Biblioteka LEKOVITE SILE

Genadij Petrovič Malahov

O S N O V N A Z N A N J A O Ž I V O T U I Z D R A V L J U

(BIOS1NTEZA, B I O E N E R G E T I K A , B I O R I T M O L O G I J A )

GENADIJ PETROVIČ MALAHOV

ŽIVOTU I ZDRAVLJU (BIOSINTEZA, BIOENERGETIKA,

BIORITMOLOGIJA)

PREVOD S RUSKOG

B e o g r a d

2007.

S A D R Ž A J

K O N S T R U K C I J A „ Č O V E Č J E M A Š I N E

I N D I V I D U A L N A K O N S T I T U C I J A Konstitucija „Vetra" Konstitucija „ Ž u č i " Konstitucija „ S l u z i " Mešovi t i tipovi konstitucija

P R O M E N E Č O V E Č J E G O R G A N I Z M A P R E M A U Z R A S T U Život od začeća do rođenja Život od rođenja do po lnog sazrevanja Z r e l i p e r i o d ž i v o t a

P r o m e n a životnih principa (doša) u toku života

K R I Z E I P R O C E S L E Č E N J A Krize čišćenja Kr ize lečenja Energetske krize

B I O E N E R G I J A Č O V E K A - T A J N A I Z A „ S E D A M B R A V A " Energet sko telo čoveka O s o b i n e p l a z m e Karakterist ike uzimanja, prenosa i raspodele energije u organizmu Karakter is t ike vezane za energiju organizma

B I O S I N T E Z A - O S N O V A Ž I V O T A , Z D R A V L J A I D U G O V E Č N O S T I Z a k o n redukcije nepotrebnih funkcija organizma i suprotnost - zakon uvežbavanja funkcija

• • 8

• 2 5

• 3 3

• 3 4

• 3 6

• 3 7

• 3 9

• 39 • 4 4

• 5 8

• 5 9

• 6 2

• 6 3

• 6 6

• 6 8

• 71

• 7 2

• 7 5

• 7 9

• 8 7

• 9 7

• 9 7

Transformaci ja biosinteze u ž ivotnom procesu čoveka Stimulacija biosintetičkih procesa

B I O R I T M O L O G I J A U v o d Dnevni bior i tmovi F u n k c i o n a l n a bioritmologija organizma Četir i JANG -organa Četiri JIN o rgana Uticaj M e s e c a na dnevne b ior i tmove Nedel jno-mesečni bioritmovi Nedel jni bioritmovi M e s e č n i bior i tmovi Raspodela medicinskih mera (mera lečenja) u lunarnom ciklusu Godišnj i b ior i tmovi Karakter is t ike godišnjih doba i njihov uticaj na organizam čoveka Akt ivnost organa i funkcija čovečijeg organizma po godišnjim dobima Zakl jučak

OSNOVNA ZNANJA O ŽIVOTU I ZDRAVLJU

Metod proba i grešaka je veoma dobar. Ali dešava se i to da „ eksper i men ta tor" posle sledeće „probe " više nikada ne pravi greške.

Zato izučavajte iskustva drugih, više čitaj­te mudre knjige. Sve je više puta opisano. Nađite stub (stožer) problema, uhvatite se za njega čvršće i stalno ga pratite. Eto, to je sve.

Iz usmenih predanja Ganeše 1

1 Ganeša - bog sreće sa g lavom slona (Indija).

100 107

120 120 123 129 138 139 142 151 152 153 163 185

186

191 198

KONSTRUKCIJA „ČOVEČJE MAŠINE"

Treba shvatiti Šta je to čovek, šta je to život, šta je to zdravlje i kako ga ravnoteža, usuglašavanje stihija održavaju, a njihova nesuglasica ga razara i uništava.

Leonardo da VinČi

Dajte da poslušamo savet genijalnog mudraca Leonarda da Vinčija i istražimo ta pitanja, kako sa savremenih pozi­cija, tako i sa pozicija drevnih mudraca. Uporedimo s ta je u njima zajedničko i čega se treba pridržavati.

Počnimo od samog početka: šta leži u osnovi „crteža" našeg organizma?

Već odavno je poznato d a j e nosilac nasledne informa­cije hromozom. Ali kako je ta informacija zapisana na njemu, zna se tek odskora. Francuski biolozi su otkrili d a j e informacija na hromozomima zapisana u vidu polimernog (mnogočlanog) holografskog koda, koji odražava prostor-no-vremensku strukturu organizma. „Laserska zračenja hromozoma zapisuju u njemu informaciju o stanju orga­nizma u datom momentu i uporeduju je sa informacijom koja postoji u našem naslednom aparatu u vidu mnogih holograma."

2 Pr imedba prevodioca. 3 V. Šikin, „Izazivač iz Certanova", Časopis „Svet los t " 7/89.

Za čitaoce koji se prvi put susreću sa pojmom „holo­grama", objasniću ga. Na primer, imate bokal. Zatim taj bokal razbijete na mnoštvo sitnih parčića. Tako, praveći ho­logram, sa najmanjeg parčeta možemo dobiti potpunu za-preminsku sliku bokala, satkanu od svetlosnih zraka. Zato polimerni holografski kod pomoću mikrolasera stvara holo-grafsku kopiju celog našeg tela: pol, međusobni razmeštaj unutrašnjih organa, njihov oblik i funkcije a, takođe, svaku ćeliju tela pojedinačno i njene funkcije. Zračenje, odbijeno od oblika našeg tela, oblika svakog organa i njegovih funk­cija, ćelije i njene funkcije, vraća se nazad u vidu refleksije i upoređuje se sa etalonskim zračenjem. Ako postoji razlika (a ona je stalno prisutna, varirajući oko neke srednje „crte") , tada se uključuju raznovrsni korekcioni mehanizmi: hor-monalni, humoralni itd. Praktično sve ćelije organizma, osim svoje specifične funkcije, izvršavaju i nespecifičnu, istu za sve - sintezu najvažnijih materija opšte regulativne namene - prostaglandin^ kejloni i drugi. Holografsko pred­stavljanje informacije i njena povratna korekcija leže u osnovi homeostaze (održavanja stabilnosti unutrašnje sre­dine organizma), homeorezisa (pravilnoj brzini odvijanja fizioloških reakcija u organizmu) i homeomorfoze (odr­žavanja oblika, međusobnog razmeštaja i mase organa u potrebnim granicama).

Sada, znajući kako dolazi do formiranja organizma čo-veka, lakše je shvatiti princip „matrica" - postepenog pre­laska holografske slike iz „fine" - zračne u „čvrstu" -materijalnu. S tim ciljem počećemo razmatrati tela - matri­ce, kao u budističkoj psihologiji, od čvrstog prema finom.

Prva matrica - fizičko telo. Ono se sastoji iz kostiju, tetiva, mesa, tečnosti, kože itd. To su sve materijalna tkiva, koja se mogu ne samo videti, nego i opipati. Shodno budi­stičkoj klasifikaciji, ovo telo nazivaju „opnom stvorenom pomoću ishrane" (an-na-maja-koša).

Druga matr ica-p lazmeno telo. Sam naziv ukazuje na to iz čega se ono sastoji. Njega već odavno fotografišu po „metodu kirlian". Ono ima svoju konstrukciju: čakre (vrsta oružja) , položaj i energetske kanale, koji u celini pred­stavljaju glavni „energetski uređaj" našeg organizma. Plaz­meno telo prožima (obuhvata) fizičko i u zavisnosti od svoje jačine izlazi van granica telesne košuljice, pokrivajući je slično jajetu. Koliko je snažno to telo, toliko je i snažan čovek.

Shodno budističkoj klasifikaciji, to telo se naziva pran-skim (prana označava energiju) i na indijskom jeziku zvuči kao prana-maja-koša. Ono se održava i hrani uglav­nom disanjem čoveka.

Treća matrica - holografsko telo. Ono čini osnovu, u vidu zrakastog tela, za stvaranje fizičkog tela i upravlja pranskim. Ono se, takode, dobro fiksira pri fotografisanju u visoko frekventnom polju po „metodu kirlian". Prema bu­dističkoj klasifikaciji, njega nazivaju tclom misli (ma-no-maja-koša).

Prirodno, holografsko telo ima svoju konstrukciju i sastoji se iz mnogo „finije materije" nego dva prethodna. Iz najnovijih radova naučnika poznato nam je da su naše vlastite misli, u zavisnosti od emocionalne obojenosti, spo­sobne da izazivaju kolosalne pometnje u njemu. Zato holo­grafsko telo stalno varira prema taktu naših misli, menjajući strukturu i konfiguraciju. Ovu činjenicu su davno zapazili budisti, s to je i poslužilo kao povod za naziv ovog tela - telo misli.

Četvrta matrica - telo spoznaje (svesti), koje leži u osnovi stvaranja hromozoma, javljajući se „tačkama pri­kupljanja" ove ili one informacije na njima. U budističkoj psihologiji ono se tako i naziva - telo svesti (vidžnja-

4 Pr imedba prevodioca 5 Ova pitanja je veoma dobro razjasnio beloiuski naučnik A.I . Vejnik.

na-maja-koša). Suštinu ovog pojma dobro tumači Lama Anagarika Govinda . Tela misli, pransko i fizičko, jesu „prožeta i pokreću se još dubljim saznanjem prošlog iskustva, u kome se čuva beskonačni materijal, iz koga su naše misli i mašta pozajmili svoju supstancu". Birajući bolji termin, mi ćemo ga nazvati našom podsvešću ili dubinskom spoznajom.

Peta matrica — duša. To je neka nepromenljiva osno­va, koja leži u oblasti neispoljenog, odakle se naizmenično ispoljava na materijalnom planu. Od nje se stvara svest, a nju „grade" hromozomi; hromozomi stvaraju trodimenzio­nalni hologram; holografsko telo služi kao šablon za stvara­nje fizičkog tela i upravlja pranskim telom. Kao rezultat tih naizmeničnih stadijuma formira se živo biće, biće koje misli.

Anagarika Govinda ovako objašnjava to telo (ananda--maja-koša): „Shodno budističkoj psihologiji, taj centar predstavlja nepromenljivu tačku odnosa, u kojoj se koncentrišu sve naše unutrašnje sile, ali koja je sama lišena osobina i nalazi se sa druge strane svih odluka." Dalje on ipak pokušava da objasni to što je lišeno „svih odluka" : „Poslednja i najfinija košuljica koja prožima sve prethodne, jeste telo više, univerzalne svesti (saznanja), koja se hrani i održava uzvišenom radošću. Ona preživljava samo u stanju jasnoće ili u najvišim stanjima meditacije." Ona odgovara u terminologiji Mahajane telu nadahnuća (inspiracije) ili tetu hčžaftstva.

Sada treba da saznamo šta „hrani", održava i jača ta tela. Telo duše (V) „hrani se" i jača od uzvišene radosti.

Neprekidna koncentracija na višim manifestacijama vasion-skih sila, na Čudu života, radosti življenja (kao najvećeg blaga), ushićenje od nebeske mehanike, klanjanje (u naj-

6 Citati su uzeti iz knjige L a m e Anagarika Govinda „ Osnovi tibctskog misticizma "

boljem smislu reči) pred racionalnošću Prirode, najfinija preživljavanja stvaralačkih iskri i zanosa (oduševljenja), a takođe mnoštvo drugog (svetlog i radosnog) omogućavaju čoveku da oseća blagodeti, da preživljava milost viših sila. Sve to čini tu hranu, koja okrepljuje i neguje našu dušu.

Telo spoznaje (svesti - IV) „zapisuje" (registruje) hologramski kod na hromozomima, a takođe predstavlja skladište prošlog iskustva i arhivu neograničenog broja pro­grama realizacije života. Ono jača i „hrani" se pravilnim psihičkim stanjem (jasnost cilja, nepokolebljivost, bezgra­nična vera u uspeh), koje učvršćuje (jača) i pothranjuje ovaj ili onaj program razvoja. Kako to shvatiti? Vrlo prosto: u procesu svog razvoja čovek naizmeniČno prolazi kroz neko­liko stadij uma životinjskog života. Tako, unutar utrobe, u komprimiranom obliku, on „protrčava" put jednoćelijskog organizma, višećelijskog, ribe, vodozemca, životinje i, na kraju, poprima čovečji oblik. To jest, to celokupno - „proš­l o " iskustvo stvarno postoji u našem dubokom saznanju i mi se njime možemo koristiti.

Veoma mnogo zavisi od okolne sredine. Tako je nauci poznata činjenica da ikra žabe koja je pala na alge, dovodi do razvoja žabe, a ona koja je pala na dno - daje život algama! Greške u telu spoznaje (svesti) i kod čoveka odre­đuju se sredinom. Evo kako se to opisuje u „Cžud-šiju": „Ako se rodi nečovečje dete ili neka nakaza, to je zbog uticaja nečistoća." U knjizi „Vajdurja-onbo" kao primer navodi se rađanje zmije ili pacova od strane žene.

Svima su poznata „deca d ž u n g l i " - m o g l i . Naučnici koji su ih ispitivali ustanovili su ovu Činjenicu: ako dete provodi sa životinjama prvih osam do deset godina života, ono u potpunosti usvaja njihove navike. Naučiti ga čoveČjem go­voru i opštenju već je nemoguće i, po pravilu, nakon neko­liko godina očovečavanja oni umiru. Ali ako se pokaže da je dete mlađe (četiri do šest godina), tada ono u potpunosti

12

može usvojiti kako govor, tako i čovečji način života. U prvom slučaju je podsvest izabrala program realizacije ži­vota i fiksirala ga, u drugom se program nalazi u stadij umu formiranja i fiksiranja, te se on može izmeniti. Upravo tako i naše društvo formira u podsvesti ljudi od detinjstva potro­šačke instinkte: jesti do sitosti, dobro se obući i provesti vreme, težnju za zabavom, spektaklima i drugim mate­rijalnim dobrima. Kao rezultat toga, sav život čoveka se viti oko tih opsena (varki). Čovek se pretvara, prema slikovitom izrazu Rerihova, u „dvonožno biće".

Izbor psihološkog stanja prema duševnosti (duhovno­sti), stvaralaštvu, milosrđu i njihovo potkrepljivanje regu­larnom praksom jasnoće cilja omogućava da se iz „arhive" neograničenog broja programa realizacije života odabere put boga-Čoveka, koji otkriva fantastične mogućnosti. Te mogućnosti su demonstrirali posvećeni i prosto pokrenuti po putu duha.

U današnje vreme najizrazitije su ih demonstrirali P. K. Ivanov, a u Indiji - Baba, pri čemu to psihološko stanje (raspoloženje) tako preobražava naše fizičko telo, da ono dobija prekrasni oblik, ispušta oko sebe aromu. A posle smrti se duže vremena ne podvrgava truljenju.

Telo misli (111) ili holografsko telo. Njega, pre svega, jača odsustvo jakih emocija i stresova. Jednoobrazne pozi­tivne misli, samouverenost, a takođe isključivanje misao­nog procesa duže ili kraće vreme pozitivno utiče na „sabi­janje" holograma. Sve se to naziva kontrolom uma. Razra­đeno je više tehnika koje to obezbeđuju (na primer radža-joga).

Jačanje i sažimanje holografskog tela potpomaže san, potpuno opuštam'e, boravak na mestima sa prijatnim zra­čenjem (hronalnitn poljem), a takođe raznovrsne terapije, koje dovode do čišćenja i sažimanja vlastitog holografskog tela. Određena situacija, enterijer, pravilan izbor ukrasa,

blagonaklono čovekovo okruženje u porodici, na poslu -sve to jača holografsko telo.

Zračenje geopatogenog žarišta zone, prostorije, stvari za svakodnevnu upotrebu, a takođe zračenje kućanskih i industrijskih instrumenata (pribora) i aparata koji raspolažu jakim poljem (to se, uglavnom, odnosi na hronalno polje) uništava naše holografsko telo.

Obilna i česta ishrana silno narušava holografsko telo. Svaka čestica hrane ima svoje hronalno polje, koje nosi informaciju o pojedenoj biljci ili životinji. Takvi delići, dospevajuči unutar organizma, naglo menjaju karakteristike našeg vlastitog holografskog hronalnog polja, izobličava-jući i gušeći ga. Eto zašto nam se posle obilnog jela spava. San sažima holografsko telo, koje na račun te kompaktnosti savlađuje i asimilira hronalna polja hrane sa svim njihovim informacijama. Ali postoje različite vrste hrane, pri čijoj dužoj i redovnoj upotrebi dolazi do nametanja našem telu holografske informacije hrane. Kao rezultat toga, čovek po­prima osobine svinje pri vrlo čestoj upotrebi svinjetine ili uravnoteženost i snagu proklijale pšenice ako se njom često hrani.

Približan mehanizam dejstva na hologram hronalnog polja organizma zagađenog šija ka ma - produktima razme-ne u organizmu. Nagomilavajući se u tkivima, organima, ćelijama, šljake svojim hologramima izobliČavaju naš holo­gram. Jasnoća našeg holograma se zbog toga narušava. To

7 Prvobitno sam misl io da ne koristim ovaj pojam, ali bi zbog toga tipela istinitost izlaganja. T a k o vam predstoji da se m a l o napregnete i shvatite šta predstavlja hronalno polje. Hronalno polje se sastoji iz čestica koje se kreću brzinom 150 do 170 puta većom od brzine svetlosti. S a m e čestice nastaju kao rezultat v isokoenergetskih procesa i reakcija. O n e nose potpunu informaciju o objektu koji ih je izradio. Pravi ln i je bi b i l o g o v o r i t i ne o h o l o g r n f s k o m te lu d o v e k n . već o hronalnom polju, koje se formira kao hologram. Z a t o bilo koji uticaj bujice hronoma može ojačati ili razrušiti naš hologram.

postepeno dovodi do gašenja procesa uporedenja holograf-skog signala sa hromozomom, izobličenja povratnog signa­la na hromozome, što izaziva netačne korekcije. To je, prema slikovitom izrazu D. Copra (predsednika američke asocijacije Ajurvede), dobilo naziv efekta ogledala pokri­venog prašinom. Treba skinuti prašinu sa ogledala, a iz organizma izbaciti šljaku da bi se povratila jasnoća našeg holograma, a s njom se i sve funkcije vraćaju na normalu, nestaju i splašnjavaju (smanjuju se) suvišna tkiva, otoci (tumori), organizam se naglo podmlađuje. Tek tada nam postaje jasno zašto je čovečanstvo izmislilo takvo obilje sredstava i metoda za čišćenje organizma od svega što mu je strano. Upravo u tome je prava suština unutrašnje čistoće organizma.

Plazmeno telo (II) ili pransko telo. Zbog toga što se ono sastoji od plazme, u kojoj postoji magnetno polje, njega će jačati i razvijati sva moguća kretanja usmerena na sa­de jstvo sa plazmom okolne sredine i magnetnim poljima Zemlje. U njegovom razvoju treba poštovati princip poste­penog povećanja energetskog snopa kojeg propuštamo kroz sebe. Na račun aktivnog načina života (trčanje, kretanje, disanje, prekaljivanje itd.), mi kroz sebe propuštamo snop energije (to se oseća u vidu zagrevanja organizma), koji nas puni. Postepeno povećavajući snagu tog snopa (na račun povećanja vežbi i njihovog trajanja) i pridržavajući se odre­đenih intervala odmora, tokom kojeg u organizmu dolazi do posebnih kompenzatorskih pomaka, mi možemo sve više i više da povećavamo snagu plazmenog tela. A ono, sa svoje strane, na kvalitetan način prestrojava naše tkivo, koje sada može da „drži" oko sebe daleko više energije i da se bolje dopunjava. Dobro razvijeno plazmeno telo daleko prelazi granice fizičkog tela (za tri i više metara). U prisustvu lica koja imaju snažno plazmeno telo, ljudi osećaju posebno prijatnu aromu, kod njih se zapušavaju uši, kao u avionu. Radi održavanja velike snage, plazmeno telo zahteva nepre-

kidno dopunjavanje. Ako se to ne vrši, ono se brzo ras-pršuje.

Redovno vežbanje i sistematsko povećavanje optere­ćenja - to su dva ključa koja vode do stvaranja snažnog plazmenog tela. Na kraju krajeva, te vežbe treba da prerastu u način života, kao što se to i dešava u praksi. Još j ednom podvlačim daje kretanje najvažnije za jačanje plazme, kako u odnosu na nešto relativno (na primer, površinu Zemlje), tako i unutar sebe (na primer, pojačanje kivotoka ili misao­no kruženje energije). Nama je dostupnije kretanje. Jer kineski specijalisti za bioenergetiku tvrde da energija nalazi svoj najjači izraz u kretanju, u motorici, naročito između lakata i vrhova prstiju ruku, a takođe između kolena i vrhova prstiju nogu.

Pokreti rukama, misaoni prenos energije, kontakt tela sa sredinom bogatom slobodnim elektronima (na primer vo­dom), boravak na mestima zasićenim prirodnom plazmom (vrhovi planina, mesta tektonskih prelamanja), ishrana sve­že pokošenom pšenicom (u tom obliku ona je najzasićenija bioplazmom) takođe potpomažu „rast" i jačanje tog tela.

Kako su utvrdili naučnici, nikakvi procesi se u orga­nizmu ne odvijaju bez prenosa slobodnih elektrona. Ako njih nema, tada se nikakvi fermenti ni vitamini neće pokre­nuti. 1 obrnuto, ako je plazmeno telo veoma nabijeno elek­tronima i jonima (kao kod P. K. Ivanova), tada se ne treba brinuti za ishranu - svaka hrana će se svariti bez poteškoća.

1 još ću zadržati Vašu pažnju na takvoj osobenosti: elektroni i u plazmi vrše toplotno kretanje, a svako telo time jače upija zračenje, pa je u većem stepenu sposobno da zrači tu istu frekvenciju, to jest toplotu. S t o j e kompaktnija kon-centrisana plazma, time veću količinu energije zračenja (toplote) ona može da upije. A pri dovoljno visokoj gustini plazme upijaće samo toplotno zračenje okolne sredine i vrlo malo će zračiti! P. K. Ivanov je imao kolosalnu energetiku

(500 puta veću nego običan čovek), hodao je u šoreu u bilo koje godišnje doba. Njegovo plazmeno telo je samo upijalo toplotu iz okolne sredine, malo zračeći pri tome toplotu iz svog tela. Zahvaljujući toj razvijenoj sposobnosti, on je i preživeo. Nernči su ga vezali na motocikl pri najljućem mrazu i u takvom stanju vozili po Kijevu, pri tome ga pohvali vodom, zakopavali u sneg i čak spuštali u bunar! Naša zimogrožljivost se objašnjava pražnjenjem plazme-nog tela. Mi apsolutno ne želimo da radimo na njegovom sažimanju-trčat i , polivati se hladnom vodom, upražnjavati vežbe disanja itd. Nasuprot tome, pasivan način života, prejedanje, ishrana bezplazmenom hranom, umotavanje či­ne ga sve više i više ispražnjenim. Kao rezultat toga, štetne bioklimatske sile (na kineskom si-ci): vrućina, hladnoća, vlažnost, vetar, suvoća prodiru u organizam i razaraju ga. U 49 poteškoća Nanj-czina („traktat Teška pitanja") nabrajaju se bolesti izazvane tim štetnim silama - pojava vetra, nas­tanak opekotina i prodiranje vlažnosti. Da ne dode do sli­čnog, treba iz korena razmotriti svoj način života i izvršiti odgovarajuće ispravke na planu jačanja plazmenog tela.

Fizičko telo (I). Prirodno, sve što jača i razvija pret­hodna tela, potpomagaće jačanje i razvoj fizičkog tela. Kao stoje ranije istaknuto, fizičko telo počinje da ispušta aromu i manje je podložno razaranju posle smrti kada su u pot­punosti bila razvijena fina tela. Buda se nikada nije zalagao za savršenstvo fizičkog tela. Ipak, zahvaljujući duhovnoj praksi, njegovo fizičko telo je bilo transformisano i sijalo je sa 32 obeležja savršenstva.

Kao stoje u prethodnom tekstu naglašeno, fizičko telo je stvoreno od hrane. Otuda, upravo za njega, kvalitet ishra­ne (strukturirana voda, svezi, monolitni produkti, pridr-

8 Čak i za v reme najjačih mrazeva u okolnoj sredini ima m n o g o rasejane toplote.

I 8

žavanje fizioloških mehanizama probave hrane i asimilacije hrane) i produkata zasićenih bioplazmom imaće odlučujući značaj.

Ali to je uprošćeni pogled na tako složeni mehanizam kakav je fizičko telo. Ono ima mnoštvo interesantnih oso-benosti, povezanih sa finijim telima. Tako se fizičko telo sastoji iz biogenih elemenata, čiji je procentni sadržaj u živoj materiji (prema A. P. Vinogradovu) sledeći:

Kiseonik 70,0 Azot 0,3 Sumpor 0,05 Ugljenik 18,0 Kalijum 0,3 Hlor 0,04 Vodonik 10,0 Fosfor 0,07 Natrijum 0,02 Kalcijum 0,5 Magenzijum 0,07

Nabrojani elementi iznose 99,4 procenta mase žive ma­terije. Pošto svaki od navedenih elemenata ima svoju vlas­titu frekvenciju osciliranja, bilo koja promena proporcija tih frekvencija (naročito kiseonika) čini sumarno zračenje or­ganizma štetnim i predisponiranim na bolesti.

Telo spoznaje (svesti) u fizičkom telu ima hromozome. Telo misli (holografsko telo) stvara najprostije strukture u vidu pravilnih šestougaonika, pri čemu ta holografska oso-benost nastaje od benzolnog prstena i produžava se u tečnim kristalima, u stvaranju jetrenih udubljenja. Uopšte, pi imena metoda rendgensko-strukturne analize U. T. Etsbjura poka­zala je da biološke strukture imaju kristalnu regulaciju!

Snopovi plazme, pokoravajući se zakonitostima pri­jema i otpuštanja okolne energije, oblikuju unutrašnje orga­ne u vidu levkova, spirala, kapljica. Voda, prilagodavajući se tom kretanju, daje konturu unutrašnjim organima: srce ima oblik levka, a mišićna vlakna u njemu su raspoređena u vidu spirala; jetra ima oblik kapljice, ona je slična školjci;

L9

kosa na glavi je zavijena u spiralu sa centrom na temenu; oči podsećaju na dva vrtloga, koja se okreću oko vlastitog centra; lavirint uha imitira školjku puža; tanko crevo leži u obliku spirale. I tako se mogu vršiti mnoga upoređenja. Čitavo telo je stvoreno slično sfemom vrtlogu.

Voda raspolaže nizom unikatnih svojstava, koja idealno odgovaraju živom organizmu. Ona sama je energetsko-za-preminska tečnost, može maksimalno da koncentriše ener­giju elektro-talasa i formira tečne kristale, čija je struktura idealna za životne manifestacije.

Tibetska medicina izdvaja u čovečjem organizmu dve vrste kanala - crne i bele. Crni kanali - „to je opšti naziv za sve kanale povezane sa srcem, koji pokreću krv u spo-ljašnjim i unutrašnjim delovima tela, a naziv su dobili na osnovu svoje boje". 1 stvarno, naša krv u celini više podse-ća na crnu tečnost, samo njen tanak sloj ima crvenu boju. Na taj način, krv u čovečjem organizmu raspolaže efektom crnog tela! Iz fizike su poznata svojstva c m o g tela — u potpunosti upija sva zračenja koja padaju na njega! Pošto se krv nalazi u ćelom organizmu, organizam na račun toga najaktivnije upija sva moguća zračenja iz spoljašnje sre­dine. Unutrašnji organi, prema svojoj boji, strukturi i obli­ku, upijaju iz tog zračenja samo one zrake na koje reaguju. Eto zašto drevna indijska i kineska medicina tvrde da u jetri teče zelena energija, u srcu - crvena, U slezini - žuta, u plućima - bela, a u bubrezima - plava.

Što više poznaješ Majku Prirodu, sve se više zapanjuješ njenom razumnošću, jednostavnošću i efikasnošću da inte-griše mnoštvo korisnih osobina na malom prostoru ali sa maksimalnim prenošenjem. Zato je potpuno prirodno da će bilo koje zračenje iz okolne sredine veoma jako uticati na rad organizma. Te osobenosti, posredstvom povratnih veza, omogućuju efikasan uticaj na fina tela i njihovo jačanje.

9 V. N. Pupišev, „Tibetska medicina", „ N a u k a " , Novosibirsk, 1991.

Može se jednoznačno reci da ćemo, ako počnemo da pra­vilno radimo sa fizičkim telom (na primer, kao P. K. Iva­nov), postepeno ojačati i usavršiti sledeća fina tela, s t o j e i predviđeno evolucijom! Kao rezultat tog rada, dolazi do prestrojavanja fizičkog tela sa pojavom potpuno novih oso­bina u njemu. Do tih osobina se dolazi, u suštini, vrlo prostim vežbama, terapijama, ali sa jasnom misaonom os­novom i dubokim unutrašnjim sadržajem.

U svetlosti ovog izlaganja postaje potpuno jasno d a j e za održavanje dobrog zdravlja potrebno stalno sadejstvo pet tela ili nivoa čoveka. Samo će se u tom slučaju postizati pravo ozdravljenje (izlečenje). Sva defektnost lečenja i gre­ške u samoozdravljenju (samoizlečenju) sastoje se u tome da se, zadejstvovavši samo fizičko telo pravilnom ishranom ili manjim Čišćenjem, očekuju ogromni rezultati, a oni su, u stvari mizerni (ništavni). Neki ljudi trče, bave se fizičkom kulturom, primenjuju vodene terapije, a jedu što stignu, misle nemarno i - očekuju čuda. Lečenje tabletama ima strašne posledice. Uzeta tableta u najboljem slučaju vrši privremenu korekciju u fizičkom telu, a „parčići" tablete, „zaglavljujuči se" u tkivima unutrašnjih organa, stvaraju svoj hologram, koji izobličava naš. Kao rezultat toga akutna oboljenja prelaze u hronična, dovode do operacija, koje skoro ništa ne pomažu (to je samo drugi oblik privremene korekcije), a nastaju komplikacije, koje pre vremena guraju čoveka u grob. A suština je samo u tome da se obriše prašina sa holograma vlastitog tela (tela misli) i funkcije se same uspostavljaju, sve nepotrebno se podvrgava resorpciji. Ali to treba znati i strpljivo utelovljavati u život. Takvih ljudi je vrlo malo. P. K. Ivanov je sa tim ciljem svesno trpeo loše uslove prirode (gladovao, mrzimo se), ali stalno se kretao, što mu je davalo kolosalno zdravlje. On je tako i nazivao sebe: milioner zdravlja. Pol Breg je sa velikom radošću podnosio gladovanje, svesno vežbao fizičke vežbe,

stalno se nalazio u zdravom i mladom okruženju. A još uvek krepki Suren Avakovič Arakeljan uopštio je tri glavna živo­tna principa: fiziološki korisnu ishranu (za fizičko telo), fiziološki korisno kretanje (za plazmeno telo) i fiziološki korisno gladovanje (za čišćenje vlastitog holografskog te­la). Pri tome on ne zaboravlja ni dobro raspoloženje; zbog toga je on napravio specijalni antistresni preparat, koji kod životinja otklanja strah za vreme fiziološki korisnog gla­dovanja. Rezultati koje je on dobio pri masovnim ekspe­rimentima na životinjama su neverovatni. Stare, mlitave životinje su se podmladivale, dobijale konture mladih, oplo-davale se bolje nego ranije. Eto šta znači pokrenuti dubinske nivoe. To treba znati, shvatiti, svesno utelovljavati u život (trpeći povremene poteškoće i komplikacije) i ponositi se (u boljem smislu reci) sprovođenjem vlastitog programa oz­dravljenja, što pothranjuje i jača još i dušu čoveka.

Dakle, mi smo zajednički razmotrili pet tela—nivoa čo­veka. Ali ostaje otvoreno pitanje: na račun čega nastaje život? Mi treba da pronađemo o p r u g u koja pokreće z a m a -j a e života.

Drevni mudraci Indije i Tibeta tvrde da se u osnovi svih oblika života nalazi pulziranje. Pulziranjem se određuje program razvoja, a takođe sama dužina trajanja života. Uz­rok pulziranja, slično semenu-embrionu, nalazi se unutar organizma. Njega predstavlja srce.

Ako bismo razmotrili ovaj fenomen sa savremenih po­zicija, tada bismo videli da zaista srce predstavlja jedin­stveni organ koji ima sposobnost da vrši ritmične kontra­kcije bez ikakve stimulacije spolja, pod utičajem impulsa koji nastaju u njemu samom. Ono može da vrši ritmične kontrakcije čak i posle izvlačenja iz tela, samo ako se stvore uslovi za odstranjivanje šljaka i dostavljanja hranljivih ma­terija, pri čemu se, sa uzrastom, snaga srčanih kontrakcija smanjuje. Ako pred kraj unutarutrobnog života ono vrši

kontrakcije (pulzira) od 130 do 150 udara u minuti, tada u prvih šest meseci života frekvencija njegovih kontrakcija iznosi od 130 do 140; od šest meseci do jedne godine - 120; od jedne do dve godine - 110; od dve do pet - 100; od pet do deset - 85 i oko dvadesete godine se smanjuje do 72. Na taj načinje prisutna o p r u g a , koja potiskuje u početku sa maksi­malnom snagom, i koja što se bolje odvija, tim više slabi. Već kod 23-dnevnog embriona čoveka postoji srce, koje predstavlja pulzirajuću cev. Sa prekidom pulziranja srca zaustavlja se i život. Prema tome, srce je osnova, u kojoj se nalazi uzrok života - duša, a njegovo pulziranje jesu mani­festacije začetaka života. Ne govore bez razloga Tibetanci: „Srce — car kanala života, ono ostvaruje pulziranje ž ivota ! " Da bi kod Vas ključao život, a ne da bude ustajala močvara, ubrzavajte svoj puis nekoliko puta dnevno pomoću trčanja i drugih fizičkih vežbi.

Zaključak

Prema opisanoj šemi, aktiviranje (uvežbavanje) pet te­la, po pravilu, rade jogisti najviših kvalifikacija. N a m a je ona pomogla da mnogo šta objasnimo. Za lekovite svrhe se koristi drugi sistem koji omogućava da se objasne osobe-nosti individualne konstitucije, dužina života, karakteristi­čnosti godišnjih doba, dana i okolnih predmeta, koristeći prostije pojmove. U osnovi te šeme leže tri temeljna prin­cipa (mi smo o njima nešto govorili u prvom tomu): kretanje (jer sve se u ovom svetu kreće, menja), toplota (sve ima određenu količinu toplote) i materija (to jest kretanje može­mo uočavati samo tada kada se nešto premešta, a toplotu -kada je nešto zagrejano ili ohlađeno). U čovečjem orga-

nizinu ta tri principa su dobila svoj naziv: tdesni vetar, telesna toplota (žuč) i telesna sluz. Tu šemu su stvorili veoma pametni ljudi (riše) i proverena je kroz hiljadu-godišnju praksu indijskih i tibetanskih lekara. Imajući u vidu savremena otkrića u oblasti fizike, biologije i drugih nauka, ta stara nauka sada je najnaprednija. U današnje vreme najbolji svetski lekari su priznali njenu efikasnost i krajnje savesno se bave njenim izučavanjem. Na pitanje: „Šta Vas je podstaklo da se preorjentišete na izučavanje teorije i prakse Ajurvede?", Dipak Copra, predsednik ame­ričke asocijacije ajurvedične medicine, odgovorio je sle-deće: „... Ja sam dobio... zapadno obrazovanje i dosta dugo sam se bavio klasičnom medicinom. Ali višegodišnje lekar-sko iskustvo je pokazalo da ona (medicina) i pri svim nesumnjivim dostignućima nije u stanju da odgovori na niz fundamentalnih pitanja."

Prema tome, sledeća glava je posvećena izlaganju o tri temeljna principa u čovečjem telu.

10 Ti principi se na indijskom jeziku nazivaju doše i nose naziv Vata, Pitta i Kapha. U tibetanskoj tradiciji oni nose nazive Rlung, Mkhiis i Bad-kan.

11 Primedba prevodioca.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA

Iz vlastite duše pojavljuje se vidžnjana (svest, um, razum ltd., duša umrlog čoveka koja se još nije preporodila) čulnih organa.

Od Zemlje — meso, kosti, nos i njuh, od Vode - krv, jezik, osećaj ukusa i vlage, od Va­tre - toplota, boja (ten), oči i vid, od Vazduha - disanje, koža i opip, od Prostranstva - ot­vori, uši i glas, od ranijih navika - sposobnost za dela (postupke). Štrcanje tih uslova i uzro-čno-posledičnih veza formira telo.

Čžud-ši

U današnje vreme postoji nekoliko metodologija, koje prema različitim obeležjima tela i funkcijama organizma određuju individualnu konstituciju čoveka. Drevni lekari -ajurvcdisti, Tibetanci, Srednjoazijati i čak Evropljani - ni­kada nisu otpočinjaii nikakvo lečenje ne odredivši pretho­dno individualnu konstituciju bolesnika. Svi oni jednogla­sno tvrde d a j e fizičko telo čoveka sagrađeno od pet primar­nih elemenata: etera (prostranstva), vazduha, vatre, vode i zemlje. Kako se tvrdilo u epigrafu uz ovu glavu: • od elementa zemlje se formiraju kosti, meso, nos i njuh, • od elementa vode - krv, jezik, osećaj ukusa i vlage, • od elementa vatre - toplota, boja, oči i vid,

12 Isto.

• od elementa vazđuha - disanje, koža i opip (oset), • od elementa etera — otvori, uši i glas.

Ova „abrakadabra" neprosvećenom se lako objašnjava sa pozicija stvaranja holograma čovečjeg tela. Pri skidanju hologratske informacije sa hromozomom u prostoru se ob­razuju ugrušci (kondenzati) - progresivni (stojeći) talasi interferencije, koji formiraju zrakasto telo čoveka (to jest njegovo holografsko telo). Na onim mestima koja su na račun interferencije najviše nabijena stojećim talasima for­mira se čvrsta osnova - prototip kostiju i mišića. Na mesti­ma gde je hologram manje kompaktan, u organizmu se stvara podosnova (temelj) za tečne sredine - krv i limfu. Dalje je dejstvo holografskog zračenja takvo da frekvencije sa određenom talasnom dužinom „izvlače" iz okolnog pro­stora čestice koje raspolažu toplotom, a druge izvlače čes­tice sa obrtnim i oscilatornim osobinama. U prvom slučaju to će odgovarati elementu vatra, a u drugom - vazduhu. 1, na kraju, na onim mestima gde nema nikakvih ugrušaka (kon­denzata) u organizmu formiraju se šupljine.

Prema tome, shodno tvrdnjama drevnih lekara i hipote­zama savremenih naučnika, elemenat etar je predstavljen prostorom u ustima, u nosu, u želudačno-crevnom traktu,

13 Isto. 14 Stvaralac ..Opšte teorije" A. T. Vejnik ukazuje na to da postoji

sedam primarnih osnova Vasione. Autor „Teorije fundamenta Inog polja" 1. L.Gerlovin govori da ih je devet. Šta su to pr imarne osnove? P o m o ć u eksperimenata Vejnik j e ustanovio s ledeće e l e m e n t a r n e m a t e r i j e V a s i o n e : l u o n a l n a - v e z a n a z a vreme; m e t r i č k a - v e z a n a za prostor; oscil iraj uća - omogućava telima osc i la tomo kretanje: o b r t n a - daje telima obrtno kretanje; t e r m i č k a - daje toplotna svojstva; e l e k t r i č n a - pruža električna svojstva; m a g n e t n a - daje magnetna svojstva. Svaka od tih materija je specifična, neponovlj iva i neprenosiva ni na kakvu drugu. Ulazeći u sastav nekog tela, ona mu predaje svoja specifična svojstva. Ako telo nema u s v o m sastavu bilo kakvu materiju, tada o n o ne raspolaže svojstvima za spregu sa njom. Na primer, rot on ne sadrži kvante električne materije, zato ne raspolaže električnim svojstvima.

disajnim putevima, grudnom košu, kapilarima itd. Uopšte, etar nam daje prostor za razvoj tela.

Elemenat vazduh se u Čovečjem telu ispoljava kroz: raznovrsne pokrete mišića, pulziranje srca, širenje i sku­pljanje pluća, pokrete zidova želuca i peristaltiku želuda-Čno-crevnog trakta. Nervni impulsi, misaona delatnost i uopšte sve što se kreće u organizmu upravljaju se vazdu-hom.

Elemenat vatra u telu čoveka - to je razmena materija. Ovaj elemenat dejstvuje u sistemu probave hrane, ispoljava se kao intelekt u bezbojnoj supstanci (materiji) ćelija moz­ga, zadejstvovan u očnoj mrežnjači, koja percepira svetlost. Od njega zavisi stabilnost našeg imunog sistema i aktivnost fermenata celog organizma (od kojih zavisi pretvaranje jed­nih materija u druge).

Elemenat voda se ispoljava kroz sekreciju želudačnog soka, pljuvačnih žlezda, plazmu krvi, protoplazmu ćelija.

Elemenat zemlja - to su tvrde strukture tela: kosti, hrskavice, nokti, kosa (dlake), tetive, mišići i koža.

Osim toga, svih pet primarnih elemenata ispoljavaju se kroz funkcije pet čovekovih čula, a preko čulnih organa oni su povezani sa pet aktivnosti (dejstava).

Etar je povezan sa funkcijom sluha. Uho, kao organ sluha, ispoljava dejstvo preko organa govora, koji daje smi­sao čovekovom jeziku.

Vazduh je povezan sa čulom pipanja; organ pipanja je koža; organ koji prenosi osećaj pipanja je ruka.

Vatra se ispoljava kao svetlost, toplota i boja; ona je povezana sa vidom. Oči, kao organ vida, upravljaju hoda­njem i na taj način su povezane sa nogama.

Voda je povezana sa organima ukusa. Jezik je tesno povezan sa funkcijama genitalija (penis, klitoris), U Aju-verdi se penis (klitoris) smatra donjim jezikom, a jezik u ustima - gornjim. Čovek koji kontroliše gornji jezik pri-

rodno kontroliše i donji, to jest upravlja svojim po Inim ponašanjem (nagonom).

Zemlja je povezana sa čulom mirisa. Nos, organ Čula mirisa, funkcionalno je povezan sa dejstvom anusa (čmara), organa za izlučivanje. Ta veza se ispoljava posebno kod čoveka koji pati od zatvora ili kod koga je nečisto debelo crevo. Kod njega je disanje slabo, zbog čega je zalupljen osećaj mirisa.

Prirodno, čovečje telo, kao živi organizam, može da postoji (bitiše) samo u vidu međusobno uravnoteženog si­stema od pet elemenata. I drevni mudraci su u objašnjavanju fenomena života sve životne manifestacije u organizmu podelili na tri temeljna životna principa. Elementi etar i vazduh, spajajući se, stvaraju u našem organizmu telesni vetar (prema ajuverdskoj terminologiji - došu Vata). Ele­menti vatra i voda pri spajanju u našem organizmu stvaraju žuč ili telesnu vatru (shodno Ajurvedi - došu Pitta). Ele­menti zemlja i voda pri dodiru stvaraju u organizmu životni princip sluzi (došu Kapha).

Sada, operišući samo tim pojmovima, mogu se opisati konstitucije čoveka, odrediti precizna lokalizacija vetra, žuči i sluzi u čovečjem telu. Da ne bismo unosili pometnje u terminologiju, nazovimo ta tri važna životna principa kao i njihovi stvaraoci-ajurvedisti d osa ma.

U prvoj knjizi su već date karakteristike doša, ali nije suvišno da se ponove i dopune ti pojmovi.

Doša sluz odgovara za materijalni deo tela, to jest za adheziju (spajanje) molekula i njihovo oblikovanje. Pri to­me ovaj princip (doša) funkcioniše na nivou molekula, ćelije, organa i celog tela u celini. To je oslonac organizma.

Sluz se sastoji iz primarnih elemenata - zemlje i vode, pa zbog toga predstavlja hladnu i sluznu tvorevinu. Pri prekomernom povećanju ove doše, u organizmu se nago­milava hladna sluz, koja se u prvom redu skuplja u gornjem

delu tela - od temena do dijafragme. Zato se ta mesta smatraju osloncem doše s/uz. Evo kako se Tibetanci izra­žavaju o toj doši: „Sluz preuveličava telo i um; ometa spavanje; povezujući zglobove kostiju, obezbeduje njihovu vezu; prođužavajući čistu nit spoznaje, povećava izdržlji­vost u radu i sposobnost podnošenja štete koja se nanosi čoveku; obezbeduje bclinu i mekoću spoljašnjih i unutra­šnjih delova tela."

Simptomi prekomernog povećanja ove doše su sledeći: • bela mokraća, sa neznatnom parom i zadahom (mirisom); • jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan) stran ukus; • sline i šlajm u grudima i glavi, potištenost, tegobe u telu; • komplikovanje sluznih poremećaja uočava se u proleće

(uopšte za vreme vlažnog, hladnog vremena), u toku dana - uveče ili ujutro;

• očni kapci otečeni, oči beličaste; • apetit je narušen, probava hrane oslabljena; • nema toplote, telo otiče, pojavljuju se bubuljice na koži; • bolovi u bubrezima i kartici, zglobovi slabo pokretni,

svrab kože; • slabo pamćenje, sanjivost, slabost (malaksalost).

Doša žuč odgovara za održavanje temperature tela i odvijanje svih fizioloških reakcija: probava hrane, razmena materija, imunitet itd. To je apstraktna (zamišljena) toplota, odvojena od materijalnog tela, jer mi obično osećamo toplo-tu prema stepenu zagrevanja nekog materijalnog tela, ali ne kao takvu. To je vatra organizma.

Ž u č se sastoji iz primarnih e l e m e n a t a - v a t r e i vode, pa zbog toga predstavlja vruću i vlažnu tvorevinu sa preovla-davanjem vrućih svojstava nad vodenim. Pri prekomer­nom povećanju ove doše, u organizmu se nagomilava vre­lina, podiže se temperatura tela, remeti se probava hrane. Zato se njenim osloncem smatra srednji deo tela od dija-frqgme do pupka. Evo šta Tibetanci kažu o ovoj doši: „Od toplote zavisi zdravlje, bodrost, boja (ten), dugovečnost i

snaga tela... Ta toplota je osnova koja svaku hranu koristi za povećanje snage i boje tela.

Simptomi prekomernog povećanja ove doše su sledeći: • crveno-žuta mokraća, sa jakim mirisom i parom; • jezik sa debelom naslagom, u ustima kiseo strani ukus; • ispljuvak (šlajm) crveno-žut, prilično slan, žed; • komplikacija žučnih poremećaja uočava se ujesen, a u

toku dana - u podne i u ponoć; • glavobolja, telo gori, suvoća u nozdrvama; • u očima žuto-crveni oblačić, iznenadni grčevi; • noću nesanica, a danju je nemoguće zaspati; • znojenje, zadah.

Doša vetar odgovara za cirkulaciju u organizmu. Ovaj pojam obuhvata čitav kompleks pokreta: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzina misaonih procesa, kre­tanje krvi, limfe i drugih tečnosti, brzina odvijanja hemij-skih reakcija u ćelijama i bioloških procesa uopšte, odstra­njivanje ekskrementa, mokraće, slina itd. Ovo se najbolje može izraziti kao apstraktni princip kretanja. O kretanju mi sudimo prema premeštanju nečeg materijalnog u prostoru, ali mi ne vidimo sile koje to pokreću. Upravo to i jeste doša vetar u organizmu.

Zbog toga što se vetar sastoji iz primarnih elemenata -e t r a i v a z d u h a , koji nemaju nikakve tvrde niti tečne sup-stance, ali poseduju osobine (kvalitete) suvoće i h l a d n o ć e , doša vetar pri svom suvišku ima isušujuće i rashladujuće dejstvo na organizam. Osloncem ove doše smatra se donji deo tela: od pupka do stopala nogu.

Ako je v e t a r u normali - naše razmišljanje je dobro, imamo mnogo energije, creva funkcionišu dobro, sve cirku­lacije u organizmu su u normali.

Simptomi povećanja ove doše su sledeći: • prozračna mokraća, kao voda, jako se peni (penuša), posle

stajanja ostaje čista;

• jezik suv, crven, hrapav, u ustima opor stran ukus; • kašalj sa mutnim ispljuvkom (šlajmom), zatvori; • komplikacije vefrovitih poremećaja uočavaju se leti, a u

toku dana - početkom večernjeg sumraka i pri svitanju; • u slabinama, sakrumu (krstima) i zglobnim udubljen)ima

(jamama), a takođe u mnogim drugim zglobovima, oseća se bol, kao od udaraca (batina);

• mršavljenje, suvoća kože, jaki, oštri bolovi na zatiljku, u grudima i u vilicama;

• javlja se želja za kretanjem, disanje konfuzno (nejasno), svest iritirana (razdražljiva);

• glava se koči (trne) i javlja se vrtoglavica, šum u ušima, nesanica, drhtavica i protezanje.

Kombinacija doša (životnih principa) kod svakog Čo­veka je individualna i određuje se pri začeću. U momentu spajanja spermatozoida i jajne ćelije (ovula) određuje se formiranje individuuma kombinovanjem premeštanja (per-mutacija) 1 telesnog vazduha, žuči i sluzi, koji se mani-festuju u telima roditelja. Raznovrsna zračenja i drugi uti­caj i iz spoljašnje sredine: znaci Zodijaka, položaj Sunca, Meseca i drugih planeta, godišnje doba itd., u tom momentu dodaju kosmički kliše na tu kombinaciju doša, zadržava­jući ih za ceo život. Na taj način fiksirani životni principi (tri doše) određivaće kostur (skelet) i oblik tela čoveka, umne zadatke i karakterne crte, navike ukusa, dužinu života i mnogo drugog. U procesu životne aktivnosti mi možemo aktivno da utičemo na odnos doša, da stvaramo samog sebe. Ali čim prestanemo da se namenski bavimo tim poslom, kombinacija doša se dosta brzo vraća na onu koja je bila pri rođenju.

U zavisnosti od toga koja od doša preovladava u čoveku, formira se njegova konstitucija (telesni sastav). Shodno Ajurvedi, Čžud-šiju i čak savremenim istraživa­njima, postoji sedam veoma izraženih tipova ljudi i bezbroj

15 Primedba prevodioca.

međutipova: tri jednodošna tipa, kod kojih je najviše izra­žena jedna od doša; tri dvodošna tipa: vetar-žuč, vetar-sluzi žuč-sluz i jedan uravnoteženi tip - kod kojeg su sve doše relativno jednake. Razmotrimo ove konstitucije detaljnije.

KONSTITUCIJA „ V E T R A "

Ljudi rođeni od vetra su pogrbljeni, suvo-njuvi, bledi, pričljivi, slabo podnose hladno­ću, pri njihovom kretanju čuje se prasak zglo­bova.

Oni su siromašni, nedugovečni, te/om ma­li, vole pesme, smeli, borbu, pucnjavu, daju prednost slatkom, kiselom, vrućem, po navi­kama su slični supovima, jastrebovima i lisicama.

Čžud-ši

Ljudi sa vrlo izraženom konstitucijom ovog tipa obično su fizički slabo razvijeni. Imaju spljošten grudni koš, ispod kože se dobro uočavaju vene i tetive (žile). Oni su crnpurasti (mrke boje kože), njihova koža je hladna, gruba, suva i ispucala. Na telu imaju nekoliko mladeža tamne boje.

Rastom su ili suviše niski ili visoki, nežne su telesne konstrukcije i dobro im se ističu zglobovi i kosti zbog slabo razvijenih mišića. Njihova kosa je retka, kovrdžava, trepa­vice su tanke (fine), oči su bezstrasne. Oči mogu biti upale, male, suve, sa mutnim i suvim spoljašnjim i unutrašnjim opnama (kožicama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki). Vrh nosa je izvijen i zadignut.

Fiziološki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju problemi sa probavom hrane. Vrlo teško se debljaju. Obo-

16 Vrsta orla - pr imedba prevodioca.

žavaju slatko, kiselo i slano, vole vruće napitke i alkohol. Stvaranje mokraće je nedovoljno, stolica je suva, otežana i u maloj količini. Skloni su znojenju (naročito leti) više nego drugi tipovi konstitucija. San im je brz, površan i zahteva manje vremena nego kod drugih. Ruke i noge su im često hladne.

Svojstveni su im entuzijazam i živost, opreznost i smi­renost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraju.

Psihološki, oni se karakterišu brzim shvatanjem (perci­piranjem), ali slabim pamćenjem. Tako, momentalno shva­tivši nešto, oni to mogu brže zaboraviti. Imaju malu snagu volje sa sklonošću ka psihičkoj neuravnoteženosti, malo­dušnosti, strpljivosti i smelosti.

Trude se da brzo zarade novac, odmah, i isto tako brzo ga troše. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se zahteva brzina sa naizmeničnim odmaranjem.

KONSTITUCIJA „ Ž U Č I "

Ljudi sa konstitucijom žuči imaju predi­spozicije za žeđ i glad; kosa i telo kod njih su žučkaste boje, izoštrenog su uma, oholi. Oni se znoje i zaudaraju.

Bogatstvo i telo kod njih su prosečni. Sklo­ni su slatkom, gorkom, oporom, prohladnom. Po navikama su slični tigrovima, majmunima i jakšasima (demonima).

Cžud-ši

Ovi ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov grudni koš je širi nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod njih su manje izražene vene i tetive. Prema nekim podacima imaju mnogo mladeža i pega, plavi častili ili braonkasto-cr-

venih. Mišići su im srednje razvijeni, zbog čega je njihov kostur manje izražen u poredenju sa ljudima vetra.

Boja lica im može biti žućkasta, crvenkasta, sa nijan­som boje meda, a može biti i svetla. Koža im je meka, topla i prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, rida ili braonkasta, sa tendencijom da rano sedi i opada. Njihove oči mogu biti sive, zelene ili medeno-braonkaste; pogled im je oštar, prodoran, a očne jabučice umereno isturene. Ko-njuktiva (vežnjača) ovih ljudi je vlažna, crvenkasta, a nokti meki; oblik nosa zaoštren, vrh nosa sa tendencijom da pocrveni.

Fiziološki procesi u organizmu odvijaju se bolje nego kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je ugla­vnom aktivna, creva dobra, što se ispoljava kroz odličan apetit. Lica sa ovom konstitucijom su sklona uzimanju veće količine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog i opo­rog ukusa, u prohladnom stanju, a takođe hladne napitke. San im je srednje dužine i normalan. Oni stvaraju veliku količinu mokraće i ekskrementa (uglavnom žute boje i tečnog). Skloni su znojenju. Temperatura tela im je malo povišena (u smislu kožne pokrivke), ruke i noge su im obično tople (čak i pri jakom mrazu). Ne podnose mnogo sunčevu svetlost, ne vole vrućinu (kupanje u parnom kupa­tilu) i izbegavaju težak rad.

Ljudi sa navedenom konstitucijom su častoljubivi, inte­ligentni, oštroumni, skloni su da budu dobri govornici. Svo­ju emocionalnost ispoljavaju burno, naročito emocije gne-va, mržnje i zlobe („po navikama su slični tigrovima, maj­munima i demonima").

Oni vole da demonstriraju svoj materijalni procvat, iako ne raspolažu velikim bogatstvom. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine ličnosti (lepota tela, osobine volje, misaone sposobnosti, kultura): boks, auto trke, tenis, umetničko klizanje, šah.

KONSTITUCIJA „SLUZI

Kod ljudi sa konstitucijom sluzi telo je prohladno, zglobovi i kosti se ne ističu, oni su mesnati i beli. Po obliku su okrugli. Glad, žed, patnje podnose lako. Tela su kod njih krupna, žive dugo, bogato, imaju čvrst san. Imaju širo­ku dušu, po prirodi imaju dobru narav. Slični su po navikama lavovima i bivolima.

Cžud-ši

Telo kod lica ove konstitucije je dobro razvijeno (kao kod lavova i bivola). Grudni koš im je širok, vene i tetive se ne vide, muskulatura je dobro razvijena, kosti se ne ispo­ljavaju. Oni, po pravilu, imaju sklonost ka gojenju.

Njihova lica su vesela, živahna i svetla, koža meka, blistava, masna (može biti hladna i bleda). Kosa je gusta, meka, tamne boje. Oči su kod njih plave ili braon, beonjače vrlo velike, bele i privlačne, a konjuktiva (vežnjača) bez tendencija za crvenilom.

Fiziološki procesi u organizmu ovih ljudi se odvijaju usporeno, apetit je umeren. Oni vole hranu ljutog, gorkog i oporog ukusa (nemaju ništa protiv da popiju alkohol i popuše). Stolica im je meka, blede boje, evakuacija se odvija polako. Znojenje je kod njih umereno, san zdrav i drugotrajan. Ruke su na dodir prohladne i vlažne. Oni imaju veliku životnu sposobnost, raspolažu dobrom samokon-trolom. Vole terapije vezane za toplotu: parna kupatila, masaže. Prema mnogim lišavanjima, nestašicama (život­nim, u ishrani) i teškom radu odnose se suzdržanije, nego prethodni tipovi. Oni su obično zdravi, srećni i miroljubivi.

Psihološki su skloni strpljenju, spokojnosti, praštanju i ljubavi. Ali umeju da budu lakomi (gramzivi), privrženi sopstvenom posedu. Njihovo shvatanje je sporije nego kod prethodnih tipova konstitucija, ali zato kada jednom nešto shvate oni to pamte celog života.

Oni umeju da zarađuju pare i da ih razumno troše. Kao rezultat toga, oni uspevaju da se obogate.

Fizičkom kulturom i sportom oni se vrlo malo bave, više vole da posmatraju sa strane.

MEŠOV1TI TIPOVI KONSTITUCIJA

Žučni + sluzni tip. Ovi ljudi sjedinjuju u sebi sve prednosti i nedostatke ovih tipova. Oni su visoki rastom, prekrasne telesne konstrukcije. Upravo takva kombinacija omogućava im da dugotrajnim radom zadovolje sujetu. Mnogi idoli savremenosti, kao na primer Elvis Prišli i Sil­vester Stalone, predstavljaju ovu kombinaciju.

Žučni 4 vetroviti tip. Uglavnom su to ljudi srednjeg rasta (ogromna većina stanovništva), lako se oduševljavaju, ali dalje od svoje četvrti ili grada oni ne žele ništa da znaju. Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima.

Vetroviti + sluzni tip. Po pravilu, to su jake ličnosti, na promenu situacije reaguju brzo, nepokolebljivo, sprovode svoju liniju, drže situaciju (i ljude) u svojim rukama. To su političari (Staljin, Cerčil), vojnici (Zukov), veliki i mali načelnici, lideri velikih i malih grupacija (Arnold Svarce-neger).

Uravnoteženi tip. Drevni mudraci su ga smatrali naj­boljim, i kod njega su doše vetra, žuči i sluzi približno jednake. To su, po pravilu, dugovečnici, koji intuitivno osećaju i žive, ne upuštajući se ni u kakve krajnosti. Oni

veoma dobro osećaj u prirodu, kosmos, vole harmoniju u svemu. Mnogi duhovni učitelji čovečanstvabili su ovog tipa konstitucije.

Prirodno, između opisanih sedam tipova konstitucija nalazi se bezbroj najraznovrsnijih kombinacija vetra, žuči i sluzi.

Iz sadržaja ove glave proističe Prvi zakon iečenja (i glavni): Samo uzevši u obzir individualnu konstituciju bi­rajte hranu, sredstva za leČenje, opterećenje i mnoštvo osta­log od čega zavisi vaše zdravlje. Individualna konstitucija - to je Vaš vodič kroz život. Redovno radite na svojim slabim stranama, ne oduševljavajte se jakim i uspeh će biti stalno sa vama.

17 U knjizi „Ishrana i hrana" ovog autora data je specijalna anketa, zahvaljujući kojoj vi možete da saznate svoju konstituciju.

PROMENE ČOVEČJEG ORGANIZMA PREMA UZRASTU

(DOBU)

Plime, izlivi su prisutni u svim ljudskim delima. I oni koji ih umešno (vesto) koriste, imaju uspeh a u svojim zamislima.

Tako je govorio Sekspir, ali u tome i jeste stvar, da ih treba na vreme uočiti.

D. Bajron

U čovečjem životu važno je izdvojiti nekoliko glavnih momenata (perioda) ': začeće, rođenje, period polnog sa-zrevanja, period polne aktivnosti, gašenje polne funkcije i smrt. Prirodno, svaki od njih ima svoje osobenosti, koje treba uzimati u obzir pri lečenju.

Ž I V O T O D Z A Č E Ć A D O R O Đ E N J A

Prečnik neoplođenog jajašca je od 115 do 150 mkm (mikrona). Kao što su pokazala istraživanja naučnika, neo-plodena ćelija se nalazi u stanju potlačenosti (pasivnom stanju). Posle oplođavanja ona prelazi u aktivno stanje. U njoj se pojavljuje centar za oblikovanje i počinje delenje.

Embrionski stadij um traje od oplođenja do osme ne-delje. U početku embrion poprima oblik kugle, unutar kojeg se na zidu pričvršćuje embrionski čvor. Razvoj na tom

18 Pr imedba prevodioca. 19 Isto.

stadij umu se odvija skokovito. Prvo nastupa period nagomi-lavanja energije (uočava se mirovanje), zatim sledi period brzog pretvaranja, delenja i ponovo mirovanje. U tom krat­kom periodu uspeva da se formira telo, a sam embrion doživljava putovanje i privikavanje na nove uslove biti-sanja (življenja). U početku on živi u trubnoj i materičnoj sredini; zatim nastupa implantacioni period; dalje - pretpla-centalni i, na kraju, placentalni (posteljični) period. Svi ti periodi zahtevaju naprezanje i propraćeni su povećanom smrtnošću embriona. Uopšte, osetljivost embriona na štetne agense (uzročnike) tako je velika da čak privremeno naru­šavanje normalnih uslova života majke - za nju neprimetno pregrevanje, zamor, bolešljivost (slabost) - upravo ti mo­menti izazivaju ozbiljne posledice, koje dovode do smili embriona, ili se ispoljavaju u zrelom uzrastu. U tom vre­menu posebno su kritična dva perioda: do implacentacije -prva nedelja, i do placentaci je- od šeste do devete nedelje.

Bolje poznavanje intimnih veza omogućava da se shvati zašto nečistoća na jednom mestu prouzrokuje s imptome na dingom mestu. Na primer, nečist analni otvor daje simp-tomatiku u vidu bubuljica oko usta, slomatitisnih gnojnih ranica u ustima. Poznato je da se dejstvujući na jedne delove tela mogu stimulisati i jačati drugi. Na primer, dejstvujući na kožu, mi stimulišemo nervni sistem. Mi moramo znati kako se formira fizičko telo. A ono se formira ovako: u uzrastu od sedam dana, iz embrionskog čvora pojavljuju se tri embrionska (klicina) listića, iz kojih se formiraju organi i delovi tela.

Spoljašnji (ektoderm) embrionski listić formira: leđnu stranu, epitel celog želudačno-crevnog trakta, od usta do anusa, sa svim žlezdama (pankreasom, jetrom), zatim pluća,

20 Isto. 21 Isto.

traheju (dušnik), uho, tonzilarnekripte,štitastu i paraštitastu žlezdu, viljuškastu žlezdu (timus), mokraćni mehur.

Srednji (mezoderm) embrionski listić formira: veći deo skeletne muskulature, kičmu, vezivno-tkivni deo kože; od bočnih listova — peritoneum (trbušnu maramicu), plućnu maramicu, perikard, mezenterijum (maramicu koja omo-tava crcva), ceo krvni i limfni sistem; skelet trupa i udova, organe koji stvaraju krv, limfne čvorove, koru nadbubrežnih žlezda, polne žlezde.

Sa tih pozicija može se objasniti zašto ljude privlači lepa čovekova figura. Zbog toga što polne žlezde imaju zajednički „koren" sa skeletom i muskulaturom, oni mogu međusobno uticati jedni na druge, i po spoljašnjem izgledu Čoveka može se suditi o njegovoj polnoj moći. Kao rezultat toga, diveći se figuri, mi podležemo čarima njegove polne moći.

Svi organi čovečjeg organizma se u potpunosti oform-ljuju za tri meseca. Razvoj embriona, a zatim i ploda, doga­đa se u vodenoj sredini. Embrion čoveka pomoću posebne embrionske opne - amniona stvara vlastiti „bazen" (dup­lju), u kome on dosta slobodno pliva do 35. nedelje svog razvoja. Tečna sredina je najpogodnija za razvoj. Ona je sterilna, reakcija je slabo alkalna ili neutralna. Sastav tečnosti oko ploda je složen i zasićen raznovrsnim mate­rijama: hormonima, vitaminima, raznovrsnim mineralnim i organskim materijama, i čak sadrži manju količinu radio­aktivnih elemenata. Neki naučnici smatraju da se plod, osim hranljivim materijama iz krvi majke, hrani kroz kožu iz vode oko ploda. Jedan od glavnih izvora za stvaranje tečnosti koja okružuje plod jeste izlučujuća funkcija bub­rega. Na taj način, Vlastiti bazen se u znatnoj meri sastoji od vlastite mokraće ploda! Ali treba istaći da se mokraća ploda veoma razlikuje od mokraće odraslih i čak dece.

Prema stepenu razvoja kvalitetno se menja sastav tela. Najočiglednije se to uočava prema sadržaju vode. Tako šestonedeljni embrion sadrži 97,5% vode, četvoromesečni - 9 0 % , sedmomesečni - 73,5%, a u momentu rađanja sadr­žaj vode se smanjuje do 70,9%.

Menja se i boja kože embriona. Tako kod petome-sečnog embriona ona ima tamnocrvenu boju, kod sedmo-mesečnog ona je crvena, a krajem devetog meseca ona postaje roze boje.

Masa tela, oblik i položaj ploda znatno se menjaju. Neuobičajeno mnogo masa ploda se povećava u prva dva meseca. Iako embrion ima dužinu svega 4 cm i težinu 4 grama, on se za to vreme povećava za više miliona puta! Od drugog meseca do rođenja on se poveća za 800 puta. Uop-šte, za devet meseci unutarutrobnog života njegova težina se od momenta oplodnje povećava za šest milijardi puta! A za 20 godina, od rođenja do zrelosti, naraste svega 20 puta. Takav tempo rasta pri začeću podseća na eksploziju, zreli period podseća na stabilizaciju te eksplozije, a starost — na rasej avanj e (rasprašivanj e).

Za vreme unutarutrobnog života nekoliko puta se menja način ishrane embriona. Tako se do prve nedelje ishrana vrši na račun rezervi, koje se nalaze u jajašcetu. To je žumančevinasta i s h r a n a - m a s t i , belančevine i pigmenti. Od đruge-treće nedelje, kada se javljaju glavni procesi formi­ranja embrionskog omotača, ishrana se vrši pomoću tro-foblasta. Trofoblast predstavlja spoljašnji omotač embrio­na, koji svojim fermentima topi tkiva majčinog organizma i asimilira njihove produkte. Od četvrte do osme nedelje ishrana se vrši na račun materija koje dostavljaju dlačice lioiiona (prototip placente) iz krvi majčinog organizma. I, na kraju, od osme nedelje do rođenja ishrana i disanje embriona se obavljaju iz krvi majke kroz placentu, u kojoj su tesno povezani kapilari majčinog i embrionskog sistema

krvotoka. Istovremeno počinje da se usavršava i želucla-čno-crevna probava hrane. Plod guta amnionovu vodu (tečnost koja se nalazi oko njega), što i podstiče razvoj probave za vreme utrobnog perioda. U trećem mesecu utro-bnog života, u crevima se pojavljuje porođajni ekskrement (mekan ijiim), čija količina pri rođenju iznosi od 70 do 90 grama.

Cirkulacija krvi u plodu u to vreme ima drugačiji smer nego posle rođenja, kada se odseca pupčana vrpca. Srce kontrahuje dva puta brže nego kod odraslog čoveka. Disanje se, takođe, vrši kroz placentu i u krvi ploda ima četiri puta manje kiseonika nego kod odraslog, zbog čega se kiseonik bolje asimilira. U šestom-sedmom mesecu kod ploda se registruju disajni pokreti 50 do 60 puta u minuti, koji se zatim zamenjuju periodima mirovanja.

Kao s to je ranije istaknuto, prvobitna sredina obitavanja budućeg čoveka jeste voda, zasićena njegovom vlastitom mokraćom. Ona je topla, sadrži mnogo hranljivih materija, sterilna je, smanjuje jačinu tegoba, ublažava udare, trenja, srastanje, potpomaže bolju cirkulaciju krvi i limfe. Ako u početku plod slobodno pliva u vlastitom bazenu, u 35. nedelji, u 99,5% slučajeva, on se okreće glavom nadole. Takav položaj potpomaže bolje oticanje krvi i limfe, bolje snabdeva mozak glave hranljivim materijama.

Iz izloženog postaje jasno da je to najburnija i naj­složenija etapa čovekovog života. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 3 0 % embriona ugine prvih dana posle oplođenja, kod 1% novorođenčadi se uočavaju nedostaci razvoja. Kod velikog broja učenika ispoljava se patologija, čiji je uzrok u defektima nastalim pre rođenja.

Ovo poglavlje se odnosi na odrasle, posebno na buduće majke. Zapamtite: sve što potpomaže ubrzavanje ili uspo­ravanje drobljenja jajašca dovodi do anomalija u razvoju vašeg budućeg deteta. U te faktore spadaju: uzimanje leko-

va (apsolutno svih: antibiotika, za umirenje, protiv povra­ćanja itd.), veštačkih vitamina, štetnih hranljivih materija i dodataka tipa alkohola i kate; loše navike - pušenje i druge; rad sa isparljivim materijama; šum, vibracije, energija zra­čenja, noćne smene; neprijatno psihološko okruženje u po­rodici, na poslu itd. Naročito se čuvajte prva tri meseca trudnoće.

Poznavanje osobenosti ovog perioda života pomaže vam da se snađete u mehanizmu originalnih metoda le­ce nj a.

Ž I V O T OD ROĐENJA DO POLNOG SAZREVANJA

Ovaj veoma dug i važan period našeg života može se podeliti na nekoliko potperioda kako bi se detaljno raz­motrilo najhitnije.

Period novorođenčeta traje od momenta pivog udisaja do treće-četvrte nedelje života. Smatra se da su najvažniji u tom periodu prva tri Časa i prva tri-Četiri dana. Upravo u to vreme dolazi do najvećeg opterećenja vezanog za prelazak na nove, potpuno različite uslove življenja (bitisanja) i rada osnovnih fizioloških sistema - disanja, krvotoka, ishrane, termoregulacije.

Dete počinje da diše posredstvom pluća. Tip disanja je dijafraginalni i trbušni.

Odstranjivanjem pupčane vipce u organizmu se odmah menja krvotok-javl ja se mali krug krvotoka, koji snabdeva organizam odozgo arterijskom krvlju a ne odozdo, kao što je to bilo pre rođenja.

Uključuje se probavna funkcija, što postavlja nove, neobične zahteve organizmu, iako se ona i priprema pri unutarutrobnom razvoju (gutanje i probava vode oko ploda,

zasićene vlastitom mokraćom). Osim toga, u prvih 24 do 48 časova dolazi do naseljavanja različitih bakterija u želu-dačno-crevni trakt. One se unose, uglavnom, sa hranom. Otuda je veoma važno kakva će to biti hrana.

Zamena vodene životne sredine sa suvovazdušnom mo­že dovesti do pregrevanja novorođenčeta. Gravitacija po­staje znatno osetljivija (opipljivija), a krvotok i limfotok su još neusavršeni, pa su otuda mogući raznovrsni zastoji i rane od ležanja sa svim neprijatnim posledicama. Osim toga, to više nije sterilna sredina. Otuda proističu povećani zahtevi za imunitetom.

Odvajanje novorođenčeta od majčinog organizma pred­stavlja ogroman stres za dete. Ono se lišava majčine zaštite, pa zato u tom periodu ono treba da neprekidno oseća bio-polnu zaštitu i pothranjivanje od majke. Jer vodena sredina ima najbolje srodstvo sa elektronima i kroz akupunkturne tačke dete iz tečnosti oko ploda dobij a slobodne elektrone i njemu potrebne materije. Kada se odvoji od majke, ono se svega toga lišava.

Neispunjavanje ovih elementarnih uslova dovodi do katastrofalnih posledica: velike smrtnosti u tom periodu života, utemeljenju straha i agresivnosti za čitav životni vek, ozbiljnog narušavanja probavnog sistema i mnogih drugih, koje se odjednom ispoljavaju u starijem uzrastu.

Evo prostih preporuka koje omogućavaju da se izbegnu te negativne posledice:

Ni u kom slučaju ne treba odvajati majku od deteta. Tada ni dete ni majka ne doživljavaju strah i stres. Dete će biti mirno i dobro će se razvijati.

Radi naseljavanja potrebne mikroflore u želudač-no-crevni trakt deteta, potrebno je podojiti dete odmah posle rođenja. Kliničko iskustvo pokazuje da novorodenčad liše­na od prvih časova života mleziva (prvog mleka posle poro­đaja) svoje majke lakše obolevaju od poremećaja probave.

Mlezivo, ' koje se izlučuje u prva dva-tri dana laktacije, predstavlja tečnost guste, lepljive konzistencije, žute boje. Ono je bogato mastima, belančevinama, karotinoidima, mi-kroclcmentima, a najvažnije - antitelima, fermentima i vita­minima. Ako se tako postupa, tada dele lako i prirodno prelazi sa unutarutrobnog života na vanutrobni. Naredno branjenje treba vršiti samo majčinim mlekom iz grudi. Ni­kakvih prokuvavanja i zamena!

Kratkotrajno đejstvo prohladnom vodom na kožu deteta (u vidu brzog zagnjurivanja ili trljan ja itd.) veoma j a k o stimuliše zaštitne snage i razvoj beba. Krštavanje vodom kod mnogih naroda predstavlja terapiju, namenjenu upravo tome.

Period dojenja počinje od završetka perioda novo­rođenčeta i završava se do godine i po starosti. U ovom periodu se nastavlja intenzivan razvoj organizma - pove­ćava se težina i usavršavaju se svi organi i sistemi. Potreba za hranom je povećana, a funkcionisanje želudačno-crev-nog trakta još nedovoljno. Zato bilo kakvo odstupanje od hranjenja (kako po količini, tako i po kvalitetu) odmah dovodi do akutnih i hroničnih poremećaja probave.

Za nas je važno da znamo uzroke — zašto se to dešava, i tada ih možemo lako izbeći. Zbog ogromne važnosti ovog pitanja razmotrićemo ga detaljno i strogo naučno. Postoje tri načina probave hrane. Svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Po pravilu, oni međusobno dejstvuju i u zavis­nosti od tih ili drugih uslova i perioda života, svaki od njih može postati dominantan.

Prvi način probave hrane - u šupljini (duplji), vrši se pomoću probavnih fermenata, koji se luče u šupljinu želu-dačno-crevnog trakta (žlezde creva, želuca, sekrecija žuči, pankreasa itd.). Ovi fermenti razlazu prethodno isitnjemi i denaturisanu hranu do krupnih molekula i njihovih blokova.

23 Mlezivo - najbolji proizvod za jačanje, koji p o t p o m a ž e rast.

Drugi način probave hrane - membranski, vrši se na strukturama ćelijskih membrana (nazidovima creva postoji četkasti rub). Ovde se, prethodno obrađeni i isitnjeni do monomera, molekuli hrane podvrgavaju završnom razla­ganju i asimiliraju se u zidove creva. Krupni molekuli, a takođe i parčići hrane, ne prodiru u prostor četkastog ruba (ivice).

Treći način probave hrane — unutarćelijski, kada razlo-ženi ili delimično razloženi supstrat hrane dospeva unutar ćelije, gde se podvrgava razlaganju.

Kod novorođenčeta preovladava unutar ćelij ska proba­va hrane. Membrane ćelija creva uzimaju i dostavljaju u unutrašnju sredinu makromolekule hrane. Ako se majčino mleko zameni kravljim, kozjim ili bilo kojim drugim, tada će se pomoću unutarćelijske probave hrane (pinocitoze) u unutrašnju sredinu organizma unositi strane belančevine -antigeni i izazivače patološke reakcije.

Kroz nekoliko dana unutarćelijska probava hrane u pot­punosti nestaje i pojavljuje se membranska. Zbog toga, ako je hrana deteta majčino mleko, na membranama ćelija po­javljuju se i aktiviraju fermenti koji razlazu molekule mleka do monomera, pogodnih za asimiliranje. U stvari, mleko žene sadrži veću količinu mlečnog šećera - laktoze. Deo laktoze dospeva u debelo crevo deteta i tu obezbeduje po­godnu sredinu za razvoj mlečnokiselih bakterija. Pri upo­trebi kravljeg mleka i drugih zamena, zbog njihovog razli­čitog kvalitativnog sastava (u kravljem mleku nalazi se dva puta više belančevina), umesto mlečnokiselog vrenja jav­ljaju se procesi trulenja (trule suvišne belančevine kravljeg mleka), koji neprestano truju organizam i izazivaju disbak-teriozu. Shodno istraživanju naučnika, deca koja dobijaju samo majčino mleko imaju normalnu mikrofloru, a deca koja se hrane veštački ili se hrane sa procedenim mlekom žene imaju mikrofloru daleko lošijeg sastava i nalaze se u stanju konstantne subinfekcije.

Šta se, u stvari, dešava? Ako deca u prva dva-tri meseca života retko boluju, ona se u uzrastu od četiri do šest meseci lako mogu inficirati dečjim infekcijama (male boginje, os­pice, šarlah i druge), a takođe truležnim infekcijama, koje oštećuju kožu, sluzokožu disajnih i probavnih puteva. To se smatra smanjenjem pasivnog imuniteta i slabim stva­ranjem aktivnih imunih osobina. Ni govora! Jednostavno, prva dva do tri meseca (a možda i ranije) greškama u ishrani mi uspevamo da tako potkopamo pasivni imunitet i sma­njimo stvaranje aktivnih imunih osobina, da se posledice toga u vidu opšte bolešljivosti, naručavanja fizičkog i inte­lektualnog razvoja odražavaju tokom mnogo godina.

Sledeća važna etapa je prelazak na ishranu odraslih. Ona nastupa prema stepenu formiranja šupljinske probave. Pri tome se postepeno menja sastav i aktivnost probavnih fermenata. Sinteza i aktivnost jednih fermenata se poja­čavaju, dok drugih slabe. Veoma je važno što se u tom periodu smanjuje sinteza laktaze (hranljivog fermenta koji razlaže mlečni šećer), mleko majke i, naravno, mleko živo­tinja zbog toga postaje štetno. Ono prestaje da se asimilira. Dete počinje da se odbija od mleka i prelazi na hranu za odrasle. Na taj način sama Priroda pomaže majci da prekine za nju već tešku, a za dete skoro nepotrebnu hranljivu vezu.

Postavlja se pitanje: kada otpočeti sa pribranom i čime prihranjivati dete? Krajem prve godine života dojenče se već može zadovoljiti bez fermenata, hormona, antitela, koje je dobijalo sa majčinim mlekom. Njih u dovoljnoj količini proizvodi njegov vlastiti organizam. Upravo od tog uzrasta i treba otpočeti sa pri hranom.

Zbog toga s to je voda u organizmu strukturirana, a sam organizam deteta u svom sastavu sadrži veliki procenat vode, hrana mora biti u obliku tečne konzistencije (tečna) i

sadržavati u sebi strukturiranu vodu. Postoje probava hrane kod dojenčeta još slaba, njemu je potrebna pomoć u vidu fermenata, vitamina, mineralnih soli, koji se sadrže u hrani. Probava hrane se mora u znatnoj meri vršiti na račun samih fermenata hrane. Sa tim ciljem idealni su sveže iscedeni sokovi od voća i povrća. Što je dete starije, tim više u sokovima treba da se nalazi meso ploda (sokovi treba da budu gušći). Sokove u početku treba davati u maloj koli­čini, jednu do dve čajne kašičice, i postepeno dovesti obrok do 30-50 grama. Bilo bi veoma dobro ako bi majka izvesno vreme držala sok u svojim ustima, a zatim ga dala detetu. To omogućava da se on prethodno blago obradi i neutrališu njegovi štetni uticaji.

Nakon godinu dana može se preći na tvrđu hranu, koja ne sadrži škrob i mnogo belančevina. Hrana kao i ranije treba da sadrži mnogo fermenata (za samovarenje), vitami­na i mineralnih soli. Idealna bi bila proklijala zrna pšenice (može sa medom). Ali i tu majka mora pomagati detetu. Ono još ne može pravilno da žvaće, pa majka treba da brižljivo sve sažvaće, da pretvori pšenicu u hrani j ivo mleko i u takvom stanju da da detetu. Na isti način dete se može prihranjivati orasima, sveže pripremljenim pireom od voća, manjom količinom neutralnog mladog kravljeg sira. Pri­rodno, pribrana mora da se uvodi postepeno. Kasnije, kada dete bude moglo da brižljivo žvaće, može mu se davali hrana bez prethodne obrade.

Period od jedne do tri godine, kada se vrši prelazak na ishranu odraslih, skriva u sebi velike neprijatnosti. Po pra­vilu, većina želudačno-crevnih oboljenja utemeljuje se u to vreme. Potrudite se da u tom periodu ne hranite dete proi­zvodima koje navodimo u nastavku.

Mleko - Već je isticano c/a sama priroda prekida aktiv­nost fermenta laktaze s tim da se dete samo odbije od mleka.

25 Isto.

Mlečni period je završen. Njegova upotreba će sada dovo­diti do različitih poremećaja želudačno-erevnog trakta, dis-bakterioze i stvaranja mnogo sluzi u organizmu.

Kaše, testenine - Sistem probave hrane još nema do­voljno snage za njenu kvalitetnu asimilaciju. Organizam se puni škrobnom sluzi, na kojoj se razmnožavaju patogeni organizmi, prouzrokujući oboljenja pluća, grla, nosa, dija­teze (sklonost za bolesti) itd. Lekari su ustanovili da pre-vremena ishrana odojčadi kašama i testeninama dovodi do velike smrtnosti i oboljenja, naročito kamena u bubrezima.

Koncentrovani belančevinasti produkti - Meso, mladi kravlji sir (ako se često dete hrani njim); jaja se ne mogu kvalitetno rastvarati probavnim fermentima deteta jer su ti fermenti slabi. Zbog toga će ta hrana truliti i trovati orga­nizam.

Rafinirani i veštački proizvodi'- Šećer, bombone, keks (biskviti) i tako dalje predstavljaju udarno opterećenje gu­šterače (pankreasa). Asimilirajući se brzo u krv, oni imaju potrebu da nešto vežu za sebe, na primer mineralne soli, vitamine itd. Sve se to uzima iz tkiva samog organizma: kalcij um - iz zuba, vitamini - iz jetre. Kao rezultat toga brzo se kvare zubi, narušava se rad gušterače.

Ipak, najveću opasnost u tom periodu predstavlja meša-nje u jednom obroku proizvoda različitih osobina, na pri­mer, belančevinastih i skrobastih, belančevinastih i šećer­nih. Svaki produkt podvrgava se preradi u svojoj sredini i sa svojim fermentima. Za raznovrsne proizvode, čak i kod zdravog odraslog Čoveka, to je teško ostvarljivo. Kod dece takvo opterećenje izbacuje iz stroja (narušava) sistem pro­bave hrane odjednom i za duži period. Dajte detetu maksi­mum dva do tri proizvoda u jednom obroku hrane. U počet-

26 Primedba prevodioca. 27 Isto.

ku mu dajte tečnosti, zatim svezu hranu u vidu voća ili salate od povrća i tek posle toga nešto kuvano (belančevinasto ili skrobasto), a najbolje - proklijalu pšenicu ili orahe.

Sami se odreknite hleba sa kvascem i nikada ga ne dajte detetu. Kvasac uništava normalnu mikrofloru, podriva naš imunitet i potpomaže razvoj raka i drugih tumora. To je više puta provereno, dokazano i ne predstavlja nikakvu tajnu. Ako se dete bude pravilno hranilo do četiri-pet godi­na, kod njega će se stvoriti zdrave navike za ukusima i potrebama. Ali, nažalost, praksa othranjivanja je tako dale­ko od pravilnosti i naučnosti da mi, počevši od porođaja, jaslica, dečjeg vrtića, škole, studentskih dana i završavajući sa odraslim uzrastom, činimo sve da dete, a kasnije i odrasli čovek, oboli i bizo ode u grob. Prema podacima SZO (Svet-ske zdravstvene organizacije), prelazak na beli šećer i belo brašno oslabio je imuni sistem kod celog pokolenja ljudi. Kod nas se rađaju deca predisponirana na najrazličitija obo­ljenja.

A evo nekoliko pozitivnih primera iz prakse. - Hoću da Vas zamolim da mi date da nahranim dete

prvog časa posle rođenja. - Kakva čudna molba? -zapanji la se upravnica. - Kada

treba, tada ćemo i dati! I tada smo joj mi ispričali da su svi od naše šestoro dece

imali veoma ispoljenu dijatezu i mi, roditelji, smo se već pomirili s tim, misleći da se dijateza nasleđuje. Ali o našoj nevolji je saznao čuveni naučnik, profesor I. A. Aršavskij i uporno je insistirao da se kao profilaktičko sredstvo protiv dijateze s t o j e moguće ranije dete podoji, da bi ono isisalo kapljice mleziva koje postoje samo kod majke.

- U redu je - složila se upravnica. Ljubicu su doneli na prvi podoj nakon dva časa posle

rođenja... I šta? Kćerka je rasla, pošla u školu i za sve to vreme mi joj se ne možemo naradovati - nikakvih tragova dijateze.

Da smo mi to znali ranije... Koliko bismo neprijatnosti mogli izbeći! Dijateza se ne smatra bolešću, ali je mnogo muke zbog nje i za dete i za roditelje. Već kod trome-sečnog-petomeseČnog deČaka pojavljuju se vlažne bubu-ljice, a zatim i kraste na licu i ispod kolena. Na toplom one svrbe da se ne može trpeti, mališan ih ponekad češe dok ne prokrvare, plače, joguni se. 1 to traje godinu, dve i više, i ni lekovi ni dijeta ne daju dobrih rezultata. Dolazi do privre­menog poboljšanja, a zatim odjednom ponovo nastaju, gore od prethodnog puta.

1 eto, svega toga smo se oslobodili i uz to na tako jednostavan način! Da li smo mi mogli i pretpostaviti da prvi časovi čovekovog života mogu tako snažno uticati na njegov dalji razvoj?

- Trebalo je da rodim prvo dete u 32. godini. I j ednog predivnog dana, salate od povrća, koje sam ja mnogo volela, postale su mi bez ukusa, kao drvene, i ja sam se preorijenti-sala na potpuno drugu hranu, a upravo: prvog, drugog i trećeg meseca trudnoće nije mi se ništa jelo, osim grejfruta i lešnika - tri puta dnevno.

Četvrtog, petog i šestog meseca: pored grejfruta, jela sam i druge vrste voća, kao što su šljive, kruške, jabuke i jagode, proizvedene bez hemijskih dubriva. Mi smo pro­čitali da je čaj od lišća maline sa medom koristan kod trudnoće i zato smo nasušili mnogo tog lišća. Čitavu zimu sam pila ekstrakt od lišća maline sa medom i 500 grama soka od šargarepe svakodnevno.

Osećala sam se toliko dobro da nisam išla kod lekara do šestog meseca trudnoće. Doktor se, pogledavši me, oduše­vio snažnom lupanju srca deteta i time da nisam imala suvišnih kilograma i toksikoze. On je verovao u prirodni

28 Odlomak uzet iz knjige V. P. i L. A. Nikitinih, „Mi i naša deca" , Rostov-na-Donu, 1991.

porođaj i bio je zadovoljan mojom prostom, prirodnom hranom.

Ja sam svaki dan šetala, radila vežbe za prirodan poro­đaj i radila po kući.

1, na kraju, Erik je došao na beli svet. Njegova glava je bila prekrivena gustom, dugom, crnom kovrdžavom kosom. Kosa se posebno uočavala, jer većina novorođenčadi u današnje vreme ima malo kose ili je uopšte nema.

Prekrasna boja kože bila je predmet razgovora lekara i medicinskih sestara.

Na sveopšte zadovoljstvo, ja sam bila u stanju da dojim Erika: u početku je mleko išlo polako, ali ubrzo se pojavilo obilno, masno mleko.

Bolnička hrana, budući da je skoro u potpunosti bila kuvana, naravno, nije mi odgovarala, i ja sam molila da mi iz kuhinje donose samo živu hranu. Pasterizovano mleko koje su mi davali svaka tri časa prolivala sam u lavabo. Moj m u ž i sestra donosili su mi svaki dan litar svežeg soka od šargarepe i kesicu sveže očišćenih oraha, kao dodatak mojoj prostoj hrani. Suvo voće koje mi je donošeno bolnički per­sonal proglasio je „opasnim" jer, kako su oni govorili, od njega dete dobija proliv. Ja nisam mogla shvatiti kako može suvo voće naškoditi detetu ili meni, jer ja ga deset godina upotrebljavam, a dete se odlično razvijalo u utrobi devet meseci.

Vrativši se kući, ja sam sa pohlepnošću (halapljivošću) navalila na suvo voće. Oko 6 0 % sirove biljne hrane koju sam uzimala bilo je voće.

Creva kod Erika su proradila tek petog dana posle rođenja. Stolica je bila normalna. Mene je brinula njegova retka stolica. Tajnu sam razotkrila posle čitanja jedne stare knjige o ishrani dojenčadi. U njoj se tvrdilo da bebe tako dobro asimiliraju hranu, da nema šta da izlazi. Retka stolica je trajala dotle dok je Erik sisao; organizam dobro asimilira

majčino mleko. U šestom mesecu dali smo Eriku sok od šargarepe. Prva tvrda hrana sastojala se od sitno naren-danili banana i malo avokada (u našoj zemlji treba davati prožvakanu proklijalu pšenicu), koju smo mu dali u de­vetom mesecu.

Posle toga on je imao redovnu stolicu. Do godinu dana, osim majčinog mleka, Erik je jeo banane i avokado i pio sok od šargarepe. (Banane i avokado zamenjuju proklijala pše­nica i sažvakani orasi.) Zatim smo mu postepeno davali pokvašene i protrljane kroz sito (propasirane) sveže šljive, urine (datule) i kajsije. Ubizo je on počeo da jede sveže voće.

Kako smo mi uočili, Erik je sam birao hranu. Ponekad je jeo samo jabuke, nekoliko dana zaredom, zatim se preba­civao na drugu hranu i tako dalje.

Jedino mleko koje je on dobijao bilo je majčino (do dve i po godine života}. Sada on pije sok od šargarepe, orahovo mleko (kokosovo)" i jede voće. On nikada nije bio naduven (otečen), nikada mu se nije lučila sluz, nije bilo naduvenosti stomaka.

Većina mojih drugarica kljukalo je svoju decu kašama i davalo pasterizovano mleko iz flaše. Zbog toga što deca nisu u stanju da probavljaju škrob (a, takode, mleko nema tih fermenata koji su postojali ranije - primedba autora), ona su se beskrajno prehladivala, pobolevala od gripa, upale pluća, ospi, alergija itd. Kod našeg deteta toga nije bilo zato što smo se mi pridržavali prostih ali nepokolebljivih zakona Prirode.

Erik ima tri godine. Njegova hrana se sastoji od svežeg i sušenog voća, svežeg, sirovog povrća, sokova, semena i meda. On je dobro umno i fizički razvijen, pun energije i veoma radoznao.

29 Primedba prevodioca.

30 Isto. 31 O d l o m a k uzet iz knjige: N. Yoker, „Svcži sokovi od povrća ".

Pravilna ishrana je , nesumnjivo, glavni uslov normal­nog razvoja čovečjeg organizma. Ali postoje i drugi važni mehanizmi i funkcije koje treba uključiti odmah posle rođe­nja radi optimizacije tlzičkog i umnog razvoja. Ako se to ne uradi na vreme, tada, shodno zakonu „smanjivanja (reduk­cije) funkcija radi nepotrebnosti", one atrofiraju, i čovek ostaje bez zaštite i lako ranjiv. Reč je o termoregulaciji organizma, koja je najpovezanija sa energetskim (plazme-nim) telom, jača ga i razvija. Rođenje je prirodna tačka puštanja u rad (aktiviranja) termoregulacionih funkcija, zbog čega su se u drevna vremena trudili da ih odmah zadejstvuju. Tako, prema knjizi E. A. Pokrovskog „Fizičko vaspitanje kod raznih naroda" (1884. god.), Ruskinje i Fin­kinje su rađale decu u parnom kupatilu (i tu živele celu nedelju), gde je temperatura mogla biti +50°C. Smatralo se da vrućina čini tkiva tela mekim i olakšava porođaj. A Tunguskinje su se, obrnuto, oslobađale od bremena za vre­me preseljenja (seobe) pod otvorenim nebom i pri mrazu od - 4 0 C. Novorođenčad su izdržavala i vrućinu i hladnoću, a temperaturna razlika je oko 90°C. Kod mnogih naroda bio je običaj da se dete posle rođenja zagnjuri u hladnu vodu, kod drugih - da se istrlja snegom: odjednom zadejstvovati sve mehanizme termoregulacije. A potom decu nisu mazili, nisu zamotavali, s to je omogućavalo da se jača i razvija ener­getsko telo, od čije snage je zavisila moć zaštitnih rezervi organizma.

U vezi s tim, evo kako se seća dana svog rođenja jedan od najprekaljenijih ljudi našeg stoleća P. K. Ivanov: „Rodio sam se u našoj zemunici noću, 20. februara 1898. godine. Dočekala me je mati - Velika Priroda - pobesnelom zi­mom, u snegu, u smetovima (snežnim nanosima). Bila je noć sa velikom snežnom padavinom, a ja sam već disao: moja pluća su udisala taj vazduh, koji me je u atmosferi moje zemunice okruživao. Ja sam taj celi dan video u snegu,

bili su zatrpani svi putevi." Takvo rađanje umnogome mu je pomoglo da postigne superprekaljenost.

Sada, posle takvog predgovora, porazgovarajmo detalj­nije o aktiviranju termoregulacionog mehanizma, koji jača energetsko telo i pomaže da se razvijaju sve funkcije orga­nizma.

Budući odrasli čovek treba da ima dosta volje za život da bi se lako borio sa oboljenjima, da bi imao pozitivnu motivaciju za samoozdravljenjem, nepokolebljivu veru u uspeh programa koji sprovodi. Ispostavlja se da volju za život čovek dobij a za vreme porođaja. Fundamentalna istra­živanja Stanislava Grofa, sprovedena u Cehoslovačkoj i SAD-u, pokazala su da slabu volju za život i druge pore­mećaje psihe ljudi dobijaju za vreme porođaja. Obično majka teško preživljava proces porođaja. Kao rezultat toga, u organizam deteta dospevaju hemijske materije koje na­staju od tih neprijatnih emocija i izazivaju iste takve emo­cije kod njega. Panični strah majke da ona neće uspeti da rodi prenosi se na dete. On se višestruko povećava kada se telo deteta prignječuje pri izlasku. Ta preživljavanja se zauvek urezuju u njegovu podsvest, stvarajući holografski kliše straha. Takav patološki hologram može odmah ostaviti svoj neprijatni trag (otisak) na umni i fizički razvoj, ili može da se kasnije pojavi kod odraslih ljudi u kritičnim situa­cijama. Tako, čak pri beznačajnom oboljenju oni se predaju, da ne govorimo već o ozbiljnom. Razrađena je masa metoda da bi se to izbeglo, ali najefikasniji se pokazao „ruski me-tod' 1 Igora Čarkovskog - porađanje u vodi. Ako se majka marljivo pripremala za porođaj u vodi - plivala, ronila, duže vremena zadržavala disanje (a to se može raditi u običnoj kadi), tada se porođaj odvija ne samo bezbolno, nego joj to pričinjava i naopisivo blaženstvo, sa kojim se ne mogu uporediti nikakva druga preživljavanja. To blagodetno sta­nje prenosi se i na bebu, stvarajući holografski kliše euforije

(prijatnog osećanja)' i pamti se celog života. U ćelom svetu ima nekoliko stotina „vodene dece", koja rastu sa zadivlju­juć im zdravljem i životnim optimizmom.

Vodena sredina, pa ako se još tu dete pomokri, podseća na tečnost oko ploda. Deca sa traumama na mozgu, dobije-nim od dužeg porođajnog gušenja, obnavljaju umne sposob­nosti zahvaljujući intenzivnim trenažima u vodi. Normalna deca u drugom mesecu već stoje, a u Šestom mesecu hodaju! M o ž e se jednostavno dete polivati prohladnom vodom (sta­rija - hladnom). Na primer, rejonski lekar-pedijatar Devete dečije poliklinike Babuškinskog rejona grada Moskve N. M. Bikova leci decu hladnom vodom, bez ikakvih tableta i injekcija. Dalje, priviknuvši se na polivanja, deca prestaju da uopšte boluju, stižu vršnjake, poprimajući potrebne pro­porcije tela. Pri tome se treba setiti pravilne ishrane, da hrana ne stvara sluz, koju hladnoća izbacuje napolje.

Pridržavanje navedenih uputstava omogućava da se od­gajaju pametna i fizički jaka deca. Tačnotako su postupali u dalekoj prošlosti, kada su hteli da vaspitaju žreca (mnogo-božački sveštenik)"' i vođu. Decu su prekaljivali (čeličili) i pravilno hranili, a kao rezultat toga razvijali su se u pot­punosti svi skriveni umni i fizički potencijali. Takvo preka-l j ivanje- priprema trajalo je do perioda polnog sazrevanja.

Kod uzrasta od 13 do 15 godina uočava se najmanja smrtnost, organizam je najstabilniji i osposobljen za život. Pogledajte decu tog uzrasta, zapamtite njihove masne nasla­ge i uporedite sa svojim, njihovu elastičnost, motorni (po­kretački) režim. Sve te osobine potrudite se da održavate, jer od tog uzrasta one počinju da se gase.

32 Pr imedba prevodioca. 33 Pr imedba prevodioca.

ZRELI PERIOD ŽIVOTA

Ma kako da je to tužno konstatovati, ali posle polnog sazrevanja polako počinju da se gase fizički kvaliteti. Tako, smanjuje se nivo imune zaštite; atrofira viljuškasta žlezda (timus), koja je u uzrastu pre polnog sazrevanja obezbe-divala ćelijski imunitet, produkujući T-limfocite. I to je prirodno, organizam prelazi na biopolnu zaštitu. Do tog vremena energetsko (plazmeno) telo treba da postane kom­paktno i da odbija (odguruje), „mete" od sebe sve patogene uzročnike. Ali mesto da jačamo i usavršavamo to telo po­moću kretanja, ishrane, terapija prekaljivanja, mi smanju­jemo motornu aktivnost, prejedamo se, sedimo u toplom i ne dolazi ni do kakvog kvalitativnog prelaska od jednog načina zaštite na drugi. Mi, obrnuto, gubimo ono što smo postigli ranije.

Posle prestanka rasta organizma, u njemu počinju da se nagomilavaju metabiličke i druge šljake (nečistoće), pa zbog toga treba od 20 do 25 godina života polako vršiti terapije čišćenja, pridržavati se postova. A posle 30. godine treba da bude razrađen individualni sistem čišćenja i da se sprovode manja (kratkotrajna) gladovanja od jednog do osam dana. Motornu aktivnost ne smanjivati. Posle 40. godine, radi generalnog oporavljanja holografskog tela (tela misli), treba sprovoditi, imajući u vidu individualnu konstituciju, gladovanja do sedam dana i više.

U tom uzrastu pojavljuju se bore, a to govori da orga­nizam gubi vodu i soli. Jer elastičnost tkiva i elastičnost (gipkost) kože zavise od turgora." Da bi se odgodile (odlo­žile) te pojave, treba redovno, ali pomalo, piti strukturiranu

34 Turgor-to je pritisak vode u tkivima. A k o je on dobar, naše telo je elastično (obrazi kod dece). Kada on slabi, tkivo se opušta (spla-šnjava), s l ično izduvanoj lopti, pojavljuju se bore (obrazi staraca).

vodu od jednog do dva litra dnevno. Količina takode zavisi od konstitucije - jednome treba više („vetru"), a drugome manje („sluzi"). U tom vremenu treba se više kretati ume-renim tempom. Da zadižite vodu u organizmu odlično Vam pomažu sokoterapija i urinoterapija. Takav program će na duži period odložiti vašu starost i produžiti najprijatniji, stvaralački period.

Posle gašenja polne funkcije, Vaš individualni program ozdravljenja treba da se nadograđuje uzimanjem u obzir kompenzacije gubitaka strukturirane vode i toplote. O tome kako održavati strukturiranu vodu već je bilo govora. A toplotu treba „raspaljivati" unutar sebe umerenim ali dužim kretanjima. Sprovođenje (u delo) ' te dve tačke omogućiće Vam da se borite sa ukočenošću (utrnulošću) tetiva (žila) i zglobova, održavaće cirkulaciju toplote na dobrom nivou. Više upotrebljavajte toplotne terapije, koje ispravljaju zglo­bove, pothranjuju telo vodom i toplotom. U ishrani više upotrebljavajte svežeisceđene sokove od povrća i voća, proizvod sa povećanom biološkom aktivnošću (proklijalo zrno, proizvode pčelarstva). Menjajte klimu za vlažniju i topliju, prebivalište (mesto stanovanja) - za mesto najviše zasićeno energijom (određuje se biolokacijom). Sve to će Vam omogućiti da dugo živite i da ne bolujete.

PRO MEN A ŽIVOTNIH PRINCIPA (DOŠA) U T O K U

Ž I V O T A

Pošto se u medicinskoj literaturi veoma malo poklanja pažnja održavanju zdravlja od začeća do polne zrelosti, njima je u prethodnom poglavlju bilo poklonjeno najviše pažnje. A sada dopunimo gore navedenu informaciju drev-

u im tumačenjima o razvoju u toku života tri glavna životna principa - doša: sluzi, žuči i vetra, a takode pet primarnih elemenata koji se sadiže u njima: etera, vazduha, vatre, vode i zemlje. Prema mom viđenju, drevno tumačenje raz­voja doša i primarnih elemenata omogućava da se mnogo jasnije pokažu promene koje nastaju u organizmu, i kako se sa njima boriti i individualizovati program ozdravljenja po svim periodima života.

Čitav život čoveka može se podeliti na tri velika perio­da: period sluzi-od rođenja do 25 godina, period žuči-od 25 do 60 godina, period vetra — od 60 godina do kraja života.

I - period sluzi. U tom vremenu preovladavaju ana-bolitički procesi, organizam raste, u njemu je još mnogo vode. Životni princip sluzi sastoji se iz primarnih elemenata vode i zemlje, koji u tom periodu stvaraju oblik budućeg organizma. Oni ne potpomažu razvoj toplote u organizmu, već obrnuto, suzbijaju je. Bilo kakvo unošenje vlage i hlad­noće spolja (promena vremena) i sa hranom doprinosiće nagomilavanju viška sluzi i prouzrokovaće oboljenja ,ys7w-zne" prirode. To je posebno izraženo kod dece kod koje u konstituciji preovladava doša sluzi i komplikuje se u pro-leće i ujesen (u prohladnom i svežem godišnjem dobu). Kod dece sa došoni vetar događa se obrnuto, taj period života može proći bez oboljenja.

II - period žuči. U tom periodu procesi sinteze i raspada tkiva se uravnotežavaju, organizam se nalazi u relativno stabilnom stanju. Tada dominira životni princip (doša) žuči, koji se sastoji iz primarnih elemenata vode i vatre. Pri tome, ako kod doše sluz preovladava voda, ovde vatra dominira nad vodom. Umni i probavni procesi su najjači. Bilo kakav uticaj toplote u tom periodu - žarko godišnje doba, hrana koja „zagreva", neadekvatne emocije

- doprinosiće nagomilavanju žuči u organizmu i prouzro­kovaće „žučne" poremećaje: povećanje temperature, upale, bolesti probavnih organa, psihičke poremećaje. Posebno će ti poremećaji biti jaki kod ljudi kod kojih preovladava doša žuč, sa izrazitim komplikacijama leti. A eto, kod ljudi sa preovladavanjem doše sluz u konstituciji taj period će proći veoma glatko, pošto će slaba probavna i umna sposobnost dobijati pojačanje i „izbacivati" slabe funkcije na potpuno normalan nivo rada.

III — period vetra. U toku tog perioda preovladavaju katabolički procesi (raspad tkiva nad njihovom sintezom, organizam dehidrira), jer se doša vetar sastoji iz primarnih elemenata etera i vazduha, koji daju suvoću i hladnoću telu. Otuda bilo kakvo unošenje suvoće i hladnoće - hladno i suvo godišnje doba, suva hrana itd. - doprinosiće sma­njenu toplote i dehidriranju organizma. To je najlošiji pe­riod za lica sa došoni vetar. Kod njih će se uočavati krize za vreme suvih, hladnih zima. Ljudi kod kojih u vlastitoj kon­stituciji preovladavaju sluz i žuč imaće prednost i provešće ostatak života u dobrom stanju.

Iz sadržaja ove glave proizilazi Drugi zakon lečenja: U zavisnosti od uzrasta treba stvarati vlastiti program oz­dravljenja (lečenja).

Naš zadatak je - pratiti da ne dođe do iznenadnog pobuđivanja dominirajućeg životnog principa (doše) i svim silama jačati slabe. Setite se: opšta usmerenost individu­alnih programa ozdravljenja (lečenja) treba da se postepeno menja sa smenom perioda života.

KRIZE I PROCES LEČENJA

Jedne bolesti se tiho, neprimetno potkra­daju u organizam i postepeno, malo-pomalo ga osvajaju. Druge silom prodiru i odmah se ponašaju kao domaćin.

Izbaciti napolje takve „goste" nije tako jednostavno. Osetivši proganjanje oni se pri­mi ruj u, skrivaju, ponašaju se kao da su se predali. Ali, u stvari, samo čekaju slabost, da bi sa udvostručenom snagom razrušili orga­nizam.

Samo odlučna i sistematska dejstva pri­moravaju ih da napuste telo. Ali pre nego što odu, one vode poslednju bitku. I samo onaj ko je izdrži izbacuje neprijatelja - bolest zauvek.

36 Pouke Ganeša (boga sreće) autoru

Data tema predstavlja još jednu belu mrlju na karti procesa ozdravljenja (izlečenja). Male napomene o krizama čišćenja i lečenja ponekad se susreću u popularnoj medi­cinskoj literaturi. Ali kada se čovek u praksi susreće sa tom pojavom, kada se odjednom iz nepoznatih razloga zdravlje naglo pogoršava, povećava se temperatura, obilno teče iz nosa i tako dalje, kod njega se pojavljuju razne misli. Naj­češće su ovakve: „Eto, podlečio sam se. Bilo je potpuno podnošljivo, a postalo je veoma loše." Obraća se za pomoć lekarima, koji grde njega i sisteme lečenja, a zatim „ l e c e " svojim oprobanim sredstvima. Prošavši takvo „iskustvo le-

36 Primedba prevodioca.

čenja", većina prekida sa svim pokušajima samoozdrav-ljenja (samolečenja).

U vezi sa tim što ja sa Vama pristupam razmatranju najjačih sredstava za lečenje, koja izazivaju snažne i nagle promene u organizmu, pojava različitih kriza, kao rezultat takvih dejstava, jeste neizbežna pojava. Ali prošavši takvu krizu, vi dolazite na novi nivo izlečenja i sve se bogato isplaćuje.

Da bismo se pismeno borili sa tom pojavom, treba poznavati uzroke i fiziologiju kriza. Pismena primena tera­pija, variranje opterećenja, a najvažnije, prethodno čišćenje organizma, pomoći će vam ako ne da ih izbegnete, onda da u znatnoj meri smanjite njihovu jačinu.

Sve krize se mogu svrstati u tri velike grupe: krize čišćenja, lečenja i energetske krize. Razmotrimo ih po redo-sledu sa svim njihovim osobenostima.

KRIZE ČIŠĆENJA

Ni za koga nije tajna da mi živimo u otrovanom svetu. Veoma mnogo je zagađen vazduh. Tako se oko 60 tona prašine svakog meseca obrušava na svaku kvadratnu milju u Njujorku. Pijemo i pripremamo hranu na hlorisanoj vodi. Zemlja je zatrovana mineralnim dubrivima, povrće - pesti-cidima. Hranljivi produkti su rafinirani, snabdeveni sve­mogućim dodacima i više podsećaju na hemijski nego na prirodni proizvod. Kao rezultat toga, u svakoj ćeliji našeg organizma nagomilava se mnoštvo štetnih materija za orga­nizam. Sistemi izlučivanja organizma rade na granici svojih mogućnosti. Dodajte ovde način života sa malo kretanja, i shvatićete u kakvo se blato pretvara čovečji organizam.

37 Morska milja iznosi 1852 metra.

Kada Čovek počne da se aktivno kreće, diše, gladuje, da se prekaljuje, sve šljake (nečistoće), „nagurane" po usamlje­nim uglovima organizma, počinju da se kreću. One u obliku lavine počinju da dospevaju u krv, menjajući njene fizio­loške konstante. Samo to ujedno izaziva napade slabosti, tromosti (mlitavosti), opšte bolešljivosti i povećanje tem­perature tela. Organi za lučenje ne uspevaju da izbacuju šljake i otrove iz krvotoka. Uključuju se svi organi za lučenje: bubrezi, nosna duplja, želudačno-crevni trakt, ko­ža. Kao rezultat toga izbacuje se mutna i prljava mokraća, javljaju se bolovi u bubrezima i mokraćnom mehuru. Sto­lica postaje tečna, nastaju bolovi u stomaku. Obilno teku sline, kao od gripa. Koža se prekriva ospom, miteserima, pa i čirevima (furunkulima). To je vrlo neprijatno, a u nekim slučajevima je čak opasno i po život. Upravo iz tog razloga svi lekovi sa jakim dejstvom moraju se u početku prime-njivati u malim dozama i poželjna je njihova primena posle terapije čišćenja (naročito posle čišćenja jetre). Po pravilu, posle izbacivanja „porcije" šljake, zdravlje se naglo pobolj­šava, oseća se priliv snage. Evo kako Pol Breg opisuje svoju krizu Čišćenja:

„Jedanput kada sam gladovao 21 dan, devetnaestog dana gladovanja osetio sam jake bolove u mokraćnom me­huru, posebno neprijatne pri mokrenju. Dao sam mokraću na analizu i pokazalo se daje ona prezasićena D D T i drugim toksinima. Kada su ti otrovi izbačeni iz mene, ja sam osetio ogroman priliv snage. Beonjače mojih očiju postale su bele kao sneg, a koža je dobila prijatnu boju.

Povraćanje i toksikoze kod trudnih žena ukazuju na proces čišćenja. Jer shodno prirodnim zakonima, novi život se kvalitetno može stvarati samo u čistom organizmu. Žene sa čistim organizmom za vreme trudnoće nemaju nikakvih neprijatnosti. Ali pošto u današnje vreme celokupno stanov­ništvo, bez izuzetaka, u sebi sadrži nečistoće, to se navedene

pojave javljaju svuda i lekari su to konstatovali kao „no­rma I n o ' .

U zaključku ostaje da se razmotri pitanje: u kom vre­menskom intervalu mogu da se pojave krize čišćenja? Zbog toga što se odstranjivanje šljaka iz organizma vrši po sloje­vima i postepeno - u početku se one ispiraju iz mesta gde su zalegle, nagomilavaju se oko organa za izlučivanje i, na kraju, izbacuju se napolje - proces čišćenja je mnogo vre­menski razvučen. Zato imajte strpljenja, naročito oni koji su ranije upotrebljavali hemijske preparate. Krize čišćenja mo­gu se pojaviti tokom prvih tri do osam godina programa lečenja. Sprovodenje terapija čišćenja, strogo pridržavanje pravilnog načina ishrane, prekaljivanje, trčanje i tako dalje, znatno skraćuju te rokove. Neredovnost, neurednost u spro-vodenju mera lečenja, nepridržavanje pravila ishrane i tome slično, znatno produžavaju rokove, a u nekim slučajevima ne mogu se uopšte postići željeni rezultati. Vratimo se ponovo na poučno iskustvo Pola Brega:

„Moj organizam je bio mnogo uskisao (oksidisan), jer sam kao dete preboleo bukvalno sve dečje bolesti: za-ušnjake, male boginje, veliki kašalj; možete izgovoriti bilo koje dečje oboljenje i nećete se prevariti: ja sam ga pre­boleo. Za sve to vreme primao sam velike količine lekova pod nazivom kalomelj, koji u sebi sadrže živu.

Opora vi vši se u sanatorij umu doktora Augusta Roljea, pristupio sam svom programu redovnog gladovanja. To je trajalo PET godina. Jednom prilikom kada sam sprovodio desetodnevno gladovanje, desilo se čudo. Sedmog dana gladovanja vozio sam se u kanuu na reci. Odjednom su se pojavili strašni bolovi u želucu, tako nešto nisam nikada doživeo. Uz velike poteškoće došao sam do obale, oslo­bodio želudac, a zatim sam video da sam izbacio oko jedne trećine šolje za katu žive iz kalomelja, kojeg sam primao u detinjstvu. Taj slučaj je naglo promenio moje fizičko sta-

nje. Od toga dana ja sam, na kraju, saznao šta je to pre­krasno zdravlje. Moja životna snaga znatno je povećana kao rezultat pridržavanja programa ishrane prirodnom ži­vom hranom, gladovanja i korišćenja svih prirodnih sila, kao što su vazduh, sunce, fizičke vežbe i kupanje. Ja sam ubeden da sam za tih pet godina odstranio ostatke mnogih lekova, kojima su lečili moje dečje bolesti."'

KRIZE LEČENJA

Klize lečenja imaju nešto drugačiju prirodu, premda mnogo podsećaju na prethodne - krize čišćenja. Kada počnete sprovoditi program lečenja, postepeno ćete po­boljšavati stanje svog zdravlja. Sa porastom unutrašnje energetike organizma doći će do izjednačavanja (stabili­zacije) svih procesa. Jer oboljenja, prodrevši u organizam, narušavaju razmenu materija, energije, remete unutrašnju harmoniju skoro do ćelijskog nivoa. Narasla snaga orga­nizma uspostavljaće ritam funkcionisanja, odstranjivati ža­rišta bolesti. Zato će odjednom, neočekivano, na fonu op-šteg dobrog samoosećanja, dolaziti do pogoršanja zdravlja. To nije ispoljavanje prethodnih oboljenja, već obrnuto -njihov izlazak iz tela. Čovek može misliti da se on odavno oslobodio tih bolesti, ali u stvarnosti tragovi bolesti ostaju u organizmu, i one se sada ispoljavaju kroz komplikacije, da bi iščezle zauvek. Neke bolesti mogu nestati odmah, a ostale - nakon pet, deset i više godina.

Kriza lečenja obično ide obrnutim putem od toka obo­ljenja, samo deset puta brže. Na primer, ako ste imali pneu-

38 Odlomci uzeti iz knjige P. Brega „Čudo gladovanja", „ M l a d a gar­da" , Moskva, 1990."

39 Setite se iridodijagnostike. Na dužici očiju urezuju se sve pre-življene bolesti.

moniju, tada kriza lečenja može biti praćena temperaturom do 40°C. Ali sada to nije upala već kontraupala. U plućima se resorbuje skleroza. To može trajati od jednog do osam dana. Za to vreme, usled povećanja temperature tela, ubr­zavaju se procesi razmene, stvara se više imunih tela. Uop-šte povećana temperatura ukazuje na aktiviranje zaštitnih sila i uspešan tok procesa lečenja. Ako se temperatura skine lekovima, t ime se narušava prirodni proces lečenja, a u nizu slučajeva može nastupiti smrt. To dobro zna doktor Butejko. Povišena temperatura do 40°C je potpuno dozvoljena, a do 41°C već predstavlja opasnost. Zato veliku temperaturu gase Čestim polivanjem hladnom vodom - od pet do pet­naest puta i više dnevno. Kao rezultat toga, sve se odvija prirodno, bez komplikacija i konačno. Naravno da će se kod vas pojaviti glavobolja i bolovi u svim zglobovima i miši­ćima (naročito na mestima preloma). „ G o r e ć e " dlanovi ruku i stopala nogu, obilno će teći znoj, suze, sluz (šlajm) i sline. Doći će do velikog opadanja snage, jer se sva energija gubi na izbacivanje bolesti.

U zavisnosti od vrste bolesti, ispoljavaće se i vlastita simptomatika krize lečenja. Kod astmatičara se u početku izbacuje crna sluz (šlajm), zatim žuta i, na kraju, u vidu pene, koja ukazuje na definitivni izlazak bolesti i čišćenje pluća. Kod oboljenja želudačno-crevnog trakta i jetre po­činje sa povraćanjem, koje može da traje do šest časova. Masa koja se povraća može, takođe, da bude u vidu crnih dronjaka. Češće su potrebe za mokrenjem. Mokraća popri­ma boju crepa, zelenkastu, sa neprijatnim mirisom. Izlučuje se lepljiva, gusta sluz sa neprijatnim mirisom. Stolica je češća, počinje proliv. Takođe može izlaziti crn kao katran ekskrement. Izbacivanje crnih materija ukazuje na to d a j e organizam otrgnuo patogene uzročnike. Može doći i do ispljuvavanja sluzi (šlajma) sa krvlju ili da krv poteče iz nosa. Takve pojave mogu da se ispoljavaju dan, dva, tri,

nedelju dana. Sve je to kriza lečenja, sve je to burni izlazak bolesti. To treba znati, pozdraviti, trpeti. Kod ljudi koji su lakše oboleli do takvih snažnih pojava ne mora uopšte da dode. Kod srednje obolelih sve reakcije su ublažene: oznoje se, zaboli ih glava, mišići, piotera ih, mokraća se odjednom zamuti i to je sve. Ali što je bolest teža, time će reakcije lečenja biti izraženije. Ni u kom slučaju ne odustajte na pola puta, dovedite stvar do kraja - likvidirajte bolest.

Kada preživite te krize, uverićete se da je prirodno izlečenje - najbolja stvar. Vi ćete biti tvorac vlastitog zdrav­lja, verujte u svoju snagu, um. Druga sredstva, ma kako ona bila dobra, učiniće vas pasivnim saučesnikom, neznalicom. Vaši lični napori u borbi sa bolešću obogatiće Vas isku­stvom, duševno će Vas prekaliti. Lečenje hemijskim prepa­ratima, kod ekstraseansista i druge slične seanse učiniće Vas zavisnim od ljudi, bezvoljnim i praznim.

E N E R G E T S K E KRIZE

U energetske krize može se svrstati niz specifičnih pojava koje nastaju u organizmu pri dostizanju određenog nivoa uvežbanosti.

U te pojave u prvom redu spadaju „sevanja", kao od udara električne struje, i spontani pokreti u vidu malih, pojedinačnih trzaja, koji se razlikuju po snazi, i velikih složenih trzaja, usled kojih čovek može da se grčevito bije, trči, skače, plače, da se smeje, da divlje skače itd.

Uzrok te pojave je ipak dosta prost. Kao rezultat redov­nih vežbi naglo se povećava energija koja cirkuliše po kanalima. U tim delovima organizma gde postoji žarište bolesti kanali su, po pravilu, neprohodni ili teško prohodni. Povećani „prilivni talas" energije udara na mesto takvog

začepljenja (to jest žarište bolesti), što dovodi do pojave spontanih pokreta - trzaja, konvulzija, skokova, smeha i tako dalje. Kao rezultat toga kanali postaju prohodni, do čega ne dolazi odjedanput, i bolest se isteruje.

Kada se takav proboj dešava u glavi (često za vreme gladovanja, disanja itd.), u tom momentu čovek oseća ,,se-vanje'1 u glavi, kao pražnjenje munje.

Kada su energetski kanali začepljeni ispod pojasa (o čemu govore artritisi, oduzetost donjih udova itd.), udar energije u čepove ispoljava se u vidu spontanog hodanja na petama ili prstima nogu, trčanja, skokova. Ako su začepljeni gornji kanali (vrat, trup), tada čovek vrti glavom, radi otklo­ne, pokreće ramena i čini niz drugih pokreta.

Neki ljudi plaču. Uzrok toga je što u jetri postoj i zastoj -začepljenje kanala jetre. To isto se uočava i kod obolelih od hepatitisa, posle nastupa gneva koji je prouzrokovao ener­getski poremećaj funkcije jetre. U momentu prolaska ener­gije kroz to začepljenje, spontano dolazi do plača.

Dešava se da se drugi ljudi smeju. Radost i smeh -ispoljavanje srčanih osećaja, koji ukazuju na to da su razli­čite vrste energije konačno počele slobodno da cirkulišu (na primer, probavna, zaštitna itd.) i da su međusobno izregu-lisani. To je spoljašnji simptom resorpcije začepljenja, ne­stajanja bolesti i nastupanja dugoočekivanog zdravlja.

Ranije je bilo govora o telu misli (hologramu hronalnog polja organizma), na kojeg u prvom redu najjače utiču nega­tivno psihičko raspoloženje i snažne emocije. U drevnom kineskom traktatu (raspravi) „Prosta pitanja" tim povo­dom se govori sledeće: „Gnev — energija se povećava, ra­dost - energija slabi, tuga - energija se uništava, preplaše-nost - energija se otpušta, strah - energija se meša (pravi zbrku), razmišljanje-energija se koncentriše." Izražavajući

se drugim recima, prevelike emocije menjaju regularnost podizanja i slabljenja energije, izobličavaju hologram orga­nizma, što remeti rad unutrašnjih organa.

Javljanje sličnih pojava tipa plača, smeha ukazuje na to d a j e otpočelo izlečenje energetskog tela i tela misli.

Neki ljudi žele da gledaju u Mesec, a drugi u Sunce ili vatru. Kada u organizmu postoji nedostatak j inske — stvara­lačke energije, koja vodi ka nagomilavanju rezervi, čovek instinktivno gleda u Mesec. Kada postoji nedostatak ja/ig-ske- aktivne energije, koja daje toplotu i aktivira sve proce­se u organizmu, čovek voli da gleda u Sunce ili vatru. To nije ništa drugo nego intuitivno samopothranjivanje, koje još jednom potvrđuje povezanost čoveka sa prirodom. Drevni mudraci su veoma davno uočili sposobnost čoveka da uzima i zrači energiju očima. Savremena istraživanja samo su potvrdila tu činjenicu.

Energetskih kriza, kao i prethodnih, ne treba se bojati. Upravo suprotno - pozdravite ih: to su putokazi Vašeg vlastitog samoozdravljenja. Ali da biste izbegli traume, kontrolišite spontane pokrete kada su oni suviše snažni. Nasilno ih ne prekidajte i ne izazivajte ih veštački.

Iz sadržaja ove glave proizilazi Treći zakon lečenja: Pri pojavi kriza čišćenja, lečenja i energetskih kriza ne treba paničiti, već ih nepokolebljivo savlađivati. Kod svakog čoveka one će se ispoljavati strogo individualno, u zavisnosti od konstitucije, uzrasta, težine oboljenja i niza drugih uzroka. Savladavši ih, Vi ćete spoznati savršeno nove, neviđene granice zdravlja i stvaralaštva.

BIO ENERGIJA Č O V E K A - T A J N A IZA „ S E D A M

BRAVA"

Treba da postoji tajna, ali treba da ne­stane tajanstvenost, ona ljude šokira, tenden­cioznog može odgurnuti.

Zato se kaže: jednostavnost, otvorenost i dostupnost su - tvoja deviza (lozinka).

Valentin Sidorov

Izučio sam mnogo literature o razvoju i povećanju bio-energije, i nisam zadovoljan. U svim uputstvima bio je prisutan elemenat tajanstvenosti (misterioznosti), u mno­gima se odmah počinjalo od čakri (borbeno oružje u obliku diska sa oštrim krajevima). S t o j e glavno, nije bilo redo-sleda, dostupnosti i postupnosti procesa stvaranja, upijanja, skladištenja i upotrebe energije. Shvativši taj ključni prob­lem, mi ćemo, u zavisnosti od uslova i okolnosti, samo­stalno popunjavati svoje rezerve energije, ali se nećemo bez razmišljanja pridržavati različitih metoda.

Kada sam sebi razjasnio suštinu tog problema, shvatio njenu prvenstvenu ulogu, tada sam na radikalan način (iz korena) razmotrio svoj način života i počeo sam da upra-žnjavam jednostavne ali efikasne vežbe i terapije za pri­kupljanje energije. Efekat se ubrzo pokazao i prevazišao je naj srne 1 ij a oček i va nj a.

A sada pristupačno, naučno i detaljno o bioenergiji čovečjeg organizma.

41 Primedba prevodioca. 42 Isto.

E N E R G E T S K O TELO ČOVEKA

(sastav, oblik, grada i funkcije)

Energetsko telo čoveka (slika 3) sastoji se iz plazme, to jest pozitivno i negativno nabijenih čestica. Po obliku ono podseća na jaje, koje obavija čoveka i ima oštre granice sa okolnim prostorom. U zavisnosti od kompaktnosti plazme, te granice se mogu videti i osetiti. Zamislite čoveka u šupljini oblika jajeta, koja je popunjena parom. Eto takvo okruženje sa plazmom je kod Čoveka.

Plazma se unutar tog prostora nalazi u pokretu - od površine kože prema spoljašnjem omotaču (ljusci) jajeta i obrnuto. U samom organizmu kretanje plazme regulisano je

na određeni način. Tako se na površini kože nalazi sloj debljine 1-2 milimetra sa izrazito kompaktnom plazmom, koja u vidu malih buktinja izbija iz pora kože i štiti telo čoveka. Kineska medicina naziva tu vrstu cirkulišuće plaz­me zaštitnom energijom (vej-ci), koja se kreće van kanala i sudova po površini tela i pod kožom, štiteći organizam od štetne energije (se-ci).

Unutar organizma kroz posebne kanale koji spajaju sve važnije organe cirkuliše druga vrsta plazme koja se stvara iz vazduha, vode i hrane i nosi naziv osnovna (glavna) ener­gija (czutt-ci). U zavisnosti od „priliva" ili „odl iva" ener­gije, u kanalu odgovarajućeg organa ispoljava se njegova maksimalna aktivnost ili period mirovanja. Postoji niz dru­gih cirkulacija energije u telu, ali nama su za sada dovoljne te dve - zaštitna i osnovna.

Svi energetski kanali, prema gledištima drevnih mudra­ca, spajaju se u organizmu u zajednički čvor - koren, koji se nalazi oko pupka, između bubrega.

Akupunkturne tačke na koži (oko 360 kanalnih i oko 280 vankanalnih) predstavljaju ulazna vrata za čestice plazme, ali uglavnom elektrona. Određena međusobna veza akupunkturnih tačaka i povezanost sa unutrašnjim organom stvara energetski kanal. Svojstva tog kanala su: kada kroz akupunkturnu tačku u njega dospeva elektron, on se u njemu ubrzava do supersvetlosnih brzina. Kao rezultat toga stvara se EMS (elektromotorna sila) i povećava se kinetička ener­gija elektrona, što aktivira sve hemijske reakcije u orga­nizmu. Pri tome ubrzavajuće električno polje u kanalu stvara sam prenosni elektron. Kanal na taj način predstavlja ne samo prosti provodnik elektrona, već superprovodnik -akcelerator (ubrzavač) elektrona, u kojem se još uočava i efekat supertečnosti (superfluktuacije). Drugim recima,

43 Informacija je uzeta iz knjige „Bioelektrostimulaci ja u reflek-soterapiji", Odesa, 1988.

kroz energetski kanal se prenose sa sve većom brzinom kako elektroni, tako i materije sa površine kože u dubinu organizma. Zato uzet u celini akupunkturni sistem u orga­nizmu izvršava ulogu elektronske pumpe, „pretakajući" elektrone (i snabdevajući ih u potpunosti kinetičkom ener­gijom) od akupunktumih tačaka do mesta „upotrebe" -unutrašnjih organa.

Razmotrimo kakvu ulogu u organizmu imaju elektroni. Pokazuje se da imaju glavnu ulogu. Sinteza univerzalnog prenosnika energije u organizmu ATF (adenozintrifosforne kiseline) moguća je samo kada se do mesta sinteze dovode nosioci naboja, to jest elektroni. Oni prenose kinetičku ener­giju, koju su stekli za vreme ubrzanja u kanalu. I na račun energije koju je preneo elektron nastaju različite hemijske reakcije. Kako su pokazali naučni eksperimenti, velike br­zine fermentacione katalize (to jest odvijanja hemijskih reakcija) ne mogu se realizovati bez učešća brzih elektrona. Odvijanje svih, bez izuzetaka, oksidaciono-regenerativ-ii i li procesa u organizmu zavisi od količine slobodnih elektrona i stepena njihovog ubrzanja u akupunktu-rnom sistemu, što i određuje opštu energetiku organi­zma. Sama probava hrane - rastvaranje hranljivih materija na sastavne delove, transport i njihova naknadna upotreba u organizmu - direktno zavisi od prisustva brzih elektrona u organizmu.

Eto, ovde se razotkriva najveća tajna izlečenja: aku­punkturni sistem organizma je glavni snabdevač energije. Uopšte, u prirodi su superprovodnici, u kojima dolazi do ubrzanja elektrona, primami tj. glavni izvori energije. Odav­de se razjašnjava i sledeća ta jna-glavni nosioci energije koja cirkuliše u organizmu su elektroni.

Pokretačka snaga nastajanja, punjenja, prenosa i pre-raspodele većeg dela energije u organizmu jesu ubrzani elektroni - električna polja. Električnim poljima se m o ž e

upravljati pomoću vlastite svesti. Misao - to je polje. U zavisnosti od emocionalnog raspoloženja mi možemo elek­trično polje koncentrisati (stabilizirati), rasejavati, preme-štati u bilo kom pravcu.

Ishrani kroz usta daje se skromna uloga - da blago­vremeno zamenjuje dotrajalo, odrađeno tkivo: belančevine, fermente i „armaturu" - tetive, vezivno tkivo i kosti, na koje se sve pričvršćuje. Dopunski, posredstvom ukusa hrane, može se vršiti korekcija energetike organa, izjednačavati funkcije doša i njihove proporcije radi boljeg p o d e š a v a n j a prema godišnjem dobu po p a r a m e t r i m a - zagrevanje ili hlađenje, vlaženje ili sušenje organizma.

O S O B I N E P L A Z M E

Veći deo metoda prikupljanja energije zasnovan je na uticaju različitih faktora na energetsko telo, što kao rezultat stvara energiju. Pošto se ono sastoji iz plazme, poznavanje njenih osobina pomoćiče nam da razotkrijemo mehanizam prikupijanja energije.

Kao što je ranije naglašeno, plazma okružuje čoveka slično ljusci od jajeta. To plazmeno jaje ima svoje magnetno polje, čija se osovina poklapa sa električnom osovinom srca. Ta električna osovina probada čovečji organizam slično streli u gornjem delu lopatice i izlazi oko slezine (slika 4).

Prema tome, plazma - to je smesa električno nabijenih čestica, kod kojih je puni naboj čestica negativnog znaka (elektrona) jednak punom pozitivnom naboju. U celini, plazma je električni neutralni sistem koji dobro provodi električnu struju. Obični plamen predstavlja plazmu, električno punjenje (naboj) - takođe oblik plazme, ali oni su mnogo kompaktniji od plazme našeg tela.

Iz fizike znamo da ako je gustina (kompaktnost) čestica u plazmi veća, tada sebi možemo pravilnije predstaviti plaz­mu kao kompaktnu sredinu, sličnu tečnosti. Ali ta „tečnost" je neobična: ona je izvanredan provodnik električne struje. Na nju snažno utiče magnetno polje. Uz to, ona ima svoje magnetno polje, a takođe dobro provodi toplotu.

Sada možemo razmatrati različite pojave koje se deša­vaju u plazmi pri uticaju spoljašnjih faktora na nju: toplote, električne struje, magnetnog polja i niza drugih. Slične pojave se uočavaju i u plazmi čovečjeg tela.

Temperaturni uticaj na plazmu (slika 5). Ako se u plazmi javlja razlika u temperaturi, tada se u njoj stvaraju bujice toplote koje se prenose iz dela sa višom u deo sa nižom temperaturom. Pri tome dolazi do konvekcionog kretanja (strujanja) čestica. Ali kretanje električnih punjenja (naboja) jeste električna struja. Shodno tome, pod uticajem

Slika 5 - Primer temperaturnog uticaju na plazmeno telo čoveka:

a) radi preglednosti telo čoveka sa „ z a m r z n u t i m " p l a z m e n i m u njemu telom pr ikazano je u vidu lopte;

b) brzo hlađenje - polivanjem hladnom vodom; ohlađeni sloj plaz­me odlazi u dubinu tela; to je prvi talas termoelektr ične struje;

c )odmah posle polivanja tela vodom, topla p lazma iz dubine tela zauzima mesto ohlađene p lazme; to je drugi lalas termoelektr ične struje, koji zagreva kožu, a s kože se podiže para;

d) us led pojave konvekcionog kretanja u p l a z m e n o m telu o n o se dopunjava; dolazi do hiperpolarizacije ćelijskih membrana, pobol jšava se biosinteza i bioenergetika.

temperaturne razlike u plazmi se stvara električna struja, koja se naziva termoelektričuom strujom.

Uticaj magnetnog polja na plazmu. Pri kretanju plaz­me u odnosu na magnetno polje (na primer Zemlje) ili obrnuto, u plazmi treba da nastanu EMS indukcije.

Kada plazma ima svoje magnetno polje, tada kažu d a j e ono „zamrznuto" u plazmi. Upravo takvo magnetno polje ima čovek. Pri tome se to polje premešta zajedno sa plaz­m o m i može sadejstvovati sa magnetnim poljima okoline, a takođe sa bujicama naboja koje se kreću od površine Zemlje prema jonosferi i obrnuto.

Sadejstvo magnetnog polja sa plazmom moguće je i na drugi način. Tako, u zapremini plazme linije magnetnog polja (linije indukcije) raspoređene su na određenom rasto-

janju jedna od druge. Pri tome, ako se „točnost" (plazma) širi, magnetno polje slabi, jer se rastojanje između linija indukcije povećava. Ako se skuplja - linije indukcije se skupljaju (zgušnjavaju) i magnetno polje se pojačava. Skup­ljanje i širenje plazme sa „zamrznutim magnetnim poljem prouzrokuje razne efekte. Tako, pri skupljanju plazme, magnetni tok ostaje konstantan, ali njegova indukcija se povećava proporcionalno u odnosu na skupljanje, što prouz­rokuje pojavu veoma snažnog magnetnog polja. Pri širenju plazme, magnetno polje se, takođe, širi - smanjuje se njego­va indukcija, što dovodi do smanjenja energije magnetnog polja „zamrznutog' u plazmi. Ali pošto se maksimalna energija plazme i magnetnog polja u njoj ne menjaju, tada se povećava energija plazme - ona se zagreva.

Plazma se zagreva i pri difuziji suprotnih polja. Ako je smer magnetnog polja van plazme suprotan smeru magnet­nog polja „zamrznutog' 1 u plazmi, zajednička difuzija dovo­di do toga da se polja međusobno poništavaju. To ima kao posledicu smanjenje napona magnetnog polja i povećanje energije plazme.

Uticaj zvučnih talasa na plazmu. Za plazmu (u odno­su na gas) karakteristične su plazmene oscilacije. Njih još nazivaju elektrostatičkim. Na primer, kao rezultat oscila­cija, negativni naboj je izbačen iz položaja u kome su električna polja svih čestica međusobno kompenzirana. Ta­da se javlja jako magnetno polje, koje teži da uspostavi narušenu ravnotežu. Vraćajući se u položaj ravnoteže, naboj (punjenje) po inerciji „protrčava" ravnotežu, što ponovo dovodi do pojave jakog električnog polja. Rasprostiranje oscilacija u plazmi dovodi do stvaranja plazmenih talasa, koji su (kao i zvučni) longitudinalni (uzdužni). Uglavnom osciliraju elektroni, što izaziva visokofrekventne oscilacije. Oscilacije jona izazivaju niskofrekventne oscilacije. Kao rezultat toga energija oscilacija postepeno prelazi u toplotu.

Udarni talasi u plazmi. Procesi koji dovode do stva­ranja udarnog talasa odvijaju se skokovito. Ako se u plazmi na bilo kojoj površini ili zapremini pojavi skok kompakt­nosti (udar), tada se na toj površini, zapremini pojavljuju skokovi svih drugih veličina (konstanti) - pritiska, brzine i temperature. Kompaktnost je maksimalna kada je brzina plazme jednaka „lokalnoj" brzini zvuka (brzina zvuka unu­tar određenog tela). Rasprostiranje udarnog talasa u plazmi propraćeno je izdvajanjem veće količine toplote. U plazmi sa magnetnim poljem moguća je pojava magnetno-hidro-dinamičkih udarnih talasa. Između ostalog, ovde je još pri­sutan i magnetni pritisak. Sve to doprinosi veoma jakom zagrevanju plazme (našeg tela).

Zračenje i apsorbovanje plazme. Svako telo više ap-sorbuje (upija) zračenje što mu je veća sposobnost zračenja te iste frekvencije. U plazmi elektroni vrše toplotnu kre­tanje. Energiju svetlosti, koju su plazma apsorbovala, elek­troni primaju u toplotnom opsegu. Elektroni u plazmi su sposobni da to zračenje ponovo zrače, ali u drugom smeru. S t o j e veća gustina i koncentracija plazme oko organizma, t ime veću količinu energije toplotnog zračenja ona može apsorbovati i manje zračiti napolje. I obrnuto - što je manji i sa manjim punjenjem (nabojem) plazmeni prostor koji okružuje čoveka, time se manja količina toplote apsorbuje, a to što se apsorbuje ne zadržava se i ponovo se zrači napolje.

KARAKTERISTIKE UZIMANJA, PRENOSA I RASPODELE ENERGIJE U O R G A N I Z M U

U prethodnom poglavlju smo šematski razradili ener­getsko telo i detaljnije njegov spoljašnji, plazmeni deo -sferu u obliku jajeta. Sada nam predstoji da razotkrijemo niz interesantnih karakteristika vezanih za apsorbovanje ener-

gije preko kože, njeno prenošenje kroz kanal i raspodelu u organizmu.

Apsorbovanje energije preko kože. Merenje električnog otpora rožnatog sloja epiderma (gornjeg sloja kože) pokazalo je neverovatne ve l ič ine-od nekoliko milijardi oma do neko­liko stotina milijardi oma na svaki kvadratni centimetar rožnatog sloja epiderma. Zbog toga se oko tela čoveka stvara snažno statičko polje. Njegov izvor je - triboelektrični naboj (od grčke reči tribo — trenje), koji nastaje usled trenja i nagomilava se na koži u rožnatom sloju epiderma u debljini od 2 do 3 desetine mikrona. U zavisnosti od otpora kože, taj naboj polako, približno za deset sekundi do petnaest minuta, prodire u dubinu tela.

Promena električnog otpora rožnatog sloja epiderma povezana je u prvom redu sa difuzijom (razlivanjem) vode direktno kroz kožu (a ne kroz znojne žlezde) u procesu neosetne regulacije temperature tela. Što je intenzivnije isparavanje vlage kroz rožnati sloj epiderma, tim brže naboj prodire unutar organizma, a pri tome se smanjuje napon električnog polja.

To je jedan način apsorpcije energije preko kože. Drugi se vrši preko receptora kože i akupunkturnih tačaka.

Na koži Čoveka postoji bezbroj receptora. Oni se nalaze i na mestima razmeštaja akupunkturnih tačaka. Receptori -to su visokomolekularne belančevine određene grade, koje su sposobne da primaju, transformišu i prenose informaciju i energiju od spoljašnjeg pobudivača u akupunkturni sistem. U drevnoj Kini tako su ih i nazivali - „predajnicima' 1. Ali ti ^ r e d ^ n i c r mogu na razne načine, u zavisnosti od uslova, prenositi (predavati) slobodne elektrone sa površine kože u akupunkturni sistem. Receptori kože dobro prenose elek­trone kada je koža elastična, vlažna i topla. Prvu, voda

44 Pr imedba prevodioca.

80

Slika 6 - Šanci stvaranja akupunhturnog kanala: l . akupunkturna tačka koja dostavlja s lobodne elektrone sa površ ine k o ž e u kanal; 2. akupunkturni kanal u k o m e dolazi do cirkulacije elek­trona, usled čega se povećava njihova kinetička energija; 3. potrošač s lobodnih elektrona - ćelija organizma, gde se direktno troši kinetička energija nagomilana u elektronima kao rezultat cirkulacije, za odvijanje bioloških reakcija.

stvara najpovoljnije uslove za cirkulisanje elektrona i, kao s to je navedeno u prvom slučaju, bolje potpomaže skidanje naboja sa površine kože. Drugo, gde nema vlage, tamo je nemoguće prenošenje i ubrzanje elektrona. Treće, toplotna energija potpomaže kvalitetnije skidanje slobodnih elektro­na sa receptora. Otuda se izvanredni uslovi za prenošenje slobodnih elektrona sa receptora kože (a takođe uopšte naboja sa kože) u akupunkturne kanale (slika 6) stvaraju pri ovlaš vlažnoj od znoja " i toploj koži, to jest posle manjeg fizičkog opterećenja. Receptori još bolje prenose slobodne elektrone pri specijalnoj (posebnoj) stimulaciji: masaži, ja­kom toplotnom ili hladnom nadražaju, stavljanju aplikatora (igle moraju biti od metala), uticaju različitih trljanja, ma­zanja i tome slično.

Slobodni elektroni se najbolje apsorbuju u: nosnoj dup­lji, plućima, usnoj duplji (naročito jezikom), anusu, očima i spoljašnjim polnim organima - to jest u delovima orga­nizma koji su prirodno vlažni i sadrže najveću količinu

45 Znoj - to je rastvor soli, koja stvara mnoštvo mikroskopskih kontakata i, na taj način, predstavlja odličan ubrzivač (akcelerator, M Š ) .

46 Metalne igle su „ d o n a t o r i " s lobodnih elektrona.

8l

receptom. Slobodne elektrone dobro apsorbuje koža lica, glave, vrata, a takođe se dobro apsorbuju na mestima pre-laza jednih kanala u druge - na šakama i stopalima (od vrhova prstiju ruku do lakata i od vrhova prstiju nogu do kolena).

Slaba apsorpcija i prenos slobodnih elektrona pomoću receptora kože (i uopšte kože) uočava se kod hladne, suve kože i kada su receptori „blokirani" šljakama (nečistoćama) organizma. Posmatrajući kožu čoveka može se rasuđivati o njegovom zdravlju. U drevnosti su se uveliko prime-njivala raznovrstna sredstva i terapije da bi se koža odr­žavala u čistom, vlažnom i elastičnom stanju. Uzgred reče­no, to pokazuje zašto lica sa konstitucijom vetra (kod njih je suva i hladna koža) žive manje nego lica sa konstitucijom .v///Z/(kod kojih je koža vlažna i elastična).

Prvi zaključak - Vodite računa o svojoj koži i sluzo-kožama. Održavajte kožu Čistom, elastičnom i toplom, a sluzokožu Čuvajte od sluzi i sušenja.

Prenos i ubrzanje elektrona u kanalu. A. Cerenkov, I. E. Tamni i I. M. Frank su dobili 1958. godine Nobelovu nagradu za otkriće i objašnjenje svetlucanja tečnih rastvora pod uticajem gama-zraka. Detaljno izučavanje tog svet­lucanja pokazalo je da je usmereno svetlucanje (svetlost) prouzrokovano elektronima, koji se u rastvoru kreću super-svetlosnom brzinom.

Voda, vodeni rastvori, kompozicioni sistemi (krv, lim-fa, međućelijska tečnost, mokraća^ pokazali su se u naj­većem stepenu srodnim elektronu.

47 Nečista koža menja svoje osobine elektroprovodljivosti i umes to akt ivnog uzimanja ona j ednos tavno rasejava energiju.

48 Akupunkturni kanal, takode, svetli i neki senzori to vide. 49 Pod „ s r o d s t v o m " se u datom kontekstu podrazumeva postojanje

najpovoljnijih uslova za kretanje i ubrzanje elektrona.

Otkriće elektrona krajem XIX veka pokazalo je njihovu odlučujuću ulogu u stvaranju struje, elektriciteta, u oksi-daciono-regenerativnim procesima.

I, na kraju, opšteusvojeno shvatanje da u hemijskim izvorima struje dolazi do pretvaranja hemijske energije u električnu (u stvari je obrnuto) veoma je pogrešno. Upravo ti stavovi su zastupljeni u osnovi objašnjenja prenosa i ubrzanja elektrona u kanalu i njihovog učešća u biološkim reakcijama.

Prenos i ubrzanje elektrona u kanalu nastaju pod dej-stvom kulonovih sila. Tako se pokretni elektron pod uti­cajem tih sila privlači ka pozitivnonabijenom jonu. Po ste­penu približavanja jonu, brzina, a shodno tome i kinetička energija elektrona rastu. Kao rezultat toga, on proleće pored jona, dospeva u polje dejstva kulonskih sila drugog jona — „navlači ga prema sebi, proleće i pored njega i tako se kreće dalje. Na taj način elektron se konstantno i ubrzano kreće od jednog pozitivnonabijenog jona do drugog, u električnom polju koje ubrzava. Prema tome, glavni fizički faktor koji podstiČe prenos i ubrzanje elektrona na površini i unutar tvrdih i tečnih tela jesu električni kontakti, stvoreni od raznovrsnih mikroskopskih naboja - punjenja (slika 7).

Lanac mikroskopskih električnih kontakata (na primer jona raspoređenih sa obe strane membrane ćelije, tkiva) biće primami kanal kroz koji se prenose i ubrzavaju elektroni. Takvi kanalčići spajajući se međusobno u čovečjem telu, stvaraju specifične puteve, kanale koji povezuju kožu sa unutrašnjim organima. Takvi kanali mogu biti krvni i limfni sudovi, nervni snopovi i vlakna i Čak tetive (postoje speci­jalni tetivno-mišićni kanali). Prirodno, svaki od nabrojanih kanala ima svoju propusnu sposobnost elektrona, koja zavi­si od niza faktora:

- od kinetičke energije elektrona; - slobode premeštanja naboja koji stvaraju električne

kontakte za električnu pro vodljivost; - uzajamnog razmeštaja istoimenih i raznoimenih na­

boja električnih kontakata elektroprovodnika; rastojanja iz­među njih;

- dimenzije i veličina raznoimenih naboja koji stvaraju električne kontakte elektroprovodnika;

- energije srodnosti pozitivnih naboja električnih kon­takata elektroprovodnika sa elektronom.

To je strogo naučna formulacija. Objasnimo je jedno­stavnije sa pozicija fiziologije.

Elektroni moraju imati takvu minimalnu energiju koja bi im omogućila izlazak iz ravnotežnog stanja u kome ih „drže" kulonove sile. Plazmena sfera u obliku jajeta upravo i daje elektronima dopunsku energiju na račun različitih dejstava ispoljenih na njoj (vidi poglavlje Osobine plaz­me).

Elektroni treba da se slobodno premeštaju od jednog do drugog električnog kontakta. Sto je čistiji prostor između mikroskopskih kontakata - tim je bolje.

Rastojanje i međusobni raspored mikroskopskih kon­takata (pozitivnih i negativnih jona) treba da budu strogo regulisani i optimalni - da omogućavaju najbolje ispolja-

vanje efekta prenosa i ubrzanja elektrona. Ako je rastojanje između mikroskopskih kontakata veće ili manje i ako su oni haotično raspoređeni (slika 9), tada je efekat prenosa i ubrzanja elektrona krajnje otežan, a u nekim slučajevima potpuno nemoguć. To isto se odnosi i na veličinu i dimen­zije naboja u samom električnom kontaktu. Ako je naboj mali, on jednostavno ne može zaoscilirati elektron, a ako je suviše veliki - tada ga neće otpustiti od sebe.

Voda koja je strukturirana i predstavlja tečni kristal ima najbolje osobine. Na račun tečnokristalne strukture j on i su razmešteni na optimalnom nastojanju jedan od drugoga, a usled naboja molekula vode, međusobni razmeštaj jona i njihova orijentacija su najpovoljniji za ispoljavanje efekta superprovodljivosti (slike 8 i 9). Veličina naboja molekula vode i jona soli u plazmi krvi čini je jednim od najboljih prirodnih superprovodnika.

Ta ista svojstva ima i morska voda, u kojoj je odnos mikroelemenata skoro isti kao u plazmi krvi.

50 U o d n o s u na to m n o g o je j a č e dejstvo mokraće. U njoj se sadrži nekoliko puta više jona soli, usled čega je ona sama po sebi lumi-niscentna (svetlucava).

Drugi zaključak - Vodite računa o tečnim sredinama organizma. Svim silama održavajte njihovu tečno-kristalnu strukturu, čistoću, odnos soli i organskih materija u njima.

Raspodela energije u organizmu. Priroda je odavno izabrala strogo određene tipove mikroskopskih električnih kontakata. Njihovi nosioci u organizmu su membrane, ćeli­je, nervni snopovi i vlakna, krvni sudovi, a takode tečne sredine organizma zasićene jonima. Sve te tvorevine sadrže lance električnih kontakata. Takvi lanci, spajajući se, stva­raju jače lance, a oni, sa svoje strane, objedinjujući se, stvaraj u jak akupunkturni kanal, koji izlazi na površinu kože i završava se akupunkturnim tačkama.

Ako se uporedi akupunkturni kanal sa drvetom, tada su korenja tog „drveta"- nkupunkturne tačke, koje hvataju slobodne elektrone. „Stablo" predstavlja sam kanal, u ko­j e m dolazi do cirkulacije elektrona, kao rezultat čega oni dobijaju dopunsku kinetičku energiju. „ G r a n e " koje polaze od stabla jesu veliki lanci električnih kontakata, koji ulaze u organ. Tanke „grančice" na Čijim krajevima su „listovi" jesu pojedinačni lanci električnih kontakata preko kojih se do­stavljaju „snažni" elektroni do mesta u ćeliji gde se odvija oksidaciono-regenerativna reakcija. Tu elektroni predaju svoju snagu, to jest kinetičku energiju, koja aktivira reak­ciju.

Da bi se reakcija odvijala stabilno, u jednom tempu, potreban je neprekidan dotok „snažnih" elektrona. Koordi­naciju tog procesa vrši sam akupunkturni sistem na račun svojih superprovodljivih osobina. Elektroni se praktično trenutno raspoređuju na mesta i organe gde su potrebni u datom momentu, to jest mesta gde se burno odvijaju hemij-ske reakcije.

Mi smo razmotrili varijantu raspodele energije kada se organizam nalazi u stanju mirovanja. Za vreme intenzivne aktivnosti, akupunkturni sistem „isključuje" niz organa i

drugostepenih funkcija sa jedinim ciljem -koncentrisat i svu energiju samo na organ ili grupu organa koji rade u povi­šenom režimu. Na primer, za vreme brzog trčanja, u potpu­nosti se zaustavlja probava hrane; pri usiljenom umnom radu, uočava se relativno mirovanje mišića; posle zasićenja je lom, kada organizam usmerava svu energiju na probavu hrane, javlja se potreba za snom.

Treći zaključak: a) Svakodnevno se pothranjujte slo­bodnim elektronima i aktivirajte akupunkturni sistem, b) Nikada ne radite odjednom dva posla različita po karakteru - jesti u pokretu itd. To pogoršava njihov kvalitet i efi­kasnost. Sve poslove radite po redosledu, stoje lakše, bolje i prijatnije za ceo organizam.

KARAKTERISTIKE VEZANE ZA ENERGIJU

O R G A N I Z M A

Odmah ću se ograditi: iako ovo poglavlje po svojoj unikatnoj informativnosti, pristupu izlaganja materijala, ne­ma analogija kako u popularnoj, tako i u specijalističkoj literaturi, prema tematici lečenja organizma energija pred­stavlja samo prvi stepen. Detaljnija objašnjenja i pove­zivanje energije organizma sa okolnim svetom (Kosmo-som) biće obrađeni u drugom radu. U ovom poglavlju biće razmotreno to što nam obavezno treba upravo na određenim etapama energetskog treninga za jačanje zdravlja i što nam može pomoći da razrešimo sporna pitanja.

Uloga srca u energetici. Pored funkcije kompresije krvi, srce izvršava još dve energetske funkcije.

I .Pothranjivanje energijom. Srčani mišić pri svojim kontrakcijama naizmenično dejstvuje na niz receptora (u aorti, većim krvnim sudovima) - centara razmene elektrona.

Takvim dejslvom sc skidaju elektroni sa receptora i preba­cuju u superprovodnc kanale, to jest u akupunkturni sistem. O prisustvu te pojave govori elektrokardiogram.

l.Raspodekt energije. Ova funkcija prirodno proističe iz prethodne. Tako se energija dobijena pri svakoj srčanoj kontrakciji na račun osobina akupunkturnog sistema tre­nutno raspodeljuje na mesta gde se najviše upotrebljava.

Uloga r e c e p t o r a , r a z m e š t e n i h u n u t a r o r g a n i z m a , u energetici . O ulozi kožnih receptora u pothranjivanju ener­gijom rečeno je sasvim dovoljno, ali njih ima veoma mnogo u organizmu. Jedna vrsta receptora nam signalizira o zauze­tom stavu tela, druga vrsta signalizira kako i sa kakvom snagom se vrši kretanje tela i njegovih pojedinih organa. Postoje receptori koji pokazuju prisustvo kiseonika u krvi, koncentraciju šećera i mnogi drugi. U momentu opterećenja organizma (jako muskulaturno naprezanje, nedostatak vaz­duha i tome slično) oni se pobuđuju i sa maksimalnom snagom počinju da dostavljaju elektrone u akupunkturni sistem. Od tako snažnog dejstva i lavine elektrona koji đospevaju u kanale organizam bukvalno „kipi" od izobilja energije.

Ci rkulac i ja energije u o r g a n i z m u . Energija u orga­nizmu nikada ne stoji na mestu, ona stalno cirkuliše (to jest elektroni se neprekidno kreću po kanalima). Tako ona u toku 24 časa „obilazi" 50 puta svih 12 kanala. Dužina trajanja jednog ciklusa (obilaska) je 28 minuta i 48 sekundi. Kroz jedan kanal, za vreme jednog ciklusa, ona prođe za dve minute i 24 sekunde. Na taj način, u toku 24 časa energija prolazi kroz svaki kanal oko 600 puta. Odavde proizilazi najvažniji zaključak: da bi energetika kvalitetno, harmo­nično cirkulisala, kovitlala, obnavljala se i povećavala, tre­ba da izdvojimo na trčanje, disanje itd. najmanje 28 minuta i 48 sekundi (zaokruženo 30 minuta). U toku treniranja, sami

Sliku 10 - Vreme aktivnosti kanala i unutrašnjih organa, vezanih za njih

Proračun se vrši po lokalnom vremenu, od momenta izlaska sunca do njegovog potpunog zalaska. O d a v d e postaje j a s n o da se u zavisnosti od duž ine dana i noći men ja aktivnost dnevnih i noćnih kanala. T a k o , u periodu letnje solsticije"^' (slika 10 - levo) dolazi do m a k s i m a l n o g „komprimiran ja" dnevnih kanala, a u dane z imske solst ic i je^ dolazi do „širenja" noćnih kanala. S a m o u dane prolećne ravnodnevice energet ika noćnih i dnevnih kanala je j e d n a k a i traje dva časa „nadolaženja ' i dva Časa „opadanja" . U danima letnje solsticije, kada svetlosni dan traje 17 Časova i 37 minuta, dnevni kanali funkcionišu skoro tri časa, a noćni -nešto više od Časa. Taj odnos se obrnuto menja u dane z imske solsticije. Sebi zabeležite da je vreme prolećnog i jesenjeg teranja kod životinja povezano sa izjednačavanjem „ n o ć n e " i „ d n e v n e " energet ike orga­nizma.

ćete to osetiti, i za kraće vreme nećete postići zadovolja­vajuće rezultate.

Osim te cirkulacije energije, u kanalima se u toku 24 časa, i čak tokom godine, uočavaju „nadolazeći" i „opada­j u ć i " talasi. „Nadolazeći" talas se pojavljuje u svakom kana-

51 Prekretnice - 22. juna - prim, prevodioca. 52 Sunčeve prekretnice - 22. decembra - prim, prevodioca.

lu jedanput dnevno i traje dva časa. Za to vreme kanal i or­gan koji je vezan za njega ispoljavaju svoju najveću aktiv­nost. „Opadajući" talas se pojavljuje u suprotnom vremen­skom intervalu dana u odnosu na „nadolazeći". On takode traje dva časa, za koje vreme su kanal i organ vezan za njega najpasivniji.

Odatle proizilazi drugi važan zaključak: podešavajte svoje opterećenje u toku dana tako da se ono poklapa sa aktivnošću energetike kanala i organa. Na primer, funkcija srca je maksimalna od 1 1 do 13 časova danju. Upravo u to vreme maksimalno se opteretite kroz fizičko vežbanje. Energetika probavnih organa naročito je pojačana danju (slika 10). Ako se jede posle 19 časova, kada se energija troši na ostavljanje rezervi a ne na probavu hrane, to znači da unosite haos, poremećaj u svom zdravlju. To se naročito odnosi na fizički slabe i bolesne ljude.

Kako organizam skladišti energiju. Za razliku od kondenzatora i akumulatora, energija se u akupunkturnom sistemu nagomilava na račun prenosa i ubrzavanja elek­trona. Drugim recima, kao rezultat stalnih vežbi za prikup­ljanje energije (ili jednostavno veoma aktivnog života) pos­tepeno se povećava cirkulacija kroz energetske kanale, usa­vršava se i poboljšava proces njenog prikupljanja iz okolne sredine. Na taj način sami kanali postaju deblji i izgledaju kao sivkasto-beli „gajtani" prečnika od jednog do osam milimetara. Akupunkturne tačke se, takode, postepeno po­većavaju i mogu dostići do centimetra u prečniku. Sa pove­ćanjem opšte energetike, postepeno se menja i boja kanala. U pojedinim slučajevima (kod ljudi koji su visoko napre­dovali) on postaje beo i bleštav. U celini to se može upore -diti sa vodom u reci. U početku je bio mali potočić, koji se postepeno pretvorio u rečicu, a od nje - u reku punu vode, koja brzo teče. Jer čak je i boja vode u reci koja sporo teče drugačija u odnosu na reku koja bizo teče.

Pošto u reci postoje široka i duboka mesta - virovi, gde polako cirkuliše velika masa vode, tako i u akupunkturnom sistemu postoje specijalne tvorevine koje Kinezi nazivaju „mora CP9 (to jest mora energije), a lndusi - „čakrama" (to jest točkovima). Te čakre (mora ci) izgledaju kao vrtlozi, koji imaju oblik spiralnih konusa. Deo energije, kada je ima mnogo, iz akupunkturnog sistema dospeva u te „vrtloge", gde ona cirkuliše. U raznim čakrama energija različito cir­kuliše: brzo, sporo, ritmično, na mahove. Kada u akupunk­turnom sistemu ostane malo energije (ili se neočekivano oseti potreba za njenom većom količinom), ona, obrnuto, dolazi iz čakri. Eto tako se odvija proces skladištenja, pove­ćanja i upotrebe energije.

Simptomi koji ukazuju na prikupljanje i skladište­nje energije. Oni sejavljaju po etapama u pocesu vežbanja i čak za vreme pojedinih vežbi. Tako se na samom početku oseča neko kretanje u organizmu, koje se zatim pretvara u raznovrsne vibracije i „brujanje", koje prolazi kroz telo, ruke, noge. Pojačava se cirkulacija tečnih sredina orga­nizma, telo počinje da se zagreva iznutra, otvaraju se pore, dolazi do isparavanja. Dalje se zagrevanje i znojenje poja­čavaju, može se pojaviti drhtavica. Kada čovek dostigne određeni nivo u prikupljanju energije, pred očima mu se mogu pojaviti raznovrsni bleskovi (fohatove iskre), blešteće figure, raznobojne mrlje i čak^like. Na primer, evo kako to doživljava Albert Ignjatenko.

„Padala je kiša. Ignjatenko se neočekivano zaustavio, ispružio ruku sa dlanom nagore i nekoliko minuta je stajao nepomičan. Bukvalno pred mojim očima tamnosiva zavesa od oblaka počela je da svetli, sloj oblačnosti se istanjio, počeo da se topi, i odjednom se pojavilo jarko sunce...

- Z a m i š l j a m da dlan moje ruke zrači energiju dotle dok ne ugledam svetlucave tačke koje se podižu prema oblacima

53 Stela J a m o n t „Naći u sebi... sebe", časopis „ O k o sveta", broj 11, 1988.

u vidu debelog zraka. Ja šaljem snop energije upravo na to mesto, gde n datom momentu treba da se nalazi sunce. Kada zrak dolazi do oblaka, zamišljam reakciju koja se tamo odvija. I postepeno počinjem da osećam težinu, kao da držim tešku kuglu (topovsko dule)/ Zatim dolazi do blage vibracije... Eto, i to je sve! Jedanput sam u periodu od 15 dana u radij usu od pet-šest kilometara održavao sunčano vreme, može se reči, dlanovima."

U predelu čakri, pri koncentrisanju na njih, nastaje osećaj težine, nadimanja, scvanja u kostima (bolova), toplo­te i čak vrućine.

Kada se organizam u dovoljnoj meri popunio ener­gijom, postaju prisutne sledeće činjenice: masni sloj se znatno smanjuje, za vreme rada (čak intenzivnog) prestaje grčenje mišića, povećava se elastičnost, manje su potrebe za hranom, skraćuje se san, a danju čovek prestaje da se umara, stalno je aktivan. Prirodno, sve bolesti nestaju same od sebe, a nove se ne pojavljuju.

Šta rasejava energiju? U zavisnosti od prirodnih karakteristika organizma i načina života, sposobnost aku-punkturnih sistema da stvaraju energiju može se razlikovati za 1,5 do 15 puta. Neki ljudi, zahvaljujući sistematskoj, konstantno usavršavajućoj praksi, pravilnom načinu života i pravilnom razmišljanju, povećavaju snagu akupunkturnog sistema za 5 0 0 " i više puta u odnosu na isti akupunkturni sistem kod običnog čoveka.

Najmanje struje generišu akupunkturne sisteme ljudi sa slabo aktivnim načinom života. Uzimanje alkohola naglo smanjuje aktivnost akupunkturnih sistema za dva do pet

54 T o p o v s k o đule - prim, prevodioca. 55 Lenjingradski naučnik, doktor teliničkih nauka G. Sergejev, uz p o ­

m o ć instnimenta bioplazmografa, kojeg je on napravio, us tanovio je d a j e bioenergija P. K. Ivanova oko 500 puta veća od srednjeg nivoa bioenergi je kod običnih ljudi.

puta, pri čemu se niske vrednosti stvaranja energije mogu zadržati nekoliko dana. Nakon 15 do 40 minuta posle sitog, obilnog ručka, a još bolje posle prazničnog prejedanja, ak­tivnost akupunkturnog sistema se smanjuje za 1,5 do 2,5 puta. Stalno zadržavanje čoveka u odeći, naročito sinte­tičkoj, a takode u obući, znatno smanjuje prikupljanje ener­gije-5

Sada nam je donekle jasno zašto treba voditi asketski način života da bismo imali jaku bioenergetiku.

Uporedenje energetskih sistema i njihovo jedinstvo. Odavno su drevni mudraci zapazili da je sve u Vasioni stvoreno po jednom principu. To se odnosi i na energetiku. Ako se pažljivo razmotri, videće se da je suština energetike jedinstvena. Tako, većina galaktika ima oblik uvrnutih spi­rala. Rukavac spirala, okrećući se, konstantno „usisava" okolnu energiju, usmeravajući je prema centru. U centru ubrzana energija predaje svoju kinetičku silu za stvaranje materije i njeno zagrevanje. Odradivši svoje, ona odlazi, izbacuje se napolje usled okretanja (centrifugalne sile), a njeno mesto zauzima nova energija. U celini to uveliko podseća na vetrenjaču — vetar udara na lopatice, okreće ih i odlazi dalje.

Sunce se, takođe, okreće. Zajedno sa njim okreće se i njegovo magnetno polje. Magnetno polje Sunca ima sek­tom u strukturu. U jednom sektoru se vrši kretanje od Sunca, a u drugom - prema Suncu (slika 1 1). To okretanje takođe podseća na vetrenjaču. Sunčev vetar i njegovo magnetno polje „ m e t u " (čiste) iz prostora oko Sunca galaktičko polje i njegovu sredinu. Kao rezultat toga stvara se kokon (čaura), na čijim se ivicama uravnotežava pritisak Sunčevog vetra i

56 Naboj triboelektriciteta, umesto da prodire u telo, gubi se u odeći .

57 Prinicdba prevodioca. 58 Primedba prevodioca.

Slika 11- Energija Sunca i Galaktike

galaktičke sredine. Iz tog kokona - šupljine Sunce crpi svoju energiju.

Zemlja se, takođe, okreće, i na račun svoje magneto-sfere, kroz polarne kaspe (slika 1 1), upija potrebnu količinu energije Sunca, odbacujući višak u magnetosferu.

Čovečji embrion u prvom redu pri svome razvoju stva­ra, takođe, amnionsku šupljinu (slika 12). On se ograđuje od spoljašnje sredine i stvara za sebe najpovoljnije uslove za život i razvoj.

Ishrana embriona vrši se iz okolne sredine - majčinog organizma, ali kroz zidove amnionskog mehura. Ti zidovi se brzo pretvaraju u placentu. Sama amnionska šupljina, ispunjena mokraćom bebe, predstavlja idealnu sredinu, za­sićenu električnim kontaktima i pro vodljivu za elektrone. U amnionskoj šupljini, kao u predakceleratoru, cirkulišu slo­bodni elektroni, idući prema koži. Koža je, stalno vlažna, topla i „usisava" ih na najbolji mogući način unutra. Kao rezultat toga dobija se da se i jedan i drugi put ishrane — materijalni kroz pupak, koji ide u „koren" svih energetskih kanala, i kroz kožu - energetski, realizuju sa granica amni-onske šupljine (porođajni mehur). Pri rođenju čovečji orga­nizam dobija nove mogućnosti - da upija hranu kroz usta, a energiju - kroz pluća i kožu. Amnionska šupljina i pupak

Slika 12 - Amnionska šupljina i čovečji embrion

nestaju samo za vidljivi svet, njihov fini šablon u vidu aure­ole i svetlosnih niti ostaje i produžava da dejstvuje kao ranije. Kada taj primarni mehanizam produži da usavršava (na primer, prekaljivanje - uvežbavanje po P. K. Ivanovu), čovek dobija ogromne mogućnosti. U svetskoj praksi posto­ji veliko iskustvo takvog razvoja i mnogovekovni metodi -joga, cigun i niz drugih.

Sada očigledno vidite u čemu se sastoji jedinstvo ener­getike, i Vama preostaje samo daje razvijate i usavršavate.

Opšti zaključak: Da bismo ubrzali odvijanje procesa razmene elektrona i energije u organizmu, pothranili sa energijom pojedine sisteme organizma, stvorili optimalne uslove za transportne i biohemijske procese, isključili nepo­vezanost rada pojedinih organa i ćelija, otklonili pojavu zagušenja u organizmu, koja prouzrokuju oboljenja, mi tre-

ba da stvorimo jaku vlastitu bioenergetiku. Tada će bolesti od kojih bolujete same nestati, a nove neće imati pristupa u organizam.

Iz sadržaja ove glave proističe Četvrti zakon lečenja: Deficit energije u organizmu je glavni uzrok oboljenja i prevremene starosti. On se ne nadoknađuje ni obilnom ishranom, ni skupim lekovima, ni odmorom u modernim banjama. Samo motorna aktivnost (kretanje), unutrašnja čistoća i pravilno razmišljanje mogu održavati energiju u organizmu na visokom nivou.

59 Primedba prevodioca.

9 6

BIOSINTEZA - OSNOVA ŽIVOTA, ZDRAVLJA I DUGOVEČNOSTI

Sve .suvišno je nekorisno. Postoji stara poslovica: Ako se ne koristi umereno - i med nanije žuč.

Ako je prethodna glava bila „tajna iza sedam brava", tada je ova - „iza sedamdeset".

Nama predstoji da razmotrimo u dosta velikom obimu informacije o životu, zdravlju i dugovečnosti. U prividnim protivrečnostima uočićemo zajedničke elemente i na osno­vu njih stvoriti jedinstveno pravilno učenje o dugom i zdravom životu, ilustrujući ga primerima iz viševekovne i savremene prakse. Koristeći se preporukama, sami ćete postati zdravi i dugovečni.

ZAKON REDUKCIJE N E P O T R E B N I H F U N K C I J A O R G A N I Z M A I NJEGOVA S U P R O T N O S T - Z A K O N

UVEŽBAVANJA FUNKCIJA

Zakon redukcije (ograničavanja) nepotrebnih funkcija glasi: Ako se u procesu životne aktivnosti organizma neka funkcija (organ) ne upotrebljava, ona (on) se gasi, skoro do nestanka. I stvarno, praksa nam pokazuje da, na primer, letovi u Kosmos, gde je druga sila teže, dovode do toga da potpuno zdrav Čovek, vrativši se na Zemlju, ne može dobro da se kreće jer se njegov organizam odvikao od zemaljske gravitacije i privikao se na lakše uslove bestežinskog stanja.

Takav čovek mora ponovo da uči da hoda, da prikuplja snagu, jer su njegovi mišići atrofirali od duge neaktivnosti.

Suprotnost navedenom zakonu je Zakon uvežbavanja, jačanja funkcija, koji glasi: Ako se u procesu životne aktiv­nosti organizma neka funkcija (organ) redovno i intenzivno upotrebljava, ona (on) se usavršava i jača. Očigledan primer iz prakse je sledeći: vežbe Čoveka sa teretom koje pove­ćavaju mišiće. Pri tome dolazi ne samo do količinskih nego i kvalitativnih promena u aktivnom organu. Tako se kvali­tativni preobražaj u mišićima ispoljava kroz bolje snabde-vanje krvlju mišića, bolju ishranu, disanje, pojačanje fer-mentacionih procesa, poboljšanje inervacije i tako dalje; a količinski - u pojavi većeg broja kapilara, stvaranju veće količine zaliha glikogena, povećanju belančevinastih struk­tura i drugo.

Kao što nam je poznato, čovek pri svom razvoju u komprimiranom obliku naizmenično prolazi kroz stadijume od jednoćelijskog organizma, višećelijskog, ribe, vodozem­ca, životinje do čoveka. To jest u nabrojanim stadijumima, u kraćem vremenskom periodu, ispoljavaju se funkcije koje se u procesu daljeg razvoja gase, nalazeći se u atrofiranom stanju. Ali se kasnije umešnim i upornim vežbanjem one mogu veoma razviti.

Najsvežiji primer toga desio se na Pashu 1992. godine, u bazenu moskovske škole broj 20. Vasja Razenkov, star jednu godinu i devet meseci, samostalno je plivao u bazenu 12 Časova. Sam je izašao iz bazena ,,i krenuo po ivici bazena čvrstim korakom". A Igora Čarkovskog, koji se o njemu brinuo za sve vreme plivanja, ,,u prvim trenucima boravka na kopnu drugovi su držali ispod pazuha". Fenomen zapa­njujuće izdržljivosti i sposobnosti za plivanje Vasja je ste­kao zahvaljujući svakodnevnim vežbama po specijalnom metodu Igora Carkovskog. Zato se „vodeni mehanizmi" kod njega nisu ugasili posle rođenja već obrnuto, produ-

žavaju da se usavršavaju. Sam Čarkovski je već mnogo izgubio na tom planu. Zato je on to plivanje daleko teže podneo.

Ali, u datom slučaju govorićemo o potpuno drugim mehanizmima, o ćelijskom nivou sa njegovim izvanrednim mogućnostima.

Iz glave 3. poznato nam je da ćelije našeg organizma prva dva meseca života (embrionski stadij um), nalazeći se u materici, gde ima veoma malo kiseonika, koriste beskiseo-nički način življenja (anaerobni), braneći se na račun fer-mentacionog razlaganja ćelija majčinog organizma koje se nalaze u njihovom okruženju. Pri tome dolazi do veoma brzog deljenja ćelija i rasta budućeg čovečjeg organizma.

Od dva meseca pa do samog rođenja menja se način ishrane i disanja. Pojavljuje se posebni organ - placenta, kroz koju se vrši ishrana, disanje i oslobađanje od svega nepotrebnog. Sam plod se nalazi u tečnoj sredini, dobijajući četiri puta manje kiseonika nego odrasli čovek. U tom periodu ćelije se ne dele tako intenzivno; prirodno, usporen je i rast tela u poređenju sa prethodnim stadij umom.

Pri rođenju Čovek još jedanput menja način ishrane i disanja. Ako se posmatra logično, tada nastupaju najpo­voljniji uslovi za rast i razvoj organizma. Dospeva mnogo više hrane kroz želudačno-crevni trakt i kiseonika kroz pluća nego u prethodnom stadijumu života, a ćelije se iz nepoznatih razloga još više opterećuju i tokom celog preo­stalog života sposobne su da se dele 50 do 60 puta.

Potpuno je prirodno pretpostaviti da na ćelijskom nivou dolazi do progresivne redukcije nekih funkcija koje su od­govorne za rast i obnavljanje organizma. Mi treba da sazna­mo koje su to funkcije i šta ih opterećuje.

TRANSFORMACIJA BIOSINTEZE U Ž I V O T N O M PROCESU ČOVEKA

Kako se može saznati istina ako ne za­mišljate mehanizme ili druge procese, ne pos-matrajući ih sistematski, ne analizirajući, ne uopštavajući ih!

V. M. Dil jman

Sada ćemo po redu početi da razmatramo te meha­nizme, koji se ispoljavaju i dobro funkcionišu n jednom periodu života i redukuju nepotrebno ili se guše u drugom periodu.

Prvo. Kakvi mehanizmi obezbeduju najbolji razvoj u prva dva meseca života?

U svakoj ćeliji našeg tela nalazi se genetska informacija dovoljna za regeneraciju celog organizma. Zato, da bi se ćelija podstakla na deljenje, treba aktivirati njen genetski aparat, dati joj „građevinski materijal" i energiju.

Promena okolne sredine ćelije prema kiseloj strani (u fiziološkom obliku) podstiče nagomilavanje ugljen-dioksi-da i azota u njoj, koji su ne samo „građevinski materijal", već i pobuđivači biosinteze. Energetsko polje majčinog organizma, koje ima najveću koncentraciju u šupljini mate­rice, neprekidno snabdeva energijom (slobodnim elektroni­ma) ćelije rastućeg organizma i aktivira genetički aparat. Kao rezultat toga, dolazi do snažne biosinteze. Pri tome se ugljenik iz ugljen-dioksida pretvara u ugljenik organskih jedinjenja-sjedinjujući se sa azotom, a dva molekula kiseo-nika izdvajaju se na disanje. Slobodna energija, koja se stvara nri odvajanju kiseonika od miljenika, dopunski poja­čava procese biosinteze (slika 13).

Sliku 13 — Šematski prikaz procesa biosinteze i snubdevanja energijom u ćelijama na embrionskom stadijumu

Na taj način se postiže da kisela sredina u šupljini materice, u ćelijama koje se dele, potpomaže nagomilavanje ugljenične kiseline i azota, kojih ima previše u sluzi na zidovima materice. Snažno hronalno polje, koje je koncen-trisano u šupljini materice, i sama kisela sredina aktiviraju do maksimuma genetski aparat ćelija. Otpočinje proces biosinteze, za koji je potrebna energija i kiseonik. Ugljen--dioksid koji se razlaže daje slobodni kiseonik za disanje i energiju. Svi procesi su ne samo maksimalno aktivirani, već i međusobno izbalansirani. Celokupnost tih faktora potpo­maže brz i snažan razvoj.

Navedena informacija potvrđuje se sledećim: 1. Pojava kuge i kolere bila je povezana sa promenom

sunčeve aktivnosti, što ukazuje na aktiviranje genetskog aparata mikroorganizama sunčevim zračenjem.

2. Radovi akademika M. F. Guloga potvrđuju asimi­laciju ugljenične kiseline u ćelijama pri promeni KAR-a (ki-selo-alkalnog rastvora) prema kiseloj sredini. Radovi profe­sora M. I. Volskog to isto potvrđuju i za azot.

3. Jaja koje nose kokoške ne apsorbuju toplotu već je otpuštaju. Za 20 dana inkubacije izdvaja se 380 kalorija po

gramu težine jajeta. Uloga kokoške je regulišuća: ona samo održava temperaturu koja je potrebna za razvoj jajeta (oko 40°C). Stvorena toplota ukazuje na proces stvaranja dopun­ske energije pri cepanju ugljen-dioksida ( C 0 2 ) u procesu biosinteze.

Drugo. Kakvi mehanizmi ohezheduju razvoj organizma od dva meseca do rođenja?

U tom periodu budući čovek sačinjava ne samo grupu ćelija koje se dele, već složeni organizam u kome su poje­dinosti potčinjene jednom. Više nema potrebe za nekon-trolisanim deljenjem ćelija, potreban je konkretan, harmo­ničan rad na razvoju celog organizma (slika 14). Biosinteza je mnogo narušena, ali je još uvek jaka. A nju narušavaju sledeći faktori:

1. Ranije su ćelije bile okružene kiselom sredinom, a sada plod priva u amnionskoj tečnosti koja ima slaboalkalnu reakciju.

2. Krv, koja okružuje ćelije tela, takođe je daleko od te kisele sredine koja je postojala ranije.

3. Dotok kiseonika sa krvlju i alkalizacija međućelijske tečnosti pogoršava procese nagomilavanja i fiksiranja u njima ugljen-dioksida i azota. Kao posledica toga vrši se pritisak na genetski aparat ćelije, ometa se biosinteza, što dovodi do toga da ćelije prestaju da se brzo dele.

4. Centralizovano dostavljanje hranljivih materija sa krv­lju čini nepotrebnim njihovo fermentaciono cepanje (razla­ganje) na površini membrana ćelija. A unutar ćelije atrofira mehanizam za stvaranje belančevina i drugih materija iz rastvorenih gasova (ugljen-dioksida i azota) u protoplazmi ćelije. Zašto sintetizovati belančevine unutar ćelije kada one u nju dospevaju iz okolne sredine u vidu amino-kiselina?

Eto tako, neprimetno ali stvarno atrofira mehanizam za stvaranje energije i biosintezu materija izrazloženih gasova unutar ćelije.

Slikii 14 - Šematski prikaz procesa biosinteze i snabdevanja energijom u ćelijama na stadij umu ploda

To je i logično, jer ako bi produžio sa intenzivnim deljenjem i povećanjem mase prethodnim tempom, plod bi jednostavno razorio majčin organizam. Zato je promena programa upravljanja razvojem organizma sa unutarćelij-skog nivoa na vanćelijski (humoralni i nervu i) prirodni i blagovremeni korak, predviđen od Majke-Prirode.

Treće. Kakvi mehanizmi obezheđuju razvoj organizma od rođenja do starosti?

Priroda je veoma mudro postupila ograničivši do mini­muma samostalnu ulogu ćelija, potčinjavajući njihovu aktiv­nost, rast itd. (to jest genoregulacioni aparat ćelije) jedin­stvenoj kontroli koja se vrši pomoću nervnog i endokrinog sistema (slika 15).

Nervni sistem stimuliše i upravlja ćelijama pomoću električnih impulsa. Na primer, od nervne ćelije mozga na periferiju se šalje u prošeku do 50 impulsa u sekundi. Pri tome se u ćelijama menja veličina membrauskog poten­cijala, što dovodi do njegovog povećanja - hiperpolari-zacije. Hiperpolarizacija membrane, bez obzira na to Čime je prouzrokovana, aktivira genetički aparat ćelije, koji stim­uliše biosintezu. U starosti se smanjuje količina električnih

Slika 15 - Šematski prikaz procesa biosinteze i snabdevanja energijom u ćelijama odraslog čoveka

impulsa koje šalju ćelije, što dovodi do narušavanja bio­sinteze. Ako se usled bilo čega prekine u potpunosti bujica impulsa, tada ćelije atrofiraju, što se i uočava pri presecanju nerava.

Endokrini sistem ispoljava svoj uticaj na ćelije posred­stvom hormona. Membrana ćelije je posebno osetljiva na razne hormone. Ispostavlja se da mnogi hormoni prouzro-kuju hiperpolarizaciju ćelijske membrane, što dovodi do aktiviranja genetskog aparata i pojačane biosinteze u ćeli­jama.

Pribeležimo za sebe d a j e mehanizam nervne stimula­cije ćelija mnogo efikasniji od humoralnog. Jer do atrofije ćelija dolazi pri snabdevanju krvlju i drugim materijama, ali pri odsustvu električne stimulacije.

Četvrto. Sta prouzrokuje bolesti u čovečjem organi­

zmu? Promena načina ishrane i disanja (kroz usta i pluća, a ne

kroz placentu) još se u većem stepenu odražava na unutar-

ćelijsku biosintezu. Dospeva četiri puta više kiseouika nego od dva meseca do rođenja, a hrana na račun svojih sastojaka (belančevina, soli, ugljenih hidrata itd.) naglo menja unutra­šnju sredinu koja zapljuskuje ćelije. Kao rezultat naruša­vanja unutarćelijske biosinteze, ćelija gubi sposobnost kva­litetne asimilacije hranljivih materija. Čitav organizam se preplavljuje suvišnim belančevinama, ugljenim hidratima, solima i drugim inertnim i štetnim materijama. To dovodi do totalnog služenja, nagomilavanja masti, taloženja mate­rija u vidu čvrstih konglomerata (kostobolja - giht), sma­njenja aktivnosti ćelija, gubitka vode. Kao rezultat toga, smanjuju se zaštitne i životne funkcije, stvara se povoljna sredina za naseljavanje bakterija i virusa u organizmu.

Kiseonik, koji održava čoveka u životu, istovremeno je i toksičan. Na primer, izlaganje životinja atmosferi sa povi­šenom koncentracijom kiseouika za pet do deset puta dovo­di do njihove brze smrti. Kiseonik nije sam po sebi toksičan. Stvar je u tome što se u procesu njegove regeneracije do vo­de stvaraju tri veoma spremna za reakciju međujedinjenja — slobodni radikali. Zbog povišene reaktivnosti, te materije stupaju u reakciju sa biološkim makromolekulima: nukle-inskim kiselinama, belančevinama, mastima, ugljenim hi­dratima, menjajući njihovu strukturu. Sa izmenjenom struk­turom te materije ne mogu kvalitetno izvršavati svoje fun­kcije. Dolazi do mnogih oštećenja u ćelijama: narušava se struktura membrana, inaktiviraju se fermenti, narušava se biosinteza, nagomilavaju se balastne belančevine, koje opet pogoršavaju elektro-provodne karakteristike protoplazme. Takva oštećenja na ćelijskom nivou su toliko velika da prouzrokuju oboljenja jetre, aterosklerozu i rak.

Zbog izobilja nečistoća smanjuje se osetljivost recep­tora hipotalamusa - glavnog regulatora unutrašnje sredine organizma, „dirigenta" hormonalnog sistema. Sada za obez-bedenje normalne povratne sprege, koja čini osnovu svih

regulacija i korekcija organizma, žlezde unutrašnje sekre-cije moraju da proizvode veću količinu hormona. To se posebno odnosi na polne žlezde, koje između 45 i 50 godina proizvode pet puta više polnih hormona nego u dvadesetim godinama! Prekomerna poplava organizma hormonima, kao prvo, brzo troši hormonalni aparat; kao drugo, hormoni, dejstvujući po principu „svima, svima, svima", stimulišu nekontrolisano deljenje ćelija, što prouzrokuje razvoj na­jraznovrsnijih tumora (otoka), naročito u tkivima, veoma osetljivih na dejstvo tih hormona. Na primer, polni hormoni najbolje stimulišu mlečne žlezde, jajnike, prostatu. I, po pravilu, na tim mestima se uočava najveća količina tumor­ske patologije.

Napravimo mali zaključak. Biosinteza predstavlja slo­ženi proces u kome glavnu ulogu igraju tri faktora: stimu­lacija genetskog aparata, obezbeđenje energijom i hran-ljivim materijama. U našem životu svi oni se progresivno narušavaju; genetički aparat, na primer: zbog promene okolne sredine ćelije prema alkalnoj strani, smanjenja hi-perpolarizacije membrana, štetnog dejstva kiseonika i sapi-ranja ugljeničnom kiselinom. Smanjenje sposobnosti ćelija da stvaraju energiju javlja se usled promene beskiseoničkog načina disanja, pri kome se slobodna energija stvara razla­ganjem ugljen-dioksida; dolazi do promene spoljašnje sre­dine, bogate električnim kontaktima (amnionska tečnost), u suvu vazdušnu sredinu, kao i do smanjenja motorne aktiv­nosti. Pogoršanje asimilacije hranljivih materija u orga­nizmu ispoljava se u tome što one dospevaju u organizam u vidu složenih jedinjenja, u neizbalansiranoj i suvišnoj (obil­noj) količini. Sve to treba u početku razložiti, međusobno izbalansirati, odstraniti suvišno i štetno. Pri tome se sve to mora raditi svakodnevno i po nekoliko puta dnevno na planu progresivnog smanjivanja energetskog i fermentacio-nog obezbeđenja. Tako se postepeno, neprimetno stvaraju uslovi koji podrivaju naše zdravlje i skraćuju život.

STIMULACIJA B10S1NTET1ČK1JH PROCESA

Upoznavši se sa ranije izloženom informacijom, sada je znatno lakše usvojiti i narednu koja će produbiti vaše sazna­nje. Da bi mnoga važna pitanja bila jasna čak i ljudima sa slabim predznanjem, materijal će bili izložen u vidu pitanja i odgovora.

Prvo. Zašto su drevni mudraci govorili - što čovek brže pojede količinu hrane koju mu je priroda dodelila, time će brže umre ti? Pri prejedanju kod čoveka se brže ljušte ćelije želudačno-crevnog trakta, čije je deljenje, takođe, količin­ski ograničeno. U poređenju sa ćelijama mišića, one se obnavljaju za 20 do 40 puta brže. Takvo brzo deljenje podseća na proces izgaranja iznutra. To je posebno poja­čano pri uzimanju belančevinaste hrane, koja zahteva jake probavne fermente, a koji mnogo oštećuju ćelije sluzokože. Osim toga, organizam brzo gubi osetljivost na hranljive materije, on ih tranzitira kroz sebe, ubrzavajući usput sve razmene materija i zagušujući organizam nečistoćama.

Drugo. Zašto su drevni mudraci govori I i - što čovek brže potroši za njega određenu količinu vazduha, time će brže umreti? Čovek koji brzo diše, naglo ispira ugljeničnu kiselinu iz organizma. Usled njenog nedostatka dolazi do narušavanja biosinteze, slabije se asimiliraju hranljive ma­terije. Organizam se sa tom pojavom bori pomoću spazmi (grčeva) gornjih disajnih puteva i kivnih sudova, a takođe pojačanim stvaranjem sluzi. Sve to prouzrokuje astmu, hi­pertoniju, popunjavanja organizma sa sluzi, pleuritis, atero-sklerozu i tako dalje. Čovek koji brzo i duboko diše ne živi, već se katastrofalno bizo uništava.

Treće. Zašto drevni mudraci savetuju da se fizički radi do pojave lakog isparavanja, a ne do znojenja? Čitava informacija razvoja, od polne ćelije do kompletnog orga­nizma, sadrži se u molekulu DNK. U najhitnije unutrašnje

faktore koji narušavaju DNK spadaju toplotno dejstvo i dejstvo slobodnih radikala. Pri intenzivnom fizičkom radu povećava se temperatura tela i pojačano je generisanje slo­bodnih radikala. Prema proračunima M. M. Vilenčika, brzi­na spontanog oštećenja od navedenih faktora iznosi jedno oštećenje DNK u sekundi. Pri intenzivnom fizičkom radu ona se znatno povećava. Da bi se izbegla oštećenja, ćelija počinje da se brže deli od uobičajenog. Deljenje ćelije je nešto posebno, kao obnavljanje struktura i metaboličkih ciklusa, što uspostavlja njen životni nivo i likvidira pret­hodne starosne promene. Ali, pošto se ćelije organizma dele oko 50 do 60 puta, brže se troši limit deljenja, a shodno tome i život.

Četvrto. Zašto pobio uzdržavanje doprinosi produže­nju života? Aktivno stvaranje polnih hormona, koje se u klimakterijumu povećava nekoliko puta, smanjuje osetlji-vost hipotalamusa i zbog hormonalne disharmonije stim-uliše razvoj raznovrsne patologije. To, prirodno, utiče na dužinu života. Eksperimenti na životinjama, koje je ubed-ljivo demonstrirao S. A. Arakeljan, pokazali su da glado­vanje potpomaže čišćenje unutrašnjih sredina organizma i regeneraciju osetljivosti hipotalamusa, a aktivnost - oksi­dacijom unutrašnje sredine (keto-acidoza), slabljenjem ge­netičkog aparata. Zato prirodno polno uzdržavanje znatno produžuje život životinjama.

Sva četiri navedena odgovora ukazuju na to da asketski način života (bez preterivanja) doprinosi kvalitetnom pro­dužavanju života. Savremena koncepcija „režima ograni­čavanja i opterećenja" propoveda to isto. Zato su asketizam mnogo uvažavali drevni mudraci i uvažavaju ga najpa­metniji ljudi savremenosti.

Peto. Zašto domaće životinje žive kraće od divljih, a životinje koje padaju u zimski san duže od drugih? Divlje životinje žive duže od domaćih zato što vode aktivni (po-

kretljiviji) način života, prirodno se hrane, što umereno aktivira procese biosinteze. Usporen (trom) način života, neprirodna ishrana, obrnuto, pogoršava procese biosinteze i skraćuje život.

Povremeno padanje u zimski san mnogo usporava sve vrste životne aktivnosti, stimuliše procese regeneracije ge­netičkog aparata u jezgri ma ćelija. Nema jakih oštećenja od slobodnih radikala. Sve to omogućava takvim životinjama da znatno produže život.

Šesto. U Bibliji je zapisano da je Mafusail živeo oko hiljadu godina. Da li je to moguće? Da bi se dao iscrpan odgovor na to pitanje, treba poznavati temeljne principe kojima se potčinjavaju procesi biosinteze u ćeliji.

1. Svaka ćelija sama sintetizuje za sebe belančevine, nukleinske kiseline, masti, složene šećere i druge materije, a ne dobija ih kao gotove iz spoljašnje sredine. Na primer, glikogen (životinjski škrob), koji se nalazi u mišićima, sin­tetizuje se u mišićnim ćelijama, a ne dobija se sa krvlju iz jetre.

2. Svaka etapa biosinteze katalizira se posebnim fer-mentom.

3. Neke etape kod uzastopnih biosintetiČkih reakcija ne zahtevaju dostavu energije spolja, iako je u celini za proces biosinteze u ćeliji potreban dotok energije spolja.

4. Kao osnovna sirovina za procese biosinteze upotreb­ljava se relativno malo materija: voda, ugljen-dioksid, azot, mikroelementi i prosti šećeri.

5. Procesi sinteze ne predstavljaju proste procese usled kojih dolazi do razlaganja (cepanja) datog molekula. Cepa-nje i sinteza bilo kog složenog molekula vrši se pomoću različitih fermenata, a takode se regulišu pomoću različitih mehanizama koji su odvojeni jedan od drugog.

6. Pri brzom rastu ćelije za procese biosinteze potrebno je rashodovati veći deo celokupne energije koja je u njoj

stvorena, a posebno na biosintezu belančevina. Od 100% energije koju ćelija troši za biosintezu, oko 9 0 % odlazi na stvaranje belančevina.

Kao stoje poznato, hrana Mafusaila bile su kajsije i med od divljih pčela. Shodno tački 4, kao osnovna sirovina za biosintezu mogu poslužiti proste materije. Tako med daje za potrebe biosinteze mikroelemente i proste šećere, plus sve što je potrebno uz njih - fermente i vitamine, što olakšava njihovu asimilaciju. Kajsije daju šećer i vodu koji se lako asimiluju, dostavljaju u izobilju biogene elemente, naročito kalijum i natrijum, u takvom odnosu koji stimuliše ume-rene životne procese sa njihovim pomeranjem na stranu malih potreba za kiseonikom. U neznatnoj količini ti pro­izvodi sadrže azotna jedinjenja.

Shodno tački 1, takva ishrana stimuliše na rad meha­nizam za stvaranje kvalitetnih belančevina iz ugljenične kiseline i azota, a takode maksimalno aktivira mehanizam za stvaranje životinjskog škroba i masti iz ugljenih hidrata. Shodno tački 3, energija za biosintezu se dobija u samoj ćeliji pri cepanju ugljen-dioksida, a drugi deo - u vidu lakoasimilujućih šećera.

Ako se čovek hrani uobičajeno, to jest skrobastom (hleb, krompir), belančevinastom (meso, mladi kravlji sir, jaja), masnom (salo, maslo - ulje, mast) i slatkom (šećer, slatko, pekmez) hranom, tada se na ćelijskom nivou odvi­jaju sledeći procesi.

Kao prvo, ograničava se prirodni mehanizam biosin­teze, zasnovan na pretvaranju iz vode ugljen-dioksida i azota složenih belančevina, koji obezbeduje ćeliju svim neophodnim. Zašto ga koristiti kada iz sredine koja okru­žuje ćeliju dolaze već gotovi šećeri, masti, belančevine itd.? Ponovno aktiviranje tog unutarutrobnog mehanizma bio­sinteze veoma je složeno iz sle4ećih razloga. Shodno op-štem biološkom stavu „jedan gen - jedan ferment - jedna

reakcija", svaka biohemijska reakcija u procesu razvoja i životne aktivnosti organizma realizuje se pomoću posebnog fermenta, a taj ferment se kontroliše posebnim genom. Re-dukovavši jednom nepotrebno, geni prelaze u stanje miro­vanja i više ne kontrolišu proces stvaranja fermenata neop­hodnih za realizaciju biosinteze ugljen-dioksida i azota. Tih fermenata više nema u ćeliji. Sada životna aktivnost ćelija u potpunosti zavisi od neprekidnog dostavljanja mate­rija spolja. Ako je iz bilo kojih razloga ćelija dobila manje materija koje su joj potrebne, ona ih više ne može samo­stalno sintetizovati (to se odnosi na nezamenjive materije) i to je uništava. Takav organizam dospeva u potpunu zavis­nost od spoljašnje ishrane, koja treba da bude kvalitetna (zasićena vitaminima, amino-kiselinama) i izbalansirana (na određenu količinu belančevina, masti itd. treba da dolazi isto toliko vitamina, mineralnih materija itd.).

Kao drugo, organizam na cepanje hranljivih materija do monomera troši ogromnu količinu energije i plastičnih ma­terija (stvaranje fermenata, sekreti probavnih sokova). U radu probavnog aparata zadejstvovan je ogroman broj naj­snažnijih mehanizama koji „pljačkaju" organizam. Prosu­dite sami. Shodno tački 6, pri brzom rastu i deljenju ćelija potrebno je rashodovati veći deo energije koja se stvara u ćeliji. Vreme potpunog obnavljanja ćelija želudačno-crev-nog trakta kod čoveka varira u granicama od šest do četr­naest dana, belančevina jetre obnavlja se nakon 14 do 20 dana. Ako čovek često jede, tada se svi ti procesi odvijaju još brže. I dobija se da upotrebljavajući hranu u izobilju čovek uglavnom radi na obezbedenju energije za ćelije želudačno-crevnog trakta, pa se i asimilirana hrana uglav­nom troši na obnavljanje oljuštenih ćelija sluzokože. Radi poređenja, ćelije mišića u potpunosti se obnavljaju za 360 dana (u celini belančevine tela se obnavljaju za 160 dana). Ako se uzme u obzir da se tokom života ćelije želudač-

no-crevnog trakta takođe dele samo 50 do 60 puta, tada hrana (naročito belančevinasta, koja zahteva jake probavne fermente, a koji jako oštećuju ćelije sluzokože) stimuliše brzinu dcljenja, pojačava reakcije specifično-dinamičkog dejstva hrane i veoma skraćuje naš život.

Mafusail je postupio veoma mudro, on nije „ugas io" prirodnu biosintezu iz ugljqn-dioksida i azota; hranio se hranom koja se lako asimilira i najmanje oštećuje želu-dačno-crevni trakt; kod njega nije bilo autointoksikacije, koja nastaje kod uobičajene kombinovane ishrane; fcrmen-tacioni sistemi su radili samo na sintezi - od prostih materija ka složenim; nije postojao glomazni mehanizam za pret­hodno cepanje složenih materija (škroba, belančevina, ma­sti itd.) na proste sastavne materije. Eto ti faktori su mu omogućili da znatno produži život. Kao što vidite, u osnovi fenomena dugovečnosti leži prosta fiziologija, čijim pridr­žavanjem svako može znatno povećati kvalitet i dužinu života.

U stvari, svi veliki sveci (Sergej Radonežskij, Serafini Sarovskij), veliki jogisti, majstori ci-guna uglavnom su ob­navljali svoju primarnu biosintezu i upotrebljavali malu količinu proste hrane. Kao rezultat toga maksimalno se povećava osetljivost čoveka i nastaju nadnormalne sposob­nosti.

S e d m o . Može Use navesti primer prelaska na prirodnu biosintezu iz ugljen-dioksida i azota? Odličan primer je život Porfirija Kornejeviča Ivanova. On je spontano prešao na takvu ishranu, ne udubljujući se misaono u procese koji se odvijaju. U početku on je gladovao 24 časa u toku nedelje dana. Ponekad po nekoliko dana uzastopce. Redovno je upražnjavao fizičke aktivnosti - trčao, polivao se hladnom vodom (koja stimuliše genetički aparat, pobuđujući hiper-polarizaciju membrana). U ishrani se duže vreme nije pri­državao nikakvih normativa. Zatim je on postepeno pove-

ćao vreme gladovanja na dva, a potom na četiri dana u toku nedelje. Prema njegovom sećanju, „apetit je postao vučji, ali ja sam trpeo". U poslednjem periodu života (u devedesetim godinama), on je prešao na ishranu samo jedanput nedeljno - nedeljom. U tom periodu on se trudio da jede samo voće (suvo grožđe) - „priroda omogućava da se jede samo voće". Približno 40 godina, dok je vežbao po svom metodu, on se hranio kao i ostali ljudi: boršč, kobasica, jaja, mleko, hleb i tako dalje. Zatim je upotrebljavao samo mleko i vegetari­janske proizvode, i potom - samo voće. Takav program postepenog prelaska na prirodnu biosintezu kod njega se odužio na 50 godina. Znajući navedene karakteristike, a takođe i nijanse izložene u daljem opisu, Vi ako želite možete znatno skratiti taj rok, aktiviravši prirodnu bio­sintezu u svom organizmu.

Prema tvrdnji Ivanova, kod njega su se već na samom početku prakse pojavljivale siddhe (savršenstva). Evo kako on o tome sam priča u stihovima:

Iza gora, iza šuma, Iza širokih mora. Bilo danas, ili davno -Zna sunašce o tome.

Još zna vejavica, vetar, Znaju odrasli i deca. Samo što jutro svane, A Učitelj na put krene.

Sa nepokrivenom glavom, Neobuvenom nogom -Samo gaćice na Njemu, Bez košulje - bos.

Grudima vetar raseca, A mećava pred Njim igra. Smelo po snegu korača, Nogama ne ostavlja trag.

A dešavalo se, u more ulazi, Oči sa Njega niko ne skida: Odjednom je nestao, otišao je na dno. Čekaju, brinu se odavno.

Prošao je Čas, drugi prolazi, On iz mora odjednom izlazi. „Drago mi je da vas vidim", govori, A narod stoji, čuti.

On leže na vodu da spava, 1 hrče - tako slatko spava. A talas ga zapljuskuje, Vetar pesme peva I Iju ljuska tamo-amo, Kao bebu u kolevci.

Dalja priča je takva, deco, To nećete pročitati u knjizi. Kažu, da se to zbilo! Tri dana je pljusak lio!

Zatopilo je sve okolo, Šta se desilo! Užas, prijatelji. Plaču starci i deca, Kao da ječi sve na svetu.

Plaču svi, muškarci i žene, Sve se pomešalo: krici, zvona. Odjednom se pojavio Učitelj, I sav narod se začudio!

Samo je ruku podigao, Pljusak je odmah tiši postao. Postepeno se stišavao 1 odjednom potpuno prestao.

Kažu da je tako bilo: Sunce jarko je palilo. Da spali useve sve je pretilo, A bez hleba je loše bilo. Ali Učitelj je ponovo došao. Pogledom je nebo obišao. Samo je ruku podigao -Svod nebeski je zadrhtao!

Zaplivali su po nebu oblaci, Na zemlju se pljusak sruči. Napila se zemlja sita, Od prašine sva limita.

A još je i to bilo: Dva dana je more urlalo. Bura snažno podrhtava, Plač dece se ne stišava.

Kamenje je s treskom letelo. Ljudi su svi već zanemeli. Kako se Učitelj pojavio -Bura na moru je prestala.

Samo je ruku podigao -Vetar je sve tiši postao, Postepeno utišavao. Morsku površinu grlio.

Svi su Učitelja voleli, Za savet su Njemu išli. A Njegov je savet takav: Da bi svako bio zdrav.

Mlade daj na nauke, Starcima uvek poštovanje, I da bi svako bio zdrav, Ne bojao se hladnoće.

Ujutro - uveče prati noge, Jedan dan ne jesti krompir, Čak ni kapi u usta ne uzimati. Da ne bi od bolesti patio.

A evo drugog primera koji je ispričao Sevastopoljac

Jevgenij Jalov: ,, 'Stotka' (trčanje na 100 kilometara, prim, autora) u

Odesi za mene je svetinja. Ipak sam mislio da je propustim u ovoj godini: malo sam trenirao.

Ali bukvalno pet dana pre odlaska 'obrlat io ' me je drug i ja sam pošao.

I desilo se čudo: ja ne samo da sam pretrčao, ne prela­zeći na hod, 100 kilometara, nego više od toga: sledećeg dana nisam osećao uobičajene bolove u zglobovima i miši­ćima. Kako se kasnije ispostavilo, čak sam oborio rekord

60 Iz knjige .,[storija Paršeka ", sastavljač Pičugina N. A., Voronjež,

1991.

majstora sporta za starosnu grupu iznad 65 godina za 1 čas i 18 minuta.

Analizirajući rezultate, došao sam do zaključka: novi nivo izdržljivosti vezanje za moj prelazak na vegetarijansku ishranu.

Na vegetarijansto sam prešao u avgustu prošle godine, u planinarskom logoru 'Džajlik', na visini 2,5 hiljade metara, u klancu Adirsu, pod rukovodstvom Galine Sergejevne Ša-talove."

Kod ta dva primera nema ničeg čudnog i natprirodnog. Najvažnije su - upornost i pravilnost uključivanja prirodnih mehanizama, koji već postoje u nama, ali nisu pokrenuti u datom momentu. Pri pravilnom pristupu ti mehanizmi se aktiviraju u svakoj ćeliji. Aktiviraju se potpuno drugi geni, razvija se sasvim drugi program razvoja, pojavljuju se sas­vim druge regulacije i mnogo, mnogo šta drugo, što dovodi tog istog čoveka do izvanrednih rezultata i fenomena.

Osmo. Koji metodi poboljšavaju biosintezu u orga­nizmu?

1. Dugo, umereno trčanje, čiji je rezultat pojava disajne kompenzirane acidoze. Trčanje u znatnoj meri obezbeduje povećanu fiksaciju ugljen-dioksida u ćelijama organizma. Ako kod maratonca ne bi proradio taj efekat, tada mu masnog tkiva ne bi bilo dovoljno ni za pola puta. Kod ljudi koji se pravilno hrane, bez životinjskih belančevina, za vreme trčanja disajna acidoza nastupa znatno brže i kvali­tetnije funkc ioniše.

2. Disanje po sistemu K. P. Butejka je samo varijanta jogističkog.

3. Gladovanje potpomaže nagomilavanje ketonovih tela i oksidaciju u krvi. Na račun toga ćelije nagomilavaju ugljen-dioksid i azot, aktivira se genetički aparat i pojačava

61 Vegetari janstvo vegetarijanstvu smeta. Pogledajte knjige: G. P. Malahov, „Čišćenje organizma" i „Ishrana i hrana".

se biosinteza. Takva kisela sredina krvi održava se neu-poredivo duže nego pri disajnoj acidozi, zbog čega glado­vanje bolje obnavlja organizam.

4. Kratkotrajno, naglo smanjenje temperature tela (poli­vanje hladnom vodom) prouzrokuje hipeipolarizaciju mem­brana i aktivira genetički aparat. Hiperpolarizacija nastaje na račun konvekcije (strujanja) plazmenog tela, kada na mesto hladne plazme pored kože iz dubine dolazi topla plazma, što stvara jaku električnu struju.

5. Prema podacima iz radova akademika M. F. Guloga, fiksiranje ugljen-dioksida pomoću ćelija pojačava se pri primeni većine mikroelemenata i niza jona. Kalijum, mag-nezijum, mangan poboljšavaju procese fiksacije i biosin­teze. Natrij um, kalcij um - obrnuto, smanjuju te procese. Minnie sadrži skoro čitav spektar mikroelemenata koji po­boljšavaju biosintezu. Ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapre-mine takode to potpomaže. Od biljaka slične karakteristike imaju: zlatni koren, eleiiterokokus (divlja paprika - biber) , ženj-šenj, kavkaska cliaskoreja.

6. Razaranje tkiva organizma: protoplazme ćelija za vreme fizičkog opterećenja; gubitak krvi ili odstranjivanje dela organa (za vreme operacije itd.).

7. Presađivanje tkiva pod kožu (metod Filatova) ili ma­siranje tela ukuvanim urinom, a takođe i pijenje urina.

8. Ako bi se čovek stavio u vreću napunjenu ugljen-di-oksidom, tada bi ćelije kože dobro asimilovale ugljen-dioksid spolja. Boravak na planinama (brdima) na umerenoj visini takođe stimuliše biosintezu.

9. Crveni snop laserskih zraka ima lokalni regenerišući efekat po principu hiperpolarizacije membrana. Taj isti efe-kat se može postići jednostavnim stavljanjem ruku na bolno mesto (organ), koncentracijom pažnje, beskontaktnom ma­sažom, zamišljanjem.

1 18

Opšti zaključak: Pre nego što pređemo na praktični deo, gde su detaljno opisani metodi i mehanizmi uticaja zdravstvenih sredstava, koncentrišimo svoju pažnju na sle-deće.

Shodno zakonu korekcije i uvežbavanja funkcija, treba stalno raditi na održavanju ili još bolje - usavršavanju po­trebnog nivoa biosintetičkih procesa u ćelijama. To će biti Peti zakon lečenja. Pri tome se treba držati zlatne sredine -umerenosti i redovnosti. Setite se: usporeno, neredovno stimulisanje biosinteze u ćelijama ne daje odgovarajući efe­kat; isuviše snažno - brzo iscrpljuje limit deljenja.

Mi, uglavnom, gorimo iznutra na račun suviše brzog deljenja ćelija želudačno-crevnog trakta. Moramo prome-ii i ti ishranu, preći na kvalitetno druge proizvode i smanjiti količinu obroka hrane. Dalje - moramo uključiti prirodnu biosintezu iz ugljen-dioksida i azota. To će nam omogućiti da naglo poboljšamo kvalitet života i dugovečnost. To ne treba samo shvatiti već, po mogućnosti, sprovoditi u život.

I 19

BIORITMOLOGIJA

U V O D

Ja vidim i slušam kako u tišini svaki čas zvone „nebeska zvona" i kako se sve živo potčinjava tom ritmu... Odakle petli i uopšte ptice znaju kada treba da pevaju? Odakle cvet zna kada treba da se probudi i raspusti svoje latice? Sve se potčinjava tom glasu.

Vanga (bugarska vidovnjakinja)

Ova glava je nastala u potpunosti iz praktičnih potreba vezanih za realizaciju programa lečenja. Na primer, mnogi ljudi su na sebi isprobali da nekim danima mogu lako otpočeti gladovanje i podnositi veće fizičko opterećenje i obrnuto, da se drugim danima ne mogu primorati na glado­vanje, a fizičko opterećenje podnose mnogo teže. Kod nekih ljudi čišćenje jetre uspeva odmah, izbacuje se mnogo ka­menčića; kod drugih obrnuto, može doći do potpunog neus-peha. U čemu je uzrok? U tome što se u organizmu povre­meno menja aktivnost organa i sistema.

Izučavanjem ritmova aktivnosti i pasivnosti koji se de­šavaju u našem organizmu bavi se posebna nauka - bio-ritmologija. Shodno toj nauci, većina procesa koji se odvi­jaju u organizmu sinhronizovani su sa periodičnim (povre­menim) sunčevo-mesečevo-zemaljskim a i kosmiČkim uti­caj ima. 1 to nije čudno, jer bilo koji živi sistem, između ostalog i čovek, neprekidno se nalazi u stanju razmene informacija, energije i materija sa okolnom sredinom. Ako se usled bilo kakvih uzroka ta razmena (na bilo kom nivou -

informacionom, energetskom i materijalnom) izobliči ili naruši, tada se to negativno odražava na razvoj i životnu aktivnost organizma.

Najskrivenija znanja joge (reČ, j o g a " znači „povezivati, spajati") odnose se na ritmove i periode. Zato bioritmologija omogućava da se pokažu te najintimnije veze čoveka sa Kosmosom, od kojih u pivom redu zavisi ne samo zdravlje i procvat čoveka kao živog organizma, već i realizacija nje­govih umnih i duhovnih potencija.

Osnivač heliobiologije i kosmobiologije Aleksandar Leonidovič Ciževskij, na osnovu ogromnog statističkog i eksperimentalnog materijala, dokazao je zavisnost zdravlja i ponašanja ljudi od kosmičkih uticaja. Evo šta on piše u svojoj poznatoj knjizi „Zemaljski eho sunčanih bura":

„Dakle, mi smo sa svih strana okruženi bujicama (sno­povima) kosmičke energije, koja nam pritiče od dalekih svemirskih maglina, zvezda, meteorskih bujica i Sunca. Bilo bi potpuno pogrešno smatrati samo energiju Sunca kao jedinog stvaraoca zemaljskog života u njegovom organ­skom i neorganskom planu. Treba znati d a j e tokom veoma dugog razvoja žive materije energija dalekih kosmičkih tela, kao što su zvezde i magline, ispoljila ogroman uticaj na evoluciju žive materije. Razvijajući se pod neprekidnim snopovima kosmičkih radijacija, živa materija je morala da usaglašava sa njima svoj razvoj i da stvori odgovarajuće prijemnike koji bi iskoristili tu radijaciju ili zaštitne meha­nizme koji bi štitili živu ćeliju od uticaja kosmičkih sila. Ali neosporno je samo jedno: živa ćelija predstavlja rezultat kosmičkog, solarnog i telurskog dejstva i predstavlja obje-kat koji je stvoren naprezanjem stvaralačkih sposobnosti cele Vasione.

Tokom dugog perioda uticaja kosmičkih sila na Zemlju ustalile su se određene ciklične pojave, koje se pravilno i

63 Telurski - to jest zemaljski.

periodično ponavljaju kako prostorno, tako i vremenski. Počev od kružnog kretanja (turbulencije) atmosfere, ug-ljenične kiseline, okeana, dnevne, godišnje i višegodišnje periodičnosti u fizičko-hemijskom životu Zemlje i zavr­šavajući sa promenama u organskom svetu koje prate te procese, mi se svugde susrećemo sa cikličnim procesima, koji su rezultat uticaja kosmičkih sila. Ako bismo pokušali da grafički predstavimo sliku te raznolike cikličnosti, dobili bismo niz sinusoida koje prekrivaju jedna na drugu ili pre-secaju jedna drugu. Sve te sinusoide pokazale bi se kao isitnjeni zupci koji bi, takode,predstavljali cik-cak liniju itd. U tom beskonačnom broju uspona i padova različitog inten­ziteta pojavljuje se udaranje opšteg svetskog pulsa, velika dinamika prirode, čiji različiti delovi harmonično rezoniraju jedni sa drugima.

Ako bismo dalje produžili sa našom analizom, tada bismo videli da se maksimumi i minimumi kosmičkih i geofizičkih pojava poklapaju sa maksimumima i minimu­mima tih ili drugih pojava u organskom svetu. Videli bismo da se jedan ciklus bioloških pojava po vremenu nastupanja svojih maksimuma i minimuma dobro poklapa sa vreme­nom maksimalnih i minimalnih napona u kretanju tih ili drugih kosmičkih ili geofizičkih elemenata. Maksimumi i minimumi drugog biološkog ciklusa poklapaju se sa maksi­mumima i minimumima te ili druge kosmiČke ili geofizičke pojave. I eto, pri pogledu na sve te složene narastajuće krive, naša mašta nam predstavlja punu života dinamiku kosmo-telurske sredine u vidu beskrajnog okeana, pokrivenog mnoštvom narastajućih i obrušavajućih talasa, usred kojih je život i ponašanje pojedinačnog organizma slično nepri-metnoj i bezvoljnoj trešćici (iverku), koja se povinuje u svom ponašanju, kao i u stvarnom okeanu, svim kapricima okolne fizičke stihije."

Čiževski je velelepno uporedio čoveka sa treskom (iverom), ali ako poznajemo biološke zakone, tada svesno možemo koristiti njihovu silu. Prema tome, nama je naj­važnije da poznajemo kako ritmičku aktivnost unutar vlas­titog organizma, tako i ono što njom upravlja spolja. Tom pitanju treba prići obavezno sa izučavanjem razmene infor­macija, energije i materija.

Zbog toga što postoji ogroman broj bioritmova, raz­motrimo najvažnije, koji se tiču zdravlja čoveka, na ćelij­skom nivou, na nivou organa i na nivou celog organizma: dnevne, nedeljno-mesečne i sezonske oscilacije aktivnosti organa i sistema. Opis svakog bioritma vršićemo po sle-dećem: fiziološka funkcija, šta njom upravlja, s t a j e guši i s ta je pojačava.

DNEVNI BIORITMOVI

Unutarćelijski bioritmovi

Svaka ćelija predstavlja samostalnu funkcionalnu jedi­nicu, a aktivnost organizma se u celini zasniva na aktivnosti i sadejstvu pojedinačnih ćelija. Shodno tome logično je da se razmatranje bioritmova počne od ćelijskog nivoa.

Sastavni deo ćelije je protoplazma u kojoj se nepre­kidno odvijaju dva procesa: anabolizam i katabolizam.

Anabottzam - to je biološki proces pri kome se proste materije međusobno sjedinjavaju i stvaraju složenije mate­rije, što dovodi do formiranja nove protoplazme, povećanja i nagomilavani a energije.

Katabolizam - to je proces suprotan anabolizmu, ce-panje (razlaganje) složenih materija na prostije, pri čemu se ranije nagomilana energija oslobađa i javlja se spoljašnja ili unutrašnja aktivnost.

Na taj način, anabolički procesi vode ka povećanju protoplazme, a katabolički o b r n u t o - k a smanjenju i njenoj destrukturizaciji. Ali ta dva procesa, sjedinjavajući se, međusobno pojačavaju jedan drugog. Tako, procesi raspada ćelijskih struktura stimulišu njihovu naknadnu sintezu, a što se više složenih struktura nagomilava u protoplazmi, time se aktivnije može odvijati naredno cepanje sa oslobađanjem velike količine energije. U tom slučaju se uočava mak­simalna životna aktivnost ćelije, a prema tome i čitavog organizma. Tim ritmom upravljaju svetlost i temperatura. Što su ta dva faktora jača, time je izraženija cikloza (me-šanje protoplazme) i aktivniji su fermenti. Osim toga, od tri do 15 časova dolazi do pomaka unutrašnje sredine organi­zma prema kiseloj strani. Umereno fizičko opterećenje do­punski podstiče pomak KAR-a (kiselo-alkalne ravnoteže) na kiselu stranu. Na taj način, dnevna svetlost podstiče aktivnost kataboličkih procesa u svakoj ćeliji čovečjeg or­ganizma.

Sa smanjenjem svetlosti i snižavanjem temperature smanjuje se i fizička aktivnost. Sve to zajedno prouzrokuje zgušnjavanje protoplazme ćelija, smanjenje cikloza u nji­ma. Kao rezultat toga, ćelije prelaze u neaktivno stanje (stanje mirovanja). Sada se u njima realizuje program obnavljanja, nagomilavanja, što potpomaže pomak KAR-a na alkalnu stranu od 15 časova do tri časa (slika 16).

Prema tome, glavni vodič i sinhronizator unutarćelij-skih bioritmova jeste smena dana i noći.

Bioritmove ćelija narušava nekoliko faktora. Prvo. Elementarno nepridržavanje ritma hdenja i sna.

Danju spavati, noću raditi. Treba se obavezno odreći noćnih smena i neprirodnog načina života.

Postoji podela ljudi na „sove" i „ševe". Polazeći od izloženog, „sove" vode neprirodan način života, koji naru-

Slika 16 - Dijagram koji pokazuje kako kisela i alkalnu faza utiču na tok različitih procesa u toku dana

šava usaglašenost ritma ćelija sa dnevnom svetlošću. Prosu­dite sami: sunčeva energija (infracrveno, fotonsko, ultravio-letno, elektromagnetno zračenje, a takođe snopovi drugih čestica) kroz povećanje temperature tela, stvaranje vitamina (na primer, vitamin D stvara se pri osvetljavanju tela), jonizaciju tečnih sredina organizma i druge faktore poja­čava biohemijske reakcije, što dovodi do povišene aktiv­nosti organizma. U tamno vreme dana tog prirodnog pothra­njivanja nema; uz to se noću organizam hladi, a većina

fermenata optimalno su aktivni pri temperaturi od 37 do 38°C. Smanjenje temperature tela znatno smanjuje njihovu aktivnost, spazmiraju se (grče se) sudovi. Samo ta dva faktora pogoršavaju probavu hrane koja se uzima uveče ili preko noći, a takode podstiču odstranjivanje proizvoda me­tabolizma iz organizma. Kao rezultat takvog izopačenog načina života, dolazi do jakog zagađivanja organizma. Osim toga, čovek mora da ulaže vlastite dopunske napore na „podsticanje" neprirodnog ritma bdenja. Prirodno, to u znat­noj meri prevremeno iscrpljuje organizam.

Takvim načinom života zloupotrebljavaju se ljudi stva­ralačkih profesija, što dovodi do njihovog brzog sagore-vanja u cvetu stvaralačkih sposobnosti. Na primer, Valentin Pikulj i Vladimir Visockij aktivno su radili noću.

Drugo. Organizam ima svoj vlastiti električni naboj. Zbog toga što površina Zemlje i slojevi atmosfere oko Zemlje imaju negativni naboj, noge (kod čoveka) ' dobijaju negativan naboj. Ali prosečni naboj trupa treba da bude neutralan, a time i opšti naboj tela čoveka pri razlici poten­cijala između stopala nogu i temena glave dostiže u prošeku 2 1 0 - 230 volti. Ti pokazatelji su veoma važni pri normalnoj životnoj aktivnosti organizma, što utiče na unutrašnju sre­dinu i biološke struje. Budući d a j e savremeni čovek izolo-van od Zemlje (obuća sa elektroizolacionim đonom, sinte­tička odeća, veštačke pokrivke na podovima, nameštaj od plastike itd.), napajanje organizma negativnim nabojima preko nogu veoma je otežano. Zbog toga organizam dobija višak pozitivnog naboja, koji pomera unutrašnju sredinu prema kiseloj strani i oi jentiše makromolekule organizma u prostoru na stranu koja je nepovoljna za njihovo funkcio-nisanje. Kada je čovečji organizam veoma nabijen pozi-

66 Pr imedba prevodioca. 67 Isto.

tivnim elektricitetom, ljudi doživljavaju strujni udar pri doticanju uzemljenih predmeta.

Kako utiče pomak unutrašnje sredine organizma prema kiseloj strani? Pomak plT unutrašnje sredine samo za 0,4-—0,5 (kako tvrdi medicina) dovodi do teških poremećaja funkcija organizma. Usled promene unutrašnje sredine u prvom redu menja se aktivnost fermenata u svakoj ćeliji. One ne mogu da kvalitetno cepaju materije koje u njih dospevaju do njihovog konačnog stanja u kome se one lako izbacuju iz organizma. Na primer, belančevine se „zaglav-Ijuju na stadijumu mokraćne kiseline, ne „dospevajući" do mokraće; ugljeni hidrati se „zaglavljuju" na stadijumu ugljen-dioksida, ne pretvarajući se u ugljen-dioksid. Usled toga javlja se mnoštvo bolesti i poremećaja zbog povišenog sadržaja mokraćne kiseline u organizmu, ugljen-dioksida i drugih materija. Međikamentozno tečenje takvih bolesti je uzaludno.

Kako utiče pramena orijentacije makromolekida u or­ganizmu na njihovo funkcionisanje? U živom organizmu postoje ogromni molekuli, koji se sastoje iz hiljada i miliona običnih molekula. Karakteristike molekula umnogome za­vise od toga kako su one orijentisane u prostom. Po pravilu, ti makromolekuli imaju magnetno polje, tj. predstavljaju magnete. Na primer, pod uticajem viška pozitivnog naboja opšteg magnetnog polja čoveka, molekuli DNK menjaju svoju orijentaciju, odstupaju od potrebnog smera i ne mogu normalno izvršavati svoje funkcije. Od toga strada ceo orga­nizam.

Kako utiču promene opšteg naboja tela čoveka na cir­kulaciju elektrona u akupunktumom sistemu? Višak pozi­tivnog naboja otežava cirkulaciju elektrona po kanalima. To opet otežava koordinirani rad organa i sistema, izaziva zas­toje u pojedinim delovima tela, što se nepovoljno odražava na zdravlje. Na primer, mnoge ljude krajem dana počinje da

boli glava - to je posledica viška pozitivnog naboja u gor­njem delu trupa.

Dakle, mi smo razmotrili dva faktora koji remete nor­malni tok bioritmova na nivou ćelija. Medikamentozno te­čenje tih poremećaja je neefikasno, čak može dovesti do medikamentoznog zagušenja organizma. Potreban je sas­vim drugi pristup. Zato je za izjednačavanje unutarćelijskih bioritmova potrebno postupiti na sledeći način.

Prvo. Slepo se pridržavati ritma bdenja i sna. Na vreme ići na spavanje, a buditi se u zoru. Umereno fizičko opterećenje u toku dana dopunski će stimulisati unutar-ćelijske procese raspada i sinteze - osnove postojanja ži­vota. Jang prelazi u fin, a fin prelazi u jang. Jedno se smanjuje - drugo se povećava i obrnuto. Samo pri takvoj dinamici može postojati kvalitetan život i održavati se zdravlje u najboljem redu.

Drugo. U toku dana treba regidisati opšti naboj orga­nizma. Naime, treba manje ležati danju, jer je kod čoveČjeg organizma dobra cirkulacija energije moguća samo u verti­kalnom položaju. U horizontalnom položaju naboj se raspo­ređuje na sasvim drugi način, narušava se razlika poten­cijala između tabana nogu i glave. Ako pri vertikalnom položaju snopovi elektriciteta koji idu od površine Zemlje u stratosferu, potpomažu cirkulaciju energije, tada će oni u horizontalnom položaju to ometati. Uz to, ti snopovi su danju i noću potpuno različiti - danju su oni povoljni za vertikalni položaj tela, a noću - za horizontalni. Ujutro i uveče treba primenjivati kupke (ne moraju biti hladne), tuširanje, polivanje, što omogućava da se ravnomemo ras­poredi naboj po telu. To potpomaže i uzemljenje organizma - hodanje bez obuće (bos), trljanje tela običnim ili uku-vanim urinom (najjača terapija od svih na energetskom planu), dizanje nogu u slanoj vodi.

Kao rezultat primene tih jednostavnih i prirodnih mera, možete se izbaviti od mnogih bolesti i poremećaja i čak izlečiti medikamentozno „neizlečive".

F U N K C I O N A L N A BIORITMOLOGIJA

O R G A N I Z M A

To je veoma interesantno i važno pitanje. Razmotrivši ga, shvatićemo zašto sve treba raditi na vreme, i ako se toga ne pridržavamo, tada će naše zdravlje brzo nestajati.

Da bismo detaljno razmotrili ovo ne tako jednostavno pitanje, pristupimo mu sa nekoliko strana; u početku - u različito vreme dana, a zatim ćemo već moći razmatrati kako se ti procesi odražavaju na funkcionisanje našeg orga­nizma. Posle toga ćemo odlučiti da li su bili u pravu ajuver-distički lekari i kineska narodna medicina sa njenim uče­njem o cirkulaciji energije u organizmu.

Kakvi se procesi odvijaju na zemaljskoj površini tokom dana?

Ako pažljivo analiziramo pojave koje se dešavaju u prirodi tokom dana (24 Časa),K tada možemo uočiti sledeće: u procesu sunčevog zagrevanja površine Zemlje i atmosfere uočava se kretanje vazdušnih masa, njihovo podizanje usled zagrevanja i opadanje, kondenzacija od hladnoće. Pogle­dajmo kako se ti parametri menjaju tokom dana.

Pre izlaska Sunca, površina Zemlje i vazduh iznad nje najviše se hlade. U vezi s tim nastaje kondenzacija vlage, koja je ranije isparila. Vodena para se pretvara u maglu, magla - u male kapljice i pada rosa. Pri kondenzaciji vodena para otpušta energiju koju je ranije apsorbovala tokom ispa-ravanja iz okolnog prostora. Na taj način, u predsvanuće,

uočava se težak vazduh, njegovo spuštanje nadole, padanje rose i otpuštanje ranije nagomilane energije u okolni pros­tor. Postaje ne tako hladno, već vlažno. Taj period se karak-teriše relativnim mirom - nema vetra, priroda pred svitanje kao da zamire.

Sunce izlazi i postepeno zagreva površinu Zemlje i slojeve vazduha iznad nje. Počinju procesi isparavanja -apsorpcija sunčeve, toplotne energije za isparavanje, poste­peno se vazduh podiže. Što je bliže podne, time je jače zagrevanje vazdušnih masa i površine Zemlje. Topao vaz­duh se širi, njegov pritisak se povećava i on počinje da potiskuje prizemni hladni sloj. Kao rezultat toga, vazdušne mase počinju da se kreću i, po pravilu, posle podne uočava se intenzivno premeštanje vazdušnih masa - nastaje vetar.

Posle zalaska Sunca, površina Zemlje i sloj vazduha koji je okružuje postepeno se hlade, kretanje vazdušnih masa se usporava dok ne nastupi potpuna ravnoteža između toplote i hladnoće. Čim do toga dode, nastaje zastoj u kretanju vazdušnih masa, i u večernjim časovima se uočava zatišje u prirodi, kao i ujutro. Ohlađeni vazduh počinje postepeno da pada na Zemlju, da se kondenzuje. Zato se i u večernjim časovima javlja neka vlažnost, prohladnost, otpu­štanje energije.

Približno sredinom noći uočava se sledeća interesantna pojava. Sunce se sada nalazi sa druge strane Zemlje, i kroz Zemljinu kuglu sada može prolaziti samo hronalno zra­čenje, koje sadrži informaciju o procesima koji se dešavaju na Zemlji, u Kosmosu i tome slično. To hronalno zračenje potpomaže sabijanje i pothranjivanje našeg vlastitog hro­nalnog polja - ono postaje još kompaktnije. Hronalno polje se može efikasno sabijati samo kada telo čoveka miruje. Prolazeći kroz čovečji organizam, na membranama ćelija, tkiva itd. ono stvara stojeće talase - komprese, koje naš organizam asimilira. Poze joge na račun promene položaja

tela i naknadnog zadržavanja u stanju mirovanja u tim pozama omogućavaju da se selektivno akumulira to zra­čenje, što dovodi do razvoja te ili druge osobine ili jačanja funkcije. Danju, za vreme kretanja, mi rasejavamo svoje hronalno polje, trošimo ga. Ljudi koji rade noću ne dobijaju dovoljno tog zračenja i veoma pate od toga. Njihov se organizam bizo troši (stari).

Uposlednoj trećini noći površina Zemlje i vazduh iznad nje sve više se hlade i, prema tome, zgušnjavaju. Stvara se slobodan prostor, prema kome se ustremljava topliji vaz­duh. Tako se neposredno pred svitanje uočava kretanje vazdušnih masa u prirodi.

A sada nekoliko važnih napomena. U predjutarnjim časovima kretanje vazdušnih masa prouzrokovano je hlađe­njem, a u predvečerje (druga polovina dana)-zagrevan jem. Smer kretanja vazdušnih masa ujutru je od hladne - noćne strane prema jutarnjoj - zagrejanoj. Danju se one podižu uvis kao rezultat zagrevanja i širenja. Uveče se vazdušne mase kreću od tople večernje strane prema hladnoj - noćnoj. Noću prestaje kretanje vazdušnih masa kao rezultat hlađe­nja. Na taj način prisutna je smena suprotnosti u kretanju: ujutro i u v e č e - z d e s n a nalevo; danju i n o ć u - o d o z g o prema dole. Ako se danju aktivnost podstiČe svetlosnim i toplot­nim zračenjem Sunca, tada noću - hlađenjem i hronalnim zračenjem, koja različito utiču na životnu aktivnost organi­zma. Danju to dovodi do aktivnosti organizma, raspada njegovih struktura, uzimanje i probava hrane - to jest do gubitka energije (katabolizma). Noću se odvija suprotan proces - prelazak organizma u pasivno stanje, obnavljanje struktura razrušenih tokom dana i prihvatanje prethodno asimilovane hrane (anabolizam). Na taj način, prisutna je pojava dijalektičkog zakona jedinstva i borbe suprotnosti ili, po drevnoistočnom, jin smenjuje fang, a fang smenjuje

jin.

Pre nego što nastavimo dalje izlaganje, razmotrimo jednu važnu primedbu. Mi smo navikli da posmatramo svoj organizam kao da je kožom zagrađen od okolne sredine. To je u osnovi nepravilno. Pri velikom uvećanju mi predstav­ljamo gomile atoma i molekula, između kojih postoje og­romni međuprostori. Kada u prirodi dode do bilo kakvih kretanja, promena, tada se to, prirodno, dešava i u prostoru našeg organizma. Kroz njega „duvaju vetrovi, u njemu se kondenzuje vlaga, nastaje su voća, hladnoća i mnoštvo dru­gog. Naša koža nas štiti samo od grubih materijalnih uticaja (đejstava); za sve ostale, finije uticaje mi smo takode otvo­reni kao ribarska mreža na vetru, premda smo i zaštićeni spoljašnjim oblogama - ljuskama. Zato sve što se dešava u prirodi — promena strujanja vazdušnih masa, suvoće, vlažnosti itd. - dešava se i u našem organizmu. Tu osobinu -sinkronizaciju procesa koji se dešavaju u prirodi i nji­hovo odražavanje u organizmu - uočile su riše (drevni mudraci Indije), stvorivši nauku o životu — ajurvedu.

Riše su izdvojile tri perioda, koji se tokom dana dvaput ponavljaju, približno po četiri časa svaki. Tako su oni izdvo­jili period „težine, mirovanja i vlage", koji su nazvali Kap­ha i koji odgovara jutru pred izlazak Sunca, kada pada rosa. U dane jesenje i prolećnje ravnodnevice, kada je izjedna­čeno trajanje dana i noći, taj period traje četiri časa i to od šest do deset časova ujutro. Na životnu aktivnost taj period se odražava mirovanjem i težinom. Ako se probudite u tom periodu, tada se osećaj težine i inercije zadržava ceo dan. U to vreme aktivira se sluz u želucu, koja potpomaže razla­ganje hrane i njeno pretvaranje u gustu lepljivu masu. To jest, to je najpovoljniji period dana za uzimanje prvog obro­ka hrane.

Sledeći period, od 10 do 14 časova, karakteriše se naj­većom energetikom i naziva se Pitta. U tom periodu, pod uticajem toplote, isparavanja, kretanja, lakoće koja prožima

naše telo, aktiviraju se procesi probave. Probavni organi upravo rezonu ju tim vrstama energije, akumuliraju ih i počinju da rade. U to vreme kod nas se javlja posebna želja za jelom i hrana uneta u organizam u tom periodu biće kvalitetno probavi) en a. To je najpovoljnije vreme za uzi­manje veće količine hrane i njenu probavu.

Period od 14 do 18 Časova karakteriše se povećanim kretanjem, lakoćom premeštanja vazdušnih masa itd. Slični procesi dešavaju se i u našem organizmu. To je period ispoljavanja najveće radne sposobnosti, motorne aktivnosti, i on se naziva Vata. Uz to, kako ističu riše, vetar spolja aktivira dva funkcionalna „vetra" unutar organizma: želu-dačnog „pobuđivača vatre", koji se lokalizuje u želucu, dvanaestopalačnom crevu i cirkuliše kroz tanko crevo (nje­gova funkcija je probava hrane, odvajanje sokova i taloga, asimilacija u tankom crevu), i „vetra", koji „čisti nadole", a koji se nalazi u anusu, mokraćnom mehuru i u nekim drugim organima (njegove funkcija su odstranjivanje ekskrcmcnta, mokraće i neke druge). Čak i plod u utrobi majke uveče se više pokreće nego danju. To je najpovoljnije vreme za ispoljavanje fizičke aktivnosti, bavljenje sportom, što će, takođe, davati podsticaj u završnim fazama probave hrane i čišćenja organizma.

Dalje se periodi ponavljaju, ali svoje dejstvo na organ­izam ispoljavaju nešto drugačije. Period Kapha traje od 18 do 22 časa. Ponovo se kondenzuje vlaga, vazduh postaje

69 U prethodnim knjigama autor je razjasnio po jmove K a p h a , P i t t a i V a t a . K a p h a označava „sluz", „težinu", „inertnost", „ h l a d n o ć u " ; P i t t a označava „žuč" , „toplotu", „Ijutinu", „sposobnost razlaganja"; V a t a - „ lakoću", „kretanje", „vetar", „rasejavanje". Po svojim osobinama V a t a predstavlja suprotnost K a p h i . Kombinujući se

j e d n a sa drugom, o n e daju s ložene osobine. Na primer, P i t t a sa V a t o m daje osobine suvoće i vrućine, tj. suvi vetar, koji uništava sve živo itd.

svež, prohladan. Priroda se umiruje, nastupa tiho i mirno veče. Na nivou fiziologije organizma, posle prethodnog burnog perioda Vata, nastupa kočenje. U tom vremenu aktivira se „zadovoljavajuća" sluz u glavi. Covek postaje zadovoljan prošlim danom, glava je puna utisaka od prošlih događaja. Sve se to ispoljava u vidu složenog psihičkog stanja zadovoljenja i mirovanja. Osim toga, u tom periodu se aktiviraju dva procesa povezana sa obnavljanjem organ­izma. Prvi proces - aktiviranje posebne vrste „sjedinjujuće" sluzi, koja se lokalizuje u svim zglobnim jamama, vršeći funkciju međusobnog spajanja zglobova. Kombinacija opu-štanja organizma sa povećanjem pokretljivosti zglobova je najpovoljniji faktor za vežbanje vežbi za istezanje i opu-štanje. Ljubitelji joge ne smeju ni u kom slučaju propustiti to vreme za vežbanje asana. Drugi proces - to je aktiviranje obnavljanja razrušenih struktura u toku dana u ćelijama i tkivima. Organizam prirodno prelazi u fazu obnavljanja i nagomilavam'a. Kraj perioda Kapha najpovoljniji je za od­lazak na spavanje. U to vreme čovek se dobro opušta i mirno zaspi. Sanje, po pravilu, spokojan, i čovek se dobro odmori preko noći.

Od 22 do dva časa nastupa energetski period Pitta sa znakom minus. Hronalna svetlost Sunca sa suprotne strane Zemlje u to vreme je maksimalna. U tom periodu posebno dobro se ispoljava biolokacioni efekat, efekat šupljih struk­tura. To je najpovoljnije vreme za očitavanje informacija. Misaoni procesi, aktivirani snažnom hronalnom svetlošću, podstiču pojavu najfinijih intuitivnih dosetki i ideja. U to vreme najčešće se sanjaju stvarni snovi, vrši se „obuka", rešavaju se zadaci. Na primer, „Periodična tablica elemen­ata" javila se u gotovom obliku D. I. Mendeljejevu u snu, kao slika. To je najpovoljnije vreme za stvaralaštvo. Smet­nje su svedene na nulu, informacija je maksimalno izražena, a mozak aktiviran. Sposobnost da se prodire u suštinu prob-

lema je jedna od funkcija Pitte. Na grubljem fiziološkom nivou - to je pojava apetita; u to vreme hrane se životinje koje vode noćni način života, dolazi do transmutacije (pret­varanja) hranljivih materija u jetri, nagomilavanja liran-Ijivog supstrata izmenjenog oblika. Energiju za svoj rad (anabolizam - to je vezivanje energije, znači za njegovo normalno odvijanje potrebna je slobodna energija) organi­zam dobija od aerojona (slika 17), j e r je njihova koncen­tracija noću najveća. I sada na račun energije koju su aero-joni nagomilali u organizmu odvijaju se opisani pocesi. Um mora biti budan, ali telo obamrlo u statičnoj pozi, tj. to je tipična stvaralačka meditacija. Na primer, vidovita Vanga preko noći ne spava, već mirno sedi i „vidi" prošle ili buduće događaje. Nije tajna da se umesto stvaralaštva kod većine meditacija kao jedan od simptoma „uključenja" u tom periodu javlja apetit. Zato bez nužde ne čekajte taj pe­riod, već na vreme idite na spavanje.

Od dva časa do šest časova ujutro ponavlja se period kretanja Vata. Sada je to kretanje prouzrokovano hlađe­njem. Na fiziološkom nivou, ako je čovek budan, to je najteže vreme, koje iscrpljuje organizam. Po pravilu, u to vreme se snivaju jutarnji snovi, čovek lako izlazi iz svog fizičkog tela. Aktivira se „vetar" koji „pročišćava odozgo nadole . Eto zašto mi trpimo prirodnu nuždu - pražnjenje creva i mokraćnog mehura. Ako se ustaje krajem tog perio­da, tada će lakoća i svežina, koji su njemu svojstveni, ostati u organizmu preko celog dana. Otuda - radi pravilnog uključivanja u dnevni ritam - listajte između pet i šest časo­va ujutro.

Sada razmotrimo kretanje energije (slobodnih elektro­na) kroz kanale akupunkturnog sistema, aktivnost organa, i sve to uporedimo sa procesima koji se dešavaju na površini Zemlje u toku dana.

Slika 17 - Dijagrami dnevnih promena na Zemlji i u atmosferi: A) dijagram dnevnih oscilacija koncentracije aerojona: njihova kon­centracija je noću najveća, što povoljno utiče na dopunjavanje aku-punhturnog sistema; , , B) vreme povećanja i smanjenja potencijala atmosferskog elektriciteta: 1 - povećanje; 2 - smanjenje (u periodu povećanja najbolje je raditi, trenirati sa ciljem nagomilavanju energije: jogističko disanje, cigun); 3 - dnevne oscilacije parcijalne gustine 02. Za obezbedenje organizma kiseonikom najviše odgovara period od dva do četiri časa. U to vreme meditira većina jogista.

Svetio vreme dana, prema kineskoj narodnoj medicini, naziva se jangperiodom, a tamno j inperiodom. Uopšte, pod terminom jang, podrazumeva se muški začetak, aktivnost (rad), dan, energija. Pod terminom jin podrazumeva se ženski začetak, pasivnost, nagomilavanje, noć, krv. Ali pos­toji još detaljnija podela na jang i jin. Tako, ako razmatramo dan u celini, tada period od jutarnjeg sumraka do podneva predstavlja Jang ujangu*. Drugim recima, organizam živi samo na račun vlastite energije i energije koju dobija od Sunca. Period od podneva do večernjeg sumraka predstavlja Jin u jangu \ tj. tada se vlastiti energetski procesi organi­zma kombinuju sa energijom koja je stvorena pri delimičnoj probavi hrane. Sada je organizam iz potpuno vlastitog ener­getskog stanja, na račun asimilacije hrane preveden u kom-binovano, tj. živi na račun vlastite energije i energije od hrane. U celini, oba dnevna perioda odnose se na jang, ali pokazuju energetsku i materijalnu proporciju dana. Period od večernjeg sumraka do ponoći predstavlja Jin a janga". U to vreme dana najizraženiji su materijalni procesi, a zatim u krvi, vezani za obnavljanje organizma. Period od ponoći do jutarnjeg sumraka predstavlja Jang u jinil*. Tada se energetski procesi uravnotežuju materijalnim. Na taj način, u našem organizmu se stalno dešavaju, naizmenično, dva procesa - energetski jang i materijalni - jin. Ako preovla-đuju /V/A/i/procesi, tada to dovodi do smanjenja jin procesa (narušavanja strukture tela). Ako se povećava jin (telo), što zahteva dopunsku energiju za sintezu, smanjuje se jang (čovek postaje gojazan i slabo pokretan). Porast i smanji­vanje fina i janga, njihova uzajamna naizmeničnost, glavni su uslovi za razvoj i život čoveČjeg organizma. Čitava kineska medicina zasnovana je na tome i zadatak lečenja je uspostaviti naizmeničnost tih procesa u organizmu, sinhro-nizujući ih sa prirodnim.

Posle takve prethodne napomene, može se preći na energetske kanale. Postoji 12 glavnih kanala: šest jang i šest jin. Jang kanali povezani su BOL jang organima, a jin kanali sa jin organima. U šest jang organa spadaju radni organi, koji služe za uzimanje hrane, njeno usitnjavanje, asimilaciju i izlučivanje. U šest jin organa spadaju organi za nagomila­vanje, čuvanje i preradu stranog u vlastito. Kao rezultat rada tih organa organizam popunjava svoje rezerve, obnavlja razrušene strukture. Postoji suštinska razlika u cirkulaciji energije kroz jang i jin kanale. Tako, energija u šest jangkanala kod čoveka koji stoji sa podignutim rukama naviše prolazi odozgo nadole. U suprotnom smeru energija prolazi kroz jin-kanale. Kao primer, razmotrimo Četiri glavna jang organa, odgovorna za uzimanje i izlučivanje hrane, a takođe četiri ghvmjin-organa, odgovorna za čuva­nje i nagomilavanje hranljivih materija.

Četiri JANG organa

Debelo crevo odstranjuje otpatke hrane iz organizma. Njihova funkcionalna aktivnost je od pet do sedam časova ujutro. U tom periodu završava se dejstvo Vate i počinje Kapha - period taloženja i oblikovanja. Kao rezultat svega toga, u debelom crevu se odvijaju procesi oblikovanja eks-krementa, njegovo kretanje nadole, što odgovara jutarnjem procesu padanja rose (slika 18).

Želudac izvršava funkciju nagomilavanja i primarne prerade hrane. Vreme njegove aktivnosti je od sedam do devet časova ujutro. To je vreme kada je u punom jeku pe­riod Kapha, koji se karakteriše težinom, nagomilavanjem, a takođe otpuštanjem (predajom) ranije nagomilane energije. Setite se, kada dolazi do kondenzacije vodene pare, tada se izdvaja energija koja je ranije utrošena na njeno isparavanje.

Otuda je upravo taj period najprirodniji za prvi obrok hrane, što aktivira sluz koja se nalazi u želucu.

Tanko crevo izvršava funkciju razlaganja hrane do mo-nomera i amino-kiselina i njihovog prenošenja kroz crevnu barijeru unutar organizma. Njegova funkcionalna aktivnost je od 13 do 15 časova. Tada u prirodi gospodare dva perioda - Pitta i Vata. Prvi period je najpogodniji za razlaganje hranljivih materija, pošto se intenzivno koristi energija sun­čevog zračenja, koja, shodno unutrašnjoj rezonansi organa, stimuliše probavne procese. Drugi period, period kretanja i mešanja - Vata - potpomaže mešanje hranljive mase u šup­ljini creva i njeno aktivno prenošenje kako unutar šupljine, tako i prenošenje razloženih materija kroz zidove tankog creva u krv.

Mokraćni mehur luči produkte razmene belančevina i soli iz organizma. Funkcionalna aktivnost mu je od 15 do 17 časova. To je vreme aktivnosti perioda Vata, koji podstiče razlaganje, odvajanje sokova i taloga i izbacivanje nepot­rebnog iz organizma. Malo ko zna da se u mokraćnom mehuru vrši odvajanje hronalne energije, koja prožima celo telo, od tečnosti. Upravo ta energija daje urinu blagu fluo-rescentnost. Hronalna energija u mokraćnom mehuru, kao žumance u jajetu, koncentriše se u centru i organizam je ponovo koristi.

Cetiri JIN organa

Bubrezi vrše funkciju održavanja primarne životne energije u organizmu vodeno-slanog balansa i izbacivanja proizvoda razmene azota (belančevina). Njihova funkcio­nalna aktivnost je od 17 do 19 časova. To je vreme aktiv­nosti dva perioda - Vata i Kapha. Period Vata podstiče razlaganje belančevinastih tela i njihovo izlučivanje iz or­ganizma. Period Kapha ima „taložeća" svojstva, od pret-

hodnog razloženog taloži i izbacuje napolje sve s to je nepot­rebno, a potrebno se vraća u krv. Ako se prisetimo fizio­logije čoveka, upravo poglavlja koje se odnosi na bubrege, tada ćemo videti da se iz 100 litara krvi koja prođe kroz bubrege u mokraću pretvara samo jedan litar!

Odmah postaje očigledno kakav se gigantski posao u njima obavlja na izdvajanju nepotrebnog i asimiliranju po­trebnog. Kao što vidite bolji period za rad bubrega u toku dana ne postoji.

Perikard - to nije organ već posebna funkcija organi­zma za održavanje konstantnog hemizma u krvi. Funkcio­nalna aktivnost mu je od 19 Časova do 21 čas. To je vreme aktivnosti perioda Kapha, čija je jedna od karakteristika stabilnost. Na taj način, u procesu povišene aktivnosti orga­nizma u svetio doba dana, asimilacije hrane itd. dolazi do promene hemizma krvi i unutrašnja sredina organizma mo­že promeniti svoje konstante. Da do toga ne bi došlo, potre­ban je poseban period mirovanja, tokom kojeg se obnavljaju pufemi sistemi krvi, plazme itd. 1 pokazalo se d a j e to naj­bolje raditi uveče, kada je sva dnevna hrana već unesena, asimilirana u krv i raspodeljcna po ćelijama organizma. Ve­černje zatišje je idealno za kvalitetno izvršavanje te funk­cije.

Jetra - glavna laboratorija i „energetski pult" gde se vrše sve vrste razmene, raspodele krvi i energije. Hranljive materije koje dospevaju u krv strane su za organizam i samo ako prođu kroz jetru, promenivši svoju strukturu, one pos­taju srodne organizmu. Funkcionalna aktivnost jetre je od jednog do tri časa noću. U to vreme su aktivne noćne varijante Pitte i Vate. U Čemu se sastoji njihova aktivnost? U periodu noćne Pitte javlja se snažan snop hronalne ener­gije, koji n a n i j e i potreban, da ne razlažemo već preprav­ljamo strano u svoje. Na to prepravljanje troši se mnogo hronalne energije (vrši se ozračivanje stranog vlastitim hro-

nalnim poljem radi asimilacije), i u to vreme nje ima isuviše. Period Vata je potreban u radu jetre da bi se razložili stari eritrociti i stvorila žuč. Stvorena žuč ima alkalnu pH vred-nost. Kao rezultat toga, kada jetra radi, dolazi do najjačeg pomaka pH sredine organizma prema alkalnoj strani, što pogoršava zarastanje rana više nego u bilo koje drugo vre­me. Kao što vidite, i ta funkcija je idealno povezana sa ritmom prirode.

Pluća izvršavaju funkciju održavanja odnosa kiseonika i ugljen-dioksida u unutrašnjoj sredini organizma. Ali, prema kineskoj medicini, a takode učenju jogista, pluća su organ koji nagomilava energiju i raspoređuje je po ćelom organizmu. Kako se to dešava? Ispostavlja se da je noću najveća koncentracija aerojona u atmosferi (slika 17 i 18). U svakom aerojonu nagomilana je masa energije dobijena tokom dana od Sunca. Ali danju je energija trošena na širenje, kretanje. Noću je ona, usled noćnog hlađenja, kon-centrisana oko molekula vodene pare, na granici razdva­janja sredina voda - vazduh. Dospevajući kroz pluća, aero-joni predaju svoj naboj organizmu. Pluća imaju posebnu šuplju strukturu, koja „cedi", „ m e t e " sve od sebe, stvarajući posebne stojeće zone, pa se zato ti naboji na račun pome-nutog efekta raspoređuju po ćelom organizmu. Tome dop­rinosi i period Vata, koji uzrokuje mešovito kretanje u organizmu.

UTICAJ MESECA NA D N E V N E BIOR1TMOVE

Kako su pokazala posmatranja, periodični procesi u prirodi i u organizmu čoveka veoma su povezani sa vre­menom obilaska Meseca oko Zemlje. I u tome nema ničeg čudnog. Mesec za 29,5 dana napravi jedan krug oko zajed­ničkog centra teže (baricentra) Zemlje i Meseca, koji se nalazi unutar Zemlje, bliže njenoj površini. Iako je masa

Sliku 19- Uticaj Meseca na površinu Zemlje: A) talas pl ime, koji , Jur i " za M e s e c o m ; B) raspodela vode na Zemlji za v reme p u n o g Meseca; C) međusobna neutralizacija gravi tacionih uticaja Meseca i Sunca; D) najveće pl ime za vreme mladog Meseca.

Meseca za 27 miliona puta manja od mase Sunca, ona je za 374 puta bliža Zemlji i utiče na nju jače nego Sunce. U čemu se sastoji uticaj Meseca na Zemlju (slika 19), a otuda na životnu aktivnost organizama koji je naseljavaju?

Prvi efekat uticaja Meseca na Zemlju je gravitacioni. Mesec napravi puni obrtaj oko Zemlje za 24 časa i 50 minuta. Pod dejstvom sile privlačenja Meseca, tvrda povr­šina Zemlje se deformiše, razvlači se u smeru Meseca za oko 50 centimetara vertikalno i oko pet centimetara hori­zontalno. Prirodno, taj uticaj se još jače ispoljava na vode­nom omotaču Zemlje, izazivajući plimu i oseku. Kao rezul­tat toga, u toku dana, kroz jednake vremenske intervale uočavaju se dva velika i dva mala talasa, približno jednaka po visini, a takode jedan veliki i jedan mali talas, ako ne računamo kombinovane. Na taj način, pojava plime i oseke ispoljava se u tome što u priobalnim zonama okeana voda nakon svakih 12 časova i 25 minuta počinje da nadolazi, obrazujući talas plime. Taj razbesneli gravitacioni uticaj, prirodno, ispoljava se na ponašanje atmosfere, što opet utiče na mnoge meteorološke pojave.

Dejstvo gravitacionog polja Meseca u vidu plime i oseke osećaju i tečne sredine našeg organizma. To se poseb­no ispoljava na raspodelu krvi u organizmu čoveka. Drevna kineska medicina kaže da 12 organa povezanih sa odgo­varajućim energetskim kanalima jedanput dnevno doživ­ljavaju dvočasovnu plimu aktivnosti, kada kuca puis tog organa, i suprotno - oseku, kada se organ minimalno oro-šava krvlju.

Drugi efekat uticaja Meseca na Zemlju izražen je, takođe, u dejstvu gravitacije, ali je mehanizam njegovog dejstva drugačiji. Lenjingradski naučnik B. S. Borhsenius dao je pretpostavku o kristalnoj prirodi atomskog jezgra. Tu

hipotezu potvrdio je francuski naučnik Kervran. 7 ' Na taj način, površinu Zemlje, kao i sve što se na njoj nalazi, treba razmatrati kao kristalne tvorevine. Rekli smo da pod utica-jem gravitacije Meseca preko Zemljine površine prelaze talasi, koji izvlače omotač Zemlje za 50 centimetara prema Mesecu. Naravno, sve to utiče na stanje kristalnih rešetki, iz kojih se sastoji materija Zemljine površine. Kao rezultat toga, u kristalnim rešetkama se javlja varirajući napon, koji je u tesnom sadejstvu sa električnim i magnetnim poljima. Od toga nastaje piezo-efekat i magnetostrikcija, koji utiču na magnetna svojstva Zemljine atmosfere. A nama je već poznato da promena magnetnog polja utiče na brzinu odvi­janja biohemijskih procesa. Opisani efekat je primer ener­getskog uticaja na funkcionisanje organizma (slika 20).

Sada nam ostaje da uporedimo dva MeseČeva uticaja -gravitacioni i elektromagnetni i pogledamo šta se dešava. Ispostavlja se da su elektromagnetni efekti najizraženiji u teČno-kristalnoj sredini zasićenoj mikroelementima. Osno­vu tečno-kristalne sredine, zasićene mikroelementima u telu čoveka, čine krv, međućelijska i unutarćelijska tečnost. Na taj način, gde se u datom momentu nagomilava krv i van-ćelijska tečnost, tamo se aktiviraju elektromagnetni efekti, koji prouzrokuju biološku aktivnost fermenata na datom delu organizma. Odavde se dobija da Mesec upravlja dvo-časovnim ritmom naizmeniČne aktivnosti 12 čovekovih or­gana, stoje ranije istaknuto u kineskoj narodnoj medicini. I tek sada nam postaje jasno zašto su unutrašnji organi aktivni samo dva časa u toku dana, a u protivfazi isto toliko vre­mena se nalaze u stanju mirovanja.

Sada možemo sa potpunom pouzdanošću reći da se cirkadni (dnevni) ritmovi aktivnosti čovečjeg organizma stvaraju pod uticajem procesa koji se odvijaju na površini

71 Vidi: G. A. Sergejev, „Bioritrnovi i biosfera", „Znanje", Moskva, 1976.

Zemlje i koji usuglašavaju datu funkciju organizma sa spo-ljašnjim kretanjem (setite se poglavlja „Funkcionalna bio-ritomologija organizma" - spuštanje vazduha ujutro i aktiv­nost debelog creva itd.), a Mesec daje snagu tim procesima, puneći aktivni organ hranljivim materijama (posredstvom krvi) i elektromagnetnom energijom, koja aktivira biološke procese datog organa. Eto, na tako jednostavan način u čoveku se realizuje to najveće čudo prirodel I tog čuda bioritmologije treba se strogo pridržavati. Kao primer ne­marnog odnosa prema bioritmologiji, razmotrimo uzimanje hrane uveče. Postoji preporuka Hcrberta Seltona da se uve-če upotrebljava belančevinasta hrana. To se objašnjava time što preko noći organizam odmara i može kvalitetno raz-lagati i asimilirati belančevine. Ali istovremeno postoji pre­poruka ajuverdista i makrobiotičara koja glasi da posleđnji obrok hrane treba uzeti do zalaska Sunca. Kao dopuna tim dvema preporukama postoji detaljniji savet majstora ciguna koji glasi da jutarnji obrok hrane mora biti najveći od svih obroka.

Hajde da pažljivo izučimo dijagram koji sam sastavio, a koji pokazuje podudarnost ritma prirode ajurvedskih perio­da i aktivnosti organizma. Dakle, preporuka Seltona je upot­rebljavati belančevine uveče, posle napornog dana. Po pra­vilu, radni dan se završava u 17-18 časova i večera je približno između 19 i 20 časova.

1. Sredina u organizmu je alkalna, što ne potpomaže razlaganje tako složenih, termički obrađenih materija kao što su belančevine.

2. Približno u to vreme u organizmu nastupa mirovanje, počinje period obnavljanja i nagomilavanja energije. Pro­bava belančevina treba da odvoji deo energije za sebe.

3. Prema binarnom ritmu, u dato vreme najaktivniji su bubrezi, a želudac se nalazi u fazi energetskog opadanja. Prema tome, ni o kakvom kvalitetnom razlaganju belan­čevina ne može biti reči.

Šta mi, u stvari, dobijamo kao rezultat večernjeg uzi­manja belančevinaste hrane? Belančevine, kao uostalom i bilo koja druga hrana, unesene u organizam u to vreme ne probavljaju se kvalitetno, ne asimiliraju se, već stvaraju „polufabrikat' , - sluz (ajurvedski ama), koja postepeno po­punjava ceo naš organizam, taloži se u vidu kristala mok­raćne kiseline, zapušava sudove i istu tu sluz mi ujutro i tokom dana redovno iskašljavamo. Narušava se faza miro­vanja i odmora. Organizam ne može kvalitetno, mirno da nagomilava energiju, posto je oduzima probava hrane. K.ao rezultat toga, organizam se noću ne odmara, on radi, srce lupa otežano, teško se diše. Sve to postepeno dovodi do umaranja, sa prelaskom u hroniČni oblik. Čovek ujutro us­taje trom (mlitav), razbijen, otečeu i, da bi se osvežio, pije kafu, kakao, čaj, puši i tome slično, što ga sve više uvlači u krug bolesti i rane starosti. Tu leži uzrok težnje za stimu­lator i ma i njihovoj opštoj upotrebi.

Probava hrane u večernjim časovima zahteva preraspo-delu energije i krvi u organizmu, što se delimično odražava i na rad bubrega, koji su aktivni u to vreme. Oni ne mogu kvalitetno da izvršavaju svoju glavnu funkciju: regulisanje belančevinaste i vodeno-slane razmene. Postoji važan fizio­loški zakon: kada je aktivan jedan organ, jedna funkcija, drugi organi i funkcije nalaze se u potčinjenom stanju. Eto uzroka rasprostranjenog poremećaja rada bubrega, Čije je leČenje beskorisno pri takvom načinu života medikamenti­ma (lekovima), injekcijama i tome slično. To je jedan od uzroka tako široko rasprostranjenog i „neizlečivog" šećer­nog dijabetesa i drugih sličnih poremećaja.

Tako na prvi pogled bezazleno uzimanje hrane uveče, jedenje tokom noći u stvari uništava naš organizam, prekida čitav proces lečenja. Opet, s druge strane, pridržavanje načina života koji je proveren tokom hiljadu godina vodi ka jačanju organizma i sprečavanju svakojakih oboljenja.

A sada razmotrimo drevnu preporuku majstora ciguna. Najobilniji obrok hrane treba uzimati oko 9 časova ujutro. U to vreme želudac je pun energije i krvi, od koje se stvaraju sluz i želudačni sok. Sredina organizma je kisela, što je povoljno za bolje razlaganje hrane. Dalje se u probavu hrane uključuju slezina i gušterača (pankreas), čija je aktivnost u to vreme maksimalna. Drugim recima, ta etapa probave hrane obavlja se u najpovoljnijim uslovima, apsolutno neo-graničavajući ni u čemu druge procese. Povećana količina sunčeve energije, shodno rezonansnoj raspodeli u organi­zmu, „razgara" do maksimuma „vatru probave h r a n e " - sve „gori", razlaže se. To su upravo procesi koji su i potrebni za tanko crevo. Dalje, spoljašnji uslovi pokretljivosti i ener­getske aktivnosti tankog creva dovršavaju ranije započeto delo, pri čemu sve faze probave hrane protiču u kiseloj etapi organizma - najpovoljnijoj za probavu hrane. Fizička aktiv­nost organizma i poslednji period probave hrane samo pod-stiču tu etapu. Sledeći obrok hrane, količinski manji i koji se lako asimilira, može se uzeti između 15 i 17 časova. U tom slučaju biće ispoštovani u potpunosti svi bioritmovi, a sam čovek će biti zdrav i pun snage. U stvari, biblijski patrijarsi, pravi sveti ljudi, hranili su se jedan-dva puta dnevno i doživljavali do 100 i više godina. Na primer, Simeon Stol-pnik je jeo samo jedanput nedeljno (!) ,,i to veoma malo i laku hranu", a doživeo je 110 godina.

Prema tome, mi smo razmotrili kako su usklađeni pro­cesi koji se odvijaju na Zemlji sa funkcijama organizma, i uverili smo se d a j e skladnost stoprocentna, pri čemu spo­ljašnji uslovi diktiraju organizmu ritam funkcionisanja, a ne obrnuto. Organizam od svakog perioda dana ima posebnu korist^uključuje se ritmično i postepeno u režim rada (aktiv­nosti) i isto tako prelazi u režim mirovanja i stvaranja

72 „Zitija svetih", knjiga prva, Pravoslavna knjiga, 1991. 73 Priniedba prevodioca.

zaliha. Ovo poglavlje nam je očigledno pokazalo koliko malo znamo o sebi i u kakve zablude mogu zapadati pismeni ljudi (Šelton i drugi prirodnjaci) koji apsolutno ne poznaju bioritmologiju.

U savremenoj medicini pojavio se novi pravac - hrono-medicina, koja izučava bioritmove različitih oboljenja i razrađuje metode efikasnog uticaja na bolest uzimajući u obzir bioritmove. Ta grana medicine je već izdvojila dve osnovne postavke, koje se sastoje u sledećem:

1. Imajući u vidu karakteristike bioritma bolesti, boles­nicima se određuje uzimanje lekova i fizioterapija u periodu najveće aktivnosti obolelih organa. To omogućava izlečenje sa daleko manjim dozama lekova, što dovodi i do smanjenja sporednih efekata hemioterapije.

2. Bolesniku se daju lekovi ili se sprovodi fizioterapija na određeno vreme do komplikovanja bolesti. Na primer, sprovodenje seanse nagomilavanja ugljenične kiseline do početka astmatičnog napada može da ubije bolesnika.

Uopšte, naučnici su u današnje vreme otkrili kod čo­veka više od 300 funkcija koje se ritmički smenjuju u toku 24 časa.

Zapaženo je sledeće: sunčano vreme ispoljava na orga­nizam čoveka pobuđujući, tonizirajući efekat, koji je naj­bolje izražen pri vidljivom izlasku Sunca. Tokom zimskih sunčanih dana dolazi do kombinacije svetlosnog i hladnog pobuđivanja, pojačanog refleksijom sunčeve svetlosti od snežnog pokrivača i blagim vetrom. Svež tmuran dan debi­je umirujuće, ali gusta i niska oblačnost donekle guši. Oblaci, olujna pražnjenja vrše pritisak na nervni sistem. Sveže vreme sa mrazom kao i oluja (bura) izazivaju depresiju.

Zaključujući o svemu izloženom u ovom poglavlju, može se otvoreno reći da su otkrivena „nebeska zvona čijem zvonjenju se potčinjava sve živo na Zemlji. Iz nave-

dene veze lunarno-zemaljskih uticaja proizilazi najvažniji zakon lečenja: Pridržavaj se ritmova prirode i usuglašavaj svoju aktivnost sa njima.

Sada nam se sa svom jasnošću razotkriva da je jedan od glavnih uzroka oboljenja i neuspeha u prirodnom lečenju organizma neusaglašenost života čoveka sa prirodnim rit­m o v i m a - upravljačima funkcija organizma. Uzimanje hra­ne noću, kada su sve funkcije probave hrane van svoje aktivnosti a uključene su potpuno druge, bdenje i uopšte motorna aktivnost kasno noću, kada treba spavati i jačati svoje hronalno telo, i spavanje danju, kada se treba kretati, aktivirati jang procese, žurba u vreme kada je potreban mir i opuštanje, i mnogo šta drugo iscrpljuju i stare organizam neverovatno bizo.

Mi smo razmotrili dnevni režim. Postao nam je jasan smisao tog pojma i sada nam ostaje samo da ga se pridr­žavamo, kao s to je to radila većina dugovečnih ljudi.

N E D E L J N O - M E S E Č N 1 BIORITMOVI

Kao osnove za razmatranje nedeljno-mesečnih biorit­mova izdvojićemo dve: uticaj magnetnog polja Sunca i gravitaciono-energetski uticaj lunarnog meseca na život čoveka.

74 M n o g i ljudi mi mogu zamerit i j e r uveče imaju posebnu želju za j e l o m i oni ne mogu da zaspe dok nešto ne pojedu. K a k o to objasniti? Ako ste zdravi, tada ćete Jako preći na pravi ritam života i dobiće te sve njegove blagodeti . Ali a k o je čovek bolestan, naroči to a k o je oštećen želudačno-crevni trakt, postoje polipi i druga patologija, tada će Vas upravo to primoravati da j edete noću, da bi nastala trulež - njihovo omil jeno je lo i osnova Zivoia. V a m a predstoji uporna borba sa tom patologi jom, koja izaziva veliki apetit uveče. Izbacivši je, Vi ćete osetiti veliku blagodat i k a k o je lako, r a d o s n o pratiti prirodni ritam.

Nedeljni bioritmovi

Sunce zrači u svim pravcima bujice (snopove) nabijenih čestica, koje se nazivaju sunčevom plazmom (ili „sunčev vetar"). Sunčeva plazma „vuče" za sobom magnetno polje, koje kao rezultat stvara međuplanetarno magnetno polje. Naučnici su ustanovili da to polje koje potiče od Sunca ima sektorsku strukturu. Tako se negativne čestice pod nje­govim uticajem kreću prema Suncu, a pozitivne - obrnuto. Kao rezultat toga, brzina „sunčevog vetra" i gustina čestica koje se zrače od Sunca sistematski se menjaju. Pošto se Sunce okrene oko vlastite ose za 27 dana, Zemlja, u pro­šeku, preseca različite sektore međuplanetarnog magnetnog polja tokom sedam dana.

Nakon svakih sedam dana Zemlja se nalazi čas u pozi­tivnom, čas u negativnom sektoru tog polja. Sve se to odražava na magnetosferu Zemlje, usled čega se menja i vreme. Već je bilo reči o tome kako različite promene u magnetnom polju Zemlje, pozitivni i negativni elektricitet utiču na organizam. Napomenimo da je to promena unut­rašnje pH sredine u kiselu i alkalnu. Kisela sredina je pove­zana sa aktivnošću organizma, a alkama - sa njegovom pasivnošću. Promena unutrašnjeg magnetnog polja na odre­đeni način orijentiše molekule organizma, što se odražava na njihovo funkcionalno stanje. Na taj način se organizam čoveka tokom sedam dana nalazi u fazi povišene aktivnosti. Tome pogoduju kisela sredina i povećani dotok plazme od Sunca (jang period); sedam dana otpada na pasivnu fazu, kada preovladava alkalna sredina i smanjeni dotok sunčane plazme (jin period).

U praksi se promena sektora međuplanetarnog magnet­nog polja manifestuje u sledećem: nedelju dana kod Vas je raspoloženje poboljšano, lako podnosite fizička i intelek­tualna opterećenja, lako se uzdržavate od hrane tokom

24-48 Časova. I obrnuto, druge nedelje veoma vam je teško da se uzdržavate od hrane, raspoloženje je loše, a fizički napori se podnose sa „škripom". Naročito nepovoljno utiču dani kada se vrši smena sektora međuplanetarnog polja. U te dane, da biste pomogli organizmu da se prestroji (prilagodi), treba da vodite veoma umeren život: fizički se ne naprežite mnogo, jedite količinski malo i hranu koja se lako asimilira itd.

Da biste samostalno odredili svoj ritam aktivne i pasiv­ne nedelje, treba pažljivo pratiti oscilacije svog raspolo­ženja, fizičke i intelektualne aktivnosti. Zbog toga tokom jednog do dva meseca vodite dnevnik, u koji ćete zapisivati svoje fizičko opterećenje, po redosledu kako ga obavljate, oscilacije raspoloženja, polnu aktivnost itd. Dalje, analizi­rajući te pokazatelje, vi ćete uvideti da se oni menjaju. U dane kada ste aktivniji, Vama pomaže međuplanetarno magnetno polje „podsticajem" i obrnuto.

Mesečni bioritmovi

Naš kalendarski mesec, koji broji od 30 dana do 31 dan, ne odgovara nikakvim periodičnim procesima prirode. Zato je lunarni mesec koji traje 29,5 dana prirodni period, sa kojim su povezane sve ciklične promene u prirodnim pro­cesima na Zemlji. Tokom lunarnog meseca javljaju se plime i oseke na morima i okeanima, pri čemu se njihova snaga povećava ili smanjuje u zavisnosti od dana lunarnog mese­ca; menja se ponašanje atmosfere, što se odražava na mnoge meteorološke pojave; pri prolasku Meseca kroz magneto-sfcrni zaštitni omotač Zemlje, menjaju sc parametri magne-tosfere; odbijanje sunčeve svetlosti od površine Meseca takođe se periodično menja i sve te promene odražavaju se na organizam biljaka, životinja i čoveka. Tako od lunarnog

ciklusa zavisi intenzitet vrenja vina, asimilacija kiseouika kod poljoprivrednih kultura (šargarepa, krompir), periodi razmnožavanja kod životinja (naročito morskih), mesečna periodičnost ovulacije kod čoveka.

Savremena nauka je pronašla veze posredstvom kojih Mesec utiče na Čoveka. Tako, zbog jakog gravitacionog uticaja Meseca na omotač Zemlje (tvrdi i tečni) u dane mladog i punog Meseca, mnogo se menjaju sledeći fizički parametri: vlažnost, atmosferski pritisak, temperatura, elek­trično i magnetno polje. Ispostavlja se da čak najmanje promene tih parametara ispoljavaju uticaj na čovečji orga­nizam. Ali ako do toga dolazi naglo i snažno, a organizam čoveka je prethodno oslabljen, pun nečistoća itd., tada to prouzrokuje raznovrsna oboljenja. Na primer, nagle osci­lacije atmosferskog pritiska narušavaju stabilnost funkcija stvaranja krvi, prouzrokujući oboljenja kao što su hiper­tonija i različiti recidivi srčano-vaskularnih poremećaja. Mozak veoma osećajno reaguje na promene vlažnosti atmo­sfere, što se ispoljava na njegovu aktivnost. Još izraženije na bioelektričnu aktivnost mozga utiču promene napona mag­netnog polja, što može prouzrokovati mnoštvo psihičkih poremećaja. Američki psihijatar Leonard Dž. Ravic, po­četkom sedamdesetih godina XX veka, vršio je merenja razlike elektronskih potencija u mozgu i u grudima duševno obolelih ljudi. Pokazalo se da se ta razlika menja iz dana u dan u zavisnosti od faza Meseca. Menjala se i uznemirenost (razdraženost) bolesnika. Ravic je ovako objasnio tu poja­vu: „Mesec direktno ne utiče na ponašanje čoveka ali, me-njajući odnos elektromagnetnih sila Vasione, on može prou­zrokovati katastrofalne reakcije kod neuravnoteženih ljudi."

Na prvi pogled izgleda da savremena nauka sve zna o Mesecu, mehanizmima njegovog uticaja na čoveka itd. Ali ako se obratimo različitim drevnim izvorima, u kojima se iznosi mnoštvo preporuka o tome kako najbolje iskoristiti

binarni ciklus, zalazimo u ćorsokak. Na čemu se te prepo­ruke zasnivaju? Mada je njihova važnost neuporedivo dra-gocenija od strogo naučnih. Tako, tibetska medicina prepo­ručuje da se profil akt i čko lečenje i druge uopšlene mere za jačanje organizma sprovode od prvih dana binarnog mese­ca. Navodi se da „bolesti zlih duhova" (izliv krvi u mozak, paraliza, infarkt miokarda, akutna psihička oboljenja, epi­lepsija i druge) najčešće nastaju 4, 8, 11, 15, 22. i 29. dana binarnog meseca. Kineska narodna medicina preporučuje da se pri izlasku Meseca, prvog dana, uradi jedno ispa­ljivanje (rana), drugog d a n a - d v a i tako do 14 ispaljivanja sredinom binarnog meseca. Zatim talas nestaje na isti način kao što je i došao. Tako se sprovođenje čuvene terapije „moksa po dzu-san-li" (ispaljivanje tačke dugovečnosti, koja se nalazi u predelu zgloba kolena) preporučuje samo prvih osam dana binarnog meseca. Avestijska astrologija tvrdi da za vreme mladog Meseca prekomerna fizička aktiv­nost nije tako opasna kao za vreme punog Meseca. Jer za vreme mladog Meseca energija je koncentrisana u dubini organizma i teško se izbacuje napolje. Za vreme punog Meseca - obrnuto, ona se nalazi spolja i lako se gubi. Zato prekomerna motorna aktivnost u to vreme može da opustoši „energetski budžet" čoveka. Pravi majstori ciguna takode se pridržavaju tog pravila.

U Kini i Indiji ljudi i danas žive po fazama binarnog kalendara, koji je sastavni deo građanskog kalendara. Na­učnici smatraju da binarni biološki ciklus po svom značaju ne zaostaje za dnevnim, a ezoterijska astrologija tvrdi da su binarni ciklusi njen ključ, a faze Meseca - prvi stepen spoznaje tog ključa. Sada nam ostaje da samostalno raz­motrimo da li treba da usaglašavamo svoju aktivnost sa binarnim ciklusom i u čemu se sastoji ezoterizam (tajna) binarnih faza?

Razmatranje ovog pitanja otpočećemo sledećim redo-sledom: šta je to lunarni mesec; iz čega se sastoje faze Meseca i njihov uticaj na Zemlju? 1 tek posle toga vršićemo uopštavanje, davati zaključke i preporuke.

Pri svome kretanju u odnosu na Sunce, Mesec mu se čas približava, čas udaljava. Povratak Meseca ujedan te isti položaj kosmičkog prostranstva u odnosu na Sunce obavi se za 29,5 dana. To se zove sinodičan mesec - od latinske reči „zbližavanje". Eto tih 29,5 dana predstavljaju lunarni cik­lus. Ali postoji i si deru i (zvezdani) mesec, koji traje 27,3 dana. Za to vreme Mesec napravi puni krug oko Zemlje. Zato što se periodi okretanja Meseca oko Zemlje i okretanja Meseca oko svoje ose poklapaju, prema Zemlji je uvek okrenuta jedna te ista strana Meseca. Tu stranu Meseca, u zavisnosti od kretanja, Sunce osvetljava različito: čas se vidi desna polovina koja se svakim danom sve više povećava dok Mesec ne postane potpuno osvetljen - okrugao; zatim nastaje smanjivanje osvetljenosti površine Meseca i osvet­ljava se samo leva polovina dok potpuno ne iščezne. Pro­mena osvetljenosti Meseca ukazuje na njegove faze, kojih ima četiri, i svaka traje po 7,4 dana.

Sada detaljno razmotrimo različite položaje i faze Me­seca i njihov uticaj na vodeni omotač Zemlje.

1 - Mladi Mesec. Kada se Sunce, Mesec i Zemlja nalaze na jednoj liniji, tako da je Mesec između Sunca i posmatrača koji se nalazi na Zemlji, tada Sunce obasjava samo suprotnu stranu Meseca, i tada on postaje nevidljiv. To je mlad Mesec. Kada se Sunce i Mesec nalaze na jednoj strani n odnosu na Zemlju, njihove gravitacione sile se poklapaju i deluju u jednom smeru. Upravo u to vreme na Zemlji se uočavaju najveće plime i oseke. A promena sile teže, koja nastaje kao rezultat plima u tvrdom telu Zemlje,

iznosi približno 2 0 % osnovnih promena, uslovljenih sna­gom privlačenja Meseca i Sunca, i dejstvuje na tu istu stranu!

Dodajmo to da se u tački mladog Meseca, na maksi­mumu plima i oseka, uočava suprotno kretanje prema smiri­vanju, smcni smera dejstva.

I I - Prva faza. Po stepcnu kretanja Meseca od Sunca na istok (suprotno od kretanja kazaljke na časovniku), on po­novo postaje vidljiv - u vidu mladog Meseca na zapadnom delu neba. I osvetljeni (desni) deo Mesečeve polulopte po­većava se dok nakon 7,4 dana ne bude osvetljena tačno polovina Meseca. To je upravo prva faza. Za vreme te faze dolazi do sledećih promena na vodenom omotaču Zemlje. Pošto Mesec na završetku te faze zauzima položaj pod ugloin od 90° u odnosu na Sunce, tada je gravitacioni efekat njihovog rezultirajućeg dejstva najmanji. Mesečeve pl ime se poklapaju sa sunčevim osekama, a mesečeve oseke, obr­nuto, sa sunčevim plimama. Na taj način, u toj fazi se uočavaju tendencije prelaska od maksimalnih uticaja plima i oseka prema potpunom smirivanju.

III - P r v a četvr t ina . U dane kada je osvetljena desna polovina Meseca, nema nikakvih gravitacionih reakcija od Meseca i Sunca. To je posebna tačka u kojoj se u malom vremenskom intervalu mirovanja menja smer kretanja u drugi - koji se širi.

IV - Druga faza. Mesec produžava svoje kretanje po­sle tačke prve četvrtine, udaljavajući se sve više i više od Sunca. Osvetljena površina Meseca povećava se iz dana u dam I na kraju, kada Mesec zauzima položaj pod uglom od 180 u odnosu na Sunce, a Zemlja se zajedno sa posma-tračem na njoj nalazi između njih, u potpunosti je vidljiva strana Meseca koju osvetljava Sunce. Nastupa pun Mesec. Od momenta prve četvrtine do punog Meseca prolazi još 7,4 dana (od mladog Meseca - 14,8). To je druga faza. Tokom

nje rezultujuća sila gravitacionog uticaja Meseca i Sunca počinje da razdvaja vodeni omotač Zemlje, dok se sa punim Mesecom ne završi i taj proces. Na taj način, posle tačke prve četvrtine u toj fazi uočava se tendencija ka razjedi-njavanju, širenju.

V - Pun Mesec (uštap). Za vreme punog Meseca dola­zi do maksimalne podele vodenog omotača Zemlje između Meseca i Sunca. Pod Utičajem Meseca i Sunca nastaju posebne plime. Između tih talasa plime uočavaju se oseke. Prema tome, pun Mesec - to je posebna tačka maksimalnog razdvajanja i širenja vodene površine, posle koje dolazi do obrnutog procesa.

VI - Treća faza. Posle tačke punog Meseca - maksi­malnog udaljenja od Sunca - Mesec počinje da se ponovo približava Suncu. Potpuno osvetljeni deo Mesečeve polu-lopte počinje da se smanjuje dok sa leve strane ne ostane tačno polovina. To je treća faza, koja u binarnom mesecu traje od 14,8 do 22,1 dana. U toj fazi d o l a z i l o promene položaja Meseca u odnosu na Sunce sa 180 na 90 . Za vreme promene položaja Meseca, gravitacione sile Meseca i Sunca sjedinjuju vodeni omotač Zemlje. Plime se postepeno smanjuju, skoro do potpunog nestanka. Na taj način, u toj fazi uočava se tendencija prelaska od širenja prema sabi­janju.

VII - Treća četvrtina. Onih dana kada je osvetljenja tačno leva polovina Meseca isto tako kao i u prvoj četvrtini, nema nikakvih gravitacionih reakcija. To je posebna tačka u kojoj se kroz kratak interval mirovanja menja tendencija od sabijanja u drugu vrstu kretanja.

VIII - Četvrta faza. Mesec se sve više i više približava Suncu, dok ne zauzme srednji položaj između Zemlje i Sunca. To obuhvata period od 22,1 do 29,5 dana, tj. do mladog Meseca. Spolja se to izražava u sve većem nesta­janju mesečevog srpa skoro do pojave mladog Meseca, kada

se ništa ne vidi. To je poslcđnja, četvrta faza. U toj fazi Mesec iz položaja od 90 u odnosu na Sunce prelazi u nulti položaj. Za vreme tog kretanja, gravitacione sile počinju da se nadograđuju jedna na drugu, da se međusobno poja­čavaju i da „vuku" vodeni omotač Zemlje u jednom smeru, stvarajući za vreme mladog Meseca najveće plime i oseke. Na taj način, u toj fazi se uočava usmereno na cilj među­sobno pojačavajuće kretanje od stanja mirovanja do maksi­malne aktivnosti.

A sada razmotrimo kako se odražava uticaj faza Meseca i posebnih tačaka na kretanje energije i tečnosti u čovečjem organizmu. Pri tome ćemo koristiti drevnu terminologiju

jang-jin. Ali pre nego što pređemo na razmatranje tog važ­nog pitanja, sledi nekoliko bitnih napomena (pojašnjenja).

1. Terminom jang označićemo zemaljsku gravitaciju, a jin - mesečevu i sunčanu.

2. Položaj: jang - unutrašnji, jin - spoljašnji.

3. Smer: jin - uzlazi (izlazi),y'r//?g- spušta se (zalazi).

4. Tendencija: jin - šhi,jang - skuplja.

5. Težina: jin - lagan, jang - težak.

6. U čovečjem organizmu jan energija ide odozgo prema dole, a jin odozdo prema gore.

Gravitacione sile Meseca i Sunca delovaće na čoveka koji stoji na površini Zemlje na sledeći način.

Prvo. Za vreme mladog Meseca, tečne sredine orga­nizma, na račun složene gravitacije Meseca i Sunca, biće privučene prema glavi. Zemaljska gravitacija više ne priv­lači toliko čoveka, pošto na suprotnu stranu dejstvuje mese-čevo-sunčeva gravitacija. Kao rezultat toga, čovek postaje „lakši za 20%. Pun Mesec je prva posebna tačka u kojoj pri maksimumu jin dolazi do rađanja suprotnosti - jang. Jer sada se procesi širenja i podizanja naviše smenjuju suprot-

nim - skupljajućim i usmerenim naniže. Takav nagli zao­kret intimnih (ličnih) procesa postavlja povećane zahteve organizmu.

Drugo. U prvoj fazi počinje smanjivanje zajedničke gravitacije Meseca i Sunca, skoro do njihove potpune me­đusobne neutralizacije. Na taj način, spoljašnje -jin dejstvo gravitacije na tečne sredine slabi, zbog čega se pojačava jang dejstvo, zemaljsko. To dejstvo se ispoljava u tome što se tečnosti iz predela glave ustremljuju naniže i ravnomerno se raspodeljuju po organizmu. Zbog toga što spoljašnja gravitaciona sila - jin prestaje da dejstvuje, zemaljska -jang gravitacija jače privlači telo čoveka, što se ispoljava kroz povećanje njegove težine. Prva faza Meseca - to je porast janga (Veliki jang), što se manifestuje kroz poste­peni porast aktivnosti čovečjeg organizma.

Treće. Tačka prve četvrtine karakteriše se maksimal­nom aktivnošću organizma - jang manifestacijom. Gravi­tacije spol ja nema - ona se međusobno uništila, Zemlja se iz rastegnutog stanja u obliku jajeta povratila u okruglo stanje. Težina čoveka u tom momentu je najveća, organizam je zbijen. U toj prelaznoj tački, kada je jang maksimalan, rađa se njegova suprotnost - jin. Procesi u organizmu pod dej-stvom narastajuće sile jin - gravitacije Meseca i Sunca -počinju delovati na širenje organizma. Smena tih kretanja, međusobno kontradiktornih, predstavlja ogroman unutra­šnji rad - stres za organizam.

Četvrto. Druga faza se odlikuje postepenim poveća­njem spoljašnje gravitacije od Meseca i Sunca. Jin se pove­ćava, njarig-zemaljska gravitacija slabi. Pri punom Mese­cu, spoljašnje jin dejstvo na Zemlju je maksimalno. Pri tome su Mesec i Sunce svojom gravitacionom energijom podelili vodeni omotač na dva dela, koja su međusobno suprotna. Sličan proces se uočava i u čovečjem organizmu zbog toga što je opšti tok razdeljen na dva dela - on je oslabio. U

kineskoj filozofiji to se izražava terminom Mala/7//. Ener­gija i tečne sredine organizma podvrgnute j inskom uticaju, usmeravaju se iznutra prema spolja, organizam se širi. Zbog toga što sve iznutra ide napolje, taj period je najpovoljniji za čišćenje organizma. Fizičku aktivnost treba smanjiti da se ne bi rasejavao energetski snop.

Peto. Period punog Meseca se karakteriše maksimal­nim kontradejstvom Meseca i Sunca na Zemlju. Zemlja je rastegnuta, raširena. U organizmu čoveka energija se slobo­dno izliva iznutra prema spolja, tečne sredine su, takode, bliže površini tela. Maksimalni Jin u to vreme rada svoju suprotnost - jang. U toj tački dolazi do zaokreta, od širenja prema sabijanju (skupljanju), vodi se borba, preokret na najtananijim nivoima čovečjeg organizma. To je ogroman stres za čovela.

Šesto. Posle stresnog preokreta (loma), od širenja pre­ma sabijanju, procesi sabijanja - jang počinju da preo-vlađuju. Sada energija i tečne sredine iz spoljašnjeg, rašire­nog stanja organizma teže da se koncentrišu, prodru u du­binu organizma. Centripetalno, sabijajuće kretanje je znak (simptom) aktiviranja jan procesa. Na taj način, za vreme treće faze, aktiviraju se sviyVwgprocesi i organi vezani za njih. Kod čoveka se javlja snaga, on želi da se aktivno kreće, bavi sportom, uopšte da bude opterećen. I to je u potpunosti celishodno - to je najbolji period za veća fizička optere­ćenja, koja organizam prihvata bez problema. Taj period se naziva Mali jang, j e r ranije razdvojene, oslabljene bujice tečnosti i energije teže da se međusobno spoje. Po pravilu, u toj fazi se ispoljava povećana polna aktivnost, koja je u potpunosti opravdana. Jer tokom prve dve faze dolazi do sazrevanja jajnih ćelija, njihovog kretanja kroz falopijeve kanale i dospevanja u matericu, za šta su potrebni prvih 14 dana lunarnog meseca. Otuda se začeće može kvalitetno ostvariti u toj fazi. Kao što vidite, sve je usaglašeno, u čemu se i sastoji mudrost prirode.

S e d m o . Treća četvrtina - to je tačka maksimalnog sabi­janja organizma jangskom, to jest zemaljskom gravitacio­nom energijom. U njoj, kao i u prethodnim posebnim taČkama, dolazi do unutrašnjeg zaokreta od sabijanja prema širenju. Taj dan „unutrašnje toe", kao i period mladog Meseca, prvu četvrtinu i period punog Meseca treba prove­sti u mirovanju. Tog dana izbegavajte veća opterećenja, suzdržavanja od hrane i drugih sličnih stvari koje pred­stavljaju stres za organizam. Dva stresa - unutrašnji: od zaokreta sabijanja ka širenju - i stres od opterećenja (na primer, parnog kupatila) - može se dogoditi da organizam ne izdrži.

O s m o . Četvrta faza Meseca - to je ponovni porast jinske energije, povećanje zajedničkog dejstva gravitacije Meseca i Sunca u jednom smeru. Bujica energije i tečnosti unutar organizma čoveka ustremljava se prema glavi, težina tela se smanjuje, ono se širi. To povoljno utiče na odvijanje svih jin procesa, aktivira /'inske organe. Zbog toga što se u toj fazi uočavaju najveće plime, a sile teže dejstvuju u jednom smeru, prema kineskoj terminologiji ta faza se naziva Veliki jin. Spolja se taj period odlikuje porastom pasivnosti, neke otečenosti, isticanjem šljaka i tečnosti iz organizma. Drugim recima, to je period prirodnog čišćenja organizma - menstruacije kod žena, završetak životnog ciklusa - kraj menstrualnog ciklusa, okončanje svih procesa u prirodi. Lunarni mesec (ciklus) drevni mudraci su uvek razmatrali kao zavr šenu celinu, shodno Vel ikom z a k o n u sličnosti sa drugom celinom, makar to bio dan, godina, čovečji život ili grandiozna epoha postojanja Vasione.

Lunarni ciklus u prirodnom lečenju organizma sličan je tablici elemenata D. I. Mendeljejeva u fizici. Taj ciklus pokazuje potpuni razmeštaj: šta, zašto i kada treba uraditi. Iz tog ciklusa, putem logičkih rasuđivanja, možemo za sebe „izračunati" to što nam je do sada nepoznato. Najvažnije je

da sada možemo samostalno korigovati program vlastitog lečenja sa silama prirode, a ne sa „preporukama različitih autora, različitih sistema", koje su u bioritmologiji potpuno beznačajne. Ja sam pobornik drevnih Veda. Čoveku je po­trebno znanje, a ne sistem. Izmenili su se uslovi i „s i s tem" koji se ranije odlično pokazao počinje da daje suprotne rezultate. Zato stičite znanje, uverljivo znanje, pravo i primenjujte ga. Ostalo će doći samo od sebe — i zdravlje i materijalni uspeh, a Vi ćete zauzeti svoje mesto u velikoj harmoniji Vasione.

A u nastavku ćemo stvarati - razdvajati medicinske mere (mere lečenja) u binarnom ciklusu i obrazlagati ih.

RASPODELA MEDICINSKIH MERA U L U N A R N O M CIKLUSU

Da bismo shvatili kako gravitacione sile utiču na čo­večji organizam, treba shvatiti jednostavnu ali važnu poja­vu. Sunce, Zemlja, Mesec i druge planete stvaraju oko sebe čvrsti (gusti) omotač zahvaljujući tome što oni, na račun gravitacije, privlače, sakupljaju i zadržavaju oko sebe mate­riju, to jest njihovo gravitaciono polje zadržava masu mate­rije. Razmislite o tome na račun Čega se naše telo zadržava u okolnoj sredini. Gravitacija je ta osnova koja formira telo, daje mu oblik i omogućava da živi (postoji) određeni vre­menski period (tj. tokom života) u stabilnom stanju.

A d a gravitacija ne bi prekomemo sabijala (stezala) naš organizam, u našem telu postoji druga vrsta energije -elektromagnetna. Naše telo ima određeni opšti potencijal, svaka ćelija ima svoj vlastiti potencijal (naboj), a unutar ćelije svaka micelija je sa nabojem (potencijalom), da bi se zadržavala voda i sprečilo lepljenje jednih materija sa dru­gim. Kao što vidite, u telu čoveka se nalazi jedna s i l a - j a n g

(gravitaciona, sažimaj uća, teška) koja je u ravnoteži sa dru­gom -jin (elektromagnetna, raširujuća, laka).

Centar teže tela kod normalno građenog čoveka nalazi se u predelu pupka. A pošto se on, u stvarnosti, nalazi između nesrazmerno većih centara teže (gravitacionih sila) Zemlje, Meseca i Sunca, on stalno varira, prateći pažljivo spoljašnja dejstva - sabiranje, oduzimanje, međusobno podudaranje gravitacionih sila Zemlje, Meseca i Sunca. To dovodi do toga da se centar teže kod čoveka, kao bari-centrum (težište) između Zemlje i Meseca, neprestano premešta u telu: gore - dole, u krug itd. Ako pri prolasku baricentruma Zemlja - Mesec na površini Zemlje nastaju različite reakci je-ta las plime itd., tada na potpuno isti način dolazi do premeštanja vlastitog centra teže po organizmu čoveka, a zajedno s njim - tečnosti i energije, i to prouzro­kuje aktiviranje ili prigušenje (slabljenje) funkcija.

Najstarija nauka astrologija upravo i opisuje kako sile gravitacije planeta i zračenja Sunca i drugih zvezda utiču na fiziologiju čoveka, na njegovo telo, psihu i mnogo, mnogo drugog. Autor po prvi put u svetu razotkriva pred velikom masom čitalaca sam mehanizam tog dejstva, obnavljajući samim time nauku astrologiju, dajući joj onaj oblik koji je imala u svom nastanku. Astrologija - to je veličanstvena nauka o čoveku i Kosmosu, a njeni zakoni gravitacije i zračenja dejstvuju matematičkom preciznošću i neumolji-vošću, kao Njutnov svetski zakon gravitacije.

Sada, posle takvog kraćeg ali, prema autoru, jasnog objašnjenja, može se pristupiti razmatranju toga kako podi­zanje i opuštanje, sabijanje i širenje, koji se dešavaju u organizmu usled spoljašnjeg uticaja, del uju na samoose-ćanje i zdravlje našeg organizma.

Prva faza Meseca (slika 21). Opšteprimedbe: Odmah posle perioda mladog Meseca tečnosti organizma i centar

gravitacione energije premeštaju se po telu Čoveka u naj­širim razmerama - od temena glave do stopala nogu. To se dešava zbog toga što zajednička gravitacija Meseca i Sunca deluje plimom i osekom na čoveka koji stoji; plima - kada se čovek nalazi na noćnoj strani. Ali pošto čovek noću leži, koncentracija tečnosti i energije nije u stopalima, već je raspoređena po telu više-manje ravnomerno. Zato se uopšte mnogo više stimuliše gornji deo čoveka, nego donji. To je još jedno „za" protiv noćnih smena, noćnih aktivnosti, zato što se, zbog gravitacione oseke, mozak slabo snabdeva tečnostima, i čovek se brzo umara upravo u to vreme.

Na taj način, tokom prve faze Meseca, naročito u njenoj prvoj trećini, aktiviraće se glava, lice, mozak, gornja Čeljust i oči; u drugoj trećini - grlo, vrat, eustahijeva truba, vratni pršljenovi, a u poslednjoj trećini - ramena, ruke (do lakata), pluća, nervni sistem. Ali ako kod Vas na tim mestima postoji skrivena patologija, tada će ona kulminirati (pogor­šati se). Tako, u prvoj trećini dolazi do: oštećenja (pore­mećaja) vida, migrene, nesanice, poremećaja funkcije zad­njeg dela hipofize, upale mozga, psihičkih poremećaja, opa­danja kose; u drugoj trećini - akutnog gnojnog tonzilitisa i faringitisa, bolova u nogama i stopalima, očnih oboljenja, menstrualnih poremećaja; u poslednjoj trećini - otoka plu­ća, reumatizma u ramenima i rukama do lakata, bronhitisa, astme, pneumonije i aneurizme.

Komplikacije su, uglavnom, vezane za to što organizam zbog zagađenosti ne može brzo da reaguje na „proces šire­nja". Tako krvni sudovi ne uspevaju da na vreme propuste pojačanu cirkulaciju krvi, što dovodi do spazmi, bolova, zagušenja u pojedinim delovima krvotoka i tome slično.

Sto se tiče opštih preporuka, predložićemo dve. Prva: U ovoj fazi bi bilo dobro otpočeti sa bilo kojim ciklusom lečenja posle mladog Meseca. Samim tim vi ćete se prila­goditi početku lunarnog životnog ciklusa i na račun njegove

energije usaglašavnjte i jačajte vlastite funkcije organizma. Ta faza Meseca je najpovoljnija za stimulaciju organizma ispaljivanjem tačke dugovečnosti — „moksapo džu-san-U". To se vrši na sledeći način:

• prvog dana posle mladog Meseca - jedno zagrevanje u toku 5-10 sekundi;

• drugog dana - dva zagrevanja;

• trećeg dana — tri zagrevanja.

Narednih dana treba dodavati po jedno zagrevanje, sve do osmog dana. Posle toga terapija se prekida i ponavlja samo u sledećem lunarnom ciklusu. Druga: Ako čovek hoće da se oslobodi loših navika koje podrivaju njegovo zdravlje, na primer, obedovanja kasno uveče, tada obavezno otpočeti ponašanje u skladu sa binarnim ciklusom. Tako, u četvrtoj fazi Meseca treba sami sa sobom da obavite intelektualni rad — zbog čega hoćete da se oslobodite loše navike, koju korist ćete od toga imati i da svesno zaželite da promenite svoj nepravilni način života. Programirajte se u poslednoj fazi Meseca intelektualno, emocionalno i donesite čvrstu odluku. I čim nastupi mlad Mesec, počnite da realizujete svoj program - uveče pijte samo odvar (čaj) od trava, a za ručak ili ujutro - nešto više pojedite. Po stepenu pojav­ljivanja Meseca sve više će se javljati iskušenje da se vratite na stari način života, a najveće iskušenje je u dane punog Meseca. Ali Vi morate sve to da pretrpite, da slomite stari stereotip i učvrstite novj, da se fiziološki prestrojite. Za­pamtite da snaga starih navika debije samo do sledećeg mladog meseca. Kada je Mesec u uštapu (pun), napon će opadati, a sledećeg binarnog ciklusa ćete živeti po novom i nećete imati nikakvih poteškoća, pošto se fiziologija pres-trojila i funkcioniše sasvim drugačije.

78 Pr imedba prevodioca. 79 Isto.

Konkretne preporuke u prvoj fazi Meseca:

1. Fizičko opterećenje se mora postepeno povećavati do petog dana. Petog, šestog i sedmog dana možete se solidno opteretiti.

2. Fizioterapija. Pošto se u ovoj fazi vrši sabijanje, a kretanje je usmereno nadole, treba pomoći organizmu da se brže prilagodi tom načinu kretanja, neutralisati prethodno širenje i kretanje nagore. Za to su veoma dobre kontrastne vodene terapije: topao tuš jedan minut, naglo polivanje hladnom vodom u trajanju 5-10 sekundi. Hladnoća potpo­maže sabijanje organizma i usmeravanje svih procesa pre­ma unutrašnjosti.

3. Ishrana. U tom periodu treba jesti više jangske hrane, koja utiče na sabijanje organizma, a posle četvrtog dana, da ne bi došlo do prekomernog sabijanja i spazmiranja orga­nizma, jedite više hrane sa „energetskim potenci jalom" - to je brana koja ima električno punjenje (potencijal), to jest termički je neobrađena, sveza, sočna, vodnjikava, prohlad­na; na primer, sveže isceđeni sokovi od šargarepe, cvekle sa jabukama itd.

4. Terapije čišćenja. U tom periodu, naročito pred nje­gov kraj, dobro je čistiti kožu, a takođe vršiti pothranjivanje organizma mikroelementima. Zbog toga primenjujte tople kupke, a u drugom slučaju - sa ekstraktima trava ili urinom (ukuvanim urinom). Tečnosti se dobro asimiluju kroz kožu i dospevaju u dubinu tela. Osim toga, u prvoj trećini te faze, trljanjem kože glave urinom može se stimulisati rast kose; u drugoj trećini - treba se očistiti od nagomilavanja sluzi u nosnim (frontalnim)' i gajmorovim (maksilarnim) sinusi­ma, čistiti krajnike - ispiranjem urinom i zauzimanjem „poze lava"; u poslednjoj trećini - treba lečiti pluća pomoću

80 Isto. 81 Isto.

kupki i stavljanja kompresa (obloga) na grudi i leđa od vunene tkanine sa urinom ili slanom vodom.

5. Sakupljanje trava. U toj fazi najbolje je sakupljati korenje i plodove, naročito šestog i sedmog dana. Energija i mikroelementi u to vreme nalaze se maksimalno u koren ju.

Posebne preporuke se odnose na četvrti dan binarnog meseca. Taj dan je veoma težak za čoveka, zato što se tada ispoljava umor organizma posle tako burnog rada kojeg je organizam odradio prethodno na prestrojavanju unutrašnjeg toka na suprotni. To je dan odmora i molitvi.

Druga faza Meseca. Opšte napomene: osmog dana binarnog meseca, zahvaljujući likvidaciji (neutralisanju) spoljašnjih gravitacionih dejstava, tečnosti organizma i gra­vitacioni centar energije nalaze se u grudnoj šupljini. Na taj način, tokom druge faze Meseca, naročito u njenoj prvoj trećini, aktiviranje deo iznad trbuha, grudi, stomak (trbuh), zglobovi na laktovima; u drugoj trećini - srce, žučni mebur, grudni koš i grudni deo kičme; u poslednoj trećini - organi trbušne duplje, vezani za probavu brane - želudac, tanko i debelo crevo. Ako u tim delovima tela postoji skrivena patologija, tada će se ona komplikovati (kulminirati): u prvoj trećini - ž e l u d a č n e bolesti, vodena bolest, poremećaji u probavi brane, gojenje (što je povezano sa gušteračom), neuravnoteženo ponašanje; u drugoj trećini - bolovi u le­đima, srčana oboljenja, poremećaj u krvotoku; i u posled­njoj trećini - otoci trbušne duplje (polipi), poremećaj rada creva, apendicitis, proliv.

Napominjanje takvih poremećaja, kao što je vodena bolest, poremećaj krvotoka, proliv, ukazuje na to da su svi oni povezani sa nesposobnošću organizma da asimilira tečnosti. Kao rezultat gravitacije tečnost je dospela u te delove, a oni su veoma zagađeni, oslabljeni od upotrebe brane koja nije u stanju da zadržava vodu, što prouzrokuje navedene pojave.

Opšte preporuke u toj fazi zasnovane su na tome da dolazi do „širenja" čovečjeg organizma, usmeravanja buji­ce tečnosti i energije iznutra napolje, što veoma podstiče čišćenje organizma, lak gubitak energije i obilne gubitke krvi. Zato se manje fizički opterećujte u tom periodu -srednje i malo opterećenje omogućiće nam da lepo preži­vimo tih 7,4 dana. Sve operacije, ako su potrebne, prebacite na treću fazu, najbolje na njen završetak; veću pažnju poklo­nite terapijama čišćenja.

Konkretne preporuke u drugoj fazi Meseca: 1. Fizičko opterećenje treba postepeno smanjivati do

punog meseca, od srednjeg ka malom. 2. Fizioterapija. Početak te faze vezan je za to da se

pomogne organizmu da brže i lakše pređe na širenje. Za to su dobre tople i vruće kupke: tople - za osobe sa konsti­tucijom sluzi, a vruće - za lica sa konstitucijom vetra, to jest za debele i mršave. Odlično pogoduje parno kupatilo (sauna) devetog i desetog dana. Prohladna i hladna poli­vanja u početku te faze treba vršiti krajnje umereno, a zatim ih pojačati na kraju faze, pred pun Mesec, da bi se „ugasilo prekomerno širenje koje dovodi do apatije, opuštanja.

3. Ishrana. Na početku faze jedite jinsku hranu, koja širi, da biste što biže preokrenuli proces od sabijanja ka širenju, a posle desetog dana jinske proizvode zamenite sa jangskim: kaše, dinstano povrće. Masnoću dodajte u mini­malnim količinama. Lica sa konstitucijom sluzi u to vreme uopšte treba da jedu suvu hranu, sa manje vlage. Za osobe sa konstitucijom vetra, kod kojih organizam slabo zadržava vodu, ovaj period je veoma povoljan. Oni mogu da normal­no jedu kuvane kaše, blago dinstano povrće, hleb od prokli-jalogzrna. Taj period je najpovoljniji za njihov organizam.

4. Terapije čišćenja. Ta faza je najpovoljnija za sprovo­đenje terapija čišćenja - šljake (nečistoće) zajedno sa buji­com tečnosti same teže da izađu napolje. Zato što su u

drugoj trećini te faze aktivni žučni mehur i jetra, sve terapije vezane za čišćenje tih organa treba podesiti u dato vreme. Tada se postiže izvanredan efekat, a doza komponenata za čišćenje može biti mala, što se lako podnosi. Prema tome, to je najbolji fiziološki period za čišćenje jetre. U to vreme je veoma dobro vršiti čišćenje organizma kroz kožu - pariti se u parnom kupatilu (sauni), ulazeći nekoliko puta u toku j e d n e posete kupatilu. Sank-prakšalana koja se uradi u to vreme izvanredno čisti čitav želudačni trakt, naročito jetru i gušteraču (pankreas), što potpomaže njihovo naknadno aktiviranje. Klistiri, naročito oni koji se sprovode u posled­njoj trećini tog perioda, omogućavaju da se očisti debelo crevo i uopšte „izvlače" svu pogan (nečistoću) iz trbušne duplje. Na tu fazu otpada najviše povoljnih dana za čišćenje organizma. Na primer, devetog dana dobro je vršiti čišćenje ne samo od šljaka (nečistoća), već i finije vrste čišćenja, smanjivanje oštećenja (povreda)," svođenje bolesti na predmete. Jedan od dana „ekadaši" (neradnih, prazničnih dana) —jedanaesti dan lunarnog kalendara, najsnažniji od svih dana lunarnog ciklusa, uopšte je namenjen samo za čišćenje: gladovanje se podnosi lako i efikasno, a efekat čišćenja je kao da ste gladovali tri dana. Četrnaesti dan se tako i naziva „dve cevi" i simbolizuje odvodne cevi, kroz koje treba izbaciti šljake iz organizma. On idealno odgovara za klistire šank-prakšalane. Tog dana se može gladovati ali ne jednostavno, već „nasuho", to jest uopšte ne piti vodu. Shodno drevnim traktatima, tečnost uneta u tom periodu zagađuje organizam, pa je najbolje uopšte je ne piti. Ako bismo uopšte govorili o tome kada je najbolje početi i završiti gladovanje da bi ono dalo najbolji efekat čišćenja, tada bi trebalo istaći da nema boljeg perioda za to od druge faze Meseca. Odgladovavši nedelju, Vi ćete se očistiti pri-

82 Primedba prevodioca. 83 Isto.

rodno i bez stresova dva-tri puta bolje nego u bilo kojoj fazi sabijanja.

5. Sakupljanje trava. Ta faza je najpovoljnija za sakup­ljanje nadzemnog dela biljki. Energija koja ide odozdo nagore i dejstvuje na širenje izbacuje masu mikroelemenata napolje, pri čemu je najbolje sakupljati biljke kada je mese-čina.

Posebne preporuke: Prvo, to je osmog dana, u kome dolazi do unutrašnjeg zaokreta energije organizma. To je dan stresa, dan transmutacije (preobražavanja)' energije bukvalno na svim nivoima. Uz odgovarajuću pripremu tog dana se može kvalitetno prestrojiti vlastita egzistencija, koristeći naglu promenu spoljašnje gravitacione energije. Običan čovek, koji ne teži dostizanju vrbova duhovne trans­mutacije, taj dan treba da provede mirno, bez preterivanja. Trinaestog dana energija snažno cirkuliše po kanalima, i to se može iskoristiti za čišćenje, za svođenje crne energije na predmete - upijače, na primer, na topolu, jasiku itd. Sledeći veoma važan dan je dan punog Meseca (uštap). * Tada energija izbija kao snažna fontana, Čoveka privlači suprotni pol, iskušenja su najveća. Ali treba se uzdržati od bilo kakvih seksualnih veza, jer je predaja energije tog dana kolosalna (ogromna) i čovek posle toga treba duže vreme da se oporavlja.

Druga karakteristika tog dana je što treba preći iz reži­ma širenja na sabijanje i, po pravilu, na taj prelazak odlazi mnogo više vremena nego od sabijanja i ka širenju. Glavni uzrok zašto se Čovek može „isprazniti" polnim aktom je taj što se centar gravitacione energije nalazi u predelu polnih organa, a „ustave" su u to vreme maksimalno otvorene; otuda orgazam u to vreme predstavlja vrata kroz koja u

84 Isto. 85 Isto.

ogromnoj količini odlazi naša energija, i tog dana, kao ni jednog drugog, orgazam je najsladostrasniji i naročito odgo­vara ženama.

Treća faza Meseca. Opšte napomene: Posle punog Meseca, spoljašnje gravitaciono/7/7 dejstvo počinje da slabi, dok u trećoj četvrtini, u posebnoj tački ne postane nulto. Ta faza se karakteriše prelaskom čovečjeg organizma iz stanja širenja u stanje sabijanja. Propratimo kako se gravitacioni centar premešta u organizmu čoveka, a uporedo s njim se aktiviraju jedni ili drugi organi.

U prvoj trećini te faze aktiviraju se bubrezi, deo oko bubrega i slabina (krsta); u drugoj trećini - polne žlezde, prostata, mokraćni mehur i pravo crevo; u poslednjoj trećini - zadnjica, butne kosti, trtični pršljenovi. Ako na tim mes-tima postoji skrivena patologija, tada će se ona ispoljavati kroz sledeće poremećaje i komplikacije: u prvoj trećini -poremećaj rada bubrega, uremija, gušavost, apscesi, glavo­bolja, izobličene polne sklonosti (homoseksualizam); u dru­goj trećini - bolesti organa za rađanje dece, upala mo­kraćnog mehura, kila (hematom), vodena bolest jajnika, neredovne menstruacije kod žena, bolesti grla; u poslednjoj trećini - povrede i oboljenja u predelu karlice, neuralgija išijadičnog nerva (išijadikusa), paraliza, astma.

Kao što se vidi iz pregleda poremećaja i oboljenja, oni su, uglavnom, povezani sa zagadenošću organizma, od čega stradaju tkiva koja su nesposobna da kvalitetno propuštaju bujicu energije i tečnosti. Shvativši glavni uzrok, može se veoma uspešno dejstvo vati na te delove radi njihovog izle-čenja i obnavljanja (regeneracije). Tako, na primer, na ote­čene delove gde je nagomilana tečnost mogu se stavljati komprese od mokraće i ona se može piti. To će potpomoći brzo odstranjivanje suvišne tečnosti, jer urin je - prirodni diuretik. Lokalne terapije na slabine (kista) u vidu zagre-

vanja, kompresa itd. potpomoći će izlečenje tih delova orga­nizma.

Opšte preporuke u toj fazi zasnivaju se na tome što tada dolazi do sabijanja: jang se povećava,//'/? smanjuje. Na samom početku, radi bržeg zaokreta prema sabijanju, pri­me nj i ij t e j ed n os t a v u i j e terapije, koje su ranije opisane: poli­vanja, uzimanje jangske hrane, a pred kraj te faze, da biste sprečili prekomerno sabijanje, održavajte balans pomoću ishrane, terapija i drugih sredstava. U tom periodu mogu se izvršiti i uspešno izdržati velika fizička opterećenja. Za one koji se bave vrstama sporta gde je potrebna snaga, to je vreme udarnih treninga, a oni koji rade na uvežbavanju gipkosti (elastičnosti), to je nepovoljan period - telo je neosetljivo (kruto). Ali to je privremena pojava, i ne treba očajavati ako odjednom zglobovi na kolenima nisu tako elastični kao što su bili prethodne nedelje. U stvari, vežba­nje asana joge upravo se i ne preporučuje tada kada ste najviše elastični (gipki), već kada se ta elastičnost u jang-skim periodima donekle gubi -radi sprečavanja prekomer-nog sabijanja. Joga, prava joga, sve usaglašava samo sa prirodnim ciklusima. U suprotnom, vežbajući korisnu asanu i postižući sa njom efekat u jednom periodu, može doći do traume u drugom periodu. Na primer, kod obožava laća stajanja na glavi bez uzimanja u obzir raspodele krvi u organizmu po fazama Meseca, dolazi do pucanja krvnih sudova očiju, trauma na vratnim pršljenovima i mnogih drugih poremećaja. Kompleks asana mora da se menja od faze do faze radi harmonizacije spoljašnjeg dejstva unu­trašnjim svesnim naporom, ali ne treba povećavati spo­ljašnje dejstvo unutrašnjim. U tome je sva razlika između pravog jogiste i „obožavaoca asana".

Konkretne preporuke u trećoj fazi Meseca: /. Fizičko opterećenje. Dolazi do povećanja fizičkog

opterećenja i najintenzivniji treninzi, na primer, u atletici,

sprovode se na kraju faze, pred treću Četvrtinu. Vi ćete osećati kako se lako borite sa povećanjem obima i inten­ziteta treninga i bukvalno ćete imati želju da stalno trenirate.

2. Fizioterapija. Ona je približno ista kao u prvoj fazi. U početku treba pomoći organizmu da pređe na režim sabi­janja, a pred kraj treba sprečavati to sabijanje - održavati balans između janga i jina. To se posebno odnosi na lica u starijem dobu. Otečenost, vodena bolest, koje se javljaju kod njih, to je posledica neelastičnosti (krutosti) tela. Vama predstoji da se mnogo potrudite da biste povratili izgub­ljeno. Ako to ne radite, tada će se vaše stanje vremenom samo pogoršati. Setite se žene obožavaoca kupki, koju sam opisao u knjizi „Kretanje, gladovanje, disanje i vodene terapije". Zahvaljujući parnom kupatilu (sauni) i vodenim terapijama, ona je održavala elastičnost svojih tkiva i u svojih 70 godina bila je sveza i privlačna kao devojka. Zato se koristite tim savetom i dejstvujte. Nije slučajno Porti rije Ivanov rekao da mi svi znamo umirati, a da se izlečimo, preporodimo ne znamo i ne želimo.

3. Ishrana. Preporuke su iste kao i za prvu fazu. Zbog aktiviranja jangskih organa: želuca, creva - procesi probave hrane odvijaju se daleko bolje, može se upotrebljavati grub­lja hrana, ali se ne treba prejedati. Razumna mera potrebna je u svemu. U jednom od mojih ranih radova razmatrao sam preporuke ukrajinskog akademika Bolotova, konkretno pre­porod organa. Bolotov preporučuje da se intenzivno vrši pothranjivanje kroz kožu, trljanje kože haringom (vrsta ribe)' itd. Tako je to „pothranjivanje" organizma radi rege-neracije (obnavljanja) bubrega, srca itd. najbolje sprovoditi u trećoj fazi Meseca. Materije nanesene na kožu aktivnije će se prenositi u dubinu organizma i ispoljavati svoje lekovilo dejstvo. Prva i treća faza Meseca najpovoljnije su u te svrhe.

Sprovodenje tih istih terapija u drugim fazama neće doneti uspeh. To se odnosi i na primenu urinskih kupki, vivatona ( lek) 8 7 i drugih sredstava za podmladivanje organizma. Uz to se u prelaznim taČkama, danima između faza, treba bra­niti krajnje umereno.

4. Terapije čišćenja. Isto kao i u prvoj fazi.

5. Sakupljanje trava. Isto kao stoje opisano u prvoj fazi. Ali treba nešto reći o njihovom sušenju. Radi maksimalnog zadržavanja svih materija, trave treba sušiti upravo u tom periodu. Mikroelementi i druge potrebne materije kao da se same konzerviraju u jangskim fazama. Primena trava se takođe preporučuje sa uzimanjem u obzir faznog stanja organizma. Na primer, trave koje drobe kamen najbolje je koristiti u prethodnoj, drugoj fazi, kada se odvija prirodno širenje, razredivanje svega što postoji u organizmu. Efekat takve upotrebe biće daleko veći. U stvari, pri izbacivanju kamenčića neće biti nikakvih komplikacija, pošto su svi kanali i prolazi opušteni i rašireni. U jangskom periodu mogu se lako pojaviti spazme, začepljenja, komplikacije. Iskoristite te nijanse u svoju korist.

Posebne preporuke: One se odnose, uglavnom, na sedamnaesti dan binarnog meseca. Tog dana veoma je po­željno da muškarac ima polni odnos sa ženom pošto je u toku preobražaj ženske energije, koja može pothraniti muš­karca i neočekivano za njega samog dovesti ga na nove nivoe percepcije (opažanja). Upravo tog dana održavane su svete bakanalije u drevnoj Grčkoj, sprovodene su tantričke vežbe sa partnerkama. Dvadeset prvi dan binarnog ciklusa veoma je dobar za udarni trening.

Dvadeset drugi dan je dan posebne tačke, u kojoj dolazi do energetskog zaokreta, transmutacije organizma. Na meni lično to se ispoljilo tako što sam stekao osobinu da obnav-

87 Isto.

ljam informaciju za godinu dana. U meni se stvorio takav osećaj da mogu predstaviti, opisati kako praktično primeniti bilo koju temu u jednostavnoj ali najefikasnijoj varijanti. Za to su mi potrebne dve stvari: vreme za rad i sredstva za realizaciju. Na primer, može se napisati kapitalno delo iz astrologije, ali da li je to potrebno običnom čoveku i gde pronaći sredstva za njegovo objavljivanje kako je zamislio autor, a ne zbrda-zdola, kako se kod nas dešava?

Prema tome, dvadeset drugi dan treba provesti t iho, spokojno da bi se zaokret energije odvijao bez ikakvih komplikacija.

Četvrta faza Meseca. Opšte napomene: Posle dvadeset drugog dana binarnog meseca, nastupa nova etapa širenja, ali njeno dejstvo je svojevrsno. Zbog toga što se spol jašnja-

jinska dejstva gravitacionih sila Meseca i Sunca međusobno nadopunjuju, sabiraju, energija i tečnosti se podižu nagore prema glavi. Pošto se Mesec tokom svetlog vremena dana nalazi sa suprotne strane Zemlje, gravitaciona energija or­ganizma, a zajedno sa njom i tečne sredine, vrše kretanje u suprotnom smeru, to jest prema stopalima nogu, i stimulišu te delove tela.

Prema tome, tokom četvrte faze Meseca, u njenoj prvoj trećini, aktiviraju se sledeći delovi tela - kolena, uopšte koštani sistem, koža i probavni sistem; u drugoj trećini -gležnjevi nogu i ruku, kosti donjih ekstremiteta, vid; u poslednjoj trećini - stopala nogu, tečnosti tela, želudač-no-crevna peristaltika. Komplikacije u toj fazi ispoljavaju se u sledećem: u prvoj trećini - deficit ^Gdi-naz iy ' i ice" tečnosti u zglobovima, reumatizam, poremećaji probave hrane, ospe na koži, psorijaza; u drugoj trećini - poremećaj krvotoka, naročito u donjim ekstremitetima, varikozno pro­širenje vena na nogama, vodena bolest, nesvestice; u po­slednjoj trećini - slaba cirkulacija krvi u ekstremitetima, vodena bolest, bolovi i spazme u stopalima, psihosomatske bolesti.

Kao što se vidi iz pregleda poremećaja, stradaju gornji i donji delovi organizma - čas prekomerna plima (priliv) u stopala prouzrokuje zastoje u njima, komplikaciju varikoze, a deficit krvi u mozgu dovodi do nesvestica; čas oseka (odliv) krvi u ekstremitetima prouzrokuje spazme, slabu pokretljivost, reumatične pojave; pojačana bujica tečnosti koja cirkuliše od glave prema nogama ispira čitavo telo, izvlači sve šljake (nečistoće) napolje toliko snažno da se u čišćenje uključuje koža, pa se otuda na njoj pojavljuju ospe i drugi poremećaji.

Opšte preporuke povezane sa svojevrsnošću te faze. To je završetak lunarnog ciklusa, pa zato sve poslove, ciklu­se treniranja i lečenja treba u to vreme završavati. Ne is­puštajte ga radi lečenja donjih ekstremiteta, oslobađanja od taloženja soli, mamuza na stopalima. Naizmenično dejstvo kompresa sa ukuvanim urinom i pijenje sokova koji alkali-zuju organizam, trava, steranje ispod stopala preko dana različitih trava (ladolež poljski, bršljan, sipanica — Herniaria glabra) potpomagaće brzo čišćenje tih delova tela. Uopšte, ta faza potpomaže čišćenje organizma, sprovodenje glado­vanja, raznovrsnih ispiranja. Zato pažljivo pratite srp Mese­ca. Čim se on izgubi iza horizonta, nakon tri do pet časova može se vršiti šank-prakšalana, raditi klistiri čišćenja itd. Pojačane gravitacije Meseca, Sunca i Zemlje koje dejstvuju u j ednom smeru pomoći će vam da lako i prijatno uradite šank-prakšalanu, ako vam do tada to nije uspevalo. Licima koja pate od gubitka (isticanja) tečnosti u glavi, za to vreme se preporučuje da rade obrnute (prevrnute) asane joge: „plug", „breza", „polubreza", „stoj na glavi" i njihove vari­jante.

Konkretne preporuke u četvrtoj fazi Meseca: /. Fizičko opterećenje. Zbog otvaranja „energetskih us­

tava (brana)" spolja i opasnosti od gubitka energije, fizičko opterećenje mora biti umoreno, skoro do njegovog sraa-

njivanja pred mlad Mesec. Više hodajte, manje sedite da se krv ne bi zadržavala u donjim ekstremitetima. Češće prime-njujte vibrogimnastiku, više koristite obrnute poze joge.

2. Fizioterapijo. Početak faze usmeren je na to da se pomogne organizmu da prede sa sabijanja na širenje, ali zatim se mora izvršiti takva korekcija da bi se kompen-zovalo odsustvo krvotoka usled veoma jakog prilivno-od-livnog dejstva jinske gravitacije. Na primer, patite od nes-vestice usled odliva krvi u noge. Da bi u to vreme norma-lizovali krvotok, prime nj uj te prohladne kupke za noge; da­lje, ležite i umotajte ramena da biste potpomogli dotok krvi u gornji deo tela. Prohladno polivanje se vrši sledećim redosledom: u početku mlaz usmerite na stopala pa na kolena, bedra, stomak, a tek posle toga na glavu. Takav redosled potpomoći će potiskivanje krvi nagore i unutra. Ako se počne obrnutim redosledom, to jest od glave, tada će, obrnuto, krv otići iz mozga i vi ćete se loše osećati. Naravno, te preporuke se odnose na starije, iscrpljenije osobe. Mladim, zdravim osobama to, takođe, nije na odmet da znaj u.

3. Ishrana. U ishrani se pridržavati uputstava za drugu fazu Meseca. Manje jedite masnu hranu, nepoznatu i koja se slabo asimilira. Organi za probavu hrane nisu tako snažni kao u jangskim fazama, a gravitacija „varira" gore-dole po organizmu, narušavajući samim tim normalno prenošenje hrane kroz želudačno-crevni trakt. Eto odakle nastaju mno­gobrojni poremećaji probave hrane u toj fazi, a takođe ospe na koži od neasimilirane hrane. Upotreba jangskih proi­zvoda u poslednjoj trećini te faze veoma je dobra; korisni su, takođe. različiti začini, koji usmeravaju energiju organizma nagore, potpomažu zagrevanje organizma i razredivanje krvi.

4. Terapije čišćenja. One odlično uspevaju upravo u toj fazi. Veoma je uspešno čišćenje kroz kožu pomoću parnog

kupatila (saune). Raznovrsne komprese primenjene lokalno privlačiće na sebe svu nečistoću iz organizma i sa povre-đenib delova tela. U to vreme veoma je dobro oslobađati se manjih (finih) nečistoća, svodeći ih na glinene kataplazije (obloge od gline). 1 Kao što je ranije istaknuto, to vreme posebno odgovara za šank-prakšalanu i čišćenje klistirima. Ne dolazi slučajno u to vreme do menstruacija kod žena -otvara se donji kanal za čišćenje. To se, analogno, dešava i sa muškarcima, ali ne u tako uočljivom obliku. Pomoću tog kanala može se bitno povećati efikasnost čišćenja organi­zma. Na primer, dobro je postupiti na sledeći način: pariti se u banji (sauni) i dopunski posle toga vršiti klistiranje sa ukuvanim urinom. Terapija sa parom potpomaže bolje od­vajanje šljaka (nečistoća), koje se, shodno sili teže koja debije u to vreme, nagomilavaju ispod stomaka, a mikro-klistiri sa 100 grama ukuvanog urina izvanredno će dej-stvovati na izbacivanju tih gadosti iz tela. Postupajući na taj način, Vi ćete dejstvovati zajedno sa prirodom i postizati odlične rezultate. Širok vidokrug dejstva taj period pruža ljubiteljima gladovanja. Energetika, koja se kreće iznutra napolje, veoma odgovara gladovanju, čišćenje koje dej-stvuje nadole dopunski pojačava njegovo dejstvo, a pošto se ciklus odvija prema svom prirodnom kraju, to glad samo potpomaže njegov bezbolni (lakši) završetak. Za sprovo-đenje gladovanja, tačnije uzdržavanja od hrane, povoljni su sledeći dani: 23. - dan pokajanja, drugih opraštanja i posta; 26. dan - drugi dan „ekadaši" (neradni dan), za vreme kojih se prema vedskim pisanjima posebno preporučuje uzdr­žavanje od uzimanja hrane; zato ne propuštajte povoljnu mogućnost koju Vam daje taj dan. Nije loše da se uzdržite od uzimanja hrane i 29. dana, da biste pomogli organizmu da prede na novi ciklus. Ako ste odlučili da sprovedete

88 Pr imedba prevodioca.

180

nedeljno gladovanje u tom periodu, tada ga obavezno zavr­šite 29. dana binarnog meseca, da bi se početak vaše regene-racije (obnavljanja) poklopio sa početkom ciklusa. U tom slučaju će se procesi za obnavljanje organizma podudariti sa energetskom osnovom binarnog ciklusa i odvijače se mno­go bolje. Dugotrajno gladovanje, ako ste se odlučili na to, takođe uskladite po rokovima sa binarnim fazama. Praksa je pokazala da je veoma teško otpočeti gladovanje u prvoj i trećoj fazi Meseca. Organizam punom snagom angažuje jangske organe za preradu brane, a zbog usmerenosti unu­trašnjeg toka na sabijanje, čišćenje organizma je otežano. Zato je efekat krajnje minimalan, čak i pri sedmodnevnom gladovanju. A neki ljudi tvrde da su celu nedelju imali potrebu za jelom. Najbolja je, skoro uvek, za početak dugo­trajnog gladovanja druga ili četvrta faza Meseca. Hranljiva veza se prekida mnogo lakše i bezbolnije, a čišćenje je dosta efikasnije. Kombinovanjem aktivne nedelje (vidite „nede-ljni ciklusi") sa drugom ili četvrtom fazom binarnog ciklusa postižu se najbolji efekti pri gladovanju. Obnavljanje (rege-neraciju) uvek počinjite sa početkom jangske faze Meseca (prva i treća faza binarnog ciklusa). U to vreme prirodno se uključuju organi za probavu hrane, aktivira se energija i obnavljanje se vrši samo od sebe. Ali zapamtite, zapo­činjanje gladovanja i izlazak iz njega u dane posebnih tača­ka jeste kontraindikativno. Većina komplikacija i neprijat­nosti dešava se tada kada dolazi do takve podudarnosti.

5. Upotreba trava. Svojevrsnost te faze daje nam mo­gućnost uspešne primene berbe trava za čišćenje organizma od kamenja u bubrezima, mokraćnom i žučnom mehuru. Tako se svojstva trava da drobe kamenje nadopunjuje sa širenjem organizam, što zajedno pojačava efekte usitnja­vanja kamena i njegovog izbacivanja. Da biste iskoristili tu fazu binarnog ciklusa za izbacivanje razdrobljenog kame­nja, treba shvatiti sledeće. Sila zajedničke gravitacije Mese-

ca, Sunca i Zemlje u tom periodu je najveća kada se čovek nalazi sa suprotne strane. Na taj način, ako je Mesec (stari srp) bio u zenitu u 12 časova danj u, tada će u 12 časova noću Mesec i Sunce upravo biti ispod Vas, sa druge strane. Zato terapiju izbacivanja kamenja treba otpočeti na 1 , 5 - 2 časa pre nastupanja tog vremena. Sedite u kadu sa toplom vodom i pojačano počnite da primenjujete sredstva za otkidanje i drobljenje kamena. Sve što se u Vama razdrobilo lako će izlaziti, bez ikakvih bolova i spazmi. U jangskim fazama (prva i treća faza lunarnog ciklusa, kada telo teži da se sabije i sve što je dospelo u organizam ima tendenciju „da ide Unutra' i da se tamo akumulira, preporučuje se primena berbe lekovitih trava za izjednačavanje funkcija organizma, nagomilavanje mikroelemenata i drugih korisnih materija.

Viševekovno iskustvo astrologije pokazuje d a j e ljudi­ma rođenim u tom ili drugom znaku zodijaka potrebna povećana količina određenih materija, i samo se u tom slučaju čovek oseća potpuno zdrav. Sada, znajući da u prvoj i trećoj fazi lunarnog ciklusa dolazi do akumulacije razno­vrsnih materija u organizmu, mi možemo dopunski, pomo­ću ishrane, trava i tome slično, unositi u organizam nedo­stajuće materije. Evo preporuka po znacima zodijaka.

1. Ovan (21. marta -19. aprila). Potreba za hranom koja sadrži fosfat kalijuma; trave - gorušica, aloja, beli luk (Češnjak); vitamini - A, B, C; mikroelemenat - organsko gvožđe; preporučljivi proizvodi - cvekla, jabuke (naročito je dobra smesa sveže iscedenih sokova od cvekle i jabuka u odnosu 1: 4), celer, šargarepa, spanać, orasi.

2. Bik (20. aprila -21. maja). Potreba organizma za hranom koja sadrži sulfat sode; t r a v e - z o v a , žalfija, kiseljak (kiselo zelje); vitamini - A i E; mikroelemenat - med; preporučljivi proizvodi - kupus, luk, cvekla, tikva (bun­deva); za one koji žive pored mora - morski plodovi.

3. Blizanci (22. maja - 21. juna). Potreba za hranom koja sadrži hlorid kalijuma; trave - celer, hmelj, valerijana;

vitamini - grupe B, C, E i D; preporučljivi proizvodi -proklijalo zrno, orasi, celer, kaj sije (naročito sušene), sirevi i posno meso.

4. Rak (22. juna - 21. jula). Potreba za hranom koja sadrži hlorid kalcijuma; trave - ružmarin, ugas (Nasturtium officinale); vitamini - B_, C, E; preporučljivi proizvodi -lisnati kupus, proklijalo zrno i hleb od njega, limun, suvo grožđe.

5. Lav (22. jula -21. avgusta). Potreba za hranom koja sadiži fosfat magnezijuma; trave - kleka, aromatična rut-vica, mirodija, peršun; vitamini - C i E; mikroelemenat -zlato. Preporučljivi proizvodi - kukuruz, jaja, plodovi mora, salata, golubika (Vaccinium uliginosum).

6. Devica (22. avgusta-22. septembra). Potreba za hra­nom koja sadrži sulfat kalijuma; trave - cikorija, letnji čubar; vitamini grupe B; mikroelemenat - organsko gvožđe; preporučljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, salata endivija (Cichorum Endivia), lešnik.

7. Vaga (23. septembra - 22. oktobra). Potreba za hra­nom koja sadiži fosfornokiseli natrijum; trave - čubar, lju­bičica; vitamini - A i E; mikroelemenat - mangan; prepo­ručljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, jaja, riba, zelen, suva smokva, agrumi.

8. Škorpi ja (23. oktobra - 21. novembra). Potreba za hranom koja sadrži sulfat kalcijuma; trave - pelen, bazilika; vitamini - grupe B, C i E; mikroelemenat - organsko gvož­đe; preporučljivi proizvodi- špargla, rotkvica, šljive, sveže isceđeni sokovi od cvekle sa jabukama.

9. Stre lac (22. novembra - 21. decembra). Potreba za hranom koja sadrži dioksid silicijuma; trave - žalfija, slez, crvena detelina; vitamini - C i E; mikroelemenat - kalaj (kositar); preporučljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, zelen od peršuna, šargarepa, pastrnjak, jetra.

10. Jarac (22. decembra - 20. januara). Potreba za hranom koja sadrži fosfornokiseli kalcijum; vitamini - A, C

i E; mikroelemenat - olovo; trave - divizma (Verbascum thapsus); preporučljive namirnice - sočivo (leća), agrumi, jaja, brokule.

11. Vodoli ja (21. januara - 19. februara). Potreba za branom koja sadrži blorni natrij um; trave - vratič, gavez; vitamini - C i E; preporučljivi proizvodi - med, jabuke, tvrdi sir, limun, zelen od repe.

12. Ribe (20. februara — 20. marta). Potreba za branom koja sadrži fosfat gvozda; mikroelemenat - organski jod; vitamini E, D i C; trave - morski kupus, apotekarski borac (Borago officinalis); preporučljiva brana - krastavci, bob, badem ili lešnik, goveda jetra.

P o s e b n e p r e p o r u k e u četvrtoj fazi binarnog ciklusa: Za kontakte između supružnika nepoželjan je 23 . dan, a povoljan je 24. dan. Suzdržite se od bilo kojih energetskih gubitaka 28. i 29. dana binarnog meseca. Sačuvajte snagu za uspešan zaokret smera kretanja energije i tečnosti u orga­nizmu, jer za gašenje najvećeg prilivnog talasa potrebno je organizmu i više energije nego u drugim posebnim taškama. Otuda - umerenost tih dana mora biti u svemu.

Nesposobnost organizma da se na vreme potčini gravi­tacionim silama, da prede sa sabijanja na širenje i obrnuto, promena bujica (energije i tečnosti) dovodi do naglih i velikih neprijatnih posledica u dane posebnih tačaka: 8, 15, 22. i 29. dana binarnog ciklusa. Viševekovna praksa tibetan­ske i indijske medicine samo to potvrđuje. Teoretsko obra­zloženje tih nepovoljnih dana sa naučne tačke gledišta prvi put je za širi krug čitalaca dao autor ove knjige.

Sada, poznavajući sastavne delove važnijeg binarnog ciklusa, mi možemo izbeći do 9 0 % raznovrsnih grešaka i neprijatnih (neugodnih) neuspeba u stvaranju vlast i tog p r o ­cesa lečenja. Pridržavati se nečijih krutih instrukcija, pro-

pisa predstavlja besmislicu. Prirodni lunarni ciklus - to je , stvarno, z latni ključ za vlastiti uspeh, stabilno zdravlje i procvat .

GODIŠNJI BIORITMOVI

Onaj ko hoće da zasluži stvarno i piuio priznanje u umetnosti lečenja treba pre svega, da ima u vidu karakteristike godišnjih doba ne samo zbog toga što se ona razlikuju jedno od drugog, već i zato što svako od tih doba može izazvati nojrazličiti je posledice... Od atmosferskih pojava zavisi veoma mnogo, jer se stanje organizma menja u skladu sa nai-zmeničnošću godišnjih doba.

H i po k rat

Zemlja se okreće oko Sunca ne po kružnici sa centrom na Suncu, već postoji ekscentricitet. Zato je početkom janu­ara Zemlja najviše približena Suncu, a početkom jula naj­udaljenija od njega. Kao rezultat toga, rastojanje između Zemlje i Sunca menja se tokom godine približno za 4,8 miliona kilometara. Otuda se menjaju i dva najvažnija sun­čeva uticaja: gravitacioni i svetlosni, to jest jang- teški i jin - laki. Na primer, godišnje promene energije koja dospeva na Zemlju u vidu toplote i svetlosti iznose 7%.

KARAKTERISTIKE GODIŠNJIH DOBA I N J I H O V

UTICAJ NA O R G A N I Z A M ČOVEKA

Inido sam tri dvorca: jedan za zimski bo­ravak, drugi - za let nj i i treći - za kišno go­dišnje doba. I u poslednjem sam boravio četiri kišna meseca ne izlazeći.

Buda

Do smene godišnjih doba dolazi zbog promene količine energije koja dolazi od Sunca. U dane letnjeg solsticijuma (sunčeve prekretnice) , svetlosni dan je najduži i na povr­šinu Zemlje pada maksimum sunčeve energije. U dane zimskog solsticijuma, premda se Zemlja nalazi najbliže Suncu, ona je tako postavljena u odnosu na sunčani snop da su dani najkraći i njena površina dobija minimum energije. U dane prolećne i zimske ravnodnevice, dani i noći su izjednačeni. Količina sunčeve energije koju Zemlja dobija srednje je veličine, između maksimuma i minimuma, stoje najoptimalni jezažive organizme i aktivira njihovo razmno­žavanje.

Osim promene sunčanog snopa koji dospeva na povr­šinu Zemlje, menjaju se i drugi parametri koji zavise od njega: vlažnost, aerojonizacija, parcijalna gustina kiseonika i niz drugih. Na primer, maksimum aerojona uočava se od avgusta do oktobra, minimum - od februara do marta. To se odražava na aktivnost organa i sistema čoveka. Pošto pluća aktivno rade kada je u atmosferi mnogo aerojona, i njihova najveća aktivnost se ispoljava ujesen. Parcijalna gustina kiseonika najveća je zimi u januaru, a minimalna u ju-

90 Pr imedba prevodioca

186

nu-julu. Te oscilacije se veoma odražavaju na rad celog organizma, naročito bubrega. Oni su najaktivniji u z imskom periodu.

Drevni Indusi i Tibetanci su čitavu godinu podelili na tri godišnja doba: Kapha (sluzi). Pitta (žuči) i Vata (vetra). Da biste bili zdravi i da biste se uspešno štitili od nepovoljnih dejstava svakog godišnjeg doba, propisuje se vođenje po­sebnog načina života, ishrana hranom sa odgovarajućim ukusima, konzistencijom (gustinom) itd.

Godišnje doba Kapha karakteriše se vlažnošću i sveži-nom, tj. vlagom; godišnje doba Pitta - toplotom i vlaž­nošću, a godišnje doba Vata je suprotnost dobu Kapha, ono je suvo i hladno. Pošto se klimatski uslovi srednjeg pojasa Rusije mnogo razlikuju od tibetskih i indijskih, uradio sam prilog u zavisnosti od kolebanja temperature, vlažnosti itd. na našim geografskim širinama tokom godine. Kao rezultat dobio sam sledeći dijagram (slika 22). Godišnje doba Kap­ha kod nas se javlja dva puta godišnje - u proleće i ujesen, pri čemu drevnoruski nazivi meseci odgovaraju suštini pri­rodnih procesa. U proleće, u godišnje doba Kapha spadaju sledeći meseci: vodolija (april) sa obuhvatanjem manjeg dela prota/jnika (mart) i travnja (maj). Ujesen to su meseci: grjaznik (oktobar) i manji deo listopada (septembar) i polu-zimnika (novembar). Godišnje doba Pitta obuhvata Čitavo leto i manji deo proleća i jeseni. U tom dobu temperatura je u plusu i dovoljno visoka - iznad +10 C. Suštinu tog go­dišnjeg doba odražava mesec grozovik (juli) - burno odvi­janje atmosferskih procesa u prirodi. Godišnje doba Vata obuhvata svu zimu: hmurenj (decembar), prosinac (januar) i Ijutenj (februar), a takođe obuhvata deo poslednjeg meseca jeseni poluzimnika (novembra) i deo prvog meseca proleća protaljnika (marta). Po pravilu, u tom godišnjem dobu tem­peratura je najniža u toku godine, suvo je i vetrovito.

Svako od navedenih godišnjih doba odlikuje se time što se u periodu njegove aktivnosti karakteristike doba prenose na organizam. Tako, pod uticajem godišnjeg doba Kapha hladnoća i svežina nagomilavaju se postepeno u organizmu i počinju da ometaju njegovu normalnu životnu aktivnost. To se ispoljava kroz niz patoloških simptoma, koji su opi­sani u drugoj glavi (Individualna konstitucija). U godišnjem dobu Pitta zapara i vrelina nagomilavaju se u organizmu, a u godišnjem dobu Vata — hladnoća i suvoća. Cesto se dešava da svežina (vlažnost) koju je organizam prethodno nagomilao u godišnjem dobu Kapha prelazi u sledeće go­dišnje doba - Pitta ili Vata, nadograđujući se na nepovoljne akumulacije tih godišnjih doba: vreline ili hladnoće. Kao rezultat toga javljaju se složena oboljenja, koja se mnogo teže lece. Na primer, obična prehlada u proleće-leto kompli-kuje se u vidu upale pluća; prehlada ujesen-zimi ispoljava se u suvom pleuritisu. Jer svi se simptomi mešaju, a patogeni uzročnici sluzi, žuči i suvoće (dehidracije) pojavljuju se na mestima koja im nisu svojstvena.

Da bi se sprečili štetni uticaj i godišnjih doba na orga­nizam čoveka, narodna mudrost je ukazivala na pridrža­vanje sistema profilaktičkih mera radi odstranjivanja iz or­ganizma viška sluzi, žuči i suvoće. Iz čega se sastoji taj sistem profilaktičkih mera?

/. Čišćenje organizma - „Panča-karma" ajurvedista; „pet uputstava" Tibetanaca; sistem postova kod slovenskih i m us 1 i man ski h naroda.

2. Vođenje određenog načina života u svakom godiš­njem dobu - U godišnjem dobu Kapha, kada je sve okolo sveže i prohladno, treba živeti u toploj i suvoj prostoriji, stimulisati se na aktivni način života, koji sprečava nagomi­lavanje sluzi u organizmu; u godišnjem dobu Pitta, obrnuto, potrebno je nalaziti se u prohladnoj, provetrenoj prostoriji, rasprašivati osvežavajuće aromate, fizički se mnogo ne za-

morati; u godišnjem dobu Vata, kada je suvo i hladno, treba se grejati pored vatre, posećivati parno kupatilo (saunu), trljati telo uljem (maslinovim ili pretopljenim maslacom), da organizam ne dehidrira i da sačuva toplotu.

3. Uzimanje određene hrane - U godišnjem dobu Kap­ha treba uzimati suvu, toplu hranu, začinjenu zagrevajućim začinima, koji sprečavaju nagomilavanje sluzi u organizmu čoveka; u godišnjem dobu Pitta poželjna je prohladna, vodnjikava hrana, bez začina, kiselog ukusa, koja pomaže organizmu da sačuva vlagu i sprečava njegovo pregrevanje; u godišnjem dobu Vata - vruća, vodnjikava, masna brana, začinjena zagrevajućim začinima, na primer, jak boršč (su­pa sa mnogo povrća) ili supa, slanina sa senfom itd., koji ne dozvoljavaju organizmu da se ohladi i izgubi vlagu. Narav­no, to su najprostiji saveti u ishrani, koji omogućavaju da se jednostavno suprotstavite štetnim uticaj ima godišnjih doba. Preporuke prirodnjaka iz oblasti ishrane nešto se razlikuju od tradicionalnih, koje su navedene u knjizi „Ishrana i hrana", u poglavlju „Ishrana po godišnjim dobima". U tim preporukama, osim navedenih karakteristika kako se odu-preti štetnim uticajima godišnjih doba, uzeti su u obzir i povoljni uticaj i na organe za probavu brane. Tako, na pri­mer, ako svakodnevno (obično) uzimate: jak boršč sa hle-bom, slaninom, lukom, senfom itd., tada će se do kraja zime u organizmu obavezno nagomilati mnogo sluzi. Veliki post i služi zato da bi se posnom branom (a još bolje glado­vanjem) odstranila sluz iz organizma. Pri prirodnoj ishrani proizvodi ne stvaraju tako obilnu sluz i gladovanje će u to vreme, osim čišćenja, više potpomagati moralno usavršava­nje čoveka.

Prema tome, mi smo zajednički razmotrili mere kojih se moramo pridržavati po godišnjim dobima. Oni koji se pri­državaju tih mera redovno, sistematski, tokom celog života, imaće ogromne prednosti u produženju života, stvaralaštvu,

samorealizaciji. Na primer, ljudi sa po prirodi slabim zdrav­ljem: Pol Breg, A. N. Mikulin, S. A. Arakeljau, M. Kot-ljarov umnogome su ispred svojih ranije zdravih, lepih vršnjaka iz mladosti i zrelijeg doba, ali koji su pre vremena umrli zbog neurednog života.

A K T I V N O S T ORGANA I FUNKCIJA ČOVEČJEG O R G A N I Z M A PO GODIŠNJIM DOBIMA

Zbog promene dnevnog i noćnog vremenskog intervala (to jest pristizanja određene količine sunčeve energije) i dejstva sile teže Sunce - Zemlja - Mesec, godišnja doba bitno utiču na aktivnost 12 energetskih kanala, a kroz njih na funkcionisanje organa vezanih za njih. Tako, što je duži svetlosni deo dana, tim je jači rad kanala (i organa vezanih za njih) koji „rade" u to vreme. Stoje duža noć, tim snažnije „ r a d e " kanali tamnog doba dana. Savremena medicina sta­tistički potvrđuje prisustvo te činjenice bez opisivanja me­hanizma uticaja. Tako, do prekida rada srca (eksplozije) najčešće dolazi u januarskoj noći; vrhunac infarkta mio-karda javlja se u periodu od kasne jeseni do zime, a mini­mum navedene patologije uočava se u avgustu-septembru. Prema podacima duodenoskopije, upalne promene na slu-zokoži želudačno-probavnog trakta najmanje su leti i po­četkom jeseni, a najveće zimi i početkom proleća. Težina novorođenčadi je najveća (3040 - 3120 grama) u januaru, februaru, martu; u junu, julu, avgustu - najmanja (1940 — 3060 grama). Prisustvo navedenih fenomena objašnjava se:

a) oscilacijama snopa sunčeve energije i b) oscilacijama gravitacionog uticaja Sunca. Razmotrimo slučaj infarkta miokarda u januaru. U to

vreme (noću) na Čoveka debije najveća sabijajuća gravi­taciona energija Sunca, Zemlje, a ako je mlad Mesec, tada i

Meseca. Kao rezultat toga, kod čoveka sa tkivima ogru-belim od nečistoća gubi se elastičnost mišića, i oni se prosto kidaju pod dejstvom kivnog pritiska ili sprečavaju kvali­tetan protok krvi, pa dolazi do odumiranja dela srčanog mišića. Ta oboljenja se najrede javljaju leti, zato što su tkiva maksimalno raširena i nema nikakvih prepreka za kvalitetan krvotok. Rađanje dece sa najvećom težinom zimi može se objasniti sa postepeno narastajućom gravitacijom ploda, koju spolja potpomaže sunčeva gravitacija koja je u porastu. Kao rezultat tog zajedničkog dejstva gravitaciono polje de­teta može oko sebe da zadržava više materija nego leti, kada je gravitacija Sunca minimalna. Već na osnovu tih pojava godišnjih doba mogu se izvesti odlične praktične preporuke. Na primer, ženama čiji su kanali za rađanje uski, uska karlica itd., može se preporučiti da rađaju decu leti, a onima koje rađaju decu male težine - da planiraju rađanje sredi­nom zime.

Posle kraćeg uvoda vratimo se aktivnostima organa i funkcijama čovečjeg organizma u različitim godišnjim do­bima. Takd „Cžud-ši" sadrži sledeći opis aktivnosti organa u različitim godišnjim dobima:

„Tri prolećna meseca - sezona rasta trava, drveća, so­kova iz drveća i bujanja pupoljaka.

Rta-ba, Nag-po regulišu vreme. U toj sezoni počinju da pevaju ševe. Sedamdeset dva dana drvo - jetra pojačava svoj puis. Kao glas ševe, on je tanan i napregnut. Preostalih osamnaest dana pojačan je puis zemlje -

slezine. U tri letnja meseca otvara se lišće, počinju kiše. Sa-ga, Sion, Čhu-stod regulišu vreme. Čuje se pevanje kukavice - carice pernatih. Sedamdeset dva dana vatra — srce pojačava svoj puis.

Kao glas kukavice, on je pun i otegnut. Preostalih osamnaest dana pojačan je puis zemlje -

slezine. Tri jesenja meseca - sezona sazrevanja žitarica, plo­

dova. Gro-bžin, Khurums-stod, Dbjub regulišu vreme. U vazduhu se čuje šum krila ptice ur-ba. Sedamdeset dva dana gvožđe - pluća pojačavaju svoj

puis;

Kao glas ptice bied-po, on je kratak i žestok (odsečan). U preostalih osamnaest dana bije puis zeml je-s lez ine . Tri zimska meseca — sezona zamrzavanja tla i vode. Smin-drug, Mgo, Rgjal regulišu vreme. U vazduhu odjekuje rika crnih jelena. Sedamdeset dva dana voda - bubrezi pojačavaju svoj

puis. Kao glas ptice mthing-ril, on je mekan, monoton. Preostlih osamnaest dana pojačan je puis zemlje - sle­

zine. " U tom poetičnom obliku sadrži se glavna tajna Svemira,

a upravo i redosled stvaranja osnove celog prostranstva i cirkulacija energije u tom prostranstvu. Ukratko ću opisati taj redosled.

1. Cetverodiinenzioiudno prostranstvo. Osnovu Četve-rodimenzionnlnog prostranstva predstavlja ravnostrana čet-vorougaona piramida. Napravite tu piramidu od ravnog crteža (slika 23 pod a). Kao rezultat toga dobićete piramidu prikazanu na crtežu 23 pod b.

2. Sada na stranicama te piramide napravite po još jednu istu takvu piramidu. Kao rezultat takve konstrukcije dobićete figuru koja se sastoji od pet jednakih piramida, u čijem centru se nalazi prva piramida kao osnova. Prema tome, centralna piramida je upravo primarni elemenat zem-

lja — koja predstavlja osnovu i nalazi se u centru, a na strani­cama - četiri druge piramide: drvo, vatra, metal i voda. Grafički, na ravnoj površini to se prikazuje kao na slici 23 .

Ali zapreminska konstrukcija, kao što sam naveo, sadr­ži mnogo više informacija. Figura koja se sastoji od pet piramida omogućava da se shvati veza pet primarnih ele­menata, dvanaest kanala, osam posebnih (akumulirajućih) kanala, vreme rada svakog primarnog elementa, a takode organa vezanih za primarne elemente. Na toj figuri nalazi se 12 stranica, tj. kanala, kroz koje cirkuliše energija, osam uglova na kojima se ta energija prikuplja (tj. „Čudesnih meridijana' 1); jedna piramida se sastoji od 720 (četiri tro-ugla pomnoženo sa 180 ) - eto odakle se dobija broj 72; broj piramida - pet. To je u celini 360 . Zato u takvoj figuri energija cirkuliše na sledeći način: obilazi četiri stranice jedne piramide (na primer, drvo) za 72 dana; prolazi kroz jednu stranicu centralne piramide (zemlja) za 18 dana i ulazi u sledeću piramidu (vatra), cirkulišući po njoj takode 72 dana i tako dalje. U „Kalagiji" se razmatra pitanje o pove­zanosti prostranstva i energije koja cirkuliše u njemu, ali u tako komplikovanom obliku da se postavlja pitanje o tačno-sti izvora i verodostojnosti informacije. Bez dobrog obja­šnjenja ta knjiga će predstavljati gomilu papira na čijim se koricama nalazi nepoznati amblem.

Eto tako Čovečji organizam kao prostorna tvorevina sačinjen je po tom istom principu (princip ili zakon slično­sti), i u njemu isto tako cirkuliše energija, a „unosi j e " u jedan ili drugi „primarni elemenat" gravitaciona energija. Leti ona vuče centar teže našeg tela nagore (jug) - aktivira srce (bije puis); zimi vuče nadole (sever) - aktivira bubrege; u proleće vuče udesno (istok) - aktivira jetru i, na kraju, ujesen vuče ulevo (zapad) - aktivira pluća. U intervalima (nakon 72 dana aktivnosti jednog ili drugog „primarnog

elementa" i za njega vezanog organa) po 18 dana ona, prolazeći kroz centar, aktivira slezinu (pankreas i želudac).

Ta teoretska pretpostavka predstavlja uputstvo kako i šta da radimo u periodima aktivnosti srca, pluća, slezine, jetre i bubrega, a od čega da se suzdržavamo.

Prvo ćemo konkretno razmotriti kako otkrivati periode aktivnosti organa tokom godine. Za to je potrebno da se koristite istočnjačkim kalendarom. Početak godine kod njih varira od 20. januara do 20. februara i povezuje se sa mladim Mesecom, kada Sunce ulazi u sazvežde Vodolije. Evo datuma nastupanja Nove godine u istočnjačkom stilu: 1994. godina - 10. februara; 1955. godina - 30. januara; 1996. godina - 19. februara; 1997. godina - 7. februara; 1998. godina - 28. januara; 1999. godina - 16. februara; 2000. godina - 5. februara. Od tih datuma računajte 72 dana aktivnost drveta - jetre; dodajte tome 18 dana aktivnosti zemlje - slezine i tako dalje. Na primer, evo kako je raspo-deljena aktivnost organa u 1993. godini: Nova godina, po istočnjačkom kalendaru, nastupila je 22. januara. Tom datu­mu dodajemo 72 dana i dobija se 3. april. Zimč'ijetra (žučni mehur) bila je aktivna od 22. januara do 3. aprila. Posle 3. aprila dodajemo 18 dana i dobijamo 2 1 . april. Znači slezina (pankreas, želudac) bila je aktivna od 3. do 2 1 . aprila. Dalje proces dodavanja ponavljamo i dobijamo:

•srce (tanko crevo) aktivno je od 21. aprila do 2. jula;

•slezina (pankreas, želudac) - od 2. do 20. jula;

•plaća (debelo crevo) - od 20. jula do 30. septembra; •slezina (pankreas, želudac) - od l . d o 18. oktobra;

•bubrezi (mokraćni mehur) - od 18. oktobra do 30. decembra;

•slezina (pankreas, želudac) - od 3 1. decembra do I 7. januara.

Eto tako se približno može saznati o nastupanju aktiv­nosti jednog ili drugog organa. To se tačnije određuje prema pulsu odgovarajuće tačke i po 27 znakova binarnog zo­dijaka.

Praktične preporuke iz svega navedenog sastoje se u sledećem:

1. Najpovoljnije vreme za lečenje bilo kog organa - to je vreme njegove najveće aktivnosti tokom godine.

2. Profilaktički održavajte svoje slabe organe u perio­dima slabe aktivnosti. Na primer, srce održavajte zimi, bubrege - leti, jetru — ujesen, pluća - u proleće.

3. Čišćenje ili obnavljanje (regeneraciju) organa vršite u njihovom najaktivnijem periodu. Za jetru je to proleće, za srce - leto, za bubrege - zima, za pluća - jesen, za želudac -medusezona.

4. Nikada ne stimulišite po prirodi jak organ, jer će, po zakonu antagonizma, on još više gušiti suprotni slabi organ. Na primer, stimulacija bubrega zimi još više guši srce i obrnuto, stimulacija srca leti još više guši slabe bubrege. To isto se odnosi na jetru i pluća.

Ako sada, na osnovu svega izloženog, pristupimo ob­navljanju organa kao što preporučuje Bolotov, tada treba izabrati vreme koje je najpovoljnije za to (za srce - leto itd.). Ako se tome pristupa bez uzimanja u obzir najpovoljnijeg vremena, tada će se, po zakonu antagonizma, jačati sasvim drugi organ (ako se zimi „obnavlja" srce, tada će se jačati suprotni organ - bubrezi, pošto oni u to vreme sve „priv­lače" prema sebi). Lično Vam savetujem da primenjujete sledeći redosled za kvalitetno obnavljanje jednog ili drugog organa:

1. Kapitalno očistite svoj organizam. Bez toga, bez ob­zira na to o čemu se radi, računajte d a j e kvalitetno obnav­ljanje potpuno beskorisno. Kako čistiti organizam opisano je u knjizi „Čišćenje organizma" istog autora.

2. Izaberite povoljan godišnji period; uskladite ga sa jangskom fazom lunarnog meseca (I ili III); pristupite samoj terapiji za vreme maksimalne aktivnosti organa kojeg želite da obnovite. Drugim recima, morate svesno da uskladite tri faktora najveće aktivnosti: godišnje, mesečne i dnevne. Tek tada će sve poći kao po maslu.

Primer obnavljanja jetre u 1993. godini. Jetra je naj­aktivnija od 22. januara do 3. aprila. Čim je u drveću počela cirkulacija sokova (brezov) - to je najpovoljniji momenat, koji se obično javlja u martu. Od 20. do 27. marta traje jangska nedelja - organizam teži da se sabije i sve vuče u dubinu. Za postizanje našeg cilja naročito odgovara vreme od 23. do 26. marta. Upravo u te dane mi primenjujemo „bolotovljeve" terapije i postižemo maksimalan efekat.

Primer čišćenja jetre u 1993. godini. Za to nam posebno odgovara druga faza lunarnog ciklusa, koja traje od 27. marta do 3. aprila. Za čišćenje su najbolji dani od 28. marta do 1. aprila. Znači, 28, 29. i 30. marta dobro zagrevajte čitav organizam pomoću saune, toplih kupki, a 3 1 . marta pris­tupate samom čišćenju jetre. O efektu ćete sami prosuditi.

Eto, na taj način treba postupati u svim slučajevima: birati najpovoljnije godišnje doba, a u njemu lunarnu fazu i u njoj — dan, a u danu - vreme. Čitava magija, između ostalog i zdravlja, sadrži se u tome.

ZAKLJUČAK

Razmotrili smo glavnu postavku procesa lečenja - uzi­manje u obzir bioritmova. Bioritmovi su razmotreni sa više

. . . . 92

strana; pokazani su spoljašnji vodiči (regulatori) ritmova:

92 Pr imedba prevodioca

dnevnog, mesečnog i godišnjeg; ispoljavanje tih ritmova na ćelijskom, energetskom, funkcionalnom i globalnom nivou čovečjeg organizma. Kao rezultat tog istraživanja, mi smo zajednički napravili „kartu zemlje zdravlja", po kojoj mo­žete smelo koračati, ne bojeći se da ćete „zalutati" ili „pasti u jamu razočaranja". Autor je veoma teško došao do tih saznanja, a u različitoj literaturi o tome su samo postojali nagoveštaji. Bilo je potrebno 12 godina da bi se ovaj rad pojavio pred čitaocima.

Meni niko nije „šaputao" kao „Kalagiju", već sam do svega morao dolaziti sam. Jedini „šapat" koji čujem govori sledeće: „Piši jednostavno i jasno da bi te svi razumeli ." Koliko je u tome autor uspeo, sudićete Vi, dragi i voljeni čitaoče. Zeleo bih da imam povratnu vezu sa Vama, pišite mi šta Vam nije jasno, šta treba razjasniti, koju temu ras-velliti u pivom redu i tako dalje. To će pomoći da sledeća knjiga bude još bolja. Učite me, nemojte se stideti, jer ja sam u suštini večiti učenik, isti takav kao i Vi, čovek, ali koji je spoznao d a j e manifestacija Boga, kome je sve podređeno, ali su potrebni znanje i želja za usavršavanjem. 1 nauka bioritmologija tome mnogo doprinosi.

Do sada objavljena izdanja iz al ternativne medic ine :

Bibl ioteka Lekovite sile, Genadij Petrovič Malahov

1 . Č I Š Ć E N J E O R G A N I Z M A

2. I S H R A N A I H R A N A 3 . J A Č A N J E O R G A N I Z M A U S T A R I J E M D O B U

4 . U R I N O T E R A P I J A 5 . O S N O V N A Z N A N J A O Ž I V O T U I Z D R A V L J U

- b i o s i n t e z a , b i o e n e r g e t i k a i b i o r i t m o l o g i j a č o v e k a

6 . M E T O D I P O V E Ć A N J A L J U D S K E B I O E N E R G I J E I B I O S I N T E Z E

7 . U T I C A J O K O L I N E N A Č O V E K O V O Z D R A V L J E - bi l jke, m i n e r a l i , t k a n i n e i d r u g e m a t e r i j e

8 . G L A D O V A N J E

Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovič M a l a h o v

1 . Ž I V O T B E Z P A R A Z I T A 2. Z D R A V L J E M U Š K A R C A - l e t e n j e i p ro f i l aksa

3 . Z D R A V L J E Ž E N E - š ta s v a k a ž e n a t r e b a d a z n a

4. S V E O Z A T V O R I M A - o p s t i p a c i j e kod l judi

5. T U M O R I - lečenje i prof i laksa n a r o d n i m s r e d s t v i m a 6 . Č E L I Č E N J E O R G A N I Z M A I L E Č E N J E V O D O M 7 . S A M O I Z L E Č E N J E U X X I V E K U

8. P R O S T A T A

9 . L E Č E N J E D V E S T A N A J R A S P R O S T R A N J E N I J I H

O B O L J E N J A

Bibl ioteka Recepti zdravlja

1 . L E Č E N J E D I S A N J E M - m e t o d a k a d e m i k a B u t e j k a , Fjodor GrigorjeviČ Kolobov

2 . G R I P P R E H L A D A K A Š A L J I K I J A V I C A , M a h m u t Šehić 3 . N E R V N A I P S I H I Č K A O B O L J E N J A , Henrih Nikola jevič U ž e g o v

4 . L E Č E N J E K O R E N J E M , Vladimir Kalistratovič Lavrenov i Al ina Viktorovna Moroz

Biblioteka Realni produžetak života, Georgij Nikola jevič Sitin

1 . L E K O V I T E M O T I V A C I J E K O D O B O L J E N J A

Ž E L U D A Č N O - C R E V N O G T R A K T A

Ostala izdanja

1 . E N C I K L O P E D I J A Č I Š Ć E N J A Č O V E Č I J E G O R G A N I Z M A 2 . T A J N E T I B E T S K E M E D I C I N E

3 . P O B E D I L A S A M R A K , Marijana Zjola Markuš

4 . L U N A R N I K A L E N D A R , Genadi j Petrovič Malahov

Sve informacije o knj igama možete dobiti na telefone: I G P " P r o m e t e j " tel./faks 011-2604-751; 011-319-31-13; 064-26-99-143 M a h m u t Šehić

tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01-50; 063-396-860