I. Настанак антропологије као науке

• XIX век и елементи нове парадигме (грч.парадеигма : модел или узор).

• Парадигма : систем представа, мисаони оквир, модел света, који проистиче из једне научне или теоријске матрице, струја мишљења. Законитости тог модела се разликују или су инкомпатибилне са законитостима другог модела.– Пример промене парадигме: коперниканска космолошка

револуција- хелиоцентризам замењује аристотеловски и птоломејски геоцентризам.

• Нова парадигма представља теоријску и менталну револуцију

• Трагом века Просветитељства, неколико фактора је дубоко револуционисало менталитет и начин мишљења:– Уместо трансценденције природа и друштвени

механизми.– Појам човека се мења: уместо метафизичког,

друштвени и историјски субјект; произвођач богатства; плод васпитања и образовања.

– Узроци те промене: индустријска револуција у Енглеској и француска политичка револуција. Масовно искорењивање људи са села у анонимност градова.

– Судбина људи није више унапред написана већ се одређује у конфликтном друштвеном пољу.

– Човек се дефинише превасходно својом радном способношћу и правним статусом: идеја коју све више намеће индустријски капитализам.

– Појединац и људско друштво постају предмет научних истраживања и метода који су до тада били примењивани само на природни свет.

– Природа је десакрализована: спољна сила коју треба освојити, потчинити, експлоатисати ефикасном људском акцијом и техником.

– Нове друштвене и економске функције и димензије човека биле су одговор на практичну нужност као и на интелектуалне тежње.

• Један мање видљив али одлучујући фактор промене парадигме пружила је лингвистика:

• Откриће сродности између санскрита, древног и светог језика Индије и грчког и латинског;

• Реконструкција хипотетичког првобитног индоевропског језика је подстакла систематску и компаративну анализу еволуције свих језика индоевропског порекла.

• Лингвистичка истраживања су увела идеју о историчности култура и друштава и научне процедуре класификације и поређења.

• Довело до сличних размишљања о социјалним и културним институцијама као што су сродство, митови, религија и право.

• Последњи догађај који је обележио научну револуцију на извору социолошке и антрополошке науке: Жак Буше де Перт, (француски археолог, истраживач праисторије) : открио 1836. недалеко од града Абевил камено оруђе које припада палеолиту и тиме доказао да су људи били савременици сисара који су нестали пре неколико хиљада година.

• Значајно откриће за физичку антропологију, односно антропогенезу (наука која проучава порекло човека и људских раса) и полазна тачка еволуционизма као научне теорије која сврстава људски род међу друге животињске врсте.

• 1859. - година када проучавање људског бића, његовог друштва и еволуције постаје предмет посебне науке - антропологије.

• Пол Брока, оснивач Антрополошког друштва Париза и његове колеге установљују антропологију као научну синтезу: палеонтологије, физичке антропологије, праисторијске археологије, лингвистике и етнографије.

• Наука о еволуцији је поспешила рађање антропологије као науке у XIX веку

• Прелаз из хаотичног материјала, који су прикупили путници и хроничари претходних векова, у науку.

• Утицај Чарлса Дарвина (1809 –1882) и Херберта Спенсера (1820-1903) на социологију и антропологију.

• Х. Спенсер : енглески филозоф, биолог и теоретичар друштва.

• Најпознатији је по томе што је сковао израз “опстанак најјачих” који је објаснио у свом делу Принципи биологије (1864) након што је прочитао Дарвинову књигу Порекло врста (1859)

• Проширио је природну еволуцију на друштвени и етички домен.

• Спорно и опасно проширење.

• 1877. Спенсер објављује “Принципе социологије”: у објашњењу друштвене динамике позива се директно на биологију и заснива социјалну еволуцију на органској.

• Уводи закон континуираног и неодољивог напретка и биолошки закон наслеђа стечених особина.

• Сва друштва пролазе путању од примитивног ступња просте и хомогене структуре, ка вишим ступњевима које одликује све већа сложеност и разноврсност

• Аксиом или постулат који нигде не објашњава

• Аксиом или постулат: у традиционалној логици пропозиција која није доказана; логички израз за који се сматра да је тачан.

• Његова истинитост се подразумева и он служи као почетна тачка за даљу дедукцију и закључивање.

• Трансценденција: лат. transcendens ; од transcendere, прекорачити, прећи границу, превазићи. – Трансцендентно је оно што је изнад,што припада

другом поретку ствари; спољашњи и супериорни узрок. Тај термин се нарочито користи за означавање односа Бога према свету - не значи потпуно изван или изнад света (изван и изнад су категорије које припадају овом свету) већ пре да се не своди нас свет, већ га обухвата и надилази.

• Иманенција (антоним трансценденције): – Иманентно је оно што је унутар појава, у њима

самима. – У филозофији религији, нпр. стоицизам,

пантеизам (Спиноза), теозофија итд. по којима се Бог манифестује у свету, присутан је у њему и у стварима које га чине; потпуно јединство Бога (или творачког принципа) и света.

• Спенсер је родоначелник социјалног еволуционизма који ће касније добити име социјалног дарвинизма

• Шематизација и упрошћавање Дарвинове теорије.• Дарвинова главна иновација је методолошка:

систематско подвргавање хипотезе о природној селекцији критичкој процени на основу исцрпних и брижљивих посматрања чињеница.

• Дарвин је трагао за прецизно и временски дефинисаном узрочношћу, уместо да лењо постулира некакву трансцендентну покретачку силу.

• Социјални еволуционизам садржи идеју о сврховитости (финализам) коју је Дарвин одбацио потврђујући, насупрот томе, улогу случајности у еволуцији врста (прилагођавање на случајне промене).

• За Спенсера доминантну улогу играју стечене карактеристике које се вежбају, јачају и преносе (потомци освајача имају освајачке црте).– Спенсеров идеолошки систем: конфликти, друштвене

неједнакости и освајачки ратови су примена природне селекције на људску врсту - одатле израз “опстанак најјачих” или “одабир најспособнијих”.

• Финализам је теорија која афирмише постојање финалног узрока универзума, природе или човечанства.

• Претпоставља постојање трансцендентног или иманентног плана, циља, смисла који руководи развојем (ниверзума, природе, човека). – Нпр: финални узрок (истовремено узрок и циљ)

биолошке еволуције била би појава људске врсте.

• Други назив: телеолошко становиште (грч. телос –крај, циљ, резултат)

• Дарвинов методолошки приступ је постао узор оснивачима антропологије (а не идеја природне селекције и њене злоупотребе).

• Дарвинов главни допринос друштвеним наукама је хеуристички: тражити узрок неке појаве на истом нивоу на којем се она манифестује.– Хеуристика je наука о методима и принципима

проналажења новог (открића); од старогчког еуриско (« пронаћи ») одакле долази и еурека.

• Тај принцип ће Емил Диркем (1858-1917) оснивач социологије и један од најзначајних социолога, јасно дефинисати

• Фундаментално социолошко правило: једна друштвена чињеница треба да се објасни искључиво са становишта неке друге друштвене чињенице.

• Тумачење друштвених појава са еволуционистичког становишта рачвало се на два крака, два основна појма: раса и култура.

• 1. Натуралистичка струја: детаљан опис и утврђивање раса, проучавање њихових физичких сличности и разлика и преношење закључака на интелектуално и друштвено стање.– Пол Брока је хтео да установи френологију као

егзактну науку, којом се из мерења волумена лобање изводио закључак о интелектуалним и цивилизацијским способностима народа и појединаца

• Френологија ( грч. phrenia,од phren « дух » и logia “говор, реч”) : наука о локализацији менталних функција у мозгу; проучава облик лобање и на основу тога указује на менталне способности и карактерне особине.

• Утемељивач френологије био је немачки неуроанатом и физиолог Франц Јозеф Гал (1758-1828)

• Галов принцип: свака од урођених менталних карактеристика почива у одређеној зони мозга, чија величина одражава важност или израженост коју та особину има за дату особу и која се очитава на површини лобање

• Зато је првобитни назив за френологију био cranioscopy (од лат. cranium: лобања и грч. scopein: посматрати, проучавати)

• Френолози су “мапирали” површину лобање на зоне које су називали по карактеристикама као што су борбеност, опрез и моћ запажања.

• Иако је била популарна све до пред крај XIX века, френологија је у потпуности одбачена.

• Лекари, професори анатомије и сликари су почетком XIX века користили критеријум “фацијалног угла” да утврде расу која ја најближа мајмунима .

• Френологија, односно френометрија ће се развијати током целог XIX века и директно ће утицати на имиграциону политику САД-а

• Immigration Acts: ограничавао улазак у земљу “инфериорним расама” у које су спадали и јужни Европљани и источноевропски Јевреји, а привилегована је била “нордијска раса”.

• Најпознатији френолог : италијански криминалистички антрополог Чезаре Ломброзо.

• Бавио се френологијом у циљу превентивне идентификације злочинаца и других девијантних појединаца. (Криминална жена и проституција, Ломброзо и Фереро, 1893.)

• Основни постулат френологије: норме и понашања људских група, као и економске и социјалне разлике последице су урођених физичких карактеристика.

• “Жене”, “црнци”, “криминалци”, “пролетери”, “маргиналци” су на основу те “науке” проглашени инфериорним категоријама људи.

• Инспирисаће расне теорије које ће преовлађивати током целог XIX века:

• Појам расе је кључни појам којим се натурализују сви друштвени и културни производи.– Италијански криминалистички антрополог

Алфредо Нићефоро је у књизи Сиромашне класе. Антрополошка и социјална истраживања (1905) упоредио “природно истраживање” радника са зоологијом која проучава животиње или ботаником као науком о биљкама.

• “Егзотичне” популације такође ће бити подвргнуте натуралистичком погледу.

• “Примерци” изложени на светским или колонијалним изложбама, у музејима, на вашарима и у циркусима, као представници примитивних и дивљих подгрупа човечанства.

• Еугенизам је такође резултат натуралистичког погледа на човека.

• Еугенетика: термин је 1883. сковао енглески научник Френсис Галтон по аналогији са етиком, физиком, итд. – Од грч. eugenes добро рођен, од доброг

материјала, племените расе: eu- „добро“ + genos „рођење“.

• Означава теорије и методе за побољшање људске врсте, засноване на генетици.

• Еугенизам је покрет који заговара еугенетику

• 2. Културалистичка еволуционистичка струја– Диркемова (социолог) и Мосова (антрополог)

критика појма “расе”: ништавност објашњења која успостављају директне узрочне везе између неког спољнег, простог феномена као што је физичка карактеристика и неког унутрашњег, сложеног феномена као што је друштвени обичај или политичка идеја.

– Нова социолошка и антрополошка школа истиче да ниједна анатомска или морфолошка (расна) карактеристика нема никакво интелектуално или морално значење (Хенри Хуберт, 1901)

• Морфологија: наука о структури и облику организама. – Организми се на земљи појављују у великом

броју облика. Задатак морфологије је да утврди опште законитости које су узроци посебних облика, да их разуме и опише

• Анатомија: морфологија унутрашњости организма.

• Постулати културног еволуционизма– Попут живих организама, друштва и културе се

развијају од једноставних (нижим) ка сложенијим (вишим) облицима рашћењем и променом.

– Разлике међу културама су само квантитативне, у степену развитка; појединачне културе треба схватити као различите ступњеве на једној јединственој и универзалној скали развоја.

– Линеарни (једносмерни) и нужни развој друштва и човечанства (детерминизам)

• Најзначајнији представници културно-еволуционистичког правца: Едвард Тајлор, Луис Морган, Џејмс Фрејзер.

• Тајлор: култура/цивилизација се развија на подлози разума и научног сазнања, а стоји у месту када њоме управљају древни обичаји који намећу прадедови.

• Напредак тражи неспутани разум, па се овај аутор радикално супротставља сваком виду традиционализма.

• Поступни али сигуран, неумитан напредак у развоју.• До културне еволуције долази зато што на крају разум,

којег је пригушила традиција, преовлада над погрешним становиштем

• У основи сваког еволуционизма је интелектуализам: борба против традиционализма и културног партикуларизма– (лат. particularis – придев: делимично » и од

particula: делић, фрагмент, комад, честица)

• Према Тајлору, све културне установе које се ослањају на традицију, а не на разум, у основи су нестабилне и неуке те их треба искорењивати.

• Традиција (лат. tradere „предати, пренети даље“,) се може дуго одржавати, по сили инерције и навика, “али ће коначно ипак устукнути пред разумом”

• Свуда тамо где се сусрећемо са тзв. феноменом “тираније традиције” то је поуздан знак да пред собом имам нижи ступањ развоја у коме није победио Разум.

• Тајлорова основна теза: – што је нека култура на нижем ступњу утолико су

закони традиције јачи, и обрнуто– На вишим ступњевима цивилизације људи желе

да свесно побољшају своје установе, да их разумом превладају, док “међу нижим расама постоји тврдоглав отпор најпожељнијим реформама”

• Негативан став према миту и митском сазнању: мит се доводи у везу са празноверјем, са историјски и вредносно нижим ступњем развоја.

• Наука је право знање док је митологија лажни покушај сазнања.– Потцењивање мита и прецењивање

(апсолутизација) разума

• Оригиналан Тајлоров допринос : теорија о опстанку превазиђених обичаја (survivals – преостаци, рецидиви)

• Како једно друштво еволуира, неки обичаји, који нису више неопходни, остају по сили навике као стари, бескорисни пртљаг.

• Они служе као сведочанства и примери некадашњег стања, који је нова култура прерасла. – Нпр, европска медицинска пракса пуштања крви, која се

задржала дуго након што је била потпуно превазиђена модернијим техникама.

• Критичари признају Тајлору да је идентификовао и именовао тај феномен, али да инерција или навика нису ни издалека довољно објашњење за моћ традиције.

• Прогресивна Тајлорова теза у односу на многе претходнике: људски ум и његове способности су глобално исти свуда и у свим временима, независно од ступња друштвеног развоја појединачних друштава.

• Друштво ловаца и сакупљача има исту количину интелигенције као и развијено индустријско друштво.

• Разлика је у знању и методологији за чији развој су биле потребне хиљаде година.

• Еволутивност људског ума и културе

• Зато Тајлор често упоређује примитивне културе са децом или стадијумом детињства једног друштва.

• Један од његових циљева био је побијање теорије о дегенерацији која је била популарна у његово време.

• На крају свог најпознатијег дела Примитивна култура, Тајлор каже: “Наука о култури је суштински реформаторска наука”.

• Луис Морган: еволуција човечанства ишла је следећом шемом, која је дефинисана технолошким инвенцијама: 1.дивљаштво, 2. варварство и 3. цивилизација

• 1. Доба дивљаштва дели се на: • а) нижи ступањ (почетак језичке артикулације,

организација хорде, примитивни промискуитет и инцестуозни бракови између браће и сестара),

• б) средњи ступањ (откриће ватре, риболов, полигамни брак : Аустралија, Полинезија) и

• ц) виши ступањ (употреба стреле и лука, грнчарија и разна друга оруђа).

• 2. Доба варварства дели се на:• а) нижи ступањ (прва земљорадња и

припитомљавање животиња), • б) средњи ступањ (сточарство, земљорадња са

наводњавањем, употреба цигли печених на сунцу)

• ц) виши ступањ (прве ископине гвожђа, изум гвоздене запреге са сточном вучом).

• 3. Доба цивилизације: алфабетско писмо, писани закони, земљорадња на високом нивоу, нагли пораст популације и појава индустрије и уметности.

• Морганове теорије су утицале касније на левичарске теорије. Морган је једини амерички друштвени теоретичар којег су цитирали Дарвин, Маркс и Фројд.

• Џејмс Фрејзер: најпознатије дело “Златна грана” (The Golden Bough,1890).

• Детаљно и документовано описује слична магијска и религијска уверења на целој земљи и њихову сличност са раним хришћанством.

• Људска веровања напредују кроз три ступња, која се надовезују један на други: 1) примитивна магија, 2) религија и 3) наука.

• Еволуционистичко схватање религије такође је “трофазно”: 1) анимизам; 2) политеизам (многобоштво, природне религије) ; 3) монотеизам (објављене религије, религије књиге)

•

• Тростепени развој религијских облика свести се није показао важећим, али Златна грана, студија о древним обредима и митовима, још увек служи модерним митографима захваљујући богатству систематизованих података и информација. – То дело је увелико превазишло академске оквире:

симболични циклус живота, смрти и поновног рођења које је Фрејзер наслутио у позадини митова свих заједница очарало је читава покољења уметника и песника - најчувенија је песма Т.С. Елиота, „Пуста земља“ – The Waste Land, 1922).

– Новији утицај овог дела у уметности је крај Кополиног филма Apocalypse Now.