Download - O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf

7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf

1/1021


2/1021

Aleksis de TokvilO DEMOKRATIJI U AMERICI

Preveo s francuskogIVOJIN IVOJNOVI

IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIASREMSKI KARLOVCI

CIID (Centar za istraivako-izdavaku delatnost) - TITOGRAD 1990.

Biblioteka THEORIA

Urednik ZORAN STOJANOVI


3/1021

Recenzenti: SRETEN MARI i ZORAN STOJANOVI

Korektori: JOVANKA STOJIEVI i DOBRILA VUIEVIKompjuterski slog: GRAFIAR, Novi Sad

Naslov originalaAlexis de Tocqueville,De la democratie en Amerique,

d. Gallimard, Paris 1986.

Redakcija i administracija

21000 Novi Sadekspirova 11/19Tel.: (021) 365-467

tampa Prosveta Novi Sad"Novi Sad, Stevana Sremca 13


4/1021

PRVA KNJIGA

NAPOMENA UZ DVANAESTO IZDANJE[1]

Ma koliko krupni i iznenadni bili dogaaji koji su se za tren zbili pred naim

oima, pisac ovog dela ima prava da kae da ga oni nisu nimalo iznenadili. Ovu samknjigu pisao, pre petnaest godina, obuzet jednom jedinom milju: o skorom,neodoljivom, sveoptem nastupanju demokratije u svetu. Proitajte je opet, pa etena svakoj strani naii na sveano upozorenje koje podsea da se oblik drutvamenja, menja se stanje oveanstva i blii se jedna nova budunost.

Na elu su bile ispisane ove rei:Postupni razvoj jednakosti delo je provienja. Takva su mu glavna svojstva:

sveopti je, trajan, svakodnevno izmie ljudskoj moi, sva zbivanja i svi ljudisluili su tome razvoju. Da li bi bilo mudro verovati da bi jedno pokolenje moglozaustaviti drutveno kretanje koje tee od davnina? Mislite li da e demokratija,

poto je sruila feudalizam i pobedila kraljeve, ustuknuti pred buroazijom i

bogataima? Hoe li se zaustaviti sada kad je postala tako snana, a protivnici jotako slabi?

ovek koji je, u monarhiji koju je Julska revolucija vie uvrstila no to ju jeuzdrmala, ispisao te redove to su se kroz zbivanja ispostavili proroanskim, smedanas bez bojazni da ponovo privue panju javnosti na svoje delo.

Valja mu isto tako dopustiti da doda da sadanje okolnosti pridaju njegovoj knjizi


5/1021

aktuelnost i praktinu korisnost kakve nije imala kad se prvi put pojavila.Tada je postojalo kraljevstvo. Danas je ono srueno. Amerike institucije, koje

su za monarhijsku Francusku bile samo predmet zanimanja, za republikanskuFrancusku treba da budu predmet prouavanja. Novu vlast ne zasniva samo silanego i dobri zakoni. Posle borca, zakonodavac. Onaj rui, ovaj utemeljuje. Svaki

treba da izvri svoje delo. Sad se vie ne pita hoemo li u Francuskoj imatikraljevstvo ili republiku, nego nam ostaje da vidimo hoemo li imati nemirnurepubliku ili spokojnu republiku, republiku postojanu ili nepostojanu, republikumiroljubivu ili ratniku, republiku liberalnu ili tlaiteljsku, republiku koja ugroavasveta prava vlasnitva i porodice ili republiku koja ih priznaje i potvruje. Strahovit

problem, ije je reenje vano ne samo za Francusku nego i za celi svet. Akospasemo sebe, spasavamo u isti mah i sve narode to nas okruuju. Ako seupropastimo, upropaujemo sa nama i sve njih. Ako budemo imali demokratskuslobodu ili ako pak budemo imali demokratsku tiraniju, sudbina sveta nee biti ista,pa se moe rei da danas od nas zavisi hoe li se najzad republika svugdeuspostaviti ili e se svugde ukinuti.

A taj problem, koji smo mi tek postavili, Amerika je reila pre vie od ezdesetgodina. Naelo suverenost naroda, koje smo mi kod nas jue ustoliili, onde vlada upotpunosti ve ezdeset godina. Ono se onde primenjuje najneposrednije,najneogranienije, najapsolutnije. Ve ezdeset godina, narod koji je od tog naelastvorio izvor svih svojih zakona, neprestano raste po broju stanovnika, kao teritorija,

po bogatstvu, a imajte naroito u vidu i to da je za to vreme ne samo najvie


6/1021

napredovao nego je bio i najstabilniji od svih naroda sveta. Dok su sve narodeEvrope tamanili ratovi ili razdirali graanski razdori, ameriki narod jedini je ucivilizovanom svetu ostao u miru. Gotovo celu Evropu potresale su revolucije;

Amerika nije imala ak ni pobuna; republika nije onde remetila, nego uvala prava;lina svojina bila je onde vema zajemena nego u ikojoj zemlji sveta, anarhija je u

njoj ostala isto tako nepoznata kao i despotizam.Gde bismo drugde mogli nai veih nada i veih pouka? Ne svraajmo pogled

ka Americi zato da bismo ropski preslikavali ustanove koje je ona sebi stvorila, veda bismo bolje shvatili kakve nama odgovaraju, ne toliko da bismo odande crpliprimere, ve da bismo crpli pouke, da bismo zajmili naela njenih zakona vie nego

njihove pojedinosti. Zakoni Francuske Republike u mnogim sluajevima mogu i trebada budu drugaiji nego oni koji vladaju u Sjedinjenim Dravama, ali naela na kojimase zasnivaju amerike ustanove, ta naela reda, meusobne uravnoteenostipojedinih vlasti, naela istinske slobode, iskrenog i dubokog potovanja pravaneophodna su svim republikama, treba da budu zajednika svima, i moe seunapred rei da e onde gde se ta naela ne budu stekla republika ubrzo prestatida postoji.

1848.

UVOD

Meu novim predmetima posmatranja koji su mi za mog boravka u Sjedinjenim


7/1021

Dravama privlaili panju, nijedan mi nije toliko pao u oi koliko graanskaednakost. Nije bilo teko otkriti ogroman uticaj koji ta prva injenica vri nadrutvena kretanja; ona usmerava graansku svest, daje izvestan kroj zakonima;onima koji vladaju postavlja nova naela, a graanima uliva svojstvene navike.

Ubrzo sam uoio da se uticaj iste te injenice prostire i daleko izvan politikih

obiaja i zakona i da graanska jednakost isto tako mono dejstvuje na graanstvokoliko i na vladu: ona stvara izvesria shvatanja, budi izvesna oseanja, sugeriraobiaje, a uobliava i sve ono to sama ne stvara.

Tako sam, dakle, to sam vie prouavao ameriko drutvo, sve vie video ugraanskoj jednakosti ono izvorite iz koga kao da proizilazi svaka pojedinost i

neprestano sam je viao pred sobom kao sredinju taku u kojoj su se sticala svamoja zapaanja.A onda sam upravio misli ka naoj hemisferi, i uinilo mi se da i tu razabiram

neto slino prizoru koji mi je pruao Novi svet. Uoio sam kako se graanskaednakost, mada nije dostigla krajnje granice kao u Sjedinjenim Dravama, njimasvakim danom sve vie blii; i uinilo mi se da se i kod nas brzo primie vlast istetakve demokratije kakva vlada u amerikom drutvu.

U tome asu rodila mi se zamisao o knjizi koju itate.Jedna velika demokratska revolucija odvija se meu nama; svi je vide, ali svi ne

sude jednako o njoj. Jedni je smatraju neim novim, i drei da je sluajan dogaaj,nadaju se da e je jo moi zaustaviti; drugi je smatraju nesavladivom, jer im se ini

da je ona najneprekidnija i najustrajnija stvar u istoriji.


8/1021

Pomiljam za asak kakva je bila Francuska pre sedam stotina godina: vidim jeizdeljenu meu malobrojnim porodicama koje poseduju zemlju i vladajustanovnicima; pravo zapovedanja prelazi tada nasledstvom s kolena na koleno; ljudiimaju samo jedno sredstvo da deluju jedni na druge, silu; nalazimo samo jedan izvormoi, zemljini posed.

Ali evo gde se zainje politika mo svetenstva i ubrzo se iri. Svetenstvootvara svoje redove svima, siromahu i bogatau, puaninu i plemiu; jednakostpoinje prodirati putem crkve u samu vlast, i onaj koji je, kao kmet, tavorio uveitom ropstvu stupa, kao svetenik, usred plemia i esto stoluje iznad kraljeva.

Kako drutvo vremenom biva sve civilizovanije i postojanije, razliiti odnosi

izmeu ljudi postaju sloeniji i mnogobrojniji. Potreba za graanskim zakonima sveae se osea. Tada se javljaju pravnici; izlaze iz tame sudnica i pranjavih budakapisarnica i zasedaju na vladarskom dvoru uz feudalne velikae prekrivenehermelinom i oklopima.

Kraljevi se upropauju u golemim poduhvatima; plemii se iscrpljuju u ratovanjuza svoj raun; graani se bogate trgovinom. Uticaj novca poinje se oseati udravnim poslovima. Trgovina postaje novi izvor moi, a finansijeri postaju politikasnaga koju i preziru i laskaju joj.

Malo pomalo i prosveenost se iri; vidimo kako se budi smisao za knjievnost iumetnost; i duhovne sposobnosti postaju sad inilac uspeha; nauka je jedno odsredstava vladanja, inteligencija je jedna od drutvenih snaga; obrazovani stupaju u

avne poslove.


9/1021

Meutim, to se vie otkrivaju novi putevi da se doe do moi, vidimo kakoopada vrednost porekla. U XI veku plemstvo je bilo od neprocenjive vrednosti; u XIIIono se kupuje; prva takva dodela plemstva bila je 1278, i jednakost se najzad uvlaiu vlast putem same aristokratije.

Tokom sedam stotina proteklih godina deavalo se katkad da su plemii, u borbi

protiv kraljevske vlasti ili da bi preoteli mo suparnicima, davali izvesnu politikumo puku.

Jo se ee vialo da kraljevi daju uea u upravljanju niim klasama u dravi,da bi potisnuli aristokratiju.

U Francuskoj su se kraljevi pokazali najaktivniji i najpostojanijim izjednaiteljima.

Kad su bili ambiciozni i jaki, radili su na tome da puk uzdignu na nivo plemstva; akad su bili umereni i slabi, doputali su da narod stane i iznad njih samih. Jedni supomagali demokratiji svojom darovitou, drugi svojim manama. Luj XI i Luj XIVstarali su se da pod svojim prestolom sve izjednae, a Luj XV se najposle sa svojimdvorom spustio u prah.

Otkako su graani poeli posedovati zemlju i izvan zakupa od feudalaca, a

pokretno bogatstvo, budui poznato, moglo i samo da utie i pribavlja mo, svaki jeizum u umeima, svako usavrenje u trgovini i proizvodnji stvaralo nove elementeednakosti meu ljudima. Od toga asa, svi postupci koji se otkrivaju, sve potrebekoje se raaju, sve elje koje trae da budu zadovoljene znae napredak kasveoptem izjednaavanju. Sklonost ka raskoi, ljubav prema ratovanju, vlast mode,

najpovrnije strasti ljudskog srca kao i one najdublje, sve kao da slono radi na

t d i i b t b ti i


10/1021

tome da osiromai bogate a obogati siromane.Otkako su radovi ljudskog uma postali izvor moi i bogatstva, svako

unapreenje nauke, svako novo saznanje, svaka nova ideja morali su se smatratizametkom moi nadohvat narodu. Pesnitvo, govornitvo, pamenje, ari duha,vatrometi uobrazilje, duboke misli, svi ti darovi koje nebo deli nasumce, koristili su

demokratiji, pa i kad su bili u posedu njenih protivnika, ipak su sluili njenoj stvaritime to su isticali prirodnu veliinu oveka; tekovine demokratije irile su se, dakle,sa tekovinama civilizacije i prosveenosti, a knjievnost je bila arsenal otvorensvima, u koji su slabi i siromani svakodnevno dolazili po oruje.

Kad listamo stranice nae istorije, ne nailazimo takorei ni na jedan krupan

dogaaj u proteklih sedamsto godina koji nije ispao u korist jednakosti.Krstaki ratovi i ratovi sa Englezima desetkuju plemie i rasparavaju njihovezemlje; uspostavljanje optina uvodi demokratsku slobodu usred feudalnemonarhije; izum vatrenog oruja izjednaava seljaka i plemia na bojnom polju,tamparstvo prua podjednaku hranu njihovoj inteligenciji; pota donosi videlo naprag kolibe siromaha kao i pred kapije palata; protestantizam ui da su svi ljudi u

stanju da nau put do neba. Amerika, kad je otkrivena, otvara uspenimpoduhvatima hiljade novih puteva i neznanom pustolovu nudi bogatstvo i mo.

Ako razmotrite ta se od XI veka zbiva u Francuskoj svakih pedeset godina,svakako ete zapaziti da se na kraju svakog takvog perioda desila jedna dvostrukarevolucija u stanju drutva. Plemi se spustio na drutvenoj lestvici, puanin se

popeo; jedan se sputa, drugi se penje. Svako pola veka pribliava ih i oni e se

k ti


11/1021

uskoro sresti.A to nije svojstveno samo Francuskoj. Na koju god stranu bacili pogled,

opaamo kako se ista revolucija nastavlja u svem hrianskom svetu.Svugde smo videli kako su razni dogaaji u ivotu nacija ispali u korist

demokratije; svi su joj ljudi pomagali svojim naporima: i oni koji su smerali da

doprinesu njenim uspesima i oni koji nisu ni pomiljali da joj slue; i oni koji su se zanju borili, a i oni koji su se izjasnili kao njeni neprijatelji; svi su, jedni preko drugih, biligonjeni istim putem, svi su radili zajedniki, jedni i protiv svoje volje, drugi i neznajui, slepa orua u rukama Boijim.

Postupni razvoj graanske jednakosti delo je, dakle, Provienja, takva su mu

glavna svojstva: sveopti je, trajan, svakodnevno izmie ljudskoj moi; sva zbivanja isvi ljudi slue tome razvoju.Da li bi bilo mudro verovati da e napori jednog pokolenja moi zaustaviti takvo

drutveno kretanje koje tee od davnina? Mislite li da e demokratija, poto jesruila feudalizam i pobedila kraljeve, ustuknuti pred buroazijom i bogataima?Hoe li se zaustaviti sada kad je postala tako snana, a protivnici joj tako slabi?

Kuda li mi to idemo? Niko to ne bi umeo rei; jer ve nam nedostaju mere zaporeenje: drutvena jednakost u nae je dane vea meu hrianima nego to je uikoje doba bila u ikojoj zemlji na svetu; tako nam veliina onog to je ve uinjenoonemoguava da predvidimo ta se jo moe uiniti.

Cela ova knjiga koju poinjete itati napisana je pod utiskom neke vrste pobone

strave koju je u pievoj dui izazvao prizor te neodoljive revolucije to ve toliko

k k k ih k i k j i d idi k k d j d


12/1021

vekova koraa preko svih prepreka i koju i danas vidimo kako napreduje usredruevina koje je oborila.

Nije nuno da Bog sam progovori da bismo otkrili pouzdane znake njegove volje;dovoljno je da ispitamo kakvo je uobiajeno kretanje prirode i stalni smer zbivanja; ida Tvorac ne podigne glas, znam da zvezde hode prostorom po krivuljama koje je

njegov prst ocrtao.Kad bi dugotrajno posmatranje i iskreno promiljanje navelo ljude naeg doba da

uvide da je postupni i sve vei razvoj jednakosti u isti mah i prolost i budunostnjihove istorije, ve samo to otkrie pridalo bi tome razvoju svojstvo volja Svevinjeggospodara. Hteti zaustaviti demokratiju inilo bi se onda boriti se protiv samoga

Boga, te bi narodima preostalo samo da se povinuju drutvenom stanju koje imProvienje namee.ini mi se da hrianski narodi pruaju danas stravian prizor: kretanje koje ih

nosi ve je dovoljno snano, te se ne moe zaustaviti, a nije jo dovoljno brzo da bise ljudi odrekli nade da mogu njime upravljati; sudbina njihova u njihovim je rukama,ali uskoro e im izmai.

Pouiti demokratiju, podstai, ako se moe, verovanja koja su joj svojstvena,proistiti njen moral, uiniti joj kretanje ravnomernim, zameniti malo pomaloneiskustvo umeem u javnim poslovima, njene slepe nagone zameniti spoznajom onjenim istinskim interesima; upravljanje njome prilagoditi okolnostima i ljudima, to jeprva meu dunostima koje se u nae dane nameu onima koji upravljaju drutvom.

Jednome sasvim novom svetu treba novo politiko umee.

Ali na to mi i ne mislimo: naavi se usred brze reke uporno upiremo oi u


13/1021

Ali na to mi i ne mislimo: naavi se usred brze reke, uporno upiremo oi uponeku olupinu koju jo opaamo na obali, dok nas struja nosi i vue unatrake kaponorima.

Nema naroda u Evropi u kojeg je velika revolucija to sam je opisao breuznapredovala nego u nas; ali ona se u nas uvek kretala nasumce.

Nikada nai dravni poglavari nisu pomiljali da ita unapred za nju pripreme;ona se odvijala protiv njihove volje ili bez njihova znanja. Najmoniji, najumniji inajmoralniji stalei nacije nisu se nimalo trudili da njome ovladaju i upravljaju.Demokratija je, dakle, bila preputena svojim divljim nagonima; rasla je kao onadeca liena oinskog staranja, to rastu sama po ulicama naih gradova i upoznaju

samo poroke i bedu drutva. Za njeno postojanje kao da se nije ni znalo, a ona seve odjednom doepala vlasti. Svako se onda pokorno potinio i najsitnijim njenimprohtevima; oboavali su je kao simbol moi; kad je, potom, oslabila usledsopstvenih preterivanja, zakonodavci su nepromiljeno naumili da je unite, umestoda nastoje da je poue i poprave, pa ne elei da je naue vladati, mislili su samona to kako da je istisnu iz vlasti.

Iz toga je proizalo to da se demokratska revolucija dogodila u drutvenoj graia da je nije bilo u zakonima, idejama, navikama i moralu, to bi bila promena nunada bi ta revolucija postala korisna. Tako imamo demokratiju bez onoga to treba daublai njene mane a istakne joj prirodne prednosti; te videi ve zla koja ona donosisobom, ne znamo jo dobra koja moe doneti.

Dok je kraljevska vlast, oslanjajui se na aristokratiju, mirno upravljala evropskim

narodima drutvo je i usred bede uivalo izvesne vrste blagodeti koje danas


14/1021

narodima, drutvo je, i usred bede, uivalo izvesne vrste blagodeti, koje danasteko moemo da razumemo i da cenimo.

Mo nekolicine podanika postavljala je nesavladive prepreke vladarevoj tiraniji; akraljevi, oseajui, uostalom, da u oima puka imaju gotovo boansko svojstvo, basu iz toga strahopotovanja koje su ulivali crpli volju da ne zloupotrebljavaju svoju

vlast.Nalazei se na ogromnom odstojanju od puka, plemii su istovremeno njegovoj

sudbini poklanjali onakvu blagonaklonu i spokojnu panju kao pastir svome stadu; papremda nisu u siromahu gledali nekoga sebi ravnog, bdeli su nad njegovomsudbinom kao nad neim to im je Provienje poverilo na uvanje.

Budui da nije imao ni predstavu o nekakvom drugaijem drutvenom poloajunego to je bio njegov, te nije ni zamiljao da bi se ikad mogao izjednaiti sglavarima, narod je primao njihova dobroinstva, a prava im nije osporavao. Voleoih je kad su bili milostivi i pravedni, a njihovoj strogosti potinjavao se bez muke ibez ponienja kao neizbenim nevoljama koje mu alje Boja ruka. Praksa i obiajipostavljali su, uostalom, granice tiraniji i uspostavljali neku vrstu prava i usred

silnitva.Poto ni plemi nije ni pomiljao da bi mu ko hteo oteti povlastice koje je

smatrao legitimnim, a kmet je svoju podreenost smatrao posledicomnepromenjivog prirodnog poretka, moemo pojmiti to se nekakva meusobnablagonaklonost mogla uspostaviti izmeu tih dveju klasa koje je sudbina tako

nejednako darovala. Jeste tada bilo u drutvu nejednakosti, bede, ali due nisu bile

uniene


15/1021

uniene.Ljude ne izopaava vlast ili navikavanje na poslunost, ve korienje moi koju

smatraju nezakonitom i poslunost vlasti koju smatraju uzurpiranom i ugnjetakom.S jedne strane bila su blaga, sila, dokolica, a sa njima i probirljivost u raskoi,

profinjenost ukusa, duhovna uivanja, kult umetnosti; s druge, rad, prostota i

neznanje.Ali i usred toga neukog i neotesanog mnotva nailazilo se na snane strasti,

plemenita oseanja, duboku veru i sirove vrline.Tako sazdana drutvena zajednica mogla je imati postojanosti, moi, a naroito

slave.

Ali evo gde se staleke razlike remete; pregrade izmeu ljudi umanjuju se;posedi se rasparavaju, vlast se deli, prosveenost iri, pameti se izjednauju;drutveno stanje postaje demokratsko, i carstvo demokratije uspostavlja senajposle mirnim putem u institucijama i obiajima.

Zamiljam onda jedno drutvo u kome bi svi, videi u zakonu svoje delo, volelizakon i bez muke mu se potinjavali; u kome bi se autoritet vlasti uvaavao kao

nuan, a ne kao od Boga dat, te ljubav prema dravnom poglavaru ne bi bilanekakva strast, nego jedno razlono i spokojno oseanje. Poto bi svako imaoprava i bio siguran da e ta prava sauvati, izmeu svih stalea uspostavilo bi seedno muevno poverenje i kao nekakva uzajamna blagonaklonost, isto tako dalekai od oholosti kao i od ponienja.

Poznajui svoje istinske interese, narod bi shvatao da treba prihvatati i obaveze

ako se elimo koristiti blagodetima drutva Slobodno udruivanje graana moglo bi


16/1021

ako se elimo koristiti blagodetima drutva. Slobodno udruivanje graana moglo bionda zameniti pojedinanu mo plemia, a drava bi bila zatiena i od tiranije i odbezvlaa.

Shvatam da u tako ustrojenoj dravi drutvo nee biti nepromenljivo; alidrutvena kretanja moi e u njoj biti ravnomerna i postupna; ako i bude u njoj

manje sjaja nego u aristokratskoj, bie bar i manje bede; uivanja e se u njoj manjedovinuti do vrhunca, ali e blagostanje biti u veoj meri sveopte; uenost e bitimanje visoka, ali i neznanje ree; oseanja manje snana, ali i obiaji pitomiji;zapaae se manje poroka i zloina.

Umesto oduevljenja i arke vere, prosveenost i iskustvo postizae ponekad od

graana velike rtve; poto je svaki ovek podjednako slab, oseae podjednakupotrebu za svojim blinjima; a znajui da njihovu podrku moe dobiti samo poduslovom da sa njima sarauje, lako e otkriti da se za njega lini interespoistoveuje sa optim.

Nacija, uzeta u celini, bie manje blistava, manje slavna, manje snana moda;ali u njoj e blagostanje veine graana biti vee, i narod e se pokazati smirenijim,

ne to nee imati nade da e mu biti bolje, nego to e znati da mu je dobro.Ako sve i ne bi bilo dobro i korisno u takvom poretku, drutvo bi bar usvojilo sve

to takav poredak moe pruiti korisnog i dobrog, a ljudi bi, naputajui zauvekdrutvene prednosti koje moe da prui aristokratija, stekli sva dobra koja moeponuditi demokratija.

Ali ta smo mi, napustivi drutveni poredak naih predaka, odbacivi njihove

institucije ideje i obiaje ta smo mi stekli umesto toga?


17/1021

institucije, ideje i obiaje, ta smo mi stekli umesto toga?Ugled kraljevske vlasti iezao je, a nije zamenjen visokim dostojanstvom

zakona; u nae vreme, narod prezire vlast, ali je se boji, a strah otima od njega vienego to je nekada davalo potovanje i ljubav.

Zapaam da smo unitili individualne egzistencije koje su mogle pojedinano da

se bore protiv tiranije; ali vidim da je samo vlast nasledila sve prerogative oteteporodicama, korporacijama ili pojedincima: namesto ponekad ugnjetake sileednoga malog broja graana, ali koja je odravala drutveni poredak, nastupila je,dakle, slabost sviju.

Rasparavanje imetaka smanjivalo je rastojanje koje je delilo siromaha od

bogataa; ali time to su se pribliili, oni kao da su nali novih razloga da se mrze, ibacajui jedan na drugog poglede pune straha i zavisti, jedan drugog potiskuju savlasti; ni za jednog ni za drugog ne postoji pojam prava, i sila im se obojici iniedinim razlogom sadanjeg stanja i jedinim jemstvom budunosti.

Siromah je sauvao veinu predrasuda svojih dedova, ali bez njihove vere;njihovo neznanje, ali bez njihovih vrlina; prihvatio je, kao pravilo za svoje postupke,

doktrinu interesa, ali bez njenog pravog poznavanja, a sebinost mu je isto tolikoslepa koliko mu je nekada slepa bila i odanost.

Drutvo je mirno, ne zato to je svesno svoje snage i blagostanja, ve naprotivzato to veruje da je slabo i nemono; boji se da e izdahnuti ako uini kakav napor:svako osea zlo, ali niko nema hrabrosti ni energije neophodne da se potrudi radi

boljitka; imamo elje, aljenja, ucveljenost i radosti koje ne daju nita vidljivog ni

trajnog nalik na starake strasti koje dovode samo do nemoi


18/1021

trajnog, nalik na starake strasti koje dovode samo do nemoi.Tako smo napustili ono to je nekadanje stanje moglo pruati dobrog a da

nismo stekli ono to bi sadanje stanje moglo nuditi korisnog; sruili smoaristokratsko drutvo, pa stojei samozadovoljno usred ruevina staroga zdanja,kao da hoemo da se u njima zauvek nastanimo.

Ni ono to se dogaa u misaonom svetu nije manje alosno.Ometana u svom hodu ili preputena bez potpore svojim nesreenim strastima,

demokratija je u Francuskoj oborila sve to joj se nalo na putu, uzdrmala ono tonije unitila. Nismo videli da je malo pomalo ovladala drutvom da bi u njemu mirnimputem uspostavila svoju mo; nije prestala koraati usred nereda i bojnog metea.

Obuzet borbenim arom, prekoraujui prirodne granice svog ubeenja podpritiskom ubeenja i preterivanja svojih protivnika, svako gubi iz vida pravi predmetkome tei i rei mu malo odgovaraju istinskim oseanjima i skrivenim porivima.

Otud ova udesna zbrka kojoj smo prinudni svedoci.Uzalud traim po seanju, ne nalazim nita to bi zasluivalo da zada vie bola i

izazove vie saaljenja nego ovo to nam se zbiva pred oima; izgleda da su se u

nae doba pokidale veze koje spajaju miljenje sa sklonostima i dele s uverenjima;saglasnost koja se oduvek zapaala izmeu oseanja i ideja ljudi kao da jeunitena, i reklo bi se da su svi zakoni duhovne analogije ukinuti.

Jo sreemo meu nama hriane pune revnosti, ija pobona dua voli da sehrani istinama zagrobnog ivota; oni e se, bez sumnje, pokrenuti u prilog ljudske

slobode, koja je izvor svake moralne uzvienosti. Hrianstvu, koje je sve ljude

izjednailo pred Bogom, nee biti nemilo da vidi sve graane jednake pred


19/1021

izjednailo pred Bogom, nee biti nemilo da vidi sve graane jednake predzakonom. Ali nekim udnim sticajem okolnosti, religija se uhvatila u kolo sa silamakoje demokratija obara, i esto joj se deava da odbacuje jednakost, koju inaevoli, i da proklinje slobodu kao kakvog neprijatelja, a kad bi je uzela za ruku, moglabi osvetiti njene napore.

Pored tih pobonih ljudi, otkrivam i druge, iji su pogledi uprti vie u zemlju negou nebo; pristalice slobode, ne samo zato to u njoj vide ishodite najplemenitijihvrlina, nego naroito zato to je smatraju izvorom najveih blagodeti, oni iskrenoele da obezbede njeno carstvo te da svi ljudi okuse njena dobroinstva: shvatamda e oni pohitati da prizovu religiju u pomo, jer moraju znati da se ne moe

uspostaviti carstvo slobode bez carstva morala, niti utemeljiti moral bez verovanja;ali opazili su religiju u redovima svojih protivnika, i to im je dosta: jedni je napadaju,a drugi se ne usuuju da je brane.

Proli vekovi videli su niske i potkupljive due kako preporuuju ropstvo, dok suse nezavisni duhovi i blagorodna srca borili bez nade da spasu ljudsku slobodu. Ali unae dane esto sreemo ljude po prirodi plemenite i ponosne, a miljenje im je u

direktnoj suprotnosti s njihovim sklonostima, te hvale poniznost i niskost, koje saminisu nikad pokazivali. Ima ih i drugih, koji, naprotiv, o slobodi govore kao da bi moglioseati to je u njoj sveto i veliko, i buno trae za oveanstvo prava koja su samiuvek poricali.

Opaam ljude vrle i miroljubive, koje njihovo estito vladanje, smirene navike,

imetak i znanje prirodno stavljaju na elo ljudstva koje ih okruuje. Puni iskrene

ljubavi prema otadbini, oni su spremni da za nju prinesu velike rtve: meutim,


20/1021

j p , p j p ,civilizacija nalazi esto u njima protivnike; oni brkaju njene zloupotrebe s njenimblagodetima, a u njihovom mnenju pojam zla je nerazluivo spojen s pojmomnovoga.

Bliske njima vidim i neke druge, koji, u ime progresa, nastojei da oveka

materijalizuju, hoe da nau to je korisno ne marei za ono to je pravo, naukudaleko od verovanja i blagostanje odvojeno od vrline: ovi sebe nazivaju zatonicimamoderne civilizacije i bezono joj staju na elo, uzurpirajui mesto koje im sepreputa, a koje im osporava njihova nedostojnost.

Gde smo, dakle, sada?

Poboni ljudi bore se protiv slobode, a prijatelji slobode napadaju religiju;plemeniti i blagorodni duhovi hvale ropstvo, a niske i ropske due preporuujunezavisnost; estiti i prosveeni graani neprijatelji su svakog progresa, dok ljudibez rodoljublja, ljudi nedolinog vladanja proglaavaju sebe apostolima civilizacije iprosveenosti!

Zar su svi vekovi bili nalik naem? Je li ovek uvek, kao u nae dane, video pred

sobom takav svet u kome se nita ne usklauje, u kome je vrlina bez stvaralakogdara, a stvaralatvo bez asti; u kome se ljubav prema redu brka sa sklonou katiraniji, a sveti kult slobode s prezirom prema zakonima; u kome savest baca tekmutnu svetlost na ljudske postupke; u kome se vie nita ne ini zabranjeno, nidoputeno, ni poteno, ni sramno, ni istinito, ni lano?

Da li da pomislim da je Tvorac stvorio oveka da bi ga ostavio da se beskrajno

koprca u misaonoj bedi koja nas okruuje? Ne bih to mogao verovati: Bog priprema


21/1021

p j j j g g p pevropskim drutvima postojaniju i mirniju budunost; ne znam njegove naume, alineu prestati da u njih verujem samo zato to ne mogu da ih prozrem, a radijesumnjam u svoju pamet nego u njegovu pravinost.

Ima jedna zemlja na svetu gde je velika drutvena revolucija o kojoj govorim

priblino dostigla, ini se, svoje prirodne granice; ona se onde dogodila jednostavnoi lako, ili bi se jo pre moglo rei da ta zemlja vidi rezultate demokratske revolucijekoja se odvija u nas, a da i nije imala samu revoluciju.

Iseljenici koji su otili u Ameriku i onde se nastanili poetkom XVII veka nekakosu izdvojili naelo demokratije od svih onih protiv kojih su se borili u starim

evropskim drutvima, pa su jedino njega presadili na obale Novog sveta. Tu je onomoglo da raste u slobodi, i koraajui uporedo s naravima, moglo je mirnim putemda se razvije u zakonima.

ini mi se van sumnje da emo i mi, ranije ili kasnije, doi, kao i Amerikanci, dogotovo potpune graanske jednakosti. Ne zakljuujem otuda da nam je sueno daednog dana, iz takvoga drutvenog stanja, izvedemo politike konsekvence kakve

su Amerikanci iz njega izveli. Daleko sam od toga da verujem da su oni pronaliedini oblik vlasti koji demokratija moe za sebe da izabere; ali dovoljno je da uzrokiz koga se raaju zakoni i obiaji bude u dve zemlje istovetan pa da nam bude odogromnog znaaja da saznamo ta je on proizveo u svakoj od njih.

Nisam, dakle, samo zato posmatrao Ameriku da bih zadovoljio radoznalost,

uostalom opravdanu; hteo sam da naem i pouku kojom bismo se mogli koristiti.

Grdno bi se prevario onaj ko bi pomislio da sam hteo da piem slavopojku; ko god


22/1021

p j p p p j gproita ovu knjigu sasvim e se uveriti da mi nije to bila namera; cilj mi nije bilo ni toda preporuim ovakav ili onakav oblik vlasti uopte; jer ja sam od onih koji veruju dagotovo nikad nema apsolutne valjanosti u zakonima; nisam ak imao na umu ni daprosudim da li je drutvena revolucija, ije mi se nastupanje ini neodoljivim,

probitana ili pogubna za oveanstvo; uzeo sam tu revoluciju kao svren in, ili kaoin koji je blizu izvrenja, pa sam meu narodima koji su doiveli da se ona u njihdogodi potraio onaj u koga je ona dostigla najpotpuniji i najmirniji razvoj, kako bihasno razabrao njene prirodne posledice i sagledao, ako je moguno, nain da seona uini korisnom ljudima. Priznajem da sam u Americi video vie nego samo

Ameriku; traio sam u njoj jedan obrazac same demokratije, njenih sklonosti, njenogkaraktera, njenih predrasuda, njenih strasti; hteo sam da je upoznam, ma i samozato da bih bar saznao emu treba da se od nje nadamo ili pribojavamo.

U prvome delu ovog rada pokuao sam, dakle, da pokaem pravac u kome jedemokratija, predavi se u Americi svojim sklonostima i preputena, gotovo bezsputavanja, svojim nagonima, prirodno usmeravala zakone, kako je delovala na

vlasti i uopte kakvu je mo postizala u javnim poslovima. Hteo sain da saznam kojasu dobra i koja zla to ih ona proizvodi. Istraivao sam koje su merepredostronosti Amerikanci preduzimali da je usmeravaju, a koje pak nisu, inastojao sam da razaberem uzroke koji joj omoguuju da vlada drutvom.

Cilj mi je bio da u drugome delu prikaem uticaj graanske jednakosti i vlasti

demokratije na graansko drutvo, na navike, ideje i vladanje ljudi; ali oseam

manje ara za ostvarenje te zamisli. Pre no to bih mogao da tako izvrim zadatak


23/1021

koji sam sebi postavio, moj rad bi postao gotovo izlian. Drugi jedan pisac trebauskoro da prikae itaocima glavne crte amerikih naravi, a on e, zaklanjajuilakim velom ozbiljnost te slike, pridati istini takve ari kakvima je ja ne bih umeo

ukrasiti.

[2]

Ne znam jesam li uspeo da prikaem ono to sam video u Americi, ali siguransam da sam iskreno imao tu elju i da nikad nisam do moda nehotice popustio potrebi da injenice prilagodim idejama, umesto da ideje potiniminjenicama.

Kad se neto moglo ustanoviti pomou pisanih dokumenata, starao sam se da

pribegnem originalnim tekstovima i najautentinijim i najcenjenijim delima.[3] Izvoresam oznaio u napomenama, i svako e ih moi proveriti. Kad je re o miljenjima,o politikoj praksi, o zapaanjima o moralu, nastojao sam da konsultujemnajupuenije ljude. Kad je stvar bila znaajna ili sumnjiva, nisam se zadovoljavaosamo jednim svedokom, nego sam se opredeljivao po sveukupnim svedoenjima.

Ovde italac nuno treba da mi veruje na re. U potvrdu onoga to iznosimesto sam mogao navesti autoritet imena koja su poznata ili su bar dostojna da tobudu; ali uzdrao sam se da to inim. Stranac esto sazna u domu svog domainavane istine, koje bi ovaj moda skrio od prijatelja; pred strancem ovek olaka duikazujui i ono o emu inae mora da uti; ne boji se da e ovaj biti indiskretan, jer je

samo u prolazu. Sve to mi je tako poveravano beleio sam odmah, ali to nikad

nee izai iz mojih belenica; vie volim nauditi uspehu svog izlaganja nego da svoje


24/1021

ime dodam spisku onih putnika koji za velikoduno gostoprimstvo uzvraaju jedom ineugodnostima.

Uprkos mom trudu, znam da nita nee biti lake nego kritikovati ovu knjigu, akoiko ikad naumi da je kritikuje.

Oni koji budu hteli da poblie razmotre moje delo nai e u njemu celome,mislim, jednu osnovnu misao, koja takorei povezuje sve njegove delove. Ali vrlo jevelika raznovrsnost predmeta kojima sam imao da se pozabavim, pa e onaj kojipreduzme da neku pojedinost suprotstavi svekolikim injenicama koje navodim, ineku izdvojenu ideju celini ideja, bez po muke u tome uspeti. eleo bih, dakle, da

italac bude toliko milostiv da me ita u istome onom duhu koji je proimao moj rad ida o mojoj knjizi sudi po optem utisku koji ostavlja, kao to sam i ja sam takoodluio, ne sa ovog ili onog razloga, nego sa mnotva razloga.

Ne treba isto tako zaboraviti ni to da je autor prinuen, ako hoe da ga italacrazume, da svaku svoju ideju razvije do svih njenih teorijskih konsekvenci, pa esto ido granica netanog i neprimenljivog; jer mada je u delanju nekad nuno udaljiti se

od pravila logike, u izlaganju se to ne moe initi, pa ovek nailazi na gotovo istotoliko tekoa u tome da bude nedosledan u reima koliko ih obino nalazi u tomeda u delima bude dosledan.

Zavravam time to u i sam ukazati na neto to e veliki broj italaca smatratiglavnom manom ovog dela. Ova knjiga ne svrstava se ni iza koga; piui je, nisam

imao na umu niti da posluim niti da se suprotstavim ikojoj stranci; preduzeo sam da

vidim, ne drugaije, nego dalje nego stranke; i dok se one bave sutranjicom, ja


25/1021

sam hteo da mislim na budunost.

Prvi deo


26/1021

GLAVA I

KONFIGURACIJA SEVERNE AMERIKE

Severna Amerika deli se na dve prostrane oblasti, jedna se sputa ka polu,druga ka ekvatoru. Dolina Misisipija. Tragovi preobliavanja globusa koje tu

nalazimo. Obala Atlantskog okeana na kojoj su osnovane prve engleskenaseobine. Razliit izgled June i Seveme Amerike u doba otkria Amerike. ume Seveme Amerike. Prerije. Nomadska uroenika plemena. Njihov

izgled, obiaji, jezik. Tragovi jednog nepoznatog naroda.U svojoj geografskoj konfiguraciji Severna Amerika pokazuje neke opte crte

koje se ve prvim pogledom lako uoavaju.Nekakav metodian red vladao je u rasporeivanju kopna i vode, planina i

dolina. Nekakav jednostavan i velianstven poredak otkriva se tu ak i usredraznorodnih prizora i krajnje raznolikosti pejsaa.

Severna Amerika deli se na dve gotovo podjednake prostrane oblasti.Jednoj je na severu granica Severna polarna oblast, na istoku i na zapadu dva

velika okeana. Ona se dalje prostire ka jugu i obrazuje trougao, ije se nepravilnestrane sustiu ispod velikih kanadskih jezera.

Druga poinje gde se zavrava prva i prostire se po svem ostalom delu

kontinenta.P j bl t k l d k l t


27/1021

Prva je blago nagnuta ka polu, druga ka polutaru.Zemljite koje obuhvata prva oblast sputa se ka severu tako neosetnim

nagibom da bi se gotovo moglo rei da obrazuje visoravan. U unutranjosti teogromne zaravni ne nailazimo ni na visoke planine, ni na duboke udoline.

Vodeni tokovi vijugaju po njoj bez ikakva reda; reke se tu prepliu, spajaju,razdvajaju, ponovo susreu, gube se u hiljadama movara, vijugaju neprestanovodenim lavirintom koji stvaraju, i tek posle bezbrojnih krivudanja najposle stiu dopolarnih mora. Velika jezera kojima se zavrava ta prva oblast nisu obrubljenabrdima ili stenama kao veina jezera Starog sveta; obale su im ravne i uzdiu se teknekoliko stopa iznad ravni vode. Svako od njih tvori, dakle, kao kakav golem,vrkom pun pehar; i najmanje promene u strukturi globusa izruile bi njihove valoveprema polu ili ka tropskim morima.

Druga je oblast neravnija od prve i bolje priugotovljena da postane stalnostanite ljudi; dva duga planinska lanca dele je po svoj duini; jedan, po imenu

Aligenski ili Apalaki masiv, prati obalu Atlantskog okeana; drugi se sputa

paralelno sa Tihim okeanom.

Prostor obuhvaen tim dvama planinskim lancima iznosi oko 3,500.000 km2.[4]

Povrina mu je, dakle, oko est puta vea od Francuske.[5]

Ta ogromna teritorija ini, meutim, jednu jedinu udolinu, koja se sputa sa

zaobljenih vrhova Aligenskih planina, pa ne nailazei na prepreke, ponovo se penje

do vrhova Stenovitih planina.U d t d li t j d k K j j ih t iti d i


28/1021

U dnu te doline tee jedna ogromna reka. Ka njoj sa svih strana pritiu vodenitokovi koji se slivaju s planina,

Francuzi su tu reku nekad zvali Sveti Luj, za spomen na odsutni zaviaj; aIndijanci su je, na svom pompeznom jeziku, zvali Ocem Voda ili Misisipi.

Misisipi izvire na razmedi dveju velikih oblasti o kojima sam malopre govorio, okovrha visoravni koja ih razdvaja.

Blizu njega izvire i druga jedna reka, koja se uliva u polarna mora.[6]

Misisipi kaoda se neko vreme koleba kojim e putem krenuti: vie puta vraa se u suprotnompravcu i tek poto uspori tok u jezerima i movarama, odlui se najzad i polako

opisuje svoju putanju ka jugu.as miran u svome glinenom koritu, koje mu je priroda izdubila, as nabujao od

pljuskova, Misisipi svojim tokom natapa vie od hiljadu milja.[7]

Dve hiljade kilometara uzvodno od ua reka ve ima prosenu dubinu od petmetara i brodovi od trista tona plove uz nju u duini od osamsto kilometara.

Pedeset sedam velikih plovnih reka uliva se u nju. Meu pritoke Misisipija ubraja

se jedna reka od 3.765 km duine,[8]

jedna od 3.400 km,[9]

jedna od 1.500

km,[10]

etiri od 400 km,[11]

da i ne govorimo o bezbrojnom mnotvu potoka kojiodasvud uviru u njega.

Dolina kojom protie Misisipi kao da je samo za njega stvorena; on tu po volji

udeljuje dobro i zlo, pa je on kao nekakvo boanstvo te doline. U okolini reke,i d j il i l d t t i d lj d j ih b l bilj


29/1021

priroda je razvila neiscrpnu plodnost; to se vie udaljavamo od njenih obala, biljnesile sahnu, zemljite biva sve posnije, sve vene ili umire. Veliki poremeaji globusanigde nisu ostavili oevidnije tragove nego u dolini Misisipija. Sveukupni izgled togakraja svedoi o dejstvu voda. Njegova neplodnost kao i izobilje njihovo je delo. Voda

prvobitnog okeana nataloila je na dnu udoline ogromne slojeve plodne zemlje, kojase vremenom zaravnila. Na desnoj obali reke nalaze se ogromne ravnice, ravne kaopovrina njive kad po njoj pree ratarov valjak. to se vie pribliavamo planinama,zemljite biva, naprotiv, sve neravnije i neplodnije; na hiljadama mesta tlo je takoreiprobijeno, i prvobitne stene tre ovde-onde kao kosti kad vreme oko njih rastoimeso. Granitni pesak, nepravilno srezano kamenje prekrivaju povrinu zemlje;poneka biljka s mukom se probija svojim izdankom izmeu tih prepreka; lii to naplodno polje prekriveno ruevinama kakve goleme zgrade. Kad se analiziraju tokamenje i pesak, lako se odista zapaa savrena slinost njihovog sastava sagraom golih i izlomljenih vrhova Stenovitih planina. Kad su otplavile zemlju na dnodoline, vode su bez sumnje najposle povukle sobom i deo samih stena; skotrljale su

ih niz oblinje padine; i poto su ih izmrvile jedne o druge, rasejale su po podnojuplanina taj kr to su ga otrgle s njihovih vrhova.

[12]

Kad se sve uzme u obzir, dolina Misisipija najdivnije je stanite koje je Bog ikadpripremio za ljudsko obitavanje, pa ipak se moe rei da ona jo predstavlja samoednu ogromnu pustinju.

Sa istone strane Aligenskih planina, izmeu njihovog podnoja i Atlantskog

okeana, prua se dug pojas stena i peska, koje more kao da je zaboravilo kad sepovuklo Taj je pojas irok proseno samo dvesta kilometara ali je dug 1 600 km


30/1021

povuklo. Taj je pojas irok proseno samo dvesta kilometara, ali je dug 1.600 km.U tome delu amerikog kontinenta zemljite je jedva pogodno za zemljoradnju. Biljnisvet je tu mrav i jednolian.

Na tu su se negostoljubivu obalu prvo usresredili napori ljudske delatnosti. Na

tom su se pojasu neplodne zemlje rodile i rasle engleske naseobine koje e jednogdana postati Sjedinjene Amerike Drave. Tu se i danas nalazi jezgro moi, dok seu pozadini, gotovo potajno, sakupljaju istinski sastojci velikog naroda kome bezsumnje pripada budunost kontinenta.

Kad su Evropljani pristali uz obale Antila i, kasnije, uz obale June Amerike,poverovali su da su dospeli u predele iz bajki, koje su opevali pesnici. More seiskrilo od arke tropske svetlosti; izvanredna prozirnost vode prvi put je otkrivala

oima moreplovca dubinu morskog bezdana.[13]

Ovde-one ukazivala su semirisava ostvrca, koja kao da su plutala nalik na korpe cvea po mirnoj povriniokeana. Sve to se u tim arobnim predelima prualo oaranom pogledu inilo se

priugotovljeno za ovekove potrebe ili sraunato za njegova uivanja. Veina drveabila je puna hranljivih plodova, a i ono najmanje korisno oveku opinjavalo je oisjajem i arenilom boja. U umi mirisavih limuna, divljih smokava, mirti s okruglimliem, bagremova i lovora, isprepletenih rascvetanim ljiljanima, mnotvo pticanepoznatih u Evropi blistalo je purpurnim i aurnim krilima i dopunjavalo horom svoje

pesme harmoniju prirode pune kretanja i ivota.

[14]

Pod tim blistavim omotaem krila se smrt; ali tad se ona nije opaala, a uvazduhu tog podneblja vladalo je ne umem rei kakvo omamljujue dejstvo koje je


31/1021

vazduhu tog podneblja vladalo je ne umem rei kakvo omamljujue dejstvo koje jevezivalo oveka za sadanji trenutak i inilo ga nehajnim za budunost.

Severna Amerika ukazala se u drukijem ruhu: sve je tu bilo ozbiljno, oporo,sveano; inilo se kao da je stvorena da postane podruje uma, kao to je ona

druga bila obitavalite ula.Uzburkan i maglovit okean obavijao joj je obale; njih su opasavale granitne steneili peana ala; ume koje su prekrivale obale prostirale su svud svoje tamne ialostivne kronje; tu su se viali samo borovi, ari, zimzeleni hrast, divlja maslina ilovor.

Poto se proe kroz taj prvi pojas, ulazilo se pod kronje centralne ume; tu jebilo izmeano najvee drvee to raste na obe hemisfere. Platan, katalpa, eerniavor i virdinijska topola preplitali su svoje grane sa granama hrasta, bukve i lipe.

Kao i u umama koje je ovek osvojio kao svoja podruja, i tu je smrt bezprestanka ruila; ali niko nije nita preduzimao da pokupi otpatke koje je onaostavljala. Tako su se oni gomilali jedni preko drugih: vreme nije stizalo da ih

dovoljno brzo pretvori u prah i da pripremi novog mesta. Ali i usred tih ostatakaneprestano se nastavljao rad razmnoavanja. Puzavice i svakovrsne trave probijalesu se kroz prepreke; puzale su uz ogromna drveta, uvlaile se u njihove ostatke,podlubljivale i lomile natrulu koru koja ih je jo prekrivala i krile put svojim mladimizdancima. Tako je tu smrt na neki nain pomagala ivotu. Oboje su bili prisutnizajedno kao da su hteli da pomeaju i stope svoja dela.

Te ume krile su u sebi duboku tamu; hiljade potoka, kojima ljudska delatnosto nije bila usmerila tok odravale su u njima veitu vlagu Jedva ako se video


32/1021

o nije bila usmerila tok, odravale su u njima veitu vlagu. Jedva ako se videoponeki cvet, neto divljih plodova, pokoja ptica.

Pad kojeg drveta, kad ga vreme obori, vodopad na nekoj reci, rika bivola izavijanje vetra jedini su tu remetili tiinu prirode.

Istono od velike reke, ume su delom nestajale; umesto njih prostirale su sebeskrajne prerije. Je li priroda, u svojoj beskrajnoj raznolikosti, uskratila semenjedrvea tim plodnim poljima ili e pre biti da je umu koja ih je prekrivala unitilanekada ljudska ruka? To ni predanja ni nauna istraivanja nisu mogla da otkriju.

Te ogromne pustoi nisu, meutim, bile sasvim liene ovekovog prisustva;poneka plemena lutala su vekovima pod kronjama uma ili po panjacima prerija.Poev od ua Svetog Lorenca pa do delte Misisipija, i od Atlantskog do Tihogokeana, ti divljaci pokazivali su izvesne meusobne slinosti, koje su svedoile onjihovom zajednikom poreklu. Ali u ostalome su se razlikovali od svih poznatih

rasa:[15]

nisu bili ni beli kao Evropljani, ni uti kao veina Azijata, ni crni kao crnci;

koa im je bila crvenkasta, kosa duga i sjajna, usne tanke, a jagodice veomaispupene. Jezici kojima su govorila ta divlja plemena Amerike razlikovali su semeusobno po reima, ali su svi imali ista gramatika pravila. Ta pravila razlikovalasu se u mnogom pogledu od onih za koja se dotad inilo da upravljaju uobiavanjemljudskog govora.

Jezik Amerikanaca inio se proizvodom nekih novih kombinacija; ukazivao je na

takav napor uma u onih koji su ga izumeli za kakav se dananji Indijanci ine malo

sposobni.[16]


33/1021

Drutveno stanje tih naroda takoe se u mnogom pogledu razlikovalo od onogato se vida u Starom svetu: rekao bi ovek da su se slobodno mnoili usred svojihpustoi, bez dodira sa rasama civilizovanijim od njih. Tako se kod njih nije nailazilona one sumnjive i nesaglasne pojmove dobra i zla, na onu duboku iskvarenost kojase obino nadovezuje na neznanje i na grube obiaje u naroda koji su bili civilizovanipa se vratili u varvarstvo. Indijanac je sve dugovao samo sebi samom: njegovevrline, poroci, predrasude bili su njegovo sopstveno delo; rastao je u divljojnezavisnosti svoje prirode.

Prostatvo ljudi iz naroda, u civilizovanim zemljama, ne potie samo otud to su

neuki i siromani, nego to su, takvi, svakodnevno u dodiru s ljudima prosveenim ibogatim.

Prizor sopstvene nevolje i slabosti, koji svakodnevno odudara od sree i moipojedinih njihovih blinjih, raspaljuje im u srcu istovremeno i gnev i strah; oseanjesvog nieg poloaja i zavisnosti razdrauje ih i poniava. To duevno stanje

unienosti ispoljava se u njihovom ponaanju i govoru; oni su u isti mah i drski iponizni.Ta istina lako se dokazuje onim to zapaamo. Prostatvo je vee u narodu u

aristokratskim zemljama nego bilo gde drugde, i u bogatim gradovima vee nego poselima.

Onde gde se sreu tako moni i tako bogati ljudi, slabi i siromani oseaju se

kao smodeni svojom srozanou; ne nalazei nita ime bi mogli ponovo osvojiti

ravnopravnost, padaju u oajanje i srozavaju se ispod ljudskog dostojanstva.Tu munu posledicu protivnosti drutvenih poloaja ne nalazimo uopte u ivotu


34/1021

Tu munu posledicu protivnosti drutvenih poloaja ne nalazimo uopte u ivotudivljaka: Indijanci, poto su svi neuki i siromani, svi su i ravnopravni i slobodni.

U doba kad su doli Evropljani, severnoameriki uroenik jo nije znao vrednostbogatstva i pokazivao se ravnoduan prema blagostanju koje bogatstvo prua

civilizovanom oveku. Nije se, meutim, zapaalo u njega nita prostako; unjegovom ponaanju vladala je, naprotiv, neka prirodna uzdranost i kao nekakvaaristokratska uglaenost.

Pitom i gostoljubiv u miru, nemilosrdan u ratu, ak preko svih znanih granicaljudske svireposti, Indijanac se izlagao smrti od gladi da bi ukazao pomo tuinukad zakuca na vrata njegove kolibe, a ipak je svojim rukama kidao udovezarobljeniku u samrtnim trzajima. Ni najuvenije antike republike nisu imale prilikeda se dive stamenijoj hrabrosti, ponositijim duama, neobuzdanijoj ljubavi premanezavisnosti nego to su bile te to su ih tada krile u sebi divlje ume Novoga

sveta.[17]

Evropljani nisu mnogo uzbudili Indijance kad su pristali uz obale SeverneAmerike; njihovo prisustvo nije pobudilo ni zavist ni strah. ta su oni mogli takvimljudima? Indijanac je umeo da ivi ne oseajui nikakvih potreba, da trpi ne alei se

i da umre pevajui.[18]Kao god i svi drugi lanovi velike ljudske porodice, i ti divljaci

verovali su, uostalom, u postojanje jednoga boljeg sveta i oboavali su pod raznimimenima Boga tvorca sveta. Njihovi pojmovi o velikim misaonim istinama bili su

uglavnom jednostavni i filozofski.[19]

Ma koliko nam se primitivnim inio narod ije osobine ovde opisujemo, ne bi seipak moglo sumnjati u to da mu je drugi neki narod civilizovaniji i napredniji u svemu


35/1021

ipak moglo sumnjati u to da mu je drugi neki narod, civilizovaniji i napredniji u svemu,prethodio u tim predelima.

Jedno predanje, nerazgovetno ali rasprostranjeno u veini indijanskih plemenana obalama Atlantika, ukazuje na to da je stanite tih naroda nekada davno bilo

zapadno od Misisipija. Du obala Ohaja i po svoj centralnoj ravnici nalaze se josvakodnevno humke nainjene ljudskom rukom. Kopajui do sredita tih uzviica,kau da se gotovo uvek nailazi na ljudske kosture, na neobina orua, oruje,svakakve metalne posude, koje ukazuju na obiaje nepoznate sadanjimplemenima.

Dananji Indijanci ne umeju da dadu nikakva obavetenja o istoriji toganepoznatog naroda. Ni oni koji su iveli pre trista godina, u doba otkria Amerike,isto tako nisu nita rekli iz ega bi se mogla izvesti ma i kakva hipoteza. Predanja, tinetrajni i stalno obnavljani spomenici primitivnog sveta, ne pruaju nikakvoobavetenje. Tu su, meutim, ivele hiljade naih blinjih, u to se ne moe sumnjati.Kada su tu doli, kojeg su porekla bili, kakva im je bila sudbina, istorija? Kada su i

kako izumrli? Niko to ne bi umeo rei.udnovata stvar! Ima naroda koji su tako potpuno iezli sa lica zemlje da se

izbrisalo ak i seanje na njihovo ime; jezik im je nestao, slava im je iezla kao glasbez odjeka; ali ne znam ima li ijednog a da nije ostavio bar neki grob za spomen nasvoj prolazak. Tako je od svih ovekovih dela najtrajnije ipak ono koje najbolje slikanjegovu nitavnost i bedu!

Mada ogromnu zemlju koju sam opisao nastanjuju mnogobrojna uroenikaplemena, moe se s pravom rei da je u doba otkria ona jo bila samo pustinja.


36/1021

plemena, moe se s pravom rei da je u doba otkria ona jo bila samo pustinja.Indijanci su je zauzimali, ali je nisu posedovali. Tek zemljoradnjom ovek prisvajazemljite, a prvobitni stanovnici Severne Amerike iveli su od lova. Njihovenesavladive predrasude, neukrotive strasti, poroci, a jo i vie moda njihove divlje

vrline izlagale su ih neizbenom unitenju. Propast tih naroda poela je onog danakad su se Evropljani iskrcali na njihove obale; otada se stalno nastavljala; dovravase u nae dane. Kao da im je Provienje, postavivi ih usred bogatstava Novogsveta, dalo ta bogatstva samo na kratkotrajno korienje; oni su tu, u neku ruku, bilisamou meuvremenu.Te obale, tako pogodne za trgovinu i industriju, te dubokereke, ta neiscrpna dolina Misisipija, ceo taj kontinent, bili su tada nalik jo praznojkolevci jedne velike nacije.

Tu e civilizovani ljudi pokuati da izgrade drutvo na novim temeljima, iprimenjujui prvi put teorije koje su dotad bile nepoznate ili se smatraleneprimenljivim, pruiti svetu prizor za kakav ih dotadanja istorija nije bila pripremila.

GLAVA II

O POLAZNOJ TAKI ANGLOAMERIKANACA I NJENOM ZNAAJU ZA NJIHOVUBUDUNOST

O koristi poznavanja polazne take naroda za razumevanje njihovog drutvenog

stanja i njihovih zakona. Amerika je jedina zemlja u kojoj se moe jasnozapaziti polazna taka jednog velikog naroda. Po emu su svi ljudi koji su doli


37/1021

zapaziti polazna taka jednog velikog naroda. Po emu su svi ljudi koji su dolida nasele englesku Ameriku bili slini. Po emu su bili razliiti. Primedba

koja se moe primeniti na sve Evropljane koji su doli da se nastane na obalamaNovoga sveta. Naseljavanje Virdinije. Naseljavanje Nove Engleske.

Osobenosti prvih stanovnika Nove Engleske. Njihov dolazak. Njihovi prvizakoni. Drutveni ugovor. Krivini zakonik preuzet iz Mojsijevog zakonika.

Verski ar. Republikanski duh. Prisno jedinstvo religioznog islobodarskog duha.

Rodi se ovek; prve mu godine protiu neznano u deijim uivanjima iliposlovima. Odrasta; poinje muevno doba; vrata sveta otvaraju se najzad da gaprime; dolazi u dodir sa blinjima. Tad ga prouavamo i verujemo da vidimo kako seu njemu obrazuju klice poroka i vrlina zrelog doba.

U tome je, ako se ne varam, velika zabluda.Vratite se unazad; prouite dete jo u majinom naruju; pogledajte kako se

spoljni svet prvi put ogleda u njegovom jo mutnom umu; osmotrite prve primere kojimu padaju u oi; oslunite prve rei koje u njemu bude jo neprobuene klice misli;prisustvujte najzad prvim borbama koje ima da izdri; i tek tada shvatiete odaklepotiu predubeenja, navike i strasti koje e vladati njegovim ivotom. Sav je ovektakorei ve u povoju u svojoj kolevci.

Neto se slino zbiva i s narodima. I narodi nose uvek u sebi posledice svog

porekla. Okolnosti koje su pratile njihovo raanje i sluile njihovom razvoju utiu i nasav ostali njihov ivotni put.


38/1021

j pDa nam je moguno da se u prolost vratimo sve do poetnih sastojaka

drutava i da ispitamo prve spomenike njihove istorije, ne sumnjam da bismo mogliotkriti osnovni uzrok predubeenjima, navikama, preovladujuim strastima, jednom

reju svemu to sainjava ono to zovemo nacionalnim karakterom; deavalo binam se da naemo objanjenje obiajima koji se, danas, ine protivni vladajuimponaanjima; zakonima koji izgledaju u suprotnosti sa priznatim naelima;neusklaenim uverenjima na koja ovde-onde nailazimo u drutvu kao na one patrljkepokidanih lanaca koji ponekad vise sa svodova kakvog starog zdanja, a ne nosevie nita. Tako bi se mogla objasniti sudbina izvesnih naroda koje nekakvanepoznata sila kao da nosi ka nekom cilju koji im je i samima nepoznat. Ali za takvoprouavanje nedostajale su dosad injenice; smisao za analizu stekli su narodi tekkad su poeli stariti, te kad su najzad doli na misao da osmotre svoju kolevku,vreme ju je ve obavilo maglom, neznanje i gordost okruili su je legendama izakojih se skrila istina.

Amerika je jedina zemlja gde smo mogli prisustvovati prirodnom i mirnom razvojuednog drutva i gde je bilo moguno tano utvrditi uticaj polazne take nabudunost drava.

U doba kad su se evropski narodi iskrcali na obale Novoga sveta, crte njihovognacionalnog karaktera bile su ve ustaljene; svaki od njih imao je osobenufizionomiju; a kako su oni ve dostigli onaj stupanj civilizacije koji oveka navodi da

prouava samog sebe, preneli su nam vernu sliku svojih uverenja, svojih obiaja izakona. Ljudi XV veka poznati su nam gotovo isto toliko koliko i ljudi naeg veka.


39/1021

j p g j gAmerika nam, dakle, pokazuje u punom svetlu ono to su neznanje ili varvarstvodrevnih vremena skrili od naih oiju.

Poto smo dovoljno blizu onom vremenu kad su osnovana amerika drutva da

bismo mogli podrobno poznavati njihove sastojke, a dovoljno daleko od toga dobada ve moemo suditi o tome ta su te klice dale, nama kao da je dato da dubljenego nai prethodnici sagledamo ljudska zbivanja. Provienje nam je stavilonadohvat ruke jednu luu koja je nedostajala naim dedovima i omoguilo nam danazremo izvorne uzroke sudbine nacija, koje je njima tama prolosti zaklanjala.

Kad se briljivo ispita politiko i drutveno stanje Amerike, poto se paljivoprouila njena istorija, ovek se osea duboko ubeen u ovu istinu: da nemanijednog uverenja, nijedne navike, nijednog zakona, mogao bih rei nijednogdogaaja koje polazna taka bez muke ne objanjava. Oni koji budu itali ovu knjigunai e, dakle, u ovom poglavlju klicu onoga to sledi dalje i klju gotovo celogadela.

Iseljenici koji su u razna razdoblja doli da zauzmu teritoriju koju danas pokrivaamerika Unija, u mnogom su se pogledu meusobno razlikovali; cilj im nije bio isti,a i svojim poslovima upravljali su po razliitim naelima.

Ti ljudi imali su, meutim, i zajednikih crta, a i nalazili su se svi u slinompoloaju.

Jezika spona je moda najjaa i najtrajnija od svih koje mogu spajati ljude. Svi

iseljenici govorili su istim jezikom; svi su bili sinovi istog naroda. Poto su se rodili uzemlji koju su ve vekovima potresale stranake borbe i gde je svaka opoziciona


40/1021

stranka u svoje vreme bila prinuena da se stavi pod zatitu zakona, njihovopolitiko vaspitanje obavilo se u toj tekoj koli, pa je u njih bilo rasprostranjeno vieshvatanja svojih prava, vie naela istinske slobode nego u veine evropskih

naroda. U doba prvih iseljenika, optinska uprava, ta plodna klica slobodnihinstitucija, ve je bila duboko usaena u engleske navike, a s njom je i dogma osuverenosti naroda bila uvedena u monarhiju Tjudora.

Hrianski svet bio je tada u jeku verskih zavada koje su ga potresale. Engleskase nekako pomamno bacila tim novim putem. Narav njenih stanovnika, koja jeoduvek bila ozbiljna i promiljena, postala je stroga i sklona raspravljanju idokazivanju. Obrazovanost se veoma uveala u tim intelektualnim borbama; duh jeu njima stekao dublju kulturu. Dok su ljudi bili obuzeti razgovorima o religiji, moral jepostao neporoniji. Sve te opte crte nacije nalazile su se i u liku onih njenih sinovakoji su doli da potrae jednu novu budunost na suprotnoj obali okeana.

Jedna napomena, na koju emo, uostalom, imati jo prilike da se vratimo, tie

se ne samo Engleza nego i Francuza, panjolaca i svih Evropljana koji su jedni zadrugim doli da se nastane na obalama Novoga sveta. Sve nove evropskenaseobine sadravale su, ako moda i ne razvijenu, a ono bar zametak potpunedemokratije. Dva su uzroka vodila tom rezultatu: moe se uopteno rei daiseljenici, pri polasku iz svoje postojbine, nisu imali nikakvu ideju o bilo kakvomprvenstvu jednih prema drugima. Ne iseljavaju se rado sreni i moni, a siromatvo i

nevolja najbolji su dosad znani jemci jednakosti meu ljudima. Deavalo se,meutim, da su u vie prilika i velikai prelazili u Ameriku, usled politikih i verskih


41/1021

kavgi. Stvarani su zakoni da se i tu uspostavi plemika hijerarhija, ali se ubrzozapazilo da ameriko tlo potpuno odbija zemljoposedniku aristokratiju. Videlo seda su za krenje toga tvrdokornog tla potrebni nita manje do stalni napori samoga

vlasnika, koji od tih napora oekuje korist. A poto bi zemljite bilo pripremljeno,ispostavljalo se da prinos nije dovoljno velik da bi obogatio istovremeno i gospodarai zakupca. Zemljite se, dakle, prirodno usitnjavalo u male posede, koje jeobraivao sam vlasnik. A aristokratija tei zemljinom posedu, za tlo se ona vezuje ina nj oslanja; nju ne uspostavljaju same povlastice, ne zasniva je roenje, negozemljini posed koji se prenosi nasleivanjem. U nekoj naciji moe biti ogromnihbogatstava i velike bede; ali ako ta bogatstva nisu u zemljinim posedima, vidimosiromahe i bogatae; aristokratije u pravom smislu rei tu nema.

Sve engleske naseobine, u doba njihovog raanja, pokazivale su, dakle, kaonekakvu veliku porodinu slinost. Sve one, jo od poetka, kao da su bilepredodreene da ispolje razvoj slobode, ne aristokratske slobode kao u njihovoj

postojbini, nego graanske i demokratske slobode, iji potpuni obrazac istorijasveta jo ne bee pruila.Usred toga opteg tona opaale su se, meutim, vrlo velike nijanse, koje je

nuno prikazati.U toj velikoj angloamerikoj porodici mogu se razlikovati dva glavna izdanka,

koja su dosad rasla ne meajui se potpuno, jedan na jugu, drugi na severu.

Prva engleska naseobina stvorena je u Virdiniji.Iseljenici su tu stigli 1607. Evropa je u to doba jo bila neobino obuzeta idejom


42/1021

da rudnici zlata i srebra ine bogatstvo nacija, pogubnom idejom, jer je vemaosiromaila evropske narode koji su se poveli za njom i unitila vie ljudi u Americinego ratovanja i svi loi zakoni zajedno. I tako su, dakle, u Virdiniju poslali kopae

zlata,[20] ljude bez igde iega i besprizorne, ija je nemirna i buntovna narav

remetila naseobinu u povoju[21]

i dovela u neizvesnost njen napredak. Potom sustigli preduzetnici i zemljoradnici, soj moralniji i smireniji, ali koji se skoro ni u kom

pogledu nije uzdizao iznad nivoa niih klasa Engleske.[22]

Nikakva uzviena misao,

nikakva nematerijalna zamisao nije predvodila zasnivanje tih novih naseobina. im bi

se stvorila naseobina, uvodilo se u njoj ropstvo;[23]

to je bila bitna injenica koja esilno uticati na karakter, zakone i svu budunost Juga.

Ropstv, kao to emo kasnije objasniti, liava rad ugleda; ono uvodi dokolicu udrutvo, a s njom i neznanje i oholost, rasko a i siromatvo. Ono slabi umne snage

i uspavljuje ljudsku delatnost. Uticaj ropstva, udruen s engleskom naravi,objanjava obiaje i drutveno stanje Juga.

Na istoj toj engleskoj osnovi oslikavale su se na Severu sasvim suprotne nijanse.Dopustite mi ovde nekoliko pojedinosti.

U tim su se severnim engleskifn naseobinama, poznatijim pod nazivom drave

Nove Engleske,[24] kombinovale dve-tri glavne ideje koje danas ine osnovudrutvene teorije Sjedinjenih Drava


43/1021

drutvene teorije Sjedinjenih Drava.Naela Nove Engleske rairila su se prvo na susedne drave; potom su, iz jedne

u drugu, dospela i u najudaljenije, te su naposletku, ako tako mogu da kaem,proela celu konfederaciju. Sada ona utiu i izvan njenih granica, na sav amerikisvet. Civilizacija Nove Engleske bila je kao one vatre to ih zapale na visovima, paone prvo ogreju sve oko sebe, a onda jo dugo bacaju rumene odbleske i ponajudaljenijim predelima vidokruga.

Osnivanje Nove Engleske pruilo je jedan nov prizor; sve je tu bilo osobeno ioriginalno.

U skoro svim naseobinama prvi stanovnici bili su ljudi bez obrazovanja i bezimetka, koje su beda i loe vladanje gonili iz zaviaja, ili su to pak bili pohlepnipekulanti i preduzetnici. Ima naseobina koje ne mogu da se pozovu ak ni na takvoporeklo: San Domingo osnovali su gusari, a i u nae dane o naseljavanju Australijestaraju se sudovi Engleske.

Iseljenici koji su doli da se nastane na obalama Nove Engleske pripadali su sviimunim klasama matine otadbine. Njihov skup na amerikom tlu predstavljao je,od samog poetka, jedinstvenu pojavu drutva u kome nije bilo ni velikaa ni puka,takorei ni siromaha ni bogataa. Ukupna prosveenost bila je meu tim svetomsrazmerno vea nego i u jednoj evropskoj naciji naeg doba. Svi su oni, moda bezijednog izuzetka, bili stekli prilino obrazovanje, a vie njih bilo se istaklo u Evropi

svojim talentima i uenou. Druge naseobine osnovali su pustolovi bez porodice; u

Novu Englesku donosili su naseljenici sobom divne sastojke reda i morala; oni su upustinju odlazili u pratnji svojih ena i dece. Ali ono to ih je naroito razlikovalo od

ih d ih bi j ilj jih d h t Nij d jih t l d t


44/1021

svih drugih bio je sam cilj njihovog poduhvata. Nije nuda njih terala da napustesvoju zemlju; ostavljali su drutveni poloaj za kojim se moglo aliti i sredstva kojasu im obezbeivala ivot; nisu prelazili u Novi svet ni zato da bi poboljali svoj

poloaj ili da bi uveali svoje bogatstvo; liili su se miline ivota u zaviaju da bi sepovinovali jednoj isto intelektualnoj potrebi; izlaui se neizbenim nevoljama utuini, hteli su da postignu trijumf jedneideje.

Ti iseljenici, ili kako su sami sebe lepo zvalihodoasnici (pilgrims), pripadali suonoj sekti u Engleskoj koja je zbog strogosti svojih naela nazvana puritanskom.Puritanizam nije bio samo verska doktrina; on se u mnogo emu poistoveivao sanajapsolutnijim demokratskim i republikanskim naelima. Zbog toga je stekaonajopasnije protivnike. Progonjeni od vlasti u otadbini, pozleivani, u strogostisvojih naela, svakodnevnim ivotom drutva u kome su iveli, puritanci su potrailineku tako surovu i tako naputenu zemlju na ovome svetu gde bi jo bilo doputenoiveti po svome i Bogu se moliti slobodno.

Nekoliko citata pokazae duh tih pobonih pustolova bolje nego sve to bismomi sami mogli tome dodati.Natanijel Morton, istoriar prvih godina Nove Engleske, ovako zapoinje svoje

izlaganje:[25]

"Oduvek sam verovao da je sveta dunost nas iji su dedovi primilitolike i tako znamenite zaloge Boije dobrote pri osnivanju ove naseobine, da

seanje na to i pismeno ovekoveimo.

Ono to smo videli i to su nam oevi priali treba da saoptimo svojoj deci, dabi budua pokolenja nauila da slave Gospoda; da bi loza Avrama, njegovog sluge,i i i J k j i b ik k tili d d l B j (P l


45/1021

i sinovi Jakova, njegovog izabranika, zauvek pamtili udesna dela Boja (PsalamCV, 5, 6). Treba da znaju kako je Gospod doneo lozu svoju u pustinju; kako ju jezasadio i sklonio od nje bezbonike; kako joj je pripremio mesto, duboko usadio

korene i pustio je potom da se rairi i nadaleko prekrije zemlju (Psalam LXXX, 13,15); i ne samo to nego jo i kako je vodio svoj narod ka svome svetom atoru inastanio ga na njegovoj naslednoj gori (Izlazak, XV, 13). Te stvari treba da seznaju, da Bogu pripadne ast koju mu dugujemo i da koji zraak njegove slavemogne pasti na asna imena svetaca koji su bili njegovo orue."

Nemogue je itati taj poetak a da oveka i nehotice ne prome poboan i

svean utisak; ini se da to odie nekom drevnom starinom i nekakvim biblijskimmirisom.

Ubeenje koje ispunjava tog pisca ini mu jezik reitim. U vaim oima, kao i unjegovim, to vie nije gomila pustolova koja ide u lov na sreu preko mora; to jeseme jednog velikog naroda, koje je Bog svojom rukom zasejao na predodreenu

zemlju.Pisac nastavlja i ovako opisuje odlazak prvih iseljenika.

[26]

"Tako su otili iz toga grada (Delft-Haleft), koji za njih bee mesto predaha; nobili su spokojni; znali su da su hodoasnici i stranci na ovome svetu. Nisu biliprivreni ovozemaljskim stvarima, nego su dizali pogled ka nebu, svome dragom

zaviaju, gde im je Bog pripremio svoju svetu prestonicu. Najposle stigoe u luku


46/1021

pusto, puna zveri i divljaka, za koje nisu znali ni koliko ih je ni da li su krvoedni.Zemlja je bila zaleena; kraj je bio pokriven umama i grmljem. Sve je izgledalodivlje Iza sebe videli su samo beskrajni okean koji ih je razdvajao od civilizovanog


47/1021

divlje. Iza sebe videli su samo beskrajni okean, koji ih je razdvajao od civilizovanogsveta. Da nau bar malo spokojstva i nade, ostalo im je samo da ka nebu upravepogled."

Ne treba pomisliti da je pobonost puritanaca bila samo spekulativna niti da setuila stvari ljudskog ivota. Kao to sam ve rekao, puritanizam je bio skoro istotoliko politika teorija koliko i verska doktrina. Tek to su se iskrcali na tunegostoljubivu obalu koju opisuje Natanijel Morton, iseljenicima je, dakle, prva briga

bila da se organizuju u drutvo. Odmah donose akt koji glasi:[29]

"Mi, potpisani, koji smo u slavu Boju, radi razvoja hrianske vere i u ast naeotadbine, preduzeli da uspostavimo prvu naseobinu na ovim dalekim obalama,ovim ugovaramo, meusobnim i sveanim dogovorom, i pred Bogom, daobrazujemo politiku drutvenu zajednicu u svrhu da upravljamo sobom i da radimona izvrenju naih zamisli; i na temelju ovog ugovora saglasni smo da donosimozakone, odluke i uredbe i da po potrebi postavljamo zvaninike, kojima obeavamopokornost i poslunost."

To se zbilo 1620. Od toga doba nije se vie zaustavljalo doseljavanje. Verske ipolitike strasti koje su razdirale Britansko Carstvo za sve vreme vladavine arlsa Igonile su svake godine ka obalama Amerike nove rojeve pripadnika te sekte. UEngleskoj je arite puritanizma i dalje bilo u srednjim klasama; iz srednjih klasa

poticala je i veina doseljenika. Stanovnitvo Nove Engleske brzo se uveavalo, i

dok je u otadbini staleka hijerarhija jo despotski razvrstavala ljude, naseobina jesve vie pruala jedan novi prizor drutva homogenog u svim njegovim delovima.Demokratija o kakvoj se nije usudio ni sanjati antiki svet istrgla se razvijena i


48/1021

Demokratija o kakvoj se nije usudio ni sanjati antiki svet istrgla se, razvijena ipotpuna, usred starog feudalnog drutva.

Engleska vlada bez aljenja je gledala to mnogobrojno iseljavanje, zadovoljna

to od sebe udaljava klice nemira i elemente novih revolucija. ak mu je i ilanaruku koliko god je mogla, a inilo se da se malo brine za sudbinu onih koji suodlazili na ameriko tlo da potrae pribeite od njenih surovih zakona. Kao da je naNovu Englesku gledala kao na oblast koja se predala snovima uobrazilje, koju trebaprepustiti slobodnim ogledima novatora.

Engleske naseobine a to je i bio jedan od glavnih uzroka njihovog

prosperiteta oduvek su uivale vie unutranje slobode i vie politikenezavisnosti nego naseobine drugih naroda; ali to naelo slobode nigde nijepotpunije primenjeno nego u dravama Nove Engleske.

Tada se obino prihvatalo da zemlje Novoga sveta pripadaju onoj evropskojnaciji koja ih je prva otkrila.

Gotovo cela obala Severne Amerike postala je tako, krajem XVI veka, engleskiposed. Sredstva kojima se britanska vlada koristila da naseli te nove posede bila surazliite prirode: u izvesnim sluajevima kralj je neke delove Novoga sveta stavljaopod vlast guvernera, koga je sam birao i ija je dunost bila da zemljom upravlja u

kraljevo ime i po njegovim neposrednim naredbama;[30]

takav su kolonijalni sistem

usvojile ostale zemlje Evrope. U nekim drugim sluajevima ustupao je nekom oveku


49/1021

Bogu.[35]

Nita nije neobinije i u isti mah i pounije nego zakonodavstvo iz tog doba;


50/1021

naroito se u njemu nalazi odgonetka velike drutvene zagonetke koju danasSjedinjene Drave predstavljaju za svet.

Meu tim spomenicima izdvojiemo naroito, kao jedan od najosobenijih,

zakonik[36]koji je 1650. donela mala drava Konektikat.

Zakonodavci Konektikata[37]

bave se prvo krivinim zakonom; a u njegovomsastavljanju polaze od udne ideje da crpu iz svetih tekstova:

"Ko god bude oboavao drugog Boga osim Gospoda", kau oni na poetku,

"bie pogubljen."Sledi desetak-petnaest odredaba iste prirode, uzetih doslovce iz starozavetnih

knjigaPonovljenih zakona, IzlaskaiLevitskog zakonika.

Bogohuljenje, vradbine, brakolomstvo,[38]

silovanje, kanjavani su smru; iuvreda roditelja podlegala je istoj kazni. Tako je zakonodavstvo jednog sirovog i

upola civilizovanog naroda preneto u drutvo iji je duh bio prosveen a naravipitome; stoga se jo nikad nije videlo da je smrtna kazna obilnije propisivanazakonima niti da je primenjivana na manje krivaca.

U tome korpusu krivinih zakona zakonodavci se pre svega staraju da u drutvuodre moralni poredak i dobro vladanje; tako oni neprestano zadiru u domen

savesti, i gotovo da nema greha koji ne uspevaju da podvrgnu sudskoj kazni.

italac je mogao zapaziti s kakvom su strogou ti zakoni kanjavali brakolomstvo isilovanje. I sami odnosi izmeu nevenanih osoba strogo su kanjavani. Sudiji seostavlja pravo da takve krivce kazni jednom od ove tri kazne: novanom


51/1021

ostavlja pravo da takve krivce kazni jednom od ove tri kazne: novanom,

bievanjem ili sklapanjem braka;[39]

a ako je verovati zapisnicima starih sudova NjuHevna, krivino gonjenje takve vrste nije bilo retko; pod datumom 1. maja 1660.

nalazimo jednu presudu kojom se izrie novana kazna i ukor jednoj devojcioptuenoj da je izgovorila nekoliko nepristojnih rei i da je dopustila da je mukarac

poljubi.[40]

Zakonik iz 1650. obiluje preventivnim merama. Lenarenje i pijanstvo u

njemu se strogo kanjavaju.[41]

Gostioniari ne smeju toiti gostu vie od odreene

koliine vina; novanom kaznom ili bievanjem kanjava se i sama la, kad moe danakodi.

[42]Na drugim mestima zakonodavac, sasvim zaboravljajui velika naela

verske slobode, koju je sam zahtevao u Evropi, prisiljava, pod pretnjom novane

kazne, da se prisustvuje slubi Bojoj,[43]

pa ide ak dotle da preti strogim

kaznama,[44] esto i smru, hrianima kojima se prohte slaviti Boga po nekom

drugom obrascu nego to je njegov.[45]

Ponekad, najzad, toliko je obuzet revnouda sve i svata propie da se stara i o onome to je najmanje dostojnozakonodavca. Tako u istome tom zakoniku nalazimo jedan zakon koji zabranjuje

upotrebu duvana.[46]

Ne treba, uostalom, izgubiti iz vida da ti udni ili tiranski zakoni

nipoto nisu bili nametnuti; bili su izglasavani slobodnim pristankom samih graana,a moral je bio jo i stroi i vema puritanski nego zakoni. Tako vidimo da je uBostonu 1649 sveano osnovano udruenje u svrhu suzbijanja noenja duge kose


52/1021

Bostonu 1649. sveano osnovano udruenje u svrhu suzbijanja noenja duge kose,

kao luksuza otmenog sveta.[47]

[48]

Takva zastranjivanja bez sumnje su sramota za ljudski duh; ona svedoe o

nedoraslosti nae prirode, koja, budui da nije kadra da se vrsto dri onog to jeistinito i pravo, ograniena je esto na to da bira samo izmeu dveju krajnosti.

Uz krivino zakonodavstvo tako snano proeto skuenim sektakim duhom isvakakvim verskim strastima, koje behu raspalila proganjanja, pa su jo tinjala udnu due, postavljen je, i u neku ruku tesno povezan s njim, korpus politikih zakona

koji, propisani pre dvesta godina, kao da jo daleko prednjae ispred duha slobodenaeg doba.Opta naela na kojima poivaju moderni ustavi, ta naela, koja je veina

Evropljana XVII veka jedva shvatala, a koja su tada nepotpuno trijumfovala u VelikojBritaniji, priznata su sva i utvrena zakonima Nove Engleske: uee naroda uavnim poslovima, slobodno izglasavanje poreza, odgovornost dravnih slubenika,

lina sloboda i porotno suenje, sve je to tu utvreno bez diskusije i stvarno.Ta izvorna naela nalaze tu takve primene i razrade kako se to jo nijedna

evropska nacija nije usudila uiniti.U Konketikatu su birako telo, jo od poetka, sainjavali svi graani, to se

lako moe shvatiti.[49]

U tom narodu to se raao vladala je tada gotovo savrena

ednakost po imovnom stanju, a jo vie po obrazovanju.[50]

U Konektikatu su, u to doba, svi organi izvrne vlasti bili birani, sve do guvernera


53/1021

drave.[51]

Graani stariji od esnaest godina bili su onde obavezni da nose oruje:

sainjavali su nacionalnu miliciju, koja je imenovala svoje oficire i morala bitispremna u svako doba da krene u odbranu zemlje.

[52]

Tu, u zakonima Konektikata, kao i po svoj Novoj Engleskoj, vidimo kako se raai razvija ona optinska nezavisnost koja je jo i sad naelo i ivot amerike slobode.

U veini evropskih nacija politiko postojanje poelo je u viim delovima drutva,

pa se malo pomalo, i uvek nepotpuno, irilo na razne delove drutvene zajednice.U Americi, naprotiv, moe se rei da se optina organizovala pre sreza, srez predrave, drava pre Unije.

U Novoj Engleskoj, ve 1650, optina je potpuno i konano uspostavljena. Okooptinske individualnosti okupljaju se i snano povezuju interesi, strasti, dunosti iprava. U optini vidimo da tee stvaran, aktivan, sasvim demokratski i republikanskipolitiki ivot. Naseobine jo priznaju vrhovnu vlast metropole, ali republika je vesasvim iva u optini.

Kad se paljivo proue zakoni koji su doneti u tome prvom razdoblju amerikihrepublika, iznenauju razumevanje u upravljanje i napredne teorije zakonodavaca.

Oevidno je da oni o dunostima drutva prema svojim lanovima imaju

uzvienije i potpunije shvatanje nego tadanji evropski zakonodavci i da drutvu

nameu obaveze koje drugde jo nije imalo.[53] Od samog poetka, u dravama

Nove Engleske poloaj siromaha je obezbeen;[54]

stroge se mere preduzimaju za


54/1021

Nove Engleske, poloaj siromaha je obezbeen; stroge se mere preduzimaju za

odravanje puteva, imenuju se zvaninici da ih nadziru;[55]

optine imaju javnematine knjige, u koje se zapisuju ishodi optih veanja, umrli, venani i roeni

graani;[56]postavljaju se pisari za voenje tih knjiga;[57]postoje zvaninici ija jedunost da upravljaju neraspravljenim zaostavtinama, i drugi, da nadziru meezemljinih zaostavtina; mnogima je glavna funkcija da odravaju javni red i mir u

optini.[58]

Zakon ulazi u hiljade raznih pojedinosti da bi predupredio ili zadovoljio mnotvodrutvenih potreba o kakvima u nae doba imamo u Francuskoj tek neku nejasnuslutnju.

Ali tek se u propisima o prosveti, jo od poetka, otkriva u punom svetluoriginalni karakter amerike civilizacije.

"Budui da Sotona, neprijatelj ljudskog roda kae zakon nalazi u ljudskomneznanju svoje najmonije oruje, te da je nuno da saznanja koja su stekli naidedovi ne ostanu sa njima u grobu pokopana; budui da je vaspitanje ece, uz

pomo Gospodnju, jedan od prvih interesa drave..."[59]

Slede odredbe kojima seosnivaju kole u svim optinarna i obavezuju stanovnici, pod pretnjom visokih kazni,

da razreu porez za njihovo odravanje. Na isti nain osnivaju se vie kole u

najmnogoljudnijim okruzima. Optinski zvaninici treba da se staraju da roditelji aljudecu u kolu; imaju pravo da izriu kazne onima koji se o to oglue; a ako nastaveda se opiru, onda drutvo preuzima ulogu porodice, uzima dete u svoje ruke i


55/1021

p , p g p , joduzima roditeljima prava koja im je dala priroda a koja su oni tako loe umeli

koristiti.[60]

italac je bez sumnje zapazio uvodni deo tih uredaba: u Americi, religija

vodi prosveenosti; pridravanje Boijih zakona vodi oveka slobodi.Poto smo tako bacili kratak pogled na ameriko drutvo iz 1650, kad

razmotrimo stanje Evrope, a osobito stanje naeg kontinenta u ono doba, dubokose zaudimo: na evropskom kontinentu, na poetku XVII veka, na sve strane jeapsolutistika monarhija trijumfovala na ruevinama oligarhijske i feudalne slobode

srednjeg veka. U toj blistavoj Evropi, sa razvijenom knjievnou, moda nikadapojam prava nije bio potpunije nepriznat; nikada narodi nisu manje iveii politikimivotom; nikada se ljudski um nije manje bavio pojmovima istinske slobode; a batada su ta ista naela, nepoznata ili prezrena u evropskih nacija, proglaavana popustoima Novoga sveta i postojala budui simbol jednoga velikog naroda.Najsmelije teorije ljudskog uma pretvarane su u praksu u tome na izgled tako

nitavnom drutvu, koje tada bez sumnje nijedan dravnik ne bi udostojio da senjime pozabavi; preputena originalnosti svoje prirode, ovekova imaginacija je tuimprovizovala jedno zakonodavstvo kome nije bilo prethodnika. U toj nitavnojdemokratiji, koja jo ne bee rodila ni generala, ni filozofa, ni velikih pisaca, jedanovek mogao je, u prisustvu slobodnog naroda, da ustane i izrekne, uz

odobravajue klicanje, ovu lepu definiciju slobode:

"Nemojmo biti u zabludi o onome to valja razumeti pod naom nezavisnou.Postoji, naime, jedna vrsta izopaene slobode, koja je zajednika i ivotinjama iljudima, a sastoji se u tome da se radi to se kome svidi. Ta je sloboda neprijatelj


56/1021

j j j p j jsvake vlasti; ona nestrpljivo podnosi svaki propis; s njom se srozavamo ispod sebesamih; ona je neprijatelj istine i mira; pa i Bog je smatrao da treba da ustane protiv

nje! Ali postoji i jedna graanska i duhovna sloboda koja snagu crpe iz jedinstva ikoju i sama vlast ima dunost da titi: to je sloboda da se ini sve to je pravo idobro. Tu svetu slobodu treba da branimo u svim sluajevima, pa ako treba, i ivot

svoj za nju da zaloimo."[61]

Dovoljno sam ve rekao da u pravom svetlu prikaem karakter amerike

civilizacije. Ona je proizvod (a to polazite valja stalno imati na umu) dva savrenoodelita elementa, koja su drugde esto meusobno ratovala, ali koja su u Americiuspeli da u neku ruku sjedine i divno kombinuju. Hou da kaem, proizvodreligioznog duhaislobodarskog duha.

Osnivai Nove Engleske bili su u isti mah i arki sektai i vatreni novatori.Najtenje sapeti izvesnim religijskim verovanjima, bili su slobodni od ikakvih politikih

predubeenja.Otuda dve razline, ali ne i suprotne tendencije, kojima je lako svuda nai trag, u

ponaanjima kao i u zakonima.Ljudi se iz verskog ubeenja odriu prijatelja, porodice i otadbine; poverovali

bismo da su iskljuivo obuzeti tenjom da postignu to misaono blago koje kupuju po

tako skupu cenu. Vidimo, meutim, da s gotovo podjednakim arom tee

materijalnom bogatstvu i duhovnim radostima, nebu na onome svetu a i blagostanjui slobodi na ovome.

Politika naela, zakoni i ljudske ustanove ine se u njihovim rukama savitljivi,


57/1021

podobni da se po volji obru i kombinuju.Pred njima padaju ograde to su sputavale drutvo u kome su se oni rodili;

nestaju stara ubeenja, koja su vekovima upravljala svetom; otkriva se put skoroneogranien, polje nedogledno: ljudski duh hrli, prelee ih u svim pravcima; ali kadstigne na granicu politikog sveta, sam od sebe zaustavi se; sa strepnjom se odriesvojih najstranijih moi; odrie se sumnje; odustaje od potrebe da uvodi novine;uzdrava se ak i da odkrine zastor pred svetinjom; sa strahopotovanjem klanjase pred istinama koje prihvata bez raspravljanja.

Tako, u duhovnom svetu, sve je razvrstano, usklaeno, predvieno, unapredodlueno. U svetu politike, sve je uzburkano, osporavano, neizvesno; u prvome,pasivna, premda dragovoljna poslunost; u drugome, nezavisnost, prezir premaobiknutom i ljubomora prema svakoj vlasti.

Daleko od toga da kode jedna drugoj, te dve tendencije, prividno tako

suprotne, kreu se slono i kao da se uzajamno podupiru.Religija vidi u graanskoj slobodi plemenito upranjavanje ovekovihsposobnosti; a u politikom svetu, polje koje je Tvorac pruio naporima uma.Slobodna i mona u svojoj sferi, zadovoljna mestom koje joj je obezbeeno, ona znada joj je mo tim vre utemeljena to vlada samo sopstvenim silama i to srcimagospodari bez tue potpore.

Sloboda vidi u religiji saborca u svojim bitkama i pobedama, kolevku iz koje jeponikla, boanski izvor svojih prava. Ona religiju smatra uvarkom morala, a moral

emcem svojih zakona i zalogom svoje trajnosti[62]


58/1021

emcem svojih zakona i zalogom svoje trajnosti.

RAZLOZI NEKIH OSOBENOSTI U ZAKONIMA I OBIAIIMA

ANGLOAMERIKANACA

Nekoliko ostataka aristokratskih institucija usred najpotpunije demokratije. Zato. Valja briljivo razluiti ta je puritanskog, a ta engleskog porekla.

Iz onog to prethodi italac ne sme izvlaiti odvie uoptene i apsolutnezakljuke. Drutveni poloaj, religija i obiaji prvih doseljenika jesu, dodue, imaliogroman uticaj na sudbinu njihove nove otadbine. Ipak, nije bilo u njihovoj moi dazasnuju drutvo ije bi polazite bilo samo u njima samima; niko se ne moepotpuno otresti prolosti; deavalo im se da idejama i obiajima koji su im bilisvojstveni pripoje, bilo namerno ili nehotice, i primese drugih obiaja i ideja, koji supoticali iz njihovog vaspitanja ili iz nacionalnih tradicija njihove postojbine.

Ako elimo upoznati dananje Angloamerikance i suditi o njima, treba, dakle,briljivo razluivati ta je puritanskog, a ta engleskog porekla.

esto nailazimo u Sjedinjenim Dravama na zakone ili na obiaje koji odudarajuod svega to ih okruuje. Takvi zakoni kao da su sazdani u duhu suprotnom

preovlaujuem duhu amerikog zakonodavstva; takvi obiaji ine se suprotni

sveukupnom drutvenom poretku. Da su engleske naseobine osnovane u nekomnama nedokuivom veku ili da im se poreklo ve gubi u tami vekova, problem bi bionereiv.


59/1021

Naveu samo jedan primer, da bolje objasnim ta mislim.Graansko i krivino zakonodavstvo Amerikanaca poznaje samo dva sredstva u

postupku:zatvorikauciju.Prva radnja u proceduri sastoji se u tome da se dobijekaucija od okrivljenog ili, ako on to odbije, da se stavi u zatvor; potom se raspravljao valjanosti optube ili o teini krivice.

Oevidno je da je takvo zakonodavstvo upereno protiv siromanog i dapovlauje bogatog.

Siromah ne nae uvek novac za kauciju, ak ni u graanskim stvarima, a ako je

prinuen da eka pravdu u zatvoru, prinudni nerad dovodi ga brzo do bede.Bogati, naprotiv, uvek uspeva da izbegne zatvor u graanskim stvarima; tavie,

ak i ako je izvrio zloin, lako izbegne kaznu koja treba da ga stigne: poto platikauciju, nestane. Moe se, dakle, rei da se za njega sve kazne koje propisuje

zakon svode na novanu kaznu.[63] Ima li ita vema aristokratsko od takvog

zakonodavstva?U Americi, meutim, siromani imaju prevlast i obino obezbeuju sebi najvee

pogodnosti u drutvu.Objanjenje te pojave treba traiti u Engleskoj: zakoni o kojima govorim engleski

su.[64]

Amerikanci ih, nisu izmenili, iako su protivni celini njihovog zakonodavstva i

veini njihovih ideja.Ono to svaki narod najmanje menja, posle svojih obiaja, jeste graansko

zakonodavstvo. Graanske zakone prisno poznaju samo pravnici, to jest oni iji je


60/1021

neposredni interes da ih zadre takve kakvi jesu, dobri ili loi, iz razloga to ihpoznaju. Glavnina nacije jedva ih poznaje; nj

Download - O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf

Top Related