Download - Milos Popovic GIMP

..:::Vilberova učionica :::.. 1

GIMP _________________________________________________________________________

program za obradu grafike Miloš Popović

http://www.gimp.drugitalas.org/ GNU/FDL

..:::Vilberova učionica :::..

2

Dobrodošli u Vilberov svet Ako ste zainteresovani za obradu grafike nečim što se ne zove Photoshop, ili ste pak početnik koji vapi za znanjem iz oblasti grafičkog dizajna, imate sve osnove da uživate u narednim stranicama moje skromne prezentacije. Ovaj tekst je posvećen mom omiljenom programu za obrafu grafike. Reč je o GNU Image Manipulation programu (skraćeno GIMP). Pisan je pre svega za GNU operativne sisteme (Linux, BSD), ali postoje i verzije za M$ Windows i MacOS. Izdat je pod GNUovom opštom javnom licencom (GNU General Public Licence GPL2) što najraće rečeno znači da je za program objavljen celokupni izvorni kod, kao i da ga možete kopirati i menjati kako vam duša želi – ukoliko ga izdate po istom licencom (GPL). Znači – besplatno? Da, to ujedno znači i besplatno. Ako skinete ovaj program sa interneta i instalirate ga, nećete se baviti piraterijom. To je tek jedna od prednosti GPL licence, mada svim običnim korisnicima na prvi pogled najvažnija... Dodaću i da je sâm program kompletno preveden na srpski jezik. Svaka pomoć sa strane mi je više nego dobro došla. Ukoliko ste voljni da pomognete kontaktirajte me. Najviše bi mi koristila pomoć oko pisanja novih tekstova.

©Svi tekstovi su pod GNU/FDL1 licencom, znači slobodni.

http://www.gimp.drugitalas.org/ dopunjeno 25.7.2006 GNU/FDL


3

omogućili i pomogli

Miloš Popović2, „idejni tvorac“, HTML i tekstovi [email protected] Kraljevic3, izrada PDF izdanja [email protected]

Vladimir Burgić4, lektor, sugestije oko HTML koda [email protected] Đokić, prevod na hrvatski [email protected]

Marko Milenović, čovek koj je ustupio host na DrugomTalasu [email protected] Urošević, tekstov http://urosevic.net/

Goran Aranđelović, sugestije oko HTML koda [email protected]


mailto:[email protected]





http://urosevic.net/



4

Istorija razvoja projekta „The GIMP“

U početku beše želja...

Dva studenta na Berkliju, jula 1995. godine, umesto da stečeno znanje u programiranju ulože u pisanje prevodilaca u lisp-u, rešila su da napišu program za obradu bitmapiranih slika. Iako nijedan od njih dvojice nije imao kontakta sa likovnom umetnošću, imali su tehničkog predznanja za realizaciju takvog projekta. Tako su Spenser Kimbal5 (Spencer Kimball) i Piter Matis (Peter Mattis) utemeljili korene programa za manipulaciju slikama „General Image Manipulation Program“ (GIMP). Pre nego što su objavili prvu javnu verziju – 0.54 (januar 1996.) – koja je predstavljala funkcionalan prozivod, na GIMPu su radili oko deset meseci. U prvom izdanju, GIMP je imao dosta ugrađenih alata i sadržao je sistem dodataka6 , pa su drugi razvojni timovi mogli da pišu samostalne programe koji se bezbedno mogu dodati u glavni program bez narušavanja njegove funkcionalnosti. Postojali su osnovni alati za crtanje i operacije nad kanalima, kao i opoziv akcije (Undo7), što drugi programi ove namene nisu imali. GIMP je postao omiljeni program među korisnicima, zaštićen GNU-ovom opštom javnom licencom i imao je zanimljivo i jednostavno ime koje se lako pamti.

Uprkos mogućnostima, program se često rušio, što zbog grešaka u glavnom programu, što zbog grešaka u dodatcima.

U početku je bio baziran na Motif8 grafičkoj biblioteci, što je predstavljalo problem velikom broju korisnika, s obzirom na to da je Motif veoma skupa komercijalna platforma (radi se o hiljadama dolara). Iz istog razloga, veliki broj programera koji su želeli da daju svoj doprinos projektu pišući sopstvene dodatke, nisu to mogli da rade. Kao i svaki drugi projekat na početku razvoja, i GIMP je imao veoma mali broj korisnika koji su podržavali njegov razvoj. Spenser i Piter nisu očekivali veći uspeh svog programa, bili su zadovoljni činjenicom da je njihov pionirski projekat koliko toliko zaživeo.

Predstavljanje javnosti

Jedan od prvih koraka u cilju promocije programa nakon izdanja 0.54 bilo je organizovanje dopisnog društva za razvojni tim. Autorima je bila potrebna povratna informacija o upotrebljivosti njihovog čeda, a dopisno društvo je bio jedan od načina da korisnici urade tako nešto. Kada su počela da pristižu pitanja u vezi sa osnovnom upotrebom programa, 5. jula 1996. godine gimp-lista je podeljena na gimp-user i gimp-developer. Ubrzo je projekat dobio podršku i u vidu glavne Internet prezentacije na serverima Berklija. Zak Bin (Zach Beane – Xach9) kao i veliki broj drugih korisnika, počeli su sa pravljenjem uputstava tipa „korak po korak“ kako izvesti neku operaciju u programu.

Jedan od naprednijih korisnika, Lari Juing (Larry Ewing10), u prvom izdanju GIMPa nacrtao je čuvenu maskotu GNU/Linuks operativnog sistema – pingvina poznatijeg kao Tux.


http://www.isc.tamu.edu/%7Elewing/gimp/notes.html


5

Nova grafička osnova – serija 0.60

Piteru je bilo dosta Motifa, pa je odlučio da napiše sopstvenu grafičku osnovu od početka. Dve glavne komponente je nazvao gtk11 i gdm12. Nikada nije ni zamišljao da bi jednog dana gtk mogao da postane jedna od najkorišćenijih grafičkih osnova – hteo je samo da napravi osnovu za GIMP. Ubrzo nakon pojave gtk-a, došlo je do promene punog naziva GIMPa iz „General Image Manipulation Program“ u „GNU Image Manipulation Program“.

Razvoj 0.6x izdanja bio je eksperimentalan. Sistem dodataka nije bio kompatibilan sa starim API-jem iz 0.54, tako da dodaci pisani za starije izdanje nisu mogli da se koriste u novom. Autori dodataka su sporo prevodili svoje radove na novi API. Problem je nastao i oko dokumentacije jer niko nije želeo da piše dokumentaciju za seriju 0.6x koja je bila privremena i u razvoju.

Realno, ovo izdanje je imalo manju upotrebnu vrednost od prethodnog 0.54 izdanja: program se češće blokirao. Broj preuzimanja nove verzije znatno je opao i pored predstavljanja novih mogućnosti programa na Berklijevoj prezentaciji (rad sa slojevima, automatizacija poslova skriptama, dobro osmišljene transformacije).

Serija 0.6x dala je razvojnom timu mogućnost da ugradi veliki broj unapređenja, poveća stabilnost u radu kao i da doda veći broj alata za crtanje. Ovaj period evolucije GIMPa najbolje je opisao Andreas Dilger rečima: „It's good to see that the next version of GIMP is here. Let the enhancing begin!“

Serija 0.99 - dug put do 1.0

Izdanje 0.99 objavljeno je 26. februara 1997. godine. Osnovni cilj je bio prevođenje dodataka na novi API, koji je izostao u prethodnom 0.60 izdanju. Objavljeno je i novo izdanje gtk/gdk nazvano GTK+2. U ovu verziju su ugrađena revolucionarna unapređenja prethodnog gtk modela.

Ubrzo je objavljeno osveženo izdanje 0.99.9, nakon čega je nastala duža pauza. Trent Žarvi (Trent Jarvi) je napravio veliki broj sitnih izmena na ovom izdanju, a Spenser i Piter su 9. juna 1997. godine objavili nova izdanja GTK+ i GIMP 0.99.10. To je bio njihov poslednji rad na projektu.

Spenser i Piter su diplomirali, zaposlili se i više nisu imali vremena da rade na projektu. Nisu odredili naslednika koji bi nastavio njihovo rukovođenje, a čak su i zaboravili da najave napuštanje projekta.

Pred-11 izdanja

Napuštanje projekta od strane inicijatora je usporilo njegov razvoj. Pojavilo se nekoliko neoficijelnih predizdanja. Pošto je prikupljanje zakrpa postao veliki problem, privremeni nosilac projekta Met Hokins (Matt Hawkins) objavio je izdanje pre-11.


http://www.gtk.org/


6

Novi nosilac projekta postao je Federiko Menja Kintero (Federico Meña Quintero – Quartic), koji je na prvo mesto stavio stabilnost i upotrebljivost programa. Za izdanje 0.99.14, Kvartik je najavio zaustavljanje dodavanja unapređenja i otklanjanje grešaka, sve do izdanja 1.0. Neka od zanimljivih unapređenja, koja su većim delom bila gotova, nisu ugrađena zbog insistiranja na stabilnosti programa.

Kvartik je održavao GIMP u razvoju, sve dok nije prešao na druge projekte. Ipak, nije bilo većih pauza između njegovog odlaska i dolaska novog nosioca projekta.

Nove komunikacije

Dopisna društva su korisna kada funkcionišu, a veb strane su odlične za davanje saveta i predstavljanje mogućnosti projekata. Međutim, ništa se ne može porediti sa razgovorom uživo. Februara 1997. godine projekat GIMP13 je dobio IRC kanal #gimp na serveru irc.freenode.org. Kanal je bio otvoren za diskusije i otklanjanje otkrivenih problema. Veoma brzo je postao jedan od glavnih izvora tehničke podrške za korisnike programa. Na posletku je postao i izvor informacija o željama i potrebama korisnika za novim mogućnostima programa, kao i za informisanje o načinu na koji pojedinci mogu da pomognu projektu. Preko kanala je širena i ideja o održavanju projekta u životu od strane članova razvojnog tima.

Podela posla

Otišli su začetnici projekta, Spenser i Piter, a potom i Kvartik. GIMP se podelio u projekat razvoja grafičke osnove (GTK+) i projekat razvoja programa. Došao je trenutak da oba projekta dobiju nosioca.

U novoj podeli, imenovani su članovi timova: Mainš Sing (Mainsh Singh - yosh) je zadužen za objavljivanje novih izdanja; Adrijan Likins (Adrian Likins14) za održavanje podataka; Lari Juing (Larry Ewing - lewing15), Metju Vilson (Matthew Wilson - msw16) i drugi su radili na pronalaženju i otklanjanju grešaka.

I sada je bilo dosta ljudi koji su istovremeno radili na više projekata, ali su svi oni radili kao tim bez vođe. Svaki pojedinac je radio na svom doprinosu projektu i uvek se znalo kome se treba obratiti za neki savet ili kada nešto zapne.

Pomoć na sve strane

Zak je 13. aprila 1997. godine započeo projekat GIMP News17, koji je stekao popularnost svakodnevnim izveštajima o razvoju GIMPa. Ako je neko napravio novi dodatak, Zak ga je pronašao i o tome obavestio javnost. Ako je izdata nova verzija programa, slao je na dopisna društva vest i o tome. Njegova uputstva i formular za prijavu grešaka, koji je kasnije dodat, bili su direktno povezani na stranu sa vestima.


http://xach.dorknet.com/gimp/news


7

Tada se pojavio i veliki broj novih dodataka pa je pokrenut i Registar dodataka, koji omogućava autorima da osveže svoje dodatke, i ostalima da najave svoje planove u vezi sa razvojem novi dodataka. Ako ste autor, prijavićete svoj dodatak na ovoj adresi, tako da korisnici uvek imaju uvid u njegov razvoj. Svaki korisnik odavde može da preuzme i prevede dodatak koga nema u zvaničnoj distribuciji programa.

Krajem maja 1997. godine, Set Dž. Burdžis (Seth J. Burgess) je započeo projekat GIMP Bugs. Tu je prihvaćen veliki broj prijava grešaka koje su ranije slate na dopisno društvo gimp-developer, i organizovane za lakši uvid razvojnog tima i otklanjanje grešaka. U početku je sve rađeno ručno, uz pomoć nekoliko Perl skripti, pošto je dnevno prijavljivano samo nekoliko grešaka, da bi se kasnije ceo proces automatizovao.

Često zanemarivana oblast projekta bila je dokumentacija, pa su dva korisnika, Karin i Olof Kilander (Karin i Olof S. Kylander) 7. oktobra 1997. godine započeli projekat Gimp Users Manual, koji je predstavljao sveobuhvatan popis mogućnosti u GIMPu, opisanih na preko 200 strana dokumentacije. Danas ovaj projekat sadrži preko 600 strana i nalazi se na serverima ITC u Virdžiniji.

Početkom aprila 2000. godine zaživeo je projekat Gimp user group koji okuplja korisnike GIMPa. Na ovoj lokaciji se nalazi najsvežiji katalog uputstava za dobijanje zanimljivih efekata u novijim izdanjima programa.

Komercijalizacija

Nasuprot mnogim projektima slobodnog softvera, kod GIMPa postoji javna komercijalizacija. Pojedini članovi razvojnog tima GIMPa videli su šansu da zarade prilagođavajući kôd ili pišući dodatke u komercijalne svrhe. Takođe su prodavali CD-ROM-ove sa GIMP izdanjem 1.0, upotpunjene odgovarajućom bitmapiranom grafikom i dopunskim programima. Oformljen je i WilberWorks.

Ipak, ovo ne može naškoditi razvoju GIMPa pošto je sav rad na projektu i dalje zaštićen GNUovom opštom javnom licencom i novac nije glavni motiv učešća u razvoju.

Sjedinjavanje mrežnih resursa

Kao odgovor na potrebu da se svi izvori vezani za GIMP projekat centralizuju, Šon Amundson (Shawn Amundson - Snorfle18) je 7. oktobra 1997. godine registrovao domen www.gimp.org. Ovde se nalazi velika količina podataka o samom projektu, od izvornog kôda do saveta i trikova. Osnova za tekst koji čitate preuzeta je iz Istorije GIMPa sa ove adrese.

Publikacije

Majkl Hamel (Michael J. Hammel19) je u periodu od oktobra 1997. do januara 1998. godine u časopisu Linux Journal napisao četvorobrojni serijal o GIMPu. Iako je program opisan samo


http://registry.gimp.org/

http://www.gimp.org/bugs

http://www.gimp.org/bugs

http://www.dtek.chalmers.se/%7Ed95olofs/manual/gimpmana.html

http://www.dtek.chalmers.se/%7Ed95olofs/manual/gimpmana.html

http://www.itc.virginia.edu/unixsys/gimp/gimpdoc-html

http://gug.sunsite.dk/

http://www.wilberworks.com/

http://gimp.drugitalas.org/www.gimp.org/

http://www.linuxjournal.com/


8

površno, uradio je to na pravi način. Dobro napisani i kvalitetni tekstovi predstavili su GIMP Linuks zajednici, kao i svim drugim čitaocima Linuks literature. GIMP je takođe postigao publicitet zahvaljujući Graphic Muse20 tekstovima u Linux Gazette21.

Ko je Wilber?

Maskota GIMPa je Vilber (Wilber). Vilbera je 25. septembra 1997. godine osmislio Tomas Kosmenen (Tuomas Kuosmanen – tigert22). Postao je prepoznatljiv znak koji asocira na GIMP. Globalno gledano, Vilber je za GIMP ono što je TUX za GNU/Linuks.

A šta je bilo posle?

Sećate se GTK+? Neki članovi razvojnog tima GIMPa su došli na suludu ideju da je to odlična osnova za pisanje raznih alata i da se između ostalog na njemu može izgraditi čitavo radno okruženje. U početku je i ova ideja, kao i mnoge druge, smatrana nemogućom misijom. Danas smo svedoci kvaliteta i upotrebljivosti Gnoma, projekta koji je zasnovan na GTK+ grafičkoj podlozi.

Konačno se dogodilo „čudo“ o kome Spenser i Piter nisu ni sanjali. GIMP izdanje 1.0. je objavljeno 5. juna 1998. godine u 17:17 po srednje evropskom vremenu. Bio je to dovoljno stabilan program koji se mogao izboriti i sa profesionalnim zahtevima obrade bitmapirane grafike. U sledeće dve godine radilo se na razvojnom izdanju 1.1. GIMP se već razvio u izuzetno stabilan i veoma korišćen program, kada je 24. decembra 2000. godine objavljeno stabilno izdanje 1.2.0. Ovo je bio početak novog poglavlja u istoriji GIMP projekta. Naime, naredne dve godine nije objavljeno nijedno stabilno izdanje. Tek je 14. juna 2003. godine objavljeno izdanje 1.2.5 koje je sadržalo veliki broj ispravki i poboljšanja. Posle toga započet je rad i među članovima razvojnog tima objavljeno razvojno izdanje 1.2.6, ali ono nije ugledalo svetlost dana za nas obične smrtnike. Međutim, razvoj GIMPa sa izdanjem 1.2.0 nije stao. Tokom narednog perioda rađeno je na razvojnoj seriji 1.3.x. Prvo stabilno izdanje ove serije, 1.3.0 objavljeno je 13. novembra 2001. godine. Tokom naredne dve godine izdata su još 23 izdanja iz ove serije, a poslednje (1.3.23) je objavljeno 24. novembra 2003. godine. Kompletan kod je napisan od početka, prešlo se na GTK+ 2.x grafičku podlogu, ispravljen je veliki broj grešaka, unapređene su opcije podešavanja alata i dodat alat za vektore, dodata je podrška za datoteke veće od 2GB, keširanje od preko 4GB i manipulacija EXIF informacijama u zaglavlju JPEG datoteka, interni pretraživač pomoći je prebačen na GtkHtml2.

U toku prošle 2004. godine, tačnije od 7. januara, razvijano je stabilno izdanje 2.0. Posle četiri predizdanja i jednog kandidata (RC), 2.0.0 izdanje je predstavljeno javnosti 23. marta 2004. godine: implementiran je Gnome HIG standard (Human Interface Guidelines), unapređen alat za pisanje teksta, otklonjeno je dosta sitnih grešaka. U sledećih sedam meseci razvijana je stabilna serija 2.2. Izdanje 2.2.0 objavljeno je 19. decembra 2004. godine. Ispravljeno je dosta


http://www.graphics-muse.org/

http://www.ssc.com/lg

http://www.gnome.org/


9

grešaka od prošlog stabilnog izdanja, dodata mogućnot uvoza Photoshop (.act) paleta, probni prikaz filtera i transformisanja, akcije koje su u toku sada se mogu prekinuti pritiskom na Escape taster, dodati su novi filteri, uvoz SVG kontura kao putanje, podešavanja prečica sa tastature, „cut'n'paste“ između GIMPa i drugih programa. Za ovo izdanje je bio organizovan konkurs za uvodni ekran (splash).

Sve u svemu

GIMP je sastavljen od preko 230.000 linija C kôda23, od čega je najveći broj linija u toku evolucije izdanja 1.2 na 2.0 napisan od početka. Sa stanovišta korisničke upotrebe programa, GIMP 2.x je u osnovi ostao sličan izdanju 1.x; mogućnosti su slične onima koje su postojale na izdanjima iz 1.x serije, tako da se korisnici ranijih verzija mogu snaći i u novom okruženju. Kôd je prečišćen i omogućeno je lakše dodavanje novih mogućnosti u program, mada se taj deo manje tiče korisnika. Program je zahvaljujući projektu lokalizacije na srpski jezik preveden na srpski tokom 2003. godine.

Aktuelna verzija u trenutku pisanja ovog teksta je 2.2.8, i radi se na nestabilnoj seriji 2.3, od koje će nastati stabilna 2.4 serija.

~Aleksandar Urošević (Originalan tekst preuzet iz 2. broja GNUzille)


http://www.adobe.com/products/photoshop

http://gimp.org/contest

http://www.prevod.org/

http://urosevic.net/


10

Rad u Gimpu

Gimp osnove 1, izgled i funkcije osnovnih prozora Gimp osnove 2, izgled i funkcije Image prozora

Gimp osnove 3, Preferences i podešavanje prozora Gimp osnove 4, još nekoliko stvari za poneti

Formati slika XCF, JPEG, GIF, PNG Učitavanje i Snimanje slika

Zumiranje, uvećanje slike radi obrade Undo, Redo i Undo History, vraćanje poteza

Copy, Cut, Paste i način funkcionisanja Buffera Toolbox, kutija sa alatima

Tool options, mesto gde podešavate alate iz Toolbox-a Iscrtavanje selekcija i staza

O bojama i paletama (colourspace) Kako odabrati boju? Change Color dijalog

RGB paleta HSV paleta

CMY i CMYK palete Prebacivanje RGB u Indexed paletu Prebacivanje kolor slike u crno–belu

Blending modovi Transparency i Opacity

Brush - oblik četkice Kreiranje novog oblika četkice - Brusha

Pattern - teksturna boja Kreiranje nove teksture - Patterna

Gradient - gradijen boje Kreiranje novog gradijenta

Menjanje veličine i transformacija slike Piksel

Slojevi (Layers) Kanali (Channels)

Staze (Paths) Selekcije (Selection)

Maske (Mask) Antialias i Feather Štampa iz Gimpa



11

Gimp interfejs

Kome je namenjen ovaj tekst?

Naredni tekst opisuje osnove Gimpa i namenjen je onima koji se prvi put sreću s njim, kao i onima koji bi da sa nekog drugog programa za obradu grafike pređu na Gimp. Ukoliko ste koristili Photoshop ili Fireworks, videćete da se raspored prozora u Gimpu dosta razlikuje, što može samo da ide u prilog Gimpu jer su sve opcije na dohvat ruke. Gimpovi prozori ne predstavljaju kompaktnu celinu, već je svaki prozor celina za sebe i može se pomerati kako god to vama odgovara. Malo teže za navikavanje, ali kada se naviknete možete samo dodati još jedan plus Gimpu.

Prvo pokretanje Gimpa

Kada prvi put pokrenete Gimp, on će pokušati da automatski podesi program prema vašim potrebama. Kada dobijete narandžasti prozor kao na slici, najpre ćete biti upoznati sa Gimpovim razvojnim timom i licencom. Continue vas vodi na sledeću stavku ovog dijaloga. Gimp će napraviti direktorijum ~/.gimp-2.2 i u njega smestiti osnovne postavke. Ovaj dijalog služi da biste videli čemu služi svaki poddirektorijum ili dokument u tom direktorijumu jednostavnim klikom na njega. Sledeći klik na Continue pokazaće vam da li je kreiranje tog



12

foldera uspelo. Još jednom Continue i sada imate mogućnost da odaberete količinu RAM memorije potrebnu Gimpu i mesto gde će bili lociran swap fajl. Swap fajl je mesto na hard disku koje će služiti kao RAM memorija kada se ona napuni. Na GNU/Linix sistemima volim da namestim swap prostor u /tmp, a po početnim postavkama on je u ~/.gimp-2.2. Kako se RAM memoriji daleko brže pristupa nego Swap fajlu, savetujem vam da imate što više RAM-a ako želite da se bavite ozbiljnom grafikom. Još jednom Continue i videćete simpatični Gimp Splash, a nakon nekoliko sekundi i sam Gimp.

Nakon pokretanja

Nakon što ste pokrenuli Gimp 2.2 i odgovorili na par jednostavnih pitanja, dobili ste tri

u dnu prozora. Prvi prozor s leva je glavni Gimp prozor. U njemu ćete naći Toolbox (četkica, olovka, gumica, kantica…), ispod se nalazi deo preko koga birate oblik četkice i boju, a je takozvani Tool options pomoću koga možete podešavati opcije za svaki alat iz Toolbox-a. Prozor u sredini ćemo dalje zvati pomoćni prozor. U gornjem delu ovog prozora su opcije za biranje slojeva (Layers), kanala (Channels), staza (Paths), i beleženje poteza (Undo history). U donjem delu ovog prozora možete birati oblik četkice (Brushes) i teksture (Patterns i Gradients). Mali prozor sa likom Vilbera koji drži četkicu je tu samo da vam ukaže na osnovne mogućnosti Gimp-a i možete ga odmah zatvoriti (Close).


http://gimp.drugitalas.org/istorija.html


13

Glavni prozor, Toolbox, i Tool options

Gimp Toolbox je jako lepo organizovan, i gotovo sve najčešće korišćene alatke su ovde, tako da ni malom detetu neće biti teško da pokupi kanticu ili četkicu i nacrta nekoliko linija. Svaki alat ima svoja podešavanja (Tool options) koja se nalaze pri dnu glavnog Gimp prozora. Pored Toolbox i Tool Options, u ovom prozoru se nalaze i dva menija (File i Xtns) i panoi za odabir boje – Color, oblika četkice – Brush, teksture – Pattern i gradijenta – Gradient.

Primećujete da se polje za odabir boje sastoji iz četiri dela. Pri pokretanju Gimpa podrazumevana prednja boja (Foreground color) je crna, a boja pozadine (Background color) bela. Ovo znači da će boja kojom radite (na primer četkicom ili kanticom) biti crna, dok će alati koji koriste dve boje u svom radu kao drugu boju uzeti belu. Probajte, na primer, alat

Blend . Uzmite novi papir i povucite crtu preko njega. Prostor je ispunjen finim prelazom između prednje i boje pozadine koje ste odabrali (crna i bela).

Ukoliko vam je potrebna neka druga boja, uvek možete kliknuti dva puta na prednju ili boju pozadine i otvoriće vam se novi prozor za odabir boje.

Pomoćni prozor, oblik četkice, tekstura, gradijent

Do verzije Gimpa 2.0 morali biste da kliknete dva puta na neku od ikonica za teksturu, gradijent ili oblik četkice i onda podesite željene opcije, ali sada to možete učiniti u donjem delu pomoćnog prozora Gimpa. Naime, prva kartica, koja je ujedno odmah otvorena po pokretanju Gimpa, služi za izbor oblika četkice, zatim ide kartica za izbor teksture i na kraju kartica za izbor gradijenta. Najprostiji gradient smo maločas napravili Blend alatom. Važno je da oblik četkice, gradijent i teksturu možete sami napraviti prema vašim potrebama iz samog Gimpa, na način koji možete naći u kasnijim lekcijama.

Layers, Channels, Paths

Ove opcije se nalaze u gornjem delu pomoćnog prozora Gimpa i igraju glavnu ulogu kada je rad sa slikama u pitanju. Gotovo da nema ni jednog čoveka koji bi prihvatio program za obradu grafike koji ne podržava Layere – slojeve papira. Na ovaj način izbegava se obrada slike piksel po piksel što višestruko ubrzava rad. Opcijama kanala boja (Channels) služićemo se kod uklanjanja crvenih očiju sa fotografija. Tu ćemo najpre isključiti sve kanale boja ostavljajući samo crveni i tada ćemo moći da brišemo samo crvenu boju sa slike a ostale ostaviti netaknutim. Sa stazama (Paths) ćemo se upoznati kada detaljno budemo obrađivali

Paths Toolbox alat.


http://gimp.drugitalas.org/tool020.html


http://gimp.drugitalas.org/gimp005.html










http://gimp.drugitalas.org/foto001.html




14

Rezime

Sada ste se makar malo upoznali sa osnovnim radnim okruženjem Gimpa, videli ste njegove specifičnosti i prednosti. Da bi lekcija bila potpuna morate naučiti kako da to okruženje podesite prema vašim željama i potrebama.




15

Image prozor

Image prozor je najvažniji prozor Gimpa, i gotovo sve opcije su vam u njemu na dohvat ruke. Sada ćemo se upoznati sa njim, deo po deo. Na slici ispod imate igled klasičnog Image prozora.

Status učitane slike

U ovom prozoru možete videti nekoliko osnovnih podataka o slici koja je trenutno učitana u Gimp

Takozvani title bar, ili gornja ivica prozora nosi ime "*vilber-big.png-1.0 (RGB, 1 layer) 195x141". Zvezdica na početku imena stoji samo ukoliko je vršena neka izmena na slici, a ona nije snimljena. Prvi deo se odnosi na ime slike (vilber-big.png). Pored toga primećujete ibroj 1.0 koji nam kazuje da je ovo prva otvorena slika. Ukoliko učitate još jednu sliku, ona će biti 2.0, naredna 3.0 i tako dalje. Ukoliko otvorite New View prozor, ime slike biće 1.1, za naredni 1.2 i tako dalje. Podaci u zagradi nam kazuju da li je slika u RGB, Grayscale ili Indexed paleti i od koliko se slojeva (Layera) sastoji. Poslednji podatak je veličina slike (u pikselima).

U dnu prozora je Status bar. Prvi podatak koju vidite u njemu (kod mene 88,57) je koordinata piksela na kome se trenutno nalazi miš. Prvi broj predstavlja piksele po horizontali, a drugi po vertikali, a nula je u donjem levom uglu slike (klasičan Dekartov koordinatni sistem). Sledi










16

merna jedinica u kojoj će biti prikazani lenjiri Image prozora (nalaze se pri vrhu i sa leve strane prozora) i opcija za zumiranje slike. Prazan prostor tamnije boje nam govori ime sloja na kom se nalazimo i količinu memorije koju slika zauzima. Kada primenjujemo neki filter ili skriptu ovde će biti prikazan njen napredak. Ukoliko želimo da prekinemo izvršavanje iste, Cancel dugme će nam takođe biti dostupno.

Dodatne informacije o slici možete videti u Info prozoru View → Info Window (Ctrl + Shift + I).

Lenjiri i klizači

Kao i svaki prozor, i Gimpov Image Window ima klizače (scroller) sa leve i donje strane. Rad sa njima opisan je na sledećoj strani. Na suprotnim krajevima (leva i gornja strana) postavljeni su lenjri. Na mestima gde se seku lenjiri i klizači nalaze se četiri dugmeta čije funkcije će biti objašnjene po potrebi.

Meni

Meni se od verzije Gimpa 2.0 nalazi na vrhu Image prozora, odmah ispod title bara. Isti meni možete pozvati i desnim tasterom na samu sliku ili pritiskom na levi gornji ugao gde se lenjiri sastaju, što je ujedno i bio jedini način kod Gimp 1.x verzije programa. Funkcije menija ćemo savladati postepeno kako napredujemo sa lekcijama.







17

Podešavanje Gimpa

File → Preferences

Otvaranjem ovog menija dobija se dijalog za podešavanje Gimpa. Dijaog je podeljen na dva dela. U levom delu birate koju stavku želite da podesite i sve njene opcije će se pojaviti u desnom delu dijaloga.

1. New Image služi za podešavanje izgleda novog papira (File → New) prilikom kreiranja nove slike. Nakon podešavanja ovo će postati podrazumevane vrednosti za sva naredna

i možete podesiti i iz samog File → New dijaloga. otvaranja novog papira. Naravno, vrednost

2. Default Grid – podešavanja mreže. Prvo da lja

razjasnimo šta je mreža (Grid). Mreža predstavkockice koje se vide na slici u toku rada, a služe dabi vam dale neki orijentir i ne vide se kada snimite sliku. Mreža je korisna za jako precizne radove. Da bi se uopšte videla na slici morate je uključiti u Image prozoru Gimpa sa View → Show Grid. Primer korišćenja mreže dat je pri radu sa slojevima (Layerima). Imate nekoliko izglemreže koje birate u Line Style. To su tačke – Intersections (dots), krstići – Intesrection

da linije






18

(Crosshairs), crtice – Dashed i Double dashed i pune linije – Solid. Možete odabrati prednju i pozadinsku boju linija sa Foreground i Background color, veličinu kvadratića mreže Spacing opcijom ili ih pomeriti po X i Y osi preko Offset-a.

3. Interface se tiče podešavanja osnovnih funkcija Gimpa. Enable layers & channel previews uključuje ili isključuje umanjeni pregled (preview) slojeva i kanala (Channels) u pomoćnom prozoru Gimpa, dok Default layer & chanel preview size i Navigation preview size određuju veličinu umanjenog pregleda slojeva, kanala i navigacionog prozora. Ispod ovoga nalazi se definisanje prečica sa tastature (Keyboard Shortcuts). Najbolje je da se naviknete na već nameštene prečice sa tastature, ali ukoliko želite možete ih menjati preko Configure Keyboard Shortcuts i snimiti postavke sa Save Keyboard Shortcuts Now. Možete isključiti automatsko snimanje prečica sa tastature nakon svakog zatvaranja Gimpa (Save Keyboard Shortcuts on exit) ili vratiti postavke kako su bile pre nego što ste ih menjali (Reset Saved Keyboard Shortcuts to Default Values).

4. Theme. Ovde možete birati između dve ponuđene teme ikonica za Gimp. Prva je podrazumevana tema (Default), a druga je tema sa manjim ikonicama (Small).

5. Help System. Show tool tips uključuje ili isključuje kratko objašnjenje neke opcije koje se dobija kada kursor zadržite malo duže na toj opciji. Show help buttons uključuje ili isključuje Help (uputstvo) dugme koje se nalazi u doljem levom uglu dijaloga. Nakon što isključite ovo dugme možete još uvek pristupiti uputstvima preko F1 dugmeta na tastaturi. Show tips on startup uključuje ili isključuje prozor sa kratkim uputstvima o Gimpu koj se javlja prilikom pokretanja. Još možete odabrati da li će se uputstva prikazivati u Gimpovom prozoru – Gimp help browser ili preko nekog Internet pretraživača – Web browser (Help browser to use), kao i koji će se Interent pretraživač koristiti (Web browser to use).

O narednim stavkama počev od Tool options pa do Enviroment neću mnogo detaljisati. Važno je da samo Default interpolation namestite na Cubic (Best) u Tool Options kako bi promena veličine slike bila rađena najpreciznijom metodom i da isključite Save window positions on exit u Window Management kako se postavke o rasporedu ne bi snimale stalno kada zatvorite Gimp već samo kada odaberese Save Window Positions Now (odmah ispod prethodnog).

Od važnih stavki ostao nam je još samo Enviroment. Ovde podešavate koliko najmanje Undo poteza moraju biti upamćena (Minimal number of undo levels), koliko najviše memorije može biti odvojeno za Undo poteze (Maximum undo memory), koliko će memorija biti zauzeta slikom (Tile cache size) i koliko će memorije biti zauzeto prilikom kreiranje nove slike (Maximum new image size). Posle ovoga idu opcije za veličinu slika koje će Gimp koristiti kao umanjeni pregled u pikselima (Size of thumbnails) i megabajtima (Maximum filesize for thumbnailing). Sledi opcija Confirm closing of unsaved images čijim će vas uključivanjem Gimp pitati da li želite da snimite sliku pre njenog zavaranja ukoliko ona nije snimljena. Ostavite je uključenom, za svaki slučaj.

Dodavanje novih prozora i kartica

Prva stvar koju moramo iskoristiti u Gimpu je podešavanje rasporeda prozora po svojoj volji i ukusu. Verujem da je svima vama dosadilo da gledate u monotone Photoshopske programe i njihov raspored bez mogućnosti da neke od opcija stavite tamo gde bi vama odgovaralo. Gimp ima jako lepo rešen raspored prozora koji se može menjati do mile volje i rasporediti







19

ama baš u milimetar tačno kako vama treba. Najvažnije je što možete dodati nekoliko pomoćnih prozora preko File → Dialogs → Create New Dock menija. Od ponuđenih su otvaranje Layers, Channels, Paths (slojevi, kanali, staze) prozora, Brushes, Patterns, Gradient (oblik četkice, tekstura, gradijent) prozora koje već imate u pomoćnom prozoru gimpa i Misc. Stuff prozora. U okviru Misc. Stuff prozora postoji par korisnih kartica (tabova). Tu su buffers, Images (lista trenutno aktivnih Image prozora), Document History (Nedavno otvarane slike) i Image Templates.

umnogome skratiti posao.

lose i

nje" kartice

Sada znamo da dodamo novi prozora, a na redu je dodavanje kartica. Krajnje je nefunkcionalno otvoriti suviše prozora koji će prekriti desktop i onemogućiti lako dolaženje do željene funkcije Gimpa, a još kada se otvori veliki Image prozor preko svega toga... Ovde u pomoć priskače

otvaranje više potprozora u okviru jednog. Bilo koji prozor iz File → Dialogs možete dodati u okviru već postojećeg. Vidite dva dugmeta koje sam uokvirio na slici levo. Levo dugme otvara meni za dodavanje nove kartice i podešavanje te kartice, a desno za uklanjanje već postojeće kartice. Možete videti ove dugmiće u donjem delu glavnog Gimp prozora ili i u donjem i u gornjem delu pomoćnog prozora. Novu karticu dodajete otvaranjem menija sa levog dugmeta i odabirom Add Tab. Imate mogućnost da izaberete 22 kartice koje vam mogu

Na sledećoj slici je prikazano nekoliko korisnih kartica koje sam ja dodao u glavni prozor Gimpa. Postoji, dakle, veliki broj mogućnosti. Ukoliko vam smetaju dva prozora možete pomoćni Gimp prozor isključiti a dodati njegove

kartice u okviru jednog prozora čime štedite na prostoru.

Ako ste mislili da je ovo kraj našim igrama grdno se varate. Meni koji se otvara nudi, kao što sam rekao, i mnoga podešavanja. Pored opcije za dodavanje novih kartica tu su i CTab za zatvaranje aktivne karticeDetach Tab za "otkačinjaod trenutnog i smeštanje u novi prozor.

Možda najzanimljivije je Preview Size kojom možete smanjiti ili povećati umanjeni prikaz slojeva,

oblika četkice i bilo čega drugog. Korisno je da, na primer, umanjite pregled oblika četkice, gradijenta i teksture radi povećanja prozora za slojeve, ali izbor je na vama. Pod Tab Style možete odabrati da li želite da se kartice prikažu sličice (Icon), trenutni izbor u kartici (Curent




20

status), prost tekst tipa Layers, Brushes (Text), slika i tekst (Icon & Text) ili trenutni izbor i tekst (Status & Text). Najbolje je da stavite Curent Status ukoliko on postoji za tu karticu ili sliku jer na taj način štedite prostor.

preview – umanjenom prikazu (na primer preview Layera).

a kraj da pomenem da je minije iz glavnog prozora

aviti u

Levo imate primere izgleda kartica sa slikom, tekstom i kombinovano slikom i tekstom primenjeno na pomoćnom prozoru Gimpa.

Dalje idu opcije View as list koja će prikazati sadržaj kartice u koloni sa njenim imenom (kao što su po početnim postavkama prikazani slojevi) ili View as grid koji će prikazati sadržaj podprozora "na gomili" (kao što je prikazan oblik četkice – Brush)

Ostale su još dve opcije menija. Show image selection će pri vrhu prozora dodati mali deo za izbor slike ukoliko je otvoreno više image prozora. Preko leve strane ove skalamerije možete lako skrolovati među mnogo otvorenih prozora, a desno dugme pod nazivom Auto radi isto što i sledeća opcija menija Auto Follow Active Image. Naime ukoliko je ovo dugme/opcija aktivna sve promene koje se dešavaju u Image prozoru biće prikazane i u

Z

Gimpa moguće otvoriti kaonovi prozor. To se radi jednostavnim otvaranjem menija, i odabirom isprekidane linije na vrhu istog. meni će se pojnovom prozoru.



21

Još nekoliko stvari za poneti

na veličine i u nekim rugim operacijama videćete sličicu u

obliku lančića (link) koja se nalazi u

ić

d ja druge i obratno. Ukoliko je lančić rastavljen (gorn jedna od druge.

Link lanac

Prilikom promed

prozoru prikazanom levo, pojačana crvenim pravougaonikom. Kada je lančsastavljan (donji crveni kvadrat) obe nosti doveće do srazmernog povećan

ji crveni pravougaonik) vrednosti ne zavise

vrednosti se menjaju zajedno. Povećanje prve vre



22

GIMP: rat ekstenzija (XCF, PNG, GIF, JPEG)

Uvod u priču

Cilj ovog teksta je da vam jednostavno prikaže najčešće korišćene formate slika u kratkim crtama. Na kraju svega ćete se zapitati šta je to BMP ili TIFF i čemu zapravo služi, a uz to i ne radi. Linux programi, bilo da je u pitanju Internet čitač ili pregledač fotografija, pa sve do samog GIMP-a, podržavaju sve one formate koje svakodnevno srećemo. Različitost formata i treba da postoji jer je nepravilno upoređivati JPEG sliku sa GIF-om – koriste se u različite svrhe i razlikuju se u samoj suštini. Najprostije rečeno, postoje različiti načini pohranjavanja boja u sliku, a mi ćemo se ovde osvrnuti samo na RGB i Indexed boje koje nam trenutno trebaju. Još jednostavnije: postoje oni formati koji podržavaju samo paletu do 256 boja (koju ćemo dalje u tekstu nazivati Indexed paleta), i oni koji podržavaju RGB (Red Green Blue) paletu (pun vidljivi deo spektra, pomoću ove tri boje praktično je moguće izvesti sve ostale – slika levo). Postoje i formati koji koriste i RGB i Indexed palete (PNG na primer). Takođe, neki formati podržavaju transparentnost (providnost), odnosno možete snimiti sliku sa providnom pozadinom, tako da, kada je npr. stavite na neku web stranicu, ne morate voditi računa o tome da li se boja pozadine slike poklapa sa bojom web stranice. Imamo i polutransparentnost – fine poluprovidne prelaze kakve, na primer, vidimo na senkama transparentnih slika. Kao što postoji slobodni ogg i xvid format za zvuk i divx filmove tako postoji i slobodan format za slike. Već vidim da kontate da je po mnogo čemu bolji od ostalih. Jeste. Ime mu je PNG, pod Open Source licencom je i gotovo po svemu je bolji od bilo kog drugog formata. On će biti moja glavna preokupacija u nastavku ovog teksta. On je format u kome se nalazi 90% slika Vilberove učionice.

Gimpov XCF format za šablone (template)

Ovaj Gimpov format će vam trebati samo za snimanje slika na kojima trenutno radite, jer će pamtiti sliku onakvu kakvu ste je poslednji put snimili sa svim informacijama. Mana je što ne pamti undo poteze, ali to i nije tako neophodno. Njega verovatno ni jedna druga aplikacija neće prikazati kako valja, a i veličina mu je neprihvatljiva pa ga koristite isključivo kao šablon, a za finalno prezentovanje snimite slike u PNG. XCF možete da snimite kao čist xcf, ili zapakovani (xcf.gz, xcf.bz2) čime smanjujete njegovu veličinu. Koju god sliku da ste crtali, obavezno je snimite i ovako jer će možda nekada biti potrebno da je dorađujete, a to obično neće biti moguće ako ste je snimili kao JPEG ili PNG.

Slobodni format – PNG (PNG's Not GIF ili Portable Network Graphics)

PNG's Not GIF. Da li vam ovo deluje poznato odnekud? PNG podržava RGB kao i Indexed paletu boja i jedini ima mogućnost prave polutransparencije. Interesantno je da valjda jedini čitač koji ne može da vidi transparentnost na PNG slikama jeste upravo Microsoftovo čedo IE. (Da li vas to čudi?) Naravno, i za to postoji ispravka u vidu pluginova, a najefikasniji je, složićete se sa mnom, Mozilla Firefox… :) PNG snimljen sa RGB paletom neće uopšte smanjiti kvalitet vaše fotografije.


http://www.libpng.org/






23

Gimp snima PNG u punu RGB paletu boja osim ako vi prethodno ne prebacite RGB u Indexed paletu pa tek onda snimite. Razlika u kvalitetu RGB i Indexed palete je nekada više nego očigledna, ali, moram priznati, i razlika u veličini izlaznog fajla. Međutim, na slikama sa samo par boja Indexed paleta neće gotovo uopšte umanjiti kvalitet. Po odabiru Save As u podešavanjima za snimanje PNG slike možete slobodno odabrati najveću kompresiju (jer način na koji PNG vrši kompresiju ne utiče na kvalitet slike) i isključiti sve nepotrebne opcije koje će vam samo zauzeti nešto više prostora. Za kraj da kažem de je od PNG-a postao MNG format koji ima sve šanse da zameni animirani GIF, a od MNG-a je dalje nastao o JNG format koji bi mogao da zameni JPEG.





24

JPEG, JPE, JPG (Joint Photographic Experts Group)

JPEG podržava samo punu RGB paletu, spada u formate koji umanjuju kvalitet slike pri svakom narednom snimanju i njega obično koristimo samo kad nam je važno da slika zauzima što manje prostora, a ipak bude dobrog kolorita. Za razliku od PNG-a, JPEG ne može

da ima transparentnost i kvalitet mu je vidno lošiji on PNG-a (pod uslovom da je i PNG sniljen RGB paleti). Već sam rekao da postoji i zamena za JPEG koja unosi slobodan duh PNG slika, a naziva se JNG (JPEG Network Graphics). U najvećem broju Internet čitača JNG format nije podržan, mada ima mogućnosti kakve ima njegov tata

PNG (transparentnost pre svega), a uz to i malu veličinu. Ipak, i JNG je format kojim slika gubi na kvalitetu isto kao i JPEG-om. I pored svih mana JPEG je danas najrašireniji format slike tako da gotovo da nema digitalnog foto aparata koji slike ne snima u JPEG. Za snimanje u JPEG iz Gimpa odaberite Save As, Gimp će po potrebi izvršiti neophodne optimizacije pre snimanja i na vama je samo da odaberete kvalitet slike (Quality). Čekirajte Show Preview in image window da biste na licu mesta posmatrali kako vaša slika izgleda i koliko ona zauzima sa menjanjem kvaliteta. Najbolje vrednosti pri kojima se nalazi savršen odnos kvaliteta i veličine slike su negde između 75 i 85. Pored toga možemo slobodno isključiti Save EXIF data (ovo su informacije koje najčešće trebaju foto aparatima za snimanje podataka o slici – ekspozicija, otvor blende, datum...) i Save thumbnail, a uključiti Progressive mod. Podsećam vas da kada god otvorite JPEG sliku, prepravite je i ponovo snimite izgubićete malo na njenom kvalitetu – stoga oprez!

GIF, giff, jiff (Graphics Interchange Format)

Mana GIF-a je ta što podržava samo Indexed paletu boja, ali može da čuva i transparentne delove, doduše ne tako dobro kao PNG. Indexed PNG u obično zauzima mnogo manje od GIF-a, pa ćemo GIF jedino koristiti kada nam je potrebno da korisnici M$ IE-a vide „transparentnost“ slike (ukoliko je nekome uopšte stalo do ovoga). Šalu na stranu, GIF je iako lošiji od PNG-a podržan u gotovo svim čitačima. Čini se da pored ovoga GIF nema ni jednu prednost nad PNG-om, ali to baš i nije tako. GIF je format u kome možemo praviti lepe male animacije. Sećate se svih onih „mrdajućih reklama“ po raznim sajtovima, e one su napravljene



25

upravo u GIF formatu. Interesantno je da je do skoro GIF bio prilično zatvoren format i da biste ga koristili morali biste da platite ili dobijete tužbu od vlasnika formata. Sada to već nije tako. Sećate se da sam rekao da postoji MNG (Multiple-image Network Graphics) koji će najverovatnije jednog lepog dana u budućnosti doneti animacije kakve ima GIF u punoj RGB paleti sa polutransparencijom, Open Source licencom i svim što PNG pruža. Međutim, dok god je Mozilla jedan od malobrojnih čitača koji podržava MNG, moraćemo da se bakćemo sa GIF animacijama. Naravno, za većinu čitača postoje MNG dodaci, ali i pored toga nisam uspeo da instaliram adekvatan dodatak za Operu na GNU/Linuxu. Prilikom snimanja Gimp će vas pitati da li želite da snimite GIF kao animaciju ili kao običnu sliku, a vi odaberite ono što vam odgovara.

Gde su ostali formati?

Primećujete da nisam pomenuo još neke od poznatijih formata (BMP, TIFF, XPM…). Razlog je krajnje jednostavan. Sa ovima koje sam pomenuo moći ćete da uradite isto što i sa ostalima tako da će, na primer, jedan PNG svakako zameniti M$ BMP ili TIFF iako su ovo još dva formata koji ne umanjuju kvalitet slike kao JPEG, ali su daleko veći od PNG-a. Imajte na umu da TIFF format može biti snimljen pomoću raznih algoritama pa dolazi do različitog prikaza na drugim mašinama. Takođe se sa njima možete oprostiti od transparencije. Znači: JPEG, PNG i GIF su sve što vam je potrebno.

Rezime

Pravilo je: za velike slike (fotografije npr.) koje postavljate na Internet koristite JPEG, za velike slike koje skladištite na vaš računar koristite PNG da ne bi gubile na kvalitetu, za bilo kakve male slike koristite PNG, za logoe koji imaju tek nekoliko boja koristite Indexed PNG ili GIF, za animacije koristite GIF, bar dok MNG format ne zaživi, i konačno – za slike koje ste radili u GIMP-u a koje želite da kasnije dovršavate, koristite XCF.

Iz ovoga treba da vidite da na polju formata slika slobodni PNG ima velike prednosti nad gotovo svim ostalim formatima, slično kao što xvid kodeci imaju prednost nad divx kodecima. Lepo, zar ne? Možda jednog dana PNG (sa naslednicima MNG i JNG) bude sve nam treba na polju formata slika, a dotle pustimo BMP, GIF, JPEG i ostale da biju svoje već izgubljene bitke. Važno je da mi sada znamo kako ćemo snimiti sliku sledećeg puta.




26

Učitavanje i snimanje slika

Učitavanje slike

Učitavanje slike se može vršiti iz File menija glavnog Gimp prozora ili preko prečice Ctrl + O sa tastature. Nakon pozivanja Open menija javlja se dijalog sa otvaranje slike. Ovde opisan dijalog važi za Gimp 2.2, i bitno se razlikuje kod prethodnih verzija Gimpa zbog praćenja najnovijih GNOME standarda. Deo dijaloga sa leve strane sadrži osnovne putanje Filesystems, Home i Desktop kao i Bookmarks – vaše najčešće posećivane lokacije, koje možete lako dodavati i uklanjati Add i Remove dugmićima (odmah ispod). Kada dvoklikom odaberete neku od osnovnih putanja ili Bookmark, u srednjem delu dijaloga se izlistava njegova sadržaj, tj. njegovi poddirektorijumi i fajlovi. Pdo trenutne lokacije je prikazana iznad srednjeg i desnog ddijaloga, i uvek se možete vratiti unazad sve do root-a jednimjedinim klikom miša. Dvoklik na direktorijum srednjeg dela

dijaloga takođe lista njegov sadržaj. Dvoklik na sliku će je otvoriti, isto kao i jednostruki klina sliku i Open dugme u donjem, desnom uglu dijaloga. Jednostruki klik na sliku (samo označavanje fajla) će u desnom delu dijaloga prikazati njen Preview – umanjen prikaz slike skratkim opisom (veličina, format slike…). Najverovatnije ćete prvo pregledati slike pre nego što ih otvorite. Moguće je u Gimpu otvoriti i više slika odjednom. Držite Ctrl dugme na tastaturi i označite sve one slike koje hoćete da otvorite levim tasterom miša. Primećujetsu označene plavo. Kliknite na Open i Gimp će ovoriti sve slike koje ste izabrali. UkolikoGimp automatski ne prepozna format slike (što je prava retkost) možete mu reći kog je ona formata preko Select File Type (donji levi ugao).

utanja ela

k

a

e da




27

Kada ste jednom ovako otvorili sliku, ona će biti zabeležena u File → Open Recent meniju i naredni put ćete moći da je otvorite odatle. Korisno je što ovde postoji i mali prikaz. Ukoliko odaberete File → Open Recent → Document History možete listati vaše nedavno otvarane slike. Kada naiđete na sliku koji ste tražili možete ili da je otvorite dvoklikom ili označite i pritisnete dugme u obliku fascikle.


28

Ukoliko želite da otvorite sliku sa URI lokacije odaberite File → Open Location… Unesite adresu i pritisnite Open dugme.

Korisna je i File → Open as Layer opcija. Ovaj meni nije dostupan iz glavnog Gimp prozora, ali postoji u Image prozoru ukoliko imate neku sliku otvorenu. Za razliku od dosadašnjih načina koji otvaraju sliku u novom prozoru, Open as Layer će odabranu sliku samo dodati na već aktivnu kao novi sloj (Layer).





29

Kreiranje nove slike

Novu praznu sliku možete otvoriti iz File → New menija ili pomoću Ctrl + N prečice sa tastature. Da biste videli ceo dijalog za kreiranje nove slike kliknite na Advanced Options pri dnu. Template (šabloni) sadrži neke od najčešće korišćenih formata slika (640x480, 800x600…). Ako često otvarate sliku određenog formata možete dodati svoje šablone preko File → Dialogs → Templates. Ispod Template jImage size. Prvo ide širina (Width) pa visina (Height). Veličina je data u pikselima, ali je možete zadati u milimetrima ili centimetrima (pa i inčima, ako osećate baš žarku želju). Nakon odabira veličine možete menjati rezoluciju slike (X resolution i Y resolution). Kao standard na Internetu se koristi 72.000 px/in, mada ćete možda želeti veću rezoluciju ako pravite sliku za štapmpu. Sledi Colorspace:

e

RGB za pun spektar boja i Grayscale za crno belu sliku. Fill with vas pita da li

hoćete da pozadina slike bude providna (Transparent), ispunjena belom (White), glavnom (foreground) ili bojom pozadine (background). U polje Comment upišite komentar koji će biti snimljen sa slikom. Kada ste podesili sve parametre kliknite OK.

Snimanje slike

Slika se snima iz File → Save As… menija ili korišćenjem Ctrl + Shift + S prečice sa tastature. Kada ste jednom snimili sliku možete je presnimavati sa File → Save (Ctrl + S).







30

Dijalog je jako prost. U polje Name otkucajte ime koje želite da date vašoj slici sa ekstenzijom. Ekstenzija predstavljaju nekoliko slova koja određuju tip fajla. Za PNG format ekstenzija je .png, za JPEG ekstenzija je .jpg, za GIF ekstenzija je .gif, za XCF ekstenzija je .xcf ili .xcf.bz2 ako želite da ga snimite kompresovano. Dakle, ako sliku hoću da nazovem menu17 i snimim u PNG formatu puno ime slike biće menu17.png. Takođe, ekstenziju možete da odaberete ako kliknete na Select File Type (By Extension) pri dnu dijaloga i zatim odatle odaberete format slike. U polju Save in folder treba da odaberete gde će slika biti snimljena. Ovo polje čine Filesystem, Home, Desktop i Bookmarks. Ukoliko vam to nije dovoljno, možete otvoriti kompletan File Browser klikom na Browse For Other Folders. Ovo vas dovodi do identičnog dijaloga kakav smo imali kod učitavanja slike pa neću ponovo objašnjavati. Novina je samo Create Folder u gornjem desnom uglu kojim pravite nove

direktorijume. Nakon što ste podesili sve parametre kliknite Save dugme i u zavisnosti od formata slike koji ste odabrali pojaviće se novi dijalog sa podešavanjima za taj specifični format.

Sliku možete smimiti i kao šablon: File →

Save as Template…. Šta to znači? Ukoliko često korisite papir određene veličine možete jednom kreirati šablon na ovaj način i on će biti među šablonima pri sledećem kreiranju nove slike. Na žalost, šabloni ne pamte ni slojeve niti sadržaj slike.

Ostalie su nam još dve opcije iz menija. File → Save as Copy će sliku snimiti kao kopiju trenutno aktivne slike, ali će nastaviti rad na originalu. Da smo koristili Save As slika koju smo upravo snimili bi postala aktivna, a kopija bi bila ona slika koja je do maločas bila aktivna. Kada ste jednom snimili sliku File → Revert je može ponovo učitati iz tog fajla. Zgodno ako pogrešite pa želite da vratite stanje koje je bilo pre te greške, ili ako se RAM memorija preterano napunila zbog pamćenja Undo poteza pa kompjuter počinje da se koči zbog punjenja swapa.


http://gimp.drugitalas.org/grafika001.html

http://gimp.drugitalas.org/grafika001.html


dopunjeno 25.7.2006 GNU/FDL

31

Zoom i New View

Ovo je metoda kojom uvećavamo sliku radi lakše obrade sitnijih delova, što se radi jednostavnim uvećanjem (zumiranjem) piksela. Ovaj deo morate savladati, jer se upotrebljava se u svakodnevnom radu sa Gimpom.

Zoom

Gornje slike vam pokazuju sliku u normalnoj veličini (100%) i uveličanu sliku (550%), što je označeno u Status Baru Gimpovog Image prozora (pri dnu). Sliku možete odatle jednostavno uvećavati i umanjivati birajući vrednosti od 12% do 800%, što je dovoljno za svakodnevnu

upotrebu. Ukoliko vam to nije dovoljno možete koristiti Magnify ili skrol dugme miša u kombinaciji sa Shift tasterom. Skrolovanje naviše vrši uvećanje, dok skrolovanje nadole vrši umanjenje slike. Još jedan interesantan način je zumiranje slike povećanjem Image prozora. Primećujete malu lupu gornjem desnom uglu? Ukoliko je uključite (kliknete na nju), naredni put kada menjate veličinu samog prozora, biće proporcionalno zumirana i slika.

Skrolovanje

http://www.gimp.drugitalas.org/

Ukoliko ste sliku uvećali, a veličinu Image prozora ostavili nepromenjenu, slikom možete skrolovati na nekoliko načina. Sa desne strane Image prozora se nalazi klizač, čijim pomeranjem možete skrolovati sliku po vertikali. Isto se postiže i skrol dugmetom miša. Pri dnu se nalazi još jedan






32

klizač čijim se pomeranjem vrši skrolovanje slike po horizontali, baš kao i držanjem Ctrl i pomeranjem skrola miša. U donjem desnom uglu se nalazi još jedno korisno dugme u obliku krstića. Držite na njemu levi taster miša i otvara vam se umanjeni pregled slike na kojoj trenutno radite, takozvani Navigation Window. Pomeranjem miša po navigacionom prozoru vrši se skrolovanje u Image prozoru. Kada namestite skrolove na željeni deo slike pustite taster miša. Ovo je ujedno i najbolji način da skrolujete sliku, pogotovu ako radite sa A4 ili većim formatima. Možete otvoriti novi Navigation Window pomoću View → Navigation Window, kao što je prikazano na slici ispod. Iz njega, pored skrolovanja, možete birati i uvećanje.

Kad ste zumirali sliku možda želite da podesite veličinu Image prozora prema veličini slike. To možete uraditi pomoću View → Shrink Wrap (Ctrl + E). Image prozor će se umanjiti ili uvećati tako da se prilagodi veličini slike, osim ukoliko je slika veća od vašeg ekrana.

New View

Kada radite sa uvećanom slikom često će vam trebati da je smanjite kako biste videli njen pravi izgled. Umesto da to radite stalno, možete klonirati već aktivan Image prozor pomoću View → New View opcije menija. Dobili ste dva identična prozora. Sve što uradite u jednom biće urađeno i u drugom prozoru. Sada možete jedan od prozora zumirati, a drugi ostaviti neizmenjen kako biste u njemu pratili šta se dešava sa slikom u normalnoj veličini.



33

Undo i Redo

Undo (poništavanje prethodnog poteza – korak unazad) i Redo (poništavanje poslednjeg poništavanja – korak unapred) su vam već poznati od ranije. Mogu se naći u Edit meniju, ali je najbolje da zapamtite prečice sa tastature: Ctrl + Z za Undo i Ctrl + R za Redo. Na ovaj način, kada god pogrešite moći ćete da pritisnete Ctrl + Z i vratite sliku u stanje kakvo je bilo pre greške.

Podešavanje broja Undo/Redo poteza

Odaberite File → Preferences iz glavnog Gimp prozora i u novootvorenom dijalogu odaberite Environment. Treba podesiti najmanji broj Undo poteza koji mora da bude zapamćen (Minimal Number of Undo Levels) i najveću količinu memorije koja je dozvoljena za Undo poteze (Maximum Undo Memory). Budite pažljivi sa prvom vrednošću jer kod velikih formata slika (pogotovo ako radite sa više slojeva (Layera) pamćenje mnogo Undo poteza će za čas napuniti memoriju.

Undo History

Undo History (istorija poteza) se nalazi u gornjem delu pomoćnog Gimp prozora ili se može otvoriti iz menija glavnog prozora (File → Dialogs → Undo History), odnosno Image prozora (Edit → Undo History). Preko ovog prozora imaćete lepši vizuelni prikaz Undo/Redo poteza. U njemu se nalazi mali prikaz slike kako je izgledala pre neke operacije nad njom i ime te operacije. Uvek možete da kliknete na neki od tih pregleda (označite ga) i vratite sliku u stanje kakva je bila tada. Ukoliko ste koristili prečice sa tastature ili meni za vraćanje poteza, takođe će biti označen prikaz trenutne slike.






34

Copy, Cut, Paste, Buffer

Copy, Cut i Paste su funkcije koje se svakodnevno koriste pri rukovanju Gimpom. Ove funkcije se nalaze u Edit meniju Image prozora, ali je bolje da pamtite prečice sa tastature: Copy = Ctrl + C; Cut = Ctrl + X; Paste = Ctrl + V. Pretpostavljam da njihovu ulogu već znate, ali da se podsetimo. Copy kopira željeni deo slike koji se kasnije može preneti negde drugde komandom Paste. Cut radi isto šti i Copy samo što uklanja deo slike sa

originala umesto kopiranja. U Edit meniju možete naći još par korisnih funkcija. Copy Visible umesto da kopira samo sadržaj aktovnog sloja (Layera) kopiraće sve vidljive slojeve prethodno izvršivši njihovo spajanje slično kao što to radi Image → Merge Visible Layers. Ukoliko ste napravili neku Selekciju možete sadržaj Buffera preneti u selekciju, a ne na celu sliku, pomoću Paste Into. Sa Paste as New možete sadržaj Buffera preneti u novi prozor, čija će veličina tačno odgovarati veličini Copy/Cut odsečka.

Buffer

Buffer je mesto na kome se privremeno drži sadržaj poslednje Copy ili Cut operacije. Kada pozovemo Copy/Cut, on smešta kopirani deo u buffer brišući sve što se prethodno nalazilo u njemu. Kad pozovemo Paste funkciju ona čita sadržaj buffera, i ostavlja ga netaknutim za dalju upotrebu.

Copy Named, Cut Named, Paste Named

Gimp vam dozvoljava da uređujete više od jednog buffera. U već pomenutom meniju ćete naći podmeni Buffer i tri opcije: Cut Named, Copy Named i Paste Named. Kada napravite neku selekciju i kopirate je sa Copy Named ili isecate sa Cut Named bićete upitani za ime buffera u kome će selekcija biti smeštena. Prednost je što možete napraviti nekoliko ovakvih buffera ukoliko ih često koristite tokom rada. Nakon što ste napravili nekoliko buffera odaberite Paste Named i dobićete nov prozor kao na mojoj slici. Vidite da sam ja kopirao tri selekcije i nazvao ih kljun, oko i casa. Možete odabrati bilo koji od ovih buffera i preneti u akivni Image prozor.






35

GIMP Toolbox (kutija sa alatima)

Deo glavnog prozora Gimpa prikazan na slici levo naziva se Toolbox ili kutija sa alatima. Alati su prikazani kao ikonice koje asociraju na njihovu funkciju. Jednim klikom na bilo koj od alata taj alat će biti "izvađen iz kutije" i spreman za upotrebu. Da biste videli koji alat čemu služi možete jednostavno kliknuti na alat sa moje slike i bićete prosleđeni do kratkog uputstva o tom alatu.




36

Opcije alata (Tool Options)

Svaki alat iz Toolbox-a ima određena podešavanja. Ona se nazivaju opcije alata (Tool options) i može im se pristupiti iz glavnog prozora Gimpa. Na slici

su prikazane opcije Text alata. Ukoliko ste isključili opcije alata u glavnom prozoru možete mu prisupiti dvoklikom na alat čije opcije želite da podesite ili iz File → Dialogs → Tool Options (Ctrl + Shift + T). Specifična podešavanja opcija alata ćemo učiti za svaki alat posebno.

U dnu dijaloga nalaze se četiri dugmeta bez obzira na to koji alat ste odabrali. Ovi dugmići služe za čuvanje vaših ličnih postavki za svaki alat. Potrebno je da podesite opcije i odaberete prvo dugme da biste ih snimili. Ukoliko je ovo prvo snimanje podešavanja za neki alat, bićete jednostavno upitani za ime tog podešavanja. Ukoliko želite da ponovo snimite podešavanja, Gimp će vas pitati da li želite da ih snimite kao nova (New Entry) ili preko već postojećeg podešavanja. Kada naredni put želite da očitate vrednosti koje ste snimili kliknućete najpre na drugo dugme u dnu opcija alata, a zatim na ime pod kojim ste snimili podešavanja. Ukoliko želite dneko od podešavanja obrišete kliknite na treće dugme, a zatim na ime podešavanja. Četvrto dugme služi za vraćanje postavki na podrazumevanje vrednosti.

a






37

Iscrtavanje selekcija i staza (Stroke)

Ovom tehnikom pravimo trag na papiru željene boje po ivicama staza (Paths) ili selekcija. Dijalog za podebljavanja staza može se pokrenuti preko Edit → Stroke Path menija iz Image

prozora ili preko Stroke path dugmeta iz opcija (Tool options) Paths alata. Dijalog za podebljavanje selekcija otvara se odabirom Edit → Stroke Selection iz menija Image prozora. Oba dijaloga sadrže iste opcije.

Dijalog za iscrtavanje staza i selekcija

Kada pokrenete dijalog videćete dva načina za iscrtavanje linija. Prvi je da koristite običnu liniju (Stroke line), a drugi da koristite liniju nekog od alata iz Toolboxa (Stroke with a paint tool).

Kada odaberete da iscrtate stazu ili selekciju običnom linijom (Stroke line) potrebno je podesiti debljinu linije (Line Width). Pored ovoga možete otvoriti dodatne opcije klikom na Line Style. Cap style kontroliše kako će se linija završavati dok Join style kontroliše kako će se linija iscrtavati kada naiđu ćoškovi. Pored ove dve opcije nalaze se po tri dugmeta sa slikom na njima identičnom rezultatu koj će to dugme proizvesti. Plava boja na toj slici je iscrtani deo linije dok bela predstavlja liniju selekcije ili staze. Važno je još

napomenuti i opciju Dash pattern koja kontroliše isprekidanost linije. Primećujete sivu liniju nakon ispisa imena ove opcije? Zacrnjeni deo ove linije je jedan izdvojeni „segment“. Kada kliknete na neki deo segmenta pojaviće se šupljina, a kada ponovo kliknete opet ćete dobiti ispunjenu liniju. Od kombinacija šupljina i iscrtanog dela na segmentu zavisiće i kombinacija šupljina i celih delova na krajnjoj liniji. Ukoliko vam je komplikovano da sami podešavate izgled linije možete odabrati neku od postojećih pod opcijom Dash preset. Sledi opcija Antialiasing. Sledi pitanje da li ćete koristiti jednobojnu (Solid) boju, koju pre toga morate podesiti prednju boju (Foreground color) u glavnom prozoru Gimpa, ili ćete koristiti teksturnu















38

(Pattern) boju, koju opet trebate odabrati iz pre pokretanja dijaloga. Pritisnijte Stroke nakon što ste podesili opcije i linija selekcije ili staze će biti podebljana.

Kada odaberete da vam liniju iscrta neki Toolbox alat morate najpre podesiti sve parametre za taj alat, počev od boje, opcija tog alata (Tool options) pa do oblika četkice (Brush). Onda je dvoljno da odaberete Stroke with a paint tool čime otključavate Paint tool opciju za odabir željenog alata. Nakon odabira alata kliknite na Stroke i iscrtaćete željenu liniju.




39

O bojama i paletama

Biologija

Ljudi su bića koja vide ceo svet sastavljen iz tri boje. Za ovo su zaslužni receproti u mrežnjači našeg oka nazvani čepići. Postoje tri vrste čepića i to oni koji registruju plavu, crvenu i zelenu boju. Ovakav vid naziva se trihromatski vid, vid sačinjen iz tri boja. Znamo da odsustvo jedne vrste čepića u mrežnjači (najčešće crvenog ili zelenog i to mnogo češće kod muškaraca) dovodi do delimičnog slepila za boje (daltonizam), tj. ovi ljudi imaju dihromatski vid. Ovakav vid ima većina sisara (na primer psi). Prednosti našeg trihromatskog vida su najizraženije u razlikovanju nijansi boja. Postoje neke vrste životinja koje imaju daleko više vrsta čepića (8 na primer) čime vide nijanse toliko precizno da mi to nemožemo ni da zamislimo. Njima je ama baš sve šareno :). Postoje UV delovi sunčevog spektra koji su za nas nevidljivi, ali ih neke životinje opažaju (moljci na primer). O njima nećemo raspravljati jer ovde govorimo samo o vidljivom delu spektra. Pored čepića u mrežnjači oka nalaze se štapići, oni omogućavaju vid pri slaboj svetlosti i brzo se zasite na suncu.

Primenjeno na grafiku

Način izvođenja boja iz tri osnovne se naziva paleta – colourspace. Iako ljudsko oko koristi crvenu, plavu i zelenu kao osnovne boju za izgradnju palete, u suštini se mogu koristiti i neke druge tri boje. Monitor vašeg računara takođe gradi sve boje na osnovu crvene, plave i zelene (RGB), ali štampači na primer koriste mastilo u svetlo plavoj (Cyan), ljubičastoj (Magneta) i žutoj (Yellow) boji – CMY paleta. Pravilo je da ukoliko radite grafiku za štampu treba da koristite boje CMYK, a ukoliko se bavite web dizajnom RGB paletu jer i pored svega razlike između paleta postoje. Kao najveća mana Gimpa uzima se nezavršena implementacija CMYK palete pa ga ljudi koji se profesionalno bave pripremom fotografije za štampu obično izbegavaju. U vreme pisanje teksta CMYK paleta nije ni u najavi za naredne verzije Gimpa. Bilo kako bilo, u narednim stranicama diskutovaćemo o RGB, HSV i CMYK paletama. Takođe će biti reči o ograničenoj paleti od 256 boja (Indexed) i crno-beloj paleti (Grayscale).








40

Odabir Boje

Boja se bira u glavnom prozoru Gimpa, ili iz dijaloga nekih Toolbox alata, skripti i filtera. I dvoklikom u glavnom prozoru na glavnu ili boju pozadine kao i klikom na odgovarajuće dugme sa pri radu sa skriptama dobićete sličan

dijalog. U njemu imate četiri načina za odabir boje, ali ćemo mi učiti Gimpov način. Na raspolaganju su još i trougao (Triangle) – sličan onom iz Picasa aplikacije, CMYK odabir boje i Watercolors – odabir boje mešanjem. Mod za odabir boje se menja preko kartica u gornjem levom uglu prozora. Boja se uzima preko dijaloga u levom delu prozora. Kod Gimpovog načina odabira boje postoje dve skale. Prva skala – skala duginih boja – naziva se Hue skala. Druga skala sadrži boju koju ste odabrali u prvoj, crnu i belu i naziva se Saturation/Value skala. Kako radi Saturation/Value skala? Da bi vam ovo bilo jasno najpre morate da znate šta je to HUE paleta. Boja koju ste odabrali u Hue skali se u Saturation/Value skali nalazi u gornjem desnom uglu, crna boja se nalazi u gornjem levom, a bela u donjem desnom uglu. Ove boje su razlivene tako da pokrivaju bukvalno sve moguće nijanse one boje koju ste odabrali u Hue skali.

Ispod dela za odabir boje nalazi se trenutno aktivna boja tj. "boja koju trenutno spravljate" (Curent:) i boja koja je pre nje bila aktivna (Old:). Opcije sa desne strane dijaloga takođe služe za odabir boje. Navedene skraćenica u njoj su R (red), G (green), B (blue), H (hue), S (saturation), i V (value) što će biti detaljno objašnjeno kada govorimo o bojama, RGB i HSV paletama. Sledeći mali deo pod nazivom HTML Notation ispisuje heksadekadni kôd boje koju smo smućkali na način koji je čitljiv bilo kom Internet čitaču. Ukoliko ste se nekada bavili pisanjem Internet stranica, morali ste da unesete boju u ovom obliku. U Gimpu možete lako











41

naći željenu boju, iskopirati heksadekadni kôd koji se ovde nalazi i ubaciti ga u HTML kod vaše stranice. Naravno, možete odnekud preuzeti kôd boje i ubaciti ga u Gimp. Ispod ovog dela nalaze se nadavno upotrebljavane boje, što može biti i te kako korisno.



42

RGB paleta (RGB colorspace)

Kao što je već rečeno, RGB je način na koji naše oko i monitor kompjutera spravljaju boje. RGB je sačinjen od četiri kanala (channels) crvenog – Red, zelenog – Green, plavog – Blue i Alfa. Red, Green i Blue kanal određuju samu boju dok α kanal određuje nivo transparentnosti.

RGB kocka

Možda je lakše da ovo shvatite na krugu sa leve strane. Vidite tri osnovne boje RGB palete – crvenu, plavu i zelenu – pri njihovim najvećim vrednostima (8 bita odnosno 256) u obliku tri kruga koja se seku. Ukoliko monitor ne emituje ni jednu od ovih boja (tj. za vrednosti osnovnih boja 0) dobija se crna. S druge strane mesta na monitoru koja su sačinjena od maksimalne vrednosti (256) osnovnih boja RGB palete biće bela. Cyan, Magneta i Yellow boje

e dobijaju u preseku dvaju osnovnih boja RGB palete i o njima će biti više reči prilikom

Mislim da je priložena kocka RGB palete vrlo jednostavna za razumevanje. Svaka od skraćenica predstavlja boju koja se u tom uglu nalazi:

• R – Red, crvena • G – Green, zelena • B – Blue, plava • W – White, bela • C – Cyan, svetlo plava • M – Magneta, ljubičasta • Y – Yellow, žuta

Sa strane su prikazana tri vektora (R, G, B) koji predstavljaju za crvenu, zelenu i plavu

boju. Svaka od boja ima osmobitnu vrednost (28=256), kao što je prikazano na slici. Nula je potpuno odsustvo osnovne boje (crvene, plave ili zelene u ovom slučaju) dok je 256 najveća vrednost osnovne boje koju monitor može da proizvede.

sobjašnjenja CMYK palete.

Da se vratimo sada na kocku. Boje koje se nalaze u njoj mogu se prikazati u vektorskom obliku tako što se stavi vrednost vektora i oznaka boje na ovaj način: 0R 0G 0B

Kao što smo već smo rekli ovo je crna boja. Na isti način možemo napisati vrednost bele: 256R256G256B, Cyan: 0R256G256B, Magnete: 256R0G256B i Yellow: 256R256G0B.






43

Kada birate boju iz odgovarajućeg dijaloga ite sigurno ste pirmetili skalu sa desne strane. Vid

da se skala sastoju iz vrednosti HSV palete (H,V) i vrednosti RGB palete (R, G, B).

S, Vrednost se,

naravno, kreće od 0 do 256. Odavde možete kođe podesiti željenu boju. Vidite da sam ja

odabrao vrednost 50R73G188B.

g

ta

Da bi vam bilo jasnije shvatanje bitova po ledajte objašnjenje piksela




44

HSV paleta (HSV colorspace)

ko se u našim očima nalaze receptori koji registruju boje baš kao što ih proizvodi RGBIa aleta, u svakodnevnom životu mnogo nam je logičnije da zamislimo boje u HSV paleti nego RGB paleti. Kada mislimo o bojama mi ćemo pre misliti o tome koliko će boja biti svetla, i zatamnjena, da li je boja pastelna ili "drečava" nego o tome koliko je u nju ušlo crvenog

. HSV paleta (Hue, Saturation, Value) se trudi način.

e

jte leve strane. Krug koji se nalazi u sredini

ilustruje vrednosti za Hue. Hue presdtavlja skup uginih boja i određuje u stvari gde će se naša boja

naći u sunčevom sprektru. Njegova vrednost kreće

i Saturation. Saturation kontroliše količinu bMalo više bele i boja će ličiti na pastelnu ( od 0 do 100 procenata. Nula odgovara makza potpuno čistu boju. Treća komponenta jkontroliše osvetljenost slike. Takođe se damaksimalno crna boja, a 100 potpuno čista

ka od

Decompose

puildela sunčevog spektra koliko plavog ili zelenogda vam predstavi boje na ovakav, prihvatljiviji,

Kao što se boja u RGB prikazu sastoji od crvene, zelene i plave komponente (Red, Grean, Blue) takose i u HSV paleti sastoji od tri komponente koje snazivaju HUE (spektar), Saturation (zasićenost) i Value (Osvetljenost, Brightness). Dobro pogledasliku sa

d

se od 0 do 360 stepeni, pri čemu je 0 maksimalna vrednost crvene boje (odgovara vrednostima 256R, 0G, 0B RGB palete). Iako je vrednosti HUE prirodnije data u krugu od 360 stepeni češće se u su vrednosti iste (0-360). Druga komponenta je ele komponente u boji, odnosno zasićenost boje.

crvena će postati roze). Njegova vrednost kreće sesimalnoj vrednosti bele boje dok vrednost 100 stoji e Value. Value kontroliše količinu crne, odnosno je u skali od 0 do 100 procenata pri čemu je 0 boja bez primesa crne.

Ako se ponovo vratimo na dijalog za odabir boje shvatićemo šta znači H, S i V. Svaove tri oznake stoji za H (Hue), S (Saturation),V (Value).

programima prikazuje kao prava linija, al

Razlaganje RGB na HSV Layere

U svakom trenutnku možemo sliku u boji razložiti ( ) na HSV Layere koristeći age prozoraImage → Mode → Decompose meni iz Im . Tada možete videti da je Value

anje važna komponenta. nosilac gotovo svih detalja cele slike, a Hue bukvalno najm



45

Origiinalna slika Saturation

Hue Value

Ako želite sa da saznate više, pogledajte gde se nalazi HSV u RGB kocki.



46

CMYK i CMY palete

Kako se CMY/CMYK koristi u svetu štampe potrudiću se da vam objasnim ovu paletu upravo kroz štampače, mastilo i papir. Glavna praktična razlika između RGB i CMY palete je ta što kod RGB palete maksimalne vrednosti crvene, zelene i plave daju belu dok maksimalne vrednosi svetloplave, ljubičaste i žute daju crnu boju. To zvuči krajnje logično ako se ima u vidu da više svetlosti proizvodi svetliju boju (što se dešava na ekranu), a više mastila na

apiru proizvodi tamniju boju (to čini štampač na papiru). Dakle možemo zaključiti da CMY aleta apsorbuje a RGB odbija svetlost. Ovo vam je prikazano na slici levo. Vrednosti za C, , Y i K se kreću od 0% do 100%, gde je 0, naravno, minimum, a 100 maksimum.

ko važna stvar. Naime, štampači imaju najčešće i crnu mno plava, ljubičasta i žuta ne proizvode baš potpuno crnu CMYK paleta koja odgovara ovakvoj praktičnoj situaciji. I

paleta i štampači rade isto, izdvajaju jedan deo svetlo plave, ljubičaste i žute i taj deo menjaju a svojih prednosti, a potouno oduzimanje K komponente rezultovaće da

sa CMY komponentama. U svakom slučaju, CMYK je idealna paleta za pripremu r

nalaze u štampačima, pa ćeidentična stvar dogodi na p ati neće ispasti identični na m

ppM

Na ovo se nadovezuje još jedna jakomponentu boje jer u praksi taboju. Zato pored CMY postoji i

crnom (K). CMYK imradite samoslika za štampu pa je prog ami ove namene koriste. Osnovne boje CMYK-a su i boje koje se

oduzimanje neke od komponenti u paleti uzrokovati da se apiru, dok će RGB, na primer, proizvoditi širi opseg boja i rezultonitoru i papiru.

I nakon 10 godina od početka razvoja Gimpa čini se da se stoji u mestu kada je CMYK paletau pitanju. Jedina stvar koju Gimp ima je Decompose funkcija za CMY i CMYK koje, složićete se sa mnom ovde nisu od velike pomoći. Sve dok se CMYK paleta ne uvrsti rame uz

me sa RGB paletom od korišćenja Gimpa za pripremu grafike za štampu nema ni govora. ama amaterima ostaje da se zadovoljimo dobrom kalibracijom svojih, i ovako nekvalitetnih

štampača na kojima se ovakva odstupanja neće ni videti.

raN




47

rebacivanje RGB u indexed paletu P

Uvod

Indexed paleta nije dobra za fotografije na primer, jer će njihove boje redukovati sa punog vidljivog spektra na najviše 256 boja. No Indexed paleta se može efikasno koristiti kod malih slika sa tek nekoliko nijanski boja. Čuveni GIF format podržava isključivo Indexed paletu pa je njeno korišćenje obavezno. Slobodni format PNG podržava i RGB i Indexed paletu.

koliko snimite PNG sliku u Indexed osetno ćete umanjiti njenu veličinu.

age → Mode → Indexed

tvorite neku sliku, najbolje sa samo nekoliko boja, odaberite Image → Mode → Indexed meni iz Image prozora

U

Im

O

za pozivanje željenog dijaloga. Probajte malo da se igrate podešavanjima. U suštini ako imate sliku sa desetak boja dovoljno je da stavite paletu od isto toliko boja jer će vam slika menje zauzimati

ka

će izgledati još neprirodnije. U polju Color dithering možete birati način na koji će

none

boja, jer dithering u stvari proizvodi tačkice po fotografiji koje ružno izgledaju ako se slika bolje zagleda. Međutim, u slučaju da slika ima mnogo boja ili fine pr eni da koristite dithering. Ukoliko imate transparente

nego da ste stavili punu paletu od 256 boja. Možete odabrati i neke od već ponuđenih paleta,ali time će vaša slinajčeš

boje koje ne postoje upaleti biti biti „simulirane“. Najbolje je da odaberete opciju ukoliko slika ima malo

elaze, bićete prinuđ i polutransparentne

primer) na providnoj pozadini, morate koristiti opciju Enable ditherinrezultati ni tad neće biti sjajni. Ukoliko postoji više slojeva

delove (senke na g of transparency ali

, najbolje (Image → Flatten Image ili Image → Merge Visible Layers) pa tek oIndexed.

je da ih najpre spojite nda prebacite sliku u





48

Prebacivanje kolor slike u crno–belu (RGB u Grayscale)

er sliku levo, primenićemo tri

za g

efekta na vašoj rografiji.

t ešenje svodi se na odabir Image → Mode →

U ovom tekstu naučićete kako da sliku u boji prebacite u crno–belu. Koristeći prim

različita metoda postizanje slično

fo

ije moguće r

Grayscale mod

Najpros

Grayscale opcije iz menija Image prozora. Rezultat primene Grayscale moda najbolje reprezentuje svetlost sa originalne slike u boji.

sliku anjili sa 24 ili 32 bita (3 ili

4 kanala

Grayscale mod ustvarism

) na 8 bita (jedan

komponenti RGB

kanal). Ova osmobitna vrednost dobijena je zbirom vrednosti za svaku od 3

palete, ali u nejednakom odnosu (11%B + 30% nice da je naše oko nejednako osetljivo na ove tri boje. Ta formula us

R + 59% G) zbog činjetvari predstavlja osvetljenost

(luminance) slike.





49

Ova opcija se poziva iz Layer → Colors → Desaturate menija. Njome se postiže efekat crno–bele slike sa najmanje kontrasta (od sve tri metode) i najmanje svetlosti

rik se sastoji u uklanjanju Saturation (zasićenost)

Desaturate funkcija

na slici.

T

komponente HSV palete. U praksi to se postiže zamenRGB vrednosti svakog piksela sa vrednošću na neutralnoj osi koja se dobija tvari lightness. Krajnji rezulta stoga pri

om

s t je RGB slika koja ima iste vrednosti za svaki od tri kanala, pa je kazana kao crno–bela.

Izvlačenje Value HSV komponente

kao {max(R,G,B) + min(R,G,B)}/2. Ova formula predstavlja u

Opciju možete naći u Image → Mode → Decompose meniju. Potrebno je da odaberete HSV i kliknete OK. Dobićete sliku koja se sastoji od tri osmobitna sloja

e aksimalnu količinu

osvetljenosti RGB

a na ćom

Ovo, iako manje realno, je dosta upotrebljivo prilikom postizanj

Imajte na umu da se zanimljivi efekti mogu postići kombinovanslojeva nakon urađene Decompose opcije.

(Layera) pod imenom HUE, Saturatio i Value. Value sloj ustvari reprezentujm

komponenti – max(R,G,B), pa se stoga i slika dobijenovaj način karakteriše veosvetljenošću od prirodne.a različitih efekata na slici.

jem RGB, HSV i drugih




50

Blending modovi

Obično su slojevi (Layeri) slike 0% transparentni, tj. tpuno neprovidni. Blending modovi menjaju

situaciju i dozvoljavaju da se boje sloja iznad preklapaju sa bojama sloja ispod na nakoliko načina. Takođe, oni se mogu korititi za određivanje načina

reklapanja boja nekih Toolbox

po

p alata sa bojom sloja nad kojim se taj alat koristi.

mo a. Pri

Pri kombinovanju slojeva, blending modove birau polju Mode koje se nalazi iznad palete slojevkombonovanju boje alata sa slojevima, modove biramo u opcijama alata (Tool Options).

Gimp poseduje 23 različita moda grupisana u pet klasa po načinu na koj rade i po efektu koj se dobija.

ažni“ modovi, jer oni ustvari i ne kombinuju

impu. Ovim modom pikseli ispred će biti vidljivi dok će oni iza njih biti prekriveni. Podešavanjem većeg stepena

i od piksela koji tako n ja vrednosti boja piksela pozadinskog i prednjeg sloja. Na slici levo za primet je uzeta kombinacija belog pozadinskog sloja i crnog prednjeg sloja

t 50%.

Modovi Behind i Color Erase su dostupni samo za alate, dok se svi ostali mogu koristiti i preko alata i preko slojeva. Svaki od njih je detaljnije opisan unastavku teksta.

Normal, Dissolve, Behind, Color Erase

Svi gore navedeni modovi su takozvani „lvrednosti piksela.

Normal je podrazumevani mod u G

transparencije nad prednjim slojem, pozadinski sloj se sve više nazire, a rezultat za svakastaju je kombinaci

čija je transparentnos




51

Koristeći Desolve mod i povećavanjem transparencije prednjeg sloja dobijamo mnogo drugačiji rezulutat. Stepen transparentnosti je broj piksela pozadine koji će biti 100%

idljivi. Ako imamo jedan beli pozadinski sloj i 50% transparentni crni sloj, krajnju sliku će čininiti 50% crnih i 50% belih tačkica. Rezultat je prikazan na slici levo pri normalnoj veličini i pri uvećanju od 800%.

Behind mod ta za crtanje i ne m

v

je, kao što je već napomenuto, dostupan samo preko alaože se primeniti nad slojevima. Ukoliko na transparentnom

sloju iscrtamo neku liniju Normal modom Paintbrush alata (bela linija na slici levo), pa zatim preko nje iscrtamo drugu liniju (crna linija sa slike), druga linija će ustvari zauzei položaj ispod prve. Na ovaj način stepen vidljivosti druge linije zavisiće od stepena

ve. Budite pažljivi jer će vtransparentnosti pr am se destiti da figuru koju iscrtate ovim modom prekrije pozadina. Dakle, koristite ovaj mod samo za transparentne slojeve.

)

Color Erase takođe je dostupan samo za alate. Umesto da popunjava (crtaslojeve odabranom bojom, on će sloju oduzeti (obrisati) boju koju ste

odabrali kao prednju (Foreground). Očigledan primer dat je na slici levo, oduzimanjem pboje gradijentu.

dition, Subtract, Darken Only, Lighten Only

lave

Difference, Ad

modovi kombinuju svaku komponentu RGBAddition i Subtract palete zasebno, s tom što Addition dodaje, dok Subtract oduzima vrednost prednjeg piksela od onog iza

l stija primera.

boje, tj. vrednosti 0 0 0 ili potpuno odsustvo boje. Horizontalna crvena linija

e ,

svoju vrednost crvenoj i gradi žutu 255 255 0 .

ili

ja

vertikalna linija) dobija se žuta 255 255 0 , a oduzimanjem zelene(druga vertikalna linija)

razlikomnjega. Da biste bo je razumeli pogledajte slike ispod i objašnjenje kroz dva najprostija pro

Slika sa leve strane je primer Addition moda. Pozadina je crneR G B

iscrtana čistom crvenom bojom dodaće 255R0G0B. Postoje još dve vertikalne linije, prva jplava 0R0G255B, koja u preseku sa crvenom dodaje još i svoju vrednost pri čemu se, logičnodobija ljubičasta (Magneta) 255R0G255B. Ista je situacija i sa zelenom 0R255G0B koja dodaje

R G B

Slika sa leve strane ima vrednosti pozadine 255R255G255B, tj. belu bojupotpuno zasi'enje svih komponenti RGB palete. Korišćenjem Subtract

moda za iscrtavanje horizontalne linije crvene boje, crvena komponenta biva oduzeta i dobise svetlo plava (Cyan) sa vrednostima 0R255G255B. Slično, oduzimanjem plave (prva

R G B





52

dobija se ljubičasta (Magneta) 255R0G255B. U preseku plave i crvene ostaje nam zelena R G B reseku zelene i crvene ostaje plava 00 255 0 , dok u p

oda proizvode krajnje vrednosti piksela koje se kreću od 0 do 255 za ponentu. Ukoliko vrednost premaši ove vrednosti (bilo manje od 0 ili veće od 255),

eAddition mod posv

ću

y mod a piksela, uzimajući za

vrednost krajnjeg piksela upravo tu veću vrednost potpuno ignorišući manju. Na primer:

Multiply mod množi svaku od RGB komponenti dvd piksela posebno i deli dobijenu

e zatamnjuje. Formula je dosta komplikovana, ali nije teška za razumevanje (naravno

ebno, ali je zbog dužine formula predstavljena ovako):

Divide mod koristi formulu:

a. Najpre, ukoliko je rezultat r1,g1 ili b1 jednak nuli, deljenje nulom nije dozvoljeno, pa će sve vrednosti piksela jednake nuli biti najpre transformisane u 1.

rugi prob o

Overlay mod je kombinacija Multiply i Screen modova. Ona koristi vrednosti piksela cuje ih u formulu:

(r2Rg / 256

R0G255B.

Obe gore navedena msvaku komone će biti jednak maksimalnoj dozvoljenoj vrednosti tj. 0 ili 255. Treba primetiti da

etljava sliku, dok Subtract zatamnjuje sliku.

Difference mod je nešto teži za razumevanje. On procenjuje koj od dva piksela ima vevrednost svake od komponenti, pa zatim oduzima veću vrednost od manje. Razlika koja se dobije je krajnja vrednost piksela. Ovo se radi nad svakom od komponenti zasebno, evo primera: 150R200G100B + 50R50G200B = 100R150G100B.

Darken Only mod traži najmanju vrednost svake od tri komponente dva piksela, uzimajući za krajnji piksel manju vrednost potpuno ignorišući veću. Na primer: 150R200G100B + 50R50G200B = 50R50G100B. Logično, slika na ovaj način postaje tamnija. Lighten Onlradi suprotno, traži najveću vrednost svake od tri komponente dv

150R200G100B + 50R50G200B = 150R200G200B. Slika na ovaj način postaje svetlija.

Multiply, Divide, Screen, Overlay

vrednost sa 255. Proizvod dva broja podeljen sa brojem koj je veći od njih umanjiće krajnju vrednost za svaku od komponenti, pa ćemo logično dobiti i tamniju sliku.

(r1 · r2 / 255)R (g1 · g2/255)G (b1 · b2 / 255)B

Screen mod je sličan Multiply modu, s tom razlikom što osvetljava sliku umesto da j

oduzimaju se vrednosti svake komponente pos

(255 · r2 / r1)R (255 · g2 / g1)G (255 · b2 / b1)B

Međutim javljaju se dva problem

D lem je što će neke vrednosti komponenti piksela premašiti 255. Da bi se ovizbleglo sve vrednosti veće od 255 će biti smanjene na 255

dibijene ovim modovima i uba

2Gb2

B · Screen) + ((1 − r2Rg2

Gb2B) · Multiply)



53

Ovaj mod teži da osvetli sliku na mestima gde je ona svetla i da je još više zatamni tamo gde je tamna. Ustvari, na svetlijim mestima dominiraće Screen mod, dok će na tamnijim dominirati Multiply mod.

Hue, Saturation, Value, Color

ncipu, koristeći vrednosti HSVHUE, Saturation i Value modovi rade na istom pri palete za dobijanje rezultujućeg piksela. Ukoliko je odabran HUE mod, on uzima Vrednost HUE prednjeg piksela i p ini. Saturation zima Saturation vrednost prednjeg, HUE i Value vrednosti piksela u pozadini, dok Value

dnost HUE i Saturation prednjeg piksela i kombinuje sa vrednošću osvetljenja

idružuje mu vrednost Saturation i Value piksela u pozaduuzima Value vrednost prednjeg, HUE i Saturation vrednosti piksela u pozadini.

Za Color mod uzima se vre (lightness) piksela u pozadini.



54

Transparency i Opacity

ransparency i Opacity su antonimi koji se odnose na providnost (transparency) odnosno eprovidnost (opacity) čitave slike ili nekog sloja

Tn (layera). Na primer, ukoliko je slika 100%

paque ona je 0% transparentna, tj. nije uopšte providna. Ukoliko je slika 60% opaque ona je 0% transparentna.

ačin rada

odu

o4

N

Transparentnost radi slično Blending M (možemo reći da koristi blending modove za đen procenat boje sloja na kome radite i dodaje mu

određen procenat boje pozadine, odnosno onoga što se nalazi ispod njega. Naravno, to se sve postizanje svog cilja). Ona uzima odre

radi na nivou piksela, tj. uzima se jedan piksel iz prvog plana i piksel iz pozadine, koji se mešaju dajući jedan piksel koj se vidi na slici. Evo jednog primera da bi videli kako transparentnost izgleda:

Ukoliko ne postoji pozadinska boja, ona će biti prikazana crno belim kvadratićima

na se

se što

o je simpatična ribica potpuno neprovidna (opaque). Ona redstavlja prvi sloj tj. pozadinu, dok se

ostali nalaze preko njega. Drugi sloj je p

zadimljenosti. Treći i četvrti sloj su crvena lenta i be nsparentni.

Alpha Channel

Setite se Alfa kanala jedne RGB

radi lakšeg rada, a slika će, naravno, kraju biti snimljena bez njih. Da bistepodsetili kako se podešava transparentnost nad slojevima vratite na tekst “Slojevi (Layeri)„. Kaovidite na našoj slici jedin

p

potpuno plav i proteže se celom slikom. On je 70% rovidan pa slika dobija efekat le ivice i oni su takođe polutra

slike. Alfa kanal koNjegova vrednost kreće se od 0 za potpuno providnupotpuno neprovidnu (0% transparentna). Znači, nivo i

55. I dok

vrednost providnosti slojeva i ustvari omogućava transparentnost!

ntroliše nivo providnosti/neprovidnosti. sliku (100% transparentna) do 255 za transparentnosti piksela u prvom planu

piksela u pozadini se postiže podešavanjem Alfa RGB kanala između vrednosti 0 i 2Blending modovi samo mešaju tri komponente boja dva piksela, Alfa kanal je taj koji čuva




55

Oblik četkice - Brush

Većina alata iz Toolbox-a ima opciju za odabir veličine i oblika površine. Ovo je kao da za likovno kupite 10 četkica različite debljine. Oblik četkice birate iz pomoćnog prozora Gimpa. Ukoliko ste ga isključili, možete ga naći pod nazivom Brushes i dodati kao karticu ili u novom prozoru. Postoje jednobojni oblici četkice kojima Vi možete odabrati boju i oni su predstavljeni crno-belo u Brushes dijalogu, a postoje i višebojne četkice predstavljene kao sličice u boji (lišće, sunce i paprika), a na papiru ostavljaju trag identičan slici koja je na njima. Takođe postoje četkice iz jednog koraka i iz više

oraka. Šta ovo znači? Neke od četkica sadrže u sebi samo jedan oblik, dok neke prave trag menjajući po

e

iuglu malu roze strelicu. Kada dugo držit ona ostavlja (kod četkica sa više koraka jako malo oblika četkice, ali to je iz jedn a možete je sami napraviti. Ukoliko želite

k

nekoliko oblika tokom prevlačenja po papiru. Ončetkice koje imaju samo jedan oblik (korak) u ce iz više oblika (koraka) imaju u donjem desnom e levi taster na četkici, moći ćete da vidite kakav tragoni će biti naizmenično prikazani). Gimp dolazi saostavnog razloga: bilo kakva četkica da Vam trebda napravite svoju četkicu pročitajte

donjem desnom uglu imaju plusić. Četk

detaljno uputstvo.

ona

je

Spacing. Ona kontroliše na koliko će se procena samog oblika četkice postaviti nov trag na papiru. Malo nejasno objašnjeno, ali pogledajte sliku sa leve strane. Prvi trag četkice

Verovatno ste primetili nekoliko dugmadi udonjem delu Brushes prozora. Prvo dugme s leva služi za promenu izgleda oblika četkice, drugo dugme služi za kreiranje novog oblikačetkice, treće za pravljanje identičnog kl

od već postojećeg oblika četkice, a četvrto za brisanje oblika četkice. Poslednje dugme služiza osvežavanje. Kada napravite ili ubacite novu ćetkicu u brushes direktorijum gimpa (~/.gimp-2.2/brushes) ona neće biti prepoznata do sledećeg pokretanja Gimpa ili do pritiska na dugme za osvežavanje. Ovo važi samo za četkice koje Vi napravite. Sve funkcije detaljnosu obrađene u tekstu koji objašnjava pravljenje oblika četkica. Još interesantnija opcija

ta veličine

(Paintbrush ) urađen je uz Spacing vrednost 1, drugi sa 20, zatim

50, 100 i 200.



















56

Napravite svoj oblik četkice (Brush)

Najjednostavniji način pravljenja jednobojnog oblika četkice je iz prozora sa oblicima četkica

Pravljenje jednobojnog oblika četkice

. Pritiskom na dugme za kreiranje novog oblika četkice (drugo s leva) dobićete novi dijalog. U prvo polje upišite ime nove četkice (podrazumeva se Untitled). Pod Shape birate da li će za osnovu buduće četkice biti uzet krug, kvadrat ili romb. Radius je veličina četkice u pikselima, Spikeszvezdu), Hardnes

je broj ureza (kod mene 5 ureza za je jačina boje četkice (manje

vrednosti označavaju nežnije ivice), Aspect ratio kontroliše jačinu ureza odnosno širinu krakova,

pacing smo već pominjali kada smo govorili o tome oblik četkice

Angle je ugao pod kojim će četkica biti zakrenuta. Sšta je . Dobra stvar kod pravljanja novog

oblika je to što se on prikazuje u prozoru kako menjate vrednosti.

Još jedna korisna stvar je pravljanje oblika četkice odselektovanog (obeleženog) dela slike. Potrebno je samo selektovati neki deo i odabrati <Image> Script-

U ovom primeru kreiraćemo novu četkicu u boji. Nekoliko ovakvih četkica ve

Fu → Selection → To Brush.

Oblik četkice u boji

ć dolazi uz Gimp (paprika, lišće i sunce), a mi ćemo sada naučiti da ih stvorimo prema načem ukusu.

Prvi korak je odabir veličine četkice. Otvorite nov papir, tako da on bude transparentan. Veličina papira koju odaberete biće i veličina četkice. Ja sam odabrao 50x50 piksela. Verovatno će vam biti zgodnije da sliku malo uvećate – ja sam moju uvećao na 400%. Sada nacrtajte neku sliku (kod mene kuća) – onakvu kakvu četkicu želite. Napravićemo nekoliko slojeva (layera) slike pri čemu će svaki sloj biti jedan korak prilikom crtanja četkicom. Kreirajte novi sloj i na njemu nacrtajte neku sliku, pa novi sloj i narednu






57

snimimo

sliku i tako koliko puta želite.

Ja imam tri sloja. Svaki od njih je po jedan korak tokom crtanja po papiru. Vreme je da sliku . Ukoliko želite da ovaj oblik četkice nakada

a

File → Save As iz Image prozora

dorađujete sliku možete snimiti kao xcf, ali konačnčetkica treba da bude snimljena kao *.gih. Odaberite

i snimdecja_cetkica.gih. U opcijama za sniman – Number of cells i Ranks (identično brojuSpacing (percent) i opis novokreirane čeKliknite na save i sačuvali ste četkicu.

kicu ona mora biti smeštena u brushes direktorijum. Kopirajte četkicu tamo na sledeći način:

ite sliku kao gih. Ja sam moju nazvao je odaberite koliko će koraka vaša četkica imati slojeva), zatim kolika je razlika između koraka – tkice – Description, što bi trebalo da je dovoljno.

Da bi Gimp video čet

cp decja_cetkica.gih ~/.gimp-2.2/brushes/

Restartujte Gimp ili pritisnite Refresh dugme u Brushes pro o da se

pojavi. Sada možete uzeti četkicu (Paintbrush

zoru i nova četkica bi trebal

) i crtati novim oblikom četkice po papiru. Lepo, zar ne?




58

Jednobojan oblik četkice iz više koraka

Postupak za kreiranje jednobojnog oblika četkice koji će u sebi sadržati nekoliko oblika je sličan kao kada smo radili sa višebojnim četkicama. Pravila su sledeća. Slika mora biti prebačena u Grayscale paletu sa Mode → Grayscale iz Image prozora. Beli deo slike neće se videti kada snimite četkicu, dok će crni deo ostavljati trag one boje koju odaberete. Možete dodati koliko god Layera želite, i svaki od njih će biti

po jedan korak pri crtanju. Sliku treba na kraju snimiti takođe sa GIH ekstenzijom i smestiti u ~/gimp/brushes/ kako bi je Gimp video.



59

Pattern - tekstura

Dva Toolbox

i Bucket Fill alata Clone mogu da ispisuju teksture. Potrebno je samo u opcijama alata (Tool options) namestiti Pattern fill za kanticu odnosno Pattern source za klon. Teksturu možete odabrati iz kartica pomoćnog prozora Gimpa, a ukoliko ste ga isključili, možete dodati novi prozor ili karticu pod nazivom Patterns.

U prozoru za izbor teksture, pri dnu postoje samo dva dugmeta. Levo dugme, u obliku kante za smeće, briše teksturnu boju (možete brisati samo teksture koje ste vi naknadno dodali), dok desno dugme osvežava listu tekstura. Ukoliko ste dodali neki novu teksturu u ~/.gimp-2.2/patterns/ direktorijum ona neće biti prepoznata sve dok ne restartujete Gimp ili pritisnete dugme za osvežavanje. Ukoliko želite da naučite kako se

rave teksture pročitajte ovaj tekstp .





60

Kreiranje nove teksture (patterna)

Teksture je vrlo lako napraviti. Sve što treba da uradite je da otvorite novi papir one veličine koje će biti tekstura, da ga malo uvećate i da iscrtate nešto po njemu. Kod tekstura je bitno da se gornja ivica papira nadovezuje na donju i leva na desnu jer će kod kasnijeg korišćenja one biti slagane jedna pored druge (kao pločice vašeg kupatila). Kada ste kreirali teksturu potrebno je da je snimite sa PAT ekstenzijom. Da bi Gimp video teksturu ona mora biti smeštena u patterns direktorijum:

cp plavo-zuto.pat ~/.gimp-2.2/patterns/

Sada pritisnite dugme za osvežavanje u donjem delu Patterns prozora ili restartujte Gimp. Nova tekstura bi

ebala da se pojavi. Možete je isprobati "kanticom" (Bucket Fill tr ), na primer:

Još zgodnije je da kada napravite slik o Pattern iz Image prozora

u za teksturu odaberete Script-Fu → Selection → T, i samo date a biti

snimljena (File). Tekstura će automa

ime teksturi (Pattern name) i ime fajla u koji će ontski biti dodata u Patterns prozor.




61

Gradient - gradijent boja

U Toolbox-u možete naći nekoliko alata koji mogu da ispisuju boje sa gradijentom. To su

Blend , koji se koristi za gradijente isto kao i

bične boje i olovka (Pencil kantica za o ), četkica

(Paintbrush ) i vazdušna četkica (Airbrush ), koji mogu da ispisuju boje sa gradijentom. Za poslednja tri alata neophodno je odabrati Use color from gradient u opcijama alata (Tool options). Gradijente možete odabrati iz kartice pomoćnog

prozora Gimpa, a ukoliko ste ga isključili isključilimožete dodati novi prozor ili karticu pod nazivom Gradient.

U dnu prozora za izbor gradijenta nalazi se pet dugmeta. Krećući sa leva na desno, prvo dugme služi za izmenu postojećeg gradijenta, zatim sledi dugme za kreiranje novog gradijenta, dugme za pravljenje duplikata od postojećeg gradijenta, dugme za

risanje postojećeg gradijenta i dugme za osvežavanje liste gradijenata. Ukoliko ste dodali eki nov gradijent u ~/.gimp-2.2/gradients/ direktorijum, on neće biti prepoznata sve dok ne startujete Gimp ili pritisnete dugme za osvežavanje. Ukoliko želite da naučite kako se prave

radijenti, pročitajte naredni tekst

bnreg









62

Kreiranje novog gradijenta

Možete napraviti novi gradijent iz samog Gradient prozora, odabirom dugmeta za kreiranje novog gradijeta. Procedura je jako komplikovana. Na desni taster miša otvara se meni kojim možete podesiti sve parametre. Najvažniji su boja sa leve strane (Left Endpoint's Color) i boja sa desne strane (Right Endpoint's Color). Primećujete trougliće koji se nalaze odmah ispod prikaza samog gradijenta? Oni predstavljaju neku vrstu graničnika za boje. Njihovim

ek možete dodati nove graničnike sa Split itani koliko želite graničnika. Došli smo do pojma

segment. Jedan segment predstavlja prostor između dva crna graničnika. Kada kliknete na prazan prostor između dva crna graničnika on je trenutno aktivan segm t (malo tamnije obeležen), i njega možete deliti, obrtati mu boje (Flip Selection), menjati mu boje i primenjivati ostale opcije. Najlakši način da dodate nekom segmentu boType for Selection iz menija. Naravno, postoji još mnogo opcija menija da objašnjavati. Kako je ovo komplikovano, često će se naše pravljenje novog gradijenta svesti na pravljenje duplikata već postojećeg gradijenta i njegovu izmenu.

pomeranjem vršite izmene na gradijentu. UvSegment Uniformly nakon čega ćete biti up

en

je je odabir Coloring , ali njih nećemo sa



63

Menjanje veličine i transformisanje slika

Promena veličine slike

Promena veličine slike vrši se odabirom Image → Scale Image. Potrebno je uneti novu veličinu slike po horizontali i vertikali (Width, Height). Podrazumevana vrednost je u pikselima, ali se to može promeniti u polju pored prostora za unos veličine. Ukoliko je potrebno, možete promeniti i rezoluciju po horizontali i vertikali slike (X i Y resolution). Podrazumevana vrednost za WEB grafiku je 72.000x72.000 piksela po inču, a za štampu od 300.000x300.000 pa naviše. Još

oželjno odabrati Cubic u o podrazumevani u

Opcijama Gimpa) jer on najbolji način umeće nepostojeće piksele zarad povećanja slike. Takođe je moguće obaviti i promenu veličine svakog sloja

je ppolju interpolation (ako već niste podesili ovaj tip interpolacije ka

(Lkada smo govorili o radu sa slojevima. Alat za skaliranje (pov

ayera) pojedinčno, što je opisano ećavanje i smanjivanje), Scale

igra glavnu ulogu u promeni veličine aktivnog sloja.

Rotacija

Osnovna rotacija slike vrši se odabirom neke od opcija iz m nija Image → Transform iz eImage prozora. Tu su najpre opcije preslikavanja slike po hor

Horizontaly i Flip Verticaly). Istu ulogu može obaviti i Flip

izontali i vertikali (Flip

Toolbox alat, ali na

bavlja pojedinčnim slojevime, ne na celoj slici. Zatim slede opcije za rotiranje 90° u pozitivnom i negativnom smeru, i 180°. Isti posao na pojedinačnom sloju o Rotate alat, s tim što

i.

nsformisati vašu sliku. To su alat

je on daleko precizniji pa možete sami uneti željene vrednost

Još nekoliko alata

Pored ovih opcija postoji još par Toolbox alata koji mogu tra

za iskošavanje sloja (Shear ) i alat za menjanje perspektive (Pesrpective ). I oni eloj slici.

obavljaju svoje funkcije na pojedinačnim slojevima, a ne na c
















64

Šta je piksel?

Svaka slika u memoriji računara sastavljena je iz mnoštva tačkica tj. piksela (pixel). Pikseli su kod raznih uređaja

kse

raznih oblika (kvadratići, tačke, pravougaonici…). Iz praznamo da kada sliku dovoljno zumiramo (slika levo) vidimo da se sastoji iz sitnih kvaPostavlja se pitanje da li govorimo o pikselima na monitoru, listu papira ili pikselima senzora foto aparata. Ipak za sve navedeno zajedničko je da je piksel najmanji gradivni element slike. Ovo će vam biti mnogo jasnije kada naučite šta je rezolucija.

Rezolucija

dratića.

a je i rezolucija. Na primer, čuli ste da neki štampači imaju rezoluciju od 300 DPI, što je skraćenica za 300 tačaka po inču (dots per inch). Čuli ste za

lad je a 800 ta

dnosno slika koju daje monitor sastoji se on 480 hiljada piksela.

vede mastilo (svetlo plavo, žuto i ljubičasto) u određenoj tački na koji proizvede svetlost (crvena, zelena i plava boja CRT monitora) u

jednoj tački ekrana monitora. Takođe, pikseli slike otvorene nekim programom (npr. onitoru ne moraju se poklapati sa pikselima koje taj monitor

čeno sliku sa većim brojem piksela od broja piksela na a

monitor i sl. Možemo još spomen paju sa pikselima nekog uređaja (LCD

po pikselu?

Usko povezana sa pikselim

izraz mega piksel – milion piksela. Kada govorimo o rezoluciji u mega-pikselima obično mislimo na rezoluciju foto aparata. Kada govorimo o rezoluciji monitora prik nije namda kažemo da on podržava rezoluciju od 800 x 600. Ovo znači da monitor im čaka po horizontali i 600 po vertikali. Ukupan broj piksela takvog monitora je 800·600=480000, o

Jedan piksel koji proizpapiru nije isti sa onim

Gimpom) koje vidimo na mproizvodi na ekranu. Prostije remonitoru možemo bez problem smestiti na isti. Ista je situacija i sa odnosom štampač-

uti da ukoliko se pikseli slike u digitalnoj formatu pokla monitora) obično dobijamo najbolju oštrinu slike i ovi

pikseli su tzv. Native (izvorni) pikseli. Međutim, usled zahteva da jedan (LCD) monitor podržava više rezolucija (npr. monitor od 1280x1024 treba da podrži i 800x600) moraju se izvršiti određene korekcije, pa tako dobijamo logičke piksele koji na pomenutim LCD monitorima dovode do blagog zamućenja slike.

Koliko bita

Govorili smo o Indexed paleti. Ova paleta ima 8 bita po pikselu (bpp) odnosno 28=256 Kod

boja. RGB palete odvaja se 8 bita za crveni, 8 bita za zeleni i 8 bita za plavi kanal (Channel

boja što ukupno daje 24 bpp ili 2)

24=16777216 boja (takozvani Truecolor). Takođe u RGB paleti može biti prisutan i Alpha kanal koji određuje transparentnost i za koji se odvajaju dodatna 8 bita (ukupno 32 bpp). Gimp koristi upravo RGB paletu od 32 bpp što je više nego zadovoljavajuće, mada je razvijan i Hollywood GIMP koji koristi 64 bpp (16 po svakom kanalu). Poznata je još i 16 bpp paleta koja izdvaja po 5 bita za plavi i crveni kanal i 6 za zeleni (takoznavi Highcolor). Današnji monitori podržavaju 8 bpp, 16 bpp i 24 bpp.






65

Slojevi (Layers)

Kako bi obrada slika bila lakša, u svetu grafičkog dizajna su odavno osmišljeni Layeri (slojevi). Da nije tako, gotovo bi bilo nemoguće napraviti bilo kakav ozbiljan rad crtajući piksel po piksel.

Šta su slojevi i kako rade

Kada govorimo o slojevima možete ih zamisliti kao providne listove papira koji se ređaju jedan na drugi. Ukoliko je na svakom od tih papira nešto iscrtano krajnji rezultat biće suma svih crteža na providnim papirima.

Imamo četiri sloja prikazana u Layers prozoru Gimpa sa leve strane i način slaganja sa desne strane. Sloj na vrhu (Vilber) se nalazi iznad svih ostalih. Poslednji sloj je bela pozadina sa plavim krugom na kome će biti Vilber. Ovaj sloj se nalazi na dnu što znači da ga bilo koji drugi sloj prekriva. Suma svih ovih slojeva daje sliku na dnu desne strane.



66

Layers dijalog

Sada ćemo razmotriti osnovne funkcije Layers kartice koji se po početnim podešavanjima nalazu u pomoćnom prozoru Gimpa. Prva stvar, Mode određuje način na koji će pikseli sloja ispod biti preklapani pikselima sloja iznad. Sa desne strane je Keep Transparency ček-box. Ukoliko je on uključen nećete moći da crtate po transparentnim delovima sloja.

Opacity određuje stepen transparentnosti sloja. Opacity skalu podešavate za svaki sloj zasebno.

Srž Layers kartice je paleta slojeva. Naša slika ima četiri sloja. Svaki od slojeva ima sa leve strane ikonicu u obliku oka. Ukoliko je ona uključena sloj će biti vidljiv u Image prozoru, odnosno biće sačuvan tokog

narednog snimanja slike. Ikonica u obliku lanči

ikonicu na dva ili više sloja, oni će biti pomerani

ća simbolizuje link. Kada uključite ovu

zajedno dok koristite Move alat. Sličica e sloja koje možete menjati dvoklikom na

viren plavo, što označava takozvani aktivni sloj. amo na aktivnom sloju, dok će drugi ostati

rovidnih papira o kojima sam pričao maločas i jega, a onda ga vratili u celokupnu sliku. Umesto da vadite i vraćate papire

ovde možete menjati aktivne slojeve tako što kliknete na njihov prikaz. Treba još znati da se esnim klikom na sloj dobija Layer meni. Opcije ovog menija biće obrađene kroz naredne

tekstove.

koja sledi predstavlja prikaz sloja, a zatim sledi imnjega. Primećujete da je sloj Background uokBilo šta da radite u Image prozoru biće urađeno sneizmenjeni. To je kao da ste izvukli jedan od pdocrtali nešto na n

d

Ispod palete slojeva nalazi se par korisnih dugmića, koji predstavljaju skraćenice za neke od opcija pomenutog Layers menija. Prvo dugme s leva kreira novi sloj, sledeće pomera aktivni sloj jedno mesto naviše u paleti, a treće radi suprotno. Tu je zatim dugme koje pravu duplikat

aktivnog sloja, dugme koje "usidrava plivajući sloj" i dugme koje briše aktivni sloj.




67

Rad sa slojevima

vinekoliko slojeva mogu spojiti u jedan, šta je to Fl(usidravanje).

U svakodnevnom korišćenju Gimpa rad sa sloje ma je neophodan. Učićemo kako se oat Layer (plutajući sloj) i šta je to Anchor

Floating Selection (plutajuća selekcija)

Plutajuća selekcija se javlja prilikom nekih operacija nad slojeveima. Kada je prisutna, ona predstavlja jedini mogući aktivni sloj na slici, dok je rad na ostalim slojevima onemogućen. Bilo koja operacija se može preduzeti na ovom sloju.

Kada napravite neku selekciju i pomerite je na drugo mesto na slici, ona će automatski postati

novi Floating Selection sloj. Za pomeranje selekcije nije potrebno koristiti Move alat većće pomera

nje biti moguće jednostavnim dovlačenjem kursora na selekciju i držanjem levog

tastera dok istu pomerate. Takođe, kada želite da neki sloj kopirate iz jednog u drugi Image prozor (primer dat u tekstu ispod) pojaviće se Float Selection sloj. Ukoliko sami želite da napravite Float selection sloj to možete učiniti tako što prvo napravite selekciju i odaberete

zalepite te to uraditi preko dugmića koji se nalaze ispod paleta slojeva

Layers prozoru, birajući pretposlednje dugme sa leve strane u obliku sidra, pritiskanjem esnog tastera na plutajući sloj i odabirom Anchor Layer iz menija ili Ctrl + H prečicom sa stature. Drugi način je da plutajući sloj usidrite na novi sloj umesto na poslednji aktivni sloj. o se radi preko prvog dugmeta sa leve strane ili desnim tasterom na plutajući sloj i odabirom ew Layer opcije. Ova varijanta je boja.

ćemo da

u drugu. Morate da otvorite sliku sa koje ćemo

prazan papir na koji ćemo da

je

Select → Float iz Image prozora, selekcija je postala novi plutajući sloj.

Kao što sam već rekao, kada napravite plutajući sloj, moraćete da ga se nekako otarasite da biste mogli da radite sa ostalim slojevima. Ovaj postupak se naziva Anchor (usidravanje, nalepljivanje...) i cilj mu je da se plutajući sloj pretvori u običan. Prvi način je da ga za prethodno aktivan sloj. MožeudtaTN

Praktična primena

Pokušadodamo neki sloj jedne slike

da kopiramo sloj i jedan

ga dodamo. Kopiran slojavrši se tako što

se sloj koji kopiramo učini aktivnim i odabere se Copy opcija (Edit → Copy ili Ctrl + C).




68

Sada treba da pređete u Image prozor slike na koju želite da prenesete ovaj sloj i odaberete Paste (Edit → Paste ili Ctrl + V). Preneti sloj će se pojaviti kao Floating Selection. Plutaju

sloj možemo pomeriti tamo gde želimo Move alatom

ći

i zatim ga „usidriti“ kao što je već objašnjeno.

Primećujete crno – žutu liniju u Image prozoru oko novog sloja. Ova linija ograničava svakisloj, ali mi to obično ne vidimo jer je su slojevi uglavnom iste veličine kako i sam Image prozor. Ukoliko vam zasmeta možete je isključiti iz menija Image prozora View → Show Layer Boundary. Takođe možete ivice sloja uvećati na veličinu Image prozora. Kliknite desni taster na sloj koji želite da povećate pa odaberite Layer to Image Size. Slično možete i sami povećati ivice sloja ne željenu veličinu preko Layer to Boundary Size (odaberete vrednost i kliknete Resize dugme) ili ceo sloj (ne samo ivice) sa Scale Layer.

Pomeranje slojeva

Za pomeranje slojeva je potrebno da sloj koji pomerate bude aktivan. Osnovno i pomeranje vrš

se Move alatom . Potrebno je da odaberete Move alat, kliknete na neki deo aktivnog sloja (koji mora biti transperentan od 0% do 50%) i držite levi taster dok pomerate s a željeno mesto. Kada ste ga namestili samo pustite levi taster i izvršili ste pomeranje. Uslojeva želite da pomerite odjednom možete uključiti ikonicu u obliku lančića slojeva. Možete da veličinu sloja prilagodite veličini same slike (Image prozorje već opisan.

Ponekad se pomeranje ne mprecizno ukoliko ne koristigraničnike. Osnovni granič(vođice), ali se i Grid (mrežkoristiti u istu svrhu. Da bi bili vidljivi morate imati uk

Guides moraju biti uključene. Mreža je u stvari gomila kvadratića koji predstavljaju

loj nkoliko više (link) u paleti a) na način koji

ože izvršiti mo neke nici su Guides a) može

ovi graničniciljučenu opciju

View → Show Grid i View → Show Guides. Sada, iako vidljivi, oni još uvek ne služe svojoj svrsi. Da bi se pomereni sloj „lepio“ za mrežu ili vođicu, opcije View → Snap to Grid i View → Snap to

neku vrstu mreže na vašoj slici (kao na mapama) i služe za lakše snalaženje.

Prored i izgled Grida podešava se u opcijama Gimpa (Preferences) ili zasebno preko menijImage → Configure Grid. Vođice su plave granične linije koje vi postavljete sami na mesto koje želite. Oni se nalaze u lenjirima Image prozora (leva i gornja strana Image prozora) i izvlače se tako što kliknete na lenjir i držite levi taster, prevučete vođicu tamo gde želite da jostavite i pustite levi taster. Možete postaviti onoliko vođica koliko

a

e vam je potrebno. Linuju

uklanjate tako što je prevučete van Image prozora. Vođice možete postaviti i preko Image → Guides menija. Prva opcija New Guide (By Percent) postavlja graničnu liniju uzimajući procentualne vrednosti veličine slike. U dijalogu je dovoljno odabrati da smer (Direction) bude vertikalan ili horizontalan i meru u procentima, tako da će npr. 50% postaviti liniju po



69

sredini slike. Opcija New Gprocentima već u pikselim

uide iz menija radi isto što i prethodna, ali vrednosti nisu date u a. Opcija New Guides From Selection postavlja vođice na ivicama

sloselekcije. Opcija Remove All Guides uklanja sve vođice sa slike. Da biste videli kakav je efekat pomeranja ja sa uključenom Snap to Grid i Snap to Guides opcijom moraćete da ih sami isprobate. Prilikom pomeranja nekog sloja, njegove ivice će se lepiti za vođicu ili mrežu. Ovo je, naprimer, korisno kada želite da vam tekst bude napisan jedan ispod drugog.

Takozvana transformacija slojeva može se uraditi pomoću nekoliko Toolbox alata. To su alat za rotiranje (Rotate ), alat za širenje (Scale ), alat za iskošavanje (Shear ), alat za

menjanje perspektive (Pesrpective ) i alat za preslikavanje (Flip ).

o ne podržava slojeve. Ono se vrši na nekoliko načinaonim ispod njega. To se radi odabirom Merge Dowtasterom na aktivni sloj. Drugi način je spajanje sviMerge Visible Layers iz Image prozora ili prečicom→ Flatten Image – pored toga što spaja sve slojeve pozadinskom bojom

Spajanje slojeva

Spajanje slojeva radimo na kraju obrade slike kak bismo je snimili u nekom od formata koji . Prvi način je spajanje aktivnog sloja sa

n opcije iz menija koji se dobija desnim h slojeva odjednom odabirom Image → Ctrl + M sa tastature. Treći način – Image vrši i popunjavanje providnih delova

, tj. uklanja Alfa kanal boja. Manje važno je što on primenjuje maske na om XCF formatu, izgubićete podatke o ite kao JPEG, ne samo da ćete izgubiti ti uništeni (Flatten).

svim kanalima. Ukoliko ne snimite sliku u Gimpovslojevima jer će oni biti spojeni. Ukoliko sliku snimpodatke o slojevima već će i transparentni delovi bi









70

Šta su Channels?

Kao što je već objašnjeno, slika se sastoji od bar jednog sloja (Layera). Takođe, svaki sloj se sastoji od gomile piksela. Ovde ćemo videti kako se svaki piksel nekog sloja sastoji od bar jednog kanala (Channel), što znači da se i svaki sloj sastoji od bar jednog kanala. RGB slike imaju četiri kanala. Prva tri određuju boju slike, i to su R (red – crveni kanal), G (green – zeleni kanal) i B (blue – plavi kanal). Četvrti kanal A (Alpha – α kanal) određuje nivo transparentnosi slike. Svaki od piksela slike u Gimpu ima 32 bita (po 8 bita za svaki kanal). Za potrebe fotografija visokog kvaliteta razvijen je Hollywood GIMP koji koristi šezdesetčetvorobitne piksele. Toliko o RGB paleti (colorspace) za sada.

Channels dijalog

hannels dijalog se nalazu u pomoćnom

C prozoru Gimpa i sastoji se iz dva dela. Prvi deo se naziva Paleta kanala i smešten je u gornjem delu dijaloga. Drugi deo su dugmići za uređivanje maski kanala i oni se nalaze u dnu dijaloga. RGB kanali iz palete su nazvani Red, Green, Blue i Alpha, kao što piše sa desne strane svakog od njih. Uz svaki kanal nalazi se i mali prikaz (preview). Sa leve strane kanala nalazi se ikona u obliku oka. Ukoliko je ona uključena kanal će biti prikazan u Image prozoru i biti snimljen tokom narednog snimanja slike, a ukoliko je isključena kanal se neće videti i neće biti snimljen. Za razliku od palete slojeva, u paleti kanala može biti aktivno (uključeno) više od jednog kanala u isto vreme. Aktivni kanali uokvireni su plavom bojom (u našem primeru aktivni su svi kanali). Kanale aktivirate/deaktivirate jednostavnim klikom na njihov smanjeni prikaz. Bilo šta da radite na slici biće urađeno samo nad aktivnim kanalima. Postoji još jedna bitna stvar koju

treba da znate. Kanali se podešavaju za sliku u celini, a ne za svaki sloj posebno. Ukoliko jedan sloj morate koristiti Decomposeželite da podesite kanale samo ili kopirati sloj u nov

ti njegove atribute. Image prozor pa zatim menja









71

Staze (Paths)

P Gselekcije, isecati neke delove slike i slično, a naj ilo koja staza može postati selekcija

impa. Pomoću nje možete crtati, praviti važnija stvar je što se "lako oblikuju". B

aths ili staze su jedna od najkorisnijih opcija

(meni Select →

staza (meni Select → To Path). Staze se kreiraju

From Path) i bilo koja selekcija može postati

ili menjaju pomoću Paths alata . Kakotazama bio lakši postoji i poseban potprozor gornjem delu pomoćnog prozora Gimpa. o ga Paths dijalog.

gde se prikazuju same staze u Paths dijalogu a staza. Svaka od staza u paleti ima isti izgije kao i paleta

bi rad sa s(tab) u Zvaćem

Mesto je palet led i funkc slojeva (Layera). Umanjeni

taze (preview) prikazan je po sredini, dok se strane nalazi dugme u obliku oka i dugme u lanca. Desno od umanjenog izgleda je ime oje možete promeniti dvoklikom. Primećujetea mojoj slici nalaze tri staze. Aktivna staza je na plavom bojom i na njoj možete raditi. Da bila vidljiva u

izgled ssa leveobliku staze k da se nuokvirebi staza Image prozoru dugme u obliku oka mora biti uključeno. Sada možete da

prepravljate aktivnu stazu Paths alatom . Kada ste završili izmene na stazi, da bi staza ponovo postala nevidljiva u Image prozoru, morate da kliknete na bilo koj drugi alat iz Toolbox-a i da isključite ikonicu u obliku oka. Ukoliko je

ključena ikonica u obliku lančića (link) ova staza će biti pripojena aktivnom Layeru. Sve promene (transformacije) koje radite na aktivnom Layeru biće urađene i nad tom stazom.

U donjem delu Paths dijaloga nalazi se nekoliko dugmadi koja mogu da vam ubrzaju posao. Prvo dugme sa leve strane pravi novu stazu. Staze možete premeštati jedne iznad drugih sa naredna dva dugmeta, i praviti duplikat sledećim dugmetom. Zatim idu dva dugmeta koja od staze prave selekciju i od selekcije s e ranije pomenutih funkcija iz menija. Pretposlednje dugm

u

tazu. Ovo su skraćenice podebljava aktivnu stazu (Stroke)

i poslednje dugme briše aktivnu stazu.

Kada klik

otvorićete

nete desnim tasterom miša na neku od staza u paleti

meni. Path Tool opcija menija poziva Path alat , Edit Path staze). Tunove staze


Atribute menja ime staze (isto kao dvoklik na ime su i opcije koje se nalaze na dugmićima: za kreiranje , za pomeranje staza iznad ili ispod, dupliciranje






72

staza i brisanje staza. Nova je opcija Merge Visible Paths koja spaja sve slojeve na kojima je ikonica u obliku oka uključena. Slede opcije za kombinovanje selekcije i staza. Path to Selection prebacuje stazu u selekciju, Add to Selection dodaje stazu već postojećoj selekciji,

ubtract from Selection izdvaja stazu iz postojeće selekcije, Intersect with Selection pravi resek selekcije i staze, Selection to Path prebazuje selekciju u stazu i Stroke Path podebljava

e

Spstazu. Pored ovoga, moguće je kopirati stazu (Copy Path) i premestiti je negde drugde (PastPath). Staze možete snimiti (Export Paht) i kasnije ih učitati u neku drugu sliku (Import PatPrilikom snimanja bićete upitani za ime i mesto gde će staza biti snimljena (kucate ime beekstenzije) i bićete upitani da li želite da snimite samo sktivnu stazu (Export the active paili sve staze sa slike (Export all paths from this image).

h). z th)





73

ta je selekcija? Š

Selekcija (Selection) predstavlja posebno izdvojenu grupu piksela

sa slike. Kada napravimo neku selekciju sve Filtere, Skripte i alate možemo primeniti samo nad tom selekcijom. Na ovaj način u stvari biramo deo slike koji obrađujemo. Važno je još znati da selekcija izdvaja samo piksele sa aktivnog sloja (Layera). Izgled jedne pravougaone selekcije dat je na slici levo. Ukoliko vam treptajuće ivice selekcije ponakada zasmetaju možete ih isključiti preko View → Show Selection. Selekcija će biti tu ali je nećete videti dok ne ponovite ovaj postupak. Pored selekcije postoji još jedan način za izdvajanje piksela – maska (Mask). Maskama ćemo se detaljno bavi u naredniom tekstovima.

oznavanje selekcije i maske je neophodno pri montažama i kombinovanju slika.

lati iz Toolboxa za pravljenje selekcije

ostoji nekoliko alata bez kojih nećete moći ni da zamislite rad sa selekcijom. Dva su snovna načina na koji alati izdvajaju selekciju. Prvi način je prostim izcrtavanjem dela koji elimo izdvojiti i na ovaj način rade alat za obeležavanje pravougaonih površina (Rect Select

P

A

Pož

), alat za obeležavanje elepsi (Ellipse Select ) i alat za slobodno obeležavanje (Free Select ). Drugi način je izdvajanje piksela koji su slični po nekim osobinama. Alati kojima

se vrši ov va selekcija su alat za obeležavanje sličnih površina (Fuzzy Select ak ), alat za

a celoj slici (Select By Color obeležavanje površina iste boje n ) i alat za „pametno“

beležavanje delova slične vrednosti boje (Scissors o ).

Alat za kreiranje staza – Paths , ne spada u alatekoja staza može lako transformisati u selekciju i ob m kreiranja novih selekcija.

Pažljivo pročitajte kako se svaki od alata koristi preteksta.

Premeštanje selekcije

Kod selekcija važi jedno čudno pravilo, a to je da n

za pravljenje selekcije, ali kako se bilo ratno, ovaj alat će vam biti glavni priliko

nego što nastavite sa čitanjem ovog

e morate koristiti Move alat za njihovo buhvaćen selekcijom, on će se pretvoriti u pomeranje. Kada dovučete kursor u prostor koj je o













74

e

crtavanje ivica selekcije

Potrebno je odabrati Edit → Stroke Selection iz menija Image prozora

krstić. U ovom trenutku dovoljno je držati levi taster i pomerati kursor da bi vršili pomeranje same selekcije. Kao i kod pomeranja slojeva, i ovde možete koristiti mrežu (Grid) i vođic(Guides) da bi pomeranje bilo preciznije.

Is

Kao i staze, i ivice selekcije se mogu podebljati linijom. nakon čega dobijamo dijalog za podebljavanje selekcije i

esto

staze.

Select meni iz Image prozora

Najvažnije opcije menija Select su All (selektuje ceo Image prozor), None (uklanja svaku selekciju sa slike) i Invert (obeležava suprotan deo slike od onog koji je već obeležen – umdelova unutar linije selekcije obeležava deo van nje). Opcija Feather pravi blagi prelaz između selektovanog i neselektovanog dela i opisana je

Pomenuću još samo opcije Shrink (sužava vi

Rectangle (zaokružuje ivice, korisno ako želite da napravete kvadrat koji ima blage ćoškove). Preostale opcije za sada nećemo koristiti. Važna je opcija To Path, koja od selekcije pravi stazu

u narednim tekstovima. Opcija Sharpen pravi grub prelaz izmađu selektovanog i neselektovanog dela (suprotno od Fether).

selekciju), Glow (širi selekciju), Border (pradve linije selekcije od jedne) i Rounded

pa tako omogućava njenu izmenu Paths alatom

i ponovno vraćanje u stazu preko Select → From Path. Ostale su nam opcije By Color

kojom se u stvari uzima Select By Color alat , Selection editor kojom pozivamo prilično

beskoristan dijalog za izmenu selekcije i Toggle Quick Mask i Save To Channel koje će biti pomenute kasnije.




75

Maske (Mask)

Maske su vrlo slične selekcijama, odnosno one su crno-bele (Grayscale) slike čija je bela boja selektovani, crna neselektovani deo dok su nijanse sive prelazi među selektovanim i neselektovanim delom. Prelazi između crne i sive nastaju na primer primenom Feather i Antialias opcija tokom selektovanja. Dakle, možemo reći da su maske slike kojima se vrši selekcija. Iako su obične selekcije dovoljno dobre za m ge zahvate nad slikama, jedino kadih kombinujemo sa maskama možemo postići vrhunske rezultate. Maskama dobijamo nove mogu osti menjanja selekcija, pravljenja selekcija iz delova, primenu

no a

ćn Filtera i skripti nad selekcijom i mogućnost da ih snimimo koristitimo više puta za razliku od selekcije koja je privremena. Kao što se selekcije i staze (Paths) mogu transformisati jedna u drugu, tako i svaka selekcija može postati maska i svaka maska može postati selekcija. Ovo je prvi tip

aske koji nazivamo nazivamo maske kanalam (Channela) i mogu se koristiti nad bilo kojim d slojevao (Layera) slike. Takođe, neke maske možemo koristiti za čuvanje i menjanje alfa

kanala nekog od slojeva, a znamo da menjajući alfa kanal direktno vršimo i promenu ansparentnosti. Ove druge maske nazivamo maske slojeva i pravimo ih za svaki sloj ojedinačno.

aske kanala (Channela)

trp

M

asku kanala posmatrajte kao crno-beli (Grayscale) sloj slike u koji se čuvaju selekcije. Da ismo ga razumeli moramo se vratiti na Channel dijalog iz pomoćnog

Mb prozora Gimpa. Zato je

ovo nastavak lekcije o kanalima.

red ovih

.

e

Od ranije znamo da se kanali Red, Green, Blue, Alpha odnose na slojeve iz palete slojeva. Popostoje i kanali koji igraju ulogu maske i to su umom primeru kanali pod nazivom oko i glava. Kaošto se vidi, za njih je izdvojeno posebno mesto u paleti kanala, ispod Red, Green, Blue i Alpha kanalaSvaki od njih ima mali prikaz (preview), ikonu u obliku oka, ikonu u obliku lančića i ime kanala kojmožete promeniti dvoklikom. Ukoliko je ikona u obliku oka uključena kanal će biti prikazan u Image Prozoru. Aktivni kanal (maska) je uokviren plavombojom, akivira se klikom na njega i samo po jedan kanal može biti aktivan u isto vreme. Važno j

da ukoliko je neki od ovih kanala aktivan ni jedan sloj (a samim tim ni jedan regularni ne može biti a

e znati kanal)

ktivan u paleti slojeva, što govori o tome da su ovi kanali u stvari zasebni slojevi. Ovo je jako dobro s obzirom da sada kanale, tj. maske, odnosno selekcije možemo uređivati pomoću Toolbox alata za crtanje.









76

Pravljenje nove maske od selekcije

NN

ajvažnija opcija, prebacivanje selekcije u masku, vrši se iz Select → Save To Channel. akon pokretanja trebalo bi da vidite novi kanal pod nazivom Selection Mask copy u paleti

kanala. Iako smo snimili selekciju u kanal ona će i dalje ostati dok je vi ne poništite. Ponovo napominjem da ukoliko obeležite ova i na njemu ćete moći da primenjujete razne alate za izmtekstu. Crna boja kanala je neselektovani, a bela selektovani deo, prelazi ove dve boje su delimično selektovani delovi.

Nakon što ste ovako snimili selekciju možete uključiti ikonicu u obliku oneselektovani deo biti malo zatamnjen (druga slika gore). slojeva a uključite vidljivost kanala, on će biti prikazan crnomogućnost ređe koristi.

Procenat zatamnjenosti neselektovanog dela (kada je i sloj vikliknete na umanjeni prikaz maske (preview) u paleti kanala. Je

ma

slučnajjamadijalogu je moguće promeniti i ime

j novi kanal kao aktivan on će se ponašati kao slojenu maske kao što je to opisano dalje u

ka pri čemu će Ukoliko pak isključite vidljivost

-belo (treća slika) ali se ova

dljiv) možete promeniti ukoliko dnostavno podesite Fill

Opacity klizač na željenu vrednost. Uvek prilagodite ove vrednosti tako da vam bude najzgodnije za rad nad

skom. Takođe je jako korisna opcija promene boje maske koju vršite klikom na pravougaonik u desnom delu dijaloga. U većini

ajeva crvena boja će biti snija i najbolja za rad sa

skama. Pored toga u ovom




77

klikom na kanal sadrže uglavnom slične opcije. Prvo dugme s

e

menija podižu kanal za jedno mesto iznad u paleti dok četvrto

edugme ili Delete Channel meni brišu aktivni kanal. PoredAdd to Selection (pravi selekciju od maske i dodaje je veSelection (pravi selekciju od maske, preseca je sa postoje eo van preseka) i Intersect with Selection (pravi selekciju odselekcijom i selektuje samo deo preseka). Kombinujući o od nekoliko maski napraviti jednu selekciju, i ponovo je spotrebno.

Quick Mask

ku a maska se aktivira pritiskom na maleno dugmence u donjem levom uglu Image

kanala (Channel Name), kao što to radi i dvoklik na samo ime kanala.

Dugmići i meni

Dugmići ispod palete kanala i meni koji se dobija desnim

leva, Edit Channel Atributes iz menija ili dvoklik na umanjeni prikaz maske pozivaju gore pomenuti dijalog. Drugo dugmili New Channel meni kreiraju novi kanal (potpuno neselektovanu masku). Treće dugme ili Raise Channel iz

dugme ili Lower Channel spuštaju kanal za jedno mesto niže u paleti. Peto dugme ili Duplicate Channel meni pravi duplikat aktivnig kanala, naredno dugme ili Channel to

kciju od aktivnig kanala i poslednje ovih u meniju su prisutne još opcije ć postojećoj selekciji), Subtract from ćom selekcijom i selektuje samo d maske, preseca je sa postojećom ve poslednje opcije menija možetenimiti kao masku ukoliko je

Selection meni prave sel

Quick mask (u bukvalnom prevodu brza maska) je najjednostavniji način za brzo konvertovanje selekcije u masku i obratno. Pogađate onda da Quick Mask spada u maskanala. Ov


78

prozora (označenoapravite Quick Mask, autom

crvenom strelicom na mojoj slici) i na isti način se isključuje. Kada atski će u paleti kanala biti dodata maska kanala pod nazivom

ah da je menjate već pomenutim alatima. Nakon izmene ma ponovo na dugmence u donjem levom uglu) i maska će nestati kao da je nije ni ći će se selekcija. Na ovaj način skratili smo postupak izm o novu masku, isključujemo zatim selekciju, aktiviram je, konvertujemo u selekciju i ponovo aktiviramo sloj već je sve ura ći da sve parametre za Quick masku podešavate kao i za obi

Maske slojeva

nQuick Mask i automatski će ova maska postati aktivna tako da možete odm

ske isključite je (kliknete bilo, a na njenom mestu na

ene selekcije. Nismo morali da kreiramo masku, izmenimo

đeno na dva klika. Važno je još rečnu maski kanala.

Kao i maske kanala i maske slojeva su posebni vezuju za sve već samo za jedan sloj i predstavljaju alfakanal kontroliše nivo transparencije, pa tako m transparencije sloja za koji je vezana. Potpuno transparentni deo sloja bi će bele

oje. Prelazi izm đu crne i bele su polutransparentni delovi.

crno-beli (Grayscale) slojevi, ali se oni ne kanal tog sloja. Kao što znamo, alfa

aska sloja kontroliše nivo će crne boje, 100% neproziran bi

b e

Kreiranje maske sloja

Da biste kreirali novu masku sloja učinite jedan od slojeva aktivnim, pozovite meni desnim klikom na taj sloj i odaberite Add Layer Mask. Ukoliko slučajno ne postoji alfa kanal moratega prethodno dodati pozivanjem istog menija i odabirom AddAlpha Channel. Po pozivanju Add Layer Mask opcije dobija sdijalog za kreiranje nove maske sloja. Možete da kreirate potpuno belu masku (White), potpuno crnu masku (Black), masku uzetu kopiranjem već postojećeg

e

alfa sloja (Layer's alpha channel ili Transfer layer's alpha channel), masku načinjenu od

elekcije (Selection) i masku koja predstavlja crno-belu kopiju aktvnog sloja. U primeru pored dabrao sam pravljenje potpuno bele maske (najkorišćenije) od koje sam kasnije načinio neku

vrstu filtera pozadine. Pošto ste kreirali masku, pored umanjenog prikaza samog sloja, desno ikaz maske.

Rad sa maskama slojeva

ask. Nad aktivnom maskom možemo primeniti različite operacije.

so

ćete videti i umanjeni pr

Sloj i njegova maska ne mogu biti aktivni u isto vreme. Kada je sloj ili maska aktivna oko ivice umanjenog prikaza postojaće bela ivica dok će ovaj drugi imati crnu ivicu (u mom primeru aktivna je maska). Aktiviranje se vrši jednostavnim klikom na sam umanjeni prikaz sloja odnosno njegove maske u paleti slojeva. Takođe aktiviranje maske možemo izvršiti desnim klikom na aktivni sloj i odabirom opcije Edit Layer M



79

U primeru koji vidite levo, odabrao sam takvu masku koja mi omogućava izdvajanje ptice iz pozadine. Ukoliko malo više obratite pažnju videćete da je pozadina još uvek tu, ali je njena transparentnos 100pa se ne vidi.

Ponekada je potrebno da isecate deo nekog sloja (pravite masku) u odnosu na onaj koji se nalazi ispod njega. Pošto se maske slojeva ne mogu učiniti polutransparentnim da biste videli oba sloja,

%

jednostavno učinite ceo sloj polutransparentnim pomeranjem Opacity klizača koji se nalazi iznad palete slojeva.

Ukoliko želite da vidite samo masku možete iz menija odabrati Show Layer Mask opciju. U Image prozoru videćete crno – beli prikaz maske sloja, dok će umanjeni pregled maska u paleti slojeva biti uokviren zeleno.



80

Masku možete i sakriti odabirom Disable Layer Mask. Maska neće biti prikazana u Image prozoru a u paleti slojeva njen prikaz će biti uokviren crvenom linijom.

trenutku desnim tasterom na aktivni sloj i odabirom Delete Layer Mask. Takođe, kada načinite neke izmene nad maskom kao što sam ja to izvršio morate te izmene i primeniti na sloj odabirom Apply Layer Mask. U oba slučaja maska će nestati, ali ako odaberete da je primenite na sloj možete je uvek vratiti sa Add Layer Mask → Layer's

o su povezane sa selekcijom i preko selekcije sa stazama.

lati i načini za izmenu maski

Masku možete ukloniti u svakom

alpha channel. Takođe, od maske slojeva možete načiniti i selekciju kao što ste to radili od maske kanala. Potrebno je da odaberete Mask to Selection opciju iz pomenutog menija. Moguće je zatim, na primer, prebacivanje selekcije u masku kanala ili u stazu. Dakle, sve maske su međusobno povezane, usk

A

a bismo uopšte mogli da menjamo neku masku, bilo da se radi i masci kanala ili sloja, ajpre je trebamo učiniti aktivnom.

kreiranja ili menjanja maski prvo se možemo poslužiti nekim alatima za crtanje (

ucket Fill

Dn

Prilikom

, Eraser B , Pencil , Paintbrush , Airbrush , Ink , Smudge

i Dodge/Burn ). Znači, maske možete menjati jednostavnim crtanjem po njima, isključivo crnom bojom, brisanjem ili razmazivanjem ovih boja. Ovo je primarni način za keriranje novih maski. Maska koju sam ja kreirao u gornjim primerima načinjena je

Paintbrush

, sivom i belom

alatom.

Drugi način za kreiranje maske je upotreba selekcije. Pored mogućnosti da od selekcije direktno napravimo novu masku (Select → Save to Channel iz Image prozora za masku kanala ili desni taster miša na aktivni sloj Add Layer Mask → Selection → OK za masku sloja) selekcije možemo koristiti i za menjanje već postojećih maski. Princip ove upotrebe svodi se na korišćenju Cut opcije (Ctrl+X ili Edit → Cut). Nakon što ste kreirali selekciju











81

pokrenite Cut operaciju i deo koji je bio selektovan biće ispunjen pozadinskom bojom

adijenta

(Background color).

Treći način za izmenu je upotreba gr boja korišćenjem Blend alata. Ovo nam u suštini omogućava da napravimo fini prelaz između dva sloja. Veoma jednostavan primer je dat ispod, ali se ova tehnika može primeniti i na komplikovanije stvari kao što je kombinovanje fotografija, slaganje panorama i slično. U mnogim slučajevima neće vam biti doboljan samo jedan gradijent za pravljenje željenog prelaza boja. Možete odabrati neki od Blending modova

(Mode) iz opcija alata (Tool Options) kako biste omogućili preklapanje i kombinovanje više gradijenata. Preporučujem vam Multiply ili Darken only mod za dodavanje i Screan ili Lighten only mod za odsecanje gradijenata.

Filteri i skripte

Mnogo zanimljivih i korisnih efekata može postići odabirom nekih filtera ili skripta nad maskama slojeva. Primenite neki od blur filtera (Filters → Blur meni) ukoliko želite da iviccaše selekcije učinite mekšim. Takođe možete dobiti razne zanimljive efekte koristeći filtereFilters → Noise...; Filters → Distorts...; Filters → Glass Effects...; Filters → Artistics... Primeri su dati iznad.

U

e

potreba Tresholda za lakše kreiranje maski

Treshold je alat koj konvertuje vašu sliku u dve boje, crnu i

ols

meniju iz Image prozora. U no

lić elje t.

da odaberete što preciznije

belu. Možete ga naći u To→ Color Tools → Threshold


dijalogu koji dobijate potrebje da podesite skalu (crni i beli troug ) na ž nu vrednosDok menjate vrednosti skale, pratite promene na slici u Image prozoru kako bi mogli



82

vrednosti. Kliknite OK i dobićete crno belu sliku koju sada treba prekopirati u masku. Odaberite C y (Ctrl + sloja i učinit e aktivno

op C), pređite u prozor originala slike, kreirajte novu masku kanala ili e j m, odaberite Paste (Ctrl + V) i usidrite sliku u novokreitranu masku

Ukoliko maska nije odrađena baš perfektno (što je i nemoguće), potrebno je da je malo

a

m Thresholda rezultati će biti isti kao ukotrpnog crtanja četkicom uz mnogo

e utrošenog vremena.

kanala (Anchor Layer iz Layers dijaloga).

Jako je dobro da se slika najpre razloži (Decompose) na RGB ili HSV paletu, odabere sloj sa najboljim kontrastom crno–belo i na njemu primeni Threshold.

korigujete nekim od gore pomenutih alata zmenjanjeprimenoi kod mmanj

maski. U svakom slučaju,




83

Antialias i Feather

kvalnom prevodu kontra liko koristi za popravljanje se zasniva na korišćenju

Antialiasing

Antialiasing ili u buefekat se danas uveizgleda fontova. On Alfa

kanala za delimičnu providnost piksela čime se zamućenja. Da bi bilo jasniu sliku. Kao što se vidi na slici,

seli same crne ivice postaubi efekat kockica. Takođe, e primeniti na bilo koju

selekciju u Gimpu, a ne samo na fontove, čimpostiže daleko lepši izgled.

dobija blagi efekat je pogledajte priložen ovom tehnikom se uvode dodatni poluprovodni (sivi) pikseli a i pik ju svetliji tako da se gantialiasing se mož

e se

Feathering

Kao i Antialiasing i Feathering (feather = pero ptice) se zasniva na upotrebi Alfa kanala i oluprovidnosti piksela. Za razliku od antialiasinga, on koristi skalu od 1 do 100 piksela da bi dredio udaljenost od ivice selekcije na kojoj će feathering imati efekta. Može se primeniti na va načina. Prvi je uključivanje Feather edges u opciji alata

pod (Tool options) za alate kojima se

rši slekcija a drugi odabir Select → Feather nakon što ste napravili selekciju čime možete irati i veće vrednosti od 100. Krajnji izgled ovog zahvata vidi se na slici iznad. Vrednosti oje sam ja birao su 20 piksela, niže vrednosti daju rezultate nalik antialiasing tahnici.

vbk


84

Štampa iz Gimpa

a bi štampanje iz Gimp programa bilo moguće, morate imati instaliran gimp-print paket. On glavnom dolazi sa Gimp paketom na većini GNU/Linux distribucija pa nema potrebe da ga ažite na Internetu. Kako ja nisam uspeo da odštampam fajl direktno iz prozora za štampu oraćemo da se zadovoljimo izvoženjem slike u Post Script fajl i štampanje istog nekim

rugim programom. Ukoliko neko ima rešenje za moj problem molim da mi odgovori.

ama štampa

Proces štampe određuje File → Print dijalog. Mi ćemo birati štampu u Post Script fajl (Printer name, opcija File). Veličinu papira (Media size) postavite na A4

u rati

po papiru ili u prozoru sa umanjenim prikazom papira

ili upisivanjem vrednosti u polja Left (levo), Right (desno), Top (vrh) i Bottom (dno). Ukoliko želite da odštampate sliku u prirodnoj veličini (bez širenja) morate da iključite opciju Use Original Image Size dnu. Takođe, sliku možete povećavati i smanjivati Scaling opcijom. Pored podešavanja skale u ove opcije možete upisati brojčane vrednosti veličine slike u poljima Width i Height i to u inčima (inch) ili centimetrima (cm). Ukoliko želite da vaše postavke budu upamćene za sledeći put odaberite dugme Save Settings. Sada samo kliknite Print dugme i bićete upitani za ime fajla i mesto gde će on biti snimljen (slično kao kod snimanja

Dutrmd

S

ili već koji format vam odgovara. U Orientation možete odabratida papir bude okrenut horizontalno Landscape ili vertikalno Portrait. Samu sliku za štampmožete pome

slika). Post Skript fajlove možete sada standardno otvoriti KGhostview, Ghostsview ili nekim drugim programom i odštampati.



85

Gimp Toolbox alati

Rect Select, kreira pravougaone selekcije

Ellipse Select, kreira eliptične selekcije Free Select, kreira slobodnu selekciju

Fuzzy Select, selektuje delove po boji

Select By Color, selektuje delove po boji na celoj slici

Paths, kreira i menja staze

Magnify, zumira sliku Rotate, rotira stazu, selekciju ili sloj

Scale, širi/skuplja stazu, selekciju ili sloj Shear, iskošava stazu, selekciju ili sloj

Perspective, iskošava stazu, selekciju ili sloj u perspektivi

Flip, preslikava stazu, selekciju ili sloj

Text, dodaje tekst u sliku

Blend, farba gradijentnim bojama



86

Rect Select

Rect Select (pravougaona selekcija) služi za kreiranje selekcija u obliku pravougaonika.

Nakon uzimanja alata iz xakutije (Toolbo ) potrebno je samo da stanete na Image prozor kursorom, kliknete i držite levi taster na nekom delu slikmiša i načinićete jednostpravougaonu selekciju. Ukoliko ovako postupite gornji levi ugaopočetna tačka odakle ste selekciju krenuli da razvlačite. Ako vam smožete kao početnu tačku odabrati centar pravougaonika (presek d ći Ctrl dugme na tastaturi d e selekciju. Ukoliko pak dr e umesto izcrtavanja pravougaone selekcija

one će biti u obliku kvadrata. Ovo se može izvesti na druge načine, a o tome

Prva stvar koju treba podesiti u opcijama alata

e dok pomerate avnu

selekcije će biti

e više svidi

ijagonala) držeok razvlačitžite Shift dugm

dalje u tekstu.

(Tool Options) jeste kako će spreklapati i podešava se aktiviranjem jednog od četiri dugmeta pri vrhu dijaloga opcija alata. Prvo dugme s leva je podrazumevano uključeno. Ovim modom kreiranje svake nove selekcije

če ukloniti prethodnu. Drugo dugm aje e

k je

e selekcije

e vas prebacuje umod kojim se svaka naredna selekcija samo dodna prethodnu. Treće dugme aktivira mod kojim ssvaka naredna selekcija seče parče prethodne ukoliko se one poklapaju (presek se odstranjuje).Četvrto dugme aktivira mod kojim svaka narednaslekcija selektuje presek sa prethodnom (preseselektovan). Sledi opcija Feather edges čijim aktiviranjem umesto grubog pravite fin prelaz između selektovanog i neselektovanog dela slike. Naredna opcija (Auto shrink selection) vam neće dozvoliti da kreirate selekciju koja je veće od aktivnog sloja (Layera), a ukoliko dodatno označite Sample merged onda nećete moći da kreirate

selekciju veću od svih slojeva u nja opcija je jako korisna. Ukoliko je stavite na Free select vih proporcija i veličina.

koliko odaberete Fixed size otključaće vam se dva polja ispod pod nazivom Width (širina) i eight (visina). Svaka naredna selekcija biće onoliko velika kolike joj vrednosti ovde zadate. koliko odaberete Fixed aspect ratio odredićete odnos širine prema visini selekcije. Na

primer, ako odaberete 2 i 1 u Wid veće od visine selekcije. Birajući iste brojeve u ovim poljim esto pravougaonika.

mesto samo od aktivnog. Posled moći ćete da pravite selekcije s

UHU

th i Height širina selekcije će biti dva puta a (npr. 1:1) iscrtavaćete kvadrate um























87

Ellipse Select

Ellipse Select (eliptična selekcija) slu zži a kreiranje selekcija u obliku

Nakon uzima(

elipse ili kruga.

nja alata iz kutije Toolboxa) potrebno

na je samo da stanete

Image prozor kursodržite levi taster na nedok pomerate miša i njednostavnu eliptičnu selekcijuovako postupite gornselekcije će biti početselekciju krenuse više svidi možetodabrati centar elip

rom, kliknete i kom delu slike ačinićete

. Ukoliko ji levi ugao na tačka odakle ste

li da razvlačite. Ako vam e kao početnu tačku se držeći Ctrl dugme

na tastaturi dok razvlačite selekciju. Ukoliko pak držite Shift dugme umesto izcrtavanja eliptične selekcije one će biti pravi krug. Ovo se može izvesti na druge načine, a o tome dalje u tekstu.

rva stvar koju treba podesiti u opcijama alata

P (Tool Options) jeste kako će se selekcije preklapati i podešava se aktiviranjem jednog od četiri dugmeta pri vrhu dijaloga opcija alata. Prvo dugme s leva je podrazumevano uključeno. Ovim modom kreiranje svake nove selekcije če ukloniti prethodnu. Drugo dugme vas prebacuje u mod kojim se svaka naredna selekcija samo dodaje na prethodnu. Treće dugme aktivira mod kojim svaka naredna selekcija seče parče prethodne ukoliko se one poklapaju (presek se odstranjuje). Četvrto dugme aktivira mod kojim svaka naredna slekcija selektuje presek sa prethodnom (presek je selektovan). Slede opcije Antialiasing i Feather edges čijim aktiviranjem umesto grubog pravite fin prelaz između selektovanog i neselektovanog

dela slike. Naredna opcija (Auto shrink selection) vam neće dozvoliti da kreirate selekciju vno slojakoja je veća od akti g (Layera), a ukoliko dodatno označite Sample merged onda rat elekciju veću od svih slojeva umesto samo od aktivnog. Poslednja

pcija je jako korisna. Ukoliko je stavite na Free select moći ćete da pravite selekcije svih roporcija i veličina. Ukoliko odaberete Fixed size otključaće vam se dva polja ispod pod

ike ema

visini selekcije. Na primer, ako odaberete 2 i 1 u Width i Height širina selekcije će biti dva puta veće od visine selekcije. Birajući iste brojeve u ovim poljima (npr. 1:1) iscrtavaćete pravilne kružnice umesto elipsa.

nećete moći da krei e sopnazivom Width (širina) i Height (visina). Svaka naredna selekcija biće onoliko velika koljoj vrednosti ovde zadate. Ukoliko odaberete Fixed aspect ratio odredićete odnos širine pr



88

Free Select

zovu služi za kreiranje nepravilnih

Free Select (slobodna selekcija) ili laso kako ga jošselekcija jednostavnim iscrtavanjem.

Nakon uzimanja alata iz kutije (Toolboxa) potrebno je samo da stanete na Image prozor kursorom, kliknete i držite levi taster na nekom delu slike i iscrtate željeni oblik. Nakon puštanja tastera početna i krajnja

oriti tačka linije će se zatvi obrazovati selekciju unutar iscrtanog dela.

Prva stvar koju treba podesiti u

opcijama alata (Options) jeste kako će se selekcije preklapati i podešava se aktiviranjem jednog od četiri dugmeta pri vrhu dijaloga opcija alata. Prvo dugme s leva podrazumevano uključeno. Ovim modom kreiranju. Drugo dugme vas prebacuje u mod kojim se svaka nu. Treće dugme aktivira mod kojim se svaka oliko se one poklapaju (presek se odstranjuje). naredna slekcija selektuje presek sa prethodnom ntialiasing i Feather edges

Tool

je e

svake nove selekcije če ukloniti prethodnnaredna selekcija samo dodaje na prethodnaredna selekcija seče parče prethodne ukČetvrto dugme aktivira mod kojim svaka (presek je selektovan). Slede još opcije A čijim aktiviranjem umesto grubog pravite fin prelaz između selektovanog i neselektovanog dela slike.



















89

Fuzzy Select ili Magic Wand

s

Fuzzy Select luži za kreiranje selekcija uzimajući kao graničnik jedne selekcije.

ja alata iz kutije (

vrednost boje

Nakon uziman Toolboxa) potrebno je te u samo da pređe Image prozor kursorom i klikneteike.

na neki deo sl Pikseli oko te tačke koji imaju

ti boje biće takođe selektovani. Sama irana na takozvanim seed pikselima, ali zamarati mozak njihovim m. Naravno postoji i granica kolika mora postojati da bi pikseli sa strane jih kontroliše Treshold, ali o tome

slične vrednostehnika je baznije potrebno objašnjavanjerazlika u boji ušli u selekciju i nkasnije.

Prva stvar koju treba podesiti u opcijama alata (Tool Options) jeste kako će se selekcije g od četiri dugmeta pri vrhu dijaloga opcija alata. rvo dugme s leva je podrazumevano uključeno. vim modom kreiranje svake nove selekcije če loniti prethodnu. Drugo dugme vas prebacuje uod kojim se svaka naredna selekcija samo dodaje prethodnu (isto se postiže držanjem Shift gmeta). Treće dugme aktivira mod kojim se svredna selekcija seče parče prethodne ukoliko se e poklapaju (presek se odstranjuje). Četvrto gme aktivira mod kojim svaka naredna slekcija lektuje presek sa prethodnom (presek je lektovan). Slede opcije

p oPOuk mnadu aka naondusese

reklapati i podešava se aktiviranjem jedn

Antialiasing i Feather edges čijim aktiviranjem umesto grubog pravite fin

elaz između selektovanog i neselektovanog dela slike. Sledi opcija Select transparent areas kojom omogućavamo da

prtransparentni delovi slik

budu selektovani, a zatim opcija Sample merged kojom ćete omogućiti rad ovog lasa na svim e

slojevima (Layer) osim samo na aktivnom (naravno, ukoliko je aktivni sloj transparentan ili polutransparentan tako da se ostali provide). Poslednja i najvažnija opcija je Treshold i ona kontroliše kolika razlika između dva susedna piksela sme postojati da bi oni bili uključeselekciju. Ukoliko je vrednost piksela manja od vrednosti Tresholda oni će biti uključeni uselekciju. Ili još prostije rečeno: Treshold kontroliše veličinu selekcije, veći Treshold, veća selekcija i obratno. Vrednosti Tresholda se kreću od 0 do 256, baš kao i vrednosti piksela, i podešavate ih klizačem.

ni u
































90

Select By Color

Select By Color radi sličan

s

po ao kao i Fuzzy Select , elekcijaali s se pravi naelima

d piks iste vrednosti n

j slici umesto samo nad im delom. Prostije rečeno,

olboxa

a celojednselektuje sve piksele iste boje.

Nakon uzimanja alata iz kutije (To ) potrebno je samo

ređete u

da p Image prozor e vrednosti biće

selekovani i ući u selekkursorom i kliknete na neki deo slike. Pikseli koji imaju iste ili sličn

ciju. Naravno, postoji i granica kolika razlika u boji mora postojati da bi pikseli sa strane ušli u selekciju i njih kontroliše Treshold, ali o tome kasnije.

alata

Prva stvar koju treba podesiti u opcijama (Tool Options) jeste kako će se selekcije preklapati i podešava se aktiviranjem jednog od četiri dugmeta pri vrhu dijaloga opcija alata. Prvo dugme s leva je podrazumevano uključeno. Ovim modom kreiranje svake nove selekcije če ukloniti prethodnu. Drugo dugme vas prebacuje u mod kojim se svaka naredna selekcija samo dodaje na

prethodnu (isto se postiže držanjem Shift dugmeta). Treće dugme aktivira mod kojim se svaka naredna selekcija seče parče prethodne ukoliko se one poklapaju (presek se odstranjuje).Četvrto dugme aktivira mod kojim svaka naredna slekcija selektuje presek sa prethodnom (presek je selektovan). Slede opcije Antialiasing i Feather

edges čijim aktiviranjem umesto grubog pravite fin prelaz između selektovanog i neselektovanog dela slike. Sledi opcija Select transparent areas kojom omogućavamo da transparentni delovi slike budu selektovani, a zatim opcija Sample merged kojom ćete

mogućiti rad ovog alasa na svim slojevimao (Layer) osim samo na aktivnom (naravno, koliko je aktivni sloj transparentan ili polutransparentan tako da se ostali provide). Poslednja najvažnija opcija je Treshold i ona kontroliše kolika razlika među pikselima sme postojati da i oni bili uključeni u selekciju. Ukoliko je vrednost piksela manja od vrednosti Tresholda oni e biti uključeni u selekciju. Ili još prostije rečeno: Treshold kontroliše veličinu selekcije, veći reshold, veća selekcija i obratno. Vrednosti Tresholda se kreću od 0 do 256, baš kao i rednosti piksela, i podešavate ih klizačem.

ui bćTv













91

Paths alat

Alat pozivate iz kutije

sa alatima (Toolbox) ili B r o

odp ečicom sa tastature. Da bi upoznali ovaj alat moram

mah zaviriti u njegovim opcijama (Tool Options).

Postoje tri moda u kojima Paths može da radi i to su esign, Edit i Move. Svaki od njih biće objašnjen dalje tekstu. To je još jedna opcija nazvana Polygonal. ključivanjem ove opcije radićete samo sa pravim ijama, a isključivanjem moći ćete da crtate krive. Tu opcije koje smo spominjali kada smo se upoznali sa

Du Ulinsu

stazama (Paths). Create selection from path pravi os staze selekciju dok Stroke path podebljava staze.

Prvi je mod za kreiranje nove staze (De ovaj od u opcijama alata i levim

miša postavljajte takozvane kontrolne tačke. čka koju postavite biće spojena sa

prethodnom osim ukoliko ne držite Ctrl dugme da lne

n štopolintač vih

kvadratića takođe vršite izmene na liniji.

Drtako što kada kliknete negde na stazu dodaje kontrolne

er miša i pomerite celu stazu tamo gde vam odgovara. Podsećam Vas a se pojedinačne kontrolne tačke pomeraju Design modom.

sign). Kada želite da napravite novu stazu uzmitealat, podesite desing mtasteromPri svakoj ta

tastaturi. U Design modu možete pomerati kontrotačke. Stanite na tačku, kliknite i držite levi taster i pomerite je tamo gde želite. Takođe možete kriviti

iju koja se nalazi između dve kontrolne tačke tako stanete na nju, kliknete i držite levi taster i merate je gde vama odgovara. Jednom zakrivljena ija dobiće dva kvadratića na svakoj od kontrolnih aka kao što je prikazano na slici. Pomeranjem o

ugi mod je mod za izmenu staze (Edit). Ona radi

tačeko, koje kasnije možete pomerati modom za kreiranje staza (Design) ili pomeranjem već pomenutihkvadratića. Primer prethodne linije, izmenjen ovim mogom je dat sa leve strane.

Treći mod je mod za pomeranje staze (Move). Samo stanite na liniju ili kontrolnu tačku, pritisnite i držite levi tastd

li





92

Magnify alat

Uzmite Magnify i kliknite negde na sliku. Deo na koj ste kliknuli postaje zumiran - uvećan i što više

slika će biti više i više trl dugmeta i levog taster

iti sliku. Isto se može učiniti dugmeta na tastaturi.

ponavljate ovu operacijuzumirana. Kombinacija C a će umesto zumiranja umanj i pritiskanjem - odnosno +

Takođe možete zumirati određeni deo slike jednostavnim prevlačenjem preko njega. Uzmite Magnify i stanite na sliku. Pritisnite i držite levi taster m nik.

Tool options

iša i razvlačite pravougaoSada će taj deo slike koj ste obelezitli biti zumirn.

Magnify alat nema mnogo

podešavanja. Zanimljiva je opcija Auto-

ow,

agodi

ao

ai Zoom out opcije kojima menjate ulogu levZoom out slika će biti umanjena kada klikn

imo eće

su ove

resize windkoja će, ukolikoje to moguće promeniti većičinu Image prozora tokomzumiranja, tako da je prilnovoj veličinislike. To je kda radite

d god zumirate ili odzumirate sliku. Tu su Zoom in og tastera na pacovu. Naime, kada odaberete ete levi taster miša, a povećana kada držite Ctrl i

levi taster. Treshold je značajan kod Drugogf načina zumiranja (dakle kada prevlačMagnify preko slike). Ukoliko je na jedinici taj deo će momentalno biti zumiran, dok će vvrednosti možda učiniti da više puta morate ponavljate ovu operaciju. Sve mi se čini saopcije kao i Threshold su krajnje nepotrebne.

<Image>, View, Shrink Wrap (Ctrl + E) k




93

Rotate alat

or imo za okretanje slojeva (Layers)

Alat za rotiranje k ist , selekcije (Selection) ili staza (Paths).

U o iju koju želite da rotirate da bi se pojavio nmožete ga podesiti ili preko klizača ili podesiti i poziciju centra rotacije predm a

je samo da kliknete na aktivni sloj, stazu ili selekcovi dijalog. Osnovna opcija je ugao rotacije (Angle) i

upisati brojčane vrednosti. Pored ovoga, možete eta (Center X i Center Y). Postoji i lakši način. Kadste kliknuli na sloj il iselekciju primetili ste da se na njihovim ivicama u Image prozoru pojavio pravougaonik. Kliknite i držite levi taster na pravougaoniku dok pomerate miša i višite rotiranje sloja. Centar pravougaonika (crna tačka) predstavlja i ce

potreba alata je jednostavna. Potrebn

ntar rotacije. Pomaranjem tačke pomerate i centar rotacije. Na vama je da odaberete koj način vam se više dopada i nakraju pritisnete Rotate dugme u dijalogu.

ool

Prva stvar koju treba podesiti u opcijama alata (TOptions) jeste šta alat može rotirati (Affect).Uključivanjem prvog dugmeta rotiraćete slojeve ili selekciju (na ovaj način selekcija će postati n

ovi plivajući sloj), uključivanjem drugog dugmeta moći ćete da rotirate isključivo prazne konture selekcije (tj. samo njene ivice) i uključivanjem trećeg dugmeta vršite rotaciju staza. Zatim idu dve manje korisne



94

opcije pod stavkom Transform Direction. Ukoliko odaberete rotiranje unapred (Forward) rotacija će biti izvršena kako ste je i izveli, dok će odabir rotacije unazad (Backward) okrenuti sliku na suprotnu stranu od one na koju ste je rotirali. Sledi odabir načina na koj če nepostojeći pikseli biti dopunjeni, i naš izbor je uvek Cubic što se može podesiti kao podrazumevano u opcijama (Preferences) Gimpa. Zatim

esult ivice koje se n u manje vašne opcije Supersampling i

lip result. Ukoliko uključite Clip r ađ van sloja ili selekcije biće dsećene. Sledi opcija Preview, način na koj će se promene tokom rotiranja prokazivati u

age prozoru. Možete odabrati da se prikazuje samo ivica selekcije, sloje ili staze (Outline), ica i mreža (Grid), ivica i promene na samoj slici (Image) ili sva tri (Image + Grid). U mom

ornjem primeru odabrao sam Image + Grid opciju. Prored mreže (ako ste odabrali da se ona

lines) a drugi razdaljina među linijama , vrednosti se podešavaju u skali ispod. sliku ćete rotirati za po 15 stepeni. Istu ulog

CoImivg

a načina. Prvi je broj linija mreže (Number of grid mreže (Grid line spacing). Koj god način da odaberetePoslednja opcija je Constrains i kada je čekirana u ima pritisnuto Ctrl dugme tokom rotacije.

prikazuje) možete da podešavate na dv




95

cale alat S

isti o pri radu sa slojevima (Layers)

Alat za širenje kor m , selekcijom (Selection) ili stazama (Paths).

Potrebno je samo da kliknete na aktivni sloj, stazu ili selekciju koju želite da uvećate ili smanjite da bi se pojavio novi dijalog. Pri vrhu imate podatke o tome kolika je širina i visina slike pre bilo kakvih promena (Original Width i Height) i dva polja u kojima možete da upišete nove podatke o širini i visini (Curent width i Curent height).

govori da li će se širina i visina predmeta menjati proporcionalno ili svaka sasebno. Ukoliko Aspect Ratio ostane nepromenjen veličine će biti srazmerne

a

Druga važna stvar je Aspect Ratio. Aspect ratio

jedna drugoj (širina je porasla isto onoliko koliko i visina i obratno). Isto se može pratiti i preko Scale ratio X i Scale ratio Y, što predstavlje zasebno izdvojene vrednosti za širinu odnosno visinu. Možete Aspect Ratio podesiti i preko opcijama alat(Tool Options), ali o tome nešto niže u tekstu. Naravno da postoji i lakši način. Kada ste kliknuli na sloj ili selekciju primetili ste da se na njihovim ivicama u Image prozoru pojavio pravougaonik. Kliknite i držite levi taster na pravougaoniku dokpomerate miša i višite povećanje i smanjivanje tog sloja, staze ili selekcije. Kada pomerate centar pravougaonika (crna tačka u sredini) vršićete i pomeranje samog sloja, s

elekcije ili staze. Na ovaj

način nećete morati da koristite i Move alat nakon podešavanja veličine željenog dela slike.







96

Najpre u opcijama alata (Tool Options) podesite kojem delu slike alat može promeniti veličinu (Affect). Uključivanjem prvog dugmeta možete menjati veličinu slojevima ili selekciji (na ovaj način selekcija će postati novi plivajući sloj), uključivanjem drugog dugmeta moći ćete da menjate veličinu prazim konturama selekcije (tj. samo iviceama selekcije) i uključivanjem trećeg dugmeta vršite promenu veličine staza. Zatim idu dve makorisne opcije pod stavkom Transform Direction. Ukoliko odaberete Forward slika će biti normalno uvećana ili smanjena kao što ste i odabrali. Ukoliko odaberete Backward smanjivanje željenog dela vrši njegovo povećanje i obratno (čemu li to služi?). Sledi odabirnačina na koj če nepostojeći pikseli biti dopunjeni, i naš izbor je uvek Cubic što se može podesiti kao podrazumevano u

nje

opcijama (Preferences) Gimpa. Zatim manje važne opcije Supersampling i Clip result. Ukoliko uključite Clip result ivice koje se nađu van sloja ili selekcije biće odsećene. Sledi opcija Preview, način na koj će se promene tokom rotiranja prokazivati u Image prozoru. Možete odabrati da se prikazuje samo ivica selekcije, sloje ili staze (Outline), ivica i mreža (Grid), ivica i promene na samoj slici (Image) ili sva tri (+ Grid). U mom gornjem primeru odabrao sam Image + Grid opciju. Prored mreže (ako ste odabrali da se ona prikazuje) možete da podešavate na dva načina. Prvi je broj linija mreže (Number of grid lines) a dru

Image

gi razdaljina među linijama mreže (Grid line spacing). Koj god način da odaberete, vrednosti se podešavaju u skali ispod. Poslednja opcija je vezana za

spect Ratio o kome smo već govorili. None vam daje potpuni slobodu da menjate vrednosti irine i visine potpuno zasebno. Keep height (zadrži visinu) vam neće dozvoliti da menjate isinu, dok ćete normalno raditi promenu širine. Keep width (zadrži širinu) vam neće ozvoliti da menjate širinu slike, dok ćete normalno moći da menjate visinu slike. Kada je eep aspect opcija čekirana vrednosti visine i širine će biti menjane srazmerno jedna drugoj. to se postiže i držanjem nekih dugmića na tastaturi dok menjate veličinu sloja, selekcije ili

taze. Ove prečice su vam date odmah pored naziva opcija (Keep height = Ctrl; Keep width = lt; Keep aspect = Ctrl+Alt)

AšvdKIssA





97

hear alat S

o pri radu sa slojevima (Layers)

Alat za iskošavanje koristim , selekcijom (Selection) ili stazama (Paths).

Potrebno je samo da kliknete na aktivni sloj, stazu ili selekciju koju želite da iskosite da bi se ovi dijalog za upis željenih vrednosti. Željeni deo slike možete iskositi vertikalno agnitude X) ili horizontalno (Shear magnitude Y). Vrednosti možete upisati u

ijalogu ili podesiti preko Image prozora

pojavio n(Shear md na sledeći način. Kada ste kliknuli na sloj ili elekciju primetili ste da se na njihovim ivicama u Image prozoru pojavio pravougaonik.

ili

setr

N

sKliknite i držite levi taster na pravougaoniku dokpomerate miša i višite iskošavanje tog sloja, staze

lekcije. Pustite taster i izvršili ste željenu ansformaciju.

ajpre u opcijama alata (Tool Options) podesite jem delu slike alat može promeniti veličinu ffect). Uključivanjem prvog dugmeta možete

enjati veličinu slojevima ili selekciji (na ovaj način lekcija će postati novi plivajući sloj), uključivanjemugog dugmeta moći ćete da menjate veličinu prazimnturama selekcije (tj. samo iviceama selekcije) ljučivanjem trećeg dugmeta vršite promenu veličine

aza. Zatim idu dve manje korisne opcije pod avkom Transform Direction. Ukoliko odaberete orward slika će biti normalno iskošena kao što ste i ošavanje željenog dela na jednu stranu ustvari vrši

ko(Amse dr ko i ukststF

odabrali. Ukoliko odaberete Backward isk




98

iskošavanje na suprotnu (Stvari nisu onakve kakve nam se čine?). Sledi odabir načinače nepostojeći pikseli biti dopunjeni, i naš izbor je uvek Cubic što se može podesiti kao podrazumevano u

na koj

opcijama (Preferences) Gimpa. Zatim manje važne opcije Supersampling iClip result. Ukoliko uključite Clip result ivice koje se nađu van sloja ili seodsećene. Sledi opcija Preview, način na koj će se promene tokom rotiran

lekcije biće ja prokazivati u

age prozoru. Možete odabrati da se prikazuje samo ivica selekcije, sloje ili staze (Outline), ica i mreža (Grid), ivica i promene na samoj slici (Image) ili sva tri (Image + Grid). U mom

e ona id berete,

Imivgornjem primeru odabrao sam Image + Grid opciju. Prored mreže (ako ste odabrali da sprikazuje) možete da podešavate na dva načina. Prvi je broj linija mreže (Number of grlines) a drugi razdaljina među linijama mreže (Grid line spacing). Koj god način da odavrednosti se podešavaju u skali ispod.





99

lat za iskošavanje u perspektivi koristimo pri radu sa slojevima (Layers)A , selekcijom (Selection) ili stazama (Paths).

Kada kliknete na aktivni sloj, stazu ili selekciju koju želite da iskosite perspektivi dobićete novi dijalog sa manje korisnim informacijama i na ivicama tog sloja,

selekcije ili staze u Image prozoru pojaviće se pravougaonik. Pošto se vrednosti ne mogu podešavati u dijalogu, moraćete da radite transformaciju u Image prozoru. Kliknite i držite levi taster na novonastalom pravougaoniku dok pomerate miša i vršite iskošavanje željenog predmeta.

Najpre u opcijama alata (Tool Options) podesite kojem delu slike alat može promeniti veličinu (Affect). Uključivanjem prvog dugmeta možete menjati veličinu slojevima ili selekciji (na ovaj način selekcija će postati novi plivajući sloj), uključivanjem drugog dugmeta moći ćete da menjate veličinu prazim konturama selekcije (tj. samo iviceama selekcije) i uključivanjem trećeg dugmeta vršite promenu veličine staza. Zatim idu dve manje korisne opcije pod stavkom Transform

nu

Direction. Ukoliko odaberete Forward slika će biti normalno iskošena kao što ste i odabrali. Ukoliko odaberete Backward iskošavanje željenog dela najednu stranu ustvari vrši iskošavanje na suprot(Stvari nisu onakve kakve nam se čine?). Sledi odabir načina na koj če nepostojeći pikseli biti dopunjeni, i naš izbor je uvek Cubic što se može podesiti kao podrazumevano u opcijama (Preferences) Gimpa. Zatim manje važne oSupersampling

pcije i Clip result. Ukoliko uključite Clip

result ivice koje se nađu van sloja ili selekcije biće odsećene. Sledi opcija Preview, način na koj će se promene tokom rotiranja prokazivati u Image prozoru. Možete odabrati da se prikazuje samo ivica selekcije, sloje ili s ne na samoj slici (Image) ili sva tri (Image age + Grid opciju. Prored mreže (ako ste od na dva načina. Prvi je broj linija mreže (Numreže (Grid line spacing). Koj god nači

taze (Outline), ivica i mreža (Grid), ivica i prome + Grid). U mom gornjem primeru odabrao sam Imabrali da se ona prikazuje) možete da podešavate mber of grid lines) a drugi razdaljina među linijama n da odaberete, vrednosti se podešavaju u skali ispod.





100

Flip alat

Alat za preslikavanje koristimo pri radu sa slojevima (Layers), selekcijom (Selection) ili stazama (Paths).

Upotreba ovog alata je toliko jednostavna da ćete trebati samo da kliknete na aktivni sloj, stazu ili selekciju u Image prozoru i željena transformacijbiti obavljena.

a će

ajpre u opcijama alata (Tool Options)

N podesite kojem delu slike alat može promeniti eličinu (Affect). Uključivanjem prvog dugmeta možete menjati veličinu slojevima ili elekciji (na ovaj način selekcija će postati novi plivajući sloj), uključivanjem drugog

dugmeta moći ćete da menjate veličinu prazim konturama selekcije (tj. samo iviceama selekcije) i uključivanjem trećeg dugmeta vršite promenu veličine staza. Sledi još jedna, ujedno i poslednja opcija za Flip alat, a to je način na koj će preslikavanje biti obavljeno. Možete preslikati željeni predmet horizontalno (Horizontal) i vertikalno (Vertical).

vs







101

Text tool

Uzmite

Text alat (iz kutije alata ili T prečicom sa te negde na sliku. U novootvorenom prozoru

nije dovoljno mizmevršiti nad slovimrade se iz

tastature) i klikniispišite neki tekst kao što biste pisali u bilo kom text editoru i pritisnite Close. Imate crna slova na belom papiru. Ako vam to

ožete slova prilagoditi vašoj potrebi. Sve ne koje možete

a Tool

options-a, a opcije su zaista dovoljne za sve potrebe. Font birate klikom na AA

dugme. Odmah ispod toga je odabir velič nta (Size), i ona se može izvršiti (između ostmilimetrima (mm) ili pikselima (px). Sle

suvučen i Line spacing koj određuje proredZanimljiva je opcija pravljenje selekcije onekada naći jako korisne primene.

ine foalog) u de opcije

će nam omogućiti bolji prikaz fontova. Hinting moramo obavezno da koristimo kod malih fontova kako bi oni bili bolje vidljivi. Antialiasing takodje obavezno uključite. On "glača ivice" slova pa fontovi izgledaju daleko lepše. Korisno je da odaberite slova (Color) i način ravnjana teksta (Justify)... gotovo. Ostalo je još da pomenem

biti . d teksta (Create selection from text), kojoj ćete

Indent, koj određuje koliko će novi pasu




102

Blent alat

sn ni alat za iscrtavanje Gradijenta boja

Blend alat je o ov . Alat koristite tako što kliknete i ša, a zatim pomerite miša do neke druge tačke na papiru i pustite. Prostor

između je ispunjen Gradijentnom bojom koju ste vi odabrali (ako niste podrazumeva se prelazd prednje

držite levi taster mi

o do pozadinske boje).

U opcijama alata (Tool Options)

prva opcija je Opacity. Ona kontroli[e koliko će ofarbani deo biti providan (transparentan). Sledeća opcija je Mode i kontroliše Blending Modove. Opcija Gradient je odabir boje koju će alat iscrtavati, a može se podesiti i iz pomoćnog prozora Gimpa (Gradient tab). Odmah desno je Reverse opcija kojom izvrćete boju gradijenta (levo postaje desno, desno postaje

ća od nule, pomera prvu tačku koju ste stavili na papiru prilikom crtanja gradijenta ka drugoj. Sledeća opcija ja Shape. Shape kontroliše način na koj će Blend

levo). Zatim ide Offset opcija koja, kada je ve

alat iscrtati boje na papiru. Neki primeri su dati čke na na kraju teksta. Od korisnih opcija tu je Repeat kojom će se nakon druge postavljene ta

papiru gradijent ponavljati umesto da se jednobojno završi. Dithering i Adaptiv supersampling opcije nećemo spominjati.





103

Skript-Fu, Filters, Python-Fu

Shadow skripte - Drop Shadow, Xach-Efect, Perspective

Sharpen filter, izošravanje slike

n

U sharp Mask filter, izoštravanje slike



104

Senke – vodič za početnike

Ovde ćemo naučiti rad sa tri skripte za pravljenje senki. Skripte su tu samo da bi vam olakšale ovaj posao, jer se senke mogu praviti i bez njih. Tri dole obrađene skripte se nalaze u Script-Fu → Shadow meniju Image prozora. Senku možete konstruisati nad slojem (layerom), tekstom i selekcijom.

Drop-Shadow

Drop-Shadow je najobičnija senka. Odaberite koliko će piksela senka biti pomerena po X (Offset X) odnosno Y (Offset Y) osi, odaberite koliko će ona biti razlivena (Blur radius), koliko će biti transparentna , tj. providna (Opacity) i njenu boju (Color) što bi trebalo da je dovoljno za lep efekat.

Opcija Allow resizing će, u sličaju da senPrednost je u tome što senka neće biti nag

ka ne može da stane na sliku, povećati sliku. lo isečena ako se ne može smestiti na sliku.



105

Perspective

Perspective ima sličan efekat kao i Drop-Shadow, ali stvara efekat kao da svetlost pada pod određenim uglom, odnosno stvara oseć j perspektive kao što samo ime kaže. Najbolje je da sami podešavate ugao (Angle), relativnu udaljenost od horizonta (Relative distance of horizon) i relativnu osvetljenost senke (Relative leight of shadow) da biste videli kako rade.

a

Od ugla pod kojim pada svetlost će zavisiti njena debljina i usmere isiti njena dužina, a od relativne udaljenosti od horizon stavljena. Interpolation je način na koji će pikseli biti ovećanja. To se koristi kada od slike manjeg forma aju tiče se uvećanja senke, li nema nekog presudnog značaju za krajnji ishod, s tim što Cubic ima najbolji ishod. aravno, imate podešavanja Blur radius, Color i Allow resizing koja imaju isti smisao kao i odešavanja kod Drop-Shadow skripte.

nost. Od relativne osvetljenosti će zavta da li je senka bliže ili dalje po

ubačeni među piksele slike radi njenog pta želite da napravite veću. U ovom sluč

aNp



106

Xach-Effect

Zamislite Xach-Effekt kao dve Drop Shadow senke u dve različite boje, postavljene u različitim nivoima. Prva senka se postavlja iznad dela nad kojim stavljate senku i naziva se Highlight a druga ide ispod i naziva se Drop-Shadow.

Opcije su potpuno identične kaokod Drop-Shadow skripte,

s tim

što ovde morate podesiti dva puta, jednom za Highlight i jednom za Drop-Shadow.




107

Sharpen filter

Primena Shapren filtera je najlakši način da izoštrite loše fokusiranu sliku. Sharpen filter možete naći u Filters → Enhance meniju iz Image prozora.

koju želite da korigujete i odabrali filter iz pomenutog menija dobićete novi dijalog za podešavanje filtera. Dobra stvar je što sam filter poseduje preview opciju pa možete

kše naći željene vrednosti. Nemojte birati jako visoke vrednosti jer ćete onda u sliku dodati ože videti na sledećim primerima.

Rad sa filterom

Nakon što ste otvorili sliku

laneželjene flekice. To se lepo m

original. Na drugoj sam odabrao ćoj 80 i na

Prva slika jevrednost 60 shapren filtera, na trečetvrtoj 90. Razlika je više nego očigledna. Generalno, vrednost ne treba da bude veća od 60 kod malo zamućenih fotografija, ali sam ja namerno uzeo kao primer uzeo malo mutniju sliku i birao veće vrednosti da biste videli šta se dešava sa slikom. Ipak, ova tehnika je daleko brža od ostalih tehnika za izoštravanje slika, a rezultati su i pored svega jako dobri.




108

Unsharp Mask

Najpre moramoo razumeti ovu tehniku

Objašnjenje o tome šta je u stvari loš fokus (Unsharp) je jako lepo ilustrovano u knjizi Grokking-the-GIMP-v1.0 pa ću se ja poslužiti sličnim primerom.

Odlučio sam da vam prikažem tri fotografije ispod kojih se nalaze grafici kako bi lakše razumeli o čemu se ovde radi. Vrednosti grafika po X osi su vrednosti piksela, dok je po Y index piksela. Prevedeno na srpski X osa je intenzitet boje piksela a Y osa broj piksela po horizontali slike. Prva slika sa leve strane je originalna, znači isoštrena (Sharp) slika

osi

. Njen grafik je naglo odsečen na prelazu dvaju boja. Kada upotrebite nad tom slikom Blur filter ona e biti van fokusa, tj. zamućena (Unsharp). Pogledajte šta se tada dešava sa grafikom. Pixel

value se sada postepeno menja što ustvari predstavlja zamućenje na slici. Treća slika ilustruje kako se menja Pixel value druge slike nakon primene Unsharp Mask filtera.

Sada kada vam je jasna osnova, pogledajte grafike ispod koji detaljnije objašnjavaju šta se zbiva. U prvom

ku crna linija stavlja prvu

sliku (original), a crveni deo drugu

u

Mask filter, odnosno treća slika. U drugom grafiku vam je po lne slike (crna linija) i one propuštene kroz Unsharped Mask (crv

ć

grafipred

sliku (zamućenu). Kada odvojite zamućeni deo dobijate drugu crnliniju u prvom grafiku koja je ustvari Unsharp

kazana razlika između originaena linija).




109

Rad sa filterom

Filter Unsharp Mask se nalazi u Filters → Enhance meniju Image prozora. Dijalog ima tri meli pogledajte ove dve slike: podešavanja. Da biste ih razu

Prva je slika pre primene Unsharp Mask a druga nakon Unsharp Mask-a. Primećujete zatamnjenje sive, odnosno osvetljenje roze boje. Radius je odgovoran za dužinu te enke/osvetljenja. Amount kontroliše intenzitet Unsharp Maska (koliko će veliki pik biti na

grafiku). Treshold određuje neku razliku koja mora postojati između piksela na prelazu (ivici) a bi nad njima filter bio primenjen. Znači, ako imamo dva piksela čiji je Pixel value 10, i

namestimo Treshold na 10 Unsharp mask neće biti urađena nad ovim pikselima. Evo nekoliko rimera:

s

d

p



110

Prva slika je original, na drugu je primenjena Unsharp Mask vrednosti Radius 1.0, Amount 1.0 i Treshold 0, na trećoj Radius 2.0, Amounta 2.0, Tresholda 0 i na četvrtoj Radius 0.1, Amount 5.0 Treshold 0. Potrebno je držati Radius na niskim vrednostima (0.1-2) a Amount možete povećati i do 4-5 na mutnijim slikama. Treshold ostavite na 0. Međutim Treshold može umanjiti CCD fleke koje se javljaju tokom izoštravanja slike.

Mane i ispravke istih

Sećate se slike sa roze i sivom bojom. Primetili ste da je izgubila malo na koloritu nakon primene Unsharp mask. Znamo da se svaka RGB slika sastoji od tri kanala (Channels) boja. Unsharp Mask se primenjuje za svaki kanal boja posebno što u stvari rezultuje ovoj pojavi (povećanoj hue vrednosti), ali detaje neću objašnjavati. U svakom slučaju, postoji tehnika da se ovo izbegne. Uzeću ponovo roze/sivu sliku za primer:

Najpre treba da izvršimo Decompose na HSV (Hue Saturation Value) pomoću Image → Mode → Decompose menija.

Sada vraćamo sliku u birajući ponovo HSV. Ispod je prikazana naurađena jednostavnom primenom Unsharp Mprvoj slici nemamo hue odstupanja.

Sada je potrebno primeniti Unsharp Mask kao što smo već naučili:

RGB pomoću Image → Mode → Compose jpre slika urađena na ovaj način, a zatim i slika

ask-a bez razlaganja na HSV. Primećujeteda na



111

Digitalna fotografija

Uklanjanje crvenih očiju, sa fotografija

Sharpening, izoštravanje mutnih fotografija



112

Uklanjanje crvenih očiju

rate imati i Gimpovo razvojno ent) koje obično dolazi uz svaku

bgimp-2.x-dev. Ukoliko je instaliran, moći ćete

ove

Dodatak za uklanjanje crvenih očiju

a). Instaliranje dodatka

Da biste mogli da instalirate ovaj dodatak (plug-in) mookruženje za dodatke (Gimp plug-in development environmdistribuciju Linuxa kao paket pod nazivom lida pokrenete # gimptool-2.x Najpre je potrebno da preuzmete izvorni kôd dodatka redeye sa Internet adrese. Gotovo.

u kome vam se nalazi izvorni kôd

Dobićete binarni kôd dodatka koji se zove redeye. Kopirajte ga u ~/.gimp-2.x/plug-ins, odnosno za gimp 2.2 verziju: # cp redeye ~/.gimp-2.2/plug-ins/ Pri sledećem pokretanju gimpa dodatak će biti aktiviran

Sada treba da kompajliramo dodatak. Uđite u direktorijum(redeye.c) i pokrenite sledeću komandu # gimptool-2.0 --build redeye.c

b). Rad sa dodatkom

Oko sa vaše slike izgleda otprilike kao prva prikazana slika s leva. Najlakši način za uklanjanje crvenih očiju je jednostavni odabir Auto Red Eye Remover što bi trebalo dadovoljno. U meniju koji se nalazi iznad fotografije odaberite Filters → Misc → Auto Red EyRemover i dodatak će sam obaviti zatatak. Rezultat se vidi na drugoj slici.

Ukoliko želite da fino podesite stepen uklanjanja crvene boje bolje je da koristite Red Eye Remover opciju iz istog menija: treća slika je urađena ovom opcijom tako što je skala namešten

bude e

a na 8. Negativne vrednosti skale neće bitno uticati na sliku dok će jako velike vrednosti uništiti svaki tračak crvene boje na ce otografiji.

Treći i najefikasniji način da uklonite crvene oči je prethodno selektovanje

loj f

dela koji želimo da „odcrvenimo“. Da biste selektovali samo crveni deo očiju najbolje je da koristite Ellipse

Select alatku. Jednostavno prevucite krug preko dela koji želite da „odcrvenite“, odaberite meni Filters → Misc → Red Eye Remover i pojaviće vam se skala koju možete da stavite na maksimalnu pozitivnu vrednost. Rezultat je daleko bolji nego prethodni (četvrta slika sleva).




113

Uklanjanje crvenih očiju Dodge/Burn alatom

Za one koji žele da uk ka može da posluži alatka koja je već integrisana u Gimp. Otvorite sliku i malo je zumirajte

lone crvene oči bez prethodnog instaliranja dodat da bi vam bilo lakše

baratate. Odaberite Dodge/Burn alat i podesite „veličinu četkice“ (Brushda njom ) koja odgovara veličini crvenog dela oka. U opcijama alata (Tool options), u polju gde vam stoji

ke odaberite Burn, a u polju Mode odaberite Midtones. Kao što je Type Dogle/Burn alatprikazano na slici, potrebno je isključiti zeleni (Green) i plavi (Blue) kanal (Channel) boja,

mo samo crvene tonove. Sada jednostavno „crtajte“ po onim mestima

tako da sa slike skidaslike gde ima suviše crvene boje i na kraju smanjite sliku – rezultat je više nego dobar. Na ovaj način je moguće odstraniti i druge crvene fleke koje se javljaju na vašim fotografijama.



http://gimp.drugitalas.org/foto003.html


114

Sharpening - izoštravanje slike

ovom odeljku učićemo kako da se izborimo sa mutnim slikama. Ukoliko ste zabrljali sa fokusiranjem, ne ostaje vam jete fotografije GIMP-om. Nemojte se, međutim, čuditi što rezultati neće uvek ispasti onako kako ih vi zamišljte. Nemoguće je da od nejas , manje mutne slike će biti perfektno oštre kada prođu kroz Gimpove šake. Osmišljeno je nekoliko načina da Gimp vaše slike učini oštrim. Ovde sam odabrao tri n čina, to jest dva filtera koja dolaze uz Gimp i jednu skriptu. Svi alati će u suštini uraditi stvar Despeckle filter

U ništa drugo nego da makar malo korigu

nih mrlja dobijete čistu sliku. Sa druge strane

ai suprotno od onog što radi

kod uklanjanja CCD fleka. Tokom izoštravanja, dakle, CCD fleke umesto da se uklone sa slike mogu da se intenziviraju. Ukoliko niste zadovoljni alatima koje sam ovde opisao možete probati još neke skripte sa ove adrese.

Sharpen filter

Prvi način da izoštrite Vaše fotografije je primena Sharpen filtera, stoga pročitajte tekst o njemu. Ovo je ujedno i najlakši način da izoštrite fotografiju.

Unsharp Mask filter

Drugi način da izoštrite fotografije je primena ilteraUnsharp Mask f , pa pročitajte tekst o njemu.

Smart Sharpening tehnika

Ovo je sjajna zamisao čiji je krajnji cilj je da se z slike izvuku i izoštre samo ivice predmeta. Na taj način sama slika ostaje nateknuta, a dobija na oštrini. Ova tehnika je u prvim verzijama GIMP-a korišćena veoma mukortpno. Sliku je trebalo razlagati na LAB

i

kanal boja, zatim bi se odvajale ivice, izoštravali željeni delovi i tek onda slika slagala u RGB paletu. Onda se našao neko pametan da napravi skriptu koja radi isti posao. Koga više zanima ova tehnika može pročitati originalni tutorial na engleskom a mi ćemo se u tekstu služiti isključivo skriptom koja će sav posao odraditi umesto nas.

Skriptu mežete preuzeti sa ove

,

adrese. Kada ste je snimili, jednostavno je iskopirajte u script direktorijum: $ cp smart-sharpening.scm ~/.gimp-2.X/scripts/ gde X zamenite odgovarajućom vrednošću. Nakon sledećeg pokretanja programa skripta će biti pronađena i smeštena u Script-Fu meni.

Kada otvorite željenu sliku pokrenite skriptu iz Script-Fu → Photokit → Smart Sharpening menija. Ono što ćete odmah uočiti je da ovde nemate „preview“ opciju, pa ćete morati više da se mučite dok ne pogodite prave vrednosti. Parametri koje treba podesiti su Amount of USM, Radius of USM i find edge amount. Moje iskustvo govori da je dobro malo povećati Amount of USM, a ostale vrednosti se trudite da ne menjate preterano. Na taj način ćete manje oštetiti sliku i izoštriti samo željene delove (ivice). Razmotrite sledeće slike:



115

Prva slika je original. Za drugu i treću sliku sam koristio predefinisane vrednosti sa povećanjem Amount of USM na 1.00 odn2.00, Radius na 1.50 i edge na 3.50.

Iz iskustva

osno 2.50. Na četvrtoj slici sam stavio Amount na

Primetićete da je Smart Sharpening skripta imala najgori učinak na mojoj test slici. Kada je titi Sharpen ili Unsharp Mask filtere. Međutim, ukoliko imate

art Shaprening će je mnogo bolje izoštriti. Po mom mišljenju, pobedničku lentu treba da nosi Unsharp Mask filter, ali uopšte nije na odmet da probate i ostale opcije.

slika jako mutna bolje je korissamo blago zamućenu sliku Sm



116

Praktična nastava

Pravljenje omota za CD

Ukrasni tekst 1, osnove (ispisivanje i pomeranje teksta, primena Toolbox alata i senke, kružni tekst)

Ukrasni tekst 2, efekti brušenog metala, mokrog poda i stakla

Esencija romantike – pravljenje starinske fotografije



117

Pravljenje omota za CD

Iako u GNU operativnim sistemima, kao i u operativnim sistemima sa zatvorenim izvornimkôdom, postoje razne aplikacije specijalizovane za pravljenje omota za kompakt diskove, Gimp je gotovo savršen alat koji služi ovoj svrsi. Nećete morati da učite kako se drugi programi koriste, a jednom napravljen šablon ćete uvek moći da iskoristite. Pokazaću jednostavne primere na standardnim diskovima od 12x12cm, ali je postupak sličan i kod pravljenja omota za manje diskove.

Običan CD (Slim kutija)

Veličina slike za tanke Slim kutije je 120x120mm, pa treba da otvorimo i nov papir ove veličine. U Advanced

olution 300x300 pixel/in ili

više pošto štampači najčešće koriste rezoluciju

Options možda ćete želeti da staviteX,Y res

od 300dpi, 600dpi... Ako vam je lakše imate ponuđen i šablon

prilikom otvaranja novog paprira. Prvi sloj

(Template) veličine običnog CD-a

(Layer) tog papira treba da predstavlja sliku koju uzimamo kao pozadinu, naziva se Backgorund i nalazi se ispod svih ostalih slojeva. Nađite, dakle, željenu sliku i dodajte je u ovaj sloj kao što je učinjeno na našoslici levo. Naravno, omot mora da

sadrži i tekst. Kao što je

j

ranije opisano možete dodavati tekstove sa raznim efektima ili jednostavna jednobojna slova, a jedino je na vama izbor. Na kraju treba dodati jednu tanliniju po ivicama naše slike kako bismo znali gde

ku ćemo da sečemo budući omot. Najlakše je

koristiti Script-Fu → Decor → Add Border skriptu. Odaberite vrednost 1 za Border X i

e videla. Stavite da vam novonastali sloj bude na samom vrhu (iznad ostalih). tanka i nalazi se ispod linije koja

Border Y Size (veličina ivice horizontalno i vertikalno) i crnu kao Border color (boja ivice) kako bi se lakšMožda nećete videti ivicu, ali ona postoji, samo je isuviše obeležava granicu sloja. Ne brinite, videće se prilikom štampe. Jednom napravljeni šablon možete snimiti kao Gimopov XCF dokument i uvek posle toga koristiti uz zamenu slike i teksta onim što vam treba.




http://registry.gimp.org/plugin?id=4420

http://registry.gimp.org/plugin?id=4420


118

Kružna nalepnica za CD

Postoji nekoliko načina da se napravi kružni omot za CD, ali ću ja ovde uzeti najjednostavniji. Kao i kod slim kutije potrebno je uzeti papir 120x120mm. Odmah kreirejte novi sloj i isključite vidljivost pozadine (Background sloja). Selektujte celu površinu preko Select → All i skupite selekciju za oko 5-10 piksela sa Select → Shrink kako biste dobili pravilan krug. Odaberite još Select → Rounded Rectangle, podesite vrednost na 100 i dobili ste krug željene veličine. Potrebno je podebljati liniju preko Edit → Stroke Selection, odabirom vrednosti 1 za Line Width. Po ovoj liniji ćemo seći omot. Background sloj će biti slika za

omot. On treba da se nalazi skroz ispod ostalih, a upravo napravljeni sloj treba da prekriva

prostor van podebljane linije. Odaberite Select Invert, uzmite→ belu boju i Bucket Fill



119

alat pa kliknite na prostor van lin u Backgroundu). Sada treba da o i mali kružni izrez po u. Ponovo odaberite Select →

vert kako bi vratili sliku u prethodno stanje. Sada trebam o selekciju sa Select → Shrink. Kako je poluprečnik omota upiti za 52mm da bi u sredini ostala rupa prečnika 16mm kolika je i rupa na disku. I sada odaberite Edit → Stroke Selection da linije. Ukoliko želite da ozna rostor unutar selekcije t koji vam se svidi i napravili ste om rfektno isečen kako ne bi narušio ra

ije (naravno u novom sloju ne sredini omota za rupu na disknapravim

In o da skupim 60mm, potremno ga je sk

biste podebljali liniju na mestu gde čete je seći i belom bojom ofarbajte prostor unutar te čite i centar samo a još 7mm i ofarbajte p

u crno. Naravno postavite sada i sliku u pozadinu, dodajte teks skupite liniju z

ot. Pazite samo kod sečenja omota. Omot mora biti pevnotežu diska i pokvario vam CD čitač.




120

Ukrasni tekst, osnove

Ovde ćemo učiti kako se napisana slova mogu rotirati, kriviti i ukrašavati na prost ali lep

način. Da biste mogli da pratite tekst kako valja obavezno pogledajte kako se koristi Text alat.

Pomeranje teksta

Ukoliko vam slova nisu baš tamo gde ste vi želeli da b e udu, uvek ih možete pomeriti Mov

alatom. Uzmite Move alat i dovucite miša nase promeni izgled kursora kada tačno naciljate ivicu. Kada se topomerajte kursor tamo gde želite da vam budu slova.

prethodno napisan tekst. Trebalo bi da vam desi držite levi taster i

Uponovo vratili u mod za izmenu teksta (ponovo menjalputa kliknuti na ranije ispisana slova. Ponovo vam se o ranije ispisanim slovima.

Par korisnih alata koji stižu uz Gimp

Kpsu žiti o . P(R

koliko ste ovo učinili, da biste se i tekst) morate uzeti Text alat i dva tvara prozor za pisanje teksta ispunjen

ako su alati za transformaciju rimenljivi na slojeve, a svaki tekst u štini je jedan sloj možemo se slu

vim alatima za transformisanje tekstarvi alat u nizu vrši rotaciju teksta otate ), sledeći alat iz niza (Scale

) vrši povećanje ili smanjivanje dela ike, ali ga nećemo koristiti za tekst

je mnogo preciznije da povećamo veličinu fonta iz

sl jer

opcija alata (Tool options). Na redu je Shear alat koji, kad je tekst u pitanju radi sličan posao kao i alat za rotiranje, s tim što iskosi font. Ukoliko želite da slova iskosite u perspektivi koristićete

Perspective alat, koji daje najzanimljiviji efekat. Ukoliko na ovaj način povećate ispisani tekst on će biti ružan, pa vam savetujem da prvo povećate malo sam font iz Tool options a

onda ga ovim alatom samo smanjujete. Ostao nam je poslednji alat iz niza (Flip ) koji preslikava slova kao u ogledalu. Možete slova preslikati po vertikali ili horizontali. Lepo izgleda ukoliko hoćete da napravite senku od vaših slova kakvu sam ja napravio.

























121

Tekst na kružnici

Da biste ispisali tekst koji se zatvara u krug ili ide polukrugom ne možete koristiti ni jednu od prethodnih metoda. Ne brinite, procedura je jednostavna. Boja fonta biće ona koju odaberete kao pozadinsku boju (Foreground Color), mi ćemo koristiti crnu. Nakon što odaberete boju, u glavnom Gimp prozoru odaberite Xtns → Script-Fu → Logos → Text Circle i pojaviće se krajnje jednostavan dijalog. U polje tekst upišite ono što želite da bude ispisano na kružnici, podesite veličinu kruga (Radius), stepen od koga počinju slova teksta (Start angle), dužinu luka kruga [°] na kome će biti ispisana slova (Fill angle),

ekirajte Antialiasveličinu fonta (Font Size), i sam stil fonta. Naravno č da bi slova što lepše itisnite OK.

đate da bi preview opcija ovde i te kako koristila, ali može i ovako. Ukoliko želite da samo

izgledala i pr

Već i sami uvi



122

slova prebacite na neku drugu sliku samo ih kopirajte (Ctrl + C → Ctrl + V)

Senke

Zadržaćemo se na tri efekta senke koje se nalaze u Script-Fu → Shadow meniju Image prozora.

• Drop-Shadow pravi običnu senku ispod teksta:

• Perspective pravi senku u perspektivi:

• Xach-Effect pravi jednu običnu senku ispod teksta i jednu preko teksta, čime se dob

predivan efekat trodimenzionalnosti: ija









123

Maska Zoroa

Sada ćemo napraviti baner sa natpisom GNUzilla koji možete videti na slici. Efekti kao što su brušeni metal, mokar pod i staklene refleksije se retko

koriste zajedno, ali su idealni za ono šta želimo da naučimo. Neke od navedenih stvari mogu da se urade na više načina (boljih nego što je to urađeno), ali naš cilj nije napraviti konkretnu sliku, nego naučiti nekoliko najvažnijih načina za pravljenje selekcija u GIMP-u.

Brušeni metal

Za početak ispišite željena slova (GNUzilla) Text alatom, kao što smo to radili ranije. Sada kreirajte novi prazan sloj (Layer) iznad sloja sa tekstom. Izaberite

Blend alat kako bi kreirali nov gradijent, a opcije to gradijenta podesite kao na slici – Gradient opcija "FG

BG (RGB)" i Shape opcija Bi–linear. Izaberite svetlo sivu za prednju i malo tamniju sivu za pozadinsku boju i napravite gradijent kao na drugojslici i

spod.







124

To nam je sada metalna pločica koju je potrebno još samo izbrusiti. Prvo primenite Scatter HSV filter (Filters → Noise → Scatter HSV) sa Value vrednošću podešenom na neku vrednost oko 90. Kad dobijete dovoljno šuma, aktivirajte Motion Blur filter (Filters → Blur → Motion Blur) i izaberite linearni tip zamućivanja po uglu od 0 stepeni i dužini oko 40. (vslike ispod)

idi

ada imamo dovoljno brušenog

ima pa je potrebno još samo seći slova iz njega, a ostalo aciti. U paleti sa slojevima liknite desnim tasterom miša na loj sa tekstom koji ste napravili i

im metalom i kliknite u menij (Ctrl+K). Ako ste ispravno

Slibks

izaberite Alpha To Selection. Izaberite ponovo sloj sa brušen u odaberijte Selection → Invert (ili Ctrl+I), pa na Edit → Clearuradili sve ove korake, dobićete sliku prikazanu levo.




125

Radi malo lepšeg efekta dodajmo ispod metala senku – da povećamo kontrast. Napravite duplikat sloja sa tekstom (kliknite desnim tasterom na sloj sa tekstom u paleti slojeva i

novodobijenog sloja izaberite Layer to Image Size iz filter (Filters → Blur → G

izaberite Duplicate Layer), a onda kod istog menija i primenite Gaussian Blur aussian Blur) sa radiusom

eve (desni taster na sloj u paleti → Merge Down), osim jedan sloj koji nazovite npr. „Tekst“.

eprezentacijama uključujući mozilla.com

10 piksela. Za kraj spojte sve slojoriginalnog sloja sa tekstom i pozadine slike u

Mokar pod

Mokar pod je jedan od popularnijih ef kata današnjice koji ćete sretati po mnogim internet .

Duplirajte „Tekst“ sloj koji ste napravili u prošlom

berite Layer → Transform → Flip Vertically. Obratite pažnju na to da bi taj sloj trebalo da se nalazi ispod originalnog sloja. Podesite

mu vidljivost (Opacity) na 50%.

Da bi iluzija bila potpuna potrebno je još namestiti kao da se vrhovi slova (pošto su više udaljeni od poda) slabije reflektuju nego donji delovi. Tu na red dolazi „gradijentno selektovanje“ pomoću

Blend

koraku i iz menija iza

alata i upotreba maske. Aktivirajte Quick Mask mod – dugmence u donjem levom ćošku age prozoraIm (možete koristiti i običnu masku, ali je ovako brže). Slika će vam pocrveneti š o znači da ništa

nije l

t

se ektovano. Uzmite Blend alat, samo ovog puta postavite Shape na Linear, a ne Bi-a boje postavite tako da crna bude predlinear, nja, a bela pozadinska. Napravite gradijent od

početka refleksije do njenog dna, kao na slici.

Izađite iz Quick Mask moda (na isti način) i primetićete da je sada deo slike obeležen (selektovan). Odaberite Edit → Cut iz menija ili Ctrl+K sa tastature da biste isekli obeleženi deo.

Efekat stakla

Ovo je još jedan izuzetno popularan, a jednostavan efekat koji se





126

sve češće pojavljuje i u dizajnu grafičkih korisničkih okruženja programa koji se svakodnevno koriste. Počnite dupliranjem originalnog sloja sa tekstom koji ste kreirali na samom početku,

ofarbajte tekst u belo i smestite ga iznad svih ostalih. U kutiji sa alatkama odaberite Paths alat za kreiranje staza i nacrtajte talasastu liniju – stazu kao na slici (ne zaboravite da je zatvorite tako da obuhvata celu gornju polovinu slova). Napravite selekciju na osnovu staze (Select → From Path), zatim je okrenite (Selec → Invert ili Ctrl+I), a onda i isecite ono šta je selektovano (Edit → Cut ili Ctrl+X).

Ostaje još samo da opet upotrebimo poslednji korak iz efekta mokrog poda (maska → gradijent → maska u selekciju → isecanje selekcije). Sada smo gradijentno izbrisati gornji deo ove refleksije što na kraju rezultuje slikom sa četka teksta.

t

po

~Ivan Čukić (Originalni tekst preuzet iz 17. broja GNUzille)




127

Esencija romantike - stare fotografile

U ovom tekstu ćete videti kako da napravite one "mekane" starinske portrete na kojima ljudi izgledaju kao da im se koža sija i kao da žive u srećnom i savršenom svetu. Za početak sliku morate prebaciti iz kolor u crno – beli svet, kao što je to ranije opisano. U primeru je korišćeno razlaganje (Decompose) slike na RGB komponente i njihovo mešanje u nejednakim reazmerama za postizaje što prirodnijeg efekta i omogućavanje isticanja pojedinih delova slike.

Dva sloja

Za.

Posvetliji od donjeg. U primeru koji vidite na slici, za gornji slo

postizanje efekta "mekoće" na i, biće nam potrebna dva sloja

željno je da gornji sloj bude j je uzet crveni (Red)

slic

kanal javi (Blue), kao najtamniji.

er je, zbog boje ljudske kože, on najjači, dok je za donji uzet pl




128

ma.

Odaberite sada da Blending mod

Izaberite gornji (crveni) sloj i idite na Filters → Blur → Gaussian Blur. Za sliku dimenzija400 x 533 piksela, izaberite poluprecnik (radius) zamućenja od10px. Za veće slike, radius povećajte srazmerno dimenzija

za gornji sloj bude Screen (preko Mode opcije u Layers kartici).

je

iljite

Isticanje lica

Na ovaj način smo na slici istakli sve stvari koje su u gornjem sloju bilesvetle. Pošto namc da istaknemo samo lice, uzm

gumicu (Eraser ) za brisanje sa zamućenim ivicama (Brush – oblik četkice) i

nog sloja“ koje ne želite da istaknete. U ovom primeru to je kora drveta u levom delu slike i nebo u gornjem desnom ćošku. Šta ustvari radimo brisanjem ovih delova? Uklanjamo

g crvenog sloja ostavljajući zeleni (tamniji i izoštreniji) da se vidi. Efekat je još izraženiji jer koristimo Screen Blending mod koj ustvari posvetljava i ističe sliku.

počnite sa brisanjem delova

„crve

delove sa zamućeno







129

Sepia tonovi

Poslednji korak u pravljenju starinske fotografije je uvek prebacivanje u sepia tonove. Najpvratite sliku u RGB paletu (Image → Mode → RGB), a zatim napravite novi sloj koji će biznad svih ostalih i stavite mu Color Blending Mod. Popunite ga nekom bojom bliskom sivoja koja malo vuče na braon – na primer vrednost boje f6f6f4 u

re iti

heksadekadnom kôdu.

Završni potezi

mizgleda ako se zamuti tako da pri levoj ivici slike, zamućenje bpostepeno smanjuje kako se približava licu. Za to možete koris selektovanja“, koji je već upotrebljavan kod efekta mokrog pod

Na kraju ostaje jedino da se doteraju neke sitnice. U ovom pri eru, kora drveta mnogo bolje ude najveće, pa da se titi postupak „gradijentnoga za ukrašavanje teksta. Nakon lje gore pomenuti Gaussiaselektovanja teksta možete primeniti neki od Blur filtera, najbo n

Blur.

)

~Ivan Čukić (Originalni tekst preuzet iz 15. broja GNUzille24




130

Podrška za specifičan Hardware



130

Podrška za specifičan Hardware

Genius Wizardpen



131

Podešavanje Genius Wizardpen uređaja

u prisutni uređaji koji liče na sor ili kao odlične naprave zaređaji bili jako skupi, ali G

U svetu grafike već duže solovke, a služe ili kao kur crtanje. Do skora su ovi u enius se potrudio da i nama, običnigračkicu. Postoji nekolikWizardpen 4x3, Genius Wnabasao i na model 9x7. Vrednosti 4x3, 5x4 i 9x7 se odnose na veličinu radne površine u inčima. U daljem tekstu koristićemo model 4x3, m da su podešavanja za bilo koji od uređaja identična.

Instalacija drajvera

Drajver za Genius Wizardpen

im smrtnicima, obezbezi ovakvu o modela, a najpoznatiji su Genius izardpen 5x4, a skoro sam

a

uređaj dostupan je samo za 2.6.x kernele pa je potrebno instalirati novi kernel ukoliko imate kernel 2.4.x ili stariji. Potrebno je da uključite sledeće drajvere iz kernela ukoliko nisu podrazumevani:

1. Device Drivers → USB support → USB Human Interface Device (full HID) support (u kernel ili kao modul)

put layer support (u kernel) 2. Device drivers → Input device support

itava evdev i usbhid. Na

→ HID in

→ Event interface (u kernel ili kako modul)

Ukoliko opcije uključite kao module dodajte nekoj init skripti da očprimer, za Gentoo Linux pokrenite: echo "evdev" >> /etc/modules.autoload.d/kernel-2.6 echo "usbhid" >> /etc/modules.autoload.d/kernel-2.6 Downloadujte zatim drajver25, smestite ga u neki direktorijum i otpakujte: tar -xvzf wizardpen-driver-0.5.0.tar.gz Uđite u direktorijum drajvera cd wizardpen-driver-0.5.0 Pokrenite sledeće komande za kompajliranje i instalaciju: xmkmf make su make install Ukoliko koristite Gentoo Linux, možete skinuti i ebuild fajl za instalaciju drajvera sa ove adrese.

Podešavanje Xorg servera

Sada je vremsc

e da izmenimo /etc/X11/xorg.conf fajl i upišemo novi tablet uređaj. U većini lučajeva novi uređaj će se pojaviti kako /dev/input/event3, ali ako niste sigurni pokrenite at /dev/input/event3

i pratite da li se i šta ispisuje prilikom prevlačenja olovke po tabli. Ukoliko nema ispisa učinite isto za ostale /dev/input/ uređaje dok ne nađete pravi. Kada nađete uređaj dodajte ga u




132

xorg.conf InputDev

ice sekciju na sledeći način

EndSection

t/event* zvezdicu zamenite odgovarajućim brojem. Takođe je potrebno

drajvera se isporučuje i alatka wizardpen-calibrate. Potrebno je da uđete u calibrate irektorijum ranije otpakovanog drajvera i pokrenete sledeće komande: u ake ./wizardpen-calibrate /dev/input/event*

dole desno ili gore desno i dole levo) dokle želite da vam bude radni prostor i dobićete potrebne vrednosti koje možete dodati u xorg.conf. Ostale su vrednosti Bottom i TopZ koje vi sami morate da unesete. Ove vrednosti se odnose na jačinu protiska olovke potrebnu za ostavljanje traga određene jačine. TopZ kontroliše najmanju jačinu pritiska koja Z kontroliše kolika je vrednost najveće jačina pritiska. Smanjivanjem ovih vrednosti dobićemo olovku osetljiviju na pritisak (B), dok ćemo povećavanjem ovih vrednosti dobiti manje osetljivu olovku (H). Pokretanjem: cat /var/log/Xorg.0.log | grep MaxZ možete videti kolike su trenutne vrednosti za vaš uređaj, pa ih na osnovu toga suziti. Meni najviše odgovaraju vrednosti 200 za BottomZ i 0 za TopZ. Driver "TopZ" "0" Option "BottomZ" "200"

Rad sa uređajem

Kada ste pokrenuli X, uređaj bi trebalo da je prepoznat, i trebalo bi da možete da ga koristite kao kursor. Olovka kojom pišete po tabli ima tri dugmeta, baš kao i obič n miš. Levi taster aktivirate kada olovkom dodirnete tablu uređaja, dok su srednji i desni taster smešteni na samoj olovci sa strane.

Kada je Gimp u pitanju, potrebno je da podesimo uređaj u opcijama

Section "InputDevice" Identifier "tablet" Driver "wizardpen" Option "Device" "/dev/input/event*"

Naravno, u /dev/inpudodati opciju InputDevice "tablet" "AlwaysCore" u ServerLayout sekciju pri kraju xorg.conf fajla. Postoji još par opcija koje možemo podesiti u InputDevice sekciji fajla, a koje kontrolišu radni prostor na tabli i pritisak olovke. Od ove verzijedsm

Sada jednostavno kliknite olovkom u dva ugla table (gore levo i

Z

če ostaviti neki trag na papiru, dok Bottom

a

gimpa (File → Preferences → Input Devices → Configure Exrended Input Devices). U polju Device odaberite tablet jer smo tako nazvali uređaj u xorg.conf dokumentu, a u polje Mode odaberite Screen ukoliko želite da koristite W led okoliko želite da koristite izardpen ili Disab



133

običnog miša. Ostale opcije bi trebalo da budu podešene kako valja pa uređaj možete odmah koristiti. Jedino pravilo je da što više pritiskate po tabli Wizarpena to će trag na papiru biti jači.



134

Sadržaj

........................................................................................................ 2 ................................................................................................................... 3

I ..... 4 U početku beše želja...............Predstavljanje javnosti............................................................................................................ 4 Nova grafička osnova – serija Serija 0.99 - dug put do 1.0 .................................................................................................... 5 Pred-11 izdanja.......................Nove komunikacije ................................................................................................................ 6 Podela posla............................Pomoć na sve strane ............................................................................................................... 6 Komercijalizacija ................................................................................................................... 7 Sjedinjavanje mrežnih resursa................................................................................................ 7

........................................................................................................ 7 Ko je Wilber? ......................................................................................................................... 8

......... 8 .. 9

................................................................... 10 Gimp interfejs........................................................................................................................... 11

Kom ................................................................................. 11 Prvo ........ 11 Nako ...................................................................... 12 G ...................................................................... 13 Pom ............................................................ 13 Layers, Channels, Paths ....................................................................................................... 13

4 ........................................................................................ 15

............................................ 15 ........................................... 16

.......................... 16 ................................................................... 17

............................................................................................... 17 .................................................... 18 .................................................... 21

lanac............................................................................................................................. 21 : rat ekstenzija (XCF, PNG, GIF, JPEG)........................................................................ 22

......................................................................................................................... 22 .. 22

dni format – PNG (PNG's Not GIF ili Portable Network Graphics) .......................... 22 .......................................................... 24

Format) ...................................................................... 24 Gde su ostali formati? .......................................................................................................... 25

. 25

. 26 ...... 26

Dobrodošli u Vilberov svetomogućili i pomogliIstorija razvoja projekta „The G MP“...................................................................................

................................................................................................ 4

0.60 ........................................................................................ 5

................................................................................................ 5

................................................................................................ 6

Publikacije......................

A šta je bilo posle? ........................................................................................................Sve u svemu .........................................................................................................................

Rad u Gimpu .........................................................

e je namenjen ovaj tekst? ............ pokretanje Gimpa.................................................................................................n pokretanja ...........................................

lavni prozor, Toolbox, i Tool options..........oćni prozor, oblik četkice, tekstura, gradijent...

Rezime.................................................................................................................................. 1Image prozor ....................................

Status učitane slike ...................................................................Lenjiri i klizači ..........................................................................Meni ...........................................................................................................

Podešavanje Gimpa ...............................................File → Preferences ................Dodavanje novih prozora i kartica ...................................

Još nekoliko stvari za poneti ................................................Link

GIMPUvod u pričuGimpov XCF format za šablone (template) .......................................................................SloboJPEG, JPE, JPG (Joint Photographic Experts Group)GIF, giff, jiff (Graphics Interchange

Rezime.................................................................................................................................Učitavanje i snimanje slika .....................................................................................................

Učitavanje slike ..............................................................................................................Kreiranje nove slike ............................................................................................................. 29 Snimanje slike ...................................................................................................................... 29



135

Zoom i New View.................................................................................................................... 31 Zoom .................................................................................................................................... 31

............................................................................................................ 31 .................................................................................................................. 32

.............................................................................................................. 33 .................................................................................. 33

ory ........................................................................................................................ 33 opy, Cut, Paste, Buffer........................................................................................................... 34

d, Cut Named, Paste Named ............................................................................. 34

IMP Toolbox (kutija sa alatima) ........................................................................................... 35 .................................................................................... 36

crtavanje selekcija i staza (Stroke) ........................................................................................ 37

39 .............................. 39

bir Boje .............................................................................................................................. 40 ................................................................... 42

4

7

..... 48 ........................................................................... 48

49 . 49 50

ehind, Color Erase ............................................................................... 50 tract, Darken Only, Lighten Only ............................................... 51

....................................................................................... 52 , Color .............................................................................................. 53

54

.Napravite svoj oblik četkice (Bru

Pravljenje jednobojnog oblika Oblik četkice u boji .............................................................................................................. 56 Jednobojan oblik četkice iz više koraka............................................................................... 58

Pattern - tekstura....................................................................................................................... 59 Kreiranje nove teksture (patterna 0 Gradient - gradijent boja ............ 1 Kreiranje novog gradijenta.........Menjanje veličine i transformisan ... 63

Promena veličine slike ........... Rotacija...................................

Skrolovanje...............New View...........

Undo i Redo ...............Podešavanje broja Undo/Redo potezaUndo Hist

CBuffer ................................................................................................................................... 34Copy Name

GOpcije alata (Tool Options)..................Is

Dijalog za iscrtavanje staza i selekcija ................................................................................. 37O bojama i paletama................................................................................................................. 39

Biologija ...............................................................................................................................Primenjeno na grafiku ............................................................................

OdaRGB paleta (RGB colorspace) ..............................

RGB kocka ........................................................................................................................... 42 HSV paleta (HSV colorspace).................................................................................................. 4

Razlaganje RGB na HSV Layere ......................................................................................... 44CMYK i CMY palete ............................................................................................................... 46Prebacivanje RGB u indexed paletu......................................................................................... 4

Uvod ..................................................................................................................................... 47Image → Mode → Indexed.................................................................................................. 47

Prebacivanje kolor slike u crno–belu (RGB u Grayscale) ..................................................Grayscale mod...........................................Desaturate funkcija...............................................................................................................Izvlačenje Value HSV komponente ....................................................................................

Blending modovi ......................................................................................................................Normal, Dissolve, BDifference, Addition, SubMultiply, Divide, Screen, OverlayHue, Saturation, Value

Transparency i Opacity ............................................................................................................Način rada ............................................................................................................................ 54Alpha Channel...................................................................................................................... 54

.............................................................................................. 55 sh)

Oblik četkice - Brush......................................................................................................... 56

četkice ................................................................................. 56

)............................................................................................ 6.............................................................................................. 6.............................................................................................. 62 je slika..............................................................................

.............................................................................................. 63

.............................................................................................. 63



136

Još nekoliko alata ................................................................................................................. 63 Šta je piksel?............................................................................................................................. 64

Rezolucija............................................................................................................................. 64 Koliko bita po pikselu? ........................................................................................................ 64

Slojevi (Layers) ........................................................................................................................ 65 Šta su slojevi i kako rade...................................................................................................... 65 Layers dijalog....................................................................................................................... 66

Rad sa slojevima....................................................................................................................... 67 Floating Selection (plutajuća selekcija) ............................................................................... 67 Praktična primena................................................................................................................. 67 Pomeranje slojeva ................................................................................................................ 68 Spajanje slojeva.................................................................................................................... 69

Šta su Channels?....................................................................................................................... 70 Channels dijalog................................................................................................................... 70

Staze (Paths) ............................................................................................................................. 71 Šta je selekcija? ........................................................................................................................ 73

Alati iz Toolboxa za pravljenje selekcije ............................................................................. 73 Premeštanje selekcije ........................................................................................................... 73 Iscrtavanje ivica selekcije..................................................................................................... 74 Select meni iz Image prozora ............................................................................................... 74

Maske (Mask)........................................................................................................................... 75 Maske kanala (Channela) ......................................................................................................... 75

Pravljenje nove maske od selekcije...................................................................................... 76 Dugmići i meni..................................................................................................................... 77 Quick Mask .......................................................................................................................... 77

Maske slojeva........................................................................................................................... 78 Kreiranje maske sloja ........................................................................................................... 78 Rad sa maskama slojeva....................................................................................................... 78

Alati i načini za izmenu maski ................................................................................................. 80 Filteri i skripte ...................................................................................................................... 81 Upotreba Tresholda za lakše kreiranje maski 81

Antialias i Feather .................................................................................................................... 83 Antialiasing .......................................................................................................................... 83 Feathering............................................................................................................................. 83

Štampa iz Gimpa ...................................................................................................................... 84 Sama štampa......................................................................................................................... 84

Gimp Toolbox alati .................................................................................................................. 85

Rect Select

......................................................................

......................................................................................................................... 86

Ellipse Select ..................................................................................................................... 87 Free Select ......................................................................................................................... 88

Fuzzy Select ili Magic Wand ............................................................................................ 89

Select By Color ................................................................................................................. 90

Paths alat ........................................................................................................................... 91 Rotate alat ......................................................................................................................... 93 Scale alat ........................................................................................................................... 95 Shear alat ........................................................................................................................... 97



137

Flip alat ........................................................................................................................... 100 ext tool ................................................................................................................................. 101

lent alat

T

B ......................................................................................................................... 102

Sh

U

DU

Skript-Fu, Filters, Python-Fu ................................................................................................. 103 Senke – vodič za početnike .................................................................................................... 104

Drop-Shadow ..................................................................................................................... 104 Perspective ......................................................................................................................... 105 Xach-Effect ........................................................................................................................ 106 arpen filter .......................................................................................................................... 107 Rad sa filterom ................................................................................................................... 107

nsharp Mask ........................................................................................................................ 108 Najpre moramoo razumeti ovu tehniku.............................................................................. 108 Rad sa filterom ................................................................................................................... 109 Mane i ispravke istih .......................................................................................................... 110

igitalna fotografija ............................................................................................................... 111 klanjanje crvenih očiju ........................................................................................................ 112 Dodatak za uklanjanje crvenih očiju .................................................................................. 112 a). Instaliranje dodatka ....................................................................................................... 112 b). Rad sa dodatkom........................................................................................................... 112

Uklanjanje crvenih očiju Dodge/Burn alatom ............................................................. 113 Sharpening - izoštravanje slike .............................................................................................. 114

Sharpen filter ...................................................................................................................... 114 Unsharp Mask filter............................................................................................................ 114 Smart Sharpening tehnika .................................................................................................. 114 Iz iskustva........................................................................................................................... 115

PrPr

M

PoPo

Sa

aktična nastava.................................................................................................................... 116 avljenje omota za CD.......................................................................................................... 117 Običan CD (Slim kutija) .................................................................................................... 117 Kružna nalepnica za CD..................................................................................................... 118

Ukrasni tekst, osnove ............................................................................................................. 120 Pomeranje teksta ................................................................................................................ 120 Par korisnih alata koji stižu uz Gimp ................................................................................. 120 Tekst na kružnici ................................................................................................................ 121 Senke .................................................................................................................................. 122 aska Zoroa........................................................................................................................... 123 Brušeni metal...................................................................................................................... 123 Mokar pod .......................................................................................................................... 125 Efekat stakla ....................................................................................................................... 125

Esencija romantike - stare fotografile .................................................................................... 127 Dva sloja............................................................................................................................. 127 Isticanje lica........................................................................................................................ 128 Sepia tonovi........................................................................................................................ 129 Završni potezi ..................................................................................................................... 129 drška za specifičan Hardware ............................................................................................ 130 dešavanje Genius Wizardpen uređaja ................................................................................ 131 Instalacija drajvera ............................................................................................................. 131 Podešavanje Xorg servera .................................................................................................. 131 Rad sa uređajem ................................................................................................................. 132 držaj .................................................................................................................................... 134



138

Endnote................................................................................................................................... 140



139



140

Endnote 1 Pojašnjenje licence – GMU/FDL U najosnovnijim crtama, dozvoljeno je slobodno kopiranje, distribucija i/ili modifikovanje sadržaja, pod uslovom

da taj sadržaj tako bjavite pod GNU Free Documentation License. Ovo obezbeđuje da taj sadržaj koristite kako želite, a da pritom on ostane đe o

3 T

4 V

5 S

9 Z

10

Lea

Ho

wit

12

include

diff nterf

pho

14

15

16

19

21

22

23

24

har

slobodan. Detaljnije o licenci pročitajte na: http://www.gnu.org/licenses/fdl.html

2 Miloš Popović - Osnivač projekta, autor većine tekstova, grafički i WEB dizajn. Ko sam ja u stvari http://gimp.drugitalas.org/biografija.html

omislav Kraljević - Izrada PDF izdanja http://gimp.drugitalas.org/biografija.html

ladimir Burgić - Lektorisanje teksova na srpski jezik, pomoć oko CSS-a http://gimp.drugitalas.org/biografija.html

pencer Kimball and Peter Mattis - http://www.xach.com/gg/1997/1/profile/1/

6 sistem dodataka - Plug-In

7 UNDO - http://en.wikipedia.org/wiki/Undo

8 Motif – Programski jezik – pogledaj opširnije na: http://www.cs.cf.ac.uk/Dave/X_lecture/ (eng... Motif applications will be similar to Microsoft

Windows applications in terms of appearance and user operation. For developers of commercial applications, the adoption of Motif style is critical.)

achary Beane – (eng... a Contributor on project GIMP) homepage: http://www.xach.com/ e-mail: [email protected]

Larry Ewing - Developer on project Gill, Contributor on project GIMP,Developer on project Evolution, Lead Developer on project GtkHTML, a

d Developer on project f-spot. ; Homepage: http://primates.ximian.com/~lewing/

11 GTK - (Gimp Tool Kit) (eng... GTK+ is a multi-platform toolkit for creating graphical user interfaces. Offering a complete set of widgets, GTK+ is

suitable for projects ranging from small one-off projects to complete application suites. GTK+ is free software and part of the GNU Project.

wever, the licensing terms for GTK+, the GNU LGPL, allow it to be used by all developers, including those developing proprietary software,

hout any license fees or royalties.) http://www.gtk.org/

GMD - (Gimp Drawing Kit) (eng... Static libraries and header files for the GIMP`s X libraries, which are available as public libraries. GLIB

t whs generally useful data structures, GDK is a drawing toolki ich provides a thin layer over Xlib to help automate things like dealing with

erent color depths, and GTK is a widget set for creating user i aces. (from rpm description))

13 GIMP - http://www.gimp.org/ (eng... GIMP is the GNU Image Manipulation Program. It is a freely distributed piece of software for such tasks as

to retouching, image composition and image authoring. It works on many operating systems, in many languages.)

Adrian Likins - http://adrian.gimp.org/

Larry Ewing - http://www.advogato.org/person/lewing/

Matthew Wilson - http://www.advogato.org/person/msw/

17 GIMP News - http://www.gimp.org/~planet/www.gimp.org/news/

18 Shawn T. Amundson - http://www.advogato.org/person/shawn/ (eng... This person is: a Contributor on project GIMP, a Contributor on project

GTK+. , a Lead Developer on project Fabric. )

Michael J. Hammel – (eng... Open Source Software Engineer and Author; Linux/Unix/C (Embedded and Applications) and UI development

eb and X11/GTK).) (W

20 Michael J. Hammel - Graphic Muse - http://www.graphics-muse.org/wp/

Linux Gazette http://linuxgazette.net/ (eng... «...making Linux just a little more fun!»)

Tuomas Kuosmanen – tigert - http://www.tigert.com/

C programski jezik - http://en.wikipedia.org/wiki/C_programming_language

GnuZilla - http://www.gnuzilla.info/ - Elektronski časopis GNUzilla / posvećen slobodnim operativnim sistemima (GNU, GNU/Linux, *BSD...) i

slobodnom softveru uopšte.

25 Drajver (en. Driver, Device Driver) je program koji omogućava drugom programu (operativnom sistemu najčešće) da komunicira sa

dverskim uređajem (grafička kartica, modem itd.).


Download - Milos Popovic GIMP

Top Related