Download - KG Eko Bilten Broj 6

G o d i n a 1 B r o j 6 A v g u s t 2 0 1 0 .

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

ИЗВЕШТАЈ

О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

У ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ

udru`enje gra|ana

ekolo{ki e-magazin

http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac-1-1

http://www.izjzkg.rs/

http://www.aarhuskg.rs/

http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac-1-1


http://www.aarhuskg.rs/

http://www.staklenozvono.rs


Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu avgust 2010. 2

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА, КРАГУЈЕВАЦ,за август 2010. године

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕСА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, за август 2010. године

ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за август 2010. године

56

18149 АЕРОЗАГАЂЕЊЕ

НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу августу 2010. године

Месечни аеропалинолошки извештај за град Крагујевац за август 2010. године


Јесења акција уклањања крупног отпада у Крагујевцу

Секокесе и секоконтејнери за амбалажни отпад

Уређене крагујевачке планинарске стазе

Пресек стања животне срединеу Крагујевцу

202223

272624

Биодиверзитет на подручју града Крагујевца

К р а г у ј е в а ц у

а в г у с т у

Кроз јавне радове до еколошке средине

к р а г у ј е в а ч к и еколошки пројекти


Извeшта ј за

2010 .

Institut za javno zdravqe

Kragujevac




Контролу пијаће воде коју дистрибуира ЈКП “Водовод и канализација” на подручју града Крагујевца

врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, измењеном динамиком на захтев корисника, ЈКП-а “Водовод и канализација”, Крагујевац, 5 пута месечно на 15 пунктова.

У току месеца августа 2010. године је узето укупно по 71 узорка воде за пиће за хемијску и бактериолошку анализу.

У испитиваним узорцима овог месеца регистрована је само хемијска неисправност у једном узорку (1,35%), док је вода била микробиолошки исправна у свим узорцима.

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА,

КРАГУЈЕВАЦ, зa август 2010. године

Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће у Крагујевцу за месец август 2010. године

М е р н о м е с т о

У к у п н о у з е т о у з о р а к а Н е и с п р а в н о Г л а в н и у з р о ц и

н е и с п р а в н о с т и

х е м и ј с к и б а к т е р и о л .х е м и ј с к и б а к т е р и о л .

х е м и ј с к и б а к т е р и о л .

б р о ј % б р о ј %

РезервоарКошутњак 4 4 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Резервоар Метино брдо 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Резултати за Р-14 5 5 1 2 0 . 0 0 0 0 . 0 0

појачана боја и повећана

концентрација мангана

РезервоарВелико брдо 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0Резервоар Ћава

5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0О.Ш. "М. Тодоровић" 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Млекара 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0Клиничкицентар 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Ердеч 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0Дом здравља Станово 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0О.Ш. у Станову

5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Ердоглија 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0О.Ш. "Краљевачки батаљон"

5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0Обданиште "Полетарац" 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

Нептун 5 5 0 0 . 0 0 0 0 . 0 0

У К У П Н О 7 4 7 4 1 1 . 3 5 0 0 . 0 0

6 Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu avgust 2010

К онтролу квалитета пијаће воде са јавних чесама на подручју града Крагујевца

врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, 2 пута месечно у току зимског и 4 пута месечно у току летњег периода.

У току месеца августа 2010. године узето је укупно по 40 узорака пијаћих вода са јавних чесама за хемијску и бактериолошку анализу.

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ,

з a август 2 0 1 0 . г о д и н е с а т а б е л о м к ој а с а д р ж и п о д а т к е о р е з у л т а т и м ао с н о в н и х а н а л и з а о в и х в о д а

Мерно место

Укупно узето узорака Неисправно Главни узроци неисправности

хемија бактериол.

хемијски бактериолошки

хемијски бактериолошкиброј % број %

Шумарице 4 4 4 100.00 4 100.00 > Ер, поваћан утрошак KmnO4

Индикатори фекалног загађења

Дивостин 4 4 0 0.00 0 0.00

Грујина чесма 4 4 4 100.00 4 100.00 > Еp, нитрати Индикатори фекалног загађења

Петровац 4 4 4 100.00 4 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Бубањ 4 4 4 100.00 4 100.00 Нитрати, > Еp, појачана боја


Капавац 4 4 0 0.00 4 100.00 Индикатори фекалног загађења

Кошутњак 4 4 4 100.00 4 100.00 Нитрати, > Еp, боја


Теферич 4 4 4 100.00 4 100.00 > Еp Индикатори фекалног загађења

Белошевац 4 4 3 75.00 4 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Ждраљица 4 4 1 25.00 4 100.00 > Еp Индикатори фекалног загађења

УКУПНО 40 40 28 70.00 36 90.00

У посматраном периоду хемијска неисправност је регистрована у 28 испитиваних узорака (70.0%) углавном због повишених вредности нитрата, боје и електропроводљивости. Бактериолошка неисправност је регистрована у 36 узорака (90.00%), а узрочници су бактерије индикатори фекалног загађења.

У токУ месеца авгУста 2010. године комплетна исправност (и хемијска и бактериолошка), регистрована је само за једнУ јавнУ чесмУ на територији града крагУјевца – дивостин.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu avgust 2010 7


Укупно узето узорака Неисправно Главни узроци неисправности

хемија бактериол.

хемијски бактериолошки

хемијски бактериолошкиброј % број %

Шумарице 4 4 4 100.00 4 100.00 > Ер, поваћан утрошак KmnO4


Дивостин 4 4 0 0.00 0 0.00

Грујина чесма 4 4 4 100.00 4 100.00 > Еp, нитрати Индикатори фекалног загађења

Петровац 4 4 4 100.00 4 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Бубањ 4 4 4 100.00 4 100.00 Нитрати, > Еp, појачана боја


Капавац 4 4 0 0.00 4 100.00 Индикатори фекалног загађења

Кошутњак 4 4 4 100.00 4 100.00 Нитрати, > Еp, боја


Теферич 4 4 4 100.00 4 100.00 > Еp Индикатори фекалног загађења

Белошевац 4 4 3 75.00 4 100.00 Нитрати, > Еp Индикатори фекалног загађења

Ждраљица 4 4 1 25.00 4 100.00 > Еp Индикатори фекалног загађења

УКУПНО 40 40 28 70.00 36 90.00

Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће са јавних чесама у Крагујевцу за месец август 2010. године


СУМПОР ДИОКСИД

У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 11 μg/m3 30.08.2010. и измерена је на мерном месту Пивара.

АЗОТ ДИОКСИД

У току августа, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) нису биле изнад дозвољених ГВИ 85 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 43 μg/m3 од 19.08.2010. на мерном месту центар града ИЗЈЗ Крагујевац, што је нешто виша вредност од толерантне вредности 43 μg/m3.

ЧАЂ

У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 26 μg/m3 од 6-8.08.2010. на мерном месту «Чистоћа», што је нешто виша вредност од толерантне вредности 25 μg/m3.

АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу август 2010. године

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА

У

Локалне мерне станице за имисиона

мерења(24 h мерења)

СРЕДЊА МЕСЕЧНАВРЕДНОСТ

МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ

БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

Чистоћа 4 8 13 9 26 17

Илићево - обданиште 2 3 13 6 7 23

Институт за јавно здравље 3 10 25 9 15 43

О.Ш. «Мирко Јовановић» 3 4 15 10 11 26

Пивара – парк 4 4 11 11 7 25

Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2(основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току августа 2010. године

* Г В И ( г р а н и ч н а в р е д н о с т и м и с и ј е )

Г В Из а S O 2 з а 2 4 ч а с а 1 2 5 μ g / m 3

з а S O 2 з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m 3

з а ч а ђ з а 2 4 ч а с а , о д н . з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m 3

з а N O 2 з а 2 4 ч а с а 8 5 μ g / m 3

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu avgust 2010. 1 0

УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току августа 2010. године (локалне мерне станице за имисиона мерења, 24h мерења)

М Д К з а у к у п н е т а л о ж н е м а т е р и ј е 4 5 0 m g / m 2 / д а н

МЕРНО МЕСТО УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ Растворне материје Нерастворне

материје

Мерна јединица mg/m2/дан g/m2/дан g/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића 155,86 50,68 105,17

Солитер “Y” 118,94 56,52 62,42

Железн. станица “Диорк” 146,09 36,86 109,23

Хитна помоћ 163,54 55,29 108,25

О.Ш. “Мирко Јовановић” 102,59 34,28 68,31

О.Ш. “Вук Караџић” 79,62 39,81 39,81

Илићево - дечије обданиште 66,10 36,86 29,24

Станово - Циглана 85,15 27,52 57,62

О.Ш.”III Крагујевачки батаљон” 80,72 41,28 39,44

Пивара код парка 74,53 11,50 63,03

Чистоћа Илићево 82,81 51,60 31,21

О.Ш. “Милутин и Драгиња Тодоровић” 65,54 12,46 53,08

УКУПНО 1221,48 454,67 766,81

Средња вредност 101,79 37,89 63,90


ТЕШКИ МЕТАЛИ

Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на четири мерна места и нису биле у августу изнад ГВИ вредности.

ЛОКАЦИЈА ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

ГВИ 250 μg/m2/дан 5 μg/m2/дан 400 μg/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића <1,00 0,20 13,05

Железничка станица «Диорк» <1,00 <0,10 14,60

Пивара код парка 3,62 <0,10 8,18

Станово Циглана 2,64 2,41 9,35

УКУПНО 6,41 2,65 45,18

Средња вредност 1,60 0,66 11,29

ТЕШКИ МЕТАЛИ у суспендованим честицама

Концентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у августу 2010. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала биле су испод ГВИ на праћеним локацијама.

ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

GVI 1 μg/m3 0.01 μg/m3

ЛОКАЦИЈАСредња месечна вредност

Макс.вредност

Број дана изнад ГВИ

Средња месечна вредност



Средња месечна вредност



Институт за заштиту здравља 0,05 0,07 <0,003 <0,003 1,048 1,282

Аутобуска станица <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 0,121 0,134

Средња медицинска школа <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 0,038 0,058

Мала вага 0,09 0,12 <0,003 <0,003 0,247 0,287

Тешки метали у суспендованим честицама, за месец август 2010. године

Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментатора на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току августа 2010. године


ФОРМАЛДЕХИД БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 100 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Институт за јавно здравље 4,7 13,4 <0,1 <0,1 25 43 10 15

Аутобуска станица 1,1 2,6 39 49 14 18

Средња медицинска школа 1,0 4,0 13 21 7 9

Мала вага 5,7 12,5 54 57 43 46

ФОРМАЛДЕХИД, АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ОЛОВО И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја

У августу 2010. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса.

1. Концентрација бензена била је у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 5 μg/m3 , а измерене су вредности мање од 0.1 μg/m3 (у праћеном периоду) на мерном месту центар града, Институт за јавно здравље.

2. Концентрације формалдехида биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за формалдехид је 100 μg/m3, а измерене су вредности до 13.4 μg/m3 (16.08.2010.) на мерном месту центар града, Институт за јавно здравље.

3. Концентрације чађи биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 46 μg/m3 (20.08.2010.) на мерном месту раскрсница “Мала Вага”, што је изнад границе толерантне вредности од 25 μg/m3.

4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) биле су у оквиру законских норми на свим мерним местима. Дозвољена гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3, а измерена је максимална вредност на мерном месту аутобуска станица од 49 μg/m3 (12.08.2010.), док је толерантна вредност 40 μg/m3.

Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за месец август2010. године


ФОРМАЛДЕХИД БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 100 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Институт за јавно здравље 4,7 13,4 <0,1 <0,1 25 43 10 15

Аутобуска станица 1,1 2,6 39 49 14 18

Средња медицинска школа 1,0 4,0 13 21 7 9

Мала вага 5,7 12,5 54 57 43 46

ЗАКЉУЧАК

У августу 2010. године у Крагујевцу није регистровано оптерећење ваздуха посматраним полутансима појединачно у односу на дозвољене вредности. Посматрано према мерним локацијама центар града је био по питању квалитета ваздуха најоптерећенија локација, превасходно због саобраћаја, што се верификовало измереним вредностима за азотове оксиде и чађ које су биле изнад толерантних вредности ових полутанаса.

КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ

Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).

ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ

Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.


ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за месец август 2010. године

М ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у августу 2010. године спроведено је у Крагујевцу дана 30. и 31.08.2010. године на предвиђеној мрежи мерних места, одређивањем еквивалентног нивоа буке за дан и ноћ.

Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 54/92), Мерење буке у животној средини JUS U.Ј6.090. 1992, Акустичко зонирање простора SRPS U.Ј.6 205 2007, Закон о заштити од буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 36/09).


Методологија

Одређивање вредности днеОдређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији.

Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет.

Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода

Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде.

Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.

РЕЗУЛТАТИ

Локација Опис локација Опис потенцијалних извора буке

1 . Насеље Сушица “Блажекс”

Мерно место се налази у зони становања поред велике раскрснице

Мерно место се налази на платоу ппред салона. Буку праве возила

2 . Економска школа Мерно место се налази у стамбено пословној зони

Мерно место се налази на платоу испред школе у правцу улице Радоја Домановића

3 . Улица Бранислава Нушића

Мерно место се налази у стамбеној зони

Мерно место се налази испред платоа троспратне стамбене зграде.Буку праве птице

4 . Раскрсница код Градске цркве

Мерно место се налази у зони градског центра

Мерно место се налази испред кафеа “Порта” у правцу улице Краља Петра првог. Буку праве аутомобили и грађевинске машине на оближњој стамбеној згради

5 . Клуб Војске Србије Мерно место се налази у зони градског центра

Мерно место се налази на паркингу испред дома у правцу улице Кнеза Милоша

6 . Градске тржнице Мерно место се налази у зони градског центра

Мерно место се налази на травнатој површини парка испред тржнице.

М и к р о к л и м а т с к а м е р е њ а Д н е в н е м е р н е с е р и ј е Н о ћ н е м е р н е с е р и ј е

В р е м е м е р е њ а 08 - 10 h 13 – 15 h 18 – 20 h 23 – 01 h 04 – 06 h

Б р з и н а в е т р а ( m / s ) 0 0 0 0 0

Т е м п е р а т у р а ( C ) 19 26 23 19 15

Р е л а т и в н а в л а ж н о с т % 62 42 80 82 90

А т м о с ф е р с к и п р и т и с а к ( m b a r ) 990 986 982 983 987

Метеоролошки подaци за месец август 2010. године

Метеоролошки услови током мерењаУ мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе

веродостојност мерења.


Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала

М Е Р Н А М Е С ТА

Дневне мерне серије Ноћне мерне серије

08-10 h 13-15 h 18-20 hНајвиши дневни

дозвољени нивои

23-01 h 04-06 hНајвиши

ноћни дозвољени

нивои

1. Насеље Илићево 71 75 70 65 60 62 55

2. Илина вода (парк) 67 66 67 65 64 61 55

3. Кошутњак 61 50 50 55 50 53 45

4. Пролетер 67 66 65 65 62 63 55

5. Раск.Д.Срејовића и М.Гајовића 57 67 70 55 67 66 45

6. Обданиште Бамби 65 65 57 65 53 54 55


КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ

Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта:А) Као дозвољени ниво буке у dВ (А), сагледавајући средину у којој човек борави (за извор буке

изван зграда) дању 40 dВ, ноћу 35 dВТумачење према Службеном гласнику Републике Србије 54/92 и према JUS U.J6. 090 1992Б) Као највиши дозвољени ниво спољашње буке Leq у dВ(А)

Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културно-историјски локалитети, велики паркови дању 50 dВ, ноћу 40 dB


НамеНа простора: РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА

1Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дању 65 dB, ноћу 55 dB

Измерени дневни нивои буке од 70 до 75 dB, ноћни од 60 до 62 dB. Прекорачења је било дању 10 dB(А), а ноћу до 7 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 1056 / 157 тешких.

2Измерени дневни нивои буке од 66 до 67 dB, ноћни 61 до 64 dB. Прекорачења је било дању до 2 dB(А), а ноћу до 9 dB(А) . Просечан број возила на сат лаких 940 / 141 тешких..

3Чисто стамбено подручје дању 55 dB, ноћу 45 dВ.

Измерени дневни нивои буке од 50 до 61 dB, ноћни 50 до 53 dB. Прекорачења је било дању до 6 dB, а ноћу до 8 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 22 /3 тешких.


Измерени дневни нивои буке од 65 до 67 dB, ноћни 62 до 63 dB. Прекорачења је било дању до 2 dB(А), а ноћу до 9 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 1306 / 68 тешких.

5Чисто стамбено подручје дању 55 dB, ноћу 45 dВ.

Измерени дневни нивои буке од 57 до 70 dB, ноћни 66 до 67 dB. Прекорачења је било дању до 15 dB(А), а ноћу до 22 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 622 / 30 тешких.


Измерени дневни нивои буке од 57 до 65 dB, ноћни 53 до 54 dB. Прекорачења је било дању до 5 dB (А), а ноћу до 7 dB (А). Просечан број возила на сат лаких 110 / 10 тешких.

Тумачење највиших дозвољених нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандарду

SRPS U.J6. 205 1992

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.

ЗАКЉУЧАК

У зони индивидуалног становања мерно место број 3, измерена су умерена прекорачења нивоа буке и дању и ноћу, док код мерног места број 5 су измерена значајна прекорачења нивоа буке дању, а посебно ноћу.

У зони индивидуалног становања поред великих раскрсница, мерна места број 1, 2, 4 и 6 измерена су мања прекорачења буке дању (мерна места 2 и 4), значајна прекорачења буке дању мерно место број 1, док су ноћу на мерним местима 1, 2 и 4 измерена умерена прекорачења нивоа буке.

На мерном месту број 6 није било прекорачења буке ни дању ни ноћу.Прекорачење еквивалмтог иивоа буке у Крагујевцу на посматраним локацијама овог

месеца билоје током дана до 15 dB (А), а током ноћи до 22 dB(А).Локација где је измерен највиши ниво буке у августу 2010. године, од 70 dB мерно место 5, клуб

Војске Србије.У августу 2010. године најнижи ноћни ниво буке од 45 dB је измерен на мерним местима 3 и 5.У односу на дозвољене нивое буке за дан и ноћ, сагледавајући средину у којој човек борави (за

изворе буке изван зграда), ноћни термини мерења у Крагујевцу имали су просечно измерени ниво буке од 60 dB, што је 70 % више од дозвољеног, а дневни су имали просечно измерени ниво буке од 64 dB, што је 60 % еише од дозвољеног (тумачење под А).


Амброзија је била у високој и средњој концентрацији, а (17 до 20).08.2010. (25 до31).08.2010. год. у високим концентрацијама.

Коприва је била у ниској, средњој и високој концентрацији, а (02 до18).08.2010., 20.08.2010, (21 до 27).08.2010. године у високим концентрацијама.

Липа је била у ниским концентрацијама.

Бор је био у ниским конценрацијама.

Штир је био у ниској концентрацији.

Трава је била у ниској концентрацији.

Боквица је била ниским концентрацијама.

Пелин је била у средњим и ниским концентрацијама, а (13 до 16).08.2010. год. у средњим концентрацијама.

Киселица је била у ниским

концентрацијама.

Конопља су била у средњој и високој концентрацији, а (16, 18 и 23).08.2010. год. у високим концентрацијама.

Месечни аеропалинолошки извештај за град Крагујевац за август 2010. година

У августу 2010.год. у ваздуху су била присутна следећа поленова зрна дрвећа: липа, бора, штира, траве, пелина, боквице, киселице, конопља, амброзије и коприве.

Од горе наведених као јак алерген издваја се: трава, амброзија и коприва.


К ада је време кишовито особе са алергијама и склоностима за

поленске алергије могу да се слободно крећу напољу око 2 часа после кише, јер тада нагло падне број поленових зрна у ваздуху.

Уколико је време сунчано, а посебно са ветром саветује се да такве особе избегавају да се шетају на зеленим површинама и парковима у периоду од 10 до 18 часова. Уколико желе да се крећу у том интервалу

потребно је да се носе сунчане наочаре, мараме или качкет на глави, јер се полен ту задржава као и на одећи. По доласку кући промените одећу и оперите косу.

У дому брисати прашину са намештаја, прати подове и завесе.

Проветравати просторије до 7 часова и после 22 часова.

Концентрације полена највише су на висини од једног метра од тла, чиме су директно изложени респираторни органи, а посебно код деце.

Потребно је да трава на зеленим јавним површинама буде покошена. Амброзија је јак алерген, а уједно и коров који се брзо шири и пушта јако пуно поленових зрна у ваздух. Једина превентива је чупање из корена или кошења до самога тла.

Препоручује се да се приликом урбанистичког озелењавања површина засађује дрвеће ниске алергености као што су: дуд, брестови, топола, јавор, липа, грабови и бор.

Мере превентиве и заштите

Особе алергичне на поменуте полене требало би да узимају преписану терапију

Осетљиве особе уколико немају терапију, а имале су симптоме попут кијања, зачепљеног носа, водену секрецију, свраб грла, сузење очију требало би да се обрате лекару за утврђивање дијагнозе и адекватне терапије.

Савет и дијагностиковање поленских реакција и склоности ка алергијама грађани могу да добију у Институту за јавно здравље Крагујевац.

Прогноза за септембар:

По успостављеном календару полинације за наше подручје актуелан је период полинације корова, где се издвајају: боквица, киселица, конопља, коприва, пелин, штир и амброзија. Од поменутих јак алерген су коприва и амброзија. Коприва и амброзија су јаки алергени, а погодује им сунчано и ветровито време.

Присуство поленових зрна у ваздуху и њихова концентрација зависе од временских прилика. У сунчаним данима посебно са ветром поленова зрна су присутна, док када пада киша у ваздуху нема поленових зрна.

.

2 0 Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu avgust 2010

Ав

гу

ст

у

Кр

аг

ује

вц

у

23. август

Кроз јавне радове до еколошке средине

У оквиру јавних радова за подручје Крагујевца и шест шумадијских општина одобрено

је 15 пројеката, од чега шест еколошких. За све пројекте у Шумадијском округу издвојено је преко 28 милиона динара, а са евиденције Националне службе за запошљавање на тим пословима биће ангажовано 236 особа.

На еколошким пројектима, за које ће бити издвојено преко 10 милиона динара, биће ангажовано 78 – оро незапослених лица са евиденције националне службе за запошљавање. Занимљив је пројекат Заставе инпро, који ће бити другачији од стандардних програма из области заштите животне средине. Он може да се сврста у радионичарске пројекте, који побољшавају животну средину. Ради се о изради контејнера, металних корпи, које би требало да буду постављене у целом граду и у којима би грађани могли да одлажу отпад. У оквиру тог пројекта запослене су особе са инвалидитетом, а троје најбољих наћи ће и стално запослење у овој фирми.

- Са јавним радовима се отпочело 1. јула ове године и укључено је 18 –оро незапослених лица, а циљ ових јавних радова је поправка и уређење контејнера за ПЕТ амбалажу као и места где су они постављени и то су три месне заједнице у Крагујевцу - Палилуле, Багремар и Ердоглија – истиче Бранко Вељовић, директор Заставе инпро. Планирана је замена и поправка око 30 контејнера за одлагање ПЕТ амбалаже.

Јавно предузеће Спортски центар Младост у Крагујевцу, заједно са Удружењем Магма, ради на уређењу језера Шумарице. У року од два месеца изграђена је трим стаза, а у плану је уређење и друге обале језера.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu avgust 2010 2 1

- Ове године било је планирано да се уреди и стаза на другој страни обале језера Шумарице, али због недостатка средстава град је помогао да се и то среди – истиче Живорад Филиповић, директор Јавног предузећа Спортски центар Младост. Скоро два месеца двадесетак радника радиће на уређењу ове обале. У плану је да се и наредне године настави са овим радовима како би грађани уживали у још лепшем амбијенту шумаричког језера.

У односу на прошлу годину, издвајање за јавне радове смањено је за трећину и ангажовано је двоструко мање незапослених особа. И ове године, када је реч о заштити животне средине, ангажовани су дипломирани еколози.Београдска отворена школа, као један од организатора овог округлог стола коме су присуствовали представници локалних самоуправа и удружења из региона, подржаће формирање снажних партнерстава на локалном нивоу и активнијег укључивања грађана у циљу ефикаснијег решавања проблема у овој области.


За већу количину крупног отпада грађани треба да позову градску чистоћу ради заказивања термина одвоза, и то на телефон 335 – 585 и301 - 596. Акција уклањања крупног отпада је бесплатна али у ову категорију не спадају земља, грађевински отпад, стари лимови, аутомобилске шкољке, гуме и електронски отпад. Уколико постоји и таква врста отпада Чистоћа ће га уклонити, али ће о томе грађани бити благовремено обавештени.

У Крагујевцу је почела јесења акција уклањања крупног отпада и трајаће до 12. септембра. Акцију,

као исваке године, организује комунално предузеће ‘’Градска чистоћа’’, а грађани имају прилику да свој стари намештај, санитарну опрему и друге делове покућства уклоне из подрума и остава.

Ово је друга акција у овој години у којој грађани могу крупни отпад из своје куће да изнесу поред контејнера у дане када се одвози смеће из њихове улице. Камиони градске чистоће већ су почели одвоз крупног отпада из појединих делова града, а уколико буде већег интересовања грађана ова акција ће се продужити.

- Крупни отпад се пре свега односи на дотрајале кућне апарате из домаћинства, дотрајали намештај, делове санитарне опреме, а грађани ће од 30 августа до 12 септембра свој крупни отпад да одлажу поред канти или контејнера у дане када се износи смеће из њихове улице – објашњава директор ’’Градске чистоће’’ у Крагујевцу Дејан Раонић.

31. август

Јесења акција уклањања крупног отпада у Крагујевцу


С екопак је од почетка године потписао дугорочне уговоре о успостављању

новог система управљања амбалажним отпадом са неколико комуналних предузећа у Србији. Међу њима је и крагујевачка “Чистоћа’’. Овим уговором предвиђено је, између осталог, увођење секокеса и секонтејнера у које ће се одлагати амбалажни отпад.

Секопак ће за послове примарног разврставања комуналног отпада ангажовати комунална предузећа. За тај посао комуналци ће од компаније Секопак добијати одговорајућа стимулативна средства. До сада је потписан уговор са комуналним предузећима из Ниша, Чачка, Лесковца, Сомбора, Суботице, Горњег Милановца и Крагујевца. У свим овим локалним самоуправама почеће да се користе секокесе у које ће грађани одлагати сав амбалажни отпад који ће, касније, бити одвожен у рециклажни центар.

Секокесе и секоконтејнери за амбалажни отпад

31. август

- Ми потписујемо уговор са онима који физички обављају посао на терену, значи јавним предузећима која сакупљају комунални отпад, где је преко 70 одсто амбалажни отпад, а други уговор је – према речима заменика директора операција у Секопаку Иване Павловић, са локалном самоуправом која ће нам дати подршку у медијској и едукативној кампањи. Град Крагујевац и Јавно комунално предузеће Чистоћа су се крајем јуна прикључили систему Секопака, а то значи увођење секокесе у којој ће грађани одлагати сав амбалажни отпад, који ће се одвозити у рециклажни центар.

У Крагујевцу ће се спровести још једна кампања, поред секокеса у одређеним насељима поставиће се одређени секоконтејнери, за амбалажу у којој се пакују течности, пре свега пластична амбалажа, лименке, стаклене боце. Иначе на основу Закона о амбалажи и амбалажном отпаду сваки произвођач, увозник и испоручилац амбалаже или упакованог производа који после употребе постаје отпад, обавезан је да организује његово сакупљање, рециклажу или поновно искоришћење. За непоштовање ових одредби запрећене су високе казне.


Уређене крагујевачке планинарске стазе

П ројекти крагујевачких еколошких удружења, ф и н а н с и р а н и средствима локалног

Фонда за заштиту животне средине зашта је издвојено око 1,6 милиона динара, почели су да се реализују. Међу тим пројектима је и уређење крагујевачких планинарских стаза које успешно реализује планинарски еколошки клуб Гора.

У околини Крагујевца на ширем простору Жежеља и Бешњаје, налази се више излетишта која су добрим делом заборављена, а да би се поново користила потребно је да се повежу планинарском стазом. Планинарско еколошки клуб Гора, промовисањем стазе Ждраљица – Жежељ – Бешњаја, поред реафирмације стазе и излетишта, подизања нивоа еколошке свести код грађана, жели и да овај део Шумадије повеже са Европским пешачким путем. Овим пројектом предвиђено је и трасирање целе крагујевачке планинарске стазе, као и стаза до извора који се уређују.


- На Букоровцу постоје два извора, који смо пројектом обухватили да се уреде, обновили смо Ђурину чесму која је већ постојала, а други – према речима Зорана Обрадовића председника Планинарког еколошког клуба Гора, је извор под врховима где су се многи мештани снабдевали водом. Ови извори су били напуштени скоро тридесетак година, а у обнови су нам помогли и шумари. Жеља нам је да обновимо и Дом на Бешњаји, јер је овај простор ваздушна бања – и додаје да им у свему томе помаже европска асоцијација јер је жеља да се овај део Шумадије повеже са Европским пешачким путем.

Овим пројектом, поред чишћења два извора питке воде на Бешњаји, планирано је уређење и обележавање приступних путева и спајање са постојећом планинарском стазом. Планирано је да у сарадњи са Србијашумама поред свих тих извора, буду постављене клупе и столови. Иначе, волонтерским учешћем у акцијама пошумљавања, чланови Горе потврђују посвећеност очувању и унапређењу животне средине свих важнијих излетишта у овом делу Шумадије. У прошлој години на простору Жежеља и Бешњаје поставили су планинарске ознаке, уклонили велике количине отпада, а урађена је и промоција стазе. За наредну годину планирају да наставе да простор око Жежеља и Бешњаје што више приближе граду, запуштене објекте оживе и обнове термалне изворе.


Б иолошко друштво ’’Стеван Јаковљевић’’, једно је од еколошких удружења грађана

којима је град Крагујевац доделио средства за реализацију пројекта. Чланови овог друштва покушаће да кроз своја истраживања допринесу упознавању разноликости биљних и животињских врста на подручју града Крагујевца.

’’Улога и значај биолошке разноврсности на територији града Крагујевца’’ је пројекат који ће на Природно математичком факултету спровести млада трочлана екипа и то са лабораторије за физиологију биљака и Центра за предклиничка истраживања активних супстанци за потенцијално сузбијање канцерогених хуманих обољења, заједно са ветеринарским Институтом из Краљева. Они ће између осталог, истраживати птице на подручју Крагујевца, конкретно Шумарица и села Грбице.

- Извлачећи узорке крви из птица, поред уобичајних орнотолошких испитивања, покушаће да виде да ли потенцијално постоје патогени организми, вируси бактерије који су изазивачи неких потенцијалних болести код других животиња или људи – објашњава доц. др Снежана Пешић, председница Српског биолошког друштва ’’Стеван Јаковљевић’’.

Други сегмент истраживања биће базиран на лековитим биљкама и њиховом коришћењу у традиционалној медицини. Све то обављаће се у лабораторији за екофизиологију и екотоксикологију биљака.

- Лековите биљке биће прикупљене на истом подручју и потом обрађене физиолошки у лабораторији, на начин да се из њих изолују активне супстанце, са акцентом на антиоксидационе материје – истиче Пешићева.

Биодиверзитет на подручју града Крагујевца

Данас се у свету пропагирају као врло корисне и по људе употребљиве лековите биљке које служе као превенција за канцерогене болести. Овим пројектом ће активне супстанце бити изоловане из биљака и потом анализиране, како на антивирусну и антибактеријску активност, тако и на дејство на канцерогене ћелије.


Пресек стања животне средине у Крагујевцу

Ч ланови Еколошког и с т р а ж и в а ч к о г друштва ’’Младен Караман’’ ,

желе да са реализацијом пројекта ’’Биомониторинг и значај биоиндикатора у Крагујевцу’’направе увид у стање животне средине града Крагујевца. Он подразумева и узорковање птица и биљног материјална на пет локалитета у Шумарицама и Грбицама.

- На основу биљних и животињских организама који својом распространошћу у граду указују на пример колика је загађеност ваздуха и угрожена животна средина, а – према речима Филипа Грбовића, председника Еколошког истраживачког друштва ’’Младен Караман’’ узорковање птица обавиће се вертикалним орнитолошким мрежама на пет локалитета у Шумарицама и то Ботаничкој башти, Природно математичком факултету, Институту за биологију и екологију, Меморијалном парку ’’21 октобар’’, језеру Шумарице и у атару села Грбице.

Узорковане птице биће маркиране алуминијумским прстеновима, узеће се основни биометријски и физиолошки подаци за сваку ухваћену јединку који ће бити евидентирани у бази за маркирање птица. Лабораторијска испитивања узорака брисева биће реализована у Националној референтној лаборатирији за авијарну инфлуенцу и Неwцастле болест Републике Србије и секотра лабораторијске дијагностике Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву.

Биљни материјал биће узоркован на територији града Крагујевца и то код Меморијалног парка Шумарице, и атара села Грбице, у коме су бројна станишта ретких, лековитих и неистражених биљака. Биљни екстрати за испитивање лековитости биљака биће припемљени у Лабораторији за физиологију биљака, Природно математичког факултета у Крагујевцу, а антивирусна активност биљних екстрата биће испитивана у Ветеринарском специјалистичком институту у Краљеву.

Овим пројектом на основу физичко хемијских метода биће створена комплетна слика о стању животне средине у Крагујевцу.

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА

Др Срђан Матовић

Трг Слободе 334000 Крагујевац

ГРАД КРАГУЈЕВАЦГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕНачелница управе : Бојана Дивац

СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Трг Слободе 3034/306-178

www.kragujevac.rs

мр Драган Маринковић,дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине

Драгана Мркаљдипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник

Драгана Новаковићдипломирани хемичар, виши стручни сарадник

Небојша Обрадовићдипломирани правник, самостални стручни сарадник

КГ ЕКО билтенавгуст 2010.

Шести број је изашао 13.10.2010. године

Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине –

Служба за заштиту животне средине

Уређује : Удружење грађана “Стаклено звоно”

Зорица Савић

Бојан Ранковић

Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић

Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац

КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу) је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и

Архус центром - Крагујевац.

Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.

http://www.kragujevac.rs


Download - KG Eko Bilten Broj 6

Top Related