwu kre -}e mo pre 7, a na{a prva ta~ka je [i{kojezero. Na{ vodi~ Vaso nas bez problemadovodi do wega i posle kra}e pauze kre -}emo na najvi{i vrh Bjelasice, Crnu glavu(2139 mnv). Usput se stvara ideju da deogrupe sa Vasom ode i na Zekovu glavu, kojaje ne{to nià, ali po re~ima jednog pla ni -

nara iz Bukovca vrh sa najlep{im pogle -dom na okolne planine. Svi ~lanovi grupeosvajaju vrh, ali nam pri silasku sa vrhakvari vreme i tako otpada plan od Zekoveglave i svi produàvamo na Ursulova~kojezero. Pada magla i ve}ina odustaje oduspona na Bjelogrivac (1970 mnv), ali 9upornih momaka i 8 upornih devojaka sepobrinulo da plan za taj dan bude reali -zo van u potpunosti. Stièmo one koji su se ranije uputli ka domu i po mraku stièmona ve~eru. Sledi druèwe uz gitaru, azatim odlazak na spavawe.4. decembar - Bili smo vredni ju~e tako da smo se danas naspavali. Vreme je o~ajno,ali 9 planinara koji nisu voqni da pro ve -du posledwi dan na Bjelasici u domu od -la ze da popnu Turjak (1912 mnv). Na samomvrhu je jak vetar {to samo uveli~ava do -ìvqaj. Nakon silaska sa vrha produ ̀ a va -mo do crkvice, a na kraju odlazimo u domna gibanicu i sledi pakovawe i jo{ malodruèwa. U 9 satima kre}emo, rastere }e -ni ponovo, do Mojkovca. Ulazimo u voz iuglavnom svi nalaze mesta, mada ovog puta ra{trkani.5. decembar - U Beograd stièmo oko 9sati, a u 10 i 5 kre}emo za Novi Sad. U 15do 12 stizemo na mesto sa kojeg smo i po -{li i nakon rastanka svako kre}e u svompravcu, neki ùre na posao, neki u {kolu,a neki jednostavno ho}e da se odmore...Akcija je bila vrlo uspe{na. Neki su senadali snegu, ali i vreme nas je relativno posluìlo. Druìli smo se, upoznali nove qude i pamti}emo je po lepim stvarima.

Fedor Popov

25

TAKAV MI ]EIF

Na planini Tara, u predelu Predov krst,drva iz {ume izvla~e jo{ uvek preko drin -ski qudi sa svojim brdskim kowi}ima. Nadan odlaska ujutru koristimo jo{ posled -we trenutke pred polazak da udahnemoplaninski vazduh. U susret nam ide kowo -vodac sa tri vezana kowi}a. Prvi kowi}je pretovaren cepanicama sa obe stranesapi, a druga dva potpuno bez tereta. Ovanelogi~nost ne da mi mira, pa ~oveka pi -tam za{to je tako rasporedio teret? Do -bijam kratak (i nejasan) odgovor: "Tako mise ‘o}e". Zapawen obra}am se jednom odsaputnika, momku iz Srpske, sa pitawem"{ta mi je to rekao". Dobijam isto takokratak odgovor: "Rekao ti je sve". Ne vre -di da razja{wavam daqe. O~igledno nerazumem mnogo toga.

TRIGLAV

U petak, 10. avgusta 2012. Nafta{evaekipa od 13 planinara kre}e redovnomautobuskom linijom iz Novog Sada zaQubqanu. U Beogradu se jo{ dve pla ni nar -ke pridruùju akciji. Stiè se sutradanpre podne u 10 sati u Qubqanu i daqenastavqa za Krawsku goru. Tamo nam sepridruùju jo{ tri Nafta{eve ~lanicepristigle kolima i zajedno uìvamo upogledu na vrhove koji su nam ciq.Kombijem nastavqamo do Vr{i~a (~uvenogbrdskog ciqa nakada{we biciklisti~ketrke kroz Jugoslaviju) i Ti~arijevog doma(1628 m.n.v.). Odatle se pewemo do Po{ta -ri jevog doma (1687 m.n.v), ispod vrha Pri -soj nik (2547 m.n.v.) gde ostajemo narednatri dana. Istog dana uspiwe se na vrh

Mojstrojku (2332 m.n.v.) 14 planinara.Posle napornog puta i uspona na san seniko nije àlio.Sutradan 12 planinara kre}e na Pri soj -nik. Staza je teà te ~etiri u~esnikaposle dva sata odustaje od daqeg uspona, a ostali biraju lak{u, koja ipak zahtevaklinove i uàd. Posle 4 sata vrh je osvo -jen. Za nagradu sa wega se pruà pogled naRa zor, Skrlaticu, Triglav, Mangart idruge vrhove.Narednog dana sa Vr{i~a grupa od 12 u~e -snika za ~etiri sata kroz {umu i dolinuTrente stiè do doma Ku~a pod Zave -ti{ ~em (2050 m.n.v.). Daqe se za dva i posata oklin~anom stazom sa sajlama stièna vrh Jalovec (2645 m.n.v.). Uì va mo upogled na Grosglokner, najvi{i vrh Aus -tri je i Visoku Poncu u Italiji. Akcija od14 sati hoda se zavr{ava spustom u dom.

U utorak se kre}e ugovorenim prevozomprema Mojstrani i Aqaèvom domu. Sazaustavqawem kod Ruske kapele ivodopada Peri~nik stièmo u Slajmerovdom. Dan se produàva uz odmor i kra}u{etwu pored reke Bistrice doPeri~nikovog vodopada. Su tra se trigrupe kre}u prema razli~itim ciqevima:preko Kredarice na Triglav, na Skrlaticu (2740 m.n.v) i preko prevoja Lukwa naBav{ki Gamzovec (2392 m.n.v.).U ~etvrtak se vreme pogor{ava, pa segrupa koja je krenula na Kri` (2410 m.n.v.)

vra}a u dolinu Vrata. Grupa sa Triglavase vra}a spustom sa Praga. Dan senastavqa u odmoru i pakovawu za put.Ujutru narednog dana sa rancima nale|ima spu{tamo se dolinom Vrata, pored Bistrice, do seoceta Mojstrane. Daqe seautobusom ide do Qubqane, Beograda, ikona~no slede}eg dana do Novog Sada.

26

Fru{ka gora

Potoci i vodopadi Fru{ke gore

"Tamo je sunce", Zelengora 2012.

Akcija je protekla po lepom vremenu, satemperaturom do 25 stepeni celzijusa.U~esnici iz grupe su osvojili devetvrhova Julijskih Alpa: Triglav (2864),[krlatica (2740), Jalovec (2645),Prisojnik (2547), Mala Mojstrojka (2232),Bav{ki Gamzovec (2392), Qukwa (1757),[lemenova [pica (1911) i Vr{i~ (1895).

Z. Markovi}

ALMA MONT, TU POKRAJ NAS

Nije visoka, ali je lepa, veoma privla~na.Ukusno se obla~i. Oboàva zeleno. Svenijanse te boje dobro joj stoje. Uz bluze iletwe sukwe obi~no nosi {arene sandale. Podjednako je atraktivna unaranxastocrvenom mantilu, zlatnoùtojrolci i sme|im pantalonama. Elegancijompleni. A utisak prave dame, kraqevskogdràwa, ostavqa kada je u belom.@enstveno{}u zra~i.Uvek je ~ista. I namirisana. Leti koristisladuwav cvetni parfem, u ostalo dobagodine sve`, prozra~an.Fru{ka gora. I divqa i blaga. Nestalna, a uvek ista. Otvorena i zatvorena, kao{koqka koja qubomorno ~uva svoj biser.Poznata, i nepoznata. Pristupa~na svima,a ponegde samo odabranima.Alma Mont - plodna planina - tako su jeRimqani zvali. O pitominama wenimpevali su mnogi. Hvalili vino spravqenood gro`|a sa wenih padina ubranog.Jezdili stoletnim {umama prate}i tragdivqa~i. I posmatrali retko vi|en cvet.Krepili se vodom sa wenih izvora. Uti{ini manastirskoj traìli mir.Ona je kao mati. Blaga, uvek spremna dasaslu{a, i da pomogne. Ali jeste svoja, jerona je prvenstveno - èna. Tajna.Ispod livada skrila je potok. I vodopadna wemu. Nevelik, ali to vodopad jeste. Urupi, mra~noj i gluvoj - pe}ina. Nevelika,ali je pe}inom zovu. I kawon ima, idraguqe krije. Ba{ kao {koqka.Bila je ostrvo nekada{weg mora. I danasje ostrvo za du{e mnogih. Inspiracijaumetnicima, i ne samo wima. Hrana i lek -telu i du{i. Izvor nepresu{ni.Zboriti o woj malo je za hvalu kojom sepodariti moè. Pose}ivati je, upoznati i~uvati, jedino je {to od nas o~ekuje.Zahvalnost ne traì, iako neizmerno daje. Podu~ava, usmerava i energiju pruà.Samo je pa`qivo oslu{nite.

Sawa [tefan

27

Izlet prvih qubi~ica

Ostrovica 2013.

Download - PD Naftaš - Bilten povodom 20 godina od početka rada društva

Top Related