Download - Oko istoka br. 55

Дружење деце и писца » стр. 9

Општина Бор поново стипендира најбоље студенте и ђаке » стр. 4

Прекогранична сарадња » стр. 8

ЈП „Штампа, радио и филм“ у акцији „Најбоље из Србије“ » стр. 6

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА „ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ“, БОР бр. 55 - 1. мај, 2015. год. година III

Потекао бакар из нове топионице

Савременом, флеш смелтинг технологијом,

произведено је првих 150 тона црвеног метала.Смањена је цена прераде

бакра, а истовремено грађани Бора и околине

добили су чистије небо

Председник Општине Бор Живорад Петровић предао на употребу водовод у овом злотском засеоку. За завршетак радова из општинског буџета издвојено осам милиона динара » стр. 2

Вода стигла у Манастириште

Сваки десети ради на црноУ Борском округу разматрана заједничка акција у циљу смањења броја непријављених радника » стр. 5

» стр. 3

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 55петак, 1. мај 2015.

ЗЛОТ» Председник Општине Бор Живорад Петро-вић са сарадницима, званично је предао на употребу водовод у на-сељу Манастириште у селу Злот.

Општина Бор је за заврше-так радова, који су окончани у предвиђеном року, из буџета издвојила осам милиона динара.

- Ово је још један доказ да локална самоуправа испуњава дата обећања. Ми смо априла прошле године рекли да ћемо врло брзо да завршимо и прву

и другу фазу водовода у Мана-стиришту. Подсећам да је прва фаза завршена у октобру, а сада предајемо водовод на употребу. Овај део Злота, после 26 година, добија воду. Домаћинства, њих 36, добила су воду за пиће, коју могу да употребе за пољоприв-реду и сточарство. Капацитет

водовода је 10 кубних метара на сат. Настављамо даље. Следи фамозни водовод у Шарбановцу, за који ће јавни тендер бити за-вршен до краја маја, затим Ме-товница, јер је неопходно да свако село има основне ствари, првенствено воду - нагласио је Живорад Петровић, председ-ник Општине Бор

За 36 домаћинстава, колико их има у овом делу Злота, то ће значити нови почетак и друга-чији начин живота, јер су се за

снабдевање водом досада до-вијали како су знали и умели.

У Месној заједници Злот кажу да су тиме завршени сви пројекти водоснабдевања и да практично сви становници овог села сада имају здраву пијаћу воду.

Дејан Ђорђевић

Далековод 177 ка Мајданпе-ку, на потезу Мали Кривељ – Шушулајка, где су током децем-барског невремена оштећени далеководни стубови, опет је у погону. Јавно предузеће „Елек-тромрежа Србије“, уз помоћ Привредног друштва „Електро-исток - изградња“, поставило је нове стубове, чиме је са још једне стране омогућено снабде-вање Мајданпека електричном енергијом.

Уз помоћ хаваријских стубо-ва далековод је био у функцији до сагледавања ситуације и по-четка радова у фебруару.

Велику штету претрпео је и далековод 150, од Бора до Мај-

данпека, који ће према процена-ма надлежних у борском погону бити враћен у функцију до краја године.

На територији општине Бор услед невремена, пало је више стотина далеководних стубова, а најкритичнија ситуација је на далеководу 150 ка Мајданпеку, где је невреме оборило 25 сту-бова, а због крађе фазних про-водника недавно су пала још два далеководна стуба. У току су и радови на далеководу на Црном Врху, на далеководима на по-тезима Копита и Маркова Крч-ма, као и изнад села Оснић где је планирана и трајна санација.

Марија Ћосић

Поправљен далековод ка Мајданпеку

Манастириште најзад добило воду

После чекања од четврт века

Ученици Основне школе „Петар Радовановић“ у Злоту укључили су се у међународни пројекат израде највећег мате-матичког фракталског тепиха, „Тепих Сирпински“. Пројекат је покренуо Математички факул-тет у Алмерији, у Шпанији, где ће од делова који пристигну из више од 240 школа широм света,

фракталски тепих и бити ком-плетиран. Планиране димензије су 45x45 метара. У израду ра-ванског фрактала, злотска школа укључена је као једина из источ-не Србије.

У изради дела фрактала у Злоту, учествовало је 64 ученика шестог, седмог и осмог разреда. Материјал који садржи 4.096

налепница љубичасте и зеле-не боје, стигао је из Шпаније, а ђаци су радо прихватили ову за-нимљиву страну математике.

Да математика у Основној школи „Петар Радовановић“ у Злоту није досадна и напорна наука, доказале су ученице сед-мог разреда које су пожелеле да креирају и 3Д фрактал.

У пројекат израде фрактал-ског тепиха укључено је 28 земаља широм света и око 15 хиљада ученика. Без обзира на разлике, ученици су, комуни-цирајући путем математичких формула креирали заједнички и јединствен облик, фракталски тепих који ће бити комплети-ран и приказан 2016. године у Шпанији.


Занимљива идеја ученика Основне школе у Злоту

Израда међународног фракталског тепиха

Захваљујући здравстве-ној просвећености становника Борске општине и стручном раду превентивне службе Дома здравља у Бору уназад неколи-ко година епидемије салмонеле није било а и број инфекција се смањује. Тако су прошле године забележене само 4 инфекције-није, док се највечи број у про-теклих пет година бележи 2013. када их је било десет, што је из-узетно повољно у односу на ра-нији период, када је, нарочито у летњим периодима било 5-6 епи-демија и кућних и колективних.

Е. Д.

Нема салмонеле

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 55 петак, 1. мај 2015.

БОР» У Топионици и ра-финацији бакра Рударско-топи-оничарског басена Бор, у вечери између минуле суботе и недеље, изливене су прве аноде бакра добијеног новом технологијом топљења концентрата. Прва ко-личина бакра потекла је око 22 часа и 30 минута, а савремена, флеш смелтинг технологија, какву има само мали број топио-ница у свету, за почетак је испо-ручила 150 тона црвеног метала, одмах изливеног у аноде.

Према речима генералног директора Рударско-топио-ничарског басена Бор Благоја Спасковског, овим је показано да

целокупан систем производње у топионици од овог тренутка нес-метано функционише.

- Република Србија овим до-бија веће учешће Бора у бруто друштвеном производу и развој услужне прераде, виши стан-дард, а мештани и чисто небо изнад свог града - нагласио је Благоје Спасковски, упутивши честитке и захвалност свима који су допринели да велики по-сао буде успешно окончан.

За замену технологије топљења новом, савременом ау-тогеном јединицом, са фабриком сумпорне киселине која испуња-ва светске еколошке стандар-

БОР» Једанаеста седница Скупштине општине Бор, одло-жена због недостатка кворума, закључена је, 16. априла, за мало више од три сата рада. Од пред-ложених 30, одборници су ус-војили 29 одлука, а преостала, о увођењу Октобарског признања, повучена је на додатно разма-трање. Већином гласова, одбор-ници су се сагласили са предло-женим кадровским решењима у избору челних људи у Топлани, Водоводу, Боговини и борском Дому здравља.

За вршиоца дужности дирек-тора у Топлани изабран је Дарко Милићевић, у Водоводу Зоран Марковић, а у Боговини Душица Јањић. Миодраг Карабашевић изабран је, по конкурсу, за ди-ректора Дома здравља у Бору, са четворогодишњим мандатом.

Усвојена је и одлука о учешћу општине у проценту

јавног капитала Центроистока, а одборници и власти и опозиције сагласили су се да би требало издејствовати да се из прива-тизације тог предузећа изузме објекат пијаце, који локална са-моуправа жели да уреди и задр-жи у власништву.

Највише дискусија на седни-ци чуло се о одлукама о одређи-вању матичних подручја на територији општине, за коју је објашњено да је реч о технич-ком захтеву због увођења елек-тронске управе и могућности добијања докумената путем рачунара, о плану коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине, у којем је најзначајнији пројекат замена застарелих азбестно-бе-тонских водоводних цеви, као и о изради ревизије стратегије одрживог развоја. Промена ос-нивачког акта Јавног предузећа

за стамбене ус-луге објашњена је усклађивањем са законом, по коме се ово предузеће више не бави заку-пом пословног простора.

Осим нових кадровских ре-шења, на седници Скупштине општине усвојене су и све дру-ге предложене одлуке, изузев увођења Октобарских награда, коју је председник Општине Бор Живорад Петровић повукао на додатно разматрање након супротстављене аргументације о томе да ли је услов за добијање признања пребивалиште на те-риторији општине Бор.

На једанаестој седници Скупштине општине Бор, од-борници су једногласно прихва-

тили и одлуку о стипендирању студената и награђивању уче-ника, којом се стипендирање дефицитарних кадрова поново уводи после три године. Такође и одлуку о поверавању услуге помоћи у кући Центру за со-цијални рад.

Тајним гласањем, још на почетку седнице, за но-вог члана Општинског већа у Бору изабран је Александар Орловић.

Бојан Обрадовић

Изливене прве анодеУ новој топионици почела производња бакра де, уложен је 251

милион евра. Као резултат, осим чистог неба, до-носи удвостру-чену производњу бакра, племе-нитих метала и

сумпорне киселине, при чему је пројектовани капацитет нове технологије до 400 хиљада тона концентрата бакра годишње.

Нову топионицу и фабри-ку сумпорне киселине у Бору градили су канадски „СНЦ Ла-валин“, подизвођач и власник аутогене флеш-смелтинг тех-нологије „Отокумпу“, финска компанија „Оутотек“, а надзор над пословима и локалним ра-довима повереним „Енергопро-јекту“, обавио је Грађевински факултет у Београду.

Велики део уграђених еле-мената произведен је у Србији, а да би прве аноде и биле из-

ливене по новој технологији топљења, у пројекту изградње укупно је ангажовано око 800 радника.


Након изливања првих тона анода из нових пирометалурш-ких постројења, у топионици је настављена производњеа Из аутогене флеш смелтинг пећи изливено је још 160 тона анод-ног бакра, а концентрација га-сова сведена је на минимум и у граду и у топионици.

- На овај начин најбоље потврђујемо да нови погони, топионичка пећ и фабрика сумпорне киселине раде кон-тинуирано. Смањили смо цену прераде бакра, а иствовре-мено грађани Бора и околине добили су чистије небо, какво је било 1903. године - каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор.

После одлагања због недостатка кворума, одржана 11. седница СО Бор

Нова кадровска решења у јавном сектору

После три и по године изградње, претходног пројектовања, функционалног испитивања и „уходавања“ опреме у топионици и фабрици сумпорне киселине у Бору и пратећим постројењима, добијене су прве аноде бакра по савременој, флеш-смелтинг технологији, какву има мали број топионица у свету

стр.4


ДРУШТВО број 55петак, 1. мај 2015.

БОР» Студенти из општи-не Бор поново ће моћи да конку-ришу за стипендије, за које ће, након вишегодишње паузе, сред-ства бити обезбеђена из буџета, одлука је одборника Скупшти-не Општине Бор. Висина сти-пендије зависиће од буџетских средстава, а Комисија за стипен-дирање и награђивање Општине Бор донела је правилник који утврђује критеријуме за доделу стипендија.

- Мало је каснила израда правилника, али трудили смо се да га урадимо на најбољи начин. Тако ће право на стипен-дије од наредне године имати студенти основних академских студија, као и мастер студија који имају просек изнад 8,5. Такође, услов је и да имају пре-бивалиште у општини Бор, јер желимо да, пре свега нашој де-ци, помогнемо колико можемо. Висина стипендија зависиће од

средстава у буџету Општине Бор, али настојали смо да износ може да покрије цену смештаја у студентском дому као и исхра-ну у студентској мензи - каж Др Горан Јоксимовић, члан Општинског већа у Бору задужен за об-разовање .

Осим најбољих студената, од наред-не школске године, од Општине Бор сти-пендије ће моћи да добију и средњош-колци, али они који похађају школе за таленте. Награђивање најбољих основаца и средњошколаца борских школа, са запаженим успехом на републичким такми-чењима није ни прекидано.

- Сваке године висину награ-де за ученике који су постигли запажене резултате на репу-бличким такмичењима одређује

БОР» Јавно стамбено пре-дузеће Бор упутило је опомене пред тужење грађанима који ни-су платили комуналне услугеза период април - јун 2014. одине.

У овом предузећу кажу да је дуг грађана за комуналне услуге већи од 270 милиона динара, а да је степен наплате потражи-вања од знатно опао.

- Уколико грађани не плате у одређеном року дуговања за стамбене услуге, мораћемо да прибегнемо принудној напла-ти, преко извршитеља. То нам је законска обавеза, јер смо и од Основног суда у Бору добили

писмено обавештење да принуд-на наплата више не може да иде преко њих. Када предмет стигне до извршитеља, обавезе дужника се додатно увећавају за таксу која није тако мала и креће се, у зави-сности од дуга, од 5.700 динара

па на више. Ми са грађанима можемо да склопимо споразум о репрограму, али само уколико се грађанин јави пре него што пред-мет дође до извршитеља. Уопште степен наплате је опао и креће се око 80 одсто. Апелујем на грађа-не да редовно измирују обавезе, јер уколико се степен наплате не повећа барем до 90 одсто, наред-на грејна сезона биће озбиљно доведена у питање - каже Срђан Радошевић, директор Јавно стамбеног предузећа Бор.

Како би избегли плаћање ко-муналних услуга, грађани често од суда успевају да добију по-

тврду о малим прихо-дима, иако то није пот-пуно тачно.

Радници Јавно стамбеног предузећа почеће, од наредне не-деље, да обилазе дуж-нике и да им на лицу места омогуће да пла-

те дуг. Како не би било злоупо-треба, радници ће долазити код грађана са јасним обележјима и легитимацијом, а за плаћена дуговања ће на лицу места из-давати признанице.


БОР» На Де-чијем одељењу До-ма здравља у Бору отворено је развој-но саветовалиште за децу. У Саве-товалишту, чији је циљ откривање деце са факторима ризика и контрола њиховог развоја, Стручни тим који чине логопед, педијатар, психо-лог, физиотерапеут и други, ре-шаваће проблеме деце до седам година. Саветовалиште има пет комплетно опремљених ордина-ција и две радионице за децу од три до седам година, отворене у оквиру ДИЛС пројекта.

Развојно саветовалиште за децу на Дечијем одељењу До-ма здравља у Бору отворено је са циљем да се проблеми и поремећаји на време открију и третирају на адекватан на-

чин. У саставу Саветовалишта је пет ординација, комплетно опремљених у оквиру ДИЛС пројекта и подршке надлежног министартва, али и локалне самоуправе у Бору. У пријат-ном амбијенту помоћ деци са сметњама у развоју овде ће пру-жати тим стручњака борског Дома здравља.

- Најважније је на време уочити проблем и ми смо ту да помогнемо и стално пратимо раст и развој те деце, а према на-шој евиденцији такве деце има близу 240 - истиче др Мирослав Карабашевић директор Дома здравља.

Отварању развојног саве-товалишта присуствовао је и Душан Марковић, председник Скупштине Општине Бор.

- Данас смо сведоци да ло-кална самоуправа чини све да побољша здравство, у овом случају здравствену заштиту најмлађих. Мислим да је ово најбоља потврда тога, а раз-двајање Дома здравља и Болни-це у Бору даје своје ефекте, а ми смо ту да помогнемо колико год можемо - рекао је Душан Марковић.

Развојно саветовалиште за децу у борском Дому здравља, радиће, у почетку једном не-дељно, четвртком, али ће уско-ро, након повратка педијатра са специјализације, бити отворено сваког дана.

Елда Драгаш

председник Општине бор, колко ће то бити ове школске годи-не још не знамо и то зависи од расположивог новца у буџету, али је важно да то награђивање није ни прекидано, нити ће би-

ти прекинуто - додаје Др Горан Јоксимовић.

Висина награде или стипен-дије и није толико битна, важно је да ученици и студенти са најбољим оценама заслуженим личним трудом, добију и при-знање од средине у којој живе.


Опомене дужницимаОпала наплата комуналних услуга

Стипендије за студенте и средњошколцеПовратак старој пракси у Општини Бор после вишегодишње паузе

Отворено развојно саветовалиште за децу

Новине у борском Дому здравља

У саставу Саветовалишта је пет ординација, комплетно опремљених у оквиру ДИЛС пројекта и подршке надлежног министартва и локалне самоуправе у Бору

стр.5


ПРИВРЕДАброј 55 петак, 1. мај 2015.

БОР» Општинска управа Бор поништила је недавно рас-писани конкурс за финансирање и суфинансирање програма и пројеката од јавног интере-са. Спорна је била одредба по којој су право на конкурс осим удружења грађана имали и дру-ги правни субјекти, а по образ-ложењу финансијске службе Општине Бор то право немају профитне организације.

Конкурс се односио на пројекте у областима социјал-не заштите, друштвене бриге о деци и младима, заштите и про-мовисања људских и мањинских права, образо-вања и одржи-вог развоја.

- Комисија се састала у пе-так да размотри пријаве, међу-тим одредба по којој за ове про-граме могу да конкуришу удру-жења грађана и други доста је непрецизна и по њој на конкурс може да се јаве сва удружења,

али након консултација са прав-ном и финансијском службом Општине Бор јасно је да за ове програме који ће се финансирати из буџета не могу да конкуришу профитне организације. Ми смо предложили начелнику Општин-ске управе да због ове непре-цизне формулације поништи конкурс и да се распише други. Очекујемо да ћемо у најкраћем могућем року донети одлуку како би се у складу са прециз-ним правилима конкурс што пре расписао - нагласио је Славиша Буђелан, члан Општинског већа у Бору и председник Комисије.

Одлука о по-ништавању кон-курса објавље-на је на сајту Општине Бор, а биће прослеђена и свим субјек-тима који су конкурисали. За

програме које ће се финансирати из општинског буџета биће из-двојена 4 и по милиона динара.


БОР» На основу појача-них регионалних контрола које је републичка инспекција рада од почетка године спровела у четири региона, откривено је да приближно десет одсто радника у Србији ради на црно.

Да би се смањио број не-пријављених радника и дого-вориле активности у борби против сиве економије и рада на црно, у Борском округу одр-жан је састанак представника локалних самоуправа општина

Бор, Мајданпек, Неготин и Кла-дово, министар-ства унутрашњих послова и инспек-цијских служби са директором репу-бличког Инспекто-рата за рад Бојаном Јоцићем.

Сузбијање рада на црно је, ове године, главни задатак инспекције рада, како би се заштитила права запослених, искључила нелојална конкурен-ција на тржишту, повећао број пријављених радника и обезбе-дио прилив новца у републички буџет.

- Циљ је да успоставимо што бољу сарадњу са локалним са-моуправама и привредницима, како би постигли што боље ре-зултате на сузбијању сиве еконо-

мије. Друга половина 2014. го-дине искоришћена је да се при-преми стратегија за ову годину, пронађу и отклоне слабости у раду инспекцијских служби и да се промени начин рада. Про-шле године је контролисано 16 привредних области, а од почет-ка 2015. године уведен је нешто другачији систем. Увели смо ре-гионалне и окружне контроле. У првом кварталу проверавали смо Нишавски округ, где смо у једној смени затекли 70 радника који нису били пријављени, за-тим Београдски округ где је за-течено више од 140 непријавље-них радника, Панчево и Ковин - каже Бојан Јоцић, директор републичког Инспектората за рад.

Он додаје да званични по-даци говоре да се за 2.062.000 радника плаћају доприноси.

Појачане контроле допринеле су да држава у прва четири месеца ове године издвоји две милијар-де динара мање за субвенције пензионом фонду јер је једини начин да се он напуни повећање броја радника за које се плаћају доприноси.

- Једини начин да се сузбије сива економија је заједничка акција инспекцијских служ-би, министарства унутрашњих послова, грађана и надлежних инспекција - наглашава Миро-слав Кнежевић, начелник бор-ског управног округа.

Планирано је да до краја године око сто хиљада радника који нису пријављени и раде на црно, пређу из такозване сиве зоне у радни однос, чуло се из-међу осталог на састанку у Бор-ском округу.


БОР» Компанија „Хенкел Србија“ и РТБ Бор организовали су на Борском језеру регионални скуп о коришћењу производа ове компаније у рударској ин-дустрији. Стручњаци комбина-та бакра имали су прилику да стекну знања о новим техноло-гијама у одржавању дробилица, млинова, флотација и индус-тријских пумпи.

Одржавање машина и оп-реме у рудницима бакра, олова и цинка, стални су проблем са којим се сусрећу запослени и руководство у овим компанија-ма. Примена нових технологија може значајно да помогне ста-билном и дужем раду механиза-ције и смањењу трошкова про-изводње, речено је на стручном скупу у хотелу „Језеро“ на Бор-ском језеру.

- Верујемо да ће предста-вљање напредних технологија

допринети ефикаснијем и квали-тетнијем одржавању машина које се користе у басенским рудници-ма - рекао је Благоје Спасков-ски генерални директор РТБ-а Бор на отварању стручног скупа.

- Ту смо да наша достигнућа и начин њихове примене у ру-дарству поделимо са стручња-цима који одржавају опрему у рудницима. Имали смо добру са-радњу и до сада са РТБ-ом Бор. Она траје више од четири деце-није на обострано задовољство - рекао је Владимир Радуловић, директор продаје компаније „Хенкел“.

Савете и практична решења за одржавање машина и опреме у рудницима бакра, олова и цин-ка у хотелу „Језеро“ имали су прилику да чују, осим стручња-ка комбината бакра и представ-ници још три рудника.


Сваки десети ради на црноБорба против сиве економије приоритет државе У Борском округу одржан је састанак

представника Инспектората за рад и локалних самоуправа на коме је разматрана заједничка акција у циљу смањења нелегалног рада

Производи намењени рударству

Презентација компаније Хенкел на Борском језеру Поништен конкурсЗбог спорне одредбе, по којој су за средства могле да конкуришу и профитне организације, Општинска управа у Бору поништила је Конкурс за финансирање програма и пројеката од јавног интереса

стр.6


У ФОКУСУ број 55петак, 1. мај 2015.

Процес дигитализације у Ср-бији званично је почео у Вршцу, гашењем аналогног сигнала у станици Вршачки брег. После Вршца, који је први прешао на дигитални сигнал, у плану је да 8. маја то учине Суботица, Сом-бор, Кикинда, а потом 18. маја Чот – Венац. Гашење предај-ника на Авали предвиђено је за 25. мај, на предајницима на Руд-нику, Црном врху и у Јагодини, Торнику-Овчару, Тупижници, Дели Јовану 1. јуна. Последњи, 15. јуна, биће угашени предајни-ци на Бесној кобили, Јастрепцу, Копаонику и Церу. По завршет-ку процеса дигитализације, ди-гитални сигнал биће обезбеђен за 95 одсто територије Србије, што је прописано Женевском конвенцијом.

По окончању процеса диги-тализације најлошију слику на телевизорима имаће корисници кабловске телевизије са основ-ним пакетима, који ће и даље

примати само аналогни сигнал и мораће да допла-те уколико хоће дигитални сигнал.

Према последњим по-дацима РАТЕЛ-а из 2013. године, таквих има близу 1, 2 милиона, што је чак четири петине од укупног броја од 1, 5 милиона ко-

рисника кабловске телевизије у Србији.

Сви они ће моћи да се преба-це на дигиталну телевизију, и то на два начина. Први је купови-ном скупљег пакета код њиховог кабловског оператера, који нуди и дигиталну телевизију, што ће их коштати додатних неколико стотина динара месечно на прет-плату која у просеку износи око 1. 100 динара.

Други начин је повратак на такозвану „земаљску“ телеви-зију, коју би пратили уз помоћ антене, а која ће од половине јуна бити потпуно дигитална. И то ће, додуше, изискивати додатне трошкове - за купови-ну новог телевизора са ДВБ-Т2 рисивером, који може да прима дигитални сигнал (цена од 300 евра) или за набавку сет-топ бо-кса, уређаја који се прикључи на старији телевизор и омогућава му да прима дигитални сигнал (цена од 2. 500 до 5. 000 динара).

Битно је напоменути да це-на сет-топ бокс уређаја не утиче на квалитет слике, а разлика је у коришћеним компонентама и материјалима, као и од трговач-ке марже.

Ови корисници после тога неће имати друге трошкове за примање дигиталног сигнала, који осим квалитетније слике за-сад пружа и могућност враћања програма ако сте нешто про-пустили да погледате, снимања емисија како бисте их касније погледали, а гледаоци ће моћи да примају и упозорења да на каналу који тренутно не прате ускоро почиње емисија коју би желели да гледају. Дигитализација ће и особама које имају проблема са слухом учинити доступним и садр-жаје попут забав-них или инфор-мативних емисија које се не емитују уживо, са титлом у дну екрана. Прве информације указивале су на то да грађани који имају кабловску неће морати ништа да мењају нити докупљују, већ ће каблов-ски оператери аутоматски сигнал пребацити на дигитални. Истина је изгледа потпуно другачија.

Такође, прича је била да ће држава најугроженијим катего-ријама становништва обезбеди-ти бесплатне сет-топ боксове, али недавно је пропао уговор који је Министарство трговине, туризма и телекомуникација ра-није склопило са „Орионом“, па та компанија неће моћи да прода држави сет-топ боксове за најси-ромашније, већ ће ови добијати само ваучере.

Чак 38 одсто становника у Србији телевизијски програм и даље прати преко обичних кров-них или собних антена. Диги-тализација се, дакле, директно тиче око 2, 5 милиона грађана

Србије који прате „земаљску“ телевизију. Поред оних око 1, 5 милиона грађана који су на ка-бловској мрежи, још нешто ви-ше од 355. 000 грађана Србије телевизију гледа преко ИПТВ-а.


Привредна комора Србије Министарство трговине, тури-зма и телекомуникација и днев-ни економски лист „Привредни преглед“ организовали су је-данаесту акцију „Најбоље из Србије“ у којој су бирани најус-

пешнији брен-дови на српском тржишту.

Циљ акције јесте да подс-тиче стварања квалитетних срп-ских производа, да промовише најбоље робне

и корпоративне брендове из Србије, јача њихову тржиш-ну позицију и улива поверење потрошачима и партнерима у земљи и иностранству. У акцији најбоље из Србије пресудан је глас потрошача, а гласање је би-

ло бесплатно. Детаљне инфор-мације о критеријумима избора, жирију и наградама доступне су на сајту www. najbolјeizsrbije.rs

Јавно гласање у категорија-ма робних, страних и корпо-ративних брендова, као и за остале категорије у којима се налазе најбоља јавна и државна предузећа, међу којима је и јав-но предузеће „Штампа радио и филм“ у Бору, завршено је 29.априла 2015.године. У свакој категорији гласало се за један

бренд, али након првог гласања није могла да се промени одлука и гласа за неки други бренд у да-тој категорији.

Организатори ак ције „Најбоље из Србије“ истичу да је за успех акције важно што ће на тај начин добити и најбољу потврду квалитета, најбољу меру успеха и изузетности, подршку још успешнијем пословању, као и подстицај за креативност и најбоље улагање у развој бренда.


Упркос најавама и корисници кабловске телевизије, уколико желе дигитални сигнал, мораће својим оператерима да, уз редовну месечну претплату, доплатe неколико стотина динара. - Гашење аналогног сигнала је у току, а завршиће се 15. јуна

Дигитални сигнал плаћаће и корисници кабловске

Привредна комора Србије, Министарство трговине, туризма и телекомуникација и дневни економски лист „Привредни преглед“ организовали су акцију „Најбоље из Србије“ у којој су бирани најуспешнији брендови на српском тржишту. - Гласање је завршено 29. априла, а међу најуспешнијим компанијама, гласало се и за Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ у Бору

ЈП „ШРИФ“ међу најбољима у Србији

Ново признање за нашу медијску кућу

стр.7


У ФОКУСУброј 55 петак, 1. мај 2015.

После уређења основних школа у Шарбановцу и Доњој Белој Реци, у општини Бор у то-ку је сређивање основних школа у Брестовцу и у Злоту.

За постављање нове стола-рије и термо изолације на ове две школе локална самоуправа је из буџета издвојила више од двадесет милиона динара.

На школи „Станоје Миљко-вић“ у Брестовцу завршена је замена столарије, а до средине маја очекује се и завршетак по-стављања спољне изолације и уређења фасаде.

Тиме ће ова школа добити потпуно нови изглед, ученици боље услове за рад.У току је постављање термо-изолације на основној школи „Петар Радова-

новић“ у Злоту, а дрвена стола-рија је већ замењена новом ПВЦ столаријом.

- Осим побољшања услова рада у школи, очекују се и зна-чајно смањење трошкова у зим-ској сезони за грејање објекта - рекао је Живорад Петровић, председник Општине Бор, при-ликом обиласка школе у Злоту.

- Завршили смо школе у Шарбановцу и Доњој Белој Ре-ци, сада се завршавају и школе у Злоту и Брестовцу. У плану су и средње школе и сређивање крова и постављање изолације у основној школи „Вук Караџић“ у Бору. Трудимо се да ученици-ма обезбедимо максималне ус-лове за рад, али и да повећањем енергетске ефикасности уште-

Протеклог викенда ученици осмог разреда полагали су проб-не тестове из математике, српс-ког језика и комбиновани тест, као увертиру пре полагања мале матуре. Симулација испита те-мељно је припремљена и реали-зована тако да за завршно пола-гање сви буду потпуно спремни.

Резултат пробног теста не улази у оцену, већ ће ђацима и на-ставницима послужити да утврде ниво знања, као и да се упознају са процедуром полагања. Учени-ке је, како су сами истакли, нај-више бринуо комбиновани тест.

Мала матура биће одржана 15, 16. и 17. јуна, најављено је из Министарства просвете, нау-ке и технолошког развоја. Првог дана ученици осмог разреда по-лагаће тест из српског, односно матерњег језика, другог дана из математике, док ће 17. јуна ре-шавати комбиновани тест. Ове године промењен је и систем бо-довања за упис у средње школе, па ће успех из основне вредети 70 бодова, док ће мала матура носити 30 - по 10 поена са сваког од три теста.


БОР» Ученици борских средњих школа и ове годи-не учествовали су у пројекту Уније средњошколаца Србије „Средњошколци за средњош-колце“. Овај пројекат спроводи се у земљама широм света, а идеја је подстицање активизма код ученика, али и друштвено одговорног пословања преду-зећа. Борски средњошколци ра-дили су у различитим градским

предузећима и установама, а за-рађена средства биће уплаћена у први средњошколски фонд.

Унија средњошколаца Ср-бије постоји од 2003. године са задатком да побољша услове школовања средњошколаца, као и да спроведе акције које су њих значајне. “Друштвени дан” пре-узет је из земаља широм света, где одређени број средњошкола-ца једног дана у школској години не похађа наставу, већ волонти-ра у предузећима. Циљ пројекта јесте подстицање активизма код ученика, али и друштвено од-говорног пословања предузећа. Борски средњошколци, који другу годину заредом учествују

у пројекту, били су ангажовани у различитим градским преду-зећима и установама.

Ученици борских средњих школа овај дан провели су у градским ресторанима и ка-фићима, туристичким агенција-ма, продавницама, кампу на Борском језеру, у Јавном преду-зећу „Штампа, радио и филм“, Асоцијацији за развој општине Бор и Канцеларији за младе.

Дневнице које средњош-колци током „Друштвеног да-на“ зараде, уплаћиваће се у први средњошколски фонд „Средњошколци за средњош-колце“ који је основала Унија средњошколаца Србије. Новац из фонда касније се кроз кон-курсе расподељује ученичким парламентима и користи за об-нову или модернизацију школа. Ученици Гимназије „Бора Стан-ковић“ у Бору, прошле године су добијена средства искористили за сређивање школског дво-ришта, фасаде школе и учио-нице, а одржане су и различите радионице.


димо на грејању. Задовољан сам квалитетом радова које смо видели на школи „Петар Радо-ванович“ у Злоту - каже Жи-ворад Петровић, председник Општине Бор.

Проблем у основној школи „Петар Радовановић“ у Злоту је и монтажна спортска хала, која, иако је у њу уложено 27 мили-она динара, није у функцији јер прокишњава, а грејање не функционише.

- Мораћемо да поднесемо кривичне пријаве против од-говорних и надзорног органа. Невероватно је да је потрошено толико пара, а сала не може да се користи, деца су на улици. Оспособићемо је, али ћемо пре тога да проверимо на који на-чин су средства утрошена - каже Петровић.

Завршетак радова очекује се почетком маја.


Пробно полагање мале матуре

Пројекат „Средњошколци за средњошколце“

Волонтирањем до радних навика

Реновирање сеоских школа

Локална самоуправа финансира радове

стр. 8


СПЕКТАР број 55петак, 1. мај 2015.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

KOMPANIJA „HENKEL“ LA LAKU BORULUJ

» Kompanija Henkel Srbija šî RTB Bor a organizujit la Laku Boruluj întîlnjaua regională đe koristît produkturlji lu kompanija asta în industrija đe majdanjerit. „Ginđim kă prezentujit tehnologij alje nuoj o să dukă kătră maj bun dus grižă đe mašînj, karje să koristăsk în majdanurj“, a spus direktoru general lu RTB Bor Blagoje Spaskovski la đeškis întîlnjaua.Kum să dukă grižă đe mašînj šî opremă în majdanurj đe aramă, plumb šî cink a putut să audă, pje lîngă strućnja+i lu RTB Bor, šî uaminji đin înkă tri majdanurj. Întîlnjaua asta je đe koristît tehnologij nuoj kînd je vuorba đe dus griža đe mašînj đe drobit, ma+inat, flotacije, da šî pumpj đe industrije.

INSPEKCIJA ĐE LUKRAT

» Prîn kontrolje maj đase, karje lja făkut inspekcija republji+i, đi la în+eput anu ăsta în patru regionurj, sa găsît kă vro 10 la sută đin lukrătorj în Sîrbije nu sînt prijivic la lukru. Pintru sa împucîna număru ăsta šî sa încălje&e +e să să fakă kontra ekonomija sură, în okolu Boruluj sa cînut întîlnjaua ku uaminji đin samoupravilji lokalje, Ministarstva đe Policije šî službelje đe inspekcije

ku direktoru lu Inspektoratu republji+i Bojan Jocić.În plan je pînă pje svršît anu ăsta 100 đe mij đe lukrătorj, karje nu sînt prijivic, să sămnje ljegamîntu đe lukrat, sa audzît la întîlnjaua, da asta să puaće fa+e numa prîn lukrat împrjeună službelje đe inspekcije, Ministarstva đe Policije šî inspekcijlji đe resor.

EKIPA BORULUJ JE KÎŠĆIGĂTORJU TURNIRULUJ „SĂ ŽUKĂM ĐE 16“

» Ekipa Boruluj je kîšćigătorju ku totu alu turniru „Sa žukăm đe 16“ în Beograd după +e a kăpătat meću ku ekipa „Siguracîja lu RTS“ ku rezultatu 2:1. Meću la kăpătat în alje đi la urmă sekunde ku golu lu Marko Cokić. Maj đe întîj golu la dat Nikola Krstić, karje je al maj bun žukător a turniruluj. Trofeju đe žukat în fjalu kum trăbuje la kăpătat Marko Terzić đin ekipa Boruluj.Turniru ăsta je organizujit ka dat în gînd đe lukrătorji lu RTS karje a pjerit în bombardujitu Sîrbiji în anu 1999. La turnir anu ăsta a prispit două mij šî 500 đe sportišć, da fudbalu mik la žukat 170 đe ekipurj đin Beograd, Subotica, Zrenjanin, Požarevac, Njiš, Jagodina, Užice, Kragujevac, Bor, da šî đin Holandija, Slovenija, Republjika Srpska šî distriktu Brčko.

Provorba: Aleksander Ilić

БОР» Представници гра-да Турн Северин и општине Свињица из Румуније посетили су општину Бор. На састанку са руководством борске општине, разговарало се о могућностима за израду и спровођење пројекта прекограничне сарадње, којима би могло да се конкурише за средства из ИПА фондова Ев-ропске уније. Искуства која гос-ти из Румуније имају значајна су, како би се пројекти формира-ли на прави начин.

- Ово је први од низа сусрета које очекујемо. Ми се иначе по-знајемо, али сада почињемо рад на изради пројеката прекогра-ничне сарадње, чији је циљ да донесу побољшање живота и стандарда становницима Бора и Турн Северина. Имамо планове, а сматрам да, с обзиром на дуго-годишње пријатељство Србије и Румуније, заједничким радом можео да остваримо добре ре-зултате - нагласио је Саша Ву-кадиновић, заменик председни-ка Општине Бор

- Имајући у виду да је Ср-бија, као што је један наш ис-торичар говорио, поред Црног мора била једини пријатељ Румунима, као нови почетак наших односа, пренео бих вам намеру грађана Турн Северина, да се побратиме са вашим гра-дом. Као што сте и сами рекли, оно што нас заиста занима јесте

сарадња у економском погледу, али ни остале области, као сто је култура, историја, спорт не смеју изостати. Заједно ћемо успети и у економском погледу, с обзиром да Европска Унија пружа одређена средства за финансирање пројеката побра-тимљених градова. Већ је почео пројекат прекограничне сарадње између Румуније и Бугарске, са-да следи пројекат Руминија-Ср-бија, тако да је веома добро што смо се састали, јер је и у оквиру овог финансирања веома је би-тан принцип ”први који је до-шао је и први који је услужен”. Веома је велика граница између Румуније и Србије, и требало би да ми са ове стране, из источног дела нашег суседства пожуримо да би смо искористили што ви-ше средстава за финансирање - нагласио је Ливиу Николича, заменик председника Општине Турн Северин.

Већ постоји неколико проје-ката из области здравствене заштите, туризма и инфраструк-туре, који су припремљени и за које су заинтересоване обе стра-не. На састанку је дат и предлог да се две општине побратиме и тиме појачају сарадњу.

По завршетку пријема у Општини Бор, делегација из Румуније обишла је борску болницу.


Представници локалне самоуправе састали су се у Бору са руководством града Турн Северина и општине Свињица из Румуније. - Циљ сусрета био је успостављање сарадње на пројектима прекограничне сарадње, како би се добила средства из ИПА фондова Европске уније

Прекогранична сарадња прилика за развој

Други круг сусрета села бор-ске општине настављен је у Зло-ту, највећем селу борске општи-не, где су домаћини угостили Културно уметничко друштво из Слатине. Осим традиоцио-налних игара, специфичних за Злот, како то пропозиције пред-виђају, приређена је и изложба по називом „Оруђа, справе и алати у различитим видовима привређивања“.

- Домаћинство које би у свом дворишту имало плуг за орање, дрљачу, плуг за шпар-тање, запрежна кола, добар пар крава за вучу сматрало се бога-тим домаћинством. Поред овог оруђа,сваки домаћин бринуо се и трудио да обезбеди својој породици храну, огрев, одећу

и пиће. А поред чувања деце, спремања хране, прања пеглања, жена је била и остала главни учесник у свим овим послови-ма. Жена , у традиционалном до-маћиунству код Влаха је и орач, копач,преља, ткаља, цепач дрва, чобаница, косач - каже Љиљана Букић аутор изложбе у Злоту.

И у Оштрељу и Брестовцу приређене су сличне изложбе, а током изведбе на сцени чланови културно уметничких друштава извели су и народне обичаје из овог краја као што су „Истери-вање вампира из села“ и „Ми-рење завађених комшија“.

Други круг сусрета села бор-ске општине настављају се на-кон првомајских празника.

Зоран Максић

Традицонална манифестација „Сусрети села“ борске општине настављена је у Злоту, Оштрељу и Брестовцу. - Осим приказа старих обичаја код Влаха, у сваком селу домаћину, приређена је и изложба под називом „Оруђа,справе и алати у различитим видовима привређивања“

Да се не заборави

стр. 9


КУЛТУРАброј 55 петак, 1. мај 2015.

Борска публика још једном је напунила салу Биоскопа ’’Звез-да’’ до последњег места у нади да ће се добро забавити уз позо-ришну представу „Љубавници“ Позоришта „Славија“, што се и догодило. Глумци Марко Жи-вић, Срђан Карановић, Бојана Ординачев, Катарина Марковић, дочарали су причу која почива на забуни насталој због замрше-них љубавних односа.

Све се догађа на Златибору, у једној викендици, када Бора, кога игра Марко Живић, поку-

шава да отпрати своју супругу код маме, очекујући своју љу-бавницу, која треба да стигне из Црне Горе. Да би комад био што замршенији појављују се и љубавник Борине супруге, кога у овој представи тумачи Срђан Карановић, као и куварица која прихвата игру да спашава брак.

Представа „Љубавници“. рађена по тексту Маркла Каме-лотија, у режији Радета Вуко-

тића, на комичан начин осликава мушко – женске односе и шаље поруку да, ма колико били раз-личити, у једном смо веома слич-ни, у љубави и немогућности да одолимо иску-шењима која она собом носи.

Организатор представе је борски Центар за културу.

Снежана Анђеловић

„Љубавници“ у БоруГостовање београдског позоришта „Славија“

БОР» Позната прича о три прасета, која праве кућу и вуку који покушава да их у томе спре-чи и поједе, једна је од најпопу-ларнијих басни још од 18. века, а међу најпрепознатљивије ув-рстила се захваљујући цртаном филму, који је 1933. године ура-дио Волт Дизни. Тако су уз ову причу расле гене-рације и генерације деце, а најмлађим Боранима, ову свима знану басну, приближили су, кроз по-зоришну представу, глум-ци „Театра на Сави“ у Бе-ограду, који Три прасета успешно играју од 1993.

- Од тада се проме-нило 15 глумаца, осим Боре Ненића, који је стварно бард глумишта и за ову представу која је играна много пута, Бора Ненић је више пута награђиван - истако је Никола Марковић, глумац и уметнички директор „Театра на Сави“.

Три прасета су, кажу глум-ци „Театра на Сави“, поучна, лепа, разиграна, духовита, али једноставна прича и није јој по-требно осавремењавање. Пову-чена разиграном глумом, деца увек и свуда активно учествују у представи.

Представа „Три прасета“ играна је у борском биоскопу „Звезда“, а организатор је Цен-тар за културу у Бору, који ће за најмлађе суграђане, до краја по-зоришне сезоне, приредити још неколико пријатних изненађења.


Представа „Театра на Сави“ за најмлађе

Басна о „Три прасета“ одушевила малишане

БОР» На Дечијем одељењу Народне библиотеке у Бору ор-ганизовано је још једно дружење са аутором прича за најмлађе. Овог пута борску библиотеку посетила је писац за децу Горда-на Тимотијевић. За ову прилику, најмлађи чланови библиотеке илустровали су приче из Горда-нине књиге „Свракин сат“. Ау-торку су обрадовали дечији радо-ви, као и начин на који су мали-шани представили животињски свет о коме роман говори.

Према њеним речима, деца заиста читају и књижевност их

У галерији Музеја рударства и металургије у Бору отворена је изложба слика Ненада Васиље-вића под називом „Бору и Бора-нима“. То је четврта самостална изложба овог борског сликара, којом је заокружио тридесет пет година успешног бављења сликарством.

- Сликари имају визију, они виде будућност, а пут који ка бу-дућности трасира борски сликар Ненад Васиљевић Нешке јесте пут љубави и уметности - рекао је на отварању изузетно посеће-не изложбе Миленко Јанковић, оснивач и директор Центара за визуелне уметности „Барти“ у Београду.

- Ја сам заиста задивљен сли-кама, овде је сва лепота Бора и околине пренета и забележена

на платно, а Ненад то ради уп-раво као највећи и најбљи срп-ски сликари. Изложени радови потврђују да је савладао све сликарске вештине - додао је Јанковић.

- Ја сам реалан човек и сли-кам онако како видим и што ми-слим да је пријемчиво за око и другим људима. То је реализам, који јако ценим, па га стога и радим. Мислим да нисам погре-шио - каже Ненад Васиљевић

Изложба слика „Бору и Бо-ранима“ биће отворена до 7. маја. Посетиоци имају прилику да у алерији Музеја рударства и металургије погледају више од 40 одабраних уља на платну, које је овај борски сликар урадио у протекле три и по деценије.


Изложба слика Ненада Васиљевића

Боранима за јубилеј

Дружење с писцем Горданом Тимотијевић

интересује, само им је потребно привући пажњу, а дружење и ра-дионице јесу најбољи начин за то.

Гордана Тимотијевић до сада је издала шест књига за децу, а књига „Свракин сат“ проглаше-на је за најбољи роман за децу објављен у току 2012. године. За дечија књижевна дела Гордана је два пута освајала и награду Фес-тивала хумора за децу „Сребрно Гашино перо“, награду Змајевих дечјих игара, награду Вечерњих новости „Гордана Брајовић“, као и Невенову награду.


стр.10


МОЗАИК број 55петак, 1. мај 2015.

Гастрономске чаролије

Сећам се првомајских празника „оних“ година. Цела наша мала породица: родитељи, сестра и ја би се упутили „тристаћем“ , касније „ладом“, пут Космаја, Златибора, Таре са „прикључним машинама“: роштиљ, сто и столице за пикник, најбољим месом из ком-шијске месаре, вином, сифоном за шприцер и уз обавезан осмех. Сви смо били неизмерно срећни! Прослављамо празник рада, Први мај у природи. Одушевљење!

А роштиљ није био обичан. Увек се месо на другачији начин пекло. Ако решите да овај Први мај уприличите са роштиљем, а ред је, зарад традиције, направите СВИЊСКА РЕБАРЦА на онај стари начин, из „оних“ година.

Потребно вам је: 1 кг свињских ребараца, 2 кашике масла-ца, 200 г исецканог црног лука, 1 чен исецканог белог лука, 200

г пекмеза, 100 мл црног вина, 50 мл винског сирћета, пола кашичице би-бера и со

П р и п р е -ма: За марина-ду растопите маслац и додај-те насецкани црни и бели лук. Умешајте

и остале састојке. Месо ставите у дубљи суд са водом, посолите и кувајте око пола сата. Извадите га, просушите, премажите марина-дом и нека одстоји најмање сат времена. Након тога можете да га печете на роштиљу.

Уз све ово додајте природу, хладан шприцер (са сода водом, ако је пронађете). И обавезан осмех, под условом да нисмо заборавили да се смејемо од срца.

Можда вам ово делује као носталгија, али обрадуј-те вашу децу нечим новим, а то је дружење са њима. Мирјана Васић

Свињска ребарца на роштиљу

За Први мај, празник рада

лоБОРизми• Од свих споменика највећи и

најоригиналнији је онај у Брес-товачкој бањи - личи на летње базене.

• Ко продаје бакар, зло не ми-сли. Ко продаје знање, ништа не мисли.

Брана Филиповић

• Нема разлога да не верујемо нашим властима. Толико дуго нас успешно лажу.

• Диктатор има пуне руке пос-ла. Мора сам да ведри и да об-лачи.

Драгомир Раденковић

Хитнуо ореол с главепут небесаПрохујао крај Великих иМалих колаподјарио равнодушни сјај звездапрекалио се доградио паоцимаиспао из непредвиђене орбитеприземио сезауставио у бескорисној ротацијиНа точак су распели оног без ореолаи покренули направу

Био је то епохални проналазак.

ТОЧАК

Сергије Лајковић

Поетски кутак

• Демократија на наш начин не трпи конкуренцију - да бу бу-далсти били равномерно распо-ређени.

• Један сам од срећника који јед-ва саставља крај с крајем. То по-казује да смо успели да обезбе-димо власт какву заслужујемо.

Пеко Лаличић

• Наши преци имали су лепу будућност, али смо онда дошли ми.

• Наши корени су дубоки. Ни-како да се померимо с места.

Милен Миливојевић

Клуб за спортски риболов „Поштар“ из Бора организовао је так-мичење у риболову за своје чланове у више категорија на Борском језеру. Најбољи са овог такмичења представљаће овај спортски клуб на куп такмичењима широм Србије током ове године.

Клуб за спортски риболов „Поштар из Бора“ организоваће и куп такмичење риболоваца Србије на Борском језеру 22. јуна ове годи-не, а очекује се учешће 20 екипа са више од 80 риболоваца.

З. Максић

Пролећно уређење Бора је у пуном јеку. ЈКП „3.октобар“ почело је озелењавање и садњу биљака у главним улицама у граду. Прва фаза је завршена, а после првомајских празника очекује се наставак радова и у другим деловима општине.

- Фокусирали смо се на улице „Зелени Булевар“ и „Моше Пија-де“ где је посађено пет хиљада садница цвећа - каже Далибор Ор-совановић, директор ЈКП „3. октобар“ Бор

У току је и уређењу Борског језера како би спремно дочекало грађане на традиционалном првомајском уранку. Д.Ђорђевић

Пролећно уређење града

Такмичењериболоваца

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-ном језику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.50 Агро дан10.00 Палета (р)10.55 Простор11.25 На точковима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 АБС шоу13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Серијски филм (р)15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Атлас 17.00 Енергија...17.15 ТВ Шоп17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Кућица у цвећу20.00 Ауто флеш20.30 Радим градим 21.15 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

6.50 Фарма7.45 Навигатор8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 52 викенда11.00 Школирање12.00 Вести12.15 Серијски филм13.10 Позајми ми ауто14.05 ТВ Шоп14.15 Корак 2116.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Гуливер17.05 ТВ Шоп17.20 Храна и вино18.15 Култ арт19.00 Дневник19.30 Слике живота20.00 Глас Америке20.35 Вино и виноградарство21.00 Калеидоскоп22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 52 викенда00.00 Вести00.15 Ноћни програм

7.05 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Храна и вино11.15 Лек из природе12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 “Prîn saćilji nuastre” емисија на влашком језику13.15 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику14.10 Палета, програм на румунском језику15.15 Радим градим16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Ауто флеш17.05 ТВ Шоп17.20 Непознатом...18.25 Слике живота19.00 Дневник19.20 Инфо 719.55 Времеплов20.00 Глас Америке20.35 Ауто спринт21.20 Простор 22.00 Вести22.10 Документарни програм23.10 Више од спорта00.00 Вести00.10 Ноћни програ

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

број 55 петак, 1. мај 2015.

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“» 1. мaj – Првомајски уранак на Борском језеру

» 8. мај - 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Шарбановац у 20 сати. Сусрет између Шарбановца и Злота

» 9. мај – Концерт бенда ,,Sun set“ у клубу ,,Театар“ у 22 сата. Цена улазнице је 100,00 динара.

» 9. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Д.Б.Река у 20 сати. Сусрет између Д.Б.Реке и Оштреља.

» 10. мај – 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Метовница у 20 сати. Сусрет између Метовнице и Брестовца

» 12. мај - 54. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Слатина у 20 сати. Сусрет између Слатине и Кривеља

» Од 13. до 16. маја - Међународни фестивал фолклора ,,Бор-ско пролеће“ у Бору. Цена улазнице је 150,00 динара

» 14. мај - Позоришна представа ,,Арт“ – Београдско драмско позориште у биоскопу ,,Звезда“ у 20 сати. Цена улазнице је 500,00 динара

» 15. мај - Републичко такмичење рецитатора ,,Песниче на-рода мог“ у Ваљеву

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

Културна дешавања ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20h

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 55петак, 1. мај 2015.

Победом над кладовским Ђердапом у последњој утакмици у источној групи Прве лиге руко-меташице Бора пласирале су се у бараж за попуну Супер A лиге као другопласирана екипа. Такми-чење у баражу почиње у среду, 29. априла траје до до 22. Јуна, а прву утакмицу рукометашице Бора иг-раће у гостима са Новом Пазовом.

У конкуренцији је требало да буде осам екипа али је од баража одустала александровачка Жупа.

Јуниорка Кикбокс клу-ба Бор Марина Младеновић освојила је нову златну медаљу на државном шампионату, овог пута у дисциплини К1, у Ла-заревцу. Борска такмичарка, у категорији до 70 килограма, у

финалу је савладала представ-ницу Ниша.

- Марина Младеновић је и актуелна јуниорска првакиња у дисциплини лоу-кик, па ће покушати да ускоро и одбрани титулу и тиме, највероватније,

избори пласман у репрезента-цију Србије - каже Синиша Владимировић, тренер борских кикбоксера.

На међународном турниру „Златни појас“ за полетарце, пионире и наде у Чачку Карате

клуб Бор освојио је осам медаља: две златне, сребр-ну и пет бронза-них. Златне медаље освојиле су Ива и ена Марјановић, а Ива Марјановић освојила је и сребр-ну медаљу.

На истом такми-чењу Карате клуб Тигар освојио је шест медаља.

Фудбалери Бора поражени су у Јагодини од Табана 2:0, у 23. колу источне групе Српске лиге. Хајдук Вељко изгубио је у Неготину од Радничког из Пиро-

та 3:1, Тимок и Радан играли су нерешено без голова 0:0, док је Ђердап поражен у Нишу од Цара Константина 3:1. Екипа Бора је осма, са 33 освојена бода.

У Зони исток борски Рудар поражен је од Сврљига у гос-тима 3:1, Неметали су изгубили у гостима од Моравице 8:2, а Брестовац је поражен од Дунава 3:0. На првом месту на табели је Дунав са 58 бодова, борски Ру-дар је четрнаести са 19 бодова.

У 19. колу источне групе Прве лиге рукометаши Бора по-ражени су у гостима од Врања 36:28 и са четири победе, два нерешена исхода и 13 пораза на десетом су месту на табели.

У последњем колу Прве регионалне лиге група исток кошаркаши Бора победили су екипу нишког Јуниора 92:68. Борска екипа је са осам победа и 18 пораза на претпоследњем месту на табели.

Три такмичара Бодибилдинг клуба Партизан у Бору изборила су пласман на Балкански шам-пионат у Румунији, наредног викенда. Никола Милановић

био је најбољи у бодибилдинг категорији до 80 килограма, али и свеукупни победник Бодибил-динг купа у Београду, уједно и изборног такмичења за састав репрезентације. Партизан ће на Балканијади заступати и Слобо-дан Јанковић, који је у Београду освојио бронзану медаљу, а Ка-тарина Царановић наступаће у јуниорској категорији бикини модел, након што је у Београду заузела пето место у сениорској конкуренцији.

Маријана Симић

БОР» У организацији Гимнастичког клуба Бор и Гим-настичког савеза југоисточне Србије, у сали Основне школе „Бранко Радичевић“ у Бору одр-жано је прво гимнастичко так-мичење у историји овог спорта у граду бакра. Реч је о првом колу регионалног првенства, у коме је наступало 70 такмичара из Ниша, Прокупља, Крушев-ца, Лесковца, Пирота, Зајечара, Неготина, Књажевца и домаћег Гимнастичког клуба Бор.

- После 40 година први пут је организација оваквог такми-чења у Бору. Реч је о „Ц“ про-граму, само мушка гимнастика. Знамо сви каква је ситуација у школама, основним и средњим, када је реч о справама. Све ос-новне школе изашле су у сусрет,

и средња Машинско-електротех-ничка, школа у Кривељу и ова која нам је дала простор, школа „Бранко Радичевић“, која нам је помогла и око намештања спра-ва, њиховог допремања и остало - каже Александар Динић, тре-нер у Гимнастичком клубу Бор.

Пехаре, медаље и бодове за збирни пласман у регионалном такмичењу, са кога најбољи од-лазе на државно првенство у „Ц“ програму, млади гимнастичари освајали су у дисциплинама пар-тер, коњ са хватаљкама, кругови, прескок, разбој и вратило.

- Највише волим козлић и очекујем највеће резултате. А тренирам годину дана - каже млади борски такмичар Огњен Михајловић, док његов клуп-ски друг Богдан Митић каже да

му је коњ са хватаљкама омиље-на дисциплина и да тренира гимнастику иако његови школ-ски другови нису баш много за-интересовани за овај спорт.

Првом такмичењу у Бору присуствовао је и председник Гимнастичког савеза југоисто-чне Србије, професор доктор Драгољуб Петровић, коме је удружење професора физичког васпитања у Бору уручило при-годан поклон за допринос раз-воју гимнастике, али и за дуго-годишњи предан рад на Универ-зитету у Нишу, на коме је, до пензије, стручно знање успешно преносио и великом броју бор-ских професора.

- Право да вам кажем, гим-настика сад не може да се сврста међу најважније спортове, јер ми

имамо традицију у неким другим спортовима, сасвим другачијим, пре свега екипним. Али ми се и не бавимо тиме да се вратимо у неки врхунски спорт. Ми смо у региону задужени пре свега за масовност и укључење гимнас-тике у школски спорт- каже про-фесор доктор Драгољуб Петро-вић, председник Гимнастичког савеза југоисточне Србије.

А после успешне организа-ције првог кола, у Гимнастич-ком клубу Бор најављују и нови узлет када је реч о резултатима, али у квалитету рада, јер почет-ни успеси од прошле године оба-везују, а такмичари су упознали конкуренцију и спремни су за озбиљан рад у, кажу тешком, али и лепом спорту.


РУКОМЕТАШИЦЕ У БАРАЖУ

Још један богат спортски викенд

Боранима медаље у борилачким спортовима

Прво гимнастичко такмичење у Бору

Најмлађи се окрећу базичном спорту

Download - Oko istoka br. 55

Top Related