БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 8 - 10. мај, 2013. год. www.rtvbor.rs

Куће за свачији џеп » стр. 8“Матица” одушевила многобројну борску публику » стр. 9

Бициклисти “Путевима императора” стр. 10

Акробације и падобранци на борском небу » стр. 12

Две поносне деценије рада и постојања Телевизије Бор и четврт века ТВ студија

Рођендан Телевизије Бор

» стр. 6 и 7Борани традиционално прославили Први мај на Борском језеру » стр. 3

Рајачке и Рогљевске пивнице постаће део УНЕСКО-ве светске баштине

» стр. 4

Борани поново граде рудник у Ирану

Потписан уговор о дугорочној сарадњи са иранском

компанијом КЦЕ » стр. 5

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 8петак, 10. мај 2013.

Амбасадор Израела посетио Кладово

КЛАДОВО» У Кладову је одр-жан традиционални породични семинар Заједнице јеврејских општина Србије. Повод је сећање на жртве кладовског транспорта, стрељане у Шапцу у октобру 1941. године. У раду скупа учествовао је и Јосеф Леви, амбасадор Изреала у Ср-бији, који је нагласио да односи и сарадња Србије и Израела по-стају све бољи, посебно од када је председник Србије Томислав Николић посетио Израел.

- Овде се осећам као да сам међу пријатељима и мислим да је то најбоље сведочење о томе да пријатељство Србије и Израела постаје све чвршће.

Две земље повезује много тога што ова два народа, која су чес-то страдала у ратовима, имају заједничко. Кладово је сведок великог страдање Јевреја који су из њега враћене у Шабац и убијени, али памти тај догађај и одаје пошту овим жртвама - на-гласио је Леви.

Готово две хиљаде Јевреја, који су у Другом светском рату побегли из Аустрије, крили су се у Кладову до тренутка када су бродовима транспортовани за Шабац и тамо убијени. У знак сећања на ове жртве Општина Кладово им је 2002. године по-дигла споменик.

М. Ружојевић

Амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви посетио је Општину Кладово и учествовао у скупу поводом сећања на жртве кладовског транспорта Јевреја

ЗАЈЕЧАР» Прва седница При-временог органа Града Зајечара, на којој је усвојен пословник о раду, одржана је у уторак, 7. маја. За секретара привременог орга-на именован је Саша Вељковић, а усвојена су и решења о прес-танку мандата градоначелника и заменика градоначелника, пред-седника, заменика председника и секретара Скупштине града, одборника и чланова Градског већа Града Зајечара. Све одлуке донесене су једногласно.

Иначе, како су одлучили чла-нови Привременог органа кога, осим председника Душана Мла-деновића, чине и Бошко Ничић из Уједињених региона Србије, Јовица Трајковић из Социјалис-тичке партије Србије и Гордана Огњановић и Саша Мирковић из Српске напредне странке, седница је била затворена за јав-ност, па су новинари о одлукама донетим на седници обавештени на конференцији.

- Задовољан сам током прве седнице Привременог органа, све предлоге одлука смо једно-гласно усвојили, иако је било

малих примедби на пословник, због чега је седница каснила. Свесни смо обавезе коју нам је Влада Републике Србије дала и одговорности према грађанима - рекао је Душан Младеновић, председник Привременог органа Града Зајечара на конференцији и додао да наредна седница, на којој би тема требало да буде буџет Града Зајечара, неће бити затворена за јавност и биће одр-жана 17. или 18. маја.

- Знате да смо имали кри-зу у локалној власти, да од 31. октобра није одржана седница Скупштине града, нагомилали су се проблеми и предстоји нам заиста велики посао да припре-мимо и усвојимо све одлуке које је требало да донесе локални парламент. Најважнији је буџет и даћемо све од себе да део пос-ла који нам је поверен урадимо максимално професионално - нагласио је Младеновић.

Према његовим речима, из-бори у Зајечару би требало да буду расписани одмах, а датум за њихово одржавање је 23. јун.

Д. Марушић

Прва седница Привременог органа Града ЗајечараУсвојен пословник о раду а за секретара именован Саша Вељковић, досадашњи секретар Скупштине града

БОР» Наставак двадесете сед-нице Скупштине Општине Бор није тачно показао да ли је и до каквог прекомпоновања ло-калне власти дошло у Бору. Од двадесет осам тачака, колико је требало да буде на дневном реду, заменик председника Општине Бор Жика Голубовић је, у име предлагача, повукао 22, а о ос-талим предлозима није било пуно расправе.

Одборници су усвојили предлог измене одлуке о Фонду за популациону политику, којим се предвиђа да, за ову намену, буде издвојено двоструко више средстава у односу на 2012. го-дину, пре свега за вантелесну оплодњу.

- До пре неколико година за стимулативне мере популационе политике издвајало се мање од пет милиона динара. Прошле го-дине издвојили смо 14 милиона

динара за ове мере, а ове је пред-виђено 35 милиона. Увели смо и нову меру, да се за сваку рођену бебу даје по десет хиљада ди-нара. То сигурно није довољно, али је одличан почетак - рекао је Нихад Мислимоски, члан Општинског већа.

- Фрапантан је податак да је, пре десет година, у средње шко-ле у борској општини уписано више од 800 ученика, а ове го-дине ће бити 420 средњошкола-ца. За десет година, дупло мање ученика. Ако се ова тенденција настави, лако је израчунати шта ће се десити уколико нешто одмах не урадимо - упозорио је Добрица Ђурић, одборник СПС-а.

За ову одлуку гласали су сви одборници а већином гласова усвојени су и предлози измена одлука о комуналним делатнос-тима, грађевинском земљишту, План квалитета ваздуха за аг-ломерацију и Програм контроле ваздуха на територији општи-не Бор у 2013. години. Остале предлоге одлука, предлагач је повукао, чиме је двадесета сед-ница Скупштине Општине Бор званично завршена.

Д. Ђорђевић

Настављена седница СО БорОдборници су усвојили пет од двадесет осам предлога одлука, колико је било на дневном реду

чин - рекао Дамир Ракић, пред-седник СО Неготин.

Одборници су донели и од-луку о условима и начину снаб-девања топлотном енергијом, према којој ће корисници имати обавезу да уграде мераче за ис-поручену енергију.

Усвојена су и решења о именовању чланова Надзор-них одбора Јавног предузећа за грађевинско земљиште и Јавног комуналног предузећа „Бадње-во“ и још неколико из домена рада локалног парламента.

Ј. Станојевић

НЕГОТИН» Захваљујући јед-ногласној одлуци одборника локалног парламента, Општи-на Неготин добила је Програм заштите животне средине, за период до 2017. године, а донета је и одлука о приступању изради Стратегије руралног развоја до 2018. године. Реч је о веома ва-жним документима, који се ос-лањају на већ неколико усвоје-них планова развоја неготинске општине, као што су План прос-торног планирања, Стратегија одрживог развоја и други.

- Као општина која верује у будућност туризма, предузима мере, и улаже значајна средства у ту област, приступићемо изра-ди дугорочне Стратегије рурал-ног развоја, што говори о нашим настојањима да шансе које има-мо искористимо на најбољи на-

Одборници СО Неготин гласали за чистију животну средину

У првом делу заседања локалног парламента, 23. ап-рила, одборници су сменили дотадашњег председника СО Бор, Драгана Жикића и ус-војили први ребаланс буџета у 2013. години, након чега је сед-ница због недостатка кворума прекинута.

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 8 петак, 10. мај 2013.

БОР» Традиционалном рудар-ском будилицом, у Бору је поче-ло обележавање Првог маја, које се наставило на Борском језеру где је и ове године организован првомајски уранак, на коме се окупило више хиљада Борана и житеља других градова. Сви су уживали су у прелепој приро-ди, доброј храни и изнад свега дружењу.

Од садржаја је за свако-га било по нешто. За најмлађе рингишпил и луна парк, а за ста-рије богат културно уметнички програм, у којем су учествовала културно уметничка друштва, тамбураши и трубачи.

Саобраћајно предузеће „Борт-равел“ и Општина Бор обезбеди-ли су бесплатан превоз до Борс-ког језера.

- Више од пола века долазим на Борско језеро сваког Првог маја. Некада је било лепше, јер је била боља организација, али и сад је добро, када сами при-

премамо роштиљ. Важно је да изађемо у природу и да се дру-жимо - рекао нам је један од Борана.

- Ми смо се одлучили за печење са ражња, дошли смо из више градова и лепо нам је овде - похвалио се гост из Ниша.

Осим обала језера, попуње-ни су били и капацитети хотела „Језеро“ и оближњег кампа.

- Капацитети у хотелу „Језе-ро“ максимално су попуњени, а први пут и лукс апартаман. Из-узетно сам задовољна, јер је хо-тел попуњен све до средине јуна - рекла нам је Данијела Нико-лић, менаџер овог велелепног објекта.

Организатор културно за-бавног програма на првомајском уранку на Борском језеру био је борски Центар за културу, а по-кровитељ Општина Бор.

Љ. Ђорђевић

Уранак на Борском језеру

БОР» Житељи Злота и њихови гости, али и посетиоци из оста-лих градова Тимочке крајине обележили су првомајски праз-ник, другог маја, традиционал-ним окупљањем испред Лаза-реве пећине. Уз песму, богату трпезу и дружење, они су про-вели још један празнични дан.

У време првомајских праз-ника отворена је Лазарева пећи-на чиме је и званично отпочела овогодишња туристичка сезона у борској општини.

- Задовољни смо посетом. Првог дана пећину је, у више

група на по пола сата, обишло више од 600 гостију, рекао је Бора Станковић из Туристичке организације Бор.

Цена улазнице се није мењала и износи 200 динара, а за децу од четири до седам го-дина улаз је бесплатан. За орга-низоване групе борских школа

карта кошта по 50 динара. Пећи-на ће бити отворена сваког дана, осим уторка од 9 до 16 сати.

У вечерњим сатима одр-жани су и Мајски сусрети фолкора.

Љ.Ђ.

Традиционално обележени Првомајски и Ускршњи празници

Добра посета за време првомајских празника Отворена Лазарева пећина

40 малишана из целе бор-ске општине, а на радост организатора уче ствова -ла су и деца из Београ-да, Ниша и Крагујевца.

Сви учес-ници такми-чења, које се ове годи-

не први пут одржава у новим просторијама месне заједнице додељене су захвалнице, а ауто-рима три најлепше офарбана јаја уручене су пригодне награде.

Е. Д.

БОР» У борској месној зајед-ници „Напредак“, у Насељу „Бор 2“ одржано је такмичење у фарбању ускршњих јаја. Ове го-дине акцији се одазвало више од

Такмичење у фарбању јаја

БОР» Чланице Кола српских сестара у Бору посетиле су, поводом васкршњих празника борско Породилиште и Дечије одељење Опште болнице.

Поред лепих жеља, члани-це борског Кола српских сеста-ра су поделиле деци и пригодне поклон пакете, које им је обез-бедио Рударско-топионичарски

басен Бор, слаткише, воће и ус-кршња јаја.

Током ове традиционалне акције коју Коло српских сес-тара организује сваке године поводом Ускршњих празника, чланице Кола посетиле су и бо-лесне на Одељењу за продужени боравак Опште болнице у Бору.

З. М.

Чланице Кола српских сестара посетиле породилиште

стр.4

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

ДРУШТВО број 8петак, 10. мај 2013.

НЕГОТИН» Уз причу о на-станку пивница и специфичнос-тима крајинског виногорја кроз векове, учесници „Другог фору-ма младих југоисточне Европе о

светској баштини УНЕСКО – за мир и одрживи развој“, разгле-дали су унутрашњост подрума у којима у бачвама спава вино и задржали се у срдачном разго-вору са винарима. Млади нису крили своје оду-шевљење. Душанка Белада, са Цетиња, која је са својом про-фесорком представљала Црну Гору на Форуму, каже да је, то-ком боравка у Србији, сазнала много нових ствари о културној баштини, а Невена Трифковић, из Београда, наводи да ће сва-коме препоручити да дође на Рогљевске пивнице, којима је фасцинирана. Млади Андреј Ангеловски из Скопља, упоре-дио је ово поднебље са местом порекла своје породице у око-лини Демир капије. Каже да има сличности између његове родне македонске, са српском земљом, на којој успева винова лоза, одушевљен препознатљи-вом сеоском идилом.

Управо, намера органи-затора Другог форума и јесте била да младима из 12 земаља југоисточне Европе покажу ко-лико је важно да воде рачуна о светској баштини. Биљана Ву-косављевић, директорка Удру-жења за Уједињене нације Ср-бије, објашњава зашто је Форум одржан у Зајечару али и зашто је

била важна посета неготинским пивницама.

- Зајечар, због Ромулијане, која је са Студеницом, Старим Расом и Сопоћанима из Србије

на листи светске баштине УНЕ-КО, са још четири манастира на Косову. Посетом неготинским пивницама, које су на прели-минарној листи, желели смо да укажемо гостима из Француске и других земаља на вредности онога што би требало да буде уврштено на листу светске кул-турне баштине и што предста-вља драгоценост за све људе на планети, а не само за град Заје-чар или општину Неготин. То је био наш допринос као организа-тора Форума за одрживи развој и светску културну баштину - каже Биљана Вукосављевић.

Учесници Другог Форума младих југоисточне Европе, бо-равили су неколико сати и на познатим Рајачким пивницама, које представљају аутентичне архитектонске целине једин-ствене у свету. Поздрављајући их, Александра Миловановић, помоћник председника Општи-не Неготин је истакла да је Евро-па о винима из крајинског вино-горја знала још у раном 19. веку, када га је Француска плаћала златним дукатима.

- Вино из ових подру-ма, у време када је филоксера уништила винограде широм Ев-ропе, освајало је престижна при-знања на сајмовима у европским метрополама. Ми смо изузетно

поносни на дугу и богату тра-дицију винарства у овом крају и трудимо се да му повратимо стари сјај. У том циљу, од изу-зетног значаја би било стављање комплекса Неготинских пивни-ца на листу културне баштине УНЕСКО. Надамо се да сте се лично уверили да Неготинске пивнице то и заслужују рекла је Александра Миловановић.

Весна Вујичић - Лугасy, из Центра за заштиту светске баштине при УНЕСКО у Паризу, импресионирана локалитетима Рајачких и Рогљевских пивни-ца, показала је велико интере-совање за историјат ове вредне културне баштине, али и за одр-живост винарства и виноградар-ства у функцији развоја туризма читавог подручја Крајине.

- За коначно стављање него-тинских пивница на листу свет-ске културне баштине, уз доказе да су одређени услови испуње-ни, неопходан је званичан захтев Републике Србије. По процеду-ри, тада би дошли експерти, да сагледају како се одржава тради-ција и како живи ово подручје, а онда би се одлука донела на Комитету светске баштине, на-длежном за упис на листу. Тај посао захтева време од минимум годину и по дана, јер су припре-ме свеобухватне. Имате овде огроман потенцијал и важно је да се одржи и на националном нивоу. Уз инфраструктуру, као важну претпоставку, коју треба уредити, на промоцији неготин-ских пивница требало би да се ангажују локална али и шира заједница - поручила је гошћа из Париза Весна Вујичић Лугасу.

Домаћини учесницима Дру-гог форума младих југоисточне Европе, који су посетили него-тинске пивнице, били су локал-на самоуправа и Туристичка ор-ганизација, која је организовала и традиционално послужење националних специјалитета, уз карактеристични етно звук чланова Удружења фрулаша Неготинске Крајине „Крајинска фрула“.

Јованка Станојевић

Светска баштина у рукама младих Учесници Другог форума младих југоисточне Европе о светској баштини УНЕСКО - за мир и одрживи развој, посетили Рајачке и Рогљевске пивнице, које се налазе на прелиминарној листи светске културне баштине

БОР» Црвени крст у Бору је током протекле године обезбе-дио више од 300 породица по-ловном гардеробом, а социјално најугроженијим домаћинствима у борској општини поделио 600 пакета. У сарадњи са локалном самоуправом од почетка године створени су услови за повећање броја корисника народне кухиње са 300 на 450 корисника. Прио-ритет борског Црвеног крста било је и омасовљење добро-вољног давалаштва крви тако да се Бор по броју давалаца свр-става у групу најбољих средина у републици. Повереништво ове борске хуманитане организације такође је покренуло и три акције за прикупљање финансијских средстава за лечење деце.

-Задовољни смо реализа-цијом активности. Све планира-но смо и остварили- истакао је

повереник Црвеног крста у Бору Атанас Стојчић.

-Поводом обележавања дана добровољног давања крви 11. маја и у Бору планирамо акцију, затим изложбу дечијих радова на тему „Крв живот значи“. Ак-цију добровољног давања крви организоваће и актив Топиони-це-, додао је Стојчић.

Све ове акције борски црве-ни крст спроводи уз помоћ три-десетак сарадника. Њима су на пригодној свечаности, поводом светског дана Црвеног крста, уручене захвалнице.

Љ. Ђорђевић

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

21:00

Приоритет борског црве-ног крста у наредном периоду је свакодневна помоћ социјал-но најугроженијм породица-ма. Већ током недеље црвеног крста која је пред нама у плану су и друге бојне активности.

Светски дан Црвеног крста

Недеља Црвеног крста до 15. маја, под мотоом “150

година хуманитарног рада”

стр.5

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

ЕКОНОМИЈАброј 8 петак, 10. мај 2013.

БОР» Рудари на површин-ском копу „Велики Кривељ“ у априлу су откопали 800 хиљада

тона руде са средњим садржајем 0,256 одсто бакра, из које је до-бијено више од две хиљаде тона бакра у руди, што је приближно планираном учинку.

Међутим, милион и по тона јаловине је тек две трећине ап-рилског плана. Разлог за неис-пуњење плана на јаловини је и протекла зима са много падави-на, па је био отежан транспорт камионима због лоших транс-портних путева. На дну копа, због обилних падавина радиле

су две пумпе, али је захваљујући томе дно сада суво и са овог дела се увелико вади руда.

Слична ситуација је и у про-изводњи на површинском копу „Церово“. Са садржајем бакра 0,213 одсто, рудари „Церова“ дали су близу 400 тона бакра из 191.800 тона руде, што је по пла-ну. Мали заостатак на јаловини наредних месеци биће надо-кнађен, јер су транспортни пу-теви сређени, а има и довољно механизације за планирану про-изводњу, кажу на површинском копу Церово.

Д. Ђорђевић

Рудари на површинском копу „Велики Кривељ“ откопали 800 хиљада тона руде из које је добијено више од две хиљаде тона бакра у руди.

Руда по плану, мање јаловинеАприлска производња на коповима РТБ-а Бор

ЗАЈЕЧАР» У Зајечару je потписан Уговор о испоруци грађевинског материјала на-мењеног избеглим и интерно ра-сељеним лицима са територије Косова и Метохије. Уговором је обухваћено 16 породица, а укупна вредност је 5 милиона 400 хиљада динара. Уговор су потписали представници Гра-да Зајечара и фирме “Милоше-вић“ из Крушевца. Цреп, кровна грађа, столарија, унутрашња и спољна, керамика и санитарије за опремање купатила биће ис-поручени, како је прецизирано уговором, у наредних седам дана.

Д. М.

БОР» Радници Топлификације погона Јавно комуналног пре-дузећа Топлана у Бору започе-ли су ремонт топлификационог система. До нове грејне сезоне у плану је ремонт свих 230 под-станица, четрдесетак шахти и топлификационе мреже.

Иако је број кварова на топ-лификационој мрежи протекле сезоне био упола мањи, у Топла-ни кажу да им је дотрајала мре-жа и даље највећи проблем, тако да ће ускоро почети њено испи-тивање. У складу са могућнос-тима биће замењени само мањи, најкритичнији делови, а остали пробоји санирани.

Љ. Ђ.

Помоћ за избегла и расељена лица

Почео ремонт грејног система

БОР» У Србији постоји мало приватних предузећа који се баве рударством, било пројек-товањем или извођењем радо-ва. Једно од њих, „РдС група“, формирано је пре осам година у Бору. Стручно искуство стече-но у некадашњем Институту за бакар и РТБ-у Бор, искоришће-но је за послове у рудницима у Србији, Босни и Македонији, а успосављена је и сарадња се јед-ном од најзначајнијих иранских компанија које се баве пројек-товањем и извођењем радова у рударству „КЦЕ“ са којом је потписан уговор о сарадњи.

- Пословима које смо уради-ли и на којима још увек радимо ван граница Србије, „РдС гру-па“ је постала позната на међу-народном нивоу. Када су нас контактирали из овако углед-не компаније, каква је „КЦЕ“, одмах смо их позвали у Бор. На обострано задовољство, тродневни радни састанци уто-дили су плодом и потписан ни су уговори о дугорочној пословној сарадњи у области рударства и геологије. Република Иран је земља која је један од највећих светских произвођача бакра, са

годишњом производњом која прелази 250 хиљада тона ка-тодног бакра, а рудне резерве се мере милијардама тона, уз за наше појмове велики проценат

бакра у руди. Нашим партне-рима из Ирана најзначајнија је подземна експлоатација бакра, јер је за сада нису примењивали. Зато је и циљ њиховог доласка био да нађу стручњаке, како би у свом рударству могли да приме-не искуства и знања о подземној експлоатацији, која ми у Бору стичемо више од стотину година - каже Младен Поповић, дирек-тор и власник „РдС групе“ Бор.

Д. Ђорђевић

Уговор о сарадњи са ком-панијом „КЦЕ“ је само први корак, а следе конкретни договори, првенствено у об-ласти пројектовања рудника подземне експлоатације, а затим и извођењеа радова, Захваљујући пословима који се очекују у Ирану број запос-лених у овој компанији ће највероватније ускоро бити повећан, кажу у „РдС групи“.

Борани поново граде у ИрануПривредно друштво за пројектовање и инжењеринг „РС група“ из Бора склопило је уговор о сарадњи са иранском компанијом које се бави рударством „КЦЕ“. - На основу овог споразума развијаће се даљи послови, у области подземне експлоатације руде бакра

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

БОР» На основу програма контроле квалитета ваздуха на подручју борске општине за ову годину, који су недавно усвојили одборници локалне Скупштине, у селу Слатина почела је да ради нова мерна станица. Претход-них година житељи овог борског села имали су честе притужбе на квалитет ваздуха, односно на дим из Топионице, иако најбли-же мерно место, код Југопетро-ла, није евидентирало повишено загађење.

- На овом мерном месту, то-ком целе године, мериће се кон-центрација сумпор-диоксида, као и количина суспендованих

честица са анализом тешких ме-тала - олова, кадмијума, арсена и никла. Контрола је поверена стручњацима Института за ру-дарство и металургију. Станица је у систему мерних места за контролу ареозагађења који су у надлежности локалне самупра-ве - рекла је Љиљана Џамић из Канцеларије за заштиту животне средине Општине Бор.

За контролу квалитета ваз-духа над Бором и околином, из буџетског фонда за заштиту жи-вотне средине издваја се око два милиона динара.

Г.Грамић

У Слатини постављена нова мерна станица

стр.6

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

У ФОКУСУ број 8петак, 10. мај 2013.

О новинарској професији и себи новинари најмање пишу. Ваљда то никада не дође на ред, зато што су свакодневно, увек изнова и непрекидно, суочени са широком лепезом актуелних догађања, која заокупљају њихо-ву пажњу, концентрацију и ми-сли. То изазива и преиспитивање њихове савести, и нагони их да

себи често постављају питање: Да ли су и у коликој мери верно пренели гледаоцима, читаоцима и слушаоцима све оно чему су били сведоци или то што се од њих очекује и тражи?

У тој сталној временској стисци и трци за темама, нови-нарима и уредницима се учини да писање о сопственом послу и амбијенту у коме живе и раде и није нешто што би заслуживало посебну пажњу, да, како се то у новинарском жаргону каже, „нема актуелну копчу“ и „не пије воду“.

Ретки и лепи јубилеји, као што је овај – две деценије по-стојања на медијском небу Те-левизије Бор и четврт века од изградње и почетка рада телеви-зијског студија у Бору, прилика су да се и о томе нешто каже.

Новинарство је као лепти-ров лет. Живи кратко. Ма колико вредних и ексклузивних тема, за неко време и неке године напи-сали и објавили, они што их про-читају, чују или виде, брзо их за-бораве. Заборавите их и ви сами, пред најездом времена и нових

догађања у којима, као новинар, на овај или онај начин учест-вујете и чији сте сведок. Као што лептир иде са цвета на цвет, опијен њиховим шареноликим бојама и мирисом, тако новинар хрли новим догађајима, времену и темама у сусрет, уз све изазове и ризике, често и горчину, коју собом професија доноси.

Телевизија Бор је формира-на и званично почела да емитује програм у историјски немирно и тешко време - 10. маја 1993. године. Али, често се заборавља, да се почеци телевизијског ин-формисања из борске општине и Тимочке крајине, у оквиру информативне куће „Штампа, радио и филм“, јављају много година раније и да нит инфор-мисања телевизијском сликом од тада непрекидно траје. Било је то децембра 1979. године, када је у окриљу тадашњег „Ба-кар филма“, формирано хоно-рарно дописништо Телевизије Београд.

Не рачунајући повремене доласке у Бор и Тимочку краји-ну телевизијских екипа из Бе-ограда, пре тога, почетком и средином седамдесетих година, повремено су са ових простора хонорарно извештавали допис-ници Драгољуб Митић, Милу-тин Тијанић, са сниматељем Ра-домиром Радошевићем из Бора,

Софија Ликсаревић и сниматељ Драган Стаменковић из Неготи-на, Чедомир Николић и Драган Андонов из Зајечара и други. Радило се филмским камерама.

Као млад новинар, писац ових редова имао је професио-налну срећу и изазов, да га, у јесен 1979. године, позове та-дашњи уредник „Бакар филма“ Србољуб Станковић и предло-жи му да, уз редовне послове у Радио Бору, почне хонорарно да ради, као дописник Телевизије Београд, са сниматељем Стра-шимиром Првуловићем, врсним монтажером у „Бакар филму“. Сећајући се тога, морам да при-знам да сам то једва прихватио, уз велики страх и зебњу, схва-тајући сву одговорност тог пос-ла и питајући се хоћу ли моћи да оправдам поверење и одговорим изазовима. Ваљда је одлучило дуго Србино и Страшково прет-ходно убеђивање уз охрабри-вање да то могу да радим и да је то новинарска шанса која се не пропушта.

Посебно узбудљив и пун треме био је први сусрет са та-дашњим шефом дописничке ре-дакције Телевизије Београд, ле-гендарним Јованом Шћекићем. Јова је радио као новинар и уредник у Телевизији Београд

од њених почетака, покренуо је и водио прву контакт еми-сију, чувене „Актуелне разгово-ре“, био дописник из Њујорка, Пекинга и Москве, први нови-нар у свету коме је дао интервју кинески председник Мао Це Тунг. Стога се не треба чудити што смо Страшко, који, нажа-

лост више није међу живима, и ја, били пуни зебње пред сусрет са таквом новинарском леген-дом, до кога је дошло уз посре-довање Србе Станковића.

Тако је почело. Први прилог нам је била репортажа о тада тек изграђеном Хотелу „Језеро“, на Борском језеру, која је емитова-на у недељном издању Дневника који су истовремено емитовале тадашње телевизије Београд, Загреб, Сарајево и Титоград. Страшко и ја нисмо могли да верујемо да је толики број гле-далаца видео нашу репортажу а зебња је и даље остала. Та зебња и прикривена трема, уз питање како ће реаговати гледаоци, нешто је што новинара и сни-матеља прати, ваљда, док год се баве тим послом. То је саставни део професије.

О Јовану Шћекићу говорим и зато што сматрам да има по-себне заслуге за развој телеви-зијског информисања у Србији, најпре развијања дописничке мреже Телевизије Београд, а потом и локалних телеви-зијских студија и телевизија у готово свим већим градовима. За Бор је посебно био везан јер је, за време Другог свет-ског рата, био заточеник једног од борских немачких логора.

Ваљда је и због тога, а и зато што је схватао зна-чај телеви-зијског ин-формисања, посебно се залагао за развој до-писништва у Бору. Већ годину дана по отварању хонорарног

дописништва, започео је раз-говоре са општинским руко-водством у Бору и представ-ницима Предузећа „Штампа, радио и филм“ о формирању и опремању техником сталног дописништва.

Иако је прва дописничка еки-па, којој се одмах придружио и

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања телевизијског студија у Бору

Новинарство као лептиров лет

Почеци и раскршћа

Пише Чедомир Васић

стр.7

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

У ФОКУСУброј 8 петак, 10. мај 2013.

расветљивач Душко Стојановић Кепа, имала хонорарни статус, поверено јој је да, заједно са до-писништвом из Зајечара, уређује и води из београдског студија та-дашњу полусатну емисију „Хро-ника региона“, потом „Региони данас“, која је покривала све та-дашње регионе Србије. Редовно и готово свакодневно су рађени и прилози за „Дневник“ и друге информативне емисије, не само из борске општине него и из других делова Тимочке крајине.

Прва опрема била је скром-на. Радило се филмском 16-то милиметарском камером “Крас-ногорск“, са федером на на-вијање, позајмљеном из „Бакар филма“, која није имала тон, али је зато имала зум, чему смо се посебно радовали. Касније је Телевизија Бор послала допис-ништву стару али чувену камеру „Пајар“ са три објектива, али без зума, која је била готово трофеј-на, али је одлично завршавала посао. Снимљене ролне фил-мова са прилозима слале су се аутобусима за Београд, где их је на станици чекао курир и носио у телевизијску лабораторију на развијање и монтажу.

Уместо Страшимира Пр-вуловића који се одселио из Бора, ускоро је у дописништво дошао из Зајечара врсни про-фесионалац и искусни снима-тељ Радомир Радошевић, који се запослио у „Бакар филму“, са њим и много квалитетнија, тонска камера, такође филмска, „Арифлекс“, па су могли да се воде и разговори „у камеру“, уз снимање тона на магнетофон „Награ“. Као асистент камере, расветљивач и тонац екипи се придружио, 1983. године, Сла-виша Бугариновић, сада снима-тељ са најдужим стажом у Теле-визији Бор.

Много тога је забележено и емитовано из Бора и Тимочке крајине у том периоду почетног ентузијазма и рада хонорарног дописништва. Тешко је свега сетити се, али, осим свакоднев-

них, тада актуелних тема, веро-ватно се у архивима београдске телевизије чувају, као својевр-сна сведочанства, репортаже о последњем традиционалном ва-шару у Кривељу, на месту где је сада површински коп кривељс-ког рудника, почеци изградње рудника „Велики Кривељ“, по-стављању темеља и монтажи првих млинова у флотацији у Кривељу, њеном пуштању у рад, великом пожару у контролном центру, такозваном „Хјустону“ у топионици и необичном под-вигу електричара из службе одр-жавања који су, не спавајући три, ноћи, топионицу оспособили за рад. Снимани су изградња и пуштање у рад фабрика на Сед-мом километру – за производњу полиестер фолија, упаљача, вен-тила, филмова и још много тога.

Уосталом, задатак телеви-зијског, и сваког другог новинар-ства и јесте да, поред осталог, буде и хроничар времена.

У Предузећу „Штампа, ра-дио и филм“ у коме су, у штам-паним и електронским гласи-лима радиле многе генерације новинара, увек је негован такав новинарски дух и правило да се, уз брзо и објективно извешта-вање о свему што се збива, то за-бележи и сачува и за неко време које долази.

Таква оријентација и тради-ција је настављена и после свих раскршћа. И када је 1984. године формирано стално дописништво Телевизије Београд, и када је, пре четврт века, почео да ради телевизијски студио у Бору, из кога је најпре емитован Тимоч-ки програм, а од 1993. године и редован програм Телевизије Бор.

(наставак у следећем броју)

познатљиве шпице и графика, чине да Телевизију Бор радо прате Борани, као и гледаоци из градова широм Србије, а сада и света.

Поштујући припаднике на-ционалних мањина и мањин-ских група, програм је про-ширен вестима на влашком, ромском и румунском језику, као и емисијом на знаковном језику. Неке емисје титлују се влашким писмом, да би се задовољиле потребе што више гледалаца.

Кабловским системима, пре-ко ИПТВ-а и директно, антен-ским системом, програм прати више од 300 хиљада гледалаца, у 11 општина у Србији. Сигна-лом смо покрили подручје веће

од 10 хиљада квадратних километара, а постоје и реални пла-нови за даље ширење зоне п о к р и в е -ности. Преко иностраних кабловских о п е р ат е р а , п р о г р а м могу да пра-те и гледаоци

већег дела Европе, САД-а, Кана-де и Аустралије.

Пратећи трендове и тех-нолошки развој, менаџмент је препознао важност интернета, па се програм може пратити и директно на сајту, а свакоднев-но комуницирамо са гледаоци-ма путем мејлова и друштвених мрежа. Најважније информа-ције вести и видео материјали Телевизије Бор доступни су и на мобилним телефонима и таблет рачунарима са андроид платформом.

Постављени су јаки темељи за даљи успешан рад. Успех није и разлог да се стане са плановима и напредовањем, па и Регионалну телевизију Бор чека даљи развој. У то име, желимо јој срећан рођендан, а гледаоцима да и даље редовно прате програм своје телевизије, која је основана и која постоји управо због њих.

Марија Ћосић

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања телевизијског студија у Бору

Јубилеји и рођендани не-миновно долазе и пролазе, обе-лежавамо их да кажемо да по-стојимо и да подсетимо зашто смо ту, да не заборавимо да је било добро и да ће опет бити, а некада поносно, уздигнуте главе, говорећи о успесима и достигнућима. Двадесету рођенданску свећицу, Регио-нална телевизија Бор пали уп-раво тако, поносно, оправдано нескромно, и потпуно заслу-жено. Било је тешких, мрачних дана, али, они су прошлост. Телевизија Бор сада је на врху медијске сцене источне Ср-бије, а можемо слободно рећи, и знатно шире. Иза потпуно новог лица стоје рад, упор-

ност, велика улагања, да би се вратило пољуљано поверење и грађанима омогућило да буду добро информисани, увек у току са актуелним дешавањи-ма, у стопу следећи истину и постулате професије.

Осим нове технике, телеви-зија је кадровски ојачала, а ре-зултат су информативни садр-жаји, повећана продукција са ауторским емисијама, рубрика-ма које информишу, забављају, омогућавају интеракцију са гледаоцима. Регионалну теле-визију Бор, на место на коме је сада, довела је нова, модерна и амбициозна уређивачка поли-тика, нове идеје и погледи на свет.

Нескромно можемо гово-рити о сопственој продукцији која је највећа од отварања те-левизије. Више од 30 ауторских емисија и рубрика, савремено уређене сценографије, модерна техника и савремене идеје, пре-

Зум без тона

Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993. године, до данас

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ СА ВАМА

стр.8

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

СПЕКТАР број 8петак, 10. мај 2013.

MAJU ĂL ĐE ÎNTÎJ

» Ku pomenjitu đe điminjacă în Bor a înš+eput însămnatu la maju ăl đe întîj, praznjiku internacional a lukratuluj. Mulc Boranji, dar šî mulc uaminji đin alće orašuri înkă đe điminjacă a pornjit kătră Laku Boruluj unđe pintru i a fost organizujit un program frumos. În program a pri+eput KUD-urlji, bandašî, tamburašî šî +eva benduri.

Firma Bortravel pintru toc Boranji pi maju ăl đe întîj a obezbeđit kăratu gratis ku autobusu. Organizatoru programuluj la Laku Boruluj je Centru đe kultură, dar sponzoru je Komuna Boruluj.

MAJU ĂL ĐE DOJ ÎN ZLOT

» Zloćenji ku guošći luor đin mulće orašuri în Valja Ćimokuluj sa astrîns astădzî, la duoj maj, ka ku anji pînă akuma, lîngă pješćira lu Lazar. Sa kîntat, mînkat šî aflat lumja la sărbătoarja internacională đe lukru. Ku asta manifestacije sa đeškis sezona đe turišći la pješćira asta, da akolo a fost multă lumje. Pješćira lu Lazar je đeškisă în tuată dzîua, numa nu marca, đi la nouă pînă la patru după prîndz.

ĆISTÎTU DUPĂ PRAZNJI*I

» Lukrători alu firma publjikă komunală ”3. Oktobar” đin Bor a organizujit akcija đe ćistîtu Laku Boruluj, unđe a rămas mult

gunoj đi la praznujitu majuluj ăl đe întîj. Lumja a lăsat urmilji đe kînd a fost la Pješćira lu Lazar, šî lukrători firmi publji+e komunalje „3. oktobar” a adunat gunoju šî akolo.

KAPUŠÎLJI

» Kapušîlji sînt măj aktivje primovara šî pi în+eputu la vară, dar să pot găsî šî pînă pi mižloku la tuamnă. *eva vrste đe kapušî fak o buală mult ra la uom šî pintru asta, kapuša trăbuje kît măj jut să să skuată ku pinceta šî pi urmă luoku unđe a fost trăbuje să să spelje šî să să dezinfikuje.

Dakă kapuša a făkut o buală ra la uom, pi sîrbješće „Lajmska bolest“, asta să vjeđe după o săptămînă kînd să ivjesk simptomurlji. Dakă să ivješće rošala unđe a fost kapuša, uomu trăbuje să să dukă la doktor. Lajmska bolest dakă nu să ljekuje puaće fa+e problemuri la injimă, muskulatură šî nervi.

SALONU MAJULUJ

» În Muzeju đe majdanjerit šî metalurgije în Bor je đeškis ăl đe uopt pi rînd Salon majuluj a umetnji+iluor împrjeunărji Vane Živadinović Bor. Uaminji pot vjeđa 23 đe lukrări, karje lja aljes anu ăsta umetnjiku Momir Armuš šî ku asta lukrărlji lja prezentujit 19 đe autori. Izložba asta Boranji o pot vjeđa vro 15 đe dzîlje +e vin.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

БОР» Класична српска кућа, која је оплемењена и прила-гођена потребама тржишта и естетски и функционално, и која задовољава основне потре-бе становања за многе је само пуста жеља. Међутим, компа-нија Стецо Центар, чија је ос-новна делатност пројектовање,

производња и монтажа дрвених кућа проникла је у потребе људи и изменама у плану и програму рада унела новину на светском тржишту. О том успеху сведо-че коментари заинтересованих клијената:

- Привукло ме је то што је цена добра, квалитет који сам видео одговара. Препоручујем је свим људима који желе да на јефтин, а квалитетан начин дођу до крова над главом, јер ову цену од 280 евра, када би човек сам градио, није могуће да постигне-

-Волим природу и волим дрво, тако да је за мене савршено и драго ми је да је неко кренуо са производњом и таквом понудом на нашем тржишту. Надам се да ћемо се сви вратити традицији.-

Компанија Стецо Центар наступа на светском и домаћем тржишту монтажних и дрвених објеката у потпуно новом светлу савремене градње.

- Главна производња нам је у Бијељини, али имамо своју про-изводњу и у Србији, у Београду.

Имамо преко 150 запослених и извозимо производе у земље бивше Југославије, у западну Европу, а од скора и у Африку. Почели смо с брвнарама, са тип-ским објектима из нашег окру-жења, онда смо то допунили са неким другим моделима, где је дрво било базични материјал.

У последње две године смо кренули са ниско енергетским објектима, дали смо себи зада-так и урадили смо све потребне сертификате за несметан рад на европском тржишту. Мислим да смо једина фирма у окружењу која несметано извози своје про-изводе у ЕУ. Добили смо и све пореске бројеве у свим земљама ЕУ, тако да сада потпуно рав-ноправно наступамо на свим тржиштима, без обзира на кон-куренцију из Белгије, Немачке, Аустрије-, каже Миленко Сте-вановић, власник Стеко Центра.

Инспирисани традицијом и савременим трендовима граде монтажне објекте, али и нис-коенергетске монтажне објек-те свих величина, дрвене куће, етно ресторане, етно села, летњи ковце и дрвени намештај.

- Поштујући традицију, до-шли смо на идеју да урадимо објекат који ће бити препо-знатљив и уско везан за регион и за тржиште Србије. То је јед-на класична српска кућа, која је оплемењена и прилагођена

потребама тржишта и естетски и функционално. Овај модел је направљен у четири различите квадратуре, са једном, две, три и четири спаваће собе. Мислим

да је прави пут повратка нашим коренима, наравно уз допуну, технологију и све остало-, за-кључује Миленко Стевановић, власник Стеко Центра

На оглас о испитивању заин-тересованости грађана за мон-тажне куће, који је организовао Рударско – топионичарски басен Бор у сарадњи са локалном са-моуправом и компанијом Стецо Центар до сада се пријавило 590 лица. Иако услови под којима се може купити монтажни стамбе-ни објекат, након што Општина Бор обезбеди локацију и уреди инфраструктуру, још увек нису дефинисани, интересовање је изнад очекиваног. Можда би било и веће када би и за Боране била организована презентација Стеко кућа, попут ове која је уп-риличена у Ивањици.

Марија Димитријевић

-Враћамо се старим, тра-диционалним вредностима кроз дизајн и архитектуру ста-ре српске културе. Сви ови ма-теријали, који су употребљени на објекту су искључиво савре-мени материјали, сертифико-вани материјали и нешто што одликује савремену градњу свуда у свету. Ова кућа се на првом месту препоручује због енергетске ефикасности, објекти које ми градимо су ниско енергетски и посебна пажња је посвећена уштеди енергије-, објашњава Небој-ша Јанковић, директор Стеко Центар у Бијељини

Куће по мериИнтересовање грађана за монтажне куће компаније Стеко центар изнад очекивања, до сада се пријавило више од 590 лица

стр.9

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

КУЛТУРАброј 8 петак, 10. мај 2013.

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

БОР» У борском Музеју ру-дарства и металургије отворен је Осми мајски ликовни салон Удружења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор“. Из-ложбену поставку чине 23 дела, које је, према пропозицијама Удружења, ове године одабрао селектор из Сокобање Момир Армуш, академски сликар и професор ликовне културе.

Од радова приспелих на конкурс, који расписује борско удружење ликовних уметника, селектор је направио поставку на којој је представљено 19 ау-тора. Аутори радова су различи-

тих ликовних израза и поетика, мотива и техника, па поставку чине уља на платну, акварели, акрилик, интарзија, иконопис, керамика, дигитал принт и ком-бинована техника,

Уз сталне учеснике салона, ствараоце изграђеног и препо-знатљивог ликовног израза, како је нагласила Слађана Ђурђе-кановић Мирић, директор бор-

ског Музеја, уста-нове културе која је, са Удружењем ликовних уметни-ка и организатор мајског салона, посебно радује присуство аутора млађе генерације.

Сви чланови овог удружења за-служују похвале за своју стваралачку

истрајност и жељу да раде, из-лажу, упркос чињеници да све активности обављају без ичије материјалне подршке.

Е. Драгаш

БОР» Глумци београдског По-зоришта Атеље 212 представили су се борској публици предста-вом „Матица“, у режији Горана Петровића. Публика је дугим аплаузом поздравила глумце, а нарочито Михајла Јанкетића, у улози пензионисаног заставника некадашње ЈНА, који је одлучио да се пресели из стана у подрум своје зграде и да се окружи ства-рима које су обележиле његову прошлост.

Топла и дирљива прича ’’Матице’’ делује уверљиво, као исечак из живота одбачених људи, оних који не могу, а и не желе, да се прилагоде новој ре-алности. Заставника у подруму посећују одана супруга, син без посла, пријатељ - пуковник у пензији и комшиница која по-кушава да од ситуације напра-ви атракцију за стране туристе, док се он труди да нађе матицу како би поправио стари бицикл за унука.

- Ово је изузетно занимљива прича јер Андрији долазе деца прогнана из Хрватске са уну-ком, а он са женом живи у ма-лом стану па се секира и одлучи да се пресели у подрум на ужас свих. И управо у том подруму се дешава прича, која говори о томе како се сви ми сналазимо у ситуацији где смо скучени и у времену и простору – рекао нам

је Михајло Миша Јанкетић, глумац.

- Представа говори о нашој непосредној прошлости, о љу-дима који су, не својом криви-цом, остали негде на маргинама

друштва, у неким подрумима, у просторима где више не живе него животаре. То је потрес-на прича, али има пуно хумора тако да се публика кроз тај ху-мор мало и релаксира и празни - казала је Горица Поповић, глумица.

Комад на јасан, али нена-метљив начин разматра питања морала и вредносног система, кроз трагичне и комичне мо-менте, без директне политичке димензије. Горан Петровић је текст написао по својој причи из збирке „Ближњи“ и дискретним редитељским поступком оста-вио је простор глумцима да ожи-ве ликове, а гледаоцима да сами просуђују о данашњем друштву.

Маријана Симић

Представило се 19 аутора“Матица” одушевила публику

чланове украјинског ансамбла из Харкова. Циљ организатора Мајских сусрета фолклора јес-те да богато музичко наслеђе овога краја пренесе на млађа поколења,која ће га кроз игру и песму неговати и очувати.До наредних мајских сусрета фолк-лора,организатори планирају уз-вратну посету Украјини.

Е.Д.ЗАЈЕЧАР» У Дому културе у Котлујевцу одржан je целове-черњи концерт у славу највећег хришћанског празника Васкрса. Многобројну публику, челнике града као и свештенство Тимоч-ке епархије, судећи по аплаузу и реакцијама на крају концерта, одушевили су чланови групе „Извор“ из Врања која се бави чувањем и интерпретацијом традиционалне музике Балкана. Организатор Васкршњег кон-церта били су Тимочка епархија, град Зајечар и Центар за културу града.

- Најбољи начин да просла-вимо највећи и најзначајнији празник у хришћанству, Васкр-сење господа Бога, јесте да то урадимо у Котлујевцу, насељу

које васкрсава, рекао је, об-раћајући се присутнима епископ тимочки господин Јустин. Један од разлога зашто је то тако јесте и изградња храма Успења Пре-свете Богородице у овом зајачар-ском насељу у којем је служена јутарња васкршња литургија и ове године. На изградњу тог хра-ма чекали смо 170 година - ре-као је епископ тимочки Јустин.

Д. Марушић

Отворен Осми мајски ликовни салон у Бору

Чланови групе „Извор“ из Врања интерпретрацијом традиционалне музике Балкана одушевили публику

Васкршњи концерт у Котлујевцу

БОР» У Брестовцу код Бора синоћ су завршени Мајски су-срети фолклора. Ова четво-родневна манифестација,коју је организовало Удружење грађана Вилаж- покрет за развој села из Злота окупила је омладинске и пионирске фолклорне ансамбле културно-уметничких друштава из Бора и неколико села бор-ске и зајечарске општине,али и

Завршени Мајски сусрети фолклора

БОР» У прелепом амбијенту на Борском језеру Милорад Ан-тић Пирке из Бора приредио је изложбу скулптура у слободном простору. То је осма изложба поводом првомајских празника, на којој посетиоци могу да виде тридесетак скулптура, рађених у последњих десетак година, углавном у дрвету.

- Скулптуре на отвореном простору много су слободније и лепше изгледају. Изложбу при-ређујем поводом међународног празника рада, јер првомајски

уранци, од када сам дошао у Бор, за мене имају посебан зна-чај - истиче Антић.

Изложбу Галерија скулптура у слободном простору посетио-ци ће моћи да виде током целог лета. Осим ове, Антић планира да, до краја године, приреди још четири изложбе скулптура. Прва је у Пожаревцу где ће промо-висати монографију „Портрети живота“, затим у Нишу, Пироту и Бору.

Љ.Ђ.

Скулптуре у отвореном простору

стр.10

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК

Поетски кутак

број 8петак, 10. мај 2013.

Гастрономске чаролије

Бакар се расцветавана длановима, у глави, у срцу,на простору довољном за све завичаје,у постојбини свих завичаја.

Бакар замењује сунце,бледи први завичај.Прерастамо у потомкекоји се овде рађају.

Бакарни људи хрле ка себи.Роје се три пута дневно.Расту с прецима у зеници.Живе у завичају сунца.

Милен Миливојевић

Спорт

ЗАВИЧАЈ СУНЦА

У бициклистичкој трци “Кроз Србију 2013”, од 11. до 16. јуна, такмичари ће прећи скоро 900 километара, а до сада је учешће потврдило више од 80 екипа из Европе и света.

Међународна 53. бици-клистичка трка „Кроз Србију 2013” под слоганом „Туризам и бициклизам заједно – путеви-ма римских императора“ биће посвећена обележавању великог јубилеја – 1.700 година од доно-шења Миланског едикта 313. го-дине. Старт трке биће у Нишу, а возиће се, после дужег времена, и кроз Тимочку крајину, Бор и Кладово, одакле ће се учесници запутити за Пожаревац, потом Сремску Митровицу, па Бео-град, где ће бити и циљ.

Трка ће проћи кроз важна историјска места као што су Наисус и Медијана, возиће се преко Феликс Ромулијане до Табуле Трајане, ићи ће према Виминацијуму до Сирмијума, а завршиће се у Сингидунуму.

- Ми ћемо ову трку орга-низовати по траси која ће бити врло узбудљива у такмичарском смислу. Та траса ће проузрокова-ти значајне борбе и узбуђења на

уласку у циљ, због конфигура-ције терена, а смим тим ће поз-вати и привући велики број по-сетилаца и гледалаца. Имаћемо прилику да тај већи број посети-лаца, након узбуђења и уживања у том спортском такмичењу, такође упутимо да виде и науче нешто о деловима наше земље, о археолошким налазиштима која су важна за историју светске цивилизације - рекао је Горан Петковић, државни секретар за туризам

Ова трка један је од најс-таријих спортских догађаја у Србији, а основана је на ини-цијативу новинара „Политике“ Александра Аце Бугарског, у сарадњи са листовима „Полити-ка“, „Правда“, „Време“ и Радио Београдом.

Прва Трка кроз Србију во-жена је 22. маја 1939. године, а победник је био Аугуст Пролси-нек. Први возач из Србије који је понео ловоров венац био је Радош Чубрић, док је најтро-фејнији учесник трке српски репрезентативац Микош Рња-ковић, који је побеђивао четири пута.

М. Симић

Путевима римских имератораБициклистичка трка „Кроз Србију“

Од 11. до 16. јуна, такмичари ће прећи скоро 900 километара, а учешће потврдило више од 80 екипа из Европе и света. Трка посвећена обележавању 1700 година Миланског едикта

Комбинација (не)могућа

ТрошаПрошли су првомајски и ускршњи празници. Одморили смо се

од свакодневних обавеза и уморили од празничне трпезе. Да се ја питам (а не питам се) домаћицама бих дала још неки слободан дан, да се одморе од спремања разних празничних ђаконија.

Зато вам овом приликом, драге моје домаћице, предлажем једно јело, скоро заборављено, које су спремале домаћице пре сто година у источној Србији. Брзо се припрема и идеално је за опоравак од оних силних роштиља, јагњетине и холестерола.

Интересантан назив - ТРОША и још интересантнији састојци: 2 – 3 шоље пшенице, 1 кг пилећег меса, 300 г кајмака,1 главица цр-ног лука, 300 г шаргарепе и со по укусу.

Пшеницу очистите од примеса, добро је исперите и ставите да се кува, заједно са месом. Кување траје док се кости саме не одвоје од меса. Кости извадите и остатак добро измешајте. Црни лук исецкај-те и пропржите на уљу. Када постане стакласт додајте шаргарепу.Уз стално мешање динстајте десетак минута и додајте месо, пшеницу и со по укусу. Смањите температуру и уз повремено мешање и доли-вање воде у којој се кувала пшеница и месо, динстајте још пола сата.

Када је готово, процедите воду и преко ставите кајмак. Служите топло, уз салату по вашем избору,

Иако вам изгледа да је ова комбинација немогућа, верујте, укус је савршен и што је најважније, вашем организму донеће освежење.

Мирјана Васић

Заборављено јело, старо сто година

• Појединци се богате непоштено. Већина осиромашује поштено.• Исхрана из контејнера није знак сиромаштва. Богати бацају у њих храну.

Драгомир Раденковић

• Више се ништа не дешава у рукави-цама - него у ковертама.• Са ММФ-ом пронашли смо зајед-нички језик. До краја века ћемо се споразумевати на њиховом језику.

Градимир М. Гајић

• Новац има и добру страну. Само га треба окретати!• Сваки историјски тренутак, коштао нас је географије!

Радмило Мићковић

• У Србији се не придаје много пажње модним трендовима. Носи ко шта стигне!• Он је поштен човек. Све је стекао са својих десет дугих прстију.

Ненад Ћорилић

лоБОРизми

стр.11

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 09.05. до 16.05. филм ,,Артур и Малтазарова освета“ у 18

сати » Од 09.05. до 15.05. филм ,, 96 сати – Истамбул“ у 20 сати » Од 16.05. до 22.05. филм ,, Пази кога бираш“ у 18 сати » Од 16.05. до 22.05. филм ,, Последња стража“ у 20 сати» Од 23.05. до 29.05. филм ,, Последња битка“ у 18 и 20 сати

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 8 петак, 10. мај 2013.

Биоскопски репертоар

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 11.05. - Камерни оркестар ,,Pro Classica“ – Музичка школа – Улаз слободан

» 13 – 19.05. - Филмски фестивал ,,Слободна зона“ – биоскоп ,,Звезда“ Бор

» 15.05. - Концерт класичне музике ,,Трио Аморосо“ – Музичка школа – Улаз слободан

» 18.05. - Хор ,,Viva Vox“ – Биоскоп ,,Звезда“ Бор - 20 сати - Цена улазнице 600,00 динара

» 20.05. Позоришна представа ,,Плодни дани“ – Атеље 212 – Музичка школа - 20 сати - Цена улазнице 600,00 динара

» 21.05. - Џез концерт – Влада Маричић и Тања Јавићевић – Му-зичка школа- Цена улазнице 300,00 динара – 20 сати

» 22.05. - Позоришна представа ,,Љубавник великог стила“ – Звездара театар – Музичка школа- 20 сати - Цена улазнице 600,00 динара

» 24.04. - Традиционални концерт КУД-а ,,Бор“ ,,Пролеће смо сво

Остали програми

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко СтојчевШтампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 8петак, 10. мај 2013.

БОР» Акробације спортских летелица, ултра лаке авијације, једрилица, моторних змајева, падобранци, авио моделари и симулације летења на рачуна-рима, биле су главне атракциле другог Интернационалог „Флај ин“ аеро скупа, који се у суботу, 4. маја одржао на борском ае-родрому под слоганом „Сусрет виртуелног и реалног летења“.

У програму који је трајао готово пет сати учествовали су пилоти и падобранци из Тр-стеника, Ниша, Јагодине, Бео-града, Смедерева, Костолца и Краљева.

- Оцена аеро скупа је девет плус, зато што увек може боље. Дошло је више од тридесет ле-телица. Очекивали смо више учесника, али један број је био присиљен да откаже учешће због лоших временских прили-ка. Најзначајније је да смо ус-поставили добре контаткте са људима који се баве авијацијом, не само у Србији, већ на целом Балкану. Они су дошли да виде и подрже аеро скуп и да виде аеродром, а наша жеља је била да чујемо њихово мишљење и поделимо искуства - рекао је Александар Миликић, ди-

ректор ЈП „Борски туристички центар“

И гости из других градова и посетиоци били су више него задовољни програмом који су имали прилику да виде. Бивши градоначелник Зајечара и члан Привременог органа овог града

Бошко Ничић нагласио је да се управо кроз овакве манифеста-ције афирмише аеродром у Бору који би требало да постане реги-онални, за све општине, не само у тимочком региону већ и у зони Дунав 21, која обухвата и румун-ске и бугарске општине.

- Мислим да би, уколико би аеродром био оспособљен за

карго и за цивилне летове мањих авиона, то имало огроман значај за источну Србију и за све људе из овог дела који живе и раде у иностранству, јер сада авиони нису више тако скупо превоз-но средстви и мислим да би се много више исплатило да тако

долазе код својих најближих - истакао је Бошко Ничић.

Међу најатрактивнијим де-ловима програма свакако су били скокови падобранаца и акробације лаким летелицама. Пилот Младен Стевановић, из Јагодине, лети већ педесет година на лаким летелицама, а

публици на борском аеродрому представио се низом акробација.

- Драго ми је што смо овде гости и што се публика скупила у великом броју. Време нас је послужило, а надам се да ће се ова манифестација још проши-рити и постати заиста традицио-нална, јер Бор то у потпуности заслужује - каже Стевановић.

Падобранци из Смедерева одушевили су публику скоком са хиљаду и 500 метара. Један од њих, Дарко Качавента за собом има готово две хиљаде скокова.

- Одлично је било. Извели смо демо скок са километар и по од земље и без проблема спусти-ли, цела екипа. Годинама имамо изузетно добру сарадњу са бор-ским клубом и сигурни смо да ће се та веза наставити и даље“ - каже Качавента.

У Борском туристичком цен-тру кажу да ће се и у наредном периоду трудити да Боранима и посетиоцима из других гра-дова омогуће да виде сличне догађаје, а први задатак у наред-ном периоду биће да Бор поново добије свој спортски авион на коме би могли да се обучавају пилоти и падобранци.

Дејан Ђорђевић

Акробације и падобранци одушевили БоранеОдржан други аеро митинг „Флај ин“ на борском аеродрому

ЗАЈЕЧАР»Рукометашице Заје-чара су победом над највећим ривалом екипом Јагодине прак-тично освојиле титулу Шампи-она Србије иако првество још није завршено. Зајечарке су у одличној утакмици на домаћем терену славиле резултатом 26:24, на полувремену нерешно 12:12 и тиме стекле недостижну предност од 5 бодова. Утакми-ца се играла гол за гол све до пред сам крај када су Зајечарке имале више концентрације у нападу и одбрани и утакмицу са 2 гола разлике привеле крају. Најефикаснија на мечу била је капитен Зајечара Маја Зебић са постигнутих 7 голова. Рукоме-

ташице Зајечара ће наредног викенда играти и на завршни-ци Купа Србије у Крагујевцу. Утакмица је одиграна у сјајном амбијенту пред 1100 љубитеља рукомета.

-Квалитет екипе потврђује и чињеница да четиврту годи-ну за редом влада женским ру-кометом у Србији без иједног пораза - рекао је након утакми-це на конференцији за новина-ре Живојин Максић, тренер Зајечарки.

Д.Марушић

Зајечарке обезбедиле титулуРукометашице Зајечара победиле екипу Јагодине и практично освојиле титулу Шампиона Србије пре краја првенства

БОР» Борске рукометашице завршиле су такмичење у источ-ној групи Прве лиге на шестом месту на табели, са 11 победа, нерешеним исходом и десет по-раза. У последњем колу, у Бору, статус рукометног суперлига-ша потврдило је Кучево, које је савладало домаћу екипу 32:19 и завршило такмичење са ре-кордне 22 победе у исто толико утакмица. Књажевац је у сезони освојио осмо место на табели, други тим зајечарских рукоме-ташица пласирао се на десето место, док је последње, дванаес-

то, заузео кладовски Ђердап, са само бодом у 22 кола.

Б.О.

Старији пионир Павле Кр-смановић из Џудо клуба Бор и млађе пионирке Анђела Мла-деновић из Бора и Анита Зену-ни из Омладинског џудо клуба освојили су златне медаље на џудо првенствима централне Србије, у Нишу. Пласман на државно првенство обезбедило је још девет старијих и млађих пионира Џудо клуба „Бор“.

Б.О.

Крај сезоне за рукометашице

Злато за џудисте