Download - Oko istoka 20

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 20 - 25. октобар, 2013. год. www.rtvbor.rs

Оброк који живот значи » стр. 4

“Сурова нестварност” најбоља кратка прича на конкурсу » стр. 8

Различити без разлика » стр. 12

Куглаши први, фудбалере дели бод од врха » стр. 12

П р а з н и к п о з о р и ш н е у м е т н о с т и

Регионални медијски јавни

сервиси под знаком питања» стр. 6

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

» стр. 9

На Црном врху, у околини Жагубице, пронађене рудне резерве у којима се процењује да има 72 тоне злата

З л а т н а п л а н и н а

» стр. 5

Пријатељи из Крезоа поново у Бору

Неготинци смањили општински буџет

» стр. 3

» стр. 7

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 20петак, 25. октобар 2013.

БОР» Вакцинација ста-новништва против сезонског грипа је, како је и најављено, званично почела у борском Дому здравља. „Ваксигрип“ вак-цина је бесплатна и намењена је хроничним болесницима, деци, трудницама, старијим особама и запосленима у јавном сектору.

Пoчетак имунизације ста-новништва против сезонског грипа почео је без великих гуж-ви које су биле карактеристичне предходних година.

- Једном се нисам вакциниса-ла и имала сам грип и инфекције.

В а к ц и н а ц и ј у препоручујем и пацијентима, јер су то углавном хронични болес-ници са опструк-тивним болести-ма плућа, па се имунизација пре-поручује и њима и нама здравстве-ним радницима. - каже др Марија-на Нешковић.

- То чиним сваке године и сматрам да је вакцинација за мене најбољи начин да се сачу-вам од вирусних инфекција и грипа и то свима препоручујем“ - каже Слободан Павловић, који је случајно сазнао да је по-чела вакцинација.

- Завод за јавно здравље „Ти-мок“ Зајечар је Епидемиолошкој служби у Бору испоручио 2000 доза „Ваксигрип“ вакцине про-тив сезонског грипа, што је за 500 доза мања него прошле годи-не, али ће и ова количина задо-вољити потребе грађана за овом

врстом заштите од грипа - рекла је др Јаворка Станкулић, на-челник Епидемиолошке службе .

Сезонски грип још увек није изолован, али је „Вакси грип“ вакцина направљена тако да у себи садржи 2 типа А вируса и један тип Б вируса, који би тре-бали да буду доминантни у сезо-ни грипа.

Епидемиолог др Јаворка Станкулић напомиње да вак-цину против сезонског грипа не могу да примају само особе алергичне на јаја или перје. Сви остали ову вакцину добро под-носе и могу да је приме чак и труднице и мала деца.

Вакцина против сезонског грипа је бесплатна и препо-ручује се особама старијим од 65 година, хроничним болес-ницима, дијабетичарима, за-посленима у јавним службама , шалтерским радницима, меди-цинском особљу, запосленима у градском превозу, припадници-ма полиције и војске.

Златја Марковић

У Бору би требало да буду изграђена три нова дечија игра-лишта, а ново рухо добиће још три спортска терена, односно парка за децу и омладину. Сред-ства из буџета за ове намене су обезбеђена, а сукцесивно ће пристизати реквизити за опре-мање игралишта.

- Од септембра „Дирекција за изградњу Бора“ уређује де-чија игралишта, старе спортске терене у граду пресвлачи асфал-том, а како је планирано биће постављени и нови реквизити у парковима. Радови ће бити завр-шени до краја године. Изградња

Вакцинацијом против грипаУ борском Дому здравља почела вакцинација против сезонског грипа. - Епидемиолошка служба добила је 2000 доза „Санофи Пастерове” вакцине за имунизацију становништва

и постављање потпуно нових игралишта плани-рају се у близини дневног боравка „Мозаик“ у Петој месној заједници, насељу „Петар Кочић“ и у парку у центру града,

поред амфитеатра. Делимично су реконструисана дечија иг-ралишта на Старом селишту, у насељу Кучајна и на трећем ки-лометру - објашњава Небојша Јаношевић, директор ЈП „Ди-рекција за изградњу Бора“.

Извођач радова је Предузеће за путеве Штрабаг у Зајечару, са подизвођачем „Мускулус“ из Београда, који је задужен за рек-визите и подлогу. За реконструк-цију постојећих игралишта из-двојено је седам и по милиона, а за изградњу нових близу 12 милиона динара.

М. Димитријевић

Нова игралишта за децу

Две фирме из Тимочке крајине су међу пет најус-пешнијих предузећа у држав-ном власништву у Србији.

Хидроелектрана „Ђер-дап“, која је остварила про-шлогодишњи нето добитак од 2,9 милијарди динара на другом је месту, а на четвр-том Рударско топионичарски басен Бор, чија је добит 1,8 милијарди динара.

На челу листе најуспеш-нијих, коју је објавио Сајт „Каматица“, налази се ком-панија „Телеком Србија“ са оствареним нето добитком од 11,2 милијаде динара.

Највећи губиташ је „Ср-бијагас“ са 35 милијарди динара нето губитка, а на другом месту су „Железнице Србије“, које су направиле минусни салдо од 16,6 ми-лијарди динара.

Ч. Васић

ХЕ “Ђердап” и РТБ Бор међу пет најбољих

компанија

Бор се свакако не може похвалити да је град светлости, у смислу јавне расвете као што су то светске метрополе на при-мер, али се не може рећи и да није добро осветљен. Јавна рас-вета не служи само као декорација већ има много битнију улогу, а то је безбедност грађана и имови-не. Зато су у борском Водоводу, јавном предузећу које води бри-гу о јавној расвети приступили реконструкцији мреже у улици Димтрија Туцовића .

- Иницијатива за реконструк-цију и поправку јавне расправе у овој улици потекла је од самих грађана и месне заједнице Ста-ро селиште , а налог за извођење радова добили смо од Дирекције за изградњу Бора. Осим дот-

рајалих стубова и прегорелих сијалица, биће постављена и нова електро мрежа каблова као и нови канделабри - каже Сла-виша Фришковић, директор јавно комуналног предузећа „ Водовод „ у Бор.

За реконструкцију јавне рас-вете у овом делу Бора издвојено је више од три стотине хиљада динара, а у плану је поправка дотрајалих стубова и у другим деловима града.

З. Максић

Нове сијалице за светлије ноћиРадници ЈКП “Водовод” у Бору започели су радове на реконструкцији јавне расвете. - Осим замене сијалица и поправке стубова, биће положени и каблови и канделабри

Уређење града

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 20 петак, 25. октобар 2013.

БОР» Делегација братског града Крезоа у Француској, на челу са помоћником градоначел-ника Литисијом Мартинез, посе-тила је Бор и са представницима локалне самоуправе разговарала о унапређењу сарадње која траје већ неколико деценија.

Бор и Крезо у Француској већ деценијама негују братске односе, а за делегације званич-ника, студената и ђака, како из Бора тако и из Крезоа организо-ване су многобројне узајамне посете. Подсећајући се историје и давних ратних догађаја током којих су Срби и Французи били савезници. Истичући да Србију и Француску повезују јаке и не-раскидиве везе, гостима је до-бродошлицу пожелео председ-ник Скупштине Општине Бор, Добрица Ђурић.

- Могу да кажем да смо ми нераскидиво повезане нације. Били смо савезници у Првом и Другом светском рату, на то смо посебно поносни и то никада нећемо да заборавимо. Не сме-мо да заборавимо и морамо то да пренесемо на генерације које до-лазе. Да бисмо живели боље и да бисмо градили бољу и светлију будућност, морамо да познајемо нашу прошлост. Драго ми је што сте овде и што се ова сарадња наставља, као и дружење и бра-тимљење. Надам се да ће та са-радња у будућности бити и боља и плоднија – рекао је Добрица Ђурић, председник СО Бор.

Задовољни гостопримством и досадашњом сарадњом брат-ских градова, гости су најавили јачање постојећих веза, исти-чући жељу да се добри односи

пренесу у области економије, културе и спорта.

- Раније смо имали размене средњошколаца, у оквиру које су деца одавде долазила у Крезо, али и деца из Крезоа су посећи-вала Бор. Можемо да сарађујемо и на неким пројектима, не само да наставимо са разменама већ да покренемо пројекте који би се остваривали на економском, културном и другим областима – истакла је Литисија Мартинез, помоћник градоначелника и се-кретар Комитета за братимство.

- Циљ наше посете је ус-постављање сарадње између на-ших спортских клубова, као и у култури. То треба да буде стална сарадња. – додао је Даниел Мо-рио, општински посланик заду-жен за спорт.

Након пријема у Општини, гости су са домаћинима разгле-дали Бор и околину. Посетили су видиковац Рударско-топио-ничарског басена Бор, Народну библиотеку Бор и изложбу фото-графија „Бор у 20. веку“, Спорт-ски центар, Злотске пећине и Брестовачку бању, а након тога и Мајданпек.

Договорено је да гости из Крезоа поново посете Бор у мају, поводом обележавања дана града, када би дошле и спортске екипе.

Марија Ћосић

Наставља се дугогодишње пријатељствоДелегација из братског Крезоа у Француској посетила Бор

Литисија Мартинез, помоћник градоначелника Крезоа и Даниел Морио, посланик задужен за спорт, разговарали о унапређењу сарадње са борском општином

БОР» За активну меру суб-венције саозапошљавања, за коју је изменом Локалног акционог плана запошљавања у Бору, из општинског буџета предвиђено 3 милиона 200 хиљада динара, у борску филијалу Националне службе запошљавања, уредно и правовремено достављено је 35 захтева. Ранг листа кандидата истакнута је на огласној табли борске филијале.

- Ми ћемо делити средства до 20. места, колико их и има. Средства одвојена из локалног буџета у Бору, предвиђена за ову меру су и намењена за 20 суграђана који су већ почели

или ће у међувремену започети сопствени бизнис - каже Лидија Начић, руководилац за развој предузетништва и програме за-пошљавања у филијали НСЗ-а у Бору.

Друга активна мера запо-шљавања предвиђена Локалним акционим планом односи се на отварање нових радних места , а за то је планирано милион осам стотина хиљада динара. С обзи-ром на то да за ову меру посло-давци нису много заинтересова-ни, измене су поново могуће

- Ова мера није много попу-ларна, јер послодавци сматрају да за њих није исплатива и како

нема довољно заинтересованих, покушаћемо да преостала сред-ства преусмеримо за прву меру, односно за само-запошљавање . Тако би уместо 3 200 000 за са-мозапошљавање отишло 4 000 0000 динара. Ову одлуку наравно могу да донесу само одборни-ци скупштине општине Бор, и ми се надамо да ће, као и прилоком недавних из-мена Локалног акционог плана, поново имати слуха - додала је Лидија Начић

Општина Бор иначе је једна од ретких општина, која је и на-

кон престанка суфинансирања самозапошљавања из републич-ког буџета, наставила програм

локалног акционог плана за-пошљавањау 2013, чији је циљ подстицање стратегије приват-ног предузетништва.

Елда Драгаш

За запошљавање пет милионаБорска општина ове године издвојиће из буџета

Дан ослобођења Бора у Првом светском рату, 20. ок-тобар, борачке организације и удружења традиционално су обележиле полагањем цвећа и венаца на споменик српским и француским родољубима од 1912. до 1918. године.

Приређен је и пријем у Скупштини Општине Бор, а потом је, у великој сали Дома културе, уз пригодан културно – уметнички програм, одржана свечана академија.

- Ово је повод да се при-сетимо још два значајна исто-ријска датума – 100 година од Другог Балканског рата и 150 година постојања Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида - рекао је Момчило Радисављевић, председник Организације резервних вој-них старешина.

Присећајући се страдалих српских и француских ро-дољуба он је истакао значај масовнијег укључивања мла-дих у циљу очувања српске историје.

Коњичка бригада францу-ског генерала Гамбете умар-ширала је у Бор. 20. октобра 1918. године. То је значило и ослобођење малог рударског града у Првом светском рату.

М. Димитријевић

Обележен Дан ослобођења Бора у

Првом светском рату

стр.4


ДРУШТВО број 20петак, 25. октобар 2013.

БОР» Црвени крст Србије у сарадњи са локалним самоупра-вама опслужује 75 народних ку-хиња, од тога 51 у Србији и 24 на територији Војводине. Према анализама Црвеног крста, на-родне кухиње у Србији тренут-но имају 35. 000 корисиника, а трећина корисника су деца. На-родна кухиња у Бору припрема 450 оброка дневно, али потребе за овим видом помоћи се стално повећавају, па се процењује се да би народну кухињу требало да користи још 30 породица.

Процењује се да у Србији има више од 700. 000 сиромаш-них, а да 100. 000 људи живи

испод границе сиромаштва. Зато је за 350. 000 људи народна ку-хиња једина гаранција да неће остати гладни.

- Не знам како бих прежи-вела да нема народне кухиње. Имам минималну пензију од које једва плаћам режијске трошкове, а за храну не остане ништа, каже корисница народне кухиње, која је некада могла лепо да живи од своје плате, а сада гладује, јер има минимал-ну пензију. Корисници народне кухиње воде са собом и децу, па и унуке и већина је расположе-на да говори о својим животним проблемима.

БОР» Ради ефикасније наплате, „Југоисток“ Ниш је старијим и особама са спе-цијалним потребама омо-гућио да потпишу споразум о репрограму старог дуга за утрошену енергију у свом дому. Потрошачи спречени да овај споразум потпишу на шалтерима електродистрибу-ција, требало би да позову ко-риснички центар на телефон 0800-018-000, оставе своје податке и шифру мерног мес-та са рачуна.

Грађанима који се одлу-че да плате цео износ биће отписано 40 одсто дуга. Уко-лико потрошачи не прихвате ово решење, биће понуђени услови репрограма од којих ће моћи да изаберу најповољ-нији за своје домаћинство.

Споразум о репрограму на подручју тимочког региона до сада је потписало близу 6.170 домаћинстава и 180 привред-них предузећа.

Љиљана Ђорђевић

БОР» Јесење дане рад-ници службе зеленила ЈКП“3.октобар“ у Бору користе за садњу сезонског цвећа. У на-редних месец дана, кружне токове у граду красиће 15.000 садница виоле, које су борски комуналци одгајили у сопстве-ног пластенику. Осим виоле зелене површине на раскрс-ницама, улепшаваће и више од 250 садница ружа, док ће дрвореди бити попуњени са 60 нових садница листопад-ног дрвећа, платана. За сад-ни материјал, ове јесени, из општинског буџета обезбеђено је око 300.000 динара.

У програму јесењег одр-жавања зелених површина у граду, борски комуналци, осим садње сезонског цвећа орезују шибље, уклањају суве гране и стабла, сакупљају лишће.

Г. Грамић

Основне намирнице за један бесплатан оброк држава плаћа 48 динара, али јеловник може и да се обогати уколико додатне намирнице обезбеди локална самоуправа.

- Црвени крст је поред об-рока у народној кухињи, обез-бедио и пакете хране, а борско повереништво је средином октобра поделило 2700 кон-зерви социјално угроженом становништву. Али је та помоћ недовољна а на донације бога-тих грађана више нико не рачу-на- каже Атанас Стојчић, по-вереник борског Повереништва црвеног крста.

У Србији постоје и општи-не, као што је Куршумлија где се сваки десети грађанин храни у народној кухињи. Социјалне карте, које су у припреми би требале да помогну грађанима да преживе, а држава улаже на-поре да народне кухиње опста-ну. Koнaчнo неко требао да се бави и узроцима због чега су и како грађани дошли до просјач-ког штапа и како да дођу до посла.

Златја Марковић

Оброк који живот значи Народна кухиња у Бору припрема 450 оброка дневно, али се процењује да су потребе веће од садашњих

За лепши град

Репрограм за стара лица на кућној адреси

Зграда месне заједнице у борском селу Злот је рекон-струисана. Санирана је кровна конструкција и постављен нови цреп, замењени су олуци, уређе-на спољна фасада, окречене службене просторије – канце-ларије и сала за састанке и вен-чања, санирани мокри чворови и замењена расвета. За ову намену из општинског буџета, али и из прилога мештана, утрошено је милион осам стотина хиљада динара.

Председник Савета Месне заједнице Злот, Златан Мејла-новић, рекао је да Злот, највеће село у општини, са више од 4.500 мештана и 300 ђака у ос-новној школи заслужује да има салу у којој ће се одржавати се-оске светковине, представе, кон-церти и евентуално биоскопске пројекције као некада.

- Претходне године Савет

ове месне заједнице, уз помоћ мештана, заменио је столарију у некадашној биоскопској сали, међутим више до тога није урађено јер пара за сада нема. И локали који су некада били у власништву сеоске задруге, па враћени у надлежност локал-не самоуправе односно месне заједнице се, такође, година-

ма не користе и то је проблем који би у наредном периоду требало решити - нагласио је Мејлановић.

Реконструкција зграде месне заједнице у Злоту трајала је два-десетак дана, а радове су обави-ли радници приватног предузећа „Украс“ из овог села.

Горан Грамић

Житељи Злота уређују селоЗа реновирање зграде месне заједнице издвојено 1,8 милиона динара из буџета општине и из прилога које су дали мештани села

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 20

Међународна компанија „Авала рисорсис“ обајвила је нове резултате истраживања три подручја на Црном Врху, у околини Жагубице. На лока-литетима Бигар Хил, Коркан и Краку пештер утвђено је да у руди има приближно 72 тоне злата, а нова истраживања по-казују и повољније резултате.

- Наша компанија се за сада бави истраживањем, али се надамо да ћемо стићи до нивоа да можемо да отворимо рудник. Током године радили смо на истраживању рудних ресурса. Управо смо објавили нове резултате који показују повећање рудних резерви зла-та. То значи да сада можемо са већом сигурношћу да урадимо економску процену о томе као

би металуршки процес прераде могао да функционише, уколи-ко сви резултати буду успеш-ни наредне године. Пројекат на коме радимо у оклолини Жагубице је новост у Србији. Ради се о руди злата и знатно се разликује од осталих рудних лежишта у овом делу Србије. У руди има 72 тоне злата и та количина се новим истражи-вањима није променила - каже Џастин ван дер Торн, менаџер истраживања компаније „Ава-ла ресорцес“.

Утврђено је и ново истражи-вачко подручје са полиметалич-ном минерализацијом, названо Коркан Исток, које тек треба да прође кроз класификацију, кажу у компанији „Авала рисорсис“.

Дејан Ђорђевић

Нови резултати истраживања на Црном врху

Планина богата златом

БОР» Највећи еколошки пројекат у Европи, Нова топи-онца и фабрика сумпорне ки-селине, у РТБ-у Бор ужурбано се гради. Највећи делови флеш смелтинг пећи су постављени, а у току је монтажа конструкције. Више од деведесет одсто свих потребних делова је стигло у комбинат бакра, а за нешто више од месец дана очекује се почетак монтаже електро опреме.

-Свакодневно је на овом пројекту ангажовано 300 радни-ка, 200 директних извршилаца и стотину инжењера и пратећег особља. Динамика радова је добра и очекујем да најкасније за годину дана почну хладне и топле пробе система и његово уходавање. С обзиром на то да смо завршили ремонт старе то-пионице, ускоро ћемо почети

обуку радника за рад у новој то-пионици, прво теоријску на бор-ском и београдском факултету, а најбољи ће ићи на усавршавање у неку од европских топиони-ца. Упоредо са овим пројектом радимо и на још два пратећа , флотацији за прераду шљаке и постројењу за третман отпадних вода - каже директор Топиони-це и рафинације бакра Бобан Тодоровић.

Укупна цена изградње нове топионице и фабрике сумпорне киселине у комбинату бакра, са свим праћим погонима, изно-сиће 223 милиона евра. Еколош-ки значај је највећи јер ће иско-ришћење гасова са садашњих 60 порасти на 98 одсто, а отпад-не воде, више неће загађивати водотокове.

Д. Ђорђевић

БОР» Октобарско саве-товање рудара и металурга је научни скуп који има најдужу традицију у Србији. Од 2002. године добио је и међународни карактер, а из године у годину повећава се број стручних ра-дова и земаља учесника. На све-чаном отварању 45. саветовања, учеснике је на поздравио преде-седник Општине Бор Саша Ву-кадиновић, представници орга-низатора и РТБ-а Бор.

- Сарадња између науке и привреде је битна. Мислим да је то било оно што је недостајало и привреди у Бору. Бежали смо од науке и нисмо примењивали оно што је вредно. Октобарско саве-товање је добар корак да се ост-вари сарадња са привредом, да у сарадњи са учес-ницима кренемо напред - рекао је Саша Вукадино-вић, председник Општине Бор.

- Са нама су стручњаци из 26 земаља, са готово свих конти-нената, осим из Јужне Америке, што говори да је Октобарско са-ветовање добило прави интерна-ционални карактер - нагласио је Милан Антонијевић, декан Тех-ничког факултета у Бору.

- Октобарско саветовање ру-дара и металурга, потврђује кон-тинуитет и снагу ове средине, да одржи ову традицију и да укаже и покаже да овде има перспекти-ве, да је ово средина и простор на коме ће се још дуго рударити и производити бакар - рекао је на отварању Димча Јенић, ди-ректор РТБ-а Бор за развој

Рударско топионичарски ба-сен Бор је на почетку октобар-ског саветовање имао запажену презентацију, а за учеснике је организована и посета гради-лишту нове Топионице и Фабри-ке сумпорне киселине.

Октобарско саветовање ру-дара и металурга одржано је под покровитељством Министар-ства просвете, науке и технолош-ког развоја Републике Србије, а организатори су били борски Технички факултет и Институт за рударство и металургију.

Д. ЂорђевићРасте нова топионица

На 45. октобарском саветовању рудара и металурга учествовали стручњаци из 26 земаља

Наука у служби привреде

Једини погон на Балкану за израду елемената од фибергла-са, који ради у саставу РТБ-а Бор, обогатио је свој програм новим производима. Почела је израда облога и када за електро-лизу. Неке од њих већ су у про-изводњи и показале су одличне резултате.

- У електролизи су раније имали бетонске каце у које смо ми убацили облоге од фибергла-са. За пола године, колико су у употреби, показале су одличне резултате. Након тога урадили смо комплетну електролитичку ћелију, која обухвата и бетонску кацу и облогу. У старој и новој електролизи има око хиљаду ће-лија, које би могле бити замење-

не новим. Још увек израђујемо само облоге, а очекујемо да ћемо све ћелије заменити новим од фибергласа. Постоји могућност да сличну процедуру приме-нимо и у производњи бакарног праха - каже Милорад Миљуш, руководилац ФРП радионице.

Осим тога у августу је из-рађено 160 метара цеви преч-ника 900 милиметара, за пон-тонски мост на Борском језеру, делови за постојећи гасовод сумпорне киселине, који су по-стављени током ремонта, а по-стоји интересовање на тржишту за производњу олука, резерво-ара отпадних вода, ђубрива и за наводњавање, кажу у РТБ-у Бор.

Дејан Ђорђевић

Нови производи од фибергласа

петак, 25. октобар 2013.

стр.6


У ФОКУСУ број 20петак, 25. oktoбар 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (13)Осим са подручја Тимоч-

ке крајине, дописништво бе-оградске телевизије у Бору, које је било у саставу Преду-зећа „Штампа, радио и филм“, извештавало је често, по на-логу из редакције у Београду или на сопствену иницијативу и из других делова Србије.

У новинарству постоји светлија и тамнија страна. Не пишете увек о ономе што би сте хтели, о лепшем делу ст-варности, него и о трагичним догађајима и људским не-срећама. Морате тада да уло-жите пуно напора и употре-бите све своје професионално искуство да би верно пренели детаље и чињенице о ономе што се збило, а да притом не повредите достојанство и осећања оних који су у тој трагедији можда изгубили најдраже.

Један од најтежих нови-нарских задатака, које су еки-па дописништва и аутор овог фељтона имали, је извешта-вање о рударској несрећи у Алексинцу, крајем новембра

1989. године, у којој је, због експлозије метана у јами руд-ника угља, животе изгубило стотину рудара. На вест о не-срећи, по налогу из редакције у Београду, са сниматељем Славишом Бугариновићем и асистентом камере Миодрагом Кокелићем, упутили смо се тамо и остали петнаестак дана, свакодневно извештавајући

о напорима спасилаца да из јамских затрпаних дубина из-вуку преживеле и изнесу тела страдалих рудара. Снимљене материјале слали смо из сту-дија у Нишу, одакле смо има-ли и директна укључења. По неколико пута на дан колима смо јурили путем дугим три-десетак километара, трудећи се да брзо и верно пренесемо

све оно што се у Алексинцу и у руднику дешавало. Призо-ри и сцене чији смо тада били сведоци и које смо бележили, остану заувек у сећању, као и осећај да смо, можда, и поред свег труда, посао извештача могли боље обавити и да нам је нешто промакло.

Први извештај који смо послали био је о посети деле-гације Фудбалског клуба „Хај-дук“ из Сплита, која је уручила помоћ продицама и деци стра-далих рудара, а Јурица Јерко-вић, технички директор клуба се извинио због ексцеса који се догодио на утакмици у Сплиту, где је део публике звиждао док је одавана пошта изгинулим рударима.

Уследили су потом из-вештаји о напредовању спаси-лачких екипа из целе тадашње Југославије у сложеној опе-рација извлачења тела рудара и преживелих која је трајала дуго, скоро три недеље. Међу спасилачким четама били су и рудари из борског рудника.

Бележили смо и пристизање помоћи из свих делова земље.

Наша екипа била је прва и једина којој је дозвољено да сиђе у алексиначку јаму, која је после трагедије затворена, и сними тамошњи призор, јер другим извештачима, због безбедности, није дозвољаван приступ близу места несреће. Ексклузивни снимци, уз ре-портерски извештај емито-вани су „уживо“ из нишког студија за целокупну тадашњу мрежу југословенске радио телевизије.

Звучи као парадокс, при-ликом силаска, због мера пре-дострожности и евентуалног присутва експлозивног мета-на, обезбеђење нам је скинуло дигиталне часовнике. Да је толико предострожности било раније, до трагедије вероватно не би ни дошло, јер је експло-зију метана, како је утврђено, изазвала варница од завари-вања у подземним ходницима алексиначке јаме.

(наставак у следећем броју)

Сачувати медијске јавне сервисе у регионима СрбијеНа јавној расправи у Крагујевцу затражена измена предложених нацрта закона о медијима

медијски сервис, јер је, како су рекли, то у интересу грађана.

Представници Синдиката новинара Србије упозорили су да су запослени у медијима били

искључени из припреме нацрта и да ће синдикат затражити да се са-дашње верзије докумената повуку из расправе и припреме нове.

- Закони су припремани у не-демократској армосфери, пред-ставницима синдиката и запосл-них у медијима није омогућено да учествују и иза тих докумената

стоје власници крупног капитала у медијској сфери, који желе да заштите своје интересе – рекла је Драгана Чабаркапа, Председ-ник Синдиката новинара Србије

У сличном тону су говорили и остали учесници скупа. Питали су зашто расправи не присуствују чланови радне групе која је при-премала документе и зашто поје-дини чланови те групе, који су дали оставке, тврде да то није пр-вобитно предложени текст, као и ко то обмањује јавност да Европ-ска унија захтева од Србије да се одрекне власништва над медији-ма. У Хрватској, на пример, око 50 одсто медија је у власништву или сувласништву државе, а слично је и у Словенији. Регионални јав-ни сервиси постоје и у Немачкој, Аустрији, Норвешкој, Енглеској и другим земљама, објаснили су професори Правног факултета у Крагујевцу, стручњаци за ме-дијско право.

- Имамо нелогичну ситу-ацију да се предлаже да у Бео-граду имамо најмање два теле-визијска и три радијска сервиса, исто толико и у Новом Саду, а за остатак Србије, јужно од Београ-да, да не постоји ништа, иако у Крагујевцу, Нишу, Врању, Бору и дугим местима већ постоје регионалне телевизије и радио станице које годинама успешно обављају улогу јавних сервиса грађана - каже Милан Петко-вић, заменик главног и одговор-ног уредника Нишке телевизије.

Колико ће од тих изречених примедби и аргумената током расправе бити уважено, остаје да се види. На предложене на-црте мишљење могу упутити грађани и друге заинтересова-не институције и организације, посредством сајта Министарста културе и информисања.

Чедомир Васић

Марија Лековић из „Студија Б“ каже да Нацрт закона није ја-сан а да поједини чланови нису усаглашени.

- Једино што је јасно је да се превише људи на њему изређало водећи рачуна о својим потребама и циљевима - рекла је, додајући да се не види јасан циљ осим да се угасе јавни медијски сервиси у локалним срединама.

Током јавне расправе о на-цртима Закона о електронским медијима и Закона о јавним ме-дијским севисима, коју је у више градова организовало Минис-тарство културе и информисања, изречено је пуно примедби и замерки на понуђена законска решења. На скупу у Крагујевцу највише је примедби упућено на то да законске одредбе не предвиђају функционисање ре-гионалних јавних медијских сервиса, чиме се, како је речено, ускраћују права грађана и на-ционалних мањина у тим дело-вима Србије на информисање.

Домаћини скупа оценили су да се брзоплето пришло не-ким решењима, да је питање децентрализације јавних медија важно политичко питање и да може изазвати конфликтне ситу-ације у друштву. Градске власти Крагујевца по сваку цену ће ин-систирати да задрже свој јавни

У ЈАМИ АЛЕКСИНАЧКОГ РУДНИКА

стр.7


У ФОКУСУброј 20 петак, 25. oktoбар 2013.

НЕГОТИН» На 32. сед-ници, одборници Скупштине општине Неготин, донели су од-луку о изменама и допунама од-луке о буџету општине за текућу годину, који је у односу на пла-нирану милијарду и две стотине милиона динара мањи за 55,5 милиона. Одлуком о ребалансу буџета за 2013.годину, укупни приходи и примања су плани-рани на износ од 1.144.456.000 динара. У образложењу, Дими-трије Петровић, шеф Одељења за буџет, финансије и локалну пореску администрацију је на-вео да су на смањење прихода у општинској каси утицале ак-туелне мере српске Владе али и ребаланс републичког буџета.

- Не можемо да ра-чунамо на раније одобрена сред-ства за санацију бивших регионал-них путева, враће-них у надлежност локалних само-управа. Она су, ребалансом репу-бличког буџета, смањена за 50 %. Такође, укинута су средства за само-

запошљавање и отварање нових радних места код предузетника. Иначе, у други ребаланс буџета општине Неготин укључена су средства вишка од око 130 и по милиона динара, исказана по за-вршном рачуну за 2012. годину-.

Према речима Димитрија Петровића, оваква ситуација неће се одразити на корисни-ке буџета, али захтева већу контролу наплате прихода на свим нивоима, уз смањење трошкова.

На седници локалног парла-мента у Неготину, донете су и одлуке о пречишћавању и дист-рибуцији, односно одвођењу атмосферских отпадних вода и о уређењу пољопривредног

земљишта на територији општи-не Неготин путем комасације у преосталом делу катастарске општине Радујевац. Одборници су дали сагласност на одлуку о висини накнаде за употребу општинских улица и путева и о образовању стручне комисије за израду годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, за 2014. годину.

Због промена насталих фор-мирањем нових одборничких група донета су и решења о разрешењу и именовању пред-седника, чланова и њихових заменика у сталном саставу Општинске изборне комисије. На октобарској седници СО Неготин, са функције в.д.ди-ректора Завода за урбанистичко планирање и пројектовање раз-решена је Драгана Паовић, а за директора је именована Вален-тина Николовска дипломирани инжењер архитектуре.

Седници су присуство-вала 42 од 45 одборника ко-лико их има у локалном парламенту, а све одлуке су донете већином гласова присут-них скупштинара.

Јованка Станојевић

Одржана седница Скупштине Општине Неготин

Мање пара у општинској касиРебалансом буџет смањен за 55,5 милиона динара. - Смањен фонд за локалне путеве

Одавно временски услови нису погодовали пољоприв-редним произвођачима као ове јесени. Најпре је киша добро натопила оранице, затим је уследио дужи период сунчаног времена тако да је сетва озимих жита на подручју Борског окру-га завршена на више од 40 одсто од планираних 25.000 хектара. Собзиром на најаве метеороло-га и преостале површине биће засејане у оптималном року, до краја октобра, па се очекује да ће пшеница спремно дочекати предстојећу зиму.

Сетва у оптималном року само је један од услова који утиче уопште на приносе у на-редној години. За добар род је итекако значајна и адекватна примена агротехнике, којом се

пољопривредни произвођачи ове јесени не могу баш пох-валити. Наиме, због ниске от-купне цене пшенице и неодго-варајућег паритета приликом размене, скоро 60 одсто ратара, ове јесени, одлучило се за сет-ву пшенице из амбара. Да би се колико толико надоместио овај недостатак, стручни сарадник за ратарство у Пољопривредно саветодавној служби у Неготину Владица Гавриловић је препо-ручио пољопривредницима да правилно третирају пшеницу и да повећају количину семена за двадесетак одсто. Слична је си-туација и код примене ђубрива. Ратари, углавном, избегавају стартну прихрану, иако је она веома значајна, тим пре, јер је на ораницама у општинама Бор-

ског округа утврђен недостатак калијума и фосфора.

Свесни да се, у условима када не користе семенску пше-ницу и довољно ђубрива, не могу надати и добрим прино-сима, пољопривредни произ-вођачи у Борском округу излаз проналазе у повећању засеја-них површина, како би имали довољно пшенице и јечма, ма-

НЕГОТИН» Сходно угово-ру који су јуна ове године пот-писали председник Општине Неготин Милан Уруковић и вођа Пројекта „Рурални развој – ефи-касно управљање земљиштем“ немачке организације за међу-народну сарадњу ГИЗ Бења-мин Клингер, у Радујевцу код Неготина наставља се комаса-ција на око 300 хектара. Почев од ове, до краја 2014. године за спровођење комасације на подручју тог крајинског села, Општини Неготин је опредеље-но око 50 хиљада евра. Укупну вредност пројекта, који за циљ има рационалније и ефикасније коришћење пољопривредног земљишта у општинама Књаже-вац, Бољевац, Сврљиг, Параћин, Пирот, Житорађа и Неготин, са 3,78 милиона евра финансирају Европска унија и Министарство за економску сарадњу Немачке.

После заваничних разговора, Представници ГИЗ-а и Управе за пољопривредно земљиште ре-сорног министарства Републике Србије одржали су презентацију и радионице за мештане села Радујевца.

Јованка Станојевић

Комасација земљишта

Повољни услови за јесењу сетвуУ Борском округу сетва завршена на више од 40 одсто од планираних 25 хиљада хектара

кар за своје потребе. Само у последње две године у четири општине засејано је скоро 2.000 хектара више.

У неготинској низији ове јесени у плану је да се засеје 10.000 хектара, у општинама Кладово 7.000, Бор 5.000 и Мај-данпек 3.000 хектара.

Љиљана Ђорђевић

стр.8


СПЕКТАР број 20петак, 25. октобар 2013.

REZERVELJE ĐE RUDĂ

» Reprezentancî kompaniji „Avala risorsiz“ a ivit rezultaturlji nuoj a kătaturiluor geolo&i+e pi munćilji Vrfu Njegru lîngă Bor, unđe sa gasît kă în rudă jastă ku totu 72 tone đe aur. Kătaturlji nuoj sa prezentujit la învacîja în oktobar a majdanjeriluor šî metalur&iluor la Laku Boruluj.

Kum a spus menađeru kătaturiluor kompaniji „Avala risorsiz“ Džastin Van der Toorn, kvantitetu la aur nu sa skimbat, dar klasifikacija rudi a trjekut în nivou măj marje +e dă siguracîja măj marje kînd je vuorba đe đeškisu majdanuluj. În okoljišu la Žagubica sa încaljes šî un luok nuou đe kătat, „Korkan Istok“, karje trăbuje să trjakă prîn klasifikacije, sa spus în kompanija „Avala risorsiz“.

FIRMILJI ALJE MĂJ BUNJE

» Prîn +in+i firmi în găzdărija držăvi ku al măj marje uspeh, două firmi sînt đin Valja Ćimokuluj. Hidroelektrana „Đerdap“ ku

dobînda đin anu trjekut đe 2,9 milijarde đe dinari je pi luoku al đe doj, dar pi luoku al đe patru je RTB Bor ku dobînda đe 1,8 milijarde đe dinari. Pi luoku al đe întîj a ljisti karje a ivito internet sajtu „Kamatica“ je firma „Telekom Srbija“ ku neto dobînda đe 11,2 milijarde đe dinari.

REMONTU ÎN TOPITUARJE

» După două săptămînji, în Topituarja đe aramă în Bor sa fîršît remontu šî pogonurlji sa slobazît să lukre. Asta a fost al đi la urmă remont a agregaturiluor înainće đe înkisu Topituarji pi mižloku anuluj +e vinje kînd să ašćaptă Topituarja nuouă să în+apă să lukre.Pintru remont anu ăsta sa dat vro 700 mij đe euri. Opritu planirit no să fakă uticaju la produ+erje, pintru kă în rezerve jastă 12 mij đe tone đe aramă šî elektroliza o să puată lukra făr đe problemuri šî să ažungă la produ+erja planirită. Grăđitu Topituarji nuoj să fa+e făr đe oprit.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОММеђународни симпозијум о влашко-румунском идентитету

Дискусија о језику и културиБОР» Предавања и диску-

сије о питањима језика, културе и идентитета влашко-румунске заједнице донеће само одговоре за којима трагамо. Циљ симпо-зијума и округлих столова јесте да се овако озбиљне теме и за-почну – чуло се између осталог на међународном симпозијуму о влашко-румунском идентите-ту и перспективама европских култура, одржаном у Бору. Учес-ници симпозијума су еминентне личности из јавног и културног живота Србије, Румуније и Бу-гарске, а њихов заједнички став јесте да најбитније одлуке о стандардизацији језика, као јед-ног од проблема влашко-румун-ске заједнице, могу да доносе само компетентни људи којима

је језик струка, како у Србији тако и ван њених граница.

- Ми ћемо од надлежног републичког министарства тра-жити да ове теме о којима раз-говарамо буду и део наставног програма у школама, и да осим наше деце о култури Влаха-Ру-муна уче и остали ученици - ис-тиче Завиша Журж председник Друштва за културу Влаха-Ру-муна североисточне Србије „Ариадне филум“ .

Међународни симпозијум о влашко-румунском идентите-ту организовали су Друштво за културу Влаха Румуна североис-точне Србије „Ариадне филум“ у Бору и Асоцијација „Астра“ у Јашију.


На Конкурс за кратку при-чу Народне библиотеке Бор ове године пристигло је 330 радова из Србије и земаља региона, од којих је жири разматрао 290 при-ча које су задовољиле све услове конкурса. Више него задовољни одзивом аутора, чланови жирија истичу да су имали захтеван по-сао, па су након више кругова гласања сузили избор на десет прича. Димитрије Буквић из Бе-ограда добио је прву награду за причу „Сурова нестварност“ .

- Подигао сам слушалицу. Окренуо број по сећању. Потре-фио сам: јавила се. Добро познат глас: боја блуза и хармонија сим-фоније. Пожалила се да не уме да размрси сан од јаве. Хтео сам да јој помогнем. „Треба да се ви-димо”, рекох. „Кад, где?” „Хајде, размислићу”. „Нека буде сутра”. „Можда боље прекосутра”...“ – гласи почетак награђене приче.

Другу награду освојила је прича „Губитник“ Мирка Јова-новића из Старе Пазове, а трећа је додељена Душану Ракићу из Темерина за причу „Сенке путо-писног мастила“.

- Мој утисак је заиста по-зитиван. По мом мишљењу, из-ненађујуће је колико је, статис-тички гледано, било прича које су одговориле не само кванти-тативним захтевима, односно колико је њих било смештено у тих 3050 словних знакова, већ колико су оне и квалитативно успеле да на прави начин, са мером, буду презентоване. За-довољна сам и том широком амплитудом, ето тих десет фи-налиста репрезентују сву шаро-ликост кратких прича. - рекла је Драгана Белеслијин, пред-седник жирија.

Конкурс је био отворен од 8. јула до 15. септембра, а замиш-љен је као надметање аутора у категорији необјављених прича писаних на српском, хрватском, црногорском и бошњачком јези-ку. У жирију су били Драгана Белеслијин, Горан Миленковић и Виолета Стојменовић. Десет прича које су ушле у ужи избор биће објављене у часопису „Бе-лежница“ Народне библиотеке Бор.


Да се борски музичари да-леко чују и да њихова музика осваја публику, доказује и Бо-ранин Бојан Чукић, музичар и композитор коме је указана част да компонује музику за филм о Николи Тесли. Идеја је да се велики научник, у филму канад-ско-америчко-бо-санско-српске коп-родукције, прикаже и као романтик, а не само човек из озбиљног научног света. Љубавну сце-ну између младог научника и Рускиње Ање, својом музиком дочараће управо Бојан, коме је ово први пут да музику ствара за филм.

- За мене је то потпуно нова ствар коју у ходу и учим. На-дам се да сам заслужио ово, радим оно што ми је дато, а о резултатима ћемо другом при-ликом. Част ми је и драго ми је да радим за овај филм, а уједно ово је и велики изазов за мене.

Важно је како човек то доживи, како све изгледа из његовог угла и потребно је да представи ту димензију. – каже Бојан Чукић.

Идеју да Бојан Чукић компо-нује за филм, сценариста и глав-ни продуцент филма, Данијел Вујић, добио је после Бојановог концерта са „Дуо Модератом” у „Мадлениануму”. Борски ком-позитор озбиљно је схватио за-датак и част која му је указана, па ће се филмској музици пос-ветити након новог концерта са „Дуо Модератом”, 29. октобра у београдском „КСТ”-у.


Музика за филм о Тесли

Борски музичар Бојан Чукић компоноваће за копродукциони филм о нашем великом научнику

Награда за „Сурову нестварност“

Конкурс за кратку причу Народне библиотеке Бор

Аутор првонаграђене приче је Београђанин Димитрије Буквић. - Друга награда припала Мирку Јовановићу из Старе Пазове

Почињу Зоранови данистр.9


КУЛТУРАброј 20 петак, 25. октобар 2013.

БОР» Двадесета јубиларна изложба радова чланова Удру-жења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор“ у галерији Музеја рударства и металур-гије Бору обогатила је и овога октобра културни живот града, у којем ликовно стваралаштво има богату традицију. Поставку чини 30 дела различитих техни-ка и поетика борских ликовних стваралаца. Уметнички савет Удружења определио се за 21 аутора, јер њихова дела, ода-брана за ову прилику, покрећу најлепше емоције, и то у вре-мену које култури и уметности није много наклоњено. Постав-ку изложбе употпунили су и радови некадашњих чланова уд-ружења, оних борских уметника који више нису међу живима, али њихова дела не дозвољавају да падну у заборав.

- Две годишње изложбе, мајска и октобарска, учешће на разним туристичким или ли-

ковним манифеста-цијама, колонијама хуманитарног типа, гостујућим излож-бама у многим градовима, пројек-тима за уређење и ликовно-визулено оплемењивање гра-да, оплемењивање сликама многих јав-них простора - само

су неке од активности борског Удружења ликовних уметника, основаног марта 1994. године - рекла је Слађана Ђурђека-новић Мирић, потпредседник управног одбора Удружења и директор Музеја рударства и ме-талургијеу Бору и додала да две деценије рада у турбулентним временима 90-их, транзиционим у првим деценијама 21. века за-видан је период и за озбиљније системе од удружења грађана, поготово од удружења уметника код којих је једна од главних осо-бина изражена индивидуалност.

Изложба ће бити отворена наредних месец дана. Љуби-тељи ликовне уметности треба-ло би за то време да дођу у ову установу културе и уз изложена дела покушају да се отисну у авантуру и умеће стваралачког чина, који ауторима ових радова не дозвољава да им никакво су-морно време замагли видике.


Јубилеј борских сликара

ЗАЈЕЧАР» Као и сва-ке године, с почетка јесени, у Зајечару се скупља позоришни свет, глумци, редитељи, нови-нари, позоришни критичари и многобројна публика. И ове године окупио их је један Заје-чарац, глумац који је оставио неизбрисив траг у позоришној уметности на овим просторима. Зоран Радмиловић. Како је то написао уважени критичар: „Чо-век поред кога увек имате утисак да још много тога у себи носи, који стално изненађује нечим новим и неизвесним.“

Слично је и са фестивалом који носи његово име. Након више од 20 година, колико траје, стално имате утисак да носи у себи и више од онога што гледа-те на сцени, у фоајеу позоришта, што чујете у сали или позориш-ном клубу. Велики глумац и Зо-ранов сабрат који са њим сада „оре небеске њиве“, Бранислав Цига Јеринић, у једном интер-вјуу, баш на Данима пре много година, назвао је то „духом Зо-рана Радмиловића који је ту не-где око нас“. И заиста човек не може да се отме утиску да овај фестивал има магију више од оне позоришне коју имају готово сви озбиљни позоришни фестивали на свету. Уз то, организациони одбор се труди да фестивал из године у годину буде све бољи, да публика гледа добре преста-ве, да, пратећи програм, буде не само у духу Радмиловића, него и достојан онога што је он био на сцени па и ван ње. Додуше, теш-ко је направити фестивал који ће публика толико волети колико су његови пријатељи волели Зора-на. То је, савременим речником речено, немогућа мисија. Али, да је то један од најзначајнијих

позоришних догађаја у земљи, у то не треба сумњати.

Ове године квалитет више даје и чињеница да ће „Дане Зорана Радмиловића“ отвори-ти представа „Скупљач“, акаде-мика Драгослава Михаиловића, у адаптацији и режији Ирфана Менсура. У овој чињеници лежи неколико података који излазе из оквира уобичајене, па ако хоће-те и фестивалске, позоришне премијере. Јер „Скупљач“ није само премијера. Ради се, наи-ме, о праизведби овог текста. Дакле, зајечарско позориште је успело да добије право да прво изведе комад који је написао човек, како је то рекао Ирфан Менсур, историја. Јер, Драго-слав Михаиловић заиста јесте позоришна историја овог подне-бља, дефинитивно. Други пода-так, који је редак у позоришном животу, јесте тај што је новац за извођењење текста донирао Небојша Ђорђевић, бизнисмен који је о себи рекао само то да је „љубитељ позоришта“ и ништа више. Додајем да би било до-бро да је таквих љубитеља што више у позоришту па и у кул-тури уопште, ако хоћете. Овом премијером Позориште Тимоч-ке крајине „Зоран Радмиловић“ ће отворити фестивал, а што је такође куриозитет, у комаду игра и Татјана Бељакова, чувена Георгина из култне представе „Радован трећи“, ни мање ни више након двадесетогодишње паузе на даскама које живот значе. Поред Ирфана Менсура и Татјане Бељакове у представи играју и Милан Цаци Михаило-вић, Милутин Вешковић и млада зајечарска глумица, Ана Бретш-најдер. Све у свему, позоришна публика видеће 9 представа, осам у званинчној конкуренцији

које ће се надметати за три на-граде. Најбољег глумца по оце-ни стручног жирија, најбољу представу по оцени публике и нагараду за визуелни иденти-тет представе, о чему ће такоће одлучивати жири. Свакако да ће предфестивалско вече бити посебан позоришни догађај. Зијах Соколовић одиграће своју монодраму, коју са успехом игра широм света већ 20 годи-на „Кабарес, кабареи“. Након тога уследиће, већ поменути „Скупљач“, потом и представе „Свечана вечера у погребном подузећу“ Народног позоришта из Ужица, „Боинг боинг“ Звез-дара театра, „Мачка на врућем лименом крову“ Казалишта Ви-ровитица, „Девесто петнаеста - трагедија једног народа“ Кру-шевачког позоришта, „Свети

Георгије убива аждаху“ Атељеа 212, „Елинг“ Београдског драм-ског позоришта и „Чај од јасми-на Позоришта на Теразијама. Ове године награда за животно дело иде у руке доајена глумачке уметности Мири Ступици, која је проглашена за најбољу српску глумицу у 20 веку.

Фестивалску слику употпу-ниће промоције књига, изложбе и перформанси. Новина је да ће, испред Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“, бити постављен видео бим, па ће, они који не дођу до карата (комплет за девет представа ко-шта симболичних 3.000 динара) моћи представе да гледају у нес-вакидашњем амбијенту за позо-ришне прилике у нашој земљи.

Давор Марушић

Од 25. октобра до 2 новембра Зајечар, родни град глумачког барда, биће престоница позоришне уметности, а на сцени ће бити изведено десетак врхунских представа

стр.10


МОЗАИК број 20петак, 25. октобар 2013.

Поетски кутак

Гастрономске чаролије

Ако те питају за менереци им душоја сам ти као кишно вријемекао жена кад окренеи кад много вараја сам ти душокао вино и пјесма стара* * * Ако падну звијездеако ти не дођем вишеако ми се лоше пишеглаву горемало им кажи и мало лажикад питају за мене Божидар Јеремић

Ако те питају за мене

Јужна Србија је препознатљива по говору и кухињи. У гово-ру су заступљени турцизми, али и речи из латинског, немачког и грчког језика. Занимљиво је да, за разлику од књижевног српског језика, дијалект југа Србије садржи 32 фонема (гласа). Слична ситуација је и са кухињом, у којој је највише заступљена паприка. По неким записима, у јужној Србији постоји око 350 јела која се припремају са паприком.

Тај спој чудног говора и „црвеног злата“, како на југу називају паприку, подстакло ме је да наше домаћице упознам са традицио-налним јелима јужне Србије. Зато вам за почетак препоручујем ПАПРИКУ ПУЊЕНУ ПАСУЉЕМ.

Састојци : 8 црвених паприка (свежих или сувих), 200 г па-суља, 1 већа главица црног лука и 1 празилук, 2 чена белог лука, 70 г сецканих ораха, 1 кашика млевене паприке, 2 дл сока од пара-дајза, 1 дл супе од поврћа, 0,5 дл уља, мешавина зачина, со, бибер.

Припрема: 1. Ако користите суве паприке прелијте их топлом водом и

оставите да омекшају. Свеже паприке оперите и очистите.2. Пасуљ скувајте и потом оцедите од сувушне течности.3. Црни лук и празилук исеците на коцкице и пропржите на

врелом уљу.4. Додајте обарен пасуљ, пасирани бели лук, исецкане орахе,

млевену паприку и зачине по укусу.5. Припремљеним филом од пасуља напуните паприке и за-

творите колутовима од парадајза.6. Паприку слажите у претходно науљену посуду и прелијте

мешавином сока од парадајза и супе од поврћа.7. Ставите да се пеку око 40 минута.И не заборавите! Када желите да позовете своје пријатеље да

пробају овај савршен специјалитет обавезно им реците: Сврни на једьн еглен и паприку сас пасуљ (дођи на један разговор и папри-ку са пасуљем).

Мирјана Васић

Храна са југа Србије

Сврни на једьн еглен и паприку сас пасуљ

• Ми смо сиромашни, али нам је историја богата.• Поједини високи бивши руково-

диоци хвале се како у њихово вре-ме народ није гладовао. Само зато што их је био сит.

Љубиша Илић

• Гладан интелектуалац штрајкује мишљу.• Није правио крупне грешке у

корацима, већ крупне кораке у грешкама.

Милен Миливојевић

• Када партија губи, вође прелазе у опозицију.• Функционер функционеру не

вади очи, али му зато долази на банкет.

Војислав Борановић

• Бадава ти сва светлост на овом свету, ако је у својој глави немаш ни за једну свећу.• Кројачи су једини позвани да

људима узимају меру. Не знам шта ће ту конобари, трговци и полити-чари.

Венко Христов

Познавање историје омо-гућава вам да избегнете грешке предака – кажу стручњаци у овој области, а ово је само једна од полазних идеја пројекта „Од Ку-манова до Кајмакчалана“. Проје-кат је покренуло Удружење за очување културне баштине „Баштина Балкана“ у сарадњи са глумцем Тихомиром Арсићем поводом обележавања 100 годи-на од Балканских и Првог свет-ског рата. Креативни часови ис-торије намењени су основцима и средњошколцима, па је Тихомир Арсић обишао и борске шко-ле. Час о националној историји глумац је одржао студентима у борском Студентском центру, средњошколцима у Гимназији „Бора Станковић“ и ученицима основних школа „3. Октобар“ у Бору и „Станоје Миљковић“ у Брестовцу.

- Говоримо о најстрадал-нијем периоду српске историје,

када је од 1912. до 1918. године, Србија у три рата од четири ми-лиона становника изгубила ми-лион и 273 хиљаде мушких гла-ва. Сама цифра је ужасавајућа и то је била катастрофа нечувена у светској војној историји. Деца морају знати истину, не може се такав губитак на крају сагледа-вати као победа једне земље. Ову децу данас треба учити и подсетити ко су били њихови преци и чији су они потомци, како им се грешке предака не би понављале – рекао је Тихомир Тика Арсић, глумац.

Борска локална самоуправа једна је у низу оних које су подр-жале овај едукативно-уметнич-ки пројекат. Историјски часови поводом обележавања 100 годи-на од Балканских и Првог свет-ског рата одржани су у више од 30 општина у Србији.


Јавни час историјеУдружење „Баштина Балкана“ у сарадњи са глумцем Тихомиром Арсићем, покренуло је пројекат „Од Куманова до Кајмакчалана“, за креативно учење историје намењен младима

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Документарни програм11.25 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.35 Бели лук и папричица12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.30 Нокаут (р)15.00 Ауто спринт16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино19.50 Ауто флеш20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Ауто флеш10.45 Корак 2111.15 Меридијанима11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.50 Гуливер15.20 Везе16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Филм на виде(л)о20.30 Серијски филм21.30 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.10 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима11.05 Кућица у цвећу12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Корак 2115.25 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Бити млад и (не)запослен20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на паметан начин11.00 Везе11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 52 викенда16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 У нашем атару8.00 Лек из природе8.45 ТВ Шоп9.00 Навигатор (р)9.10 Радим градим9.40 На точковима10.05 Кућица у цвећу10.35 Анимирани филм12.00 Вести12.15 Играни филм13.45 ТВ Шоп14.00 Свет на длану14.50 Србија и свет16.00 Дневник16.20 За све Роме16.30 Играни филм18.05 ТВ Шоп18.20 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Зелена патрола21.30 Играни филм (22.00) Вести23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Времеплов7.05 Фарма8.00 Храна и вино9.25 Калеидоскоп10.15 Најлепше бајке10.35 Ауто спринт11.25 Гуливер12.00 Вести 12.15 Село моје13.05 Зелени екран13.25 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.05 Србија и свет16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.30 Играни филм18.25 Еколошка питања19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Више од спорта21.30 Играни филм (22.00 Вести)23.05 Славни парови23.30 Гледајте сад ово00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 20 петак, 25. октобар 2013.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 28.10. до 31.10. - филм ,,Елизијум“ у 19 и 21 сат» Од 01.11. до 03.11. - 3Д анимирани филм ,,Авиони“ у 17 сати» Од 01.11. до 03.11. - 3Д анимирани филм ,,Штрумпфови“ у

19 сати» Од 01.11. до 03.11. - 3Д филм ,,Светски рат З“ у 21 сат» Од 04.11. до 10.11. - филм ,,Маторани 2“ у 19 и 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за орга-низоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара.

За 3Д филмове цена улазнице је 250,00 динара

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 (од 17 до 21 сат)

Д О БР ОД О Ш Л И У С В Е Т Ф И Л М А !

Биоскопски репертоар

Остали програмиУстанова ,,Центар за културу Општине Бор“

» 03. новембар 2013.године – Комедија ,,Свекрвини језици“- Музичкa школa у 19 сати – Ромски театар ,,Суно е роменго“

» 09. новембар 2013.године - Изложба и дигитална пројекција фотогра-фија – Музичка школа у 19 сати

Информације на телефоне: Центар за културу 030/424-546 ( од 8 до 14 сати)

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 20петак, 25. октобар 2013.

БОР» Фудбалери Бора савладали су Рембас, на свом терену, 1:0, у десетом колу По-моравско тимочке зоне. Победу је забележио и првопласирани Борац из Бивоља, савладавши Трајал 3:1. Рудар је поражен у гостима од Јухора 1:0, Каблови су у Зајечару били бољи од Мај-данпека 2:0, а Дунав је савладао сокобањски Озрен 2:1. Екипа Бора има 21 бод и приближила се водећем Борцу на само бод разлике. На трећем месту је па-раћински Борац са 18 бодова, бољевачки Ртањ је осми са 14, Рудар је десети са бодом мање, док је Мајданпек, са 12 бодова, на тринаестом месту на табели.

У десетом колу источне гру-пе Српске лиге Хајдук Вељко савладао је у Неготину екипу Тимочанина 2:1, док је кладов-ски Ђердап поражен у гостима од Моравца 3:0. Са 19 бодова Хајдук Вељко је на трећем месту на та-бели, Тимочанин је са 13 бодова десе-ти, док је Ђердап са бодом мање на је-данаестом месту на табели.

Зајечарски Ти-мок изгубио је у Ужицу од Јединства 2:1, у десетом колу Прве лиге Србије. Зајечарци су, са 14 бодова, на десетом месту на табели.

У дестом колу Окружне лиге Слатина је, на свом тере-ну, била боља од Радничког 2:0, Злот је поражен од Кључа 3:1, Кривељ је у Кладову савладао Бродоремонт 4:0, Неметали и Слога играли ду без голова 0:0, а Брестовац је победио Близну 2:1. На првом месту на табе-ли је Слатина са 24 бода, два бода мање има другопласирани Брестовац, по 19 бодова упи-сали су Неметали и Кривељ. У средини табеле са по 16 бодова су Бродоремонт, Кључ и Пореч.

Са девет бодова Злот је на једа-наестом месту на табели.

Кошаркаши Бора поражени су у гостима од Димитровгра-да 86:82 и на петом су месту на табели.

У четвртом колу источне гру-пе Прве лиге рукометашице Бора победиле су у гостима Топлича-нина 46:29. Боранке су забележи-ле три победе и пораз и на другом су месту на табели, иза екипе Пирота.

Одбојкашице Бора победом су почеле сезону у Другој лиги група исток. Савладале су Леско-вац 3:1 у сетовима.

У шестом колу Прве лиге, гру-па центар, куглаши борског Бакра победили су, у домаћој куглани, екипу Технохемије 7:1 у поенима односно 3096:2869 у обореним чуњевима. Са пет победа, поразом и десет бодова борски куглаши су на првом месту на табели.

Стрелац клуба Бор 030 Бобана Величковић освојила је треће ме-сто са 376 кругова на такмичењу првог кола Купа у Новом Саду. На истом такмичењу екипа борс-ког Металца освојила је бронзану медаљу.

У првом колу стрељачког Купа централне Србије за кадете, у Ћуприји, Вељко Петровић, члан борског Металца, освојио је дру-го место, док су Марија Белчић и Стефан Гађић, такође стрелци борског куба, заузели четврто од-носно пето место.

Бојан Обрадовић

Спортски резултати

Куглаши први, фудбалере дели бод од врха

БОР»Одмаралиште Савача, код Бора, посетило је око 200 малишана из десет градова у оквиру пројекта „Различити без разлика кроз еко спорт“. Идеја је да се деца подстакну да се баве спортом, да буду свакодневно активни и друштвени. Деца уз-раста девет и десет година, то-ком четири дана, бавила су се се различитим спортским актив-ностима и упознала ове крајеве.

- Највише ми се допало када смо надвлачили конопац – чуло се међу малишанима.

- Свашта смо радили, вукли смо конопац, играли лоптом, ју-рили се и играли жмурке. Лепо је овде – додали су други.

Дружење на Савачи је два-наесто у овој години које је организовала Канцеларија „От-ворене забавне школе фудбала“ у Београду, у сарадњи са локал-ним самоуправама, а спонзор је америчка амбасада у Србији. Општина Бор финансира реа-лизацију пројекта на Савачи, а Асоцијација Спорт за све Бор помогла је организацију.

Осим подстицања спортског духа, идеја је да се оваква дру-жења омогуће малишанима из угрожених средина.

- Идеја је да се деца из раз-личитих општина друже, да им пружимо прилику да се заједно играју. Тако се развија и међу-општинска сарадња, не само међу децом, већ и међу одрасли-ма. Желимо да пружимо, не само оној деци која су у неким клубо-вима, него свој деци, и оној која не могу то да приуште, да се баве спортом и упознају спорт на овај начин. Надамо се да ће ово допринети да по повратку кућама сви пожеле да буду део неког спорта – истакла је Сања

Лучић, координатор пројекта Канцеларије „Отворене забавне школе фудбала“

- Општина ће увек подржа-вати пројекте који подстичу раз-вој физичке културе код деце и омладине, као један од покушаја да се склоне са улице и посвете правим вредностима. Ово је из-узетна прилика да се друже, да науче нешто и да се изграде кроз спорт – рекао је Иван Раденко-вић, члан Општинског већа за-дужен за спорт и рекреацију.

- Припремили смо и еколош-ке радионице, а организујемо и шетње и обиласке града и око-лине. Свакако бих се захвалио Општини Бор на разумевању и финансијској подршци – додао је Милош Луковић, координатор пројекта из Асоцијације Спорт за све у Бору.

Осим промовисања спорта и здравог живота, ово је само је-дан од начина да се промовише овај крај и богатство природе. Дечија граја на Савачи сигуран је показатељ да је ово добар пут и да одмаралиште има капацитет за нове организације и госте.


Различити без разликаНа Савачи боравило око 200 деце из десет градова Србије, која су, осим дружења и бављења спортом, упознала Бор и околину

Саша Станковић, члан боди билдинг клуба „Ес Мак-симус“ из Бора проглашен је за апсолутног победника и на Ме-моријалном турниру „Денис мали“ који је одржан у Аранђе-ловцу, након освајања првог места на бодибилдинг турниру „Новица Пауљичић“ у Бору, На овом купу учествовало је близу 60 такмичара из Србије. Ж.Ј.

Станковић опет најбољи

Download - Oko istoka 20

Top Related