Download - Interakcija u Nastavi I

POJAM, VRSTE, KOMUNIKACIJA- INTERAKCIJA, NEVERBALNA INTERAKCIJA

Interakcija u nastavi 1

Interakcija

Interakcija je pojam koji se često spominje u kontekstu obrazovno- vaspitnog rada.

Iz latinske reči inter- između, action- čin, aktivnost. Označava uzajamno delovanje dve ili više osoba.

Nalazimo je u društvenim situacijama skoro uvek kada se srećemo sa drugim ljudima, ulazimo u interakcije sa njima, na različitim nivoima intenziteta, sa različitim vremenom trajanja.

Pojam interakcije nije samo pedagoški, već se nalazi u psihologiji, sociologiji, pedagoškoj psihologiji, socijalnoj psihologiji.

Nastavni proces

Organizovan proces socijalne komunikacije, njegova esencija je planirano, namerno, profesionalizovano i institucionalizovano posredovanje , primanje i stvaranje znanja, sposobnosti, veština, stavova, vrednosti.

Sa aspekta komunikacije dolazi do verbalnih i neverbalnih interakcija između onog koji uči i onih koji uče.

Osnovne komponente tog procesa: učitelj, učenici, gradivo.

Osim toga: udžbenici, metode nastave, školsko okruženje, aspekti ličnosti...

Nastava

nastava

Učitelj:ličnost, metode, stil

rada...

Učenici:Struktura grupe,

odnosi među pojedincima,

Gradivo:sadržaji. udžbenici,

metode obrade, ciljevi, ishodi...

Pedagoška komunikacija

Komunikacija je saopštavanje, primanje, prenošenje, razmena poruka i, uopšte, uspostavljanje odnosa, način ophođenje i sporazumevanja između učesnika u vaspitno obrazovnom procesu (učenika i učitelja, vaspitača i vaspitanika, kao i između samih vaspitanika, učenika).

Neposredna interakcija se odvija uzajamno u dva osnovna pravca: jedan definišu odnosi učitelj- učenik a drugi odnosi učenik- učenik.

Dve osnovne dimenzije aktualnih zbivanja u školskoj situaciji.

Interakcija

Zahtevi koji proističu iz ciljeva i zadataka nastave podrazumevaju uspostavljanje permanentnih interakcija između izvora pedagoških informacija i onih kojima su namenjene.

U interakciji učestvuju dva ili više aktera, tako što jedan utiče na promenu ponašanja drugog (definicija učenja, najopštija).

Ako među njima nema uticaja u smislu promene načina razmišljanja, ponašanja i delovanja, onda to zapravo i nije interakcija.

Odnos komunikacija- interakcija

Većina autora komunikaciju shvata vrstom ili integralnim elementom interakcije.

Komunikaciju je opravdano smatrati vrstom interakcije u kojoj je suština interakcionih odnosa emitovanje i primanje znakova među jedinkama, bilo da su ti znakovi simboli ili signali, bilo da je komunikacija dvosmerna ili jednosmerna.

Komunikaciju možemo razumeti kao svojevrstan oblik interakcije do koje dolazi dvosmernom razmenom informacija između dva ili više učenika. Shodno tome interakcija je opšta razmena raznih oblika aktivnosti (pogleda, pokreta...) između osobe i predmeta ili između dve osobe, uz međusobno delovanje.

Odnos interakcija- komunikacija

Suština interakcije je zapravo u aktivnosti koja se odvija između najmanje dva učesnika i njihovog svesnog i namernog delovanja tako da ona ima jedan cilj, pod čijim uticajem se menjaju stavovi, ponašanja i pogledi na objektivnu stvarnost jednog ili oba aktera u nastavnom procesu.

Komunikacija predstavlja nužan, ali ne i sasvim dovoljan uslov za uspostavljanje celishodnog interaktivnog odnosa između nastavnika i učenika. U pedagoškoj praksi se ponekad dešava da se odvija i sasvim „normalna“ komunikacija između ova dva subjekta u nastavi, a da uprkos tome izostane promena ponašanja jednog pod uticajem drugog subjekta.

Zavisi od sadržaja kvaliteta interaktivne komunikacije i međusobnog uvažavanja subjekata.

Asimetrična interakcija

Asimetrična interakcija u nastavi. Glavni akteri su najčešće učitelj i učenik. Prvi je u kognitivnom području superiorniji, ima bogatije

iskustvo, prihvatljivije stilove u pristupu, što mu omogućava da sa više uspeha izazove promene u ponašanju drugog.

Pedagoška interakcija se razlikuje od svih drugih i po tome što se uspostavlja oko nekog nastavnog problema, odnosno objekta spoznaje.

Nastavna interakcija se ne može svoditi samo na puki odnos među njenim akterima, već je to planirana, organizovana i celishodna razmena informacija, da se kod učenika izgrade što pouzdaniji kriterijumi za prihvatanje nespornih stručnih, naučnih i opštecivilizacijskih modela ponašanja.

Asimetrična interakcija

Interakcija po svojoj suštini i nameni implicira pedagoški uticaj nastavnika ili nekog obrazovnog medija na promenu ponašanja učenika.

Što je protok informacija u komunikacionom procesu od izvora prema njihovom primaocu intenziviji, sadržajno bogatiji, kvalitetniji, to je mogućnost efikasnijeg uticaja na razvoj, učenje, i promenu ponašanja učenika u pozitivnom smislu veći.

Prema tome, što su informacije koje razmenjuju učesnici u interakciji bogatije, proverenije i aktivnije, tim je nastava kvalitetnija a njeni vaspitno- obrazovni ishodi povoljniji.

Pedagoška interakcija

Pojam pedagoške interakcije se najčešće u literaturi spaja sa pojmom komunikacija, pedagoška komunikacija. Uzajamna uslovljenost ova dva pojma: komunikacija omogućava interakciju, interakcija se realizuje na osnovu komunikacije.

Neke definicije pedagoške interakcije:pedagoška interakcija je proces uzajamnog delovanja i

uticaja dve ili više subjekta u obrazovno- vaspitnom procesu;u pedagoškoj interakciji dolazi do socijalne interakcie. Pod

socijalnom interakcijom podrazumevamo uzajamno delovanje ljudi (pojedinaca ili grupa), kada jedan subjekt svojim ponašanjem izaziva promenu kod drugog subjekta i istovremeno taj subjekat na njega povratno utiče. Kod pedagoške interakcije dolazi do uzajamnog delovanja učitelja i učenika, vaspitača, roditelja i drugih.

Pedagoška interakcija

pedagoška komunikacija je specijalni tip socijalne komunikacije zbog toga, što se u pedagoškoj komunikaciji odvija slanje i primanje informacija;

pod pojmom pedagoška interakcija možemo shvatiti uzajamno delovanje dva ili više subjekata u toku obrazovno- vaspitnog procesa. U ovu interakciju ulazi niz činilaca koji utiču ne samo na odnos učitelja i učenika, već i na uticaj roditelja na decu, odnose između dece. Ove uzajamne veze se preslikavaja ne samo na tok, već i na ishode celog pedagoškog procesa. Stvaraju složenu strukturu međuljudskih odnosa u pedagoškom procesu, ti odnosi se međusobno uslovljavaju.

Interakcija u školi

Važnost interakcije u školskom okruženju:kvalitet odnosa učitelj- učenik značajno utiče na

rezultat vaspitnog delovanja na učenika;kvalitet odnosa između učitelja i učenika

značajno deluje na emocionalnu klimu u razredu i na atmosferu u razredu uopšte;

kvalitet interakcije ima uticaj na rad učenika, njegov uspeh;

kvalitet interakcije je pod uticajem odnosa učenika prema učitelju, učitelja prema pojedinačnom učeniku i učitelja prema razredu.

Neverbalna interakcija

Oko dve trećine interpersonalne komunikacije pripada neverbalnim signalima i porukama, što ukazuje na važnost pojmovnog određenja ove sintagme.

Najopštija, najšira i neosporna definicja ovog pojma je: Neverbalna komunikacija označava sve one ljudske odgovore koji nisu opisani kao otvoreno manifestovane reči.

Aplikativna formulacija: neverbalnu komunikaciju možemo definisati kao proces signalizovanja značenja u interpersonalnom ponašanju koji ne uključuje izgovorene reči.

Neverbalna komunikacija

Poznavanje neverbalnih signala i njihove funkcije je važno za interakciju između nastavnika i učenika.

Nastavnik, učitelj mora dobro da poznaje tipove neverbalnih gestova i njihove situacione izraze, da bi moga nešto menjati u svom radu, ili raditi kao do sada, ostvariti bolju interakciju sa svojim učenicima.

Isto tako, poznavati neverbalne signale koje šalju sami učenici.

Funkcije neverbalne komunikacije (1)

izražavanje emocija (plač, smeh...),odavanje jedne osobe drugoj (smeškanje,

eksperisvno gestikuliranje...),Indikacija interpersonalnih stavova (mrštenje,

dodir...),podrška konverzaciji (klimanje glavom,

gestikulacija rukama...).

Funkcije neverbalne komunikacije (2)

ponavljanje: neverbalno ponašanje kao ogledalo verbalnih poruka.

kontriranje: verbalne i neverbalne poruke stoje u kontradikciji.

supstitucija: neverbalno ponašanje koje zauzima mesto verbalnog.

nadopuna: neverbalne poruke nadopunjuju govor.akcentovanje: neverbalno ponašanje ističe neko

mesto u govoru,regulacija: neverbalno ponašanje koje reguliše

interakciju.

Pravila u maloj grupi

Razred predstavlja malu grupu osoba. Postoje određena pravila ili zakonitosti koje treba imati na umu kada pratimo ili koristimo neverbalne signale u malim grupama. Tri pravila su prioritetna:

Niko ne može zaustaviti odašiljanje neverbalnih signala u maloj grupi. Kada se osoba nađe u maloj grupi (kao što je na primer razred), nije u mogućnosti da ne komunicira. Može ćutati, ali ne i prestati komunicirati. Telo, izraz očiju, lice, ruke i svi organi šalju poruke. Nastavnik, učitelj je uvek u situaciji da učenici tumače njegove neverbalne signale. Primer: stisnute usne, ukočen izraz lica, izbegavanje direktnog pogleda prema razredu, učenici to tumače na različite načine i prema tome zaključuju o ponašanju učitelja.


Pri disharmoniji između verbalnog i neverbalnog, slušaoci veruju neverbalnom.

Da bi se izbeglo odašiljanje neskladnih poruka, osoba mora da bude poštena i jasna, da veruje u ono što govori.

Ponekad se dešava da i sami neverbalni signali nisu usklađeni. To se dešava u slučaja kada je osoba delimično uverena u materiju koju izlaže a delimično nije. Primer: učenik kaže da pažljivo sluša svoje drugove koji izlažu u grupi a pritom zadržava zamišljen izraz lica, najverovatnije ne sudeluje potpuno u komunikaciji.


Neverbalni signali su visoko zbunjujući. Ćutanje je po pravilu znak slaganja, ali može biti i

znak distanciranja, predstavljati želju osobe da izbegne konfrontaciju. Osmeh: slaganje, poruga, prijateljstvo, cinizam, likovanje, superiornost, snishodljivost, potčinjavanje.

Zato se neverbalni signali moraju tumačiti u okviru konteksta situacije. Da bi se neverbalni signali pravilno tumačili potrebno je imati bogato iskustvo.

Deca to iskustvo nemaju, potrebno ih je tome učiti, na primer kroz predmet GV.

Funkcije neverbalne komunikacije u maloj grupi

1. nadopuna verbalnoj komunikaciji,2. zamena za reči,3. kontradikcija verbalnim porukama,4. ekspresija emocija,5. regulacija interakcije,6. indikacija statusnih odnosa.


1. Nadopuna verbalnoj komunikaciji: neverbalni signali mogu ponoviti ili pojačati izlaganje. Primer: dete želi naglasiti kako je drvo visoko dižući ruke, izdižući se na prste, ili nastavnik želi naglasiti da se nešto sastoji iz tri dela pa podigne tri prsta...

Ovi signali pojačavaju verbalnu komunikaciji, ako su u skladu sa njom.

2. Gestovi vrlo često zamenjuju reči. Primer: glasanje- podizanje ruke, umesto reći „ne“ klimanje glavom levo- desno... U nastavi ovakvi gestovi mogu biti zamena za reči vrlo često.


3. Gestovi mogu biti često u kontradikciji sa verbalnim porukama. Ako se desi na učitelj svoje izlaganje proprati kontradiktornim gestovima, deca će primetiti da nešto nije u redu.

4. U ekspresiji emocija gestovi ilustruju naša osećanja. Ovo je najčešći aspekt manifestovanja emocija. Ljudi će pre gestom, nego rečima izraziti svoje osećanje.

Interpersonalne relacije u malim grupama su često praćene burnim emocijama. Tok i intenzitet ovih emocija nastavnik mora da prati i kanališe. Primer: konflikti u razredu.


5. U regulaciji interakcije neverbalne poruke mogu poslužiti bolje od verbalnih. Nastavnik može podesiti gestikulaciju učenika da bi pospešio interakciju. Primer: ako vam nešto nije jasno, dignite ruku, time se izbegavaju suvišne reči i galama u razredu.

6. Kao indikacija statusnih odnosa neverbalni gestovi mogu pokazati mnogo više od reči. Primer: sedenje na privilegovanom mestu, zauzimanje više prostora od ostalih može ukazivati na prikrivene liderske tendencije. Ili: rašireni dlanovi, neprekrštene noge, neprekrštene ruke, otvoren pogled: osoba koja teži ka jednakosti i uvažavanju. Sve ovakve i slične znakove nastavnik može demonstrirati u toku razredne interakcije i na osnovu toga pospešiti učenje i nastavu.

Tipovi neverbalnih signala

1. fizička pojava,2. prostor i sedenje,3. signali očiju,4. facijalna ekspresija,5. pokreti,6. paragovor,7. vremenski znaci,8. dodir.

Fizička pojava

Impresija koju svaka osoba stvara o drugome na prvi pogled a zatim i svi oni činioci fizičkog izgleda koji neverbalno govore o onome sa kim kontaktiramo.

Način odevanja, držanja tela, pokretima, pogledu, izgledu i svemu onome šta uočavamo na osobi. Ova suđenja mogu i ne moraju biti ispravna, ali je sigurno da snažno determinišu naš odnos prema drugoj osobi. U učeničkom kolektivu, u maloj grupi, činioci fizičkog izgleda snažno govore o uspostavljenim odnosima i pedagoškoj komunikaciji.

Deca mleđeg školskog uzrasta još nisu razvila obzire i empatiju u pogledu kvalifikovanja fizičkog izgleda svojih školskih drugova i otvorenog iskazivanja ocena fizičkog izgleda (primer: kraća noga- šepavac; naočare: smotan... Kako rešiti takve situacije?).

Nije reč o zlobnim namerama, već jednostavno o nedostatku empatije, obzira. (Povezati sa stadijumom intelektualnog razvoja). To u velikoj meri može narušiti pedagošku komunikaciju.

Prostor ili sedenje

Osobe koje u maloj grupi sede blizu stola, bliže centru sedenja, signalizuju svoju potrebu da budu uključene u rad na zadatku, a osobe koje sede udaljene ili u uglu prostorije signalizuju da žele biti na distanci.

Ovo distanciranje može biti samo potreba za početnom procenom situacije, za ocenom aktivnosti grupesa određene udaljenosti pre donošenja odluke o uključivanju.

Kada primetimo da članovi male grupe sede tako, da se dodiruju telima, to je signal da su već bliski. Žene su sklonije grupisanju nego muškarci. Isto tako i osobe istog uzrasta i istog socijalnog statusa.

Dominantni ljudi i tipične vođe zauzimaju obično centralno ili istaknuto mesto u prostoriji, jer im to olakšava rukovođenje, nadgledanje i kontrolu ostalih članova grupe. Kada sede licem u lice ljudi bolje komuniciraju nego kada sede jedan pored drugog.

Signali očiju

Vrlo pouzdani pokazatelji o stanju pošiljaoca i primaoca poruke kao i o efikasnosti pedagoške komunikacije.

Pokreti očiju govore o superiornosti, strahu, gađenju, slaganju ili neslaganju sa onim šta je iskazano rečima.

Direktni vizualni kontakt među članovima male grupe pojačava efikasnost grupne interakcije.

Signali očiju

Deset najfrekventovanijih su:1. obrve izdignute naviše,2.sastavljene i smrknute obrve nadole,3. obrve stoje ravno,4. zatvorene oči,5. pokled iskosa,6. izbuljene oči,7. prodoran pogled,8. namrgođene obrve,9. oči gledaju naviše,10. široko otvorene oči.

Facijalna ekspresija

Sastavni deo komunikacije. Na licu sagovornika možemo pratiti stanje njegove kognicije i emocija, pa čak i stavove.

Lice izražava najmanje šest emocija. Po kriterijumu facijalne ekspresije možemo pratiti efikasnost grupne interakcije, uključenost ili distanciranje pojedinih članova, motivisanost pojedinaca i grupe.

U facijalnoj ekspresiji emocija značajno mesto zauzimaju usne i područje usta. Po položaju usana razlikujemo radost, tugu, ravnodušnost, razočarenje, koncentraciju...

Pokreti ili kretanje

Mogu biti glavni ili dominantni način komunikacije među pojedincima i grupama. Primer: sport, plesovi...

U pedagoškoj komunikaciji pokreti igraju važnu ulogu. Primer: u tradicionalnoj nastavi važi pravilo da se nastavnik može kretati po učionici a učenici ne.

Interaktivno učenje razbija ovaj stereotip i omogućuje učenicima veće mogućnosti za kretanje. Pokreti odaju stanje u kome se osoba nalazi, ukazuju na status u grupi. (Pronaći primere.)

Paragovor

Obuhvata vokalne znakove i sve one karakteristike glasa koje prate izlaganje i nisu reči za sebe. Tu razlikujemo pauze, kvalitet tona, jačinu glasa, varijacije izgovora, fluentnost, naglasak, brzinu. Na osnovu ovih parametara ljudi procenjuju izlagača ako i na osnovu onoga šta je rekao. Primer: izlagač govori tiho i previše sporo: malo ubedljiv; izlagač ima preglasan i suviše intenziovan govor: malo ubedljiv; neprirodne pauze u govoru i variranje brzine izlaganja: iritacija i skretanje pažnje sa sadržaja govora na paragovor; čist, jasan i glasan govor: više pažnje kod slušalaca od monotonog i tihog izlaganja. Nastavnici moraju da poznaju paragovor, da koriguju svoj u cilju poboljšanja pedagoške interakcije.

Vremenski znaci

Koliko vremena u komunikaciji osoba uzima za sebe.

Osobe koje često govore više od proseka drugi opažaju kao sebične, umišljene i narcisoidne.

U malim grupama je važno voditi računa koliko svaki pojedinac učestvuje u diskusiji, komunikaciji.

Vremenski znaci govore i o statusnim simbolima i očekivanjima.

Primer: političar dolazi na skup, drži govor, snime ga kamere, posle toga odlazi. Šta nam to govori?

Dodir

Može biti nameran i nenameran.Nameran: čestitanje, rukovanje, grljenje...Nenemeran: u sportu, plesu, niz kontakata u

malim grupama...Ljudi različito reaguju na dodire, pozitivne i

negativne reakcije.Vrlo suptilan oblik pedagoške interakcije,

pažljivo primenjivati, kada je učitelj siguran da će to učenici dobro prihvatiti.

Deca imaju potrebu za prijateljskim dodirima, odraslim osobama je više neprijatnije.

Taktilna interpersonalna komunikacija

ponašanje značenje kategorija

Dodir rukom, zagrljaj Služi za zaštitu, biće sve u redu

Podrška

Ruka- telo, držanje za ruku

Izražavanje zahvalnosti Cenjenje

Zagrljaj, milovanje, intiman dodir

Pridavanje značaja ponovnom susretu, drago mi je što te ponovo vidim

inkluzija

Stisak, poljubac, dug zagrljaj

Izražava pozitivna osećanja, draga si mi

Pozitivne emocije

Šaljivo rvanje, pljeskanje, gaženje stopala, čupanje

Služi za podsticanje interkacije, zašto da budemo uštogljeni

Šaljiva agresija

Držanje, tapšanje, lagan dodir

Podsticanje na određeno ponašanje, želim da pođeš da radiš

saglasnost

Taktilna interpersonalna komunikacija

ponašanje značenje Kategorija

Kratak dodir rukom određenog dela tela

Služi da usmeri fokus pažnje, pogledaj to

Pobuda pažnje

Rukovanje, kratak dodir, dodir dlanom

Služi da drugom pokaže otvorenosz, dobro je da te vidim

pozdravljanje

VRSTE INTERAKCIJA, PRETPOSTAVKE DOBRE INTERAKCIJE UČITELJ - UČENIK,

L IČNOST UČITELJA I INTERAKCIJA , ČINIOCI KOJI UTIČU NA INTERAKCIJU

Interakcija u nastavi 2

Podela interakcija sa različitih aspekata

1. Svakodnevna komunikacija2. Interpersonalni odnosi3. Međugrupni odnosi4. Odnos između pojedinca i grupe5. Odnosi sa aspekta kategorije potreba6. Odnosi sa aspekta usmerenja učenika

1. svakodnevna komunikacija

Formalna interakcija: pojedinici se nalaze u uzajamnim formalnim odnosima i kontaktima, primer: učitelj- učenik, nadređeni- podređeni.

Neformalna interakcija: u njoj su pojedinci povezani uzajamnim neformalnim odnosima, dobrovoljnim izborom. Primer: prijateljstvo.

Sa aspekta interpersonalnih odnosa interakcije mogu biti sledeće: Ravnopravni i neravnopravni odnosi. Kolegijalni odnosi: proizilaze iz činjenice da su pojedinci članovi tog

istog kolektiva, u kome se stvaraju određeni odnosi i veze: uzajamna pomoć, uzajamno poštovanje, uzajamni pozdravi. Možemo govoriti o pozitivnim odnosima: pomoć, savet, briga za drugoga, kao i o negativnim odnosima: nezainteresovanost za drugoga, nesaradljivost, mobing...

Prijateljski odnosi: emocionalno obojeni odnosi među jedinkama koje imaju slična interesovanja, stavove...

2. interpersonalni odnosi

Ravnopravni i neravnopravni odnosi.Kolegijalni odnosi: proizilaze iz činjenice da su

pojedinci članovi tog istog kolektiva, u kome se stvaraju određeni odnosi i veze: uzajamna pomoć, uzajamno poštovanje, uzajamni pozdravi. Možemo govoriti o pozitivnim odnosima: pomoć, savet, briga za drugoga, kao i o negativnim odnosima: nezainteresovanost za drugoga, nesaradljivost, mobing...

Prijateljski odnosi: emocionalno obojeni odnosi među jedinkama koje imaju slična interesovanja, stavove...

3. međugrupni odnosi i 4. pojedinac i grupa

Pozitivni odnosi: saradnja između grupa, uzajamna pomoć...

Negativni odnosi: uzajamni bojkot, uzajamno odbijanje, antagonizam...

Odnos pojedinca i grupe:Odnos u smeru pojedinac prema grupi: pozitivan

(identifikacija sa ciljevima i ulogama grupe, saradnja...), negativni (odpor, neopravdana kritika, negativizam...).

Odnos u smeru grupa prema pojedincu: pozitivan (briga grupe za pojedinca, pomoć...), negativni (izbacivanje iz grupe).

5. kategorija potreba

Odnosi u kojima dominira afilacija (uzajamnost), radi se o simetričnim odnosima, prijateljskim.

Odnosi u kojima dominira potreba „vladanja“, „moći“, „kontrole“. Pojedinac koji dominira kontroliše drugog ili druge, potčinjava ih, nameće im svoju brigu za njih... Kod slabijih, podređenih pojedinaca stvara se otpor, mržnja, neprijateljstvo prema dominirajućem pojedincu. Ipak, moramo primetiti da su neki slabiji pojedinci „zahvalni za ovu pomoć“, zato što ne bi znali da se ponašaju na drugačiji način.

Odnosi, u kojima sa javlja spoj potrebe brinuti se o nekome i potrebe za zavisnošču, radi se o pojedincu koji zadovoljava svoje potrebe pomažući ostalima, koncentrisan je na druge osobe.

5. kategorija potreba

Odnosi koji se baziraju na zajedničkoj aktivnosti i potrebi za uspehom, pojedinci imaju zajednički cilj, realizuju ga, mađusobno se dopunjavaju i podstiču, njihov cilj je postizanje što boljeg rezultata.

Odnosi koji se baziraju na kulturološkom vođenju, time se ima u vidu vođenje starijim, zrelijim čovekom, koji fromira kulturološki pogled na svet kod mlađih pojedinaca.

Partnerski odnosi koji proističu iz međusobnih odnosa vršnjaka, gde se može raditi o pozitivnim potrebama: udruživanje, traženje osećanja sigurnosti, razmena mišljenja, zabavljanje... Postoji i zadovoljavanje negativnih potreba, alkoholizam, konzumacija droga...

6. usmerenje učenika

Socijalno usmerenje: za učenika je glavni motiv socijalno vrednovanje, kako ga vide ostali. Radi se o učenicima koji imaju pozitivan odnos sa svojim školskim drugovima, imaju pozitivan uticaj na klimu u razredu. Omiljeni su među učenicima i mogu da budu pomoćnici učitelja.

Egoističko usmerenje: za učenika je glavni motiv njegovo vrednovanje, da ga ostali smatraju da je dobar, prijateljski nastrojen. Ako se nađe u nekim neprijatnim situacijama postupa na taj način, da on iz toga izvuče neku ličnu dobit, manje uzima u obzir ostale. Dobar nastavnik može kod ovakvih učenika iskoristiti njihovo usmerenje da više i bolje uče.

Radno usmerenje: radi se o učeniku koji je usmeren na aktivnost, na učenje. „Okolinu“ manje uzima u obzir, više se koncentriše na rad. Kod ovakvih učenika treba paziti da se ne otuđe i izdvoje iz razrednog kolektiva.

Klasifikacije interakcija u školskom okruženju sa aspekta psihologije (1)

Komunikacioni model: posrednički odnos, učitelj posreduje između informacija (gradivo) i učenika.

Interaktivno- dijaloški model: komunikacija između učitelja i učenika ima prvenstveno problemsko- diskusioni karakter.

Konzultativno- savetodavni model: pomoć učeniku kod njegovog samostalnog učenja.

Imitativno- kooperativno- monitorni model: učenici ponavljaju (imitiraju) aktivnost koju je pre toga demonstriraao učitelj.

Timsko- kooperativni model: intarekativni procesi se realizuju u timskom ili grupnom radu. (Razlike između tima i grupe?).

Klasifikacije interakcija u školskom okruženju sa aspekta psihologije (2)

Odnos simpatije: proizilazi iz potrebe imati dobar odnos sa drugim pojedincem, iz potrebe saradnje i iz potrebe imati uzor. Ako se ovaj odnos simpatije pojavi između učitelja i učenika, to ima pozitivan uticaj na vaspitanje i obrazovanje. (Pronaći primere iz vlastitog obrazovanja)

Odnos baziran na vođstvu i moći: proizilazi iz potrebe imati moć a „vođa“ traži od ostalih da se ponašaju tako kako se on sam ponaša.

Odnos „borbe“: radi se o odnosima u kojima postoji određena napetost, jer se na „silu i moć“ odgovara „kontrom“.

Odnos tolerancije.

Ličnost učitelja i interakcija

Učitelj takođe ima svoje individualne osobine koje mogu pozitivno ili negativno da utiču na interakcuju u nastavi.

Opisaćemo ih u dva velika dela: Pristup učitelja prema učenicima i prema vaspitno- obrazovnom procesu uopšte i Kako učitelj vidi učenika.

Odnos prema svojoj profesiji i prema učenicima

Za interakciju u nastavi je značajno da li se učitelj interesuje za svoj predmet, da li ima dobar odnos prema učenicima, da li predaje sa dozom nadahnutosti.

Primer: učitelj XY jako dobro predaje, on živi za svoj predmet, stalo mu je do učenika.

Primer: učitelj XY živi za svoj predmet, samo šteta što mu nije stalo do učenika.

Prezentacija gradiva i nastavne metode

Postoje tipovi učitelja koji su izuzetni stručnjaci u svojoj oblasti, ali su kod njih primetni manji ili veći nedostaci u metodičkom delu posla.

Izbor metoda nastave, složenost metoda, primerenost uzrastu učenika, nastava bez poštovanja ličnosti učenika, malo truda da se naučeno i primeni, ne uzimanje u obzir mišljenja učenika, nedostatak emocionalne komponente u nastavi i prema učenicima.

Korišćenje povratne informacije u nastavi

Svi izrazi, iskazi, sva ispoljavanja od strane učenika (pozitivna i negativna) za učitelja predstavljaju važnu povratnu informaciju, na osnovu koje koriguje svoje ponašanje, svoj pritup prema učenicima, značajno utiče na odnose interakcije u nastavnom procesu.

Emocionalni izrazi

Učitelj svoju emocionalnost treba da ispolji u različitim školskim situacijama: neuspeh učenika, šikaniranje od strane drugih učenika, razni problemi ili dešavanja u porodici, emocionalni problemi učenika, problemi u razvoju i učenju...

Vaspitni aspekt škole.Setiti se primera dobrog/ lošeg emocionalnog

odnosa iz svog školovanja.

Autoritet učitelja u interakciji

Dobri odnosi između učitelja i učenika su zasnovani na međusobnom poštovanju.

Statutarni autoritet: tip autoriteta koji proističe iz pozicije učitelja, iz njegovog formalnog statusa.

Harizmatični autoritet: na njegovu snagu i stvaranje utiče izgled, enegrgija, stavovi, samouverenost, komunikacione veštine, takt, ljubaznost.

Stručni autoritet: formira se na osnovu nivoa stručnosti i profesionalnih znanja i veština.

Moralni autoritet: formira se na osnovu poštenog odnosa prema sebi, prema ostalima i prema svetu.

Pitanje: koji autoritet treba da je primarni, koji je manje važan?

Pretpostavke dobre interakcije učitelj- učenik

Poznavanje zdravstvenog stanja deteta: važnije bolesti, posledice bolesti na sposobnost učenja (dugotrajniji boravci u bolnici, problemi sa koncentracijom u učenju, „rupe“ u gradivu...).

Poznavanje porodice i porodičnih prilika deteta: porodica može izrazito da pomogne detetu u savlađivanju gradiva ali i da ga inhibira u učenju, kao i da inhibira trud učenika, učitelja i škole.

Poznavanje interesovanja učenika: ako se učitelj zanima za to, šta učenik radi, da li nešto sakuplja, modeluje i slično, i učenik će se sasvim drugačije odnositi prema učitelju, pokazuje više interesovanja za njegov predmet...


Poznavanje stila učenja deteta: noviji pogled na oblast učenja učenika i njegove stavove prema predmetu, učitelju i učenju uopšte. Do pre nekoliko godina se naglašavalo da je potrebno da učitelj zna da li je dete vizualni tip, auditivni ili manipulativni. Danas ovim tipovima pridodajemo i tipove ili stilove učenja učenika i njihov pristup prema učenju.

Poznavanje statusa učenika u razredu: učenik na času ne sarađuje samo sa učiteljem, već i sa celim razredom. Svaki učenik ima svoj status u okviru razreda, ostali učenici ga prihvataju ili ne prihvataju, uvažavaju ili ne, poštuju ili ne i slično.


Poznavanje uspeha učenika na drugim predmetima i kod drugih nastavnika: jedno dete nema isti stav i prema svim predmetima, neke voli neke ne, prema nekima oseća prijatnost ili ne... Važno je da učitelj koristi informacije od drugih kolega i prema njima optimalizuje svoj odnos prema datom detetu.

• Sa aspekta interakcionih odnosa potrebno je naglasiti i psihološke aspekte, kao što su na primer potreba poznavanja učenika sa aspekta njegovih osobina ličnosti.

Psihološki aspekti dobre interakcije

Akciono- motivacione karakteristike: potrebe, instinkti, interesovanja, skolonosti, aspiracije, životni ciljevi, planovi. Svaka od ovih oblasti ima uticaj ne samo na rezultate učenja, već i na nivo interakcionih odnosa.

Karakteristike stavova i odnosa: predstavljaju sistem vrednosti koji jedinka aplikuje u svojoj realnoj društvenoj aktivnosti: stavovi, emocionalni odnosi, karakter, pogled na svet...Primer: od stavova učenika prema učenju, prema pojedinim predmetima, ali i od emocionalnih odnosa prema učiteljuzavisi odvijanje pozitivnih ili negativnih interakcija.

Psihološki aspekti dobre interakcije

Konativne karakteristike: predstavljaju kvalitet i kvanitet onoga šta jedinka može da postigne. Poznavanje ovih mogućnosti učenika isto tako može u velikoj meri da utiče na odnose interakcije nastavnik- učenik, koliko učitelj može da optereti učenika, kakve zadatke mu može poveriti, postepeno povećavanje opterećenja učenika...

Dinamske karakteristike: predstavljaju snagu, intenzitet proživljavanja i ponašanja. Poznavanje ovih karakteristika omogućava učitelju da izabere takve postupke prema učeniku koji će poboljšavati interkaciju.

Samoregulacione karakteristike: su one koje utiču na ponašanje osobe ( u kojoj meri jedinka reguliše svoje ponašanje i upravlja njime), osim toga utiču i na sliku koju jedinka stvara o sebi.

Činioci koji utiču na učitelja

Inicijator interakcija u obrazovno- vaspitnom procesu je učitelj. On je glavni organizator svih aktivnosti na nastavnom času.

Međutim, i na njega utiču različiti činioci, jer je i on samo čovek. Neki činioci rad učitelja podstiču, neki inhibiraju.

Učitelj- gradivo; Učitelj- učenik; Učitelj- kolege; Učitelj- menadžment; Učitelj- roditelji; Učitelj- javnost.


Učitelj- gradivo. Ovaj odnos se može analizirati sa više aspekata, kao što su složenost gradiva, obrada gradiva u učionici, pomoćna sredstva za obradu gradiva, obrada tog istog gradiva tokom nekoliko časova... Obratiućemo pažnju na ovaj poslednji aspekt, kada učitelj mora predavati isto gradivo na više časova tokom jednog dana. Razlika između prvog i poslednjeg časa: učitelj je motivisan, nije umoran, ostavlja prostor učenicima da izraze svoje mišljenje... Na poslednjem času: ponavljanje prethodnih aktivnosti, nivo interakcije nije isti kao na prvom času, nije istog kvaliteta. Kako prevazići ovaj problem? Svaki nastavni čas realizovati na drugačiji način, uvesti nešto novo, da bi interakcija učitelj- učenik zadržala visok nivo. Iako to pretpostavlja učaganje više napora u pripremu časova od strane učitelja, napor se isplati jer nema umora zbog stereotipnosti časova.


Učitelj- učenik.Učitelj- kolege. Prvenstveno imamo u vidu

kolegijalne odnose, ili međuljudske odnose u školskom kolektivu. Dobri međuljudski odnosi se odražavaju i na kvalitet interakcije učitelj- učenik.

Učitelj- menadžment, ili uprava škole. Uprava škole utiče na kvalitet interakcije učitelj- učenik organizacijom rada, stvaranjem adekvatnih uslova za rad, demokratskim stilom upravljanja u školi (primer: strah od direktora, mobing, bosing), objektivnim vrednovanjem učitelja...


Učitelj- roditelji. Interakcija učitelj- učenik zavisi od saradnje škole, učitelja i porodice. Kako roditelji sarađuju sa učiteljem, primer pozitivne saradnje: upozore učitelja na specifičnosti svog deteta, savetuju se sa njim, usko sarađuju sa učiteljem, imaju poverenja u njegovo vrednovanje... Primer loše saradnje: potcenjivanje uloge škole, potcenjivanje učitelja, nezainteresovanost za školski život svog deteta, roditelji smatraju da je njihovo dete ugroženo u školi ili da ga učitelj nepravično vrednuje... Primer: osnovna škola, nastavnik matematike, roditelji.

Učitelj- javnost. Na kvalitet interakcije učitelj- nastavnik utiče i položaj učitelja u datoj sredini, kako se vrednuje njihov rad, kakav je stav javnosti prema školi i radu učitelja, prema obrazovanju uopšte, šta mediji pišu o obrazovanju, radu učitelja... (Slika naše škole i obrazovanja?).

Download - Interakcija u Nastavi I

Top Related