GESTA REGUM SCLAVORUM

INSTITUTE OF HISTORYOSTROG MONASTERY

Sources for Serbian HistoryVolume 7

Lat in sourcesVolume 1

GESTA REGUM SCLAVORUM

Editor-in-chief

Tibor ŽivkovićDirector of the Institute of History

Belgrade2009

ISTORIJSKI INSTITUT MANASTIR OSTROG

Извори за српску историјукњига 7

Латински изворикњига 1

GESTA REGUM SCLAVORUM

Urednik

Tibor @ivkovi}Direktor Istorijskog instituta

Beograd2009

Objavqivawe ove kwige finansijski je pomoglo

MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLO[KI RAZVOJVLADE REPUBLIKE SRBIJE

GESTA REGUM SCLAVORUM

Том I

Критичко издање и превод

Издање приредила и текст превела

Драгана Кунчер

ПРЕДГОВОР

Дело које у овом издању називамо Gesta regum Sclavorum (унауци познато као Летопис попа Дукљанина) које нам је сачуванона латинском у само два рукописа (Ватиканском и Београдском)поставља неколико основних проблема при филолошкој анализи.Та питања су следећа:

1. Да ли је дело целовито, односно, да ли га је написао један аутор?2. Какав је однос између овог дела и сачуване редакције настарохрватском?3. Какав је однос између два сачувана рукописа и да ли јемогуће успоставити рукописну традицију?

Дело је имало више издања, али је ово прво које језасновано на оба сачувана рукописа и у свом оквиру доноси икритички апарат. Такође је и прво издање које, поред оригиналногстарохрватског текста, доноси и његов превод на српски, као икритички апарат хрватског текста (заснован на једном Загребачкомрукопису и ранијим издањима, пре свега Чрнчићевом).

Анализа оба латинска рукописа показала је да се они битноне разликују, тј. да новооткривени Београдски рукопис не пружа,осим на два места, никакве новине у односу на већ познати текст.Напротив, Београдски рукопис испушта поједине делове текста(некада поједине речи, а некада целе реченице), затим има бројнеортографске грешке: каткада толико велике да се речи у којима сеналазе по смислу не уклапају у реченицу. Само у неколикослучајева Београдски рукопис даје логичнији лексички избор уодносу на Ватикански и, као што смо рекли, само у два случајадаје потпуно нов текст који не постоји у Ватиканском.

Ипак, два рукописа су у највећој мери подударни. При -мећује се да су лакуне на истим местима и у једном и у другомрукопису: оба садрже исте „грешке“, односно места за која сматрамода су грешке настале преписивањем и да се нису налазила у

аутографу. Тако имамо у оба рукописа иза речи рара Gelasioдодатак secundo, што је, чини нам се, невероватно да се налазилоу оригиналу јер се не ради о папи Геласију другом, већ о папиГеласију првом, и што мислимо да аутор није могао да погреши.Могуће је да је ово настало тако што се омашком писара првоудвојио римски број I уз име папе Геласија, а затим да је римски бројII, током даљег преписивања, поново словима записан као secundo.А ова заједничка грешка је по нама један од доказа да су ова двапредлошка у рукописном родословном стаблу изузетно блиска.

Када се упореде два рукописа примећује се да Београдскирукопис кроз цео текст тежи да сачува иста лична имена, као и истудијатезу често употребљаваног глагола dominari. На пример,Београдски рукопис за једну особу, односно један топоним, чувафонолошки, али углавном и ортографски исто име, док је уВатиканском реч о палети назива. Типични примери су различитиназиви за краља Светоплека, за Хумску област и нпр. за Црмницу. ТакоВатикански рукопис краља Светоплека назива Sfetopelek, Suetopelek,Sphetopelk, Sphetopelek, Suetopelk, док га Београдски рукопис доследноназива Suetoplek. За Хум се срећу називи (дати у падежу): као именицеChelmo, Chelmam и придеви Chilnanae, Chelnani, Chelmani, док ce уБеоградском рукопису Хум или Хумска област увек зове Chelno, аЦрмница је у Ватиканском и Cremeniza и Cermoniza и Cermeniza, докје у Београдском само Cermeniza. Има наравно и примера где иБеоградски рукопис доноси разне облике имена за једну исту личностили област, али укупни утисак је да Београдски рукопис покушава дауједначи графију, барем оних имена која се чешће јављају. Између дварукописа упадљива је и разлика код глагола dominari. Глагол, који је понорми класичног латинитета увек депонентан и никада не тражидопуну директног објекта, у Ватиканском рукопису среће се пореддепонентног и у активном облику и увек уз себе има акузатив(dominavit eam, dominavit regnum и сл.). Београдски рукопис је овдестрожи и скоро увек користи депоненти облик и то са индиректнимобјектом (dominaretur provinciae и сл.). Наше мишљење је да је овонорми рање последица преписивачевог намерног исправљања, а нестање оригиналног текста.

Ипак, у Београдском рукопису поред ових, рекли бисмо -ретких тежњи за уредношћу, срећемо грешке и пропусте који могу

II

само да сведоче о немару, брзоплетости и журби преписивача.Грешке, односно, делови који нарушавају природан смисаореченице и природан дискурс су бројне и има их све више како сеближимо крају књиге. Понекад се ради о ситнијим пропустима,изостављању предлога in, везника et, присвојне заменице suus, алинекада, као што смо рекли, и о изостављању неколико речи, па чаки целих реченица. У мање грешке, тако да некада нисмо сигурништа би било вероватније да је стајало у оригиналу, спада иупотреба синонима. Тако, на пример, Београдски рукопис имауместо Dei misericordia - Misericordia Domini или уместо cognovi -agnovi, valedicens - valefaciens, quantocius - quam cicius, et - ac, haec- hoc, suo - sui, terrore - timore, neci - in morte. Ипак, грешке су већеи упадљивије онда када се речи у којима се налазе никако неуклапају у смисао реченице. Тако, Београдски рукопис има heredes„наследник“ уместо Herodes „Ирод“ у пасусу где се помиње иИродова жена Иродијана, затим ето, на истој страни, зла Јаквинтау Београдском рукопису говори Бодину, кога је отровала, Scio quiamortuus es... „Знам да си мртав...“ уместо природнијег и у контекстулогичнијег Scio quia moriturus es… „Знам да ћеш умрети...“, какостоји у Ватиканском. Или, када се говори о власти и јурисдикцијицркве у Светоплековом краљевству у Ватиканском рукопису кажесе да ће у њој имати право, односно, власт једино црквенивеликодостојници под чијом је управом. Њихова власт се означавау Ватиканском ca potestatem, seu dominationem где раставни везникseu служи да би увео синониме, тако омиљене у средњовековномлатинитету. У Београдском уместо dominationem „власт“, стојибесмислено dimminutionem „умањење“. Понекад су грешке емупадљиве, ем (ненамерно) духовите. Тако, када се говори о синовимакраља Себеслава у Ватиканском рукопису реченица почиње Natisunt ei duo filii gemini „Родила су му се два сина близанца“, док суони у Београдском „љути“ - Irrati sunt ei duo filii gemini. УБеоградском рукопису ce некада на синтактички недопустив начинкористе падежи, па тако уместо објекта у акузативу уз глаголinvenire и већ постојећи субјекат venientes (venientes... inveneruntOstroyllum) стоји погрешно номинатив Ostroyllus. Примећује се дау односу на Ватикански Београдски рукопис често користидругачији падеж уз предлог in. На пример, у Београдском

III

рукопису срећемо уз глаголе residere, intrare, adorare, asportareпосле предлога in акузатив, уз глаголе elevare, proicere аблатив,док је у Ватиканском обрнуто. Иако су неке употребе ближеправилима класичне граматике, у овим случајевима, будући да серади о средњовековном латинитету, не можемо да тврдимо - анарочито ако имамо само два сачувана рукописа - који од њиходражава стање оригинала. Даље, оно што највише одаје незаинте -ресованост преписивача Београдског рукописа за текст су и бројнебесмислене, на латинском непостојеће речи. Тако се у Београдскомрукопису уместо броја VIIII, како стоји у Ватиканском, налазинеразумљиво vasii, што ништа не значи. У опису побожног краљаСветозара у Ватиканском се каже да је био mansuetus... ас pius, доку Београдском стоји piris уместо pius. Ако се изузме датив-аблативмножине именице pirus „крушка“, piris је бесмислена реч и,морамо рећи, траљави покушај да се некако представи реч која сеналазила у предлошку. Исти случај је и са дефинисањем топонима,стене на коју је прибегао кукавни отац Радослав бежећи предЧаславом. У Ватиканском се каже fugiens venit in locum qui diciturLasta „(краљ) je бежећи дошао до места које се зове Ласта“, аследећа реченица почиње са cernens „увидевши (да не може дапобегне)…“. Београдски рукопис је ове две реченице спојио, ауместо dicitur Lasta налази се dum lata (cernens) „док (јепосматрао) свуда унаоколо“, што би било прихватљиво, можда, услучају да је овај спој био синтактички успешан. Али, пошто сауметнутом реченицом - лепилом dum lata ове две реченице постајубесмислене, онда је наш закључак да је и ово једна од бројнихгрешака преписивача Београдског рукописа. Слично је и са рекомСавом коју изгледа не препознаје у свом предлошку и чита је каоsuo, док у Ватиканском стоји ближе Saum. Понекад се у читавимсеквенцама види нагло опадање пажње преписивача. У одељку осветом Владимиру (који се, да би избегао сукоб, попео на планинуОблик, а ту су га дочекале отровне змије и почеле да му убијајувојску) преписивач прави неколико узастопних грешака, не многовеликих, али довољних да се види немар и непажња. Тако, змије сунаносиле велику штету „како људима, тако и животињама“, какостоји у Ватиканском рукопису (tam de hominibus, quam de animalibus),док у Београдском стоји tam de hostibus „како непријатељима,

IV

(тако и животињама)“ што је неприродна антитеза за animalibus.Владимир, да би спасао народ, пролио је сузе пред Господом и„изговорио молитву“ (orationem fudit), како стоји у Ватиканскомрукопису. Напротив, у Београдском уместо orationem стоји бесми -слено occasionem „прилику“. И најзад, а на самом почетку одељка,срећемо не тако чест партицип igniti „ватрене, овде љуте, отровне“у Ватиканском, који се у Београдском налази као ignisi, придев којине постоји. Чини се да је у овом одељку преписивач Београдскогрукописа нехајно прелазио преко свог предлошка и крајичком окахватао почетке речи, а наставак писао по сопственом нахођењу(orationem - occasionem, hominibus - hostibus, igniti - ignisi).

Ипак, на неколико места Београдски рукопис доносиприхватљивије читање од Ватиканског. Најпре, у одељку о бегуРадослава на стену у мору Ватикански рукопис каже да суРадослав и његови људи „у временском теснацу, временом при -кљештени“ tempore percussi, док Београдски даје прихватљивију иу самом тексту више пута коришћену синтагму (додуше саименицом terror) timore percussi „преплашени, страхом опхрвани“.И друго, оно што је још занимљивије, решава бесмислицу којапостоји у Ватиканском, а то је да је топарх Курсилије после крвавебитке, тешко рањен, умро у равници „ропства“ Скадра in planitieservitutis Scodrinae. У Београдском се уместо servitutis налази civitatis,што мислимо да је исправно - „у равници испред града Скадра“.

И најзад, оно благо што доноси Београдски рукопис су двадодатка, места којих нема ни у траговима у Ватиканском. А то јепридев rudi у реченици qui rudi adhuc populo када ce говори oнароду који је још увек „свеж“ у вери, с једне стране, и с друге,делић реченице када се говори о нападу Сарацена на градове уДаламацији, када су Словени хватали избегле Латине који су хтелида се врате у своје градове по престанку опасности. Да нијеБеоградског рукописа не бисмо имали потпуну реченицу која јеочигледно у Ватиканском рукопису скраћена због постојања двесличне речи revertentes и revertere близу једна до друге - препи -сивач је, збунивши се, „прогутао“ ред и започео преписивање не одпочетка, већ од средине реченице.

Друго благо, по нама, доноси Ватикански рукопис, односнопоновно пажљивије читање рукописа. Ради се, наиме, о почетку

V

дела када писац, образлажући своје мотиве да се лати пера, кажеда су га његови суграђани, и стари и млади, замолили да преведеса словенског на латински libellum Gothorom, quod Latine diciturSclavorum, regum. Ово je наше и ново читање речи која се до садачитала regnum. Превод је до сада гласио „(замолили су ме дапреведем) спис о Готима, што се латински зове Regnum Sclavorum“(В. Мошин), или „да Спис о Готима, који се латински назива RegnumSclavorum (преведем)“ (C. Мијушковић), или „да Књижицу оГотима која се латински назива Regnum Sclavorum (преведем)„ (Д.Синдик/Г. Томовић). Иако зумирање рукописа електронскимпутем јасно показује да се ради о првобитно написаној речиregnum, а касније преправљеној у regum, и филолошка анализаможе да пружи довољно основа за ново читање. Најпре, генитивмножине због свог наставка и метричких особина обично се нејавља испред именице са којом чини синтагму. Синтагма Gothorumregnum или Sclavorum regnum није еуфонична и такође, збогмаркираног положаја атрибута, представља скоро немогућ редречи у наслову једног дела. Самим тим синтактичке везе и „шта сеса чим слаже“ треба тражити у другим деловима реченице. Ипак,да напоменемо, чак и да прихватимо да се ради о једном врлочудном наслову књиге који гласи Gothorum regnum, односно,Sclavorum regnum, и да је писац заиста хтео да напише оно што сунаши преводиоци касније преводили, онда бисмо морали дазамислимо да је аутор после libellum хтео да стави две тачке, знакеза навођење или искошен фонт, интерпункцију (и слог) који сеникако не би користили у латинском саставу на овом месту. Наслову латинском уводи се или односном реченицом quod dicitur, vocaturи сл., или са videlicet или се наводи присвојни генитив именаписца, а потом наслов дела. То су неке од могућности, али ниједнаод њих није подударна нашој, модерној. Осим овог анахронизмапри превођењу и присилне модернизације текста, као и непо -знавања метричких својстава латинског језика, до неспоразума идоследно погрешног читања је можда дошло због мишљења да јеlibellum антецеденс односне реченице quod dicitur Latine.Напротив, односно quod је у средњем роду зато што је неутрално„што се каже на латинском“ и може да подразумева појам, реч, чаки реченицу (овде само назив Gothorum). Ради се, додуше, о

VI

извесном анаколуту, али не толико немогућем и свакако мањенемогућем од синтагме Gothorum regnum. И најзад, решење је, понама, синтагма libellum Gothorum regum, која се појашњава и закоју се каже да на латинском гласи libellum Sclavorum regum.Будући да се ради о присвојном генитиву, а не о генитиву ближегодређивања, и да је опет, с друге стране, реч о објекатском, а не осубјекатском генитиву исправни преводи били би „књига оготским, односно како се каже на латинском, словенскимкраљевима“ или краће „списак готских, односно како се каже налатинском, словенских краљева“.

При успостављању рукописне традиције, дакле, а на основуанализе два рукописа, можемо рећи да су два рукописа блиска затошто се умногоме подударају, али због малих и важних новихделова у Београдском рукопису који се не налазе у Ватиканском икоје Београдски рукопис одатле није могао да преузме, мишљењасмо да су оба рукописа настала у слично време са једног заје -дничког предлошка и да је преписивач Ватиканског био пажљи -вији и вернији тексту од преписивача Београдског рукописа.

Што се тиче структуре дела и питања да ли је га је написаоједан аутор можемо дати следеће одговоре: дело није по структурицеловито, али мислимо да га је написао један аутор. Већ на првипоглед могу се разабрати целине или заокружене приче које су - несамо по свом садржају, већ и по језичким карактеристикама -различите. Неке су стилске дотеране, лексички богате, радња сеописује живо и бележе се детаљи нпр. прича о светом Владимируи Косари „мали љубавни роман“, а други делови су штури инеразрађени, нпр. поглавља о Остривоју, Толимиру, Прибиславу.Трећи пак језгровити су и пуни података, али нимало лепршавог ипријатног стила (поглавља о Браниславу и његовим потомцима).Ипак, као што ће се видети у коментару овог дела (том II) оваразличитост може пре да се припише различитости извора које јеаутор користио, него могућој различитости аутора. Преписивање,опонашање и верно праћење узора су у средњем веку сматрани занормалан и пожељан начин писања и дело које је на изглед целосастављено од парчића може да буде производ једног аутора-компилатора. Иако ће у коментару бити јасније представљенидокази да се ради о замисли једног човека, језичком анализом

VII

долази се до истог закључка. Наиме, сви делови, иако различитипо набројаним карактеристикама, ипак имају заједничке, финеодлике за које мислимо да показују обраду једног списатељскогума. Ради се, најпре, о свезама које премошћују како епизоде,односно, приче, тако и мање делове, мисли или теме. Оне се уцелом делу понављају и то су post haec, praeterea и мало ређе interhaec. То су уједно речи које је морао сам аутор да стави, чак и даје све дословно преписао. Затим, иако се лексика мења од теме дотеме, за исте ситуације писац бира исте конструкције, исте изразе.Тако, на пример, када се говори о заузимању територије (про -винције, земље, града) увек се користи глагол obtinere (obtinuitregnum, obtinuit terram), затим када ce говори o краљевим потомциманајчешће се користи исти образац genuit filium, genuit ех ea filios.За путовање у неку област, град, користи се доследно кроз цеотекст глагол pergere, затим када се говори о повратку у свој завичај,место одакле су дошли, најчешће се користи синтагма loca sua(reversi sunt ad loca sua, fugerunt per loca sua и сл.). Сличнопратимо и доследну употребу речи gens за војску и bellum за битку.Све ово могу да буду показатељи тога да се ради о једном, а не овише писаца.

И најзад, можда најзанимљивије питање од свих, а то јеоднос између латинске верзије и краће хрватске верзије која пратилатински текст мање-више верно, да би се у последњим по -глављима потпуно раздвојила и дала сопствени крај. Ову необичнуситуацију да, с једне стране, имамо дело на латинском које тврдида је превод са словенског, и верзију на словенском за коју би билонајлакше помислити да се ради о ауторовом предлошку, али која иличи и не личи на латинску верзију и свој могући „превод“, билоје инспиративно покушати тумачити. И на први поглед се види даје немогуће да је нама сачувана хрватска верзија послужила каопредложак за превод латинске - разлике су исувише велике.Упоредо постављени текст то јасно показује. И Чрнчићева идеја даје можда све било обрнуто, тј. да је хрватска верзија у стварипревод латинске верзије, када је реч о конкретним текстовима којису пред нама, чини се неоснована. Опет, разлике су превелике.Остале су друге две могућности, а то је да су ове верзије преводиса нама данас непостојећих оригинала: да је латински текст превод

VIII

непознатог словенског рукописа и/или да је хрватски текст преводнепознатог латинског рукописа. Иако је теоретски могуће да су обеверзије у ствари преводи, ми ћемо се задржати на решавањупитања хрватске верзије, онако како је Чрнчић сугерисао, тј. да семожда ту ради о преводу са латинског, а не о спису оригиналносастављеном на словенском језику. Разлог због којег бирамо овустрану доказивања је у томе што је, како смо видели, то биломного лакше, него доказивати да је латинска верзија или њен деопревод са словенског. (Мислимо да су последња поглавља,највероватније, латински резиме дуже словенске хронике. Именакоја нису дата у флексији Lutovid, Chvalimir, Michala, Necman,затим директно цитирање на словенском оригиналу Boxe pomiluy,Boxe pomiluy, Boxya milost, као и назнаке словенске синтаксе (SVOјезика) говоре у прилог овој тези.) У сваком случају, испитивањехрватске верзије донело је занимљиве и корисне резултате, тако дасе надамо да они могу да помогну код методологије решавањапитања превода/оригинала латинске верзије. Упоређивањемхрватске верзије и латинске верзије коју ми имамо, дошли смо дазакључка да је хрватска верзија превод сличне, краће латинскеверзије која није сачувана, а која је имала све карактеристике каои сачувана хрватска верзија, како разлике у појединостима, тако ипотпуно нова поглавља - поглавља о Звонимиру која наша постојећалатинска верзија не садржи. Бројне незграпне конструкције, скородоследно за словенски језик необичан ред речи и најзаднелогичности у целим реченицама и пасусима упућују на то да јеЧрнчић био у праву и да се ради о (лошем) преводу са латинског.Навешћемо синтагме за које мислимо да нису блиске словенскомјезику и за које мислимо да их Словен, пишући на свом матерњемјезику, не би употребио: sfit vazesse (савет узеше), dobit cij uzroch иsfoie vuratiti se (добити неки узрок у своје вратити се), sfoij chonacucinj (свој крај је учинио), od charvj ostavglien (од крви остављен),postavi mu jme Sillijmir (поставио му је име Силимир), ulise и misal(ушло у мисао), tacho Primorscho, chacho Zagorscho (тако Приморско,како Загорско), bij velle ugodno... chragliu (било je веома угодно...краљу), da bude chragl sfim, a oni sfachij posebij (да краљ буде свима,а они сваки посебно), obsluzevase zapovidij bozgie (опслуживашебожје заповести), jmase obicaij lovitj (имаше обичај ловити),

IX

darsase razlog od ovac nichoga chneza (држаше разлог од овацанеког кнеза), cini ga vurichij и richu Savu (учини га врћи у рекуСаву), sin * * * dobroga spomenutgia (син * * * доброг споменућа),s oruznom ruchom (са оружаном руком). Међутим, уколикоприхватимо да се ради о преводу са латинског ове незграпнеконструкције, обрнутим преводом и повратком на оригинал,постају смислене и уобичајене. Па тако обрнутим процесомдобијамо: consilium ceperunt (одлучили су), causam habere ad suareverti (имати разлога да се врате у свој дом), finem suum facere(окончати живот), sanguine destitutus (искрвављен), nomen ei posuit(наденуо му је име), venit ei in mentem (пало му је на памет), tamMaritima, quam Transmontana (како Приморско, тако Загорско),placuit regi (допало се краљу, односно, краљ је одлучио), universiset singulis (свима заједно и свима појединачно, уобичајена фраза улатинским средњовековним повељама), observaverunt mandata Dei(поштовали су божје заповести), venari solebat (често је ловио),rationem ovium cuisdam principis habebat (водио je рачуна o овцаманеког кнеза), fecit eum in flumen proici (наредила je да га баце уреку), filius *** bonae memoriae (син покојног * * * ), cum тапuarmata (са оружаном четом). Распоред речи, инсистирање наприсвојном придеву иза именице, затим глаголу на крају, честаупотреба партиципа на местима где би у латинском могао да сеналази апсолутни аблатив употпуњују слику да се ради о преводу,а не о оригиналном тексту. Битан елемент који на ово упућује сулоше схваћени пасуси, па и називи (нпр. име краља Светоплека,где је прочитано краљ светог пука и сл.).

Ово издање у себи садржи негативни критички апарат, тј.наводе се само облици који нису дати у главном тексту. Прииздавању текста прибегли смо правописној, али и називнојстандардизацији. То значи да смо одлучили, ради лакшег читања,да једну особу увек зовемо истим обликом имена, а да све варијантеиз рукописа оставимо у апарату. Хрватски апарат се, нажалост,пошто нисмо имали више рукописа, заснива на једном рукопису иЧрнчићевом издању. Напомињемо да смо правили разлику измеђуслова u и v, како у латинском, тако и у хрватском тексту, док смо улатинском увек писали i за слова i и j, а у хрватском смо, ради штотачнијег приказа рукописа, чували ову разлику.

X

LJETOPIS POPA DUKLJANINA DEOCLEANVS IN VITIS REGUM

DALMATIAE ET CROATIAE

5

10

15

20

25

U ime Boga sfemoguchiega,tvorca neba i zemglie.

Rogatus a vobisdilectis in Christo fratribus acvenera bilibus sacerdotibussanctae sedis archiepiscopatusDiocli tanae ecclesiae, nec nonet a pluribus senioribus,maxime a iuvenibus nostraecivitatis qui non solum inaudiendo seu legendo, sed inexercendo bella, ut iuvenummoris est, delectantur, utlibellum Gotho rum quodLatine Sclavorum diciturregum quo omnia gesta acbella eorum scripta sunt exSclavonica littera verterem inLatinam, vim inferens meaeipsi senectuti vestrae postu -lationi fraterna coactus caritateparere studui. Verum tamennullus legentium credat alia me

5 Rogatus] ogatus B || 11 maxime] vero post add. B || 14 iuvenum]iuventutis B || 18 regum] regnum Va.c., regnium B || 22 ipsi] emendavi, ipse codd.

2 2a

3 3a

5

10

15

20

25

30

У име Бога свемогућег,творца неба и земље.

Пошто сте ме ви,драга браћо у Христу,уважени свештеници светеДукљанске архиепископије,затим многи старији нашегграда, али највише онимлади који задовољство неналазе само у слушању ичитању о бојевима, већуживају, како је обично кодмладежи, и у самом боје вањузамолили да попис готских,односно како се каже налатинском, сло венских кра -ље ва, у којој би билиописани сви њихови подвизии ратови, са словенскогјезика преведем на латински,ја сам, силећи своју старостпотакнут братском љубављупристао на ваш захтев. Ипак,нека ниједан читалац непомисли да сам написао билошта друго до оно што сам

5

10

15

20

25

Ia Chragliuiuchi cesar ugradi [basiligi] cesarstva uvrime u cho se bihu prosfitlilijblaxeni muxi Jerman bischup jpristoglia chapitulschoga jpristolgia Chamixie †Scilie†bischup j tolico †gie† poctovanji blaxeni mux Benedijch blixuGore ciciliansche pribivasse nalit gospodignich trista i pedeseti sedam. I tada izide nichi puchi mnostvo gliudi od istocha chise zovihu Gotj, gliudi tuvardi igolemo gliuti, prez zachonachacho diugij, chim gliudembihu gospoda trij bratincj chibichu sinove chraglia Sfiho -lada, chim bratincem bise imeparvomu Bris, drugomu Totilla,tretomu Stroil.

scripsisse praeter ea quae apatribus nostris et antiquissenioribus veridica narrationereferre audivi.

I Regnante in urbeConstanti no politana imperatoreAna stasio qui se et aliosmultos Eutychiana haeresimacula verat, Romae veropraesidente Gelasio papa[secundo] eo tempore prae cla -ruerunt in Italia Germanusepiscopus et Sabinus Canu -sinae sedis episcopus atquevenerabilis vir Benedictusapud Cassinum montem, exiitquoque gens a septentrionaliplaga quae Gothi nomina -bantur, gens ferox et indomita,cui erant tres fratres principes,filii regis Senudslavi. Quorumnomina sunt haec: primus Brus,secundus Totila, tertius veroOstroyllus.

1 praeter] quam B || 14 Sabinus] Sadinus Va.c. || 14/15 Canusinae] scrip-si, Carrusinae dub. V, Casusinae B || 19/20 nominabantur] nominantur B || 21principes] dub. V || 22 regis] cuiusdam ante add. B || Senudslavi] scripsi,Senuladi Vp.c. B, Senualdi Va.c.

4 4a

11 Scilie] Sabin em. Č

5 5a

5

10

15

20

25

30

Ia За време владавинецара у граду царства у времекада су се били прочулиблажени људи епископЈерман на столици капи -толској и епископ Каносе икада је веома поштовани иблажени човек Бенедиктборавио близу Цицили -јанског брда, лета господњегхиљаду триста педесет иседмог, тада је од истокадошао неки народ имноштво људи који се зовуГоти, људи сурови и јаросни,без закона, као да су дивљи, ати људи су за поглавареимали три брата који су билисинови краља Сфихолада, атој браћи су била имена:првоме Брис, другом Тотила,а трећем Строил.

од наших отаца и старихзналаца чуо да се прича каоистинито предање.

I У време када је уграду Константинопољувладао цар Анастасије који јесебе и многе друге упрљаоЕутихијевом јереси и када јеу Риму столовао папаГеласије, и када су у Италијиживели надалеко чувениепископ Герман, затимСабин, канусински епископ,и свети човек Бенедикт уМонтекасину, са севера једошао народ по имену Готи,суров и дивљи народ, којимсу владала три брата, синовикраља Сенудслава. Њиховаимена су била следећа: првије био Брус, други Тотила, атрећи Остроил.

5

10

15

20

25

IIa Bris, chogi bisse naj -starigij, umarsi otac gnich [Briz]sede na pristolie i misto otcevo ipoce gospodavatj. Totilla iStrojla tada uzgovo risse oniduva: “Pomislimo chacho s po -mo chiu brata chraglia Brissa imj da bijsmo gospodstvo jvisocho ime dobillj.” I tacho sasfitom i s fogliom chragliaBrissa brata sfoga schupistavoischu u tom velichu i poidostaod sfogie didine. Inni parvopridosta na chraglievstvougarscho i chraglia pobisse iobuiase chraglievstvo i potomtoga poidose naprida i pridose uTarnovinu s mnostvom velichimvoische. I izvidivsij toj chraglDalmatinschj, chogi pribivasseu cudnom i veli chom graduSolinu, posla posle i listovechragliu istrianschomu da bijschupio u pospih sfu mochsfogiu i da bista oba posla

II Itaque qui maior ceteriserat defuncto patre Brus seditin solio eius regnavitque pro eoin terra nativitatis suae.

Totila vero et Ostroyllus, utsibi ma gnum nomen facerent,consilio et voluntate primo genitifratris congregantes exercitummagnum valde et fortemexierunt de terra sua etvenientes debella veruntPannoniam provinciam etbellando obtinuerunt eam.

Post haec cum valida multi tudinepervenerunt in Templana. Tuncrex Dalmatinorum, qui in civitatemagna et admirabili Salonamanebat, misit nuncios et litterasad regem Istriae provinciae utcongregaret exercitum quatenusin simul exirent eis obviam etdefende rent se.

8 primogeniti] primogenitis V || 22 ut] quatenus B

6 6a

16 obuiase] emendavi, otniase K, obujaše Č || 18 velichim] emendavi,veliam K, velicim Č || 19 izvidivsij] i zuvidivsij K

7 7a

5

10

15

20

25

30

IIa Брис, који је бионајстарији, након смртињиховог оца сео је на престои почео је да влада уместооца. Тотила и Строило, њихдвојица, су се тада дого -ворили: „Хајде нас двојицада размислимо како да узпомоћ нашег брата краљаБриса и ми добијемо кра -љевство и стекнемо славу.“И тако су са пристанком и повољи краља Бриса, свогабрата, сакупили великувојску и доста од свогнаследства. И прво су дошлидо угарског краљевства иубили су краља и заузели сукраљевство. И потом сукренули даље и дошли су уТрновину са великом војском.И када је то далматинскикраљ видео, који је живео учудесном и великом градуСолину, послао је изасланикеи писмо истарском краљу даон што брже сакупи свусвоју војску и да

II Па тако, Брус, који јебио најстарији, сео је наконочеве смрти на његов престои завладао након њега усвојој родној земљи.

А Тотила и Остроил су, да бисе прославили, по вољи и спристанком најстаријег братасакупили велику и јакувојску, изашли из својеземље, дошли до Паноније,напали је и заузели оружјем.

После тога су заједно сасилним мноштвом стигли доТемплане. Тада је краљДалмације, који је живео увеликом и славном градуСалони, послао гласнике саписмом краљу провинцијеИстре да сакупи војску да бимогли заједнички да пружеотпор и одбране се.

5

10

15

20

25

protiva tim zgora recenim isillam gnich zagiednoodtjmatisse i tachoj ova obarecena chraglia schupisseveliche voische j oba zaiedno sfoishami stase se i poidosesuprotiva silnim voischamGotom i sritosta se i stasebllizu i suprativ gnig. Sfachijdan po osam dan meu sobomscharamuçahu <se> s †feli chimgiedne i druge strane vitexi ihrabrj mi gliudij ma gnina†zasto se mnogo tuvardo inemilostivo biahu jere [i su]blis satorj jednich i druzichbihu. I tacho osmi dan charstianei receni pogane orusase se iopravise na recenu arvagniu. Ipocese boij osmi dan meusobom. Pochli se stase s giutraprigia tri deri povecergnoj.Bisse se tuverdom j nemilo -stivom arvagniom jednachimboiem meu sobom, s mnostvom

Igitur ambo congre gantesexercitum gentis suae exieruntobviam Gothis. Venientesitaque castramentati sunt iuxtaeos. Tunc per spatium octodierum, quia prope erant castraad castra, hinc inde armatiprocedentes per partes graviterse vulnerabant ac trucidabant.Octavo vero die omnes hincinde christiani et gentilesarmati exierunt et commissumest magnum proelium ab horadiei tertia usque ad vesperamet Dei iudicio, cui nemo audetdicere cur ita faciat, quia fortealiquod magnum peccatumlatebat in christianis, victoriamGothi crudeles habuerunt.Ceciditque pars christianorum

11 partes] partem B || 20 aliquod] aliquid B || peccatum] om. B

8 8a

13 magnina] manjšine Č || 20 osmi dan] om. em. Č || 22 tri] emendavi,tire K Č

9 9a

5

10

15

20

25

30

би се обојица супротставилигоре поменутим Готима изаједнички се одупрлињиховој сили. И тако су оваоба краља сакупили великувојску и обојица су удру -жили војске и кренули су дасе супротставе силној војсциГота. И сусрели су се и сталесу војске близу једна наспрамдруге. И осам дана сузаподевали међусобне чарке†и витезови и храбри обичнивојници и на једној и надругој страни†. Тукли су сежестоко и немилосрдно јерсу табори и једних и другихбили близу. И тако су сеосмог дана хришћани ипоменути пагани наоружалии кренули су у поменути бој.И почели су бој осмог дана.И почели су да се се убијајуод ујутру пре трећег па сведо вечерњег сата. Тукли сусе у жестокој и немило -срдној бици изједначено, смноштвом

Тако су обојица сакупиливојску, свако од свог народа,и кренули су пред Готе.Дошли су и утаборили сепоред њих. Тада су једнидруге осам дана, у спора -дичним окршајима, јер сутабори били близу, нападалиови одавде они оданде,рањавали се и убијали.Осмог пак дана изашли сунаоружани сви хришћани ипагани, ови одовуд ониодонуд, и започели великубитку која је трајала од јутрадо мрака и по вољи Бога,кога нико не сме да упитазашто чини оно што чини,јер можда се неки великигрех крио код хришћана,окрутни Готи су победили.Део хришћана је страдао,

5

10

15

20

25

martac jedne i druge strane neznaiuchi se do togai vurimenacomu bisse mogaio vechieboiatj zasto ni giedna od stranne ustupase i bisse viditj da suboj pocellj zasto giednih idruzih zivj dohоiahu na mistoubienih. Dallj, v giedan çastomu nitchor ne sumgniechienere po voglj onogaj chomunitchor ne more rechij zastotachoj ucinij, onj Gotj nemilo -stivi dobisse je da sj crox nichijgrih chogi tada v charstianechpribivasse j prez izma bijpobiena strana charstianscha jubien bij chragl istrinschi jmnogo tisuch charstianj podobitgiu bij pod macobrachieno j velle Harvat bipobieno da chragl Dalmatie smallo vitezij smartnom ranomragnien ubisse. I bij prinesen uslavni j cudni grad Solin, uchom gradu bij za uechie dan

et interfectus est rex Istriae etmulta milia hominum christi -anorum in ore gladii mortuasunt et plurimi captivi ductisunt. Evasit autem rexDalmatinorum cum valdepaucis militibus et aufugit incivitatem suam Salonam. Posthaec, quia magnus erat

20 plurimi] plurima V || captivi] captiva V || ducti] ducta Va.c.

10 10a

7 dohoiahu] dohaiahu K || 24 cudni] ciedni K, čudni Č

11 11a

5

10

15

20

25

30

мртвих с једне и с другестране. До једног тренутканије се знало ко је требаловише да се прибојава поразазато што ниједна страна нијеуступала и видело се да сузапочели бој по томе што суи код једних и других живидолазили на место убијених.Потом, у једном тренутку, анека нико не сумња да је тобило по вољи онога коменико не може рећи зашто јеучинио онако како је учинио,немилосрдни Готи су побе -дили, можда због неког грехакоји се тада налазио кодхришћана, и без изузеткабила је побијена хришћанскастрана и био је убијенистарски краљ и многохиљада хришћана је наконпораза пало од мача и убијенје велики број Хрвата и краљДалмације је с мало витезовапобегао и смртно је рањен. Ибио је пренесен у славни ичудесни град Солин. У томграду је много дана

убијен је краљ Истре и многохиљада хришћана пало је одмача, а многи су одведени уробље. Међутим, краљДалма ције се са неколи -цином војника спасао ипобегао у свој град Салону.После тога, будући да јевојска Тотиле и његовогбрата Остроила била велика,

5

10

15

20

25

opchienj plac j tuga neizre -cena. Potom toga sfach casrestisse moch i vogischaTotille j brata mu Stroilla jpuch gnih cudnim zachonom[sfachij ças restisse moch jvoischa]. I toij vidivssij dabisse vechie od reda mnostvo ivoisch zazvasse barune jpoglavice j ch to mu sedogovorisse i sfit vazesse da bise imille voische razdilitj izgiedinisse <se> na to ovamo,sfe ça bihu vazelli, poganj,rassuse i posgase da ne mogugliudi nj dobit cij uzroch usfoie vuratiti se. I vase Totillavojschu sfogiu i poide i rassuIstrigiu i Aquilegiuu j pogidechacho mungia palechij j gradoverazsipagliuchj i pride u Italigiuna lit gospodignich trista isedam deset i osmo cinechiecudne j tuvarde arvagnie sLatinj da nistar magnie [nistar]

exercitus Totilae et Ostroylli,fratris eius, et populus eiaccreverat multus, consilioinito cum suis magnatibusdiviserunt exercitum

et Totila per Istriam etAquileiam cum suo exercitutransiens Italiam petiit.Multaque et magna proelia ibicommisit, regiones ac civitatesplurimas vastavit atqueincendit.

2 ei] eius B

12 12a

10 poglavice] poglanice K || 13 ovamo] ovako proposuit Č

13 13a

5

10

15

20

25

30

био општи плач и неизре -цива туга. После тога свакичас је све више, на чудесанначин, расла моћ и војскаТотиле и његовог братаСтроила, као и цео њиховнарод. Видевши тада да јевојска превеликa позвали субароне и поглаваре и тада сусе договорили и сви су сесложили да војска треба дасе подели. Потом су сесложили око следећег: свешто су били узели, пагани сууништили и попалили даљуди немају где да се врате.И Тотила је узео своју војскуи пошао је и похарао Истру иАквилеју и прошао је попутмуње палећи и рушећиградове и дошао је у Италијулета господњег тристаседамде сет и осмог водећичудесне и жестоке бојеве сЛатинима. И ништа

и народ им се веоманамножио, по договору сасвојим велика шима поде -лили су војску.

Тотила је идући преко Истреи Аквилеје са својом војскомкренуо у Италију. Тамоводио многе и велике бојеве,бројне области и градовеопустошио и попалио.

5

10

15

20

25

mu se ne mogasse suprotivitjjere boxia voglia bisse chomubisse. I progide ch Ciciligijobuiamsi u Italigij i pozgavsi irazasapsj mnoge grade i ulize uotoch Ciciligschij j potommallo vurimena zivij j ondesfoij chonac ucinj, chacho mubise rechao sluga bozgijBenedich. U tom Stroil, bratgniegov, s foischom sfogiomvaze chraglievstvo od Ilirie, ato giest sfa zemglia ça giest sonu stranu Vualdemie deri doPolonigie. I on tuverdimj arva -gniamj i z nemilostivj mi bogijsfe obugia jere nitchorsuprotiviti se ne mogasse. Ipride u Bosnu j slise uDalmaciu i rassu primorschegrade Dalmu, Narun j bogati ilipij Solin j grad Schardun imnoge slavne grade poloxi nazemgliu. I ne bi mu zado vo -glno - posla sina sfoga choga

Inde insulam Siciliam ingre -diens pauco in tempore vitamfinivit, sicut ei dixerat Deifamulus Benedictus.

Ostroyllus autem, frater eius,cum suo exercitu Illyricamprovinciam ingressus

crudelia committendo bella,quia non erat qui ei resistereposset, obtinuit totam Dalma -tiam et maritimas regionesdonec advenit et resedit inregione Praevalitana.

Tunc retentis secum aliquantismilitibus misit filium suum [in

17 obtinuit] quia ante add. B || 19 resedit] recedit B || 20 regione]regionem B || Praevalitana] Praevalitanam B

14 14a

4 obuiamsi] emendavi, obniamsij K, obujamši Č || 17 obugia]emendavi, obngia K, obuja Č

15 15a

5

10

15

20

25

30

му се није могло супротста -вити, јер божја воља је билауз онога уз кога је била. Икренуо је ка Сицилији, иосвајао је по Италијипопаливши и разорившимноге градове. И дошао је наострво Сицилију и наконтога је мало временапоживео и тамо је доживеосвој крај, као што му је биорекао слуга божји Бенедикт.У том је његов брат Строилоса својом војском заузеоИлирско краљевство, а то јебила сва земља од Валдемијепа до Пољске. Он је у же -стоким биткама и окрутнимбојевима све заузео, јер му сенико није могао супротста -вити, и отишао је у Босну,сишао у Далмацију и ра -зорио је приморске градовеДалму, Нарону и богати илепи Солин и град Скрадин -многе славне градове сравниоје са земљом. И није му билодоста, него је послао свогсина

Одатле је прешао на острвоСицилију и тамо убрзо умро,као што му је био прорекаослуга божји Бенедикт.

Његов брат Остроил напао јеса својом војском про -винцију Илирик и

водио сурове битке, јер нијебило никога ко је могао даму се супротстави. Заузео јецелу Далмацију и приморскеобласти све док није дошаодо Превалитане, где језастао.

Тада, задржавши уз себенеколико војника послао јесвог сина

5

10

15

20

25

jure imisse i bise imal j s gnimvoische da bij obuial i Dogniuzemgliu i Zagoorschu, a tomusinu bisse ime Sfiolad. I odpravisina s mno stvom vojsche. I meutjm razumivse cesar iz gradacesarstva da ie Stroil poslalsina s mnostvom voische uDongiu i u Gorschu zemgliu, aon da ie ostao u Privilitu, a toie u bosansche strane. I poslacesar jzvuiditj istino li gieStroil razdilil voische. Istinoizuvi divse povidisse cesaru icesar sabrauf voische j poidena Stroilla. Chij Stroil vidiufvvoische schupij sfoie j pogidech arvagnj jere bisse slavnasartçça j tilom jachi j oggniemjunach, chij nere chacho sarditlauf nosechie se i bij od vechieran obragnien, che ne haiuchieda od charvj ostavglien, a odran sprexen pade s chogniautech ne moguchie. I dospise

transmontanas] Senu dslavumnomine ut regiones trans -montanas subiugaret.

Inter haec imperator Constanti -nopolitinae urbis congregansexercitum contra Ostroyllummisit, eo quod audierat eumremansisse cum paucis inPraevalitana urbe. Praetereavenientes qui ab imperatoremissi fuerant invenerunt, sicutdictum est, Ostroyllum cumpaucis. Attamen, quia vir fortianimo erat, paravit se adbellum. Commisso itaque bellocecidit Ostroyllus et inter -fectus est et qui cum eo erantin fugam conversi sunt.Homines itaque imperatoristollentes eorum spolia interram suam reversi sunt.

1 Senudslavum – transmontanas] Senulasum – transmontanas Vsup. l. 12venientes] ut vid. V || 13 fuerant] dub. V || sicut] dub. V || 14 est] esset dub. V ||Ostroyllum] Ostroyllus B

16 16a

1 i bise imal] om. em. Č || 2 obuial] emendavi, obnial K, obujal Č || 10Privilitu] emendavi, Prilinitu K, Prilivitu Č || 12 istino li gie] emendavi, j stoligieK, ištalije Č

17 17a

5

10

15

20

25

30

и са њим је послао војску даби заузео и Доњу и Загорскуземљу, а том сину је имебило Сфиолад. И послао јесина са великом војском. Умеђувремену је цар изцарског града сазнао да јеСтроил послао сина савеликом војском у Доњу иЗагорску земљу и да је онсам остао у Привилиту, а тоје у босанском крају. И цар јенаредио да се извиди да ли језаиста Строил поделиовојску. И извидели су да језаиста тако и јавили су царуи цар је сакупио војску ипошао је на Строила. АСтроил видевши ово сакупиоје своје људе и пошао у бојјер је био огњени јунакхраброг срца и јаког тела,који се борио као љути лав ибио је израњављен одмногих рана, али за њих нехајући борио се. Искрвављени сажежен ранама пао је скоња и није могао дапобегне. И успели су

по имену Сенудслав даосвоји Загорје.

У међувремену је цар уЦариграду сакупио војску ипослао на Остроила зато штоје чуо да је овај остао са маловојске у граду Превалис. Патако су они које је царпослао стигли и затеклиОстроила, као што им јебило речено, са мало војске.Он се ипак, будући да је биохрабар човек, спремио икренуо у бој. Повео се бој, аОстроил је пао и погинуо, аони који су били са њим далису се у бег. Цареви пак људису са њих скинули ратниплен и вратили се у својуземљу.

5

10

15

20

25

ubiti ga. A gnegovj vijdivssetoj u big obratisse i mnogo odgniech schupivsiv se i pocessetuvarditj j obranise se. Icesarova voischa robij zemgliui vurati se bogata u cesar grad sfelichom slavom vesella.

IIIa Potom toga slisavsiSfiolad, sin Stroilov, zdvise ses foischami sto barse moxe zaosftetiti smart otca sfoga daiure cesar sto chtio bise ucinioi posao i on vidivse da iestucignieno i da ne more opravitizavede zemgliu i poce naotcevo misto gospodovatj. Igospoduiuchie jmj sina jpostavi mu jme Sillijmir j bichraglievstvo gniegovo Bosnai Valdevin deri do Polonie, tachoPri morscho, chacho i Zagorschochraglievstvo. I tacho tojgospoduiuchie mnoge hudobe jprogognienia i zlobe charstianom i

III Audiens autem filius eiusSenudslavus mortem patrisvenit quantocius cum exercituputans invenire imperatorisgentem ut mortem patris vindi -caret, sed minime invenit. Deniquecepit regnum et regnavit in locopatris genuitque filium quemSyllimirum vocavit. Fueruntautem regni eius fines deValdevino usque ad Poloniamtam Мaritimas, quam Тrans -montanas regiones. Мultasqueiniquitates et perse cutiones fa -ciendo christianis qui in civita -tibus maritimis habitabant duo -decimo anno regni sui mortuus est.

9 eius] suus B || 10 Senudslavus] scripsi, Senudilaus V, Senudlavus B ||11 quantocius] quam cicius B || 17/18 Fuerunt - fines] Fuit autem regnum eius B ||19 Poloniam] Polonia B

18 18a

15 opraviti] opraniti K || 21 Valdevin] emendavi, Valdemin K, Valdemia Č

19 19a

5

10

15

20

25

30

35

да га убију. А његови људи,када су то видели, дали су сеу бег и многи од њих су сесакупили и почели су да сехрабро боре и одбранили сусе, а царска војска је попле -нила земљу и богата севратила у Цариград у великојслави и весељу.

IIIa А када је Сфиолад,Строилов син, чуо за ово,подигао се са војском што јебрже могао да освети очевусмрт, али цар је већ биоучинио оно што је бионамерио и отишао је. И он,када је видео да је све готовои да не може ништа даучини, узео је земљу и почеоје да влада на очевом месту.И за време своје владавинедобио је сина и дао му је имеСилимир и његово кра -љевство је било Босна иВалдевин све до Пољске ито, како Приморско, тако иЗагорско краљевство. И такоје ту владао и за време својевладавине узроковао јехришћанима многе несреће,прогоне и зла, а нарочито јенеправедно поступао

III Чувши пак његов синСенудслав за очеву смртдошао је са војском што јебрже могао надајући се да ћезатећи цареве људе како биосветио очеву смрт, али ихније затекао. Најзад, узео јекраљевство и почео да владауместо оца и добио је синакога је назвао Силимир.Границе његовог краљевствабиле су од Валдевина па доПољске обухватајући какоПриморје, тако и Загорје. Ион је чинећи многе неправдеи прогоне над хришћанимакоји су живели уприморским градо вима умродванаесте године свогкраљевања.

5

10

15

20

25

nepravde cignjase navulastitochogi v primor schih gradihpribivaiu. I tacho drugonadestelito gospod stva gniegova umrj.

IVa I osta na gniegovu mistugospodovatj sin gniegov Silimirchij, acho i poganin bisse, zasfachim s mjrom i z gliubavgiuzivisse cinechij giednacho pravdui velle charstiane gliubgliase jne dadi se progoniti gih j naredijs gnimi da mu budu davatjdohodach j tacho opet napunjzemgliu harvatschu i pocinu zagniega zemglia j za gniegovagospodstva char stiane u mirupribivasse. I imj sina i bi muime Bladin. I chraglieva Silimirlijt duvadeset i giedno i umrj.

Va Bladin, sin gniegov,zaugia gospodstvo j poça naotcevo misto gospodovatj redomj putom otca sfoga Silimira. I

IV Cui successit filius eiusSyllimirus in regno qui,quamvis paganus et gentilis,tamen cum omnibus pacificusfuit et dilexit omnes chri -stianos et minime persecutusest eos. Iniit quoque pactumcum eis et facti sunt ei tribu -tarii. Replevit <terram> multi -tudine Sclavorum et quievitterra in diebus illis. Genuitquoque filium quem Bladinumvocavit. Vigesimo primo annoregni sui mortuus est.

V Accepit regnum filiuseius Bladinus et in via patrissui ambulavit et posseditregnum patrum suorum cum

11 persecutus] ut vid. V || 14/15 multitudine – terra] Vsup. l, et terra anteadd. B || 24 possedit] possidit B

20 20a

15 harvatschu] emendavi, harvaischu K, hrvatsku Č || 23 zaugia]emendavi, zangia K, zauja Č

21 21a

5

10

15

20

25

30

према онима који су живелиу приморским градовима. Итако је дванаесте годинесвоје владавине умро.

IVa И уместо њега језавладао његов син Силимиркоји је, иако је био паганин, сасвима живео у миру и у љу -бави, увек праведно поступа -јући. И веома је волеохришћане и није дао да сепрогоне и договорио се сањима да му плаћају порез итако је опет напунио хрватскуземљу и земља је у његововреме и у време његовевладавине била мирна ихришћани су живели у мируи имао је сина, коме је имебило Бладин. И Силимир јевладао двадесет и једнугодину и умро је.

Va А Бладин, његов син,преузео је власт и почео је давлада на очевом месту наочев начин и следећи путсвог оца

IV Њега је на властинаследио његов синСилимир који је, премдапаганин и варварин, ипак сасвима живео у миру. Волео јесве хришћане и није ихпрогонио и са њима јесклопио мир и почели су даму плаћају данак. Испунио језемљу мноштвом Словена иу њој је у његово времевладао мир. Добио је синакога је назвао Бладин. Умроје двадесет прве године свогкраљевања.

V Краљевство је преузеоњегов син Бладин који јеишао очевим стопама ивладао је краљевствомсвојих отаца

5

10

15

20

25

Bladin chragluiuchj tacho jmjsina i bij ime sinu gniegovuRatimir j ta chacho ulixe uznanie poce chazeti se velleohol i mimored suprochsfachomu ochoran. Buduchiiosch ie otac u gospodstvu, [i]izlise nichj puch s mnostvompres cisla †tgia derj j s pricho†riche veliche, cha se dij Vellia.

Chij puch izvede xene i ditçu ivoischu s gnimi gredihu j ssobom nosahu sfe imanie sfoiechij cudnim zachonom hoiahuj tj obuiasse chraglievstvo chose zovisse Senobuiia, allijparvo sfe mimohoiachu. Pogla -vica gnjh bise mux vurimenitchoga zavjhu <Baris>, gnihjasichom [bare] * * *, ça giestnascim cesar, pod chim bissedevet duzef chi gospodovahu jobladahu tai puch, choga bisse

pace. Genuit quoque filiumquem Ratomirum vocavit, quiab infantia sua coepit essedurus valde atque superbus.

Praeterea regnante Bladinoexiit innumerabilis multitudopopulorum a magno flumineVolga, a quo et nomen ce -perunt. Nam a Volga flumineVulgari usque in praesentemdiem vocantur. Hi cum uxoribuset filiis et filiabus atque cumomni pecunia ac substantiamagna nimis venerant inSylloduxiam provinciam.Praeerat eis quidam nomineKris quem lingua sua caganappellabant, quod in linguanostra resonat impera tor, subquo erant VIIII princi pes quiregnabant et iustifica bantpopulum quoniam multus eratnimis. Igitur impugnantes

4 atque] innumerabilis multitudo populorum post add. del. V || 10 Volga]Volca B || 12 Vulgari] Volgari B || 14 et2] ac B || 17 Sylloduxiam] Sylodusiam B ||22 VIIII] vasii B || 25 Igitur - eam] om. B

22 22a

5 ohol] hohol K || 17 obuiasse] emendavi, obniasse K, obujaše Č || 21Baris] emendavi, bare alio loco K Č, cf. Paris M, Barris Š

23 23a

5

10

15

20

25

30

Силимира и Бладин је такокраљевао и добио сина ињеговом сину је било имеРатимир. И он, како је растаопочео је, кажу, да бива веомаохол и претерано окрутанпрема свакоме. И док је јошњегов отац владао, изашао јенеки велики народ сабезбројним мноштвом †сведо и с† велике реке која сезове Волга.

А тај народ је изашао иводио је жене, децу и војскуса собом и сву имовину јеносио и на чудесан начин сунапредовали. И они сузаузели краљевство које сезове Сенобагија, али су првосвуда прошли. Њиховпоглавар је био времешанчовек кога су звали Брис, нањиховом језику * * *, што јена нашем цар. Под њим јебило девет војвода који сувладали и господарили тимнародом, кога беше

у миру и добио је сина когаје назвао Ратомир који је оддетињства био веома груб иохол.

А осим тога у времеБладинове владавине изашлоје небро јено мноштво народаод велике реке Волге по којојсу добили име. НаимеВулгари (Бугари) се по рециВолги тако зову све доданашњег дана. Они су саженама, синовима и кћерима,са свом стоком и веомавеликом имовином дошли упро винцију Силодуксију.Њима је владао неки поимену Крис, кога су на свомјезику звали каган, што нанашем језику значи цар. Подњим је било девет кнезовакоји су владали народом исудили му, јер је био веомабројан. Напали су дакле

5

10

15

20

25

cudno mnostvo. Posli obuiaseSledusiu j poidose u Mace -doniu j gniu prigiose i sfuzemgliu latinschu, chi se onadaRimgliane darzahu, a sada ssezovu Carnj Latini, chih cesar sonimj jma mnoge arvagnie jvidechie da protiva gnim nemose bitj ucinj mir s gnimi. Ataij pucha tuvardo viru darzasej tacho ostavise Latine u miru.I videchij chragl Bladin çudesatogaj pucha j mnostvo velicho jrazumj da giednim giasichomgovore, mnogo bij vesel i tudiespravj posle j posla ch gnim,chij cichia jasicha mnogomilostivo j s poctengiemprimisse j u miru stase.Daiuchij gim Bladin dohodachchacho cesar bisse ucinio jutachmise se stati pod harac.Mnogo gliubesnivo xivissetolicho vechie, cholicho vire igiasicha bihu jednoga, i ne

Sylloduxiam expugnaverunt eam.Inde debellando ceperunttotam Macedoniam. Post haectotam provinciam Latinorum,qui illo tempore Romanivocabantur. Modo vero Moro -vlachi, hoc est Nigri Latini,vocantur. Imperator etiamplurima cum eis faciens bellasedens in solio suo nec valensin aliquo superare misit et fecitpacem cum eis et sic dimisiteos. Similiter et rex Bladinuscernens quod maxima multi -tudo populi esset cum eis fecitpacem. Coeperuntque se utriquepopuli valde inter se diligere,id est Gothi, qui et Sclavi, etVulgari, et maxime quod ambopopuli gentiles essent et unalingua esset omnibus.

13 Bladinus] Vladinus B || 19 Vulgari] Volgari Bp.c.

24 24a

1 obuiase] emendavi, obniase K, obujaše Č || 9/10 a taij] emendavi,otaij K Č

25 25a

5

10

15

20

25

30

необично много. После сузаузели Следусију и кренулиу Македонију и њу сузаузели, као и сву латинскуземљу коју су некада давнодржали Римљани, а који сесада зову Црни Латини. Стим народом цар је водиомноге бојеве и видевши да сепротив њих не може, скло -пио је мир са њима. И он јеобећање дато том народучврсто држао и тако суоставили Латине на миру. Икраљ Бладин, када је видеочудеса тог народа и његовомноштво и када је схватио даговоре једним језиком, многосе обрадовао и они су га збогјезика много љубазно и суважавањем примили и умиру су живели. И Бладиним је давао порез као што јечинио цар и договорили сусе да плаћају порез. И увеликој љубави су живели, анајвише зато што су билиједне вере и једног језика. Инису

Сило дуксију и освојили сује. Затим су ратујући заузелицелу Македонију. а послетога целу провинцију Латинакоји су се у то доба звалиРимљани, а сада се зовуМоровласи, што значи ЦрниЛатини. Као што је царводио многе ратове са њимадок је седео на свомпрестолу, али није успео ни уједном да их победи, послаоје гласнике и склопио сањима мир и на тај начин ихсе ослободио, тако је исто икраљ Бладин видевши да јењихов народ веома бројан сањима склопио мир, а обанарода су се заволела, то јестГоти, односно, Словени сједне стране и Бугари сдруге, и то највише зато штосу оба народа била паганскаи зато што су говорилиистим језиком.

5

10

15

20

25

ucese razsipatj da pocese cinitisella j pribivalischia jnapugnievatj sto rassulij bihu ituvardo ucesse zemgliu uzder -zatj chu prigiallj bihu.

VIa Meu tjm umrj chraglBladin i sede na mistogniegovo sin gniegov Ratimir jpoce chrahlievatj chij bissevelmi charstianschij nepriategl jpoce mimo red ciniti protivacharstianam i ischase zatartjjme charstianscho po sfemchraglievstvu sfomu. I tachomnoge grade j mista chra -stgianscha rascini, a charstianeu hlapstvo obratj. I tachoprjmorsche gradove zgorarecene, u chih se opet bihuzemglacj i mischiane schu -pivse <se> podvignuli za otcagniegova chraglia Bladina,dorassu i u hlapscinu obrati.

Deinde Vulgari iam ex omniparte securi construxerunt sibivillas et vicos et inhabitaveruntterram quam ceperant usque inpraesentem diem.

VI Inter haec mortuus estBladinus et regnavit pro eoRatomirus, filius eius, quiinimicus nominis christianiextitit a pueritia. Coepitque ultramodum persequi chri stianosvoluitque delere de terra et deregno suo nomen eorum.Multas quoque civitates eorumet loca destruxit et alias inservitutem redigens reser vavit.At christiani videntes se inmagna tribulatione et perse -cutione positos congre gantesse coeperunt super ca cuminamontium ac fortia loca castellaet aedificia, prout poterant,construere ut vel sic evaderent

1 Vulgari] Volgari Bp.c. || 8 est] om. B || 16 multas quoque] multasque B

26 26a

1 pocese] om. Č || 4 ucesse] om. Č || 12 velmi] udmj K

27 27a

5

10

15

20

25

30

рушили него су почели даграде села и куће и пуне оношто су били расули и снажносу подизали земљу коју сузаузели.

VIa У међувремену јеумро краљ Бладин и његовоместо је заузео његов синРатимир и почео је дакраљује и он је био великинепријатељ хришћана ипочео је преко сваке мере данапада хришћане и хтео је дазатре хришћанско име уцелом свом краљевству. Итако је многе хришћанскеградове и места рашчи нио, ахришћане је претво рио уробље. И тако је горепоменуте приморске градовеу којима су се опет сакупилинарод и староседеоци, којису били послушни краљуБладину, његовом оцу, уни -штио, растурио и поробио.

Па тако Бугари, пошто субили безбедни са свихстрана, саградили су себиимања и села и населили суосвојену земљу коју држесве до данашњег дана.

VI У међувремену јеумро Бладин и након њега јевладао његов син Ратомиркоји је од раног детињствабио непријатељ хришћана икоји их је прогањао прекосваке мере и желео да ихсатре са лица земље и истераиз свог краљевства. Он јемноге њихове градове инасеља уништио, а оне којеје поштедео бацио је уропство. А хришћани, ви -девши да им прете великенесреће и прогони, сјатилису се и почели су да градебедеме и тврђаве на пла -нинским висовима и поприродним утврдама, коликосу где могли, све да би

5

10

15

20

25

Tada charstiane videchi se u tojtuzij j nevogli pocesse pogorah i varsih od gor i tuvariahcinitj chacho tcho mogasse zashra niti sse dochla Bogprigleda i dvigne bicpoganschij i dochla milostivprigleda tolichim nevogliam. Iumrj Ratjmir j ne ostavi sina nagniegovu mistj. I stavi ssejedan od gniegova cholina i onumarse ne bise vechie chraglitogaj cholina. * * *, chij obanemilostivo charstiane progo -gniahu i po ovih dvigiu giedanza druzim druga duvachraglievasse i ne mnogo litxivisse po dopuschieniu onogajchij sfe moze. Chogij sfi cetirivele nepravdeni i charstgia -nom nepriategli j suprotjvagnim tuvarda sartca j tolichaprogognienia cigniahu cho -licho bj mnogo govoriti zastomnogo suproch charstianom

manus eorum donec Deusvisitaret eos et liberaret.

VII Defuncto etiam Rato -miro ex eius progenie regnave -runt post eum quatuor iniquireges non in uno quidemtempore, sed unus post aliumtemporibus suis. Quorumtemporibus semper in persecu -tione fuerunt christiani et, quiainnimici et persecutoreschristianorum, longum duximusnarrare eorum iniquos actus etvitam quoniam ad meliora etdelectabiliora tendere festi -namus. Attamen diebus eorummulti christianorum ex Maritimiset Transmontanis regionibusnolentes se inquinare eorumpollutis moribus fugiebant

14 semper] om. B || 24 inquinare] inquinari B

28 28a

14 progogniahu] proganjahu Č

29 29a

5

10

15

20

25

30

35

Тада хришћани видевши утој тузи да их је снашланевоља почели су да правеутврде по брдима и поврховима брда, како је комогао, да би се склонили доких Бог не погледа и склонибич пагански и док се несажали на толике њиховеневоље.

VIIa И умро је Ратимир иније оставио сина за собом.И почео је да краљује неко одњегове лозе и он је умро иније било више краља из телозе. * * *, обојица сунемилосрдно прогањалахришћане и после овихкраљевала су друга два,један за другим, и нису дугоживели, по вољи онога којисве може. И сва четири краљасу била веома неправедна инепријатељи хришћана иокрутни према њима итолике су прогоне чинили даби о томе могло дуго да сеприча зато што су чинилимнога зла хришћа нима

умакли рукама прогонитељадок не дође тренутак да ихБог посети и ослободи.

VII Након Ратомировесмрти из његове лозевладала су четири рђавакраља, али не у исто време,већ један после другог, свакиу своје време. У њихововреме хришћани су билинепре стано прогањани. Апошто су били непријатељии прогонитељи хришћана,сматрамо да би билопретерано да описујемоњихова злодела и животе јерхитамо лепшим и прија -тнијим стварима. Ипак, уњихово време многихришћани из Приморја иЗагорја, не желећи да сеупрљају њиховим исква -реним начином живота,свакодневно су бежали

5

10

15

20

25

cignase tacho chij v primorschechacho chij i u zagorschestrane bihu. I tacho mnogicharstiane ne mogahu tarpitj imnozi stisnutj od nevoglie chpoganom se pricigniahu i chgnih zachonom pristavahu achj u varsih i u tvariavahobrase i volise tarpitj onu tugui nevogliu prigimati j gnihprogognienie, cho giest vuri -mengie, negolij u viche dussuizgubitj.

VIIIa I pomagnchavse tijrecenj j nepravdenj chragli.Osta sijn giednoga chij bijnapochognj, chomu bisse imeSatimir. I ta chacho prigiagospodstvo, poce gliubiticharstiane i ne da gih progonitjj za gniega opet poce vira pro -cvitati i ocitavati se charstianejere cichia straha crigiahu se. Iu tom vrimenu bise u gradu chi

cotidie. Undique iungebant seillis qui in montanis et in locisfortioribus manebant eli gentesmagis cum eis sustinerepersecutiones et penuriam etsalvare animas suas, quamgaudere ad tempus cum genti -libus et vi eorum perdereanimas.

VIII Post mortem vero qua -tuor iniquorum regum natusest ex eorum progenie quidamZsaramirus, qui accepto regnodestitit christianos persequi.

Temporibus huius floruit, utrosa, ex civitate Thessalonica

1 undique] et post add. B || 2 et] etiam post add. B || in] om. B || 2/3locis fortioribus] tr. B || 8 vi eorum] in aeternum B || 18 Zsaramirus] Zvanimirus V ||19 christianos persequi] tr. B

30 30a

5 mnozi] mozi K || 21 ne da] oreda K || 24 crigiahu] emendavi, dviahuK, krijahu Č

31 31a

5

10

15

20

25

30

како према онима уприморском, тако и премаонима у Загорском крају. Итако многи хришћани нисумогли да издрже и многи су,јер их је притисла невоља,пришли паганима и пошто -вали су њихов закон. А оникоји су се налазили по врхо -вима планина и утврдама,више су волели да трпе онајјад и невољу и прогоне одоних, што је привремено,него заувек да изгубе душу.

VIIIa И помрли су ти поме -нути рђави и неправедникраљеви и остао је син одједног, последњег, коме јеиме било Сатимир. И он је,чим је узео власт, почео даљуби хришћане и није дао дасе прогоне и у његово времевера је опет процветала ихришћани су се отвореноприказивали јер су се ранијебили крили у страху. У товреме у граду

и придруживали се одасвудонима који су били напланинама и по природнимутврдама, одлучујући радиједа трпе њихове прогоне инемаштину и да спасу душе,него да привремено уживајуса паганима и под њиховомприсилом изгубе душе.

VIII А после смрти четирирђава краља родио се одњихове лозе извесниСарамир који је, након што јепреузео власт, престао дапрогони хришћане.

У његово време цветао,попут руже, извесни филозофпо имену Константин изграда Солуна,

5

10

15

20

25

se zovisse Tesalonijcha jedançlovich mnogo naucen i filosofjmenom Chostanc. I taj muxbisse sasfim dobar j sfetazivota i u onom mistu velichmestar i velmi spametan i odditignstva mux sfet. I nadahnutduha sfeta [i] izide iz Tezalo -niche j poide u Chazarichu

i onde pripovida viru charstian -schu i charschiase, chi seobrachiahu j u ime Otca i Sinai Duha Sfeta, * * * i na viruchar stgianschu obratj sfuBulgariu.

IXa I ta umrj chragl Satamirj prjgia chraglievstvo j pocachra glievati mux dobar i

quidam philosophus Constanti -nus nomine, filius cuiusdamLeonis patricii, vir per omniasanctissimus atque in divinisscripturis profundissime a pue-ritia edoctus. Hic vir sanctus aspiritu sancto admonitusexiens de civitate suaThessalonica venit inChasariam provinciam ibiquecum pluribus philosophisdisputans diebus plurimisconvicit eos. Suaque doctrina etpraedicatione convertit totamChasariam provinciam adfidem Iesu Christi et baptizatisunt omnes in nomine Patris etFilii et Spiritus Sancti. Post haecconvertit totam gentem Bulga -rorum et similiter baptizatisunt in fide sanctae Trinitatis.

IX Inter haec mortuus est rexZsaramirus et accepit regnum eius<filius eius> Svetoplek nomine.

3 Leonis] bonis B || 10 Chasariam] scripsi, Caesaream V, Casariam B ||15 Chasariam] Caesaream V | | 18 haec] hoc B | | 19/20 Bulgarorum]Bulgarinorum V || 24 Zsaramirus] Saramirus V || 25 Svetoplek] Sfetopelek V

32 32a

4 sasfim] emendavi, sa sfima K, sasvim Č || 6 velmi] udmj K

33 33a

5

10

15

20

25

30

који се зове Солун био јеједан много учен човек ифилозоф по имену Костанц итај човек је био у свемудобар и водио је светачкиживот и у том месту важио језа великог учитеља и веомаје био паметан. И оддетињства је био светичовек. И надахнут од СветогДуха пошао је из Солуна иотишао у Хазарију и тамо јепроповедао хришћанскуверу и крстио је оне који сусе обраћали у име Оца иСина и Светога Духа. И целуБугарску обратио је у хри -шћанску веру.

IXa У том је умро краљСатамир и краљевство јеузео и почео да краљуједобар и

син неког патрикија Лава,човек који је од раногдетињства у свему биоизузетно свет и великипознавалац Светог писма.Овај свети човек, потакнутод Светог Духа, кренуо је изграда Солуна и дошао упровинцију Хазарију и тамоје однео победу у много -дневној расправи са бројнимфилозофима. Својим уче њеми својом проповеди преобра -тио је целу про винцијуХазарију у веру ИсусаХриста и сви су крштени уиме Оца и Сина и СветогаДуха. После тога је преобра -тио цео бугарски народ, па суи они исто тако покрштени уверу свете Тројице.

IX У међувремену јеумро краљ Сарамир и кра -љевство је преузео његов синСветоплек.

5

10

15

20

25

pravden jmenom Budimir†choga bisse meu inimj obratilreceni bozgij sluga i mux. Chijchragl bise nauucen, chogi zamnogo dan pricase se sfilosophj, chogih razumomsfogim dobivasse. I pogide i onu Chazarichu i ondidobrovoglno primise ga ivesegliahu se gospodstvu gnie -govu i onde pribiva chra -gliuiuchij sfetj puch chogiCostant bisse obratil.† I tadabisse papa Stipan j posla lijsto -ve cha sfetu muxu Costancuzovuchi ga ch sebij jere slisaobisse chacho pripovidasse viruJsusovu i da bisse tolich puchobratjo na viru Isusovu j zatoga viditj zelise j tacho sfetimux Costanc naredi popove ichgnjgu harvaichu i istumacijiz garchoga <na> harvacchu [ichgnigu harvacchu istumacij]Evangielia j sfe pistule cri -

Regnante vero rege Svetoplekmisit papa Stephanus litterasad venera bilem virumConstan tinum doctorem vocanseum ad se. Audierat enim de eoquod sua praedicatione convertifecerat innumerabilem gentemet ob hanc causam desiderabateum videre. Itaque Constanti -nus, vir sanctissimus, ordinavitpraesbyteros et litteram linguaSclavonica componens commu -tavit Evangelium Christi atquePsalterium et omnes divinoslibros Veteris et Novi Testa -menti de Graeca littera in

10 Svetoplek] Svetopelek V || 25 littera] lingua B

34 34a

2 meu inimj] mei nimj K

35 35a

5

10

15

20

25

30

праведан човек по именуБудимир †кога је, међу онима,обратио речени божији слугаи човек. Тај краљ је биовеома учен и много је данапричао са филозофима којису га својим разумомпридобијали и он је отишаоу Хазарију и тамо су га радопримили и обрадовали су сењеговом господству и тамоје боравио и краљевао светипук кога је Констанц биообратио.† И то је било завреме папе Стефана и он јепослао писмо светом човекуКонстанцу у коме га јепозивао код себе јер је биочуо да је проповедао Исусовуверу и да је велики народобратио у Исусову веру изато је желео да га види. Итако је свети човек Костанцпоставио свеште нике ихрватско писмо и превео јеса грчког на хрватскиЈеванђеље и све књиге,

За време владавинеСветоплека папа Стефан јепослао писмо часномпроповеднику Константинупозивајући га к себи. Чуо јенаиме за њега да је успео дасвојим проповедањем пре -обрати необројено великинарод, па је зато желео да гавиди. И тако је свети човекКонстантин поставио све -ште нике и саставившисловенско писмо превео је сагрчког

5

10

15

20

25

quene, j tacho Staroga, chachoNovoga zachona, i ucinj chniges papinim dopuschieniem jnaredj missu i utuvardi zemgliuu viru Isu Charstovu. I vaseproschenie i obrati s h Rimuput sfoij chogi mu pod posluhsfeti zapovidien bise i gre -dnuchie navuratisse nachraglievstvo sfetoga pucha,choga bisse na viru obratjo,chogih gospodovasse mudrj idobrj chragl Budimir, chogi poCostancu bisse naucen u viru. Irazumivse chragl prisastieCostanca bij velle vesel i spodsteniem primij ga. I tadapocce Costanc zivot i cudessa IsuCharstova i pripovidatj j napuni jutvuardj chraglia u virj sfetogajedinstuva i troistva boxanstve -noga. U sfem chragl virova jcharstise sa sfimi chij ios uchraglie ustvu gniegovu bihunechar schienj. I ppapa, chada

Sclavonicam, nec non etmissam eis ordinans moreGraecorum confirmavit eos infide Christi et valedicensomnibus quos ad fidem Christiconverterat

4 valedicens] valefaciens B

36 36a

6 proschenie] emendavi, prosilienie K, prošćenje Č || 8 zapovidien]emendavi, zapovidin K, zapovidjen em. Č

37 37a

5

10

15

20

25

30

како Старога, тако и Новогазавета, и начинио је књиге спапиним допуште њем иуредио је мису и земљуучврстио у вери ИсусаХриста, узео је опрост изапутио се у Рим да послушазаповест светог оца. Ипутујући дошао је украљевство светог пука когаје био обратио у веру, којимје владао мудри и добрикраљ Будимир, којег јеКостанц поучио у вери. Икада је краљ чуо да јеКостанц дошао, веома сеобрадовао и с почастима гапримио. И тада је Костанцпочео да приповеда о животуи чудесима Исуса Христа иутврдио је краља у верисветог јединства и неразде -ливе Тројице. У све је краљповеровао и крстио се сасвима онима који су уњеговом кра љевству билинекрштени и папа, када

на словенски језик ХристовоЈеванђеље и Псалтир и свесвете књиге Старог и Новогзавета и уредивши имлитургију по грчком обреду,потврдио их је у Христовојвери. Опростивши се сасвима које је преобратио уХристову веру

5

10

15

20

25

bise poslal po plaxenoga muxaCostanca, posal chogi ch gnie mudoide po papinu dopu schiengiu,posfeti ga za choludra j pribivseblaxeni mux s chragliem nicho -licho dan, chogi iure utuvargien uvirij j u zachonih Isu Char stovihvazam proschienie od obrassachraglieva j onoga sfetoga puchapoide ch Rimu.

secundum apostolicum dictumRomam pergere festinabat.Dum autem pergeret transiensper regnum regis Svetoplek,honorifice ab eo susceptus est.Tunc vir Dei Constantinus, cuinomen postea Cyrillus a papaStephano impositum est quandoconsecravit eum mo nacum,coepit praedicare regiEvangelium Christi et fidemsanctae Trinitatis ad cuiuspraedicationem rex Svetoplekcredidit Christo et baptizatus estcum omni regno suo et effectusest orthodoxus et verus sanctaeTrinitatis cultor. Aliquantis post

12 Svetoplek] Sphetopelk dub. V || 15 Cyrillus] Kyrillus V || 21 Svetoplek]Sphetopelk V

38 38a

2 posal] posad K, em. Č

39 39a

5

10

15

20

25

30

је послао по блаженог човекаКостанца који је дошао попапином допуштењу, посветига за калуђера и блаженичовек је поборавио неколикодана с краљем кога јеутврдио у вери и учењуИсуса Христа и опростившисе од краља и оног светогпука запутио се у Рим.

похитао је у Рим да одговорина позив папе. Када је, док јепутовао, пролазио кроз кра -љевство краља Светоплека,овај га је дочекао с високимпочастима. Тада је божјичовек Константин, коме јепапа Стефан касније када гаје замонашио наденуо имеЋирило, почео да проповедакраљу Христово Јеванђеље иверу свете Тројице. Захва -љујући његовом пропове -дању краљ Светоплек јеповеровао у Христа икрштен је са целим својимкраљевством и постао јеправоверни и одани пошто -валац свете Тројице. Светичовек је провео потомнеколико

5

10

15

20

25

I u to vrime bij ucignenoveselie velicho meu charstianjj sfij oni chij bihu u tuvariavahj u varsih gorschih j chi tagiahuse i crigiahu se i ne povidahuse charstgiane occitouase seodvuarg strah. I sfij chij bihuprogognienj vuratise se jpocesse slavitj jme Isusovopropetoga. I tacho chragl sfe -toga pucha zapovidi sfimchogi latinschij govorachuu dase vurate sfij u mista sfoia i dapodvisu j naprave gradovechogi po poganeh bihu razsutj jpozgani. I tacho ischaseBudimir chragl sfetoga puchachacho bij razsute gradovesazidal i napunio. I to mu uliseu misal chacho bij za sfoga

haec diebus immoratus cumrege vir beatissimus confirmaviteum in fide atque doctrinaChristi et valefaciens omnibuschristi colis Romam profectusest. Tempore isto facta estlaetitia magna et christianidescende ntes de montanis etlocis abditis quo dispersi erantcoeperunt nomen Dominilaudare et benedicere quisalvos facit sperantes in se.

Post haec Svetoplek rex iussitchristianis qui Latina utebanturlingua ut reverterentur unus -quisque in locum suum etreaedificarent civitates et locaquae olim a paganis destructafuerunt.

Placuit etiam regi ut tempo -ribus suis rememora rentur ac

9 quo] qui B || 12 facit] fecit B || 15 Svetoplek] Sphetopelek V || 17 ut]om. B || 21 fuerunt] fuerant B 24/2 ut – termini] Vsup. l.

40 40a

41 41a

5

10

15

20

25

30

У то време је настала великарадост међу хришћанима исви они хришћани који субили по утврдама и пла -нинским висовима, који се сетајили и крили и који се нисујавно приказивали, открилису се без страха и сви који субили изгнани вратили су се ипочели су да славе имераспетог Исуса. И тако јекраљ светог пука заповедиосвима који су говорилилатински да се врате у својаместа и да подигну и саградеградове које су пагани билиразрушили и попалили. Итада је Будимир, краљ светогпука, тражио да се обнове инапуне порушени градови. Итада му је пало на памет даза свога

дана са краљем учврстио гаје у Христовој вери и учењуи опростивши се са свимХристовим верницима упутиосе у Рим. Тада је насталавелика радост и хришћани сусишли са планина и скро -витих места где су се билираштркали и почели су даславе име господње и бла -госиљају оног који спашаваоне што се у њега уздају.

После тога је краљСветоплек наредио хришћа -нима који су говорилилатинским језиком да севрате сваки у свој крај и даобнове градове и села која сунекоћ пагани били разорили.

Краљ је још одлучио да се уњегово време поново усећање призову,

5

10

15

20

25

vurimena opet zemgliu chachoie j parvo billa napravitj zastoimase mnostvo gliudi da sfebisse izmisano. I tacho raza -brati chragl odlucij zemgliu igliudi i staviti opet u pravezachone <i> ischase chacho bijmogal naiboglie iznaitj i na tojschupij sfe starce j mudarcegospodstuva sfoga i poce gnimod voglie i odlucenia govoritimolechij da bij o bogliemuredu pomislio j tomu da senaide nacin ch vogllij i mislichraglievi. I tacho stoechinicholicho dan nitchor ne bijtacho bij to mu umil red naitj ichragliu nichij put uchazatj ododlucenia gniegova. I bijnapugnien mudrosti od Boga jpride mu u misal da posgliecha sfetomu otcu papij Stipanuj cha cesaru †Costantinu† onj chmisli gniegovoj da bi dalipomoch j da bi mu poslali

recordarentur, seu scriberentur,termini ac fines omniumprovinciarum ac regionumregni sui quatenus unaquaequegens sciret atque cognosceretfines et terminos provinci arumet regionum suarum. Congre -gans igitur omnes sapientesregni sui locutus est eis deverbo hoc,

sed nullus eo tempore inventusest, qui certam responsionemdaret regi de hac re.

Tunc rex Dei sapientia plenussano utens consilio misitsapientes ac nobiles viroslegatos ad venerabilem etapostolicum virum papamStephanum et ad imperatorem

3 regionum] regnorum B || 5 sciret] adiret B || 6 provinciarum] suarumpost add. B || 7 et] ac B || suarum] regni sui B || 7/9 congregans – sui] om. B ||20 plenus] plena B

42 42a

14 vogllij] stechi post add. K || 15 stoechi] om. K || 17 i] emendavi, ti K

43 43a

5

10

15

20

25

30

времена опет земљу уредионако како је била у почетку,јер је имао много народа, асве је било измешано. И такоје разборити краљ одлучиода земљу и људе поставиопет по првобитном реду,што је могуће боље. И ондаје сакупио све старце имудраце свога краљевства ирекао им је о ономе што јенаумио и одлучио молећи ихда размисле о бољемуређењу и да се нађе начинда се краљева воља изамисао испуне. И тако јепрошло неколико дана акраљу нико није умео данађе решење или да муукаже на пут остварењањегове одлуке. И био јеиспуњен мудрошћу божјом ипало му је на памет да сеобрати светом оцу папиСтипану и цару †Костантину†и каже им шта жели да би муони у тој замисли помогли ида би му послали

запамте, односно, попишугранице и међе свих покра -јина и области његовогкраљевства како би свакоплеме знало и познавалогранице и међе својихпокрајина и области.Сакупио је дакле свемудраце свог краљевства ирекао им је за ово,

али се у то доба није нашаонико ко је могао да краљу дâпоуздан одговор о овој ствари.

Тада је краљ пун божанскемудрости и здравог разумапослао мудре и племенитељуде за изасла нике часном иапостолском човеку папиСтефану

5

10

15

20

25

barvelexe stare u chih su pisanesfe zemglie i chraglievstuva. Imolechi recenj chragl sfetogaotca papu da bij s gnimiposlalij nicholicho i mudarcj ichada posli od chraglia isfetoga pucha ch papij Stipanutomu sfet otac bij velle vesel idobrovoglian cichia toganovoga pitania od dostoinogachristianina chij po poslihmogliase sfeta otca papu da biga hotil napitati hliba nebe -schoga i da ga nasladi ricijBoxie chu sartcem zegliasecuti je. Ch tomu sfet otacdobrovoglno prigleda i poslanaucena clovicha, a vicharjasfoga, u ime sfoie i sfete criquecharstiansche giednoga gardi -nala chomu poda u sfem oblastsfogiu da more dati i uzetisfezatj i razvezatj

Constantinopoli tanae urbisMichaelem rogans et petensquatenus antiqua privilegiaquibus termini et finesprovinciarum ac regionum, seuterrarum, scripti continebantur,mittere cum virissapientissimis dignarentur.Dum autem legati regisRomam venissent et verbaregis papae Stephanointimassent, gaudio magnogavisus est papa venerabilis etmaxime quod occasioneaccepta mitteret sapientissimosviros qui nove llum ac tenerumregem adhuc in fide etpopulum eius pascerent acsatiarent pane caelesti ac verbovitae. Misit itaque vicariumsuum Hono rium nomine,sanctae Roma nae ecclesiaepraesbyterum cardinalem, cuiet tradidit potestatem ligandiatque sol vendi, evellendi et

8 dignarentur] quaererentur dub. V || 18 ac] et B || 25 et] atque B

44 44a

1 chih] emendavi, hih K, kih Č

45 45a

5

10

15

20

25

30

старе повеље у којима супописане све земље икраљевства. И поменути краљје замолио светог оца папу даму уједно пошаље и неко -лико мудрих људи. И када суизасланици од краља исветога пука дошли код папеСтипана свети отац се веомаобрадовао и одобровољиозбог тог новог питања поста -вљеног од правог хришћани накоји је по изасланицимамолио светог оца папу да ганахрани хлебом небеским ида га наслади речју божјомкоју је свим срцем желео дачује. На то је свети отац радопристао и послао му јеученог човека, свог викарија,у своје име и у име светехришћанске цркве, једногкардинала коме је дао усвему своју власт да може дадâ и узме, свезује и развезује,

и Цариградском царуМихаилу замоливши изатраживши да се удостоједа по умним људимапошаљу старе повеље укојима се налазе записанегранице и међе покрајина иобласти, то јест, земаља. Кадасу пак краљеви изасланицидошли у Рим и папиСтефану пренели краљеверечи, часни папа се веомаобрадовао и то понајвишезато што се указала приликада пошаље мудре људе којиби краља још увек новог икрхког у вери и његов народнами рили и нахранилинебеским хлебом и речјуживота. Послао је дакле свогавикара по имену Хонорије,кардинала-свештеника светеРимске цркве, и дао муовлашћење да свезује иразвезује, руши

5

10

15

20

25

j posla drugoga gardinala i sgnimi duva bischupa, a toj daimigiu oni sfeti puch chripitj iu virij pripovidati j da gihjmagiu veselitj od gnih dobraucignienia j popove criqueucinitj i crique charstitj i inericij potribnie charstianomnarediti. I tacho prisadcereceni gardinallij i bischupijnaidosse chraglia na planinjcha se disse Hlivaj suprochchim izlisse chragl s mno -stvom gliudi iere cechase gihzac znase gnih prisastie <na>ove strane j bisse schupio odasfih rusagov chij pod gnimbihu j tui odasfud doidosecharstiane. I tacho chragl sasfim mno stvom cho prjgniemu bisse prigia gih s

dissipandi, aedificandi atqueplantandi, sicuti moris estquando per mundi parteslegati, seu vi carii, a sedeRomana mittuntur et [cum eo]alios duos cardinales episcoposquoque iussit eum secumassumere qui rudi adhucpopulo in fide episco pos, siveecclesias, consecra rent etverbum vitae in eorumcordibus cotidie seminarent.Advenientes itaque cardinaleset episcopi invenerunt regemin planitie Dalmae a quo cummagno honore et reverentiasuscepti sunt.

Tunc rex iussit congregari ineadem planitie Dalmae omnespopulos terrae et regni sui.

7 eum] ei B || 8 rudi] om. V || 15 planitie] planitia B || 24/25 omnespopulos] omnem populum B

46 46a

7/8 chripitj - pripovidati] kripiti u viri i pripoviditi em. Č || 16 Hlivaj]Hlinaj K

47 47a

5

10

15

20

25

30

послао је другог кардинала ис њим два епископа да онајсвети пук јачају у вери и дапропо ведају веру и да ихрадују добра која су имучинили и да поставесвештенике и посвете црквеи да у њих усаде речипотребне хришћа нима. Итако су поменути кардиналии епископи дошли и затекликраља на планини која сезове Хливај. А њима у сусретизашао је краљ са мноштвомљуди јер их је очекивао, затошто је знао да долазе у овекрајеве. И одасвуд је сакупиовластелу која је била подњим. И одасвуд су дошлихришћани. И тако их је краљса свим својим поданицимапримио с

и разара, гради и сади, каошто је обичај када Светастолица шаље у свет иза -сланике, односно, викаре, итакође је наредио да он сасобом поведе два кардинала-епископа који ће народу, јошновом у вери, посвећиватиепископе и цркве и свакогдана сејати у њиховимсрцима реч живота. И тако,када су кардинали иепископи дошли, затекли сукраља на Далмском пољу ион их је дочекао са високимуважавањем и почастима.

Тада је краљ наредио да се туна Далмском пољу сакуписав народ његове земље икраљевства.

5

10

15

20

25

felichim pocte niem. I tachochragl zapovidi da vuas puchzemglie gniemu podlosneschupe sse na ovom pogli. I utoj vurime doidose posli odcara Mihaila j oni posli spocteniem velicim bise priatj jbuduchij sfij schu pglienj ibisse vechie jasichovf i s gnimibisse dobri chragl sfetoganaucha. I pocese <sa>sachodom sa dva deset dan, odchih osam dan ne govorissenego li o strani criquenicriquam prigliedaiuchie i chgnim red napravgliaiuchie jnareiuiuchie put od spasenia.Potom toga cetiri dnj ctissestare privelese chij bihu izRima prineseni, tacho gare chih- chacho sfih chragli e vfstvj igospodstva jasicha harvat -schoga, tacho Primor scho,chacho Zagorscho. I tojslisechij vuas puch chacho

Inter haec, dum populi congre -garentur, advenerunt legatinobiles et sapientes missi abimperatore Michaele, Leo etIoannes et alii sapientes, qui arege et cardinalibus honorificesuscepti sunt. Igitur omnescongregati tam Latina, quam etSclavonica lingua, quiloquebantur iussu Honoriiapostolici vicarii et christia -nissimi regis Svetoplek perspatium dierum XII synodumfecerunt. In qua diebus octo delege divina et sacra scriptura acde statu ecclesiae tractatumest. Ceteris autem quatuordiebus de potestate regis, deducibus et comitibus etcenturionibus et de statu regissermocinatum est. Relecta suntet in eadem synodo antiquaprivilegia tam Latina, quamGraeca, missa ab apostolico etab imperatore audientibus

1/2 congregarentur] congregantur B | | 2 advenerunt] advenerant B | |6 Leo – a] om. B || 8 tam] a post add. B || 9 et] om. B || 11 apostolici] dub. V,apostolorum B || et] ac B || 12 Svetoplek] Svetopelk V || 14 qua] quo B

48 48a

9 gnimi] i s nimi post add. K || 12 dva] na post add. em. Č || 18 ctisse]emendavi, chisse K, čtiše Č

49 49a

5

10

15

20

25

30

великим поча стима. И краљје тако заповедио да се наовом пољу сакупи цео народњему подложне земље. И уто време дошли су изасла -ници од цара Михајла и ти суизасланици с великим поча -стима примље ни. И онда сусе сви сакупили и било их јевише језика и са њима је биодобри краљ светог наука. Ипочели су са сабором који јетрајао дванаест дана. Од тогасу осам дана говорили самоо црквеним стварима, које сеодносе на цркву, и о ономешто се тиче цркве, и међуњима су правили ред иутирали пут до спасења.После тога су четири даначитали старе повеље <како>оне које су биле донете изРима, тако <и оне грчке>[грчких, тако и] o свим кра -љевставима и го сподставимахрватског језика, како При -морским, тако и Загорским.И цео народ је слушао

У том, док се народ саку -пљао, дошли су племенити имудри изасланици Лав иЈован послати од цараМихаила, као и други мудриљуди које су краљ икардинали примили уз свепочасти. И тако су сесакупили они који суговорили латински и оникоји су говорили словенски иодржали су под вођством апо -столског викара Хонорија ихришћанског краља Светоплекасабор који је трајао дванаестдана. На њему су осам данараспра вљали о божанскомзакону, о Светом писму ицрквеном уређењу. Осталачетири дана говорило се окраљевској власти, о војво -дама, жупа нима и стотницимаи о положају краља. На овомсабору прочитане су поновостаре, како латинске, тако игрчке повеље, које су по -слали папа и цар,

5

10

15

20

25

spovidahu privelezj starj popapij i cesaru poslani od sfihzemegl i chacho digliahuzemgliu od zemglie i chachobisse zemglia od zemgliepoctovanja i puch od pucha jchraglievstvo od chraglievstva.I toj sfe razumivsse bij velleugodno, tacho chragliu, tachosfim chij ondi u schupu bihu. Igardinallij i bischupij sfogliom sfega pucha posfetissechraglia j potuvardise u chra -glievstvo i sfim zemgliam chepod gnim bihu, zapovidisseposluh j vogliu chraglievu iostatcha gniegova. I potomucinisse archibischupe ibischupe i posfetise gih irazdilise gih po gradih onachojchacho j parvo raspa bissebillo. I cha poctenia bihu parvoimillij da i u napridach onachobude. I tacho poslase duvaarchibischupa: jednoga u lipi j

cunctis populis de divisioneprovinciarum ac regionum, seuterrarum, sicuti ab antiquisimperatoribus scripta etordinata fuerant

et placuit regi et cunctopopulo. Finita synodo XII dieper manus Honorii vicarii etcardinalium atque episcopo -rum consecratus est rex atquecoronatus more Romanorumregum et facta est laetitiamagna in populo et in universoregno eius. Post haec iussit rexut consecrarentur archiepi -scopi, unus in Salona et aliusin Dioclia.

12 consecratus] coronatus V

50 50a

8 razumivsse] emendavi, razumisse K, razumivše Č || schupu] schupa K

51 51a

5

10

15

20

25

30

шта кажу старе повељепослате од папе и цара освим земаљама и како субиле раздељене земља одземље и како је која земљаодељена од друге земље инарод од народа и кра -љевство од краљевства. Икада су то све саслушали стим су се сложили, какокраљ, тако и сви који су тамобили окупљени. И карди -нали и епископи су при -станком целог народа посве -тили краља и потврдили суму краљевску власт и свимземљама које су биле подњим заповедили су по -слушност и да поштујукраљеву вољу и вољуњегових потомака. Затим супоставили архиепископе иепископе, посветили их ирасподелили их по градо -вима онако како је било пре иса почастима какве су ималиу почетку да и убудуће такоимају. И тако су послали дваархиепископа: једног у лепи и

а цео народ је чуо каква јеподела по крајина и области,односно земаља, какве су ихзаписали и одредили ранијицареви,

и то су одобрили краљ и цеонарод. На завршетку сабора,дванаестог дана, краљ јепосвећен и крунисан од рукувикара Хонорија и карди налаи епископа и то на начинримских краљева и насталаје велика радост у народу и уцелом његовом краљевству.Потом је краљ наредио да сепосвете архи епископи, једану Салони, други у Дукљи.

5

10

15

20

25

nesrichnij grad Solin, chogamallo allij nistar bisse ostalojere po nemilostive Gote bisseposgan i rassut, a drugogaarchibiscupa poslase u Duhlij.I mnoge bischupe razdilise pomistih j podlosise gih podposluh recenih arhibischupov,tolicho pod sfachoga. I tachomnoge crique che bihuzatvorene uzdvignute bisse jnaredisse bischupom i arhi -bischupom da se sfete crique. Ipostavi chragl zagovor velichsfim mistom da sfachij branicriquu j criquene stuvarij j dabij ne smio nitchor posilitjcriquu, nij redovnicha, unicemur j da nitchor nimasuproch gnoj mochi j nislobodsschine razmj gnihpoglavica sto su archibischupiji bischupij. I tcho bij protivatomu ucinio, to ie uciniosuprotiva chragliu i chrunj, ça

Similiter et episcopi plurimiconsecrati sunt et ecclesiae,quae destructae erant etviolatae manebant, reaedefi -catae et consecratae sunt.Statuit etiam rex ut nullusperturbaret in aliquo aliquamecclesiam, aut haberet aliquampotestatem seu dominationemin aliqua ecclesia, nisi solusarchiepiscopus, vel episcopus,cuius sub iure esset eademecclesia. Qui vero aliter faceret,regiam coronam offenderet.

13 dominationem] dimminutionem B || 16 esset] essent B || eadem] om. B ||17 ecclesia] ecclesiae B

52 52a

15 sfim] sfim post add. K

53 53a

5

10

15

20

25

30

несрећни град Солин, одкога скоро да ништа нијеостало јер су га немило срдниГоти спалили и разрушили, адругог архиепископа послалису у Дукљу. И распоредилису по многим местима епи -скопе и под сваким поменутимархиепископом поставили суисти број епископа. И такосу отворене многе цркве којесу биле затворене и наредиоје епископима и архиепи -скопима да освећују цркве. Икраљ је поставио свимаобавезу у свим местима дасвако брани цркву и црквенествари и да нико не сме данапада нити цркву нитимонахе ни у чему и да никоспрам цркве нема моћ, ниправо, као што имају њенипогла вари, односно архиепи -скопи и епископи, и да копротив тога учини као да јеучинио против краља икруне,

Исто тако су и многиепископи посвећени, а црквекоје су биле разорене исрушене, обновљене су ипосвећене. Краљ је такођенаредио да нико ниједнуцркву ни на који начин ненапада, а да у појединој црквивласт врше само архиепископи епископ под чијом је онајурисдикцијом и да онај, кодругачије чини, наносиувреду краљевској круни.

5

10

15

20

25

iest suprotiva sfemu chra -glievstvu. I tacho criquene iduhovne stvarj parvo nare -divsse. Potom toga porecenihdvigim barvelexih razdillijxemglie i stavi gim meiasse, jtolicho ie meu gradij j zupamj.I naredisse gradovom i mistomzachone i obicaie. I razdilijvode j naredi gradovom jmistom dohodach j sfimzemgliam mejase polosise j sfenaredivsse. Sto ie s ovu stranugore ch moru prozva Primorie iriche che izhode iz gor odzapada suncenoga i pristaiu uvelichu richu Dunaij, onujrichu zuvase Surbiu. I Primorierazdillij na dvoie, pocamse odmista [grada] chij po poganihbij razrusen chi se zove Dalma,gdi sachodom bisse, deri do mistacho se zove Valdevin. Od Dalmedo Valdevina prozva HarvateBille, sta su Dalmatinj nisgni,

Post haec secundum contine -ntiam privilegiorum quae lectacoram populo fuerant scripsitprivilegia, divisit provincias etregiones regni sui ac terminoset fines earum hoc modosecundum cursum aqua rum.Quae a montanis fluunt etintrant in mare contra meri -dianam plagam, Maritimavocavit. Aquas vero quae amontanis fluunt contra septen -trionalem plagam et intrant inmagnum flumen Donavivocavit Surbiam. DeindeMaritima in duas divisitprovincias: a loco Dalmae, ubirex tunc manebat et synodustunc facta est, usque ad Valde -vino vocavit Croatiam Albam,quae et Inferior Dalmatiadicitur. Cui Inferiori Dalmatiaeconsensu domini papae Stephani

7 et] ac B || 9 modo] videlicet post add. B || 16 magnum flumen]magnio flumine B || 17 Surbiam] Sumbra V || 22 Croatiam] Corvatiam B

54 54a

5 dvigim] om. Č || 11 mistom] mistina K || 13 ovu] onu K || 20/21 grada -zove] om. em. Č || 23/24 Valdevin] emendavi, Valdemin K Č

55 55a

5

10

15

20

25

30

односно против целог кра -љевства. И тако су уредилипрво црквене и духовнествари, а после тога су ускладу са поменутим пове -љама разде лили земљу ипоставили међе и исто тако уградовима и жупама. Иувели су градовима и селимазаконе и обичаје и разделилису воде и одредили суградовима и местима порез иодредили су свим земљамамеђе и уредили су да се оношто се с оне стране горепростире у правцу мораназове Приморје, а слив, којииде са планина са запада иулива се у велику рекуДунав, <ту област> [ону реку]назвао је Сурбијом. При -морје је разделио на двојепочевши од града који супагани разрушили и који сезове Далма, где се одржаосабор, све до места које сезове Валдевин. Од Далме доВалдевина назвао је ХрватеБелим, а то су доњи Далма -тинци,

Потом, према садржајуповеља које су прочитанепред целим народом написаоје повеље и поделио покра -јине и области свог краљевстваи њихове границе и међепрема сливу река. Област гдесе реке сливају са загорја кајугу и уливају у море назваоје Приморска, а земље где севоде са загорја сливају насевер и уливају у великуреку Дунав, назвао је Србија.Затим је Приморску поделиона две покрајине: једну, којасе протезала од места Далме,где је тада боравио краљ игде је одржан сабор, па сведо Валдевина, назвао је БелаХрватска, која се још зовеДоња Далмација. У ДоњојДалмацији је уз сагласностгосподина папе Стефана

5

10

15

20

25

i gios od mista Dalme doBandalona grada, ca sse sadazove Drac, dotla prozva DongiuDalmatju.

et legatorum eius instituitSalonitanam ecclesiam metro -polim sub cuius regimine hasecclesias statuit, videlicetSpalatum, Tragurium, Scardo -nam, Aransonam, quod nuncest castellum Iadra, Enonam,Arbum, Absarum, Vegliam etEpidaurum, quod nunc diciturRagusium. Item ab eodem locoDalmae usque Bambalonamcivitatem, quae nunc diciturDyrrachium Croatiam Rubeamvocavit, quae et SuperiorDalmatia dicitur et, sicutiInferiori Dalmatiae Salonitanamecclesiam constituit metropolim,simili modo Superiori Diocli -tanam ecclesiam pro iureantiquo statuerunt metropolimsub cuius regimine has eccle -sias declararunt, scilicet, Anti -ba rium, Buduam, Decatarum,Dulcinum, Suacium, Scodram,Drevastum, Polletum, Sorbeum,

6 Aransonam] Aransionam B || 7 Iadra] dub. V, Iadera B || Enonam]Aenonam V || 8 Arbum] Arbuam V || et] om. B || 9 Epidaurum] scripsi, Epitaurumcodd. || 13 Croatiam] Corvatiam B || 18/19 Dioclitanam] scripsi, Diocletanam BV || 23 Decatarum] scripsi, Ecatarum B V || 24 Dulcinium] Dulcignum V

56 56a

57 57a

5

10

15

20

25

30

а од места Далме до градаБандалоне који се сада зовеДрач, све дотле, назвао јеДоња Далмација.

и његових изасланика одре -дио за митрополију Салони -танску цркву под чију јеуправу поставио следећеепископије: Сплит, Трогир,Скрадин, Арансону, што јесада тврђава Задар, Нин, Раб,Осор, Крк и Епидаур, који сесада зове Рагуза. А онупокрајину која се протеже одместа Далме све до градаБамбалоне, који се сада зовеДрач, назвао је ЦрвенаХрватска, а она се још зове иГорња Далмација. И као штоје у Доњој ДалмацијиСалони танску цркву начиниомитропо лијом, тако је уГорњој, према старом праву,одредио Дукљанску цркву замитро полију под чијом упра -вом су прогла сили следећеепи скопије: Бар, Будву, Котор,Улцињ, Свач, Скадар, Дриваст,Полат, Србију,

5

10

15

20

25

I tаchoie Surbiu, ça iestZagorie, i tuij na dvoierazdilise, pocamse od gorgniestrane Drine, ça iest na zahodsuncenj, do gore Borоve, a toijprozva Boxnu, j od Drine doLipa prozva Ras, ca ie Raschaxzemglia, i sfechomu mistupostavisse megiasse i sfecho -mu tih mist postavisse bana, anigdi duxa, i tada sfachij tihbanovf i duzevf budu od†pupori† sine plemenitj i onij daucine chnexe od sfoga cholina iucinise satniche, chij satnicijbisse nad stotjnu gliudij, i tesatniche ucinise sfache zemgliegliudij i da se sfachomu banuusedam satnichovf i da budureceni satnicij z banj puchusuditj, a z duxi, alitj s hercessij,pet chnezovf, j da s gnimjpravo sude puchu, i zapisasecasti i dohotche banom ihercegom i chnezom i satni -

Bosonium, Tribunium, Zacul -mium. Surbiam autem, quae etTransmontana dicitur, in duasdivisit provincias: unam amagno flumine Drina contraoccidentalem plagam usque admontem Pini, quam et Bosnamvocavit, alteram vero abeodem flumine Drina contraoccidentalem plagam usque adLupiam et Lab, quam Rassamvocavit. Unaquaque autem inprovincia banum ordinavit, idest ducem, ex suis consanguineisfratribus, et iupanos, idestcomites, et satnicos, idestcenturiones, ex nobilioribusearundem provinciarum. Deditautem unicuique bano, idestduci, potestatem sub se habereseptem centuriones qui recte aciuste populum iudicarent ettributa acciperent et banispraesentarent. Bani post haecmedietatem regi persolverent

11 Lupiam] Lupian B || Rassam] Rassiam B || 16 satnicos] sednicos V ||24 haec] hoc B

58 58a

1 tachoie] emendavi, tochoie K, takoje Č || 5 Borove] emendavi,Borave K Č || 7 Ras] emendavi, Sas K Č

59 59a

5

10

15

20

25

30

Исто тако је и Сурбију, тојест Загорје, разделио на двадела: почевши од горњеДрине на западу па све доБорове горе прозвао јеБосна, а од Дрине до Липаназвао је Рас, што је исто штои Рашка земља. У свакомместу је поставио међе и усваком од тих местапоставио је бана, а негде идужда и тада је наредио дасви ти банови и дуждевибуду од племенитог рода иони да поставе кнезове одсвог колена. И одредили сустотнике, а ти стотници субили над стотину људи и тестотнике су чинили људи изсваке земље, и дали сусваком бану по седамстотника и одредили су дапоменути стотници и бановисуде народу, а дуждевима,односно херце зима, дали супо пет кнезова да праведноса њима суде народу иодредили су колики су део иприход банова, херцега,кнезова и стотника

Босну, Травунију, Захумље.Србију пак, која се још зовеи Загорска, поделио је на двепокрајине: једну, која сепротеже од велике рекеДрине на запад до Боровепланине, и њу је назваоБосна, и другу, која се проте -же од исте те реке Дрине наисток све до Липљана иЛаба, и њу је назвао Рашка.У свакој покрајини је одсвоје рођене браће именоваобана, односно војводу, а одплемића тих покрајинаименовао је жупане, односнокнежеве, и стотнике, односноцентурионе. Сваком бану,односно војводи, дао јеправо да под собом имаседам стотника који суимали дужност да праведнои правично суде народу ипримају приход и дају габановима. И то тако дабанови половину дају краљу,

5

10

15

20

25

chom i odlucisse da sfachijchnes prizove jednoga satnichai da nima prez recenoga redanigiedan sud bitj tuvard. Iodlucise da sfachij sudac imachragliu davati treti dildohotcha, da ga poznaiu zagospodina i da bude chraglsfim, a oni sfachij posebij, dachragl nada sfimi poglavie istarisina i da sfij zapovidchraglievu tarpe. I mnoge dobrezachone postavise che bijmnogo govoritj da, acho tchohochie napuno znati naredbuchu ucinise i mejase chudipostavisse zemgliam imenavazmj chgnige che prij Harvatihostase i pri gnih se nahode, asovu se Metodios. I potomnareieniu gardinalij i bischupiji posli cesarovj vi dechie da susfacha naregiena od blaxenogachraglia i sfetoga pucha vazeseproschienie i odpravise se s

et medietatem sibi tenerent.Comitibus vero, idest iupanis,iussit sub se habere unumsatnicum qui cum eo similiteriudicaret populum cum iustitia.Et duas partes tributorumcomites, idest iupani, regi utsolverent, tertiam vero suousui retinerent, banis autem,sive ducibus, nullam rationemfacerent, sed unusquisqueteneret et dominaretur iupaniisearundem provinciarum acregionum, sed solo regirationem redderent. Multasleges et bonos mores instituit.Quas qui velit agnoscerelibrum Sclavorum qui diciturMethodius legat. Ibi reperietqualia bona instituit rexbenignissimus. Itaque perfectisomnibus cardinales et episcopiac legati imperatoris accepta arege licentia et agentes gratiasDeo et regi cum honore magno

4 satnicum] scripsi, sednicum V, setnicum B || 8 suo] sui B || 10 sive] idest B || 22 cardinales] cardinalis dub. V

60 60a

61 61a

5

10

15

20

25

30

и да сваки кнез има поредсебе једног стотника и даниједна пресуда која нијеовако донета не буде важећа.И одлучили су да свакисудија мора краљу да дајетрећину прихода и да гапризнаје за господара и да јеон краљ изнад свих и сваког,и да је краљ над свимапоглавар и старешина и дасви морају да поштујукраљеву заповест. Донели сумноге добре законе о којимаби се могло много говорити,али ако ко хоће више да сазнао уређењу које је створио игде је поставио међе и која суимена дали земљама, некаузме књигу која је остала кодХрвата и која се код њихналази, а зове се Метод. Ипотом су се поменутикардинали и епископи ицарски изасланици, видевшида је све уређено, опростилиод блаженог краља и светогпука и отишли су

а половину задржавају засебе. А кнежевима, односножупанима, одредио је да подсобом имају једног стотникакоји би са њима исто праве -дно судио народу. И наредиоје да кнежеви, односно жу -пани, две трећине дају краљу,а трећину да задржавају засебе, а да бановима, односновојводама, не полажуникакве рачуне, већ да сваковлада и господари ужупанијама својих покра -јина и области и да самокраљу полаже рачуне. Устано -вио је многе добре законе иобичаје, а ко жели да сазнавише о њима, нека прочитасловенску књигу подназивом Методије, где ћепронаћи која је све добраустановио предобри краљ. Итако, пошто је све обављено,кардинали, епископи ицареви изасланици су се, скраљевим допуштењем,захва љујући Богу и краљу,испраћени с великим поча -стима

5

10

15

20

25

felicim pocte niem i darij. Iposli posadcij hercesij i banj ichnezove i satnicij chij bihupostavglienj i vas puch sfogliom chra glievom razaidosese i poidose domom i u sfoiuzemgliu. I potom blaxenichragl chra glieva lit cetardeseti misecij trij s fogliom chij sfemoxe j imij u starost sfoiu sinai sedminadeste dan <potom>umrij na devet misseca marça ipogreben bij u criqui blazenesfete Marie u gradu Docholigijs felichim pocteniem i placemsfega pucha chij odasfudaprihaiahu za mnoge dni chonoij criquij placuchie sfogadobroga gospo dina. I ditichia,chomu izdillij jme bihuSfetolich, proslavise za chra gliai gospodina i crugnien bij ipomazan od arhibischu povf uonoij criquij sfete Gospoie gdiotac lezasse.

et cum pluribus donis a regedatis reversi sunt ad loca sua.Similiter bani et iupani atquecenturiones noviter ordinaticum universo populo laudantesDeum et salutantes regemabierunt unusquisque in pro -vinciam et regionem suam.Regnavit praeterea rex sancti -ssimus XL annis et mensisquatuor genuitque filios etfilias et septima decima dieintrante mense Martio mortuusest sepultusque est in ecclesiasanctae Mariae in civitateDioclitana honorifice et cummagnis exequiis. Tunc congre -gantes se populi lamentaveruntillum flentes et in eademecclesia in qua sepultus estelevaverunt filium eiusSfetolicum.

3 iupani] iupan V, zupani B || 4 centuriones] centurionis V || 10 mensis]dub. V, mensibus B

62 62a

63 63a

5

10

15

20

25

30

са великим почастима идаровима. И када су изасла -ници отишли новопостављенихерцези и банови, кнезови истотници и сав народ су сепо вољи краља разишли ипошли свако својој кући и усвоју земљу. И потом јеблажени краљ краљеваочетрдесет година и тримесеца по вољи онога којисве може и у старости једобио сина и умро је послеседамнаест дана, деветогмесеца марта и био јесахрањен у цркви блаженесвете Марије у граду Дукљиуз велике почасти и плачцелог народа који је многодана са свих страна долазиодо те цркве оплакујући свогадоброг господара, а дечака,коме су наденули имеСветолик, прогла си ли су закраља и господара иархиепископи су га кру -нисали и помазали у онојцркви свете Госпе где му јеотац сахрањен.

и са многобројним даровимадобијеним од краља, вратилиу свој крај. Исто тако су се иновоустоличени банови, жу -пани и стотници и цео народхвалећи Бога поздравили сакраљем и отишли су сваки усвоју покрајину и област. Иосим тога, пресвети краљ јевладао четрдесет година ичетири месеца и имао јесинове и кћери и умро јеседамнаестог марта и сахра -њен је у цркви свете Маријеу граду Дукљи достојно и узвелики свечани спровод.Тада га је народ, који се биоокупио, уз нарицање ожалиои у истој цркви у којој јесахрањен уздигао је напресто његовог синаСветолика

5

10

15

20

25

Xa I ditich restuchie nasli -dovasse zachon gospod stva otccasfoga i mnogo chacho i otacboiase se Boga i obslu zevasezapovidij bozgie j imij sina†od sedamnadeste lit i sedammisecij† j izdi mu jme StipanVuladislav i potom izpustiv<dusu> * * * lit umrij chragl. Ipoce chra glievati na misto otcasfoga Vuladislav, sin gnegovf.

XIa I chragliuiuchie bissemnogo hrabar j cripach uzivotuu da ne tirase put otccasfoga, ni u gospodovaniu, ni uzapovideh boxgih i imj sina. Itacho chragliuiuchie nepra -

Ibique consecratus et coronatusest ab archiepi scopo et episcopis.Ex illa denique die mosadolevit ut in eadem ecclesiaeligerentur et ordinarenturomnes reges huius terrae.

X Igitur Sfetolicus acceptoregno secutus est vestigiapatris sui et ambulavit in viamandatorum Domini pacemquecum omnibus habuit, genuitfilios et filias et XII anno regnisui mortuus est. RegnavitqueVladislavus filius eius pro eo.

XI Accepto regno Vladi -sla vus, qui fortis extitit viribus,oblitus est Domini Dei sui etdeclinavit a via patrum suorum,non recte ambulavit coramDomino, sed coinqui navit se

64 64a

18 Vuladislav] emendavi, Vuladislava K, Vladislav Č

65 65a

5

10

15

20

25

30

Хa И дечак, како јерастао, следио је закон свогаоца и, као и његов отац, веомасе бојао Бога и поштовао језаповести божје и имао јесина †од седамнаест годинаи седам месеци† и дао му јеиме Стипан Владислав ипотом је краљ испустивши<душу> * * * лета умро. Ипосле свога оца по чео је дакраљује Владислав, његовсин.

XIa И као краљ био jeмного храбар и јак, али нијеишао путем свога оца ни увладавини, ни у послушањубожјих заповести, и имао јесина. И тако кра љујућинеправедно

и ту су га архиепи скоп иепископи посветили и круни -сали. И од тог дана уврежиосе обичај да се у тој црквипроглашавају и посвећујусви краљеви ове земље.

X И тако је Светоликпримивши краљевство ишаостопама свог оца и следиопут божјих заповести и сасвима је живео у миру и имаоје синове и кћери и умро једванаесте године своје вла -да вине. После њега је завладаоњегов син Владислав.

XI Примивши краљевствоВладислав, који је био поприроди снажан, заборавиоје Господа Бога свога и одсту -пио је од пута својих отаца -није ступао право предГосподом, већ се укаљао

5

10

15

20

25

fdeno j suproch zapovidemboxgim i pogide jedan dan ulof, iere mnogo jmase obicaijlovitj. I tacho lovechij sodluchom Boziom dvise sezvir za chom otide i nanese gachogn na giednu giamu i ugniu se upade izbi se i izese gamartva.

XIIa I osta na misto gniegovochraglevati sin gniegov chomubisse jme Polislavf. Chragliu -iuchij Poli slav u to vurime biseu chra glievstvo ugarschochragl jmenom Atilla j onschupij voische i iznide sfoischom na chragliaPolislava. Bisse Polislavf mladi chripach u arvagniah j cinisemeu sobom mnoge arvagnie ivasda Atilla, chada se biahu,izgubgliase i napochon nemogase su protiviti j pobise. IPolislavf jma chchier i po gnoj

multis immunditiis. Ideoque,dum quadam die iret venatum,

divino iudicio in foveam ce -cidit et mortuus est.

XII Regnavi tque frater eiusThomislavus pro eo, qui fortisextitit viribus, sed non fuit utfrater eius. Regnante Thomi -slavo Hungarorum rex nomineAttila promovit exercitum utdebellaret eum. Rex autemThomislavus fortis iuvenis etrobustus bellator plurima bellacum eo commisit et sempereum in fugam convertit. Ge -nuitque Thomislavus rex filioset filias et XIII anno regni suimortuus est.

15 Hungarorum] Ungarinorum V, Ungarorum B || 21 convertit]conversit Bp.c.

66 66a

16 Atilla] scripsi, Atella K Č

67 67a

5

10

15

20

25

30

и супротно божјим запове -стима пошао је једног дана улов, јер је често ишао у лови, док је тако ловио, по божјојвољи подигла се звер закојом је појурио и коњ га јенанео у неку јаму и он јеупао у њу, повредио се иизнели су га мртвог.

XIIa И остао је на његовомместу да влада његов син,коме је име било Полислав.И док је Полислав владао, уто време, у угарском кра -љевству био је краљ поимену Атила и он је сакупиовојску и напао је са војскомна краља Полислава. КраљПолислав је био млад ихрабар у боју и водили сумноге бојеве међу собом иувек је Атила, када су себорили, губио и на крају нијемогао да га надвлада, па јепобегао. И Полислав једобио кћерку и после ње

многим прљавшти нама. Истога, када је једног данаишао да лови, по божјемсуду пао је у јаму и погинуо.

XII После њега је завла -дао његов брат Томиславкоји је био по природиснажан, али није био каоњегов брат. За време вла -давине Томислава угарскикраљ по имену Атила покре -нуо је војску да га нападне.Али краљ Томислав је биохрабар младић и снажанратник и са њим је водиомноге битке и увек га јепобеђивао и нагонио у бег.Томислав је имао синове икћери и умро је тринаестегодине своје владавине.

5

10

15

20

25

sijna duva i chraglieva lit se -damdeset i sedmonadeste litohodechie umrij slavom veli -chom.

XIIIa I sin starigij priamsi namisto otca sfoga gospod stvocha mu ime bisse Sebijslavf i ugniegovo vrime on chra -gliuiuchij nastupisse na gniegaopet onj narod Gotij i obsedasemu Schadar grad i toij slisavfSebijslav schupij mnostvovelicho gliudij i pride u grad nagnih sator i ondij mnostvoGotij pod mac obarnu sfe, amnoge pohitasse. Nichijpobigose, chacho voische sasfima razabiene. I toij cufsijchragl ugarschij Attjlla da suGottij nastupillij na Sebij slavapride na gniegovf grad ipoplinivf i pozgav vse razsu gavechij dio, opet se barsovurativsse u chraglievstvo

XIII Sebeslavus, filius eius,successit in regnum patris sui.

Eo tempore venerunt Graeci etobsederunt civitatem Scodarim.Audiens autem Sebeslavus rexcongregavit gentem multam etvenit et irruit in castra eorum etceciderunt Graeci et multigladio perierunt et plurimicapti sunt, alii vero in fugamconversi sunt. Dum haecagerentur, Attila, rex Hunga -rorum, cum exercitu intravit interram Sebeslavi regis etdepraedavit, destruxit atqueincendit maximam partemterrae illius et reversus est in

6 Sebeslavus] Sebeslaus V || 20 agerentur] agenti B || 20/21 Hungarorum]scripsi, Ungariorum B, Ungarinorum V || 25 terrae illius] tr. B

68 68a

69 69a

5

10

15

20

25

30

два сина и краљевао јеседамнаест година и умро јеседамнаесте године у вели -кој слави.

XIIIa И старији син јепреузео власт након свогаоца. Његово име је билоСебислав и у његово време,док је он краљевао, поновога је напао онај народ Готи иопсели су Скадар. Себислав,када је то чуо, сакупио јевелико мноштво и дошао једо града до њиховог табора итамо је велико мноштво Готамачем посекао и многи субили заробљени, а неки супобегли као разбијена војска.И када је угарски краљАтила чуо да су Готи напалина Себислава, кренуо је нањегов град и попленио га је,попалио и порушио великимделом и опет се брзо вратиоу своје кра љевство.

XIII У краљевству га је на -следио Себеслав, његов син.

У то време дошли су Грци иопсели град Скадар. Када јекраљ Себеслав чуо за ово,сакупио је велику војску идошао је и напао њихов табори побијени су Грци - многису страдали од мача, многису заробљени, а неки су седали у бег. А док се овозбивало, угарски краљ Атилаушао је са војском у земљукраља Себеслава и опу -стошио је. Разорио је ипопалио велики њен део ипотом се вратио у

5

10

15

20

25

sfoie. I pridose Sebijslavuglasove da Attjlla iest podgradom gniegovim i barssoduvise se j poide na gniega inaide da ie poplinivf i pozgavposagio zac on, chacho çu daie Sebislav razbigio Gotte,tacho sto ucinij Attilla s onimpobisse ne smigiuch cechatjSebislava. Ostavi da se opetgrad nacinij i napunij i potom u[se] Sebislava rodista se duvasina: jednomu bij ime Razbi -jvoij, a drugomu Vuladimir.Chraglieva Sebijslav lit duva -deset j cetirij i umrij.

XIVa I ostasta duva sinagniegova u chra glievstvo gnie -govo, Razbijvoij i Vladimir. Ibise starigij Razbijvoij i hotjrazdilitj chraglieustvo i dâbratu gorgnju stranu Zagorie,cho Subriu zovu, ca iest g

locum suum. Inde abiit contraoccidentalem plagam. Sebe -slavus autem rex reversus noninvenit eum coepitque recu -perare terram suam.

Nati sunt ei duo filii geminiunumque Rasbivoy vocavit,quod Latine dicitur ‘ruinagentis’, alium vero Vladimi -rum. Regnavit XXIIII annis etmortuus est.

XIV Post eum regnaveruntfilii eius diviseruntque sibiregnum eo quod gemini essentet Rasbivoy quidem Maritima,Vladimirus autem Surbiamregebat. Qui accepit uxorem,filiam regis Hungarorum,

12 nati] irrati B | | 22 quidem] dub. V | | Maritima] Maritima Va.c. | |23 Surbiam] Sumbram a.c. dub. Sumbra Vp.c || 25 Hungarorum] scripsi,Ungarinorum B V

70 70a

12 se] om. Č

71 71a

5

10

15

20

25

30

До Себислава су стиглевести да је Атила подњеговим градом и брзо сеподигао и пошао је на њега ивидео је да је онај свепопленивши и попалившиотишао, зато што је чуо да јеСебислав разбио Готе. Такоисто је учинио и Атила и саонима је побегао не смејућида чека Себислава и оставиоје град да се изгради инапуни. Потом су сеСебиславу родила два сина.Једном је било име Разбивој,а другом Владимир. Себеславје краљевао двадесет ичетири године и умро је.

XIVa И оставио je двасина у краљевству: Разбивојаи Владимира. И Разбивој,који је био старији, хтео је даподели краљевство и да дâбрату горњу страну Загорјешто се зове Сурбија, која је ка

свој крај. После тога јеотишао на запад. А када секраљ Себеслав вратио, није газатекао и поново је запосеосвоју земљу.

Добио је два сина близанца,једног је назвао Разбивој,што на латинском значи„разбијач војске“, а другогВладимир. Владао једвадесет и четири године ионда је умро.

XIV После њега сузавладали његови синови и,зато што су били близанци,поделили су краљевство надва дела: Разбивој је владаоПриморском, а ВладимирСрбијом. Он је узео за женукћерку угарског краља

5

10

15

20

25

Dunaiu i Bugare, chi sse sadazovu, ca iest tgia do Paugniapoglia, chi sse sada zovu, a sebijvase Razbijvoij Primorscho chra -gliev stvo. I oxeni se Vuladimirchcieriu chraglia ugarschoga ibij tuvard mir meu gnima i imaVuladimir sinove i cchierij. Ipotom Razbjvoij chraglievavsijlit duvanadeste umrij prez sina.I pride Vuladimir brat gnegovf ivasse chraglievstvo. Ichraglieva u chraglievstvoZagorscho lit duvadeset, a uPrimorscho osmo lito i umrij.

XVa I ullize na otcevo mistogospo dovatj sin gnegov i sie -dini chraglievstuvo i ucinj opetjedno chacho j prigia bissebillo. I gniegovo gospodstvone gliubliahu Dongii Harvatj jodvargose se od gniega. Ischupij chragl voische sfarhuRassinsche xemglie i †u Bosnu

genuitque ex ea filios et filiaset facta est pax firma interHungaros et Sclavos. Post haecRasbivoy septimo anno regnisui mortuus est.

Vladimirus vero accepit totumregnum et XX anno regni suimortuus est.

XV Regnavit post eum filiuseius Charanimirus. Cuius tempo -ribus rebellavit Croatia Alba etproiecerunt eum inde. Tunc rexcongregans gentem ex Rassa etBosna perrexit super eos. At ipsicongregantes se in plano Chelmoparaverunt ei bellum in quocecidit rex et mortuus est.

3 Hungaros] scripsi, Ungaros B V || 17 eum] hoc B || 18 Charanimirus]Charanimiorsus B || 19 Croatia] Crovatia B || 23 Chelmo] Chelno B

72 72a

3 chi - zovu] conieci, xeli sis K Č || 9 potom] poto K || 15 i] om. K || 25Rassinsche] conieci, Istrinsche K Č

73 73a

5

10

15

20

25

30

Дунаву и Бугарима како сесада зову што је до Пауњапоља, како се сада зове. А засебе је Разбивој узео Приморскокраљевство. И Владимир сеоженио кћерком угарскогкраља и био је чврст мирмеђу њима и Владимир једобио синове и кћери. Ипотом је Разбивој, након штоје краљевао дванаест година,умро без сина. И дошао јењегов брат Владимир и узеоје кра љевство. И краљевао јеу Загор ском краљевстсвудваде сет, а у Приморскомосам година и умро је.

XVa И на очево местодошао је и почео је да владањегов син и он је ујединиокраљевство. Учинио га јејединственим, као што је ипре било. Његову власт нисуволели Доњи Хрвати иодметнули су се од њега. Икраљ је сакупио војску изРашке земље и †Горње Босне†

и са њом је имао синове икћери и склопљен је чврстмир између Угара и Словена.А онда је Разбивој седмегодине своје владави не умро

и Владимир је примио кр -љевство и умро је двадесетегодине своје владавине.

XV После њега је завла -дао његов син Хранимир. Уњегово време побунила сеБела Хрватска, одакле су гапро гнали. Тада је краљсакупио војску из Рашке иБосне и кренуо је на њих.Сусрели су се на Хумскомпољу и заподе нули су биткуу којој је краљ пао и погинуо.

5

10

15

20

25

Gorgniu† [i] poide na gnie ionj izajdosse i docechase ga napoglie Hlivanscho i onde bissemeu gnima tuvarde arvagnie ibogij i mnogochrat bise se jnapochon bij ubien chraglchomu bisse ime Chanimir.

XVIa * * *

XVIIa I dvise se na mistogniegovo sijnovac gniegovchomu jme bisse Christivoij ichragli uiuchij u chraglievstvoima sinove i chierij ichraglieva lit duvadeset j trijne sfarsivsij umrj.

XVIIIa I osta na mistogniegovo sin u chraglievstvochomu bisse jme Tolimir. I uvrime gniegova chraglievstva

XVI Accepitque post eumregnum Tvardoslavus, filiuseius, et recuperavit regnumpatris sui et mortuus est.

XVII Post eum regnavitOstrivoy, nepos eius, eo quodliberis caruit rex Tvardoslavus.Genuit filios et filias rex Ostrivoyet XXII anno * * * mortuus est.

XVIII Tolimirus, filius eius,accepit regnum, in diebus illislaetata est omnis terra, genuitfilios et filias et mortuus est.

9 accepitque] accepit B || 10 Tvardoslavus] Tverdeslavus B || 15 Ostrivoy]Ostyrvoy B || 16 Tvardoslavus] Tverdeslavus B || 22 Tolimirus – est] om. B

74 74a

2 docechase] emendavi, docchase K, dočekaše Č

75 75a

5

10

15

20

25

30

и кренуо је на њих. И они суизашли и дочекали су га наЛивањском пољу и тамо семеђу њима заметнула љутабитка и бој и дуго су се туклии на крају је убијен краљкоме је име било Канимир.

XVIa * * *

XVIIa И на његово местодошао je његов синовац комеје име било Крстивој и кра -љевао је у краљевству и имаоје синове и кћери и краљеваоје непуне двадесет и три го -дине и умро је.

XVIIIa И оставио је за собомна престолу свог сина коме јеиме било Толимир. И у времењеговог краљевања

XVI После њега је кра -љевство примио Тврдослав,који је поново запосео очевокраљевство и умро је.

XVII После њега је завла -дао Остривој, његов нећак,зато што Тврдослав није имаодеце. Краљ Остривој је имаосинове и кћери и умро једвадесет друге године * * *.

XVIII Краљевство је примиоњегов син Толимир и уњегово време цела земља јебила срећна. Имао је синовеи кћери и умро је.

5

10

15

20

25

prijsta u veseliu sfa zemglia iimj sinove j umrij chra -glievavsij lit sedamnadeste.

XIXa I osta na misto gniegovochra glievatj sin gniegovfchomu bisse jme Pribislavf,chogij u vrime sfoie ucinijmnogo hudob. I za gniegovavurimena uzduigose se xemglia<jere> ne mogose se tarpitihudobe ni zlobe gniegove. Iubisse chraglia Pribislaua i tillogniegovo u richu vargosse.

XXa I ucinisse chragliem namisto gniegovo sina gniegovaCepijmira j priam chragliev -stvo posla po bana sfoga jpohitasse mnoge Bozgnianechij bihu billij uzroch smartjchraglja otcca gniegova iumori gih zlom smartgiu. I u tovurime chragliuuichij Cepimirjzidosse gliudij jmenom

XIX Post quem regnavitPribislavus, filius eius, quimultas iniquitates operatus est.Quodam itaque temporeinsurrexerunt magnates Bosnaecum aliquantis et interfeceruntregem corpusque eius influmen proiecerunt.

XX Tunc Crepimirus filiuseius una cum bano captisomnibus illis disperdiderunteos morteque pessima neca -verunt eos. Crepimirus itaquepost haec accepit regnum etregnavit in loco patris.

Eo tempore venerunt Alamaniet ceperunt Istriam coepe -

5 regnavit] post eius B || 12 flumen] flumine B || 16 Crepimirus]Crepimirius V || 20 Crepimirus] Crepimirius V || 21 accepit] om. B || 24 Alamani]Alemani B

76 76a

2 j umrij] i umrij add. post K

77 77a

5

10

15

20

25

30

сва земља је била весела иимао је синове и умро је наконшто је краљевао седамнаестгодина.

XIXa И после њега је почеода краљује његов син коме јеиме било Прибислав који језа време своје влада винеучинио многа злодела. И уњегово време подигла сецела земља јер није могла датрпи његова злодела и злобу.И убили су краља Прибиславаи бацили његово тело у реку.

XXa И на његово место супоставили његовог синаЦепимира. И он је преузевшикраљевство послао по свогбана и похватали су многеБошњане који су узроковалисмрт његовог оца и умориоих је окрутном смрћу. И увреме краљевања Цепимираизашли су људи по имену

XIX После њега је завла -дао његов син Прибислав,који је починио многа зло -дела. Стога су се у то времедигли на устанак босанскивеликаши који су, са јошнеко лико њих, убили краљаи бацили ње гово тело у реку.

XX Тада их је његов синКрепимир заједно са баномухватио, казнио и погубионајгором смрћу. Крепимир јетако после овога примиокраљевство и завладао послеоца.

У то доба дошли су Аламании заузели су Истру и почели

5

10

15

20

25

Nimçij izpod zvisde i primisseIstriju i pocesse ulizovatj uHarvacchu zemgliu. I toij cufsijCepimir chragl schupij mno -stvo velicho i izabra izmeu gnihhrabrih gliudij i ucinj voische. Ipripravista se obij strane charvagni i bogiu i mnogo se bistada Cepijmir Nimce i gnihmnostvo pod mac obratj i izgnagih. I pobigosse iz sfe xemglie.I posli togaj posla dux odNimsche xemglie posle chragliuCepimiru da bij dao chciersfogiu za sina gniegova.Chomu sinu bisse ime Sfetoxari ugodno bij chragliu jerre duxbisse i gospodin one zemglie. Isfadba bij ucigniena j ostasta umiru i u gliubavi. I Cepimirchraglieva lit duvadeset i pet imisecij sedam.

XXIa I ostavi sina na mistosfoie chomu bisse ime Sfetoxach.

runtque intrare Croatiam. Tuncrex Crepimirus congregansfortitudinem validam gentissuae praeparavit eis bellum.Facto bello misit eos rex in oregladii et persecutus est eosproiecitque eos ex omni terrasua. Post haec dux Alama -norum misit legatos regiCrepimiro ut daret filiam suamuxorem filio suo Svetozar.Placuit regi eo quod ipse duxesset consobrinus imperatoriset accepit filiam eius uxoremfilio suo et facta est pax firmainter eos. Regnavit Crepimirusrex XXV annos et mensemunum et mortuus est.

XXI Regnavit post eumSvetozar, filius eius, qui man -

1 Croatiam] Corvatiam B || 2 Crepimiro] || 8/9 Alamanorum] scripsi,Alemanorum codd. || 11 Svetozar] scripsi, Svechozar codd. || 13 consobrinus]consobrius V || 25 Svetozar] Sfetozar V

78 78a

16 Sfetoxar] emendavi, Staosar K, Staozar Č || 25 Sfetoxar] emendavi,Sfetoxach K, Svetožak Č

79 79a

5

10

15

20

25

30

Немци испод звезде и заузе -ли су Истру и почели су даулазе у Хрватску земљу. Кадаје краљ Цепимир то чуо,сакупио је велико мноштво иизабрао је храбре људе међуњима и саставио је војску. Иобе стране уђоше у бој ибитку и дуго су се тукли. ИЦепимир је много Немацапосекао мачем и отерао. Иони су побегли из целеземље и после тога је војводанемачке земље по слао својеизасланике краљу Цепимирурекавши да би дао своју кћерза његовог сина, коме је имебило Светозар. То се свиделокраљу јер је војвода биогосподар оне земље. Инаправљена је свадба. И одтада су живели у миру иљубави и Цепимир јекраљевао двадесет и петгодина и седам месеци.

XXIa И за собом је оставиосина коме је име билоСветозар.

су да улазе у Хрватску. Тадаје краљ Крепимир сакупившисвоје најхрабрије људе зара -тио са њима. У боју их јемачем секао и прогонио их јеи истерао из свог краљев ства.После тога је аламанскивојвода послао изасла никекраљу Крепимиру понудившиму да му дâ своју кћерку зањего вог сина Светозара.Краљ је пристао на ово затошто је војвода био цареврођак и узео је његовукћерку за жену свом сину исклопљен је чврст миризмеђу њих. Краљ Крепимирје владао двадесет пет годинаи један месец и умро је.

XXI После њега је завла -дао његов син Светозар који

5

10

15

20

25

I poce na misto otcevogospodovati i bij mnogo pitomi chrotac gospodin i dobarchragl i imi sina i bij jme sinugniegovu Radoslaf i za zivotasfoga ucinij sina sfoga chragliaRadoslava i ne mnogo zivij.

XXIIa I osta Radoslavf inaslidovati i puut i dobrotuotcca sfoga i bij sfachomdobrotom naresen i ima sinaSeislava chi se prozvaOdmetnich jere dvise posluhcriqueni i otccuu sfomuizchasse vazeti gospodstvo jmnoge suprotivschine cigniase.

suetus fuit ac pius, vixitque intimore Domini et genuit filiumcui Radoslavus nomen impo -suit, post haec in pace quievit.

XXII Post eum regnavitRadoslavus qui patris suivestigia secutus omni bonitatefuit ornatus. Praeterea genuitfilium quem Ciaslavum vocavit,qui iuvenis effectus coepit esseinoboediens patri suo.

Eo tempore banus CroatiaeAlbae cum suis omnibusrebella verunt regi. Tunc rexRadoslavus congregans exerci -tum partem exercitus deditfilio suo Ciaslavo partemquesecum tulit. Post haec abeuntescircumdederunt rebelles hinc

1 pius] piris B || 3 Radoslavus] scripsi, Radaslavus codd. || 10 Radoslavus]scripsi, Radaslavus codd. || 20 regi] suo post add. B || 21 Radoslavus] scripsi,Radaslavus codd. || 24 haec] hoc B

80 80a

10 i] ia K

81 81a

5

10

15

20

25

30

И он је почео да влада уме -сто свог оца и био је многоблаг и кротак господар идобар краљ. И имао је сина итом његовом сину име јебило Радослав. И за свогаживота свога сина начиниоје краљем. И није многоживео.

XXIIa И остао је Радослави он је следио пут и добротусвога оца и био је свакомврлином украшен и имао јесина Сеислава кога супрозвали Одметник јер нијепоштовао цркву и хтео је дасвом оцу узме краљевство ичинио је многа неваљалства.

је био скроман и побожан иживео је у страху од Господаи добио је сина кога је назваоРадослав, а потом је починуоу миру.

XXII После њега је завладаоРадослав који је ишао сто -пама свог оца и био украшенсваком врлином. Затим,добио је сина кога је назваоЧаслав и који је, када сезамомчио, почео да биванепокоран свом оцу.

У то време се бан БелеХрватске заједно са свимсвојим људима побуниопротив краља. Тада је краљРадослав сакупио војску идео војске дао је свом синуЧаславу, а део је повео сасобом. Потом су кренули иопколили побуњенике

5

10

15

20

25

†I dobri chragl poce ischatjprognatj sina i chi mu pomochdavahu i schupij voische ipoide i podstupij odmetniche ipogiamsi gih iere zemglia nectiase suprotiva sfomu staro -mu gospodinu nevirno uciniti.I dobrj chragl mnoge oslobodiji prosti gnim sfe sto bihuucinillij, a * * * niche choiebihu uhitillij poda u rabotuuvitesom sfogim. Seislauf zatona otcca sfoga razgnivasse jvase mu vuas posluh j poce muciniti mallo poctenia.†

I Seislauf odasva od dobrogachraglia bana j mnoge chneze isatniche i vitesse chogi za strah

inde et comprehenderunt illosac depredaverunt.

Sed, quot quot rex compre -hendit, liberos abire permisit.Quos vero filius Ciaslavuscomprehendit militibus inservitutem tradidit. Quam obcausam indignati sunt militesqui cum rege erant et relicto eoabierunt post Ciaslavum,filium eius. Tunc Ciaslavuselevatus in superbiam expulitpatrem suum de regno etconsilio militum coepit perse -qui eum.

19 superbiam] superbia B

82 82a

7 pogiamsi] emendavi, pogamsi K, pojamši Č

83 83a

5

10

15

20

25

30

†И добри краљ хтео је дапрогна сина и оне који су мупомагали. И сакупио је војскуи пошао је на њега и напао јеодметнике и похватао их је,јер земља није хтела своместаром господару да буденеверна. И добри краљ јемноге ослободио и опростиоим је све што су билиучинили, а * * * оне који субили заробљени дао је каослуге својим витезовима.Сеислав се зато наљутио насвог оца и одбио му је по -слушност и није му указиваопоштовање.†

И Сеислав је од доброгкраља себи придобио бана имноге кнезове и стотнике ивитезове који су се збогстраха

са свих страна, и ухватили суих и разоружали.

Међутим, све оне што јекраљ био заробио, пустио јена слободу, а све оне што јеЧаслав заробио, Часлав једао као робове својим војни -цима. Због тога су се војницикоји су били са краљемнаљутили и напустивши гаотишли су код његовог синаЧаслава. Тада се Чаславузохолио и истерао је оца изкраљевства и по наговорувојника почео је да гапрогони.

5

10

15

20

25

gniegovf od dobroga chragliach gniemu pristupisse. I on,videcchij da se sfe bogij i damu dagiu posluh, odvarxe se ivaze gospodstvo otcevo iprogna dobroga chra glia otcasfoga s nemirnimj Harvatj,chogi vazda su boielli billijprid strahom i pitomigi podsilom, nere vuladani dobrotomdobrjh. I Radoslav chraglbixechie prid sinom, giere gasin tijrase, pribise ch moru.

I onde razumj da ie sin za gnimblixu i videchie da ruchu sinasfoga ne more ubignutjxagliase chi ga gliu bgliahuzasto mnoxi chnexi i satnicijsfoie ostavivsij sfe sfoie nasfitu i s gnim pobigose. Tja ivechie se brigniase gnimi negosam sobom. I videchij da inudane mogu ugitj udrisse u more

Rex denique fugiens venit inlocum qui dicitur Lasta.Cernens itaque non posse seevadere manus filii sui cumaliquantis qui eum diligebantvenit ad litus maris.

15 dicitur Lasta] dum lata B

84 84a

1 od] conieci, sad K, rad Č || 11 dobrjh] emendavi, dobrjmj K, dobrihproposuit Č || 19 chi ga] chi ga add. post K

85 85a

5

10

15

20

25

30

од њега одметнули оддоброга краља и пришлињему. И он видећи да га сесви боје и да су му послушниодметнуо се и узео је очевувласт и прогнао је доброгкраља, свога оца, удружившисе са неверним Хрватима којису увек били бољи у страху икоји су били послушнији предсилом него када се њимавладало добротом. И краљРадослав је бежао предсином, јер га је син прогонио,и побегао је до мора.

И када је схватио да је синблизу и видевши да не можеда побегне од руку свогасина жалио је оне који су гаволели зато што су многикнезови и стотници оставилисве своје на свету и побеглиса њим. И више се бринуо зањих него за себе. И видевшида онуда не могу да прођукренули су

Краљ је бежећи дошао доместа које се назива Ласта.Видевши тада да не може дапобегне од руку свог сина,он је са још неколико њихкоји су му били приврженидошао до обале мора.

5

10

15

20

25

plovom i pride na chognih chgiednomu chamichu chij umore, a ne velle dalecho, biseod chraia. I tacho chragl i chijbihu s gnim ubigosse ruchuunemilostivoga Seislava. I mallopotom po boxgiemdopuschengiem mimogredissejedno drivo cho iz pricho moragredisse, a to iz Puglie, j gredissena harvache strane. I tacho sfijpocesse vapitj i zvatj na drivo ioni mornarij cufse vapaijposlase viditi sto bisse onoijzvanie i upitavfsij i vjdivscijsto bisse zgodilo se imisse odgnih milo sardie i primisechraglia i sfih chij s gnim bihuu brod sfoij i pocese gim cinitjvelicho poctenie. I opet vuratisese s gnim u Pugliu. I od tadi ssezove onij chamij chuda bihupribigllij Radosagl chamij dosada.

Post haec, quia Ciaslavus cumsuis iam prope erat, timorepercussi cum equitibus, utstabant, natantes perveneruntet ascenderunt quandam petramquae non multum longe erat aterra et sic evasit rex. Nonmulto post voluntate Deitransibat navis quae de Apuliaerat.

Tunc rex et qui cum eo erantcoeperunt clamare et vocarenautas et nautae remi gantesvenerunt ut viderent quidnamesset. Ut autem cognoveruntcausam, cum honore sus -ceperunt regem et omnes eiuset duxerunt ad civitatemSypontinam. Inde perexitRomam ad limina apostolorumPetri et Pauli. Ab illa autem diepetra illa vocata est Radoslavicamich, sive petra.

1 haec] hoc B || 2 timore] tempore V || 20 Sypontinam] Sypotinam B ||23 Radoslavi] scripsi, Radaslavi V, Radaslau B || 24 camich] cami B || sive] a B

86 86a

3 bise] bije K

87 87a

5

10

15

20

25

30

у море пливајући и накоњима дошли су до једнестене која је била у мору, алине много далеко од копна. Итако краљ и они који су билиса њим побегли су од рукунемилосрдног Сеислава. Иубрзо потом, по божјојмилости, пролазила је једналађа која је долазила прекомора из Апулије и ишла кахрватској обали. И тако сусви почели да вичу и дадозивају лађу. И они морнаричувши њихов вапај дошли суда виде какво је то дозивањеи, када су их упитали и кадасу видели шта се догодило,сажалили су се на њих ипримили су на свој бродкраља и све оне који су билиса њим и указали су имвелике почасти и опет су севратили са њима у Апулију иод тада се та стена на коју супобегли зове Радослављевастена, све до сада.

Потом, пошто је Часлав сасвојим људима већ биоблизу, ови претрнувши одстраха запливали су накоњима и дошли су и попелису се на неку стену која нијебила много удаљена од копнаи тако је краљ побегао. Иубрзо потом је, божјом вољом,пролазила лађа која је билаиз Апулије.

Тада краљ и они који су билиса њим почели су да вичу идозивају морнаре и морнарису довеслали да виде шта сезбива. Када су чули о чему серади са уважавањем супримили краља и све његовељуде и довели су их до градаСипонта. Одатле је кренуо уРим до прага апостола Петраи Павла и од тог дана тастена се назива Радослављевкамен, односно Радослављевастена.

5

10

15

20

25

I dogidrivfsij u Pugliu receni chraglRadoslavf poide u Rim sa sfimij.I Seislav prochlet od Bogavidecchij da otac gnie govvubisse u more vuratisse i uzezemgliu i pocce na otcevomisto chraglievati. I u toijvurime bisse iedan mladichTechomil Popovich

i taij pissase i darsase razlog odovac nichoga chneza, allijhercega, na Ugrih. I Techomilbisse velle gliubglien od sfogagospodina jere bisse mnogoiachij u zivotuu i dobar nanoge i barz velle. I chada godiro ovij gospodin gniegov u lovfgredisse, vazda chtise daTechomil s gnim bude. I giedandan lovechij Techomil udrijgiednu vislicu cha se zovissePalussa, chu ne ctechij tolicmaudritij zgodisse da iu udrij po

Ciaslavus praeterea maledictusa patre coepit regnare.

Eo tempore erat quidamadolescens nomine Tycomil inpartibus Sraga, filius cuiusdampraesbyteri de vico Rabici,pascebatque greges oviumcuiusdam principis cui nomenBudislavus et quia Tycomilfortis erat viribus et robustusvenator atque valde levis adcurrendum, quandocumqueprin ceps exibat venatum, duce -bat eum secum. Quadam verodie dum iret venatum, Tycomilnolens, sed casu percutiensvirga quam manibus gestabatunam canem nomine Palusiainterfecit eam. Unde nimioterrore perterritus eo quod

12 pascebatque] pascebat B || 14 Budislavus] Radislavus B || 20 iret]ibat B || 22 virga] virgam B || 23 Palusia] Palusiam B || 25 terrore] timore B

88 88a

89 89a

5

10

15

20

25

30

И доје дривши у Апулију поме -нути краљ Радослав је отишаоу Рим са свима. И Сеиславпроклет од Бога видевши даму је отац побегао на пучину,вра тио се и узео земљу ипочео је да влада уместо оца.И у то време је био једанмладић Техомил Поповић

и тај је напасао и чувао овценеког угарског кнеза илихерцега. И Техомила је његовгосподар веома волео јер јебио веома снажан и јакихногу и веома брз. И, кад годје његов господар ишао улов, увек је желео да Техомилбуде са њим. И једног дана улову Техомил удари једнувижлицу која се звалаПалуша и није хтео тако јакода је удари, али десило се дају је ударио по

А завладао је Часлав, про -клет од оца.

У то време био је некимладић по имену Тихомил уобласти Срага, син неког све-штеника из села Рабика, и онје напасао стада оваца некогпринца по имену Будислав и,пошто је Тихомил био поприроди снажан и добарловац и веома брз тркач, кадгод је принц одлазио у лов,водио га је са собом. Када јеједног дана био у лову,Тихомил је кују по именуПалуша не намерно, већ слу -чајно, ударио штапом који јеносио у рукама и убио ју је.Тада се страшно преплашиозато што

5

10

15

20

25

glavj u tachoij misto da iu ubijto mistj. Cichia cessa Techomjlpobisse prid strahom chogijimase od gospodina zastorecenij mimo sfe ine pse cichiadobrote ovuij vizlicu gliubljase.I pribisse Techomil chachragliu Seislavu i on ga dragoprimij.

XXIIIa I u toij vurime ovijherceg scupij voische na Ugrihi pride u Boznu j plinovase iu irassipase. I cufse chragl Seislavfs felichom voischom poide nagitiga i naide ga na Drinschoijzupanigij blizu Drine riche. Isastafsa se bise mnogi bogij. Irecenj Techomio chacho lavfnosase se i hrabro mimo inihnosechi se, che nemilostivosicisse. I doide na hercega jerejure Ugrij bihu potisnuti jposice ga i pade s chognia. ITechomil prischo civsij glavu

princeps eam valde diligeret,fugam petiit et venit adCiaslavum, a quo statimsusceptus est.

XXIII Regnante ergoCiaslavo rege Kys princepsHungarorum cum suo exercituvenit Bosnam et devastabatatque depraedabatur eandemprovinciam. Tunc rex congre -gans populum exiit ei obviamin Drina iupania iuxta fluvium* * *, ubi commisso belloTycomil supradictus adolescenshinc inde hostes vulneranscucurrit et interfecit Hungarorumprinci pem et amputato illiuscapite regi praesentavit.

2 ad] om. B || 13 Hungarorum] scripsi, Ungarinorum codd. || 15 depraedebatur]depre debat B || 21 hostes vulnerans] tr. B || 22 Hungarorum] scripsi, Ungarinorumcodd.

90 90a

18 sastafsa] emendavi, stafsa K, sastavša proposuit Č || 21 che] om. Č

91 91a

5

10

15

20

25

30

глави на такво место да ју јеубио на лицу места. Због тогаје Техомил побегао у страхуод господара, зато што јепоменути од свих паса, збогњене доброте, највише волеоову вижлицу и Техомил јепобегао код краља Сеиславаи он га је радо примио.

XXIIIa И тада је овајхерцег сакупио угарску војскуи дошао је у Босну и поплениоју је и разорио. И када је точуо краљ Сеислав, кренуо мује у сусрет с великом војскомда га нађе и затекао га је уДринској жупанији близуреке Дрине и повели сумноге битке. И поменутиТехомил се борио као лав ихрабро се међу онима носио,немилосрдно их секући. Идошао је до херцега јер суУгри већ били потиснути ипосекао га је и он је пао сакоња. И Техомил је скочио иодсекао му је главу

је принц кују пуно волео, даосе у бег и дошао је кодЧаслава, који га је одмахпримио.

XXIII За време владавинекраља Часлава угарски принцКиш је са својом војскомдошао у Босну, похарао је иразорио ову провинцију. Тадаје краљ сакупивши војскуизашао њему у сусрет уДринској жупанији поредреке * * *, где су повелибитку. И горе поменутимладић Тихомил је рањава -јући на све стране дотрчао иубио угарског принца иодрубивши му главу предаоје краљу.

5

10

15

20

25

mu usicce j vazam iu ponese iprichaza iu chragliu Seislavu.I to tij mnogo jednih j druzihpomagncha od maça, da vechieUgar. I onde bisse mnogocviglienie od Ugar chogij bihuuhichienj, a chij ranieni lezahuschuchahu chacho prazove,

a Seislavf dobivsse osta sfelicim veseliem i podaTechomilu zupu na Drinj chase zove Drinscha zupania i damu chchier bana raschoga zaxenu i mnoga ga poctova. Icufse zena onogaij hercegasmart muxa sfoga poide [s]hragliu ugarschomu i s placempovidij hercega voivode gnie -gova, a muxa sfoga, smart. Iizprosij u chraglia voische zaosfetiti toliche Ugre j muxasfoga. I schupij chragl mnostvo[j] voische chogij sfij dobrovo -

Ceciderunt die illa innume -rabiles ex gente Hungarorumin loco qui Civelino dicitur(quasi prorugitus pecorum, sicenim rugiebant ibi Ungari duminterficerentur, ut porci, in locoubi interfectus fuit Kys prin -ceps, Ciscovo) usque in prae -sentem diem. Post haec rexCiaslavus, valde laetus deditTycomil iupaniam Drinae. Etfiliam bani Rassae dedit eiuxorem eo quod interfecissetKys principem. Uxor autemprincipis audiens mortem viri suiperrexit ad regem Hungariae,quaesivit ei adiutorium etexercitum quatenus vindicaretmortem viri sui. Acceptaautem innumerabili gente venitsupra regem Ciaslavum inve -nitque eum in Sremo.

4 Hungarorum] scripsi, Ungarinorum codd. || 5 Civelino] scripsi,Civedino codd, coni. Š || 6 prorugitus] prorugitans B || 10 Ciscovo] scripsi,Cissino B, Ciscono V || 18 Hungariae] scripsi, Ungariae codd. || 24 Sremo]scripsi, Seremo codd.

92 92a

3 tij] li Č || 7 ranijeni] emendavi, rannij K, ranjeni proposuit Č || 18 s]om Č || 25 j] om. Č

93 93a

5

10

15

20

25

30

и узео је и понео је и показаокраљу Сеиславу. И ту јемного и једних и другихстрадало од мача, али вишеУгара. И тада је насталоцвиљење Угара који су билиухваћени и који су лежалирањени да скичали каопрасци.

И Сесилав је победио и биоје веома весео. Дао јеТехомилу жупу на Дриникоја се зове Дринска жупа -нија и дао му је кћер рашкогбана за жену и много га јеуважавао. А када је женаонога кнеза чула за смртсвога мужа, отишла јеугарском краљу и кроз плачму је исприповедала смртхерцега, његовог војводе, асвога мужа. И измолила је одкраља војску да осветитолике Угаре и свог мужа. Икраљ је сакупио многовојника, који су добровољно

Тог дана је погинуло небро -јено њих из угарске војске наместу које се све до данаданашњег зове Цивелино(као цвиљење стоке, наиметако су, као прасићи, урликалиУгари када су их убијали, уместу где је убијен принцКиш, Кишеву). Онда се краљЧаслав на ово јако обрадоваопа је дао Тихомилу Дринскужу панију и кћерку рашкогбана за жену, зато што је убиопринца Киша. А принчеважена, када је чула за му -жевљеву смрт, отишла је кодугарског краља и замо лилага за помоћ и војску да осве -ти смрт свога мужа. Поштоје добила огромну војскукренула је на краља Чаславаи затекла га је у Срему.

5

10

15

20

25

glno gredihu na tachovuosfetuu j da onoij gospogii daona osfetj muxa sfoga i tolichevitese ugarsche pobiene. I onavazamse voische doide uzemgliu Seislavovu i najide gabrez reda, iere za gnin nistar nesnase, nere chada doide nasatore jere u lovu bisse. I Ugrijudrise na satore j chragliaparvo nere moxe na chogniaschocitj uhitise ziva s ne mallosfe blistvo gniegovo jere sfijpri gniem bihu. I ta zenahercegova zapovidi vitezomsfogim da sfesu Seislava ruchei noge gniegove i sfesav gaobruxe i povazdan onacho naru -zena sfachomu na ocij darxe, ado vecer, ça iest na ishodu dne,cini ga vurichij u richu Savu. Itacho stvoreno bij i izpu gnienona glavi gniegovi prochlectvona gniem ucignie no od dobrogachraglia otcca gniegova, zacon i vas dom gniegovf zlomsmartgiu pogi nusse i za chonacucinisse. I tacho poide po zluSeislavf on i dussa gniegova.

Nesciente autem rege nocteirruerunt Hungari in eius castra

et captus est rex Ciaslavus etomnes parentes illius, quosiussit uxor Kys ligatis manibuset pedibus proiici in flumenSavum. Sicque factum est -con versus est dolor eius etpeccatum, quod exercuit circapatrem suum, super caput eiuset periit ipse et domus eius tota.

8 Hungari] Ungari B || 20 flumen] flumine B || 21 Savum] scripsi,Saum V, suo B || 22 et] emendavi, in codd. 23 circa] contra B

94 94a

95 95a

5

10

15

20

25

30

35

кренули у такав осветничкипоход, даo господарици даосвети свог мужа и толикепобијене угарске витезове. Иона, узевши војску, дошла јеу Сеислављеву земљу где гаје затекла †неспремног† јерни за шта није знао, него јевидео шта се збива тек кадаје дошао у табор, јер је био улову. И Угари су ударили натабор и прво су краљаухватили живог да не бимогао да скочи на коња искоро све његове најближе,јер су сви били са њим. Ихерцегова жена је наредиласвојим витезовима даСеиславу вежу руке и ноге ида, након што га свежу, на -руже, и да га онако наруженацео дан држе пред свима, аувече, то јест на крају дана,наредила је да га баце у рекуСаву. И тако је било учињенои над њим испунило сепроклетство које је изрекаоњегов отац, добри краљ. Итако су он и сви његовиукућани погинули окрутномсмрћу и тако скончали. Итако је Сеислав страдао и они душа његова.

Табор краља, који ништаније слутио, ноћу су напалиУгари

и краљ Часлав је заробљензаједно са свим својим рођа -цима, а Кишова жена је наре -дила да им се вежу руке иноге и да се баце у реку Саву.И дошло му је главе његовозлодело и грех који је починионад својим оцем и страдалису и он и цео његов дом.

5

10

15

20

25

XXIVa Po tom ucjgnieniu slisavse dobrij chragl j dostoinjRadoslavf smart j gore dostoinu sina sfoga Seislava jnaslidnichovu gniegovih zahfallij Bogu chogij pravdeno sudj. Ivarati se chragl ch mistu sfomu z blagoslovom sfetoga otcca pape.I prijsadci meu nedo stoine Harvate dobra gospo dina i zabivse sfegnih ucignienie choie suprotiva gniemu bihu ucinillij, gospodo vasfe s pravdom, chacho da bij nistar nigdar ucignieno billo. I tachochragliuiuchij jmij sina i postavi mu ime Cholloman j tacho umrij.

XXVa I osta na misto otçça gospodovatj i onim putemchogim se bisse od dobroga otcca naucigio, chra glia Raddoslava,a ch tomu i sam chiude dobre bisse. I tacho s gliubvom pucha ipravdom velichom chraglieva. I imj sina j postavi mu jmeChrisimir. I tacho nicholicho lit zivivfse umrij.

XXVIa I osta na gniegovo misto sijn Chrisimir i bijsfachom dobrotom uresen i napugnien straha Boxiega. I chragliu -iuchie jmi sina i postavi mu jme Zvonimir. I tacho zivij lit trideseti giedno i umrij.

XXVIIa I osta chragliem Zvonimir, chogij pocteni chragl, sin* * * dobroga spomenutgia, poce crique veoma çtovatj i gliubiti. Ipoce dobre pomagati, a progonitj zalle. I bij od sfih dobrihpogliubglien, a od zalih nena vigien, iere ne mogasse zla viditj. Itacho ne bise on za Harvate zasto onij nechie bitj dobrotom dobitj,

96a

22/23 gliubiti - pomagati] om. K

97a

5

10

15

20

25

30

XXIVa И након што је то учињено, добри и праведникраљ Радослав, чувши за више него заслужену смрт свогасина Сеислава и његових наследника, захвалио је Богу којиправедно суди. И краљ се вратио с благословом светог оцапапе у своје место. Дошао је међу Хрвате недостојне доброггосподара и опро стио им је све оно што су му учинили нажао.И владао је пра ведно као да се ништа није догодило. И док јетако краљевао имао је сина и дао му је име Коломан. И тако јеумро.

XXVa И он је после свог оца почео да влада и следиоје пут који је научио од свог доброг оца краља Радослава, апри том је и сам био добре нарави. И тако је уз љубав народаи у великој правди краљевао. И имао је сина и дао му је имеКрешимир. И тако је неколико година живео и умро је.

XXVIa На његово место је дошао син Крешимир и он јебио сваком врлином украшен и испуњен страхом од Бога. Икраљевао је и имао је сина и дао му је име Звонимир. И такоје живео тридесет и једну годину и умро је.

XXVIIa Краљем је постао Звонимир, поштени краљпокојног * * * син, који је почео да веома поштује цркве и даих воли. И почео је да помаже добрима и да прогони зле. И свидобри су га волели и зли мрзели, јер није могао да трпи зло. Итако он није био за Хрвате, који не умеју да буду добротомпридобијени,

5

10

15

20

25

da bogli su pod strahom. I za dobroga chraglia Zvonimira bisse ve -sela sfa zemglia jere bisse puna i uresena sfachoga dobra i gradovepuni srebra i zlata i ne boiase se ubogi da ga izij bogatj i negiachijda mu vazme jachij, ni sluga da mu ucinij nepravo gospodin, jerechragl sfih bragniasse, zasto ni sam prezpravdeno ne posidasse,tacho nij inim ne dadise. I tacho velicho bogactvo bisse, tacho uZagorie, chacho u Primorie, [bise] za pravdenoga chragliaZvonimira i bisse puna zemglia sfachoga blaga i bise vechievridna ureha na zenah i mladih gliudij i na chognih ner i nadasfeimanie. I xemglia Zvonimirova bisse obilna sfachom raschosom,ni se nichogar boiasse, ni gim njtchore mogase nauditj razmj gnivfgospodina Boga chogij dojde sfarhu ostatcha gnih, chacho pismogovorij „Otccij zobasse chiselo grosdie a sinovom zubij utarnuse.“Po oni nacin i u to vurime zgodi sse da cesar rimschij s fogliomsfetoga otçça pape posla posle i listove sfoie ovako g do stoinomuchragliu Zvonimiru prosechie i molechie chacho draga brata j meuchragli charstianschimi chraglia pocto vanoga: “O to te molimo iprosimo da schupis ch sebij sfuu gospodu zemglie tebij podlosne jsfih od vuridnosti i chada bude schupschina da proctis meu sfimjovuij drugij list choga s tvogim listom sagliese od strane nassegospodstvu vasemu molechie, chade procte, da odgovore i da dadunam na znanie vogliu sfogiu i odlucenie cho ucine vitezi i barunis fogliom gospodstva tvoga.” I tacho dobrij j sfetj chragl Zvonimirprimаse listove od pape i cesara zapovidj po sfe chra glievstvosfoie da bude schupschina i sachodom u Petih criquah u Chosovij

98a

25 Chosovij] emendavi, Chosonij K, Kosovij Č

99a

5

10

15

20

25

30

него су бољи кад су у страху. И за време доброг краљаЗвонимира била је весела сва земља јер је била пуна иукрашена сваким добром и градови су били пуни злата исребра. И убоги се нису плашили да ће их изјести богати инејаки да ће им отети јаки, ни слуга да ће му господар учинитинеправду јер је краљ све њих бранио зато што и сам нијепосезао за неправдом, па тако ни њима није дозвољавао. Ибило је велико богатство, како у Загорју, тако и у Приморју, завреме праведног краља Звонимира. И земља је била пунасваког блага, а на женама, младим људима и коњима било јемного вредних украса, вреднијих од нечијег имања. ИЗвонимирова земља обиловала је сваком раскоши и никога сеније бојао и нико није могао да му науди. Тада је обузео гневГоспода Бога, који дође да наплати потомству оних, како кажеСвето писмо: „Oци једоше кисело грожђе, а синовима трнузуби.“ Тако, у то време, догодило се да је римски цар по вољисветог оца папе послао изасланике и своје писмо праведномкраљу Звонимиру молећи га и преклињући као драгог брата ипоштованог краља међу хришћанским краљевима: „Молимо теи преклињемо да сакупиш сву господу из теби подложнеземље и све храбре људе и да, када буде скупштина, прочиташпред свима њима ово друго писмо које с твојим писмом шаљенаше господство Вашем молећи их да одговоре када гапрочитају и да нас обавесте о својој вољи и одлуци коју ћедонети витезови и барони уз пристанак твога господства.“ Итако је добри и свети краљ Звонимир узео писмо од папе ицара и заповедио је по целом свом краљевству да се састанескупштина и сабор у Пет цркава на Косову

5

10

15

20

25

da sfachij bude do dan dvadeset j pet. I prisatce vurime da pridemnostvo velicho. I legose voische j naredise straxe. I chada doidedan da ucinj slavnj i dobrij chragl Zvonimir otvo ritj lijstove pape icesara veli choga grada Rima s fogliom sfetoga otcca pape chogicha zahu: “Brata nasego Zvonimira molimo s flasniçij i puchomxemglie j chraglievstva gnie gova da bij hotil odlucitj i s nami bitjzagiedno s pomo cchiu jne gospode charstiansche, chogi ovachelistove jmigiu od nas, i onij da odluce vogliu gnih i da nam daduna znanie jesu lij ch vogli nasoj pristallij, ca iest z dopuschiengiembozgim i sina gniegova chogi iest po roien od Dive Marie i muchui charvf proligio na drivo crixa i na gniem umoren choia smart bijodchuplienie sfita i oslo bogienie sfetih otaç iz limbene tamnosti. Itacho z dopuschie niem gniegovim i s pomocchiu <gniega i> ugniega viruiuchijh jesmo odlucillij osloboditj mista choia gie zagliubov nasu ocharvavio j gdi ie pridao duh otççu crox muchu itrud i greb u chom bij polozeno prjslavno tillo gniegovo.” I toijçufse Bogom prochletj i nevirni Harvati chij ne mnogo prigia dasepomoh hudobnomu sinu da dobroga gnih gospodina chragliaRadoslava iz chra glievstva gniegova izagnati i s oruznom ruchoms nemilo stivim sinom gniegovim iz xemglie prognatj. Tada cufsijtoij nevirnicij ne dasse nij lijstove doctitj i schoçise, ne samo da bijpristallij na dostoinu molbu sfetoga otçça pape i çesara rimschogada sfeta mista iz ruch poganschih jzmu i oslobode, da onij Bogomchletj pocesse cricatj i vichatj na sfetoga chraglia, tuzechi se jvapigiuchij giednim glasom, chacho na Issu Charsta Zidove, da on

100a

24 pocesse] emendavi, pocasse K, počeše Č

101a

5

10

15

20

25

30

и да сви дођу за двадесет и пет дана и да у одређено времепристигне велико мноштво. И стигла је војска и поставили сустраже. И када је свануо дан славни и добри краљ Звонимирнаредио је да се отвори и прочита писмо од папе и царавеликог града Рима по вољи светог оца папе које је гласило:„Брата нашег Звонимира молимо да заједно са властелом инародом своје земље и краљевства донесе одлуку да стане узнас и да заједно са другом хришћанском господом која суовакво писмо добила од нас, у коме смо их молили да и оникажу своју одлуку и да нас обавесте да ли су сагласни санашом вољом, ако да божја милост и милост сина његовог којије рођен од Деве Марије и који је мучен и који је своју крвпролио на дрвету крста и који је на њему уморен и чија смртје била откупљење света и ослобођење светих отаца из тамелимба. И тако смо уз његову милост, и уз помоћ оних који уњега верују одлучили да ослободимо места која је за нашуљубав окрвавио и где је предао дух оцу кроз муку и патњу, каои гроб у ком је било положено његово преславно тело. И то сучули од Бога проклети неверни Хрвати, који су не тако давнопомогли злом сину доброга краља Радослава, кога су хтели даизагнају из његовог краљевства [и оружјем помажући његовомнемилостивом сину прогнају из његове земље]. Када су точули неверници, нису дали ни да се писмо прочита до краја искочили су, и не само да нису пристали на праведну молбусветог оца папе и римског цара да света места узму и ослободеиз руку пагана, него су они, од Бога проклети, почели да седеру и да вичу на светог краља тужећи се и вапијући у глас каоЈевреји на Исуса Христа да он

5

10

15

20

25

ischie izvesti gnih i domovf gnih i zen i ditce gnih iz s papom ters cesarem odtjmatti mijsta gdie Bog propet j gdie greb gnegovf. “Asto ie nam zato?” I nevirni Harvati vazesse zllu mjsal j nepravdensfit j meu sobom zlo vichie ucinise i sebij i ostatchu sfomu rasap ivicgnie poga rgienie. I tacho pocese upitj chach ono Zidove vapisena Isu Charsta, chada recce po glavica: “Boglie da jedan umre, neretolich puch da pogine!”. I tacho sramotnj j nevirnj Harvatj pocessegovoritj vapigiuchie chacho psij, alli vucij: “Boglie da on sampogine, ner da nas iz didine nasse izvede cichia Boga i inim mjstatolicho dalecho obuimati zemglie i gradove. I ne i nacho nerechacho psij na vuche laiuchij chada idu, tacho onij na dobrogachraglia Zvonimira chomu ne dase ni progovoriti nere z buchom joruzgiem pocesse sichij gniega i tillo gniegovo ranitij <i > charfprolivatj sfoga dobroga chraglia i gospodina chogi, lezechij ucharvij jzragnien velicimj boliznj, prochle tada i nevirne Harvate jostatach gnih Bogom j sfetimj gniegovimj i sobom j nedostojnomsmartju gniego vom j da bij vechie Harvati nigdar ne imalijgospodina od sfoga jasicha, nego vazda tugiu jasichuu podloznjbillij. I tacho izragnien lezechie, a Harvate pro chligniuchieizdahnu. I poide duh gniegovf, po milosti onogaij chij sfe moxe, sangielj veselitj u viche vichom.

XXVIIIa I toij slisavsij chragl ugarschij jmenom Bella parvijsto se bisse zgodillo u Harvatih pride na pospih s foischomgolemom j vuaze chraglievstvo harva ccho i pozali smart slavnoga

102a

10 obuimati] emendavi, obnimati K, obujmati Č || 11 laiuchij] laiuchieadd. post K || 15 tada] om. Č

103a

5

10

15

20

25

30

жели да их одведе из њихових домова и од њихових жена идеце и да са папом и царем отимају места где је Бог биоразапет и место где је његов гроб говорећи: „А шта ми имамоод тога?“ Ту су неверни Хрвати дошли на злу помисао инеправедну одлуку и зло су извећали. И узроковали су себи исвоме потомству пропаст и вечне муке. И тако су почели давичу као што су викали Јевреји на Исуса Христа и тада је вођарекао: „Боље нека један умре, него толики народ да погине!“И тако срамотни и неве рни Хрвати почеше говорити и викатикао пси, или вуци: „Боље да он сам погине него да нас изведеиз наше дедовине због Бога и оних места (која су толикодалеко) да заузимамо земље и градове.“ И баш као пси којилају на вукове када им се приближавају, тако су и они напалина доброга краља Звонимира коме нису дали ни да проговори,него су га уз буку и оружјем почели да секу и да му рањавајутело и проливају крв свога доброг краља и господара који је,лежећи у крви и израњављен у великим болима, проклеоневерне Хрвате и њихово потомство Богом и свим светима исобом и својом незаслуженом смрћу и да Хрвати никаданемају господара од свог језика, него вазда да буду подложнитуђем језику. И тако је израњављен лежао и издахнуо јепроклињући Хрвате и његов дух је по милости онога који свеможе отишао да се весели са анђелима веки веков.

XXVIIIa Када је угарски краљ по имену Бела I чуо штa седогодило код Хрвата, дошао је журно са великом војском изаузео је хрватско краљевство и ожалио смрт славног

5

10

15

20

25

chraglia Zvonimira i vazam Harvate i Zagorscho i Primor scho iBosanscho chragliev stvo. I imisse chraglia Bellu za gospodina jeresfoga bihuu ubillij pres crijvine. I po recenom chragliuugarschomu Harvatj bisse podlozenj od voglie u nevogliu i odslobodnih u rabotu obratj. I bij chacho pismo govorij da „zlij tegzluu plachiu cecha”. I bisse za sfoij teg plachienj onij prochletj inevirnj Harvatj croxi griha zasto pogubisse sfoga dobrogagospodina chraglia Zvonjmira chacho Zudigij gospodina IsuCharsta. I tacho prochletj Xudigij jnim sluze ne imaiuchij ni onijod sfoga giasicha gospodina. Dobrj chragl Zvonimir zivij uchraglievstvo dochle bij ubien lit trideset i pet. A ubien bij na litIsu Charstovih tisuchia i osamdeset, alli tisuchia i osamdesetmagnie giedno.

104a

12 alli] conieci, a toj K Č

105a

5

10

15

20

25

30

краља Звонимира и покорио је Хрвате и Загорско, Приморскои Босанско краљевство. И имали су краља Белу за господара,јер су убили свог господара, а да није био ни за шта крив. Иреченом угарском краљу Хрвати су били потчињени, ондасвојевољно, сада невољно, од слободних претворени у робове.И било је како Свето писмо каже да „зло дело злу плату чека“.И за своје дело платили су проклети и неверни Хрвати збоггреха, зато што су погубили свог доброг господара краљаЗвонимира као Јевреји Исуса Христа. Тако и проклети Јеврејислуже другима немајући ни господара од свог језика. Добрикраљ Звонимир је живео у краљевству тридесет и пет годинадок није био убијен. А био је убијен лета Исуса Христовиххиљаду и осамдесетог, или хиљаду и осамдесет мање једно.

5

10

15

20

XXIV Post haec remansit terra sine rege et bani coepe runtdominari terram suam unusquisque super provincias et regionessubiugaveruntque sibi iupanos et ab eis tributa accipiebant sicutrex solebat accipere. Nomen vero regis nemo audebat sibiimponere. Tycomil etiam defuncto socero dominabatur totamRassam, sed nec regem nec banum ausus est se vocare, sed tantumiupanum maiorem et ideo quo niam praeerat ceteris iupanisRassam. Sicque dominaverunt terram multis temporibus.

XXV Praeterea parentes regis Radoslavi et milites, quicum ipso erant Romae, audientes quod accidit rogaverunt regem utuxorem acciperet. Qui coactus eorum praecibus accepit uxoremRomanam, valde nobilibus ortam nata libus, de qua genuit filiumquem Petrislavum vocavit. Post haec in senectute bona mortuus estet sepultus in ecclesia sancti Ioannis Lateranensis cum magnahonorificentia.

XXVI Accepit post haec Petrislavus uxorem puellamnobilem Romanam de qua genuit filium quem Paulomirumvocavit. Post haec vivens annis plurimis cum parentibus suisRomanis et ipse mortuus est. Post mortem vero eius parentes eiuscoeperunt habere inimicitias cum ceteris Romanis et coeperunt

5 totam] terram V || 14 senectute] senectuta B

106

107

5

10

15

20

25

30

XXIV После овога је земља остала без краља и бановису почели да владају својом земљом свако у својој провинцијии области. Себи су потчинили жупане и од њих су прималиприход, као што би то обично краљ примао. Титулу пак краљанико се није усуђивао да узме. И Тихомил је након смрти свогтаста владао Рашком, али се није усуђивао да се назове баном,већ само великим жупаном, будући да је био на челу осталимжупанима у Рашкој. И тако су владали земљом дуго времена.

XXV Осим тога, рођаци краља Радослава и војницикоји су са њим били у Риму када су чули шта се догодило,замолили су краља да се ожени. И успели су да га наговоре ион се оженио Римљанком која је пореклом од веома угледнихродитеља и од које је имао сина кога је назвао Петрислав.Потом је у дубокој старости умро и сахрањен је у цркви светогЈована Латеранског са великим почастима.

XXVI Потом се Петрислав оженио племенитомРимљанком од које је добио сина кога је назвао Павломир.Потом је живео много година са својим рођацима Римљанимаи онда је умро. После његове смрти његови рођаци су ималиневоља са осталим Римљанима и почели су

5

10

15

20

25

dura bella facere in civitate, sicuti saepe solent facere <in civitate>.Paulomirus iam iuvenis effectus coepit esse valde robustus et fortisbellator ita ut in civitate Romana nullus ei esset similis. Undeparentes eius, nec non et alii Romani, coeperunt eum valde diligereimmutaveruntque nomen eius et imposuerunt ei nomen Bello, eoquod bellum facere valde delectabatur. Eo tempore exivit stolum aSicilia multitudo copiosa navium Saracenorum, quod stolumvocatur miria armeni Graece, id est Latine decem milia vella.Omnes civitates maritimas destru xerunt. Latini autem fugientesmontana petebant, quo Sclavi habitabant. Revertentes autemSaraceni in terram suam Latini volebant revertere in suas civitates,sed Sclavi comprehendentes illos pro servis tenuerunt. Post haecplurimi Latinos dimiserunt tali pacto ut omni tempore tributa eisredderent et servitia exercerent. Sicque coeperunt reaedificarecivitates maritimas a Saracenis destructas. Per idem tempusRomani parentes Belli, qui et Bellimirus, quod non possentsustinere magnatum Romanorum insidias atque inimicitias, eoquod nollent se humiliare ac pacem cum inimicis facere, exeuntesomnes de civitate una cum Bello, uxoribus et filiis ac filiabus,milites numero quingenti exceptis parvulis et mulieribus veneruntApuliam. Inde intrantes naves transfretaverunt in partesDalmatiae, venerunt ad portum qui Gravosa dicitur et Umbla,miserunt enim Sclavi Bello, qui et Paulimirus, nuncios ut veniretaccipere regnum patrum suorum et hac de causa secuti sunt illum.Parentes eius igitur descendentes de navibus construxerunt

1 in - facere] om. B || 4 et] om. V || eum] illum V || 8 armeni] armenidub. V, armaeno B || decem] ducem B || 10/11 autem – revertere] om. V || 12 haec]hoc B || 16 Bellimirus] Bellimiri B || quod] quum B || 17 magnatum] magniates B ||18 ac] et B || 19 Bello] Belli B || 22 Gravosa] Gravoso B || 23 Paulimirus]Paulomirus B || 24 accipere] acciperet B

108

109

5

10

15

20

25

30

да воде жестоке битке у граду, како већ то обично бива у граду.Павломир, који се већ замомчио, постао је веома јак и храбарратник, тако да му Риму нико није био раван. Због тога су гањегови рођаци, као и други Римљани веома заволели ипроменили су му име и назвали су га Бело (Ратко), зато што јевеома волео да ратује. У то време са Сицилије је испловилафлота - велики број арабљанских лађа, а такву флоту нагрчком називају miria armeni, што на латинском значи ‘хиљадуједара’. И све велике градове су разорили. Латини су пакпобегли у Загорје, где су живели Словени. Међутим, када сусе Арабљани вратили у своју земљу, Латини су желели да севрате у своје градове, али Словени су их хватали и претваралиу робове. Потом су многи Латине ослободили, под условом даим плаћају данак и врше службу. И тако су они почели даобнављају приморске градове које су Арабљани уништили. Уто време Римљани, рођаци Бела, коме је друго име билоБелимир, пошто нису могли да поднесу смицалице римскихвеликаша и њихово непријатељско понашање и зато што нисухтели да се понизе и са непријатељима склопе мир, сви суотишли из града заједно са Белом, женама, синовима икћерима, и дошли су у Апулију са укупно петсто војника, акосе изузму жене и деца. Одатле су се укрцали на лађе и прешлису у Далмацију и дошли су до луке која се зове Груж и Омблаи Словени су послали изасланике Белу, коме је друго име билоПавломир, да дође и прими краљевство својих отаца и реклису да су га због тога следили. А његови рођаци су се искрцалиса лађа и саградили су

5

10

15

20

25

castellum et habitaverunt ibi. Audientes homines Epidauriaecivitatis, qui per silvas et montana manebant, quod Bellus cumRomanis venissent et castellum fecissent, congregantes sevenerunt et una cum ipsis aedificaverunt civitatem supra mare inripis marinis quas Epidaurii lingua sua Laus dicunt. Unde eacivitas Lausium vocata est, quae postea L posita Ragusiumappellata est. Sclavi vero Dubrovnich apellaverunt, id estSylvester, sive Sylvestris, quoniam, quando eam aedificaverunt, desilva venerunt.

XXVII Inter haec audi entes bani et iupani terrae advenisseBellum, nepotem Radoslavi regis, laetati sunt et maxime populusterrae Sclavorum. Coeperunt undique ad eum confluere, inprimishabitatores regionis Tribuniae venientes cum magno honoreduxerunt illum in Tribuniam. Postea bani venientes in Tribuniamcum iupanis et satnicis susceperunt illum honorifice et in dieascensionis Domini constituerunt illum regem. Solum iupanusRassae, qui de Tycomil progenie erat, cum sua provincia nolueruntvenire ad regem. Tunc rex Bellus iratus congregavit exercitum etvenit Rassam. Luthomirus autem iupanus Rassae congreganssimiliter populum paravit ei bellum. Bello itaque inito iuxtaflumen Limo cecidit populus iupani Rassae et in fugam conversisunt. Tunc rex cum suo exercitu insecutus est eos usque ad aliudflumen qui dicitur Ybibro ubi, dum iupanus per pontem transiretfugiens, quidam qui cum eo erant volentes habere benevolentiam

5 Laus] Lavi B || 12 Radoslavi] scripsi, Radaslavi codd. || 13 terrae]dub. V, om. B || 14 habi tatores] habitationes B || Tribuniae] Tribulinae B || 15 illum]eum B || 16 satnicis] scripsi, setnicis dub. V, sethenicis B || 20 autem] antea B ||21 inito] inato B || 23 aliud] om. B || 24 Ybibro] Ylibro B || 25 quidam] quidem B

110

111

5

10

15

20

25

30

утврђење и у њему су почели да живе. Када су становнициЕпидаура, који су живели по шумама и горама, сазнали да јеБело са Римљанима дошао и саградио утврђење, сакупили сусе, дошли су и саградили заједно са њима град на морскојобали, а обала се на језику Епидаурана каже laus. Због тога јеград назван Лаузиј, а после, када је ‘л’ одбачено, назван је Рагузиј.А Словени су га назвали Дубровник, то јест ‘шумовит’ или‘шумски’, зато што су, када су га саградили, дошли из шуме.

XXVII У међувремену, када су банови и жупани чулида је дошао Бело, унук краља Радослава, веома су сеобрадовали, а нарочито народ словенске земље. Почели су даму долазе одасвуд, а нарочито народ из травунског краја идолазили су са великим почастима и одвели су га у Травунију.Потом су банови дошли у Травунију са жупанима истотницима и примили су га са почастима и на дан УспењаГосподњег прогласили су га за краља. Само рашки жупан, којије био од Тихомилове лозе, са својом провинцијом није хтео дадође до краља. Насрдивши се краљ Бело је сакупио војску идошао у Рашку. А Љутомир, рашки жупан, исто је тако сакупиовојску и упустио се у битку са њим. Битка се одиграла поредреке Лима и страдала је војска жупана Рашке и многи су седали у бег. Тада их је краљ са својом војском прогонио све додруге реке која се назива Ибар, где су неки жупанови људижупана, док је прелазио мост, пробуразили мачем, желећи дазадобију наклоност

5

10

15

20

25

regis percutientes eum gladio per pontem iactaverunt eum influmen et mortuus est. Rex autem accepit regnum patrum suorumet siluit terra in conspectu eius. Igitur causa victoriae Romani, quicum rege erant, aedificaverunt ecclesiam in Rassia ad honorembeati Petri apostoli in loco propinquo Caldanae et non multumlonge ab eadem ecclesia in uno monticulo construxit rex castellumvocavitque illud suo nomine Bello. Ecclesiam autem supradictamstatuit episcopatum fieri ordinavitque ibi episcopum et episco -patum usque in praesentem diem. Post haec coepit rex perambu -lare per terram et per regnum suum. Quodam itaque tempore dumesset rex in partibus Sremi, Sremani congregantes se cumHungaris commiserunt proelium cum rege, in quo loco cecideruntSremani cum Hungaris et facta est eis contritio magna. Ab illo ergodie dicta est planities illa, in qua factum est proelium, Bellinanomine regis ob victoriam quam habuit ibi rex usque hodie. Posthaec Hungari ad regem miserunt quaerendo pacem. Rex praetereafecit pactum cum eis hoc modo: ut ab illo die in antea non auderenttransire flumen Sava et a loco unde surgit, et sicut currit, usque quointrat in magnum flumen Donavi, neque homines regis transirentin illam partem, neque illi in istam, et placuit eis et fecerunt pacem.Post haec reversus est rex in maritimas regiones. Quadam autemdie, dum intraret in unum oppidum Tribuniae, subitanea mortedefunctus est. Tunc sepelierunt illum in ecclesia sancti Michaelisin eodem oppido cum grandi honore. Populi autem fleverunt illummultis diebus, septima autem die dormitionis eius uxor illius

4 cum – erant] eum regerunt B || 5 Caldanae] Caldaneo B || 7 illud] eum B ||Bello] Belli B || 11 se cum] secum B || 12 Hungaris] scripsi, Ungaris codd. ||13 Hungaris] Ungaris V || 14 est2] om. V || 16 haec] hoc B || Hungari] scripsi,Ungari codd. || 19 magnum flumen] magno flumine V || transirent] transire B ||21 haec] autem B

112

113

5

10

15

20

25

30

краља и бацили су га преко моста у реку и он је погинуо. Краљје пак примио краљевство својих отаца и земља је била мирнапод њим. Стога су због извојеване победе Римљани који субили са краљем саградили цркву у Рашкој у част светог Петраапостола у оближњем месту Калдани, a недалеко од цркве наједном брдашцу краљ је саградио утврђење које је назвао посеби Бело. Наредио је да горе речена црква постанеепископија и тамо је одредио епископа и епископску столицукоја постоји све до дана данашњег. Потом је краљ кренуо даобилази своју земљу и своје краљевство. Тако, у неко доба,када је краљ био у сремском крају, Сремци и Угари су сакраљем заподенули битку. На том месту су страдали и Сремции Угари и доживели су велику пропаст. Од тог дана оно поље,где се одиграла битка, зове се све до данас Белово покраљевом имену због победе коју је тамо задобио краљ. Потомсу Угари краљу послали изасланике тражећи мир. Осим тога,краљ са њима склопи мир на следећи начин: да се од тог данапа убудуће не усуђују да пређу реку Саву, све од места одаклеизвире, како тече, па све до места где се улива у велику рекуДунав, и да краљеви људи не прелазе на ону страну, нити овина ову, и тако су одлучили и склопили су мир. Потом се краљвратио у приморски крај, и једног дана, док је улазио у градТравунију, умро је изненадном смрћу. Тада су га у том градусахранили у цркви светог Михаила са великим почастима.Народ га је оплакивао много дана, а седмог дана његовогуснућа његова

5

10

15

20

25

peperit filium, quem Tiscemirum vocavit, quod Latine dicitur‘consolator populi’.

XXVIII Defuncto rege ii, qui de progenie Tycomil erant,coeperunt dominare Rassam et omnes bani similiter, tempore utprius, dominari super se nolebantque ullam facere rationemreginae nec eius filii. Sola Tribunia oboediebat reginae eo quodparentes eius erant in Tribunia et Lausio et non audebant rebellareei. Postquam autem crevit puer, tulerunt ei uxorem filiam baniCidomiri de Croatia Alba de qua genuit duos filios, Proelimirum etCresimirum. Postquam autem creverunt pueri, misit Tiscemirusfilium suum socero suo, qui Croatiam Albam dominabatur,mandans ei ut congregaret populum et iret supra banum Bosnae.Ipse autem cum Plerimiro, filio suo, congregans parentes suos etpopulum Tribuniae venit proeliare contra banum qui Praeva -litanam regionem regebat. Banus itaque congregans populumsuum paravit se ad bellandum. Dum autem committeret bellum,cecidit banus et mortuus est. Cecidit et Tiscemirus et vulneratusest, postea mortuus est. Proelimirus autem filius eius vicitproelium et cepit totam Croatiam Rubeam et coronatus est rexcoepitque dominari terram et regnum patrum suorum.

XXIX Crescimirus autem, frater eius, * * * cum avunculopugnantes praedaverunt Uscople et Lucca et Preva. Banus autemBosnae videns quod ante eos stare nequibat ad pugnam fugit ad regem

4 ii] hi B || 6 super se] om. B || 7 oboediebat] audiebat B || 13 iret]irent B || 15 Tribuniae] Tribuniam B || 15/16 Prevalitanam] in ante add. B || 17bellandum] debellandum B || 19 filius eius] tr. V || 21 terram] terrae B || regnum]regnio B

114

115

5

10

15

20

25

30

жена је родила сина кога је назвала Тишемир, што налатинском значи ‘тешитељ народа’.

XXVIII Након краљеве смрти у Рашкој су почели давладају они који су били из Тихомилове лозе и сви банови суисто тако, као и пре, почели самостално да владају и нико нијехтео да полаже рачуна краљици, нити њеном сину. Само сеТравунија покоравала краљици, зато што је њена породицабила из Травуније и Лаузија и нису се усуђивали да јој сесупротставе. Када је дечак порастао, довели су му жену,кћерку бана Чудомира из Беле Хрватске, од које је добио двасина, Прелимира и Крешимира. Када су дечаци порасли,Тишемир је послао сина тасту, који је владао у БелојХрватској, наређујући му да сакупи војску и крене на банаБосне. А он је сам са сином Прелимиром сакупио родбину итравунски народ и кренуо да ратује са баном који је управљаоПревалитаном. И тако је бан сакупио војску и припремио се забитку. У бици која се повела бан је био тешко рањен и умро је.И Тишемир је био тешко рањен и после тога је умро. А његовсин Прелимир је добио битку и заузео целу Црвену Хрватскуи крунисан је за краља и почео је да господари земљом икраљевством својих отаца.

XXIX А његов брат Крешимир * * * који су ратовалиса ујаком опустошили су Ускопље, Луку и Пливу. А бан Босне,видевши да не може да им се супротстави на бојном пољу,побегао је код угарског краља.

5

10

15

20

25

Hungariae. Deinde Crescimirus cepit totam Bosnam et dominaviteam. Defuncto etiam patre matris suae dominavit Croatiam Albam.

XXX Eo tempore defunctus est Bulgarorum imperator Petrusnomine, qui sedebat in civitate magna Preslava et Graecorumimperator congregans validam fortitudinem gentis suae obtinuittotam Bulgariam suoque subiugavit imperio. Deinde reversus adpalatiam suam reliquit suum exercitum. Hi autem qui praeerantexercitui venientes cum exercitu ceperunt totam Rassamprovinciam. Iupanus etiam Rassae fugit et venit ad regemProelimirum cum duobus filiis suis Piena et Radigrado et filia suanomine Prechvalla et invenerunt regem in iupania Onogosti.Proelimirus autem rex videns filiam eius quod pulchra esset valdeet omnibus membris composita vulneratum est cor illius amoreeius, vocatisque pueris suis mandauit eis loqui iupano patri puellaesi vellet se subiugare et omnem regionem suam regiae potestatispontanea voluntate et vellet iurare fidelitatem regi et filiis eius,sciret quod rex acciperet filiam eius uxorem. Quod iupanusaudiens laetus effectus iuravit ipse cum filiis eius fidelitatem regiet filiis eius. Promiserunt se adimplere omnia quaecumquemandasset rex. Tunc rex accepit filiam eius uxorem et nuptiiscelebratis more regali dedit cognatis suis in Tribessam, quamLatini dicunt hereditatem, et constituit Radigradum iupanum inOnogoste. Post haec non multo tempore transacto defunctus estimperator Graecorum et rex Proelimirus cum socero suo miserunt

1 Hungariae] scripsi, Ungariae codd. || dominavit eam] dominatus estei B || 2 dominavit Croatiam Albam] dominatus est Croatiae Albae B || 8 palatiam]placiam B || 9 totam] et ante add. B || 11 Radigrado] Badigrado B || 12 Onogosti]Unogosti B || 13 pulchra] pulcla B || 14 amore] in ante add. B || 18/20 sciret –eius] om. B || 20 promiserunt] et miserunt B || 22 celebratis] multo tempore etiampost add. B || 23 constituit] eum post add. B || 24 Onogoste] Dnagoste B || haec]autem post add. B || 25 socero suo] tr. V

116

117

5

10

15

20

25

30

Затим је Крешимир заузео целу Босну и завладао њоме. Кадаје умро отац његове мајке завладао је Белом Хрватском.

XXX У то време је преминуо бугарски цар по именуПетар, који је столовао у граду Великом Преславу и грчки царсакупивши силну војску заузео је целу Бугарску и потчинио јесвојој власти. Затим се вратио на свој двор оставивши својувојску. А они који су предводили војску дошли су са војском изаузели су целу провинцију Рашку. А жупан Рашке је побегаои дошао код краља Прелимира са два сина, Пленом иРадиградом, и кћерком по имену Прехвала и затекли су краљау жупанији Оногошт. А краљ Прелимир видевиши његовукћерку, која је била веома лепа и стасита, његово срце бирањено љубављу и сазвавши своје синове наредио им је даразговарају са жупаном, девојчиним оцем, да ће краљ, ако онбуде желео да себе и целу своју земљу својевољно потчиникраљевској власти и ако буде желео да се закуне на верносткраљу и његовим синовима, узети његову кћерку за жену. Кадаје жупан то чуо, веома се обрадовао и заједно са својимсиновима заклео се на верност краљу и његовим синовима.Обећали су да ће испунити све што краљ буде наредио. Тада јекраљ узео његову кћер за жену и након свадбе прослављене покраљевском церемонијалу дао је својим рођацима у Требјесионо што Латини називају „баштина“ и поставио је Радиградаза жупана у Оногошту. Недуго потом преминуо је грчки цар икраљ Прелимир је са својим тастом послао

5

10

15

20

25

Rassanis, suis amicis, ut nil timendo interficerent Graecos, quipraeerant eis. Ita et factum est. Occisis ergo una die omnibusGraecis perexit rex cum socero et cognatis suis et obtinuit totamRassam constituitque socerum suum, sicut prius fuerat, iupanummaiorem et cognatos suos sub potestate patris iupanos constituit utdominarentur ei provinciae et possiderent, salvo tamen iure regio.Post haec Proelimiro regi nati sunt quatuor filii, quorum nominasunt haec: primogenitus Chvalimirus, secundus Boleslavus, tertiusDragislavus, quartus Svevladius, quibus et divisit terram suam hocmodo, Chvalimiro dedit Zentae regionem cum civitatibus et hasiupanias: Lusca, Podlugie, Gorsca, Cupelnich, Obliquus, Prapratna,Cermeniza, Budua cum Cuceva et Gripuli. Boleslavo deditTribuniam cum his iupaniis: Lubomir, Vetanica, Rudina, Crusceviza,Vrmo, Ressena, Draceviza, Canali, Gernoviza. Dragislavo deditChelmaniam regionem et has iupanias: Stantania, Papava, Yabsco,Lucca, Vellica gora, Imota, Vecenike, Dubrava et Debre. Svevladiodedit regionem quae Sclavonice dicitur Podagoria, LatineSubmontana, et has iupanias: Onogoste, Moracia, Comarniza, Piva,Gerico, Netusine, Guisemo, Com, Debreca, Neretva et Ramma,quas et quatuor regiones Thetrarchias vocavit. Vixit autemProelimirus rex annis multis et vidit filios filiorum suorum et insenectute bona mortuus est et sepultus est in episcopio Rassae inecclesia sancti Petri cum magno honore et reverentia atque gloria.

XXXI Crescimiro autem fratri eius natus est filius cuiStephanus nomen imposuit. Iste post mortem patris rexit Croatiam

2 et] om. B || omnibus] omnis B || 3 cognatis suis] tr. V || 6 ei provinciae]eam provinciam V || possiderent] possederunt V || 7 haec] hoc B || 9 Svevladius]scripsi, Sferaldius B, Spelanchus V || 11 Podlugie] Pod Luge B || Cupelnich]Cupelnie B || Obliquus] scripsi, Obliquit codd. || 12 Cermeniza] Cremeniza V ||Gripuli] Grepol V || Boleslavo] Pelislavo V || 13 iupaniis] scripsi, iupanis V, zupaniisB || Lubomir] scripsi, Libomir codd. || Vetanica] Veranica B || Crusceviza] CrusenizaB || 14 Ressena] Risano || Canali] Canale B || 15 Chelmaniam] scripsi, Cherenaniamcodd. || Papava] Papavo B || 16 Lucca] scripsi, Lucea codd. || Vellica gora Imota]scripsi, Vellica Gorymita codd. || Vecenike] Vetenke B || Svevladio] scripsi,Pessaldaio B, Reseladio V || 17 Sclavonice] Sclavonica B || 18 Onogoste] UnogosteB || Comarniza] Comeraniza B || 19 Gerico] Gencho B || Netusine] Netusini V ||Guisemo] Guyscevo, Guyscuo B || Debreca] scripsi, Dobrica B, Debresa V ||Neretva] Neret V || Ramma] Ramna V || 20 Thetrarchias] Thetarcas B

118

119

5

10

15

20

25

30

изасланике својим пријатељима Рашанима, да не бојећи сеничег побију Грке, који су им били на челу. Тако је билоучињено. Кад су их једног дана побили, краљ је са тастом ирођацима кренуо и заузео целу Рашку и прогласио је свогтаста за великог жупана, онако како је био и раније, а својерођаке жупанима, да под очевом влашћу владају томпокрајином и да је држе, али поштујући краљевску власт.После овог краљ Прелимир је добио четири сина чија именасу следећа: прворођени Хвалимир, други Болеслав, трећиДрагислав, четврти Свевлад, којима је поделио своју земљу наследећи начин, Хвалимиру је дао Зету са градовима и следећимжупанијама: Лушку, Подлужје, Горску, Купелник, Облик,Прапратну, Црмницу, Будву са Кучевом и Грбаљ. Болеславу једао Травунију са овим жупанијама: Љубомир, Фатница,Рудина, Крушевица, Врм, Рисан, Драчевица, Конавли, Жрновица.Драгиславу је дао Хумску област и ове жупаније: Стон, Попово,Жабско, Луку, Велику гору, Имотски, Веченике, Дубраву иДабар. Свевладу је дао област која се на словенском зовеПодгорје, а на латинском Субмотана и следеће жупаније:Оногошт, Морачу, Комарницу, Пиву, Гацко, Невесиње, Кчево,Ком, Дебреку, Неретву и Раму. Ове четири области је назваоТетрархија. Прелимир је живео много година и видео јесинове својих синова и умро је у дубокој старости и сахрањенје у Рашкој епископији у цркви светог Петра са великимпочастима, уважавањем и у великој слави.

XXXI Његов пак брат Крешимир је добио сина коме јенаденуо име Стефан. Он је после очеве смрти владао БеломХрватском

5

10

15

20

25

Albam et Bosnam et post eum semper regnaverunt in Croatia.Natus est ei ex concubina filius ambobus pedibus claudus, quimulto tempore ambulare non potuit, quem Leghec nominavit. IsteLeghec mortuo patre eius Crescimiro adductus est in Tribunia adconsobrinum suum Boleslavum. Serviebat itaque ei puellaquaedam nomine Lovizza, quam dilexit, et postea duxit uxorem.Genuitque ex ea septem filios, qui crescentes effecti sunt iuvenesbellatores et strenui in armis. Filii Proelimiri regis relinquentesvestigia patris sui coeperunt dure et superbe se agere contrapopulum suum quem regebant. Unde valde coeperunt displicerepopulo suo. Sed quia mala voluntas diu latere non potest, miseruntpopuli occulte nuncios supradictis VII fratribus et dederunt eismanus quatenus in simul insurgerent et disperderent filios etnepotes regis. Itaque consilio inito VII fratres cum patre et populoconsilio et voluntate patris ac totius populi insurrexerunt etpersecuti sunt filios regis et miserunt eos in ore gladii, a minimousque ad maximum. Evasit autem unus Sylvester nomine filiusBoleslavi cum matre sua Castreca et fugerunt Lausium, quae nuncest Ragusium, unde et mater Sylvestri progeniem duxerat. Posthaec filii Leghec perpetrato fratricidio, seu homicidio, coeperuntdominari terrae patre eorum ressidente in Culfo de Cattaro in locoqui Traiectus dicitur ubi castellum sibi construxerat et curiam. SedDeus omnipotens, cui cuncta bona placent et displicent omniamala atque peccata, brevi in tempore percussit patrem claudumcorpore et anima et filios eius pestilentia et clade quemadmodum

2 ex] et ante add. B || 3 Leghec] scripsi, Leghet codd. || 4 Leghec] scripsi,Leghet codd. || 9 se] om. B || 10 suum] om. V || 11 suo] om. V || 18 Boleslavi]Boeslay B || 20 Leghec] scripsi, Leghet B, Leghech V || 21 terrae] terram V

120

121

5

10

15

20

25

30

и Босном и после њега су увек владали у Хрватској. Он је одналожнице добио сина који је био хром на обе ноге и који дугоније могао да хода и кога је назвао Легец. Овог Легеца, наконсмрти његовог оца Крешимира, одвели су у Травунију кодњеговог брата од стрица Болеслава. Послуживала га је некадевојка по имену Ловица, коју је заволео и после оженио. Сањом је добио седам синова и они су порасли и постали младиратници храбри на оружју. Прелимирови синови скренули суса очевог пута и почели су окрутно и охоло да се опходе преманароду којим су владали. Због тога их је народ омрзнуо. Алибудући да се злонамерност не може дуго крити, народ је тајнопослао гласнике горе поменутој седморици браће и упутили суих како да се истовремено дигну и погубе краљеве синове инећаке. И тако су се седморица браће и отац по вољи и спристанком народа и оца дигли и напали су краљеве синове имачем су погубили од најмлађег до најстаријег. Избегао јесамо један по имену Силвестер, Болеслављев син, заједно сасвојом мајком Кастреком и побегли су у Лаузиј, што је другоиме за Рагузиј, одакле је Силвестерова мајка била пореклом.Потом су Легецови синови након почињеног братоубиства,односно убиства, почели да владају земљом, а њихов отацборавио је у Которском заливу на месту које се зове Превлака,где је изградио за себе утврђење и двор. Али свемогући Бог,коме се миле сва добра и који мрзи сва зла и све грехе, закратко време болешћу и несрећама нападе на овог оца, сакатог ителом и душом, и на његове синове,

5

10

15

20

25

percusserunt ipsi fratres et nepotes suos et mortui sunt et nonremansit ex eis nec unus.

XXXII Videntes autem populi timuerunt timore magnostatimque, cum sine rege essent, consilio facto perrexeruntLausium et tulerunt inde Sylvestrem, qui solus remanserat deprogenie regis gloriosi Proelimiri et ordinaverunt sibi illum inregem. Rex itaque Sylvester accepto regno gubernavit totamTetrarchiam in pace cum timore Dei et iustitia genuitque filium cuinomen imposuit Tugemirus et dormivit in pace.

XXXIII Succesit Tugemirus in regnum et accepta uxore genuitfilium quem Chualimirum vocavit. Eo tempore surrexit in genteBulgarinorum quidam Samuel, qui se imperatorem vocari iussit etcommisit proelia multa cum Graecis proiecitque eos ex totaBulgaria, ita ut in diebus eius Graeci non auderent propinquareilluc.

XXXIV Defuncto etiam rege Tugemiro Chualimirus filius eiussuccessit in regem, qui uxore accepta ex ea tres filios genuit.Primogenitum Petrislavum vocavit, qui regionem Zentam rexit,secundum Dragimirum, qui rexit Tribuniam et Chelmam, tertiumMiroslavum, qui regionem Podgoriam tenuit. Postquam autemdimisit terram filiis suis, in senectute bona mortuus est.

2 nec] vel V || 7 regis gloriosi] tr. B || 10 Tugemirus] Tugemir V || 13 ingente] scripsi, ingens B, ingente V || 14 Bulgarinorum] Bulgariorum B || 19defuncto] denuncto B || 20 regem] regnum B || 21 primogenitum] primogenitus B

122

123

5

10

15

20

25

30

као што су они побили браћу и братиће своје. И они суизгинули и ниједан од њих није остао жив.

XXXII А народ, видевши ово, веома се преплашио иодмах, будући да су били без краља, договорили су се икренули су у Лаузиј и оданде су довели Силвестра који јеједини преостао из породице славног краља Прелимира, ипоставили су га себи за краља. И тако је краљ Силвестерпримио краљевство и почео да влада целом Тетрархијом умиру и страху од Бога и у праведности и добио је сина коме јенаденуо име Тугемир и уснуо је у миру.

XXXIII Тугемир га је наследио у краљевству иоженивши се добио је сина кога је назвао Хвалимир. У товреме дигао се у бугарском народу неки Самуило који јенаредио да га зову царем и који је водио многе битке саГрцима и истерао их је из целе Бугарске, тако да се Грци уњегово време нису усуђивали да се тамо приближе.

XXXIV Након смрти краља Тугемира краљем је постаоњегов син Хвалимир, који се оженио и добио три сина.Прворођеног је назвао Петрислав, који је управљао Зетом,другога Драгимир, који је управљао Травунијом и Хумом, атрећег Мирослав, који је држао област Подгорје. Након што језемљу препустио својим синовима, умро је у дубокој старости.

5

10

15

20

25

XXXV Quodam itaque tempore Miroslavus veniens causavidendi fratrem suum maiorem ingressus in lintrem navigansqueper Blatam orta subito tempestate periit ipse et qui cum eo erant.Cuius terram possedit frater eius et regnavit pro eo. Post haec rexPetrislavus genuit filium quem Vladimirum vocavit et in pace quievit.Sepultus est in ecclesia sanctae Mariae in loco qui dicitur Gazeni.

XXXVI Puer autem Vladimirus accepto regno crescebatdecoratus omni sapientia et sanctitate. Tempore itaque eodem, dumVladimirus esset adolescens et regnaret in loco patris sui,supradictus Samuel Bulgarinorum imperator congregato magnoexercitu advenit in partes Dalmatiae supra terram regis Vladimiri.Rex vero, qui vir sanctus erat et nolebat aliquem de suis perire inbello, secessit humiliter et ascendit in montem qui Obliquus diciturcum omni gente sua. Veniens post haec imperator cum exercitu etcernens quod regi praevalere non posset partem sui exercitus admontis pedem reliquit partemque secum ducens ad expugnandamcivitatem Dulcinium perrexit. Erant praeterea per montemObliquum igniti serpentes, qui statim, ut aliquos percutiebant,absque ulla tarditate moriebantur coeperuntque magnum damnumfacere tam de hominibus, quam de animalibus. Tunc rexVladimirus orationem fudit ad Dominum cum lacrimis ut Deusomnipotens liberaret populum suum ab illa pestifera morte.Exaudivit Deus orationem famuli sui et ab illo die nullus ex eispercussus est, sed, et usque hodie, si homo aut aliqua bestia in

2 lintrem] scripsi, liutrem B, linetem V || 3 Blatam] scripsi, Baltamcodd. || 6 Gazeni] Galoni B || 12 partes] partibus V || regis] om. B || 19 igniti] ignisi B|| 21 hominibus] hostibus B || quam] quum B || 22 orationem] occasionem B || 23 ab]sub B || 24 die] om. B || eis] illis B

124

125

5

10

15

20

25

30

XXXV И тако је у једном тренутку Мирослав кренуо дапосети свог најстаријег брата и укрцао се на лађу и, док јепловио преко Блата, у олуји која се изненада дигла страдао јеи он и они који су били са њим. Његовом земљом је завладаоњегов брат, који га је наследио. Потом је краљ Петрислав добиосина кога је назвао Владимир и у миру је уснуо. Сахрањен је уцркви свете Марије у месту које се назива Газена.

XXXVI Дечак Владимир, након што је примиокраљевство, растао је украшен сваком мудрошћу и светошћу.Тако, у то време, док је Владимир био млад и владао на очевомпрестолу, горе поменути Самуило, бугарски цар, сакупившивелику војску дошао је у Далмацију и напао је земљу краљаВладимира. А краљ пак, који је био свети човек и није желеода нико од његових страда у рату, понизно се повукао и попеосе на планину која се назива Облик са свим својим народом.Потом је цар са војском дошао и видевши да не може данадвлада краља један део своје војске је оставио у подножјупланине, а други део је повео са собом да би напао Улцињ.Међутим, на овој планини су се налазиле отровне змије које,чим би некога ујеле, он би на лицу места умирао, и оне супочеле да наносе велике губитке како људима, тако и стоци.Тада се краљ у сузама помолио Господу да свемогући Богослободи његов народ од те смртоносне пошасти. Бог је чуо иуслишио молитву свога слуге и од тог дана тамо нису никогауједале змије и тако је до данашњег дана: ако би неког човекаили животињу на

5

10

15

20

25

monte illo a serpente percussus fuerit, sanus et absque ulla laesioneperseverat. Fueruntque in illo monte ab illo die quo oravit beatusVladimirus quasi sine veneno serpentes usque in hodiernum diem.Interea misit imperator nuncios Vladimiro regi ut cum omnibus quicum eo erant de monte descenderet, sed rex non acquievit. Iupanusautem eiusdem loci, Iudae traditori similis effectus, misit adimperatorem dicens: “Domine, si tuae placet magnitudini, ego tibitradam regem.” Cui remisit imperator: “Si hoc agere praevales,ditatum te scies a me et magnificum valde”. * * * Tunc rexcongregatis omnibus qui cum eo erant, taliter eis locutus est:“Oportet me, fratres carissimi, ut video adimplere illud Evangeliiversiculum, ubi dicitur Bonus pastor animam suam ponit proovibus suis. Melius est ergo, fratres, ut ego ponam animam meampro omnibus vobis et tradam corpus meum sponte ad trucidandumseu occidendum, quam ut vos periclitemini fame sive gladio”.Tunc, postquam haec et alia plurima eis locutus fuisset, resalutatisomnibus perrexit ad imperatorem. Quem imperator statimrelegavit in exilium in partibus Achridae in loco qui Prespa dicitur,ubi et curia eiusdem imperatoris erat. Post haec congregatoexercitu debellavit Dulcinium longo tempore, sed eum caperenullatenus valuit. Inde ascendit iratus, coepit destruere, incendereac depraedare totam Dalmatiam, Decatarum autem atque Lausiumcivitates incendit nec non et vicos et totam provinciam devastavitita ut terra videretur esse sine habitatore. Pertransivit imperator sicdevastans tam maritimas, quam et montanas regiones, usque

2 fueruntque] ferunturque B || 6 traditori] traditoris B || 11 illud] illum B ||15 seu] et B || 18 Prespa] scripsi, Prispa B, Prapa V || 22 depraedare] depredari B ||24 esse] om. B

126

127

5

10

15

20

25

30

тој планини ујела змија, остајао би жив и здрав и без икаквеповреде. Змије на тој планини, од оног дана када се светиВладимир помолио па све до дана данашњег, као да су безотрова. У међувремену је цар послао гласнике краљу Владимирумолећи га да са свима који су били са њим сиђе са планине,али краљ није пристао. А жупан тог места, попут издајникаЈуде, послао је гласника код цара говорећи: „Господару, ако сетвоје величанство слаже, ја ћу ти предати краља.“ А њему јецар овако одговорио: „Ако ово успеш да урадиш, знај да ћу теучинити богатим и веома угледним.“ * * * Тада је краљсакупио све који су били са њим и овако им је рекао: „Морамда видим да се испунио онај стих из Јеванђеља где се кажеПастир добри душу своју полаже за овце. Боље је дакле, браћо,да свој живот положим за све вас и добровољно предам својетело да га унаказе и убију, него да ви страдате од глади илимача.“ Потом је говорио још много тога, па је све поздравио иотишао код цара. А цар га је одмах послао у изгнанство уохридску област у место које се зове Преспа, где се и налазиодвор тог цара. Потом је сакупио војску и дуго времена опседаоУлцињ, али га никако није могао заузети. Одатле је отишаољутит и почео је да пустоши, пали и плени целу Далмацију,градове Котор и Лаузиј, као и села. Разорио је целупровинцију тако да је изгледалo да је земља отала скоро безстановника. И цар је тако прошао пустошећи како приморске,тако и загорске крајеве, све до

5

10

15

20

25

Iadram. Postea per Bosnam et Rassam reversus est in locum suum.Praeterea Vladimirus tenebatur in vinculis, ieiuniis et orationibusvacans die noctuque. Apparuit ei in visione angelus Dominiconfortans eum et nuncians ei ea quae ventura erаnt quomodo eumDeus liberaret de ipso carcere, et quomodo per martyriumperveniret ad regna caelorum et acciperet immarcescibilemcoronam et praemia vitae aeternae. Tunc beatus Vladimirus devisone angelica roboratus magis ac magis vacabat orationibusatque ieiuniis. Quadam itaque die imperatoris Samuelis filiaCossara nomine conpuncta et inspirata a Spiritu Sancto accessit adpatrem et petivit ab eo ut descenderet cum suis ancillis et lavaretcaput et pedes vinculatorum et captivorum, quod ei a patreconcessum est. Descendit itaque et peregit bonum opus. Inter haeccernens Vladimirum et videns quod esset pulcher in aspectu,humilis, mansuetus atque modestus et quod esset repletus sapientiaet prudentia Domini, morata locuta est cum illo. Videbatur namqueei loquela illius dulcis super mel et favum. Igitur non causalibidinis, sed quia condoluit iuventuti et pulchritudini illius etquoniam audiret eum esse regem et ex regali prosapia ortum,dilexit eum et salutato eo recessit. Volens post haec a vinculisliberare eum accessit ad imperatorem et prostrata pedibus illiustaliter locuta est: “Mi pater et domine, scio quia daturus es mihivirum sicuti moris est. Nunc ergo, si tuae placet magnitudini, autdes mihi virum Vladimirum regem quem tenes in vinculis, aut sciasme prius morituram, quam alium accipiam virum”. Imperator haec

6 immarcescibilem] immorcescibilem B || 9 imperatoris Samuelis] tr. B ||15 esset] esses B || 16 prudentia] pudentia B || 20 haec] hoc B

128

129

5

10

15

20

25

30

Задра. После се преко Босне и Рашке вратио у свој крај. Умеђувремену је Владимир држан у оковима проводио ноћ идан у посту и молитви. Приказао му се анђео господњи који гаје тешио и јавио му шта ће се збити, како ће њега Бог ослобо -дити из тамнице и како ће страдалнички доспети до небескогкраљевства и да ће примити непропадљиви венац и наградувечног живота. Тада је свети Владимир, охрабрен анђеоскомвизијом, још више проводио времена у молитвама и посту. Итако је једног дана царева кћер по имену Косара, потакнута одСветог Духа, пришала оцу и затражила да јој допусти да сиђеса својим слушкињама и опере главу и ноге окованимзатвореницима, што јој је отац дозволио. Тако је сишла ипочела је да обавља богоугодно дело. Тада је угледалаВладимира и видевши да је лепог изгледа, смеран и скроман,и да је пун мудрости и богопоштовања, застала је дапоразговара са њим, а његове речи су јој се учиниле слађе одмеда и саћа. И зато, не из пожуде, већ зато што се сажалиланад његовом младошћу и лепотом, и пошто је чула да је онкраљ и да је родом из краљевске лозе, заљубила се у њега и,након што га је поздравила, отишла је. Желећи потом да гаослободи затвореништва дошла је до цара и бацивши му сепред ноге овако му је говорила: „Оче мој и господару, знам даћеш ми дати мужа који ми доликује. Сада пак молим твојевеличанство, или ћеш мени дати за мужа краља Владимиракога држиш у оковима, или знај да ћу пре умрети него што ћуприхватити другог мужа. Цар,

5

10

15

20

25

audiens, quia valde diligebat filiam suam et quia sciebatVladimirum ex regali progenie ortum, laetus effectus est, annuitfieri petitionem illius. Statimque mittens ad Vladimirum et balno...* * * vestibusque indutum regiis iussit sibi praesentari et benigneintuens atque osculans coram magnatibus regni sui tradidit eifiliam suam in uxorem. Celebratis itaque nuptiis filiae suae moreregali constituit imperatori Vladimirum in regem et dedit ei terramet regnum patrum suorum totamque terram Duracenorum. Deindemisit imperator ad Dragimirum, patruum regis Vladimiri, utdescenderet et acciperet terram suam Tribuniam et congregaretpopulum et inhabitaret terram, quod et factum est. Vladimirusitaque rex vivebat cum uxore sua Cossara in omni sanctitate etcastitate diligens Deum et serviens illi nocte ac die regebatquepopulum sibi commissum cum timore Dei et iustitia. Post nonmultum vero temporis defunctus est imperator Samuel et filius eiusRadomirus accepit imperium. Qui fortis extitit viribus commisitqueproelia multa cum Graecis tempore Basilii impe ratoris Graecorumobtinuitque totam terram usque Constantino polim. Timens autemBasilius imperator ne forte imperium ammitteret, misit occultelegatos ad Vladislavum, consobrinum Radomiri, dicens: “Quarenon vindicas sanguinem patris tui? Accipe aurum et argentum ame, quantum tibi visum fuerit, estoque nobiscum pacificus etaccipe regnum Samuelis, qui patrem tuum et fratrem suuminterfecit. Et si praevales, occide filium eius Radomirum qui nunctenet regnum.” Quo audito Vladislavus concessit et quadam die,

8 Duracenorum] Dracenorum B || 16 imperium] imperatorem B || fortisextitit] tr. B

130

131

5

10

15

20

25

30

чувши ово, будући да је веома волео своју кћер и знајући да јеВладимир краљевског рода, обрадовао се и пристао је на њенумолбу. Одмах је послао по Владимира и наредио је да гаокупа... * * * обученог у краљевско одело доведу пред њега иблаго га посматрајући и пољубивши га пред свим великашимасвога краљевства предао му је своју кћерку за жену. И поштоје прославио кћеркину свадбу по краљевском обреду, цар јеВладимира прогласио за краља и дао му је земљу икраљевство његових отаца и целу Улцињску земљу. Потом јецар послао гласнике код Драгимира, стрица краља Владимира,да сиђе и преузме своју земљу Травунију и сакупи народ инасели земљу, што је и учинио. Владимир је тако живео сасвојом женом Косаром у потпуној светости и чедности,љубећи Бога и служећи му и ноћу и дању, и владао је својимнародом који му је поверен праведно и у страху од Бога. Убрзопотом умро је цар Самуило и његов син Радомир је преузеоцарство. Он је по природи био снажан и водио је многе биткеса Грцима у време грчког цара Василија и заузео је целу земљусве до Цариграда. А цар Василије се уплашио да случајно неизгуби царство, па је послао посланике Владиславу, Радомировомбрату од стрица, говорећи: „Зашто не осветиш крв свога оца?Узми злата и сребра од мене, колико год ти треба, и буди умиру са нама и узми Самуилово краљевство, који ти је убиооца и брата. Ако у томе успеш, убиј његовог сина Радомиракоји сада влада краљевством.“ Када је Владислав чуо ово,сложи се и једног дана,

5

10

15

20

25

dum Radomirus iret venatum, ipse cum eo equitans percussit eumatque interfecit. Et sic mortuus est Radomirus et regnavit in locoeius Vladislavus, qui occidit illum. Accepto itaque imperio misitnuncios ad regem Vladimirum ut ad eum veniret. Quo auditoCossara regina tenuit eum dicens: “Mi domine, noli ire ne, quodabsit, tibi eveniat sicut fratri meo, sed dimitte me ut eam et videamet audiam quomodo se habet rex. Si me vult perdere, perdat. Tutantum ne pereas.” Igitur voluntate viri sui perrexit regina adconsobrinum suum, quae honorifice ab eo suscepta est, tamenfraudulenter. Post haec misit legatos secundo regi, dans ei crucemauream et fidem, dicens: “Quare venire dubitas? Ecce, uxor tuaapud me est et nil mali passa, sed a me et a meis honorifice habetur.Accipe fidem crucis et veni ut videam te quatenus honorifice cumdonis revertaris in locum tuum cum uxore tua.” Cui remisit rex:“Scimus, quod dominus noster Iesus Christus, quum pro nobispassus est, non in aurea vel argentea cruce suspensus est, sed inlignea. Ergo, si vera est fides tua et verba tua vera sunt, per manusreligiosorum hominum crucem ligneam mitte mihi et fide et virtuteDomini nostri Iesu Christi spem habendo in vivificam crucem acpretiosum lignum veniam.“ Tunc accersitis duobus episcopis etuno heremita mentiendo illis maligne fidem suam dedit illiscrucem ligneam, misit eos ad regem. Qui venientes salutaveruntregem et fidem atque crucem dederunt. Rex vero accipiens crucempronus adoravit in terra et deosculatam recondidit in sinu suo.Assumptisque paucis secum perrexit ad imperatorem. Praeterea

8 tantum] tamen B || 15 quum] quando B || 20 pretiosum] preciosissimum B ||24 terra] terram B || 25 paucis secum] tr. B

132

133

5

10

15

20

25

30

док је Радомир био у лову, јахао је уз њега, мучки га је напаои убио. И тако је погинуо Радомир и уместо њега је завладаоВладислав, који га је убио. Након што је преузео царство,послао је гласнике краљу Владимиру позивајући га да дођекод њега. Када је краљица Косара ово чула задржавала га јеговорећи: „Мој господару, немој да идеш да се теби, далекобило, не догоди оно што се догодило мом брату, него пустимене да идем и видим и чујем како се понаша краљ. Ако желида ме убије, нека ме убије, само да ти не страдаш.“ Онда је узпристанак свог мужа краљица отишла свом брату од стрица,који ју је примио са највећим почастима, али притворно.Потом је по други пут послао краљу гласнике, са златнимкрстом и обећањем да му неће наудити поручивши му: „Заштооклеваш да дођеш? Ево, твоја жена је код мене и ништа лошејој се није догодило. Напротив, и ја и моји људи смо јепримили са највећим почастима. Узми овај крст као јемствомоје искрености и дођи да те видим, да се са почастима идаровима вратиш у своју земљу са својом женом.“ На ово јекраљ одговорио: „Знамо да Господ наш Исус Христ, који је занас страдао, није на златном или сребрном крсту распет, негона дрвеном. Дакле, ако је твоје обећање искрено и твоје речиистините, пошаљи ми по монасима дрвени крст и уздајући сеу помоћ Господа нашег Исуса Христа и полажући наду у живикрст и вредно дрво, доћи ћу. Тада, позвавши к себи дваепископа и једног пустињака лажно им се заклео да му нећенаудити и предао им је дрвени крст и послао их је код краља.Они су дошли код краља и поздравили су га и пренели су муобећање и предали крст. А краљ, узевши крст, пао је ничице наземљу и пољубивши га сакрио у недра и заједно са јошнеколико њих кренуо је код цара. У међувремену,

5

10

15

20

25

iusserat imperator per viam ponere ei insidias ut transeunte eoinsurgerent ex adverso et interficerent eum. Deus autemomnipotens, qui ab infantia custodivit famulum suum, noluit extrahomines dormitationem accipere. Nam misit angelos suos, quieum custodirent. Cumque transiret per loca, quo insidiae erant,videbant insidiatores comitari milites regem quasi alas habentesmanuque trophaea gestantes. Et cum cognovissent quod angeli Deiessent, timore perterriti aufugerunt quisque in locum suum. Rexvero venit ad imperatoris curiam in loco, qui Prespa dicitur,moxque ingressus est, ut ei mos erat, orare coepit Deum caeli. Utautem cognovit imperator advenisse regem, ira magna iratus.Proposuerat nempe in corde suo ut in via occideretur, antequam adeum veniret, ne videretur consors vel consentiens neci eius eoquod iurasset et in episco porum et in heremitae manibus crucemdedisset et hac de causa per viam insidias illi imposuerat. Sed cumiam videret denudatum opus suum nequissimum, sedens adprandium * * * misit gladiatores, qui eum decollarent. Orantepraeterea rege milites circumdederunt eum. Ut autem cognovit rexvocatis episcopis et heremita, qui ibidem aderant, dixit: “Quid estdomini mei? Quid egistis? Quare me sic decepistis? Cur verbis etiuramentis vestris credens sine culpa morior?” At ipsi praeverecundia vultus eius non audebant aspicere. Tunc rex factaoratione et confessione accepto corpore et sanguine Dominicrucem illam, quam ab imperatore acceperat, manibus tenens dixit:“Orate pro me, domini mei, et haec venerabilis crux una vobiscum

3 noluit] voluit B || 5 quo] quibus B || insidiae] eo post add. B || 6comitari] comnutari B || 7 cum] quando B || 8 aufugerunt] aufugit B || quisque]unusquisque B || 13 neci] in morte B || 14 et] om. B || episcoporum] episcopumB || heremitae] eremitam B || 18 milites] militer B || ut] est V || 21 prae] piae B ||22 aspicere] respicere B

134

135

5

10

15

20

25

30

цар је наредио да му се на путу постави заседа и да га, кадабуде пролазио путем, нападну и убију. Свемогући Бог, који јеод раног детињства бдео над својим слугом, није желео да онбуде усмрћен далеко од људи. Када је пролазио онде где јебила постављена заседа, атентатори су видели да краља пратевојници који као да имају крила и као да у руци носе заставе.И када су схватили да су то божји анђели, престрашили су сеи побегли су тамо одакле су дошли. А краљ је пак дошао доцаревог двора у место које се назива Преспа и чим је ушао, онје, као што је обичај, почео да се моли Богу небеском. Када јецар сазнао да је краљ дошао, веома се разбеснео. Наиме, биоје замислио да га убију на путу да се не учини да је онсаучесник у његовом убиству зато што се заклео да му нећенаудити и зато што је у руке епископа и пустињака предаокрст, и зато му је на путу поставио заседу. Али, када је видеода је његово опако дело већ разоткривено, док је седео заручком * * * послао је крвнике да му одрубе главу. Умеђувремену, док се краљ молио, војници су га опколили.Када је краљ то видео, позвао је епископе и пустињака који субили ту присутни и рекао им је: „Шта је ово, господо моја? Штасте учинили? Зашто сте ме овако обманули? Зашто ја верујућивашим речима и обећањима недужан умирем?“ А они од стиданису се усуђивали да га погледају у лице. Тада се краљпомолио и исповедио и примио тело и крв господњу и држећиу рукама онај крст који је добио од цара рекао је: „Молите сеза мене, господо моја, а овај свети крст заједно са вама

5

10

15

20

25

sit mihi testis in die Domini, quoniam absque culpa morior.”Deinde osculata cruce dans pacem episcopis et flentibus omnibusegressus est ecclesia moxque a militibus ante ianuam ecclesiaepercussus decollatus est XXII die intrante Maio. Episcopi verotollentes corpus eius in eadem ecclesia cum hymnis et laudibussepelierunt. Ut autem Dominus declararet merita beati martyrisVladimiri, multi diversis languoribus vexati intrantes ecclesiamorantesque ad eius tumulum sanati sunt. Nocte vero videbatur ibiab omnibus lumen divinum et quasi plurimas ardere candelas.Uxor vero beati Vladimiri flevit cum fletu magno ultra quam dicipotest diebus multis. Videns autem imperator mirabilia, quae ibiDeus operaretur, paenitentia ductus satis timuit concessitqueconsobrinae suae tollere corpus eius et sepelire honorificequocumque vellet. Tulitque denique corpus eius et asportavit inloco, qui Craini dicitur, ubi curia eius fuit, et in ecclesia sanctaeMariae recondidit. Iacet corpus eius integrum et redolet quasipluribus conditum aromatibus et crucem illam, quam abimperatore accepit, manu tenet. Congregaturque multitudo populiin eadem ecclesia omni anno in festivitate eius et meritis etintercessione eius prestantur ibi multa beneficia recto cordepetentibus usque in hodiernum diem. Uxor vero beati VladimiriCossara sanctimonialis effecta pie et sancte vivendo in eademecclesia vitam finivit ibique sepulta est ad pedes viri sui. Eodemitaque tempore quo translatum est corpus beati Vladimiri de Prespain Craini imperator Vladislavus congregato exercitu venit

2 flentibus] fuentibus B || ecclesia] ecclesiam B || 6 martyris] martiri B ||11 potest] potes B || diebus multis] tr. B || 15 loco] locum B || dicitur] vocatur B|| ubi] ibi B || 18 congregaturque] congregataque B || 24 Prespa] scripsi, Prispacodd.

136

137

5

10

15

20

25

30

нека ми судњег дана буде сведок да недужан умирем.“ Затим,пољубивши крст, опростивши се са епископима и свимауплаканима, изашао је из цркве и убрзо потом су га војниципред вратима цркве напали и одрубили му главу дана двадесетдругог маја. А епископи узевши његово тело сахранили су гау тој истој цркви уз химне и славопеве. А Господ, да биобјавио заслуге блаженог мученика Владимира, учинио је дамноги, мучени разним болима, након што уђу у цркву и помолесе над његовим гробом, буду излечени. А ноћу су тамо свивидели божанску светлост и као да горе многе свеће. А женаблаженог Владимира оплакивала га је горко, толико да то неможе речима да се опише, много дана. А цар, видевши чудакоја је Бог тамо чинио, мучен грижом савести, веома сеуплашио и дозволио је својој сестри од стрица да узме његовотело и сахрани га с почастима где год жели. Она је узелањегово тело и однела га на место које се назива Крајина, где јебио његов двор и положила га је у цркви свете Марије. Његовотело лежи цело и мирише као да је намирисано разниммирисима и крст, који је примио од цара, држи у руци. Свакегодине се у тој цркви на његов празник и због његових заслугаи његовим залагањем све оно, што траже они који чистог срцаонамо долазе, даје им се, и тако је све до дана данашњег. АКосара, жена блаженог Владимира, замонашила се и живела јесветачким животом и у тој цркви окончала је свој живот исахрањена је покрај свога мужа. У то време, када је пренетотело блаженог Владимира из Преспе у Крајину, цар Владиславје сакупио војску и дошао је

5

10

15

20

25

possidere terram beati Vladimiri et civitatem Dyrrachium, utpromissum ei fuerat ab imperatore Basilio, propter homicidia quaeperpetraverat. Manens itaque ante Dyrrachium, quadam die dumcenaret et epularetur, subito apparuit ei miles armatus et in effigiesancti Vladimiri. Et terrore percussus magnis vocibus clamarecoepit: “Currite mei milites, currite et defendite me quia Vladimirusoccidere me vult”. Et haec dicens surrexit de solio suo ut fugeret.Statimque percussus ab angelo corruit in terram et mortuus estcorpore et anima. Tunc principes et milites eius et omnes populimagno terrore percussi et metu succenso igne per castra eadem noctefugerunt omnes per loca sua. Sicque factum est ut nequissimushomicida, qui sedens ad prandium beatum Vladimirum decollariiusserat et martyrem fecerat, ipse hora cenae percuteretur ut angelusSatanae efficeretur. Quantas et quales virtutes et prodigia Deusoperare dignatus est per beatum Vladimirum, famulum suum, quiscire desiderat, librum gestorum eius relegat quo acta eius perordinem scripta sunt et agnoscet profecto quod ipse vir sanctus unusspiritus cum Domino fuit et Deus habitavit cum eo, cui honor etc.

XXXVII Praeterea Dragimirus, frater beati Vladimiri,audiens mortem imperatoris congregavit populum et exercitum utterram et regnum patrum suorum sibi vindicaret. Igitur veniens inculfum civitatis de Cattaro iussit transfretare populum. Cattarensesvero praeparatis naviculis panem et vinum et cibaria plurimaabundanter extulerunt ei obviam et invitaverunt eum ad prandium

1/2 ut promissum] et pronissum B | | 3 perpetraverat] perpetrat B | |5 terrore] terrae B || 9 principes] princeps B || 12 decollari] decolare B || 13 ipse]ipsae B || 15 operare] operari B || 16 quo acta] coactum B || 22 sibi vindicaret] tr. B ||23 transfretare] transfrettari B || 24 vinum... abundanter] vinum abbundanter B ||25 extulerunt] extulerant V

138

139

5

10

15

20

25

30

да заузме земљу блаженог Владимира и град Драч као што мује био обећао цар Василије због убистава које је починио. Доксе тако налазио пред Драчом, једног дана док је вечерао иседео за трпезом, изненада му се приказао наоружани војнику лику светог Владимира. И веома престрашен гласно је почеода виче: „Дођите брзо, војници! Брзо дођите и спасите ме јерВладимир хоће да ме убије.“ И рекавши ово устао је са свогпрестола у жељи да побегне. Изненада га је анђео ударио и онсе срушио на земљу и умро је и телом и душом. Тада су сепринчеви и његови војници и сав народ престрашили ипретрнули и запаливши ватру по логору исте ноћи побеглитамо одакле су дошли. И тако се збило да је опаки убица, којије седећи за ручком наредио да се одруби глава блаженомВладимиру и који је од њега начинио мученика, да је он сам завреме вечере био убијен да постане Сатанин анђео. Колика икаква чуда и добра се Бог удостојио да пружи посредствомблаженог Владимира, свог слуге, онај ко жели да сазна некапрочита његову историју и увидеће да је овај свети човек биоједан дух са Господом и да је Бог боравио у њему, коме нека јеслава итд.

XXXVII У међувремену Драгимир, брат блаженогВладимира, чувши за цареву смрт сакупио је народ и војску даби повратио земљу и краљевство својих отаца. Тако, дошавшиу Которски залив, наредио је да се преко мора пребаци војска.Которани су припремили лађе и изнели су пред њега обиљевина и хране и позвали су га на ручак

5

10

15

20

25

in insula, quae Sancti Gabrielis dicitur. Ipse vero cum paucisintrans in unam naviculam venit ad locum. Cumque prandiumpararetur, videntes Cattarenses quod Dragimirus cum paucis essetet ipsi plurimi et quod nullus ei succurrere de terra posset eo quodin insula esset, coeperunt dicere inter se alter ad alterum:“Imperator Bulgarinorum mortuus est et reges huius terrae mortuisunt. Hic solus de progenie illorum superest. Si vixerit iste etobtinuerit terram, non bene erit nobis. Opprimet enim nos sicut aliioppresserunt reges, qui patres et fratres eius fuerunt. Occidamusergo illum et iam non erit ex progenie istorum qui opprimat autperturbet nos, seu liberos nostros”. Deinde dum sederent adprandium, id ipsum mutuo repetebant. Cumque incalluissent vino,surrexerunt ut eum occiderent. Qui, ut vidit, accepto ense suo fugitin ecclesiam stansque deintus evaginato gladio defendebat se. Atilli deforis stantes intrare non audebant. Tunc quidam eorumascendentes desuper fregerunt tectum ecclesiae et lapidem et lignaiacientes in ecclesiam interfecerunt eum. Post haec intrantesnaviculam fugierunt. Populi autem videntes quod accidit reversisunt per loca sua. Uxor autem Dragimiri defuncto viro suo reversaest ad patriam suam. Filia erat Luthomiri, magni iupani Rassae.Quae, cum reverteretur cum duabus filiabus et ipsa praegnans,patrem suum defunctum invenit. Post haec perexit Bosnam unacum matre ad avunculos suos. Peperit autem filium masculum initinere in iupania Drinae in loco qui dicitur Brusno vocavitquenomen eius Dobroslavo. Qui nutritus est in Bosna usque dum esset

3 esset] essent B || 12 id] om. B || 16 fregerunt tectum] om. B ||ecclesiae] ecclesiam B || 17 iacientes] iacentes B || haec] hoc B || 19 Dragimiri]scripsi, Dragemiri codd. || 24 Drinae] scripsi, Drinar codd. || 25 Dobroslavo]Dobroslavus B

140

141

5

10

15

20

25

30

на острво које се назива Свети Гаврило. А он је са неколикоњих ушао у једну лађу и дошао тамо. И док се ручакприпремао, Которани видевши да Драгимир има мало људи, ада су они бројни, и да нико не може са копна да му притекне упомоћ зато што су били на острву, почели су један другом даговоре: „Бугарски цар је мртав и краљеви ове земље су мртви.Овај је једини који је преостао од њиховог рода. Ако он останежив, не пише нам се добро, и он ће да нас угњетава као што сунас угњетавали краљеви, његови очеви и браћа. Убијмо гадакле и више неће остати нико од њиховог рода ко ће даугњетава или тлачи нас, или нашу децу.“ Тада, док су седелиза ручком, један другом су ово понављали. И када су се одвина мало загрејали, устали су да га убију. А он, када је товидео, узео је мач и побегао је у цркву и унутра стојећи исукаоје мач и почео да се брани. А они што су стајали напољу нисусе усуђивали да уђу унутра. Тада су се неки попели на кровцркве, поломили га и бацајући цепанице и камење у црквуубили га. Потом су се укрцали на лађу и побегли. А народ,видевши шта се догодило, вратио се тамо одакле је дошао. АДрагимирова жена, након смрти свог мужа, вратила се у својзавичај. Она је била кћер Љутомира, великог жупана Рашке.Она се вратила са двема кћеркама, а била је трудна. Њен отацбио је већ покојни. Потом је заједно са мајком наставила путза Босну, код својих ујака. На путу, у Дринској жупанији,родила је мушко дете у месту које се зове Брусно и дала му јеиме Доброслав. Он је одгајан у Босни све док није

5

10

15

20

25

adolescens, post a parentibus educatus est Ragusii. Accepit ibiuxorem puellam virginem speciosam, nepotem Samuelis impe -ratoris, de qua genuit quinque filios, quorum nomina sunt haec:Goyslavus, Michala, Saganec, Radoslavus et Prаedimirus.

XXXVIII Igitur post mortem Vladislavi imperatoris Bulgariae,Basilius imperator, congregato magno exercitu et navium multi -tudine coepit debellare terram obtinuitque totam Bulgariam,Rassam et Bosnam, totamque Dalmatiam omnesque maritimasregiones usque in finibus inferioris Dalmatiae. Dobroslavuspraeterea, quod sapiens et ingeniosus esset, coepit se subdereGraecis et esse quasi adiutor et socius eorum. Equitabatque cumeis per provincias et Graecis occulte consilium dabat ut dure etiniuste se agerent contra populum. Similiter et populis occultedicebat: “Quare tam grande malum sustinetis a Graecis? Iniustevos iudicant, bona vero tollunt, uxores adulterant, filias vestrasvirgines corrumpunt et polluunt. Numquam patres mei, qui anteme reges fuerunt, talia operati sunt vobis. Grande et grave malumest hoc.” Dumque sic ageret per singula loca, coeperunt populi ineum intendere et valde diligere Graecosque nimium odisse. Interhaec consilio inito populi inter se quadam die uno consensumittentes legatos et cartulas mutuo ad invicem surrexerunt et unodie interfecerunt omnes magnates Graecorum qui sunt inventi pertotam Dalmatiam. Post haec congregati omnes populi miseruntDobroslavo et filiis eius ut venirent et acciperent regnum et terram

4 Saganec] scripsi, Saanec B, Scarus V || 10 usque] videlicet quae B ||11 quod] cum B || et] atque B || 13 iniuste] et ante add. B || 16 tollunt] tollent V ||17 polluunt] pollunt B || patres] talia ante add. B || 19 dumque] dum quae B ||23/24 inventi... Dalmatiam] Dalmatiam inventi B

142

143

5

10

15

20

25

30

поодрастао, после га је родбина одвела у Рагузиј. Тамо сеоженио лепом и младом девојком, унуком цара Самуила, сакојом је имао пет синова, а чија имена су следећа: Гојислав,Михаља, Саганек, Радослав и Предимир.

XXXVIII А онда, после смрти Владислава, бугарскогцара, цар Василије сакупивши велику војску и мноштво лађапочео је да напада земљу и освојио је целу Бугарску, Рашку,Босну, целу Далмацију и све приморске области све дообласти Доње Далмације. У међувремену, Доброслав, будућимудар и оштроуман, почео је да се додворава Грцима и био јенека врста њиховог помагача и савезника. Са њима је накоњима путовао по провинцијама и тајно их је саветовао да сеокрутно и неправедно понашају према народу. Исто тако јенароду тајно говорио: „Зашто трпите толико зло од Грка?Неправедно вам суде, отимају благо, обнажују жене и скрнавеи каљају ваше кћерке девице. Никада моји преци, који су биликраљеви пре мене, вама нису тако нешто чинили. Ово јевелико и тешко зло.“ И тако је чинио идући од места до местаи народ је почео да га слуша и веома га је заволео, а Грке јејако замрзео. У међувремену народ се између себе договориои једног дана су изменили изасланике и писма и заједно су сеподигли и једног дана су побили све грчке великаше које сузатекли у Далмацији. Потом се сав народ сакупио и послали сугласнике Доброславу и његовим синовима да дођу и преузмукраљевство и земљу

5

10

15

20

25

patrum suorum. Qui veniens cum quinque filiis suis, qui iamiuvenes et milites strenui erant, accepit regnum. Coepitque proe -liari cum Graecis et obtinuit terram usque in Apliza. Tuncimperator Graecorum iratus vocavit unum ex ducibus suis nomineArmenopolos, iussit eum venire et debellare regem Dobroslavumet eius filios. Qui congregato magno exercitu militum et peditum,pervenit usque ad planitiem Zentae. Rex etiam Dobroslavuscongregans exercitum dedit partem exercitus quatuor filiismisitque eos in locum quae Vurania dicitur, contra orientalemplagam, ut ibi expectarent eventum belli. Ipse vero cum Radoslavofilio suo ex parte occidentali irruit super Graecos coeperuntquevalde trucidare eos. Radoslavus itaque iuvenis potens et strenuusarmis dextera levaque vulnerans pervenit ad ducem quem, cumcognovisset, gladio percussit atque de equo in terram proiecit.Quod videntes Graeci in fugam conversi sunt cecideruntque ex eisplurima multitudo quam dinumerare nemo potuit. Plurimi autemeorum fugientes, cum iam se evasisse putarent, insurgentes filiiregis qui in orientali parte erant trucidaverunt eos. Et facta estcontritio et plaga magna in Graecis die illa. Regnum veroDobroslavi crescebat et multiplicabatur cotidie. Dedit tandem rexfilio suo Radaslavo iupaniam, quae Kezca vocatur, eo quod inbello fortis et victoriosus extitit. Audiens praeterea Graecorumimperator quod evenerat, ira magna iratus et tristis animo effectus,misit statim legatos cum auro et argento non modico ut darentiupano Rassae et bano Bosnae et principi regionis Chelmaniae ut

4 vocavit] vocans B || suis] om. B || 5 Armenopolos] Armenopoles B ||9 Vurania] Vuranie B | | 10 eventum] adventum B | | 12 valde] valide B | |15 cecideruntque] caeciderunt B || 21 Kezca] Kerza B || 22 extitit] existit B ||23 tristis] pertristis B || 24 misit] misitque B || 25 Chelmaniae] scripsi, Chelvanae B,Chilnanae V

144

145

5

10

15

20

25

30

својих отаца. Он је дошао са петорицом својих синова који сувећ били млади и храбри војници и преузео је краљевство.Почео је да ратује са Грцима и заузео је земљу све део Аплице.Тада је грчки цар, љутит, позвао једног свог војсковођу поимену Арменопол и заповедио му је да дође и нападне краљаДоброслава и његове синове. Он је сакупио велику војскукоњаника и пешадије и дошао је до Зетског поља. И краљДоброслав, сакупивши војску, дао је део војске четворицисвојих синова и послао их је до места које се зове Врањина, наистоку, да тамо ишчекују крај рата. Сам пак са својим синомРадославом напао је Грке са запада и почео немилосрдно даих убија. А Радослав, млад и моћан ратник, рањавао је идесном и левом и дошао је до војсковође кога је, чим га јепрепознао, ударио мачем и збацио са коња. Када су Грци товидели, дали су се у бег и пало их је велико мноштво, којенико не може да изброји. Многи од њих су побегли, а када сумислили да су им утекли, дигли су се са истока краљевисинови и убили су их. И тога дана настала је велика пошаст ипогибија међу Грцима. А с друге стране, Доброслављевокраљевство је расло и свакодневно је јачало. Најзад је краљдао свом сину Радославу жупанију која се назива Гацко, затошто је у рату био храбар и победоносан. У међувремену, кадаје грчки цар чуо шта се догодило, веома се расрдио и растужиои послао је одмах посланике са пуно сребра и злата да га дајужупану Рашке и бану Босне и поглавару Хума

5

10

15

20

25

mitterent exercitum et gentem supra regem. Tunc iupanus et banuscongregantes populi multitudinem miserunt Lutovid principiregionis Chelmaniae ut coadunaret universam multitudinem et ipseesset princeps et ductor totius populi. Sicque factum est. Imperatorvero ex alia parte congregans magnum valde, quam fuerat ante,exercitum misit Dyrrachium, mandans cuidam Cursilio toparchae,qui illis diebus Dyrrachium totamque terram Duracinorum tenebat,ut congregaret omnem populum terrae Duracinorum et praeessetomni exercitui et pergens caperet regem cum filiis suis quocumquereperisset. Igitur Cursilius cum omni exercitu venit et ressedit inplanitie civitatis Scodrinae ut ibi congregarentur omnes. Congregataest ergo ibi tanta multitudo ut vix eos terra caperet. Post haectransvadato Drino flumine pervenerunt in planitiem Antibarenaecivitatis. Lutovid et princeps cum suo exercitu advenit in Tribuniam.Rex vero Dobroslavus cum filiis et gente sua manebat inCermeniza cernens autem quod magna multitudo esset Graecorumtimensque ne Lutovid transfretaret culfum ne concluderetur inmedio. Vocatis quinque filiis suis dixit eis: “Videtis, filii carissimi,quod magnus est Graecorum exercitus et nos valde pauci adcomparationem illorum. Eis resistere, mihi videtur, in bellonullatenus valemus. Faciamus ergo sic: remaneant duo ex vobis,Goyslavus et Radoslavus, ceteri vero tres accipite unusquisque Xstrenuos cum tubis et buccinis et montana conscendite et percacumina montium vos distendite sic ut Graeci videantur quasi inmedio. Ego autem cum his qui mecum sunt nocte media irruam in

3 Chelmaniae] scripsi, Chelvanae B, Chelnani V || coadunaret]coadiuvaret B || 5 ante] antea B || 11 planitie] planitiem B || 13 Drino] om. V ||Antibarenae] Antibarinae B || 14 Lutovid] Lutonid B || et] etiam B || 15 Tribuniam]Tribunia B || 16 Cermeniza] Cermoniza V || 17 Lutovid] scripsi, Lutonid B,Luttovid V || ne] et B || concluderetur] concludentur B || 20 eis resistere] tr. B

146

147

5

10

15

20

25

30

да пошаљу војску и људство на краља. Тада су жупан и бансакупили војску и послали су молбу Љутовиду, поглаварухумског краја, да сакупи сву војску и стане на чело целогнарода. Тако је и учињено. А цар је, са друге стране, сакупиовелику војску, каква је била раније, послао је гласнике у Драч,наређујући неком топарху Хрисилију, који је у оно доба држаоцео Драч и целу драчку земљу, да сакупи цео народ драчкеземље и да буде на челу целе војске и зароби краља сасиновима где год их пронађе. Стога је Хрисилије са свомсвојом војском дошао и сместио се у равници испред градаСкадра да би сачекао да се тамо сви окупе. Тамо се сакупилотолико мноштво да га је једва земља могла примити. Потом,након што су прешли реку, дошли су у равницу пред градомБаром. Кнез Љутовид дошао је у Травунију. А краљ Доброславје са својим синовима и војском боравио у Црмници и видеоје да је Грка веома много и уплашио се да Љутовид не пређезалив и да тако не опколи. И сазвавши својих пет синова рекаоим је: „Најмилији моји, видите и сами да је грчка војска веомавелика и да је нас мало наспрам њих. Чини ми се да никако неможемо да им се супротставимо. Учинимо дакле следеће: некадвојица, Гојислав и Радослав, остану овде, а ви остала тројицаузмите сваки по десеторицу одважних људи и са роговима итрубама попните се на брда и раширите се по врховима такода се Грцима учини као да су опкољени. А ја ћу пак са онимакоји су са мном у поноћ упасти у

5

10

15

20

25

eorum castra. Cumque audieritis sonitum tubae et buccinae, vossimiliter per circuitum de montibus tubis et buccinis clangitemagnisque vociferate vocibus. Post haec paulatim descendenteseorum castris appropinquate et dum prope fueritis, nolite timere,sed estote fortes et pugnate viriliter. Deus enim omnipotens tradeteos in manibus nostris”. Igitur vesperascente hora tres filii regisascenderunt montana et fecerunt omnia sicut mandaverat rex. Eahora quidam Antibarenus, amicus regis, volens terrere Graecosaccessit ad Cursilium et dixit ei: “Cave, domine, cave domine, etesto sollicitus et vide quomodo evadas cum hac multitudine. Sciassane quod ex omni parte circumdatus es a magna multitudine.”Quod verbum per castra sonuit et omnes nimio terrore concussisunt. Statimque iussit Cursilius omnes armatos stare et vigilias etcustodias de longe a castris fecit ponere. Inter haec rex cum suoexercitu noctis hora paulatim gradiens et suaviter appropinquabateorum castris. Media autem nocte venit quo vigiles et custodesGraecorum erant irruitque in eos et alios trucidavit aliosque infugam convertit. Quod videntes Graeci valde turbati sunt. Moxregis tuba sonuit et qui cum rege erant clangentes buccinasmagnisque vocibus coeperunt vocitare. Filii quoque regis, qui permontana erant, similiter coeperunt hinc inde buccinas et tubasclangere et vociferare. Post haec tarde per latera montiumdescendendo appropinquabant hostibus. Similiter et rex faciebat.Graeci vero valde timere coeperunt et, quia tarde audiebant eosdescendere quia nox erat et videre non poterant, putabant

3 vociferate] vociferatis B || 5 estote] extote B || 9 cave domine] om. V ||10 scias] sciatis B || 11 quod] quoniam B

148

149

5

10

15

20

25

30

њихов логор. Када будете чули звук трубе и рога, и ви истотако унаоколо са планина дуните у трубе и јако вичите. Потомполако почните да силазите и приближите се њиховом логоруи кад будете близу, немојте да се уплашите, него будитехрабри и мушки се борите. Свемогући Бог ће их предати унаше руке. Тако, када је пало вече, три краљева сина су сепопела на брда и учинили су онако како им је наредио краљ.Тада је неки Баранин, краљев пријатељ, желећи да заплашиГрке дошао код Хрисилија и рекао му: „Чувај се, господару, ибуди опрезан и види како да побегнеш са овом огромномвојском.“ И ове речи су одјекнуле по логору и сви су се јакопрепали. И одмах је Хрисилије наредио да сви стану подоружје и поставио је страже и предстраже далеко од логора.У међувремену је краљ са војском ноћу полако напредовао инеприметно се приближавао њиховом логору. А у поноћ једошао до места где су биле грчке страже и предстраже и напаоих је - једне је поубијао, а друге натерао у бег. Када су то Грцивидели, веома су се успаничили. Убрзо се чула труба и свикоји су били са краљем дунули су у трубе и почели су гласнода вичу. А краљеви синови, који су били по брдима, исто такосу почели одасвуд да дувају у трубе и рогове и да вичу. А затимсу почели да се приближавају непријатељима. Исто тако јеучинио и краљ. Грци су се веома уплашили и пошто су касночули да се ови спуштају и будући да је већ била пала ноћ иније могло да се види, помислили су

5

10

15

20

25

maximam multitudinem, quemadmodum audierant ab Antibarensi.At ubi audierunt sonitum tubarum et buccinarum et vociferationishinc iam prope esse et supra se irruere, terrore percussi in fugamconversi sunt. Ut autem cognovit rex et qui cum eo erant fugaminiisse Graecos, aurora appropinquante irruentes in castra eorumcoeperunt vulnerare, trucidare et interficere post terga eorumpersequentes eos. Similiter et filii regis hinc inde graviter eospercutiebant et trucidabant. Cumque persequendo et interficiendoeos rex cum filiis suis et cum gente sua transisset torrentem qui perPrapratnam currit et venisset in silvam, Goyslavus non agno scenspatrem suum, quia pulvere et sanguine aspersus erat et alter nonagnoscebat alterum, irruit in patrem et ex equo in terram proiecit,non tamen eum vulneravit. Tunc voce magna clamavit: “Boxepomiluy, Boxe pomiluy!”, quem statim filius ad vocem cognovit etmox de equo descendens patris pedem tenuit dicens: “Misererepater, non enim cognovi te.” Cui rex: “Noli timere, filii, quoniamadhuc Dei misericordia nobiscum est, eo quod non vulnerasti necoccidisti me”. Tunc rex stetit in eodem loco voca vitque nomen lociillius Bosya milost quod Latine dicitur Dei misericordia, qui locussic vocatur usque in praesentem diem, eo quod fecisset Deusmisericordiam regi ut non interficeretur a filio suo et quod tantammultitudinem concessit Deus in manibus paucorum. Igitur filiiregis persecuti sunt hostes usque Drinum fluvium vulnerantes etinterficientes eos nec non comprehen dentes eos et ligantesplurimos secum adduxerunt ad patrem in Boxya milost. Cursilius

1 audierant] audiebant V | | 5 iniisse] misisse B | | 9 suis] om. B | |10 Prapratnam] Prapatna V || 11 aspersus erat] aspersi erant V || 12 ex] om. B ||13 Boxe] Bose B || 16 cognovi] agnovi B || 17 Dei misericordia] misericordiaDomini B || 22 concessit] conclusit B || 24 nec - eos] om. B || 25 Boxya] Bozia B

150

151

5

10

15

20

25

30

да се ради о великој војсци, онако као што су чули одБаранина. И када су чули звук труба и рогова и вику, учинилоим се као да су већ близу и да их нападају, па су сепрестрашени дали у бег. Пошто је краљ сазнао за ово и поштосу они који су били са њим сазнали да су се Грци дали у бег,када је сванула зора упали су у њихов табор и почели су дарањавају, секу и убијају их док су ови бежали. Исто тако су ихи краљеви синови са свих страна немилосрдно пробадали исекли. Када је краљ, заједно са својим синовима, док их јепрогонио и убијао, са својим људима прелазио поток којипролази кроз Прапратну и када је дошао до једне шуме,Гојислав није препознао свог оца јер је био испрскан блатом икрвљу и један другог нису препознали и Гојислав је јурнуо наоца и збацио га са коња на земљу, али га ипак није ранио. Тадаје отац гласно повикао: „Боже помилуј, Боже помилуј!“, а његаје син одмах препознао по гласу и одмах сишавши са коњаухватио је очеву ногу и рекао: „Опрости ми оче, нисам тепрепознао!“ А њему краљ рече: „Не бој се, сине, милост божјаје уз нас, ниси ме ни ранио, нити убио.“ Тада је краљ устао иназвао то место Божја милост што се на латинском каже Deimisericordia, а то место се тако зове све до дана данашњег, затошто се Бог смиловао на краља да га не убије син и што је Богтолику војску предао у руке неколицине. Затим су краљевисинови гонили непријатеље све до реке Дрине, рањавајући иубијајући. Многе које су заробили и оковали повели су сасобом код оца у Божју милост. Хрисилије

5

10

15

20

25

autem graviter vulneratus evasit, sed cum venisset in planitiemcivitatis Scodrinae, mortuus est. In quo loco posita est crux, quaeusque hodie crux Cursilii vocatur. Post haec misit rex Goyslavumfilium suum cum exercitu obviam Lutovid principi dans ei LGraecos, qui capti erant et vulnerati ut, dum appropinquarethostibus, mittens eos sic vulneratos et sanguine aspersos in castraLutovid principis ut Graeci referrent ea quae eis acciderant. Quodsi Graeci ire nollent, omnes capite trucidaret. Et hoc ideo egit rexut princeps cum suo exercitu metu concuterentur videntes eos sictrucidatos. Fecit igitur Goyslavus omnia quae mandaverat ei pater.Movens igitur exercitum transfretavit culfum iter agens perCanalem. Ascendit in montem qui Clouco vocatur. Tunc, quiaprope erat Lutovid exercitus, misit supradictos Graecos in eiuscastra. Quod videntes qui cum Lutovid erant et audientes quodevenerat valde perterriti sunt. Lutovid autem princeps, quia virbellicosus erat et strenuus in armis, minime timuit. Igitur misitGoyslavo dicens: “Ingenia tua nullatenus me perturbant. Sed si vir eset aliquid vales, sume tecum duos milites et ego similiterdescendam usque in campum ut dimicemus et scies qui sum ego.“Placuit verbum in conspectu Goyslavi et statim sumens duosstrenuos milites secum descendit in campum. Similiter et princepsdescendit. Ut autem dimicare coeperunt, unus ex Goyslavimilitibus nomine Udobus impetum faciens in Lutovid principempercussit eum et in terram proiecit. Tunc alter clamare coepit:“Currite commilitiones et socii, currite, quoniam Lutovid cecidit et

2 civitatis] servitutis V | | 5 appropinquaret] appropinquaretur B | |6 vulneratos] vulnerates B | | 8 trucidaret] trucidare B | | 9 eos sic] om. B | |13 exercitus] exercitum B || 17 sed] se B || vir es] vires B || 19 descendam usque]descendamusque B || ut] et B || 21 descendit 2] discendit B || 23 Udobus]Udobum B || 24 terram] terra B || alter] alius B

152

153

5

10

15

20

25

30

је пак био тешко рањен и када је дошао у равницу предСкадром, умро је, и на том месту је постављен крст који се додана данашњег зове Хрисилијев крст. Потом је краљ послаона кнеза Љутовида сина Гојислава и дао му је педесет заробље -них и рањених Грка да их, кад се буде буде приближионепријатељима, пошаље онако рањене и испрскане крвљу уЉутовидов табор да му испричају шта им се догодило. А акоГрци не пристану, да им свима одруби главе. Краљ је тоучинио да би се кнез и војска уплашили када их виде онакоизрањављене. Гојислав је учинио све како му је наредио отац.Покренуо је војску и прешао је залив и запутио се до Конавла.Попео се на брдо које се зове Клобук. Тада је, будући да јеЉутовидова војска била близу, послао горе речене Грке уњихов табор. А када су то видели они који су били саЉутовидом и када су чули шта се догодило, веома су сеуплашили. А кнез Љутовид, будући да је био храбар ратник,није се уплашио. Стога је поручио Гојиславу: „Твоји плановиме ни мало не плаше. Али, ако си мушкарац и ако нешто умеш,узми два војника, и ја ћу исто тако, и сићи ћу на поље да себоримо и видећеш ко сам ја.“ Ово се свидело Гојиславу иодмах је повео са собом два храбра војника и сишао је у поље.Исто тако је и кнез сишао у поље. Чим су почели да се боре,један од Гојислављевих војника по имену Удоб јурнуо је накнеза Љутовида и ранио га је и бацио на земљу. Тада је другивојник почео да виче: „Дођите брзо другови и саборци, брзодођите, Љутовид је пао

5

10

15

20

25

mortuus est”. Ad cuius necem coeperunt omnes currere. Lutovidautem, ut erat vulneratus, recuperato equo fugam petiit. Hi veroqui cum eo erant videntes quod cecidit et vulneratus esset omnesin fugam conversi sunt. At Goyslavus cum suis persecuti sunt eostota die illa tollentesque spolia eorum reversi sunt victores ad locasua. Et ex illa die quievit terra in conspectu regis et filiorum eiuset non fuit ausus quisque resistere eis, sed omnes facti sunt eipacifici. Inter haec rex Dobroslavus plurima bona dans Antibarenoilli, qui Cursilio nunciaverat, quod esset circumdatus a magnamultitudine, stabilivit ei ut nec ipse, nec filii eius, in perpetuumobliviscerentur hoc factum. Post hoc filii regis obtinuerunt totamteram Duracinorum usque ad flumen Baiusium. Aedificaveruntqueibi castellum et posuerunt in eo viros fortes. Qui exeuntes depre -dabantur Graecos et captivabant eos cotidie. Regnavit praeterearex gloriosus Dobroslavus XXV annis et cadens in lectulo mortuusest in Prapratna, in curia sua. Filii autem eius congregantes sefleverunt illum et sepelierunt in ecclesia sancti Andreae in capellasua cum magno honore et gloria.

XXXIX Defuncto rege filii eius cum regina matre eorumcongregati placuit eis dividere sibi terras et regiones patrumsuorum ut unusquisque suam possideret portionem. IgiturGoyslavus cum Praedimiro, fratre minimo, acceperunt Tribuniamcum Gripuli, Michala Obliquum et Prapratnam et Cermenizam,Saganec autem Gorscam iuppaniam, Cupelnich et Barezi, Rada -

7 resistere eis] ressidere illis B | | 12 Baiusium] Daiussium V | |17 sepelierunt] eum post add. B || 21 congregati] congregatis B || 23 Praedimiro]Proelimiro B || minimo] minime B || 25 Cupelnich] scripsi, Cupreluye B,Cupreluyc V

154

155

5

10

15

20

25

30

и мртав је.“ На вест о његовој смрти почели су сви да беже. АЉутовид, иако је био рањен, попео се на коња и дао се у бег. Асви они који су били са њим видевши да је пао и да је рањен,дали су се у бег. А Гојислав их је цео дан прогонио са својимљудима и покупивши њихово оружје вратио се као победник усвој крај. И од тог дана земља је била мирна под краљем ињеговим синовима и није било никога ко би се усудио да им сесупротстави, већ су сви били мирни. У међувремену, краљДоброслав је дао многа добра оном Баранину који је јавиоХрисилију да га је опколила велика војска и обећао му је да нион, ни његови синови, никада неће заборавити то што јеучинио. Потом су краљеви синови заузели целу Драчку земљусве до реке Војуше. Тамо су саградили утврђење и у њемупоставили храбре ратнике. Они, када би излазили, пљачкалиби Грке и свакодневно их заробљавали. Осим тога, славни царДоброслав је владао двадесет пет година и пао је у постељу иумро је у Прапратни, у свом двору. Његови синови су сесакупили и оплакали су га и сахранили у цркви светогАндреје у његовој капели са великим почастима и славом.

XXXIX Након краљеве смрти његови синови су сезаједно са краљицом мајком договорили да поделе земље иобласти својих отаца и да сваки од њих узме свој део. Тако суГојислав и Предимир, његов млађи брат, заузели Травунију саГрбљем. Михаља је узео Облик са Прапратном и Црмницом, аСаганек жупанију Горску, Купелник и Барези,

5

10

15

20

25

slavus Lucam iupam, Podlugie et Cuccevi in Budva una iuppa.Post haec regina cum filio suo Goyslavo primogenito regebatregnum et filios. Nullus autem ex eis vocitatus est rex donec vixitregina mater eorum, sed tantummodo knesi vocabantur. Quodamitaque tempore Goyslavus cecidit in lectulo et, dum infirmusiaceret in lectulo, quidam de Tribunia qui Scrobimesi vocabanturconsilio inito venerunt et interfecerunt illum iacentem in lecto.Fratremque eius Praedimirum capientes similiter occiderunt.Deinde quendam constituerunt caput eorum et dominum nomineDomanec. Quo audito Michala et Saganec et Radoslavus, fratreseorum, congregantes exercitum venerunt in Tribuniam et compre -hendentes homicidas illos diversis suppliciis affligentes mortepessima peremerunt eos. Sed Domanec cum aliquantis evasit.Deinde relinquentes ibi Saganec, Michala et Radoslavus reversisunt in Zentam. Non post multum temporis Saganec timens et ipsereversus est in Zentam ad iupanias suas. Domanec iterum venit etintravit in Tribuniam. Videns autem Michala quod Saganec nolletire in Tribuniam vocato ad se Radoslavo dixit ei ut iret etdefenderet regionem Tribuniam, qui respondit nulli se velledimittere partem suam quae ei accidit in Zenta. Tunc Michala etSaganec timentes ne Graeci terram invaderent, eo quod Graecipraeparabant se venire et volebant exire eis obviam, corammagnatibus terrae iuraverunt Radoslavo ambo fratres etprivilegium ei scripserunt ut ipse et eius heredes possiderentpartem Zentae et, si posset sibi acquirere Tribuniam vel

1 Podlugie] Podluiie B || Cuccevi] Creceni B || 3 vocitatus] vocatus B ||4 tantummodo] tantum B | | knesi] kinesii V | | 6 Scrobimesi] Scrobimezi B ||8 Praedimirum] scripsi, Proelimirum B, Predimirum V || 9 quendam constituerunt]tr. B || 10 Domanec] Donanet B || Radoslavus] Rodoslavus B || 12 morte] porte B ||13 Domanec] scripsi, Donanec B, Donazech V || 14 Saganec] scripsi, Saganech B,Sagamech V || Radoslavus] scripsi, Radoslavum B, Radaslavus V || 15 temporis]tempus B || Saganec] scripsi, Saganek B, Saganech V || 16 Domanec] scripsi,Donanek B, Domanech V | | 17 Saganec] scripsi, Saganek B, Sagamech V | |19 defenderet] difenderet B | | nulli] nullatenus B | | 20 accidit] accedit B | |21 Saganec] scripsi, Saganek B, Sagamech V || timentes] timuerunt B || 22 exire eis]tr. B || 23 Radoslavo] Radaslavo V || 24 ipse et] om. B

156

157

5

10

15

20

25

30

а Радослав жупу Луку, Подлужје и Кучево у Будви. Потом јекраљица са својим најстаријим сином владала краљевством исиновима. Нико се од њих није називао краљем све док је билажива краљица мајка, већ су се само називали кнезовима. Итако је, у неко доба, Гојислав пао у постељу и, док је болестанлежао, неки из Травуније који су се звали Скробимезисмислили су атентат, дошли и убили га док је лежао упостељи. И његовог брата Предимира су ухватили и исто такоубили. Затим су поставили за старешину и господара неког поимену Домањек. Када су његова браћа Михаља, Саганек иРадослав то чули, сакупили су војску и дошли у Травунију иухвативши убице дали су их на разне муке и погубили су ихокрутном смрћу. Али Домањек је са неколицином успео дапобегне. Затим су тамо оставили Саганека, Михаљу иРадослава и вратили су се у Зету. Недуго потом Саганек сеуплашио и вратио у Зету, у своје жупаније. Домањек се понововратио и ушао је у Травунију. Пошто је Михаља видео даСагенек не жели да иде у Травунију, он је позвао к себиРадослава и рекао му је да оде и одбрани Травунски крај, а онје одговорио да не жели никоме да препусти свој део који мује припао у Зети. Тада су се Михаља и Саганек уплашили даГрци не нападну земљу зато што су се Грци припремали дадођу и желели су да им се супротставе и оба брата су се предвеликашима земље заклела Радославу и написали су муповељу да ће он и његови наследници добити Зетски крај и акоон може за себе да обезбеди Травунију

5

10

15

20

25

quamcumque regionem aliam, esset illi et eius heredibus inhereditatem et possessionem sine contrarietate et requisitioneeorum vel heredum eorum et numquam inde ab eis vel ab eorumheredibus requisitus esset. Tunc Radoslavus congregans gentemabiit et intravit in Tribuniam et debellavit Domanec et convicitatque interfecit eum. Postea intravit in regionem Chelmaniam etobtinuit eam.

XL Eo tempore defuncta est regina et Michala accepitregnum. Erantque ei septem filii quorum nomina sunt haec:Bladimirus, Priaslavus, Sergius, Deria, Gabriel, Miroslavus etBodinus. Et quia hos septem filios habebat, accepto regno noluitservare sacramentum fratri suo Radoslavo, sed tulit illi iupaniamZentae et dedit illam filio suo Bladimiro. Eo tempore mortua estuxor regis Michala duxitque aliam uxorem Graecam, consobrinamimperatoris. Genuitque ex ea quatuor filios quorum nomina sunthaec: primus Dobroslavus, secundus Petrislavus, tertius Niceforus,quartus Theodorus. Ex Dobroslavo, ex Niceforo et ex Theodoronon fuit superstes, nisi ex Petrislavo natus est * * * Bodinus, quidominavit totum regnum, Bladimirus cum suis fratribus perrexit inRassam et obtinuit eam. Deditque eam filio Petrislavo addominandum. Post hoc perrexit Bulgariam et commisit proeliamulta cum Graecis et Bulgaris et obtinuit totam Bulgariam, quamprovinciam dedit rex Michala Bodino filio suo ad regendum.Praeterea Bodinus imposuit diadema capiti suo et iussit se vocari

5 Domanec] Donanec B || 6 Chelmaniam] scripsi, Chelmani codd. ||11 Deria] Decia B || Gabriel] Gabril V || 13 Radoslavo] scripsi, Radaslavuo B,Radaslavo V || 17 Petrislavus] scripsi, Petreslavus codd. || Niceforus] scripsi,Nicoforius codd. || 17/18 secundus... Dobroslavo] om. B || Niceforo] Nycoforo B ||20 perrexit] perexerunt V || 21 obtinuit] obtinuerunt V || Petrislavo] Priaslavuo B ||22 hoc] haec B || perrexit] scripsi, perexit B, perrexerunt V || commisit] scripsi,comisit B, commiserunt V || 23 obtinuit] obtinuerunt V

158

159

5

10

15

20

25

30

или неку другу област, нека и она остане њему и његовимнаследницима у наследство и посед, тако да ни они нитињихови наследници више никада на њу не полажу право итраже је. Тада је Радослав сакупио војску, кренуо и ушао уТравунију и напао Домањека, победио га и убио. Потом јеушао у Хумски крај и заузео га.

XL У то време умрла je краљица и Михаља јепреузео краљевство. Он је имао седам синова чија имена суследећа: Владимир, Пријаслав, Сергије, Дерија, Гаврило,Мирослав и Бодин. И будући да је имао седам синова, када јепримио краљевство није хтео да поштује заклетву коју је даосвом брату Радославу, већ му је узео жупанију Зету и дао јесвом сину Владимиру. У то време умрла је жена краљаМихаље и он је оженио другу жену, Гркињу, цареву рођаку. Сањом је добио четири сина чија имена су следећа: први јеДоброслав, други Петрислав, трећи Нићифор, четврти Теодор.Од Доброслава, Нићифора и Теодора није било потомака, самоје Петрислав имао * * * Бодин који је владао целимкраљевством и Владимир са осталом браћом кренули су уРашку и заузели су је. Њу је дао сину Петриславу да њомевлада. Потом су отишли у Бугарску и водили су многе битке саГрцима и Бугарима и заузели су целу Бугарску, а тупровинцију је краљ Михаља дао свом сину Бодину да њомвлада. У међувремену је Бодин ставио круну на главу инаредио да га зову

5

10

15

20

25

imperatorem. Imperator Graecorum hoc audiens iratus etcongregans validam multitudinem misit ad debellandum Bodinum.Et Bodinus congregans multitudinem exiit obviam eis. Quadamdie coeperunt utrinque populi valde laniare et vulnerare. Cecidit ibiBodinus Bulgarorum imperator et captus est a Graecis iussuqueimperatoris relegatus est in exilium in Antiochiam civitatem.Ceteri autem fratres Bodini, quia displicuit Deo peccatum patriseorum propter periurium, huc illucque per provincias equitantes etbella plurima committentes omnes in bello mortui sunt viventepatre eorum non uno quidem die, sed quisque tempori suo.Regnavit praetera rex Michala XXXV annis et mortuus est.Sepultusque est cum magno honore in monasterio sanctorummartyrum Sergii et Bachi.

XLI Post haec accepit regnum Radoslavus, frater eius,cui erant octo filii et quatuor filiae. Nomina filiorum eius haecsunt: primus Branislavus, Gradislavus, Chvalimir, Stanihna,Cociapar, Goyslavus, Dobroslavus et Picinech. Fuit autem rexRadoslavus pacificus et mansuetus ac timens Deum in omni vitasua. Regnante autem illo nunciatum est ei quod Bodinus, neposeius, viveret et imperator, qui eum relegaverat, defunctus est. Quiaudiens misit Antiochiam et fecit eum rapere de custodia et ad seducere. Qui reductus cum gaudio a rege et a filiis susceptus est.Deditque ei rex Gripuli et Budua. Sexto decimo anno regni regisRadoslavi Bodinus oblitus est bonorum quae ei fecerat rex. In fide

5 Bulgarorum] scripsi, Bulgariorum B, Bulgarinorum V || 8 illucque]usque B || 10 haec] hoc B || Radoslavus] Rodoslavus V || 12 Stanihna] StanienaV || 23 ducere] redducere B || 24 Gripuli] scripsi, Grippoli B, Grepoli V || Budua]Buduam B || 25 Radoslavi] scripsi, Radaslavui B, Radaslaii V

160

161

5

10

15

20

25

30

царем. Када је грчки цар чуо за ово, наљутио се и послаовелику војску на Бодина. А Бодин је са војском изашао да мусе супротстави и неког дана обе војске су почеле веома да серањавају и кољу. Тамо је пао Бодин, бугарски цар, и Грци су гаухватили и по наредби цара послат је у прогонство уАнтиохију. Друга пак Бодинова браћа, будући да се Богу нијемилио грех њиховог оца због заклетве коју је погазио, јахалису с краја на крај провинције и водили многе битке. Сви су,док је њихов отац још био жив, погинули у рату и то не сви уједном дану, него сваки у своје време. Осим тога, краљМихаља је владао тридест пет година и умро је. Сахрањен јеса великим почастима у манастиру светих мученика Сергија иВакха.

XLI Потом је краљевство примио Радослав, његовбрат, који је имао осам синова и четири кћерке. Именањегових синова су следећа: први је био Бранислав, затимГрадислав, Хвалимир, Станихна, Кочапар, Гојислав,Доброслав и Пицинек. Краљ Радослав је био мирољубив искроман и богобојажљив целог свог живота. А док је владаобило му јављено да је Бодин, његов братић, жив и да је царкоји је њега заробио умро. Када је то чуо послао је гласника уАнтиохију и наредио да га избаве из затвора и да га доведу кодњега. Када је доведен, краљ и његови синови су га са радошћупримили. Краљ му је дао Грбаљ и Будву. Шеснаесте годиневладавине краља Радослава, Бодин је заборавио добра која мује учинио краљ. Није му остао веран,

5

10

15

20

25

non stetit, sed consilio inito cum noverca sua et cum quatuor filiiseius, qui ei fratres erant ex parte patris, rebellavit a rege una cumfratribus suis. Rex autem, quia mansuetus erat et pacificus, noluitbellum cum eo committere, sed secessit humiliter cum filiis suis inTribuniam regionem. Ita senex et plenus dierum dormivit cumpatribus suis et sepultus est cum grandi honorificentia inmonasterio sancti Petri de Campo.

XLII Post haec Bodinus accepto regno intravit in Zentam,coepit debellare consobrinos suos. Tunc Petrus, Antibaris sedisarchiepiscopus bonae memoriae vir, videns grande litigium atquediscordiam esse inter fratres posuit se in medio una cum clero etpopulo, locuti sunt eis miseruntque pacem inter eos. Iuraveruntquesibi invicem Bodinus cum fratribus ut pacifice et quiete viverent.Praeterea Branislavo nati sunt sex filii, quorum nomina sunt haec:primogenitus Praedica, Petrislavus, Gradichna, Tvardislavus,Dragilus et Grubessa. Bodino autem regi nati sunt filii quatuor deIaquinta, filia Archirizi de civitate Barensi, quorum nomina sunthaec: Michala, Georgius, Archiriz et Thomas. Facta pace Bodinuscum fratribus perrexit Rassam et debellando obtinuit eam atquepossedit eam. Posuitque ibi duos iupanos de curia sua, Belcano etMarco, qui etiam iuraverunt ei ut ipsi et filii eorum essentspeciales homines regis Bodini et filiorum vel heredum eius.Deinde caepit Bosnam posuitque ibi Stephanum knesium. Posthaec potestate Francorum, qui erant in Dyrrachium et in tota terra

1 noverca] dub. V B || 10 Antibarinae B || 17 Dragilus et Grubessa] etGragilus B || 18 Archirizi] Archiriz V || civitate] cive V || Barensi] Barumi B || 19Archiriz] scripsi, Archirizi codd. || 22 Marco] Manco B || 23 speciales] specialiterV || 24 knesum] knesium V

162

163

5

10

15

20

25

30

већ по договору са својом маћехом и њена четири сина, који суму били браћа по оцу, напао је краља заједно са својом браћом.А краљ пак који је био побожан и мирољубив није хтео даводи рат са њим, већ се понизно са својим синовима повукаоу Травунију. Тако је уснуо са својим прецима као времешнистарац и сахрањен је са великим почастима у манастирусветог Петра од Поља.

XLII Бодин, након што је примио краљевство, ушао јеу Зету и почео да напада своју браћу од стрица. Тада је Петар,барски архиепископ, видевши да су настали велика свађа ираздор међу браћом, посредовао заједно са свештенством инародом и договорили су мир између њих. Бодин и браћа су сеједни другима заклела да ће живети у миру. Осим тога,Бранислав је добио шесторицу синова чија имена су следећа:Предика, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило и Грубеша.А краљ Бодин је са Јаквинтом, кћерком Архириза, грађанинаБара, имао четири сина чија имена су следећа: Михаља, Ђорђе,Архириз и Тома. Након што је склопљен мир, Бодин је сабраћом кренуо у Рашку и напао је, заузео и освојио. Поставиоје тамо два жупана са свог двора, Вукана и Марка, који су мусе такође заклели да су они лично, као и њихови синови, људикраља Бодина и његових синова и његових наследника. Затимје заузео Босну и тамо је поставио Стефана за кнеза. Потом јеса дозволом Франака, који су били у Драчу и у целој драчкојземљи,

5

10

15

20

25

Duracinorum, mortuo Riberto Guiscardo tulit atque obtinuit rexBodinus totam terram Duracinorum et ipsam civitatem Dyrrachium.Post haec facta pace cum imperatore, reddidit illi civitatem. IgiturIaquinta, uxor Bodini, videns filios Branislavi crescere etmultiplicare valde dolebat. Timebat enim ne viro eius morienteBranislavus seu filii eius acciperent regnum. Unde et semperinvidebat eis et quaerebat opportunum tempus quomodo patrem etfilios perderet. Quodam itaque tempore, dum Branislavus cumfratre suo Gradislavo et filio Praedica simpliciter venissent adregem in civitatem Scodarim, videns eos Iaquinta solos venissegavisa est accedensque ad regem protervae coepit insistere etdicere ut eos comprehenderet et in custodia poneret, alioquinnullam vitam posse habere cum eo, si hoc non ageret. Dicebat illi:“Scio quia moriturus es et isti regnum accipient. Filii autem tui admensam eorum manducabunt.” Quid multum? Victus Bodinus rexab uxore, ut Herodes ab Herodiana, dum sederent ad prandium etepularentur, iussu regis capti sunt et positi sunt in custodia et quianoluit rex resistere voluntati uxoris suae, periurus effectus est admensam, ut Herodes homicida. Quod audientes fratres et filii acnepotes eorum congregantes omnem parentelam in unum abieruntRagusium et intraverunt in civitatem cum quadringentis viris inarmis. Audiens rex quod fugissent congregato exercitu venit etobsedit civitatem coepitque debellare eam. Tunc fratres et filiiknesii Branislavi et qui cum eis erant exeuntes armati de civitatemagnam caedem faciebant cotidie de Bodini regis exercitu.

1 Duracinorum] scripsi, Duracenorum codd. || 2 Duracinorum]Duracenorum B || 4 Branislavi] Branislai V || 9 Praedica] scripsi, Bericna codd.,Predihna O || 14 moriturus] mortuus B || 15 quid] qui B || 16 Herodes] heredes B ||20 abierunt] adierunt B || 21 in] om. B || 22 fugissent] fugisset B || 24 Branislavi]Branoslavii V || 25 Bodini] Badini B

164

165

5

10

15

20

25

30

након смрти Роберта Гвискарда, краљ Бодин заузео целуДрачку земљу и сам град Драч. Потом, склопивши мир сацарем, вратио му је град. Тако је Јаквинта, Бодинова жена,видевши да Бранислављеви синови расту и да се умножавају,веома патила. Наиме, плашила се, јер јој је муж био на самрти,да Бранислав или његови синови не узму краљевство. Збогтога им је непрестано завидела и тражила право време да оцаи синове погуби. И тако је једном, када је Бранислав са својимбратом Градиславом и сином Берикном наивно дошао докраља у град Скадар, Јаквинта, видевши да су дошли сами,обрадовала се и пришавши краљу почела је да инсистира иговори му да их зароби и стави у притвор и да никако нећемоћи да живи са њим, ако он тако не учини. Говорила му је:„Знам да си на самрти, и да ће они узети краљевство. Твојисинови ће јести за њиховом трпезом.“ Шта више да се каже?Бодина је жена убедила као што је Ирода убедила Иродијанаи, док су седели за ручком и ручали, по наредби краља суухваћени и смештени у затвор. А краљ, пошто није хтео да сеодупре вољи своје жене, заклетву је погазио за трпезом каоубица Ирод. А када су то чула њихова браћа, синови и нећаци,сакупили су целу родбину и отишли су у Рагузиј и ушли су уград са четристо наоружаних људи. Када је краљ чуо да супобегли, сакупио је војску и опсео град и почео је да га напада.Тада су браћа и синови кнеза Бранислава и они који су били сањима изашли из града и сваког дана чинили велики покољ надвојском краља Бодина.

5

10

15

20

25

Quadam die dum exissent et plures occidissent et vulnerassent,Cociaparus iactans lanceam e manibus, transfodit et occiditquendam Cosar quem regina valde diligebat. Quod videns reginastatim solutis crinibus coepit faciem suam fortiter percutere et flereac dicere viro suo: “Heu, heu, heu, numquid non vides, o rex,quomodo interficiunt tuos? Parentes eorum apud nos sunt et ipsinon desinunt cotidie vulnerare et occidere tuos. Numquid noncernis quod fecit Cociaparus? Quare sinis vivere fratres eorum,quos tenes in vinculis?” Tunc rex iratus manu sua porrigensgladium iussit decollari knesum Branislavum cum fratre et filioante civitatem Ragusii et coram praesentia parentum suorum etiungens periurio homicidium. Tunc episcopi et abbates, quivenerant rogare regem ne decollarentur et ut pacem inter eosmitterent, videntes eos iam decollatos, eo quod moram fecissentveniendi, valde tristes effecti sunt coeperuntque vehementerarguere et increpare regem eo quod obedisset voci uxoris suae etoccidisset fratres suos. Rex statim paenitentia ductus flevit amareet, quia fratres erant, iussit eos sepeliri honorifice. Episcopi vero etabbates tollentes eorum corpora magno cum obsequio sepelierunteos in monasterio sancti Benedicti in insula quae est anteRagusium. Post haec fratres eorum et filii et ceteri qui erant incivitate sentientes quod quidam vellent tradere civitatem regipraeparatis naviculis intrantes omnes in eis navigaveruntSpalatum. Inde transfretaverunt Apuleam et inde Constantino -polim ad imperatorem. Praeterea rex cepit civitatem Ragusium et

3 quod] quem B || videns regina] tr. B || 5 viro suo] tr. B || 8 sinis] sines V ||10 Branislavum] Banislavum B | | et] ac B | | 11 praesentia] praesentiam V | |18 sepeliri] seppelire B || 19 cum] in V || 25 Ragusium] Raguxii B

166

167

5

10

15

20

25

30

Једног дана док су излазили и више њих убијали и рањавали,Кочапар бацивши копље из руку, пробоо је извесног Козаракога је краљица веома волела. Када је краљица ово видела,одмах је расплела косу и почела да грди своје лице и плаче иговори свом мужу: „Авај, авај, зар не видиш, краљу, какоубијају твоје људе? Њихови рођаци су код нас, а они непрестају да рањавају и убијају твоје људе. Зар ниси видео штаје урадио Кочапар? Зашто допушташ да њихова браћа, коједржиш у оковима, буду у животу?“ Тада се краљ наљутио иисукавши мач наредио је да се кнез Бранислав са својимбратом и сином испред града Рагузија обезглаве пред својимрођацима и тако издајству додавши убиство. Тада су дошлиепископи и опати да моле краља да им не одруби главе и да семеђу њима успостави мир, али видевши да су већ погубљенизато што су касно дошли, веома су се растужили и почели сувеома да грде и куде краља што се покорио речима своје женеи убио своју браћу. Краљ се одмах покајао и горко је заплакаои, пошто су били браћа, наредио је да их сахране са свимпочастима. А епископи и опати су узели њихова тела и увеликом спроводу сахранили су их у манастиру светогБенедикта на острву које се налазило испред Рагузија. Потомсу његова браћа и синови и остали који су били у граду,сазнавши да неки желе да предају град краљу, припремилилађе, укрцали су се сви у њих и отпловили у Сплит. Потом сукренули у Апулију, а затим у Цариград код цара. Умеђувремену, краљ је заузео град Рагузиј и

5

10

15

20

25

aedificavit ibi castellum. Et postea reversus est in Scodarim.Regnavit autem XXVI annis et in XXII decollavit fratres suos.Expletisque XXVI annis et mensibus quinque in regno suomortuus est. Sepultusque est more regali in monasterio sanctorummartyrum Sergii et Bachi.

XLIII Tunc Michali, filius eius, voluit succedere in regno,sed propter nequitiam matris eius noluit populus terrae, sedconstituerunt sibi regem Dobroslavum, fratrem Bodini regis.Regnante autem eo cоepit se dure agere contra populum. Eotempore audientes fratres et filii knesii Branislavi, quod rexBodinus obiisset, imperatoris iussu venerunt Dyrrachium, ubiGoyslavus accepit uxorem et mansit ibi cum nepotibus suis.Cociaparus quoque frater eius perrexit Rassam, inde cum Belcanoiupano congregantes populum venerunt contra Dobroslavumregem. Rex vero congregans populum voluit se defendere.Commisso denique bello in Dioclia supra fluvium qui Moraciadicitur cecidit pars populi regis Dobroslavi et ipse captus est. Posthaec Cociaparus cum Belcano mittentes vinculatum regemDobroslavum in Rassam venerunt et obtinuerunt Zentam etdepredaverunt maximam partem Dalmatiae. Belcanus post haecperrexit Rassam et Cociaparus remansit in Zentam. Post haecinsidiabatur Belcanus Cociaparo cum Rassanis ut eum perderent,quod sentiens abiit in Bosnam et accepit ibi uxorem filiam bani Bosnaeet non post multum temporis in bello mortuus est in Chelmania.

1 Scodarim] scripsi, Scodarime B, Scodarin V || 9 regis] alias Vranislaviregis post add. B || 10 regnante] autem post add. B || 12 imperatoris iussu] tr. B ||18 populi] om. B || 22 Zentam] Zenta B || 23 Cociaparo] Cocciapar B || 25 temporis]tempus B || Chelmania] scripsi, Chelmani codd.

168

169

5

10

15

20

25

30

тамо су саградили утврђење. И потом су се вратили у Скадар.Осим тога, владао је двадесет шест година и у двадесет другојје обезглавио своју браћу. Након што је навршио двадесет ишест година и пет месеци у владавини, умро је. Сахрањен јеса краљевским почастима у манастиру светих мученикаСергија и Вакха.

XLIII Тада је Михаља, његов син, желео да га наследина власти, али то народ те земље због злодела његове мајкеније желео, већ су поставили себи за краља Доброслава, братакраља Бодина. А он је за време своје владавине почео да сеокрутно опходи према народу. У то доба, када су браћа исинови краља Бранислава чули да је краљ Бодин умро, понаређењу цара дошли су у Драч где се Гојислав оженио и гдеје живео са својим нећацима. Такође је његов брат Кочапаротишао у Рашку одакле је заједно са жупаном Вуканом савојском кренуо на краља Доброслава. А краљ је пак сакупиовојску и кренуо да се брани. Дошло је до битке у Дукљи нареци која се зове Морача. Војска краља Доброслава је деломстрадала а он сам је заробљен. Затим, пошто су Кочапар иВукан послали краља Доброслава у оковима у Рашку, дошлису и заузели Зету и похарали су велики део Далмације. Вуканје после тога отишао у Рашку, а Кочапар је остао у Зети. Потомје Вукан са Рашанима припремао атентат на Кочапара, а овај,кад је за то сазнао, отишао је у Босну и оженио се кћеркомбосанског бана и недуго затим погинуо је у рату у Хуму.

5

10

15

20

25

XLIV Interea populi congregantes se constituerunt regemBladimirum, filium Bladimiri, filii regis Michalae. Regnante illodilexit pacem et cum omnibus pacem habuit. Congregavitque ad seomnes fratres suos et accepit uxorem filiam iupani Rassae etquievit terra XII annos. Postquam accepit rex filiam Belcani,dimissus est a iupano rex Dobroslavus, qui tenebatur in vinculis,eo quod esset patruus regis Bladimiri. Qui dimissus venit adnepotem suum, quem, ut vidit rex, statim comprehendere iussit etin custiodia ponere. Mansitque in custodia usque quo nepos eiusBladimirus regnavit. Itaque XXII anno regni Bladimiri regisIaquinta, consiliata a quibusdam pessimis hominibus qui inimicierant iupani Belcani potionem mortiferam conficiens in Cattaro,quo manebat, dedit eis. Hii vero venientes in Scodarim propi -naverunt regi per manus ministrorum eius, qui ab eis deceptus tunccecidit in lectulo. Regina autem Iaquinta sciens quod moriturusesset, venit cum filio suo Georgio in Scodarim causa visitandiregem, quam, ut vidit rex, permovit eam a se et iussit eam forisegredi. Qua egressa dixit astantibus: ”Quare sic agit rex? Quid egomali feci? Si vult scire dominus rex, patruus Dobroslavus, quitenetur in vinculis, ipse egit ut moreretur dominus rex.” Hoc autemdixit volens perdere Dobroslavum, timens ne ipse succederet inregnum. Statimque inde abscendens venit usque ad Garizam mortemregis attendens. Postea misit occulte hominibus regis promittens eisplurima ut moriente rege perderent Dobroslavum, quod et factumest. Nam rex mortuus est et sepultus est in monasterio sanctorum

2 Michalae] scripsi, Michala codd. || 4 iupani] iupani B || 5 XII] XXII B ||accepit] recepit B || 11 Iaquinta] Iaquenta V || 14 ministrorum] ministorum V || tunc]om. B || 17 ut] et B || 20 ut] et B || 22 abscendens] ascendens B ||

170

171

5

10

15

20

25

30

XLIV У међувремену, народ се сакупио и поставилису за краља Владимира, сина Владимира, сина краља Михаље.За време своје владавине градио је мир и са свима је живео умиру. Окупио је уз себе сву своју браћу и узео је за женукћерку рашког жупана и земља је живела у миру дванаестгодина. Пошто је краљ узео за жену Вуканову кћерку, жупан јеослободио краља Доброслава, који је био у оковима, јер је биостриц краља Владимира. Кад је ослобођен, отишао је код свогнећака краља који га је, чим га је угледао, бацио у тамницу.Остао је у тамници све време док је краљевао његов нећакВладимир. Тако је дванаесте године владавине краљаВладимира, Јаквинта, коју су на то наговорили неки зликовци,непријатељи жупана Вукана, сачинила отровни напитак уКотору, где је боравила, и дала им је. Они су дошли у Скадари краљу су се приближили преко његових слугу који су гаиздали и тада је пао у постељу. А Јаквинта, знајући да је насамрти, дошла је са својим сином Ђорђем у Скадар да бипосетила краља, а када ју је краљ угледао, одгурнуо ју је одсебе и наредио јој да изађе напоље. Изашавши рекла јеприсутнима: „Зашто се краљ тако понаша? Какво сам му злоучинила? Ако баш краљ жели да зна, стриц Доброслав, когадржи у оковима, он је наредио да се убије господин краљ.“ Тоје пак рекла желећи да погуби Доброслава, плашећи се да онне наследи краљевство. И одмах је оданде сишла, дошла доГорице, ишчекујући краљеву смрт. Потом је послала тајнокраљеве људе обећавајући им много тога ако, када умре краљ,убију Доброслава, што је и учињено. Наиме, краљ је умро исахрањен је у манастиру светих

5

10

15

20

25

Sergii et Bachi. Hominesque vero regis occasione accepta consilioIaquintae acquievere super Dobroslavum regem et extrahentes illumde custodia excecaverunt oculos eius et testiculos illi amputaveruntmiseruntque illum in monasterio sanctorum Sergii et Bachi, ubi cummonacis vivens longo tempore, postea mortuus est.

XLV Post mortem regis Bladimiri caepit regnumGeorgius, filius Iaquintae reginae. Secundo autem anno regni suivoluit occulte comprehendere filios Branislavi, sed minime valuit.Nam innotuit eis quoddam consilium et ipsi abierunt Dyrrachiumad patruum suum Goyslavum. Solus Grubessa comprehensus est etpositus in custodia in Scodarim. Tempore illo dux Calo IoannesCumano congregans fortem exercitum venit cum Goyslavo etnepotibus eius supra regem Georgium. Rex etiam congreganspopulum paravit eis bellum. Committentes itaque bellum ceciditpars Georgii regis et multi interfecti sunt et plurimi capti sunt. Rexautem cum aliquantis evasit et fugit in Obliquum. Post haec dux etcаeteri debellantes civitatem Scodarim ceperunt eam. Indeextrahentes Grubessam de custodia iussu imperatoris constitutusest rex a populo et dux relinquens ei exercitum reversus estDyrrachium. Regnante eo sciens rex Georgius Grubessam essestrenuissimum militem et potentem in virtute atque audacem inbello fugiit in Rassam. Mater vero eius capta est apud Cattarum etducta est Constantinopolim, ubi et mortua est. Regnavit rexGrubessa VII annos et quievit terra in diebus eius et recuperavit

1 hominesque] homines B || 2 acquievere] acguiescere B || 4 monasterio]monasterium dub. V || 8 sui] om. B || 10 quoddam] quidam B || 11 Grubessa]Gurbessa B || 12 Scodarim] Scodarin V || 19 Grubessam] scripsi, Gurbressam B,Gurbessum V || 21 Grubessam] scripsi, Grubessiam B, Grubissam V || 23 fugiit]fugit B || 25 Grubessa] scripsi, Grubiissa B , Gurbessa V

172

173

5

10

15

20

25

30

Сергија и Вакха. А краљеви људи искористивши прилику,пристали су на Јаквинтин наум против краља Доброслава и,извукавши га из затвора, ослепили су га и осакатили ипослали га у манастир светих Сергија и Вакха где је дуговремена живео са монасима, након чега је умро.

XLV После смрти краља Владимира краљевство јепреузео Ђорђе, син краљице Јаквинте. Друге године својевладавине хтео је тајно да утамничи Бранислављеве синове,али није успео. Наиме, неко им је за тај наум јавио, и они суотишли у Драч код свога стрица Гојислава. Само је Грубешаухваћен и бачен у затвор у Скадру. У то време војвода ЈованКомнин, сакупивши јаку војску дошао је са Гојиславом ињеговим нећацима да нападне краља Ђорђа. И краљ јесакупио војску и спремио се за битку. У бици која се одиграластрадао је део војске краља Ђорђа и многи су убијени и многису заробљени. А краљ се са неколицином спасао и побегао уОблик. Потом је војвода заједно са осталима напао и заузеоград Скадар. Одатле су, по царевом наређењу, извуклиГрубешу из затвора и народ га је поставио за краља, а војводаму је оставио војску и вратио се у Драч. А када је краљ Ђорђесазнао да је Грубеша завладао и знајући да је Грубеша добарвојник, снажан и смео у бици, побегао је у Рашку. А његовамајка је ухваћена у близини Котора и одведена је у Цариград,где је и умрла. Краљ Грубеша је владао седам година и земљаје у његово време живела у миру и веома је узнапредовала.

5

10

15

20

25

valde. Dedit enim in diebus illis Deus abundantiam frumenti etvini. Repleta est terra omni saturitate. Denique septimo anno regnieius venit rex Georgius cum Rassanis supra istum. Qui praeparansei bellum in ipso bello mortuus est rex Grubessa fortiter dimicandoet proeliando ante civitatem Antibarim. Sepultusque est inepiscopio eiusdem civitatis honorifice in ecclesia sancti Georgii.Post haec rex Georgius obtinuit regnum, non tamen terram.Misitque fratribus regis Grubessae qui adhuc supererant,Dragichnae et Dragilo, et fecit pacem cum eis et iuravit quoddivideret terram cum eis et nil eis mali faceret. Qui venientespropter ius iurandum crediderunt ei. Dedit illis partem terrae etiupanias in Zenta et valde coepit eos diligere. Et hoc ideo faciebatrex ut Gradichnam, fratrem eorum tertium, posset decipere et ad seattrahere ut postea perderet eos. Igitur Gradichna manens in Rassaaccepit ibi uxorem de qua genuit tres filios: primus Radoslavus,Lobasi et Bladimirus. Praeterea Dragilus cum omnibus terrae suaeintravit in Podgoream regionem et obtinuit Onogoste et aliasplurimas iupanias. Videns autem rex quod prudenter se ageret,valde ei placuit. Deinde consilio Dragili congregans rex exercitumabiit in Rassam et proeliando obtinuit eam et depraedavit.Inveneruntque ibi Uroscium in custodia in qua missus aparentibus fuerat. Unde extrahentes illum dimiserunt iupanum inRassa. Inde rex cum suis omnibus reversus est ad locum suum cumspoliis magnis. Gradichna eo tempore secessit in Chelmani. Posthaec videns quod Dragilus cum fratre et nepotibus prudenter se

1 in] om. V || 3 Rassanis] Rassianis V || 4 Grubessa] scripsi, Gurbessacodd. || 6 honorifice] om. B || 9 Dragichnae] Draghicne B || et iuravit – eis] om. B ||14 Gradichna] Gradigna V || 15 tres] conieci, quatuor codd. || Radoslavus] scripsi,Radaslavus || 16 Lobasi] Lobari B || Dragilus] Draghimirus B || 17 Podgoream]Podgoriam B || Onogoste] Unogoste B || 20 Rassam] Rassa V || 23 ad] in B ||24 Gradichna] Gradiena V

174

175

5

10

15

20

25

30

Наиме, у његово доба Бог је давао обиље жита и вина. Земљаје била пуна свега и свачега. Најзад, седме године његовогкраљевања, дошао је Ђорђе са Рашанима и напао га. КраљГрубеша је ушао у битку и у бици испред града Бара је храбросе борећи и ратујући погинуо. Сахрањен је са свим почастимау еписко пији овог града у цркви светог Георгија. Потом јекраљ Ђорђе задобио краљевство, али не и земљу. Послао јегласнике браћи краља Грубеше који су још увек билипреостали, Драгихни и Драгилу, и склопио је мир са њима изаклео се да ће земљу поделити са њима и да им ништа злонеће учинити. И они су дошли верујући његовом обећању. Даоим је део земље и жупаније у Зети и веома их је заволео. И тоје све чинио краљ да би Градихну, њиховог трећег брата,преварио и код себе намамио да би их после погубио. Па такоје Градихна остао у Рашкој и тамо је узео жену са којом једобио три сина: првенца Радослава, Лобаша и Владимира. Умеђувремену, Драгило је са свима из своје земље ушао уПодгорје и заузео Оногошт и многе друге жупаније. А краљ јевидео да мудро поступа и то му се веома допало. Затим је поДрагиловом савету краљ сакупио војску и отишао у Рашку иоружјем ју је заузео и попленио. Тамо су у затвору затеклиУроша, где су га родитељи послали, и одатле га извукли ипослали жупану у Рашку. Потом се краљ са свим својима и савеликим пленом вратио у свој крај. Градихна се у то добаповукао у Хум. Потом је Михаља, видевши да се Драгило сабратом и нећацима добро

5

10

15

20

25

agerent et cotidie multiplicarent et crescerent in amore omniumpopulorum invidia ductus timensque eo quod populus terraesincere eum non diligeret ne forte regnum ammitteret,comprehendere fecit Michala, filium Bladimiri regis, et post eumDragilum posuitque in custodiam. Dragichna vero cum quatuorfiliis suis Prevoscio, Grubessa, Nemana et Sirac evasit et fugitDyrrachium. Audiens autem quod frater eius et nepotes tenerenturin vinculis, abiit et ipse Dyrrachium. Post haec Pirigordi dux cumGradichna et Dragichna congregantes populum et magnumexercitum venerunt et ceperunt terram usque Vuraniam et usqueAntibarum, sed quia dux ire volebat Constantinopolim, Gradichnarelinquens nepotem suum Urosci in Obliquo ad custodiendumcastellum transposuerunt ducem usque Dyrrachium. Praeterea rexGeorgius iratus iussit Dragilum et Michala, nepotes eius, privarilumine caeli eo quod Gradichna cum fratre suo debellarent illum.Postquam autem dux Pirogordi ivit Constanti nopolim, venit aliusdux Dyrrachium, Kirialexius de Condi Stephano. Interea rexGeorgius congregans populum venit et obsedit Obliquum.Uroscius vero cum suis fortiter defendebat se. Audiens autem duxkiri Alexius cum Gradichna et cum fratre congregantes exercitumvenerunt supra regem. Quia vero iam rex erat exosus omni populo,non fuit quis qui ei annunciaret quousque venit dux cum Gradichnaet cum exercitu. Et percusserunt castra eorum et occiderunt etvulneraverunt plurimos et fugaverunt eos. Rex evasit tunc et fugitin Cermenizam. Et dux fugato eo reliquit Gradichna cum exercitu

3 ammitteret] amiseret B || 6 suis] om. B || Prevoscio] Prenoscio B ||Grubessa] scripsi, Gallesia B, Grubescia V || Nemana] scripsi, Neman B,Necman V || 8 haec] hoc V || 9 Gradichna] scripsi, Gradigna codd. || Dragichna]scripsi, Draghihna B, Dragiena V || 10 Vuraniam] scripsi, Vraniam B, VuraneamV codd. || 11 Gradichna] scripsi, Gradigna codd. || 12 Urosci] scripsi, Boroscicodd. || 13 transposuerunt] transportaverunt V || 14 iratus iussit] tr. B || nepotes]nepotem V || privari] privare V || 15 Gradichna] Draghihna B || 16 Pirogordi]Pirigorti B || 19 Uroscius] scripsi, Borosius B, Boroscius V || 20 Gradichna] scripsi,Gradigna codd. || congregantes] congregatem B || 22 qui] hoc post add. V ||Gradichna] scripsi, Gradigna codd. || 25 in] om. V || Cermenizam] Cermeniza V ||Gradichna] scripsi, Gradigna codd.

176

177

5

10

15

20

25

30

влада и да свакодневно јача и расте љубав свих народа премањему, потакнут завишћу и плашећи се да народ земље овогаискрено не заволи и да он случајно не изгуби краљевство,наредио је да се син краља Владимира ухвати, и после је иДрагила бацио у тамницу. А Драгихна се са своја четири синаПрвошем, Грубешом, Немањом и Сирком спасао и побегао уДрач. А када је чуо да су му брат и нећаци утамничени, и самје отишао у Драч. Потом је војвода Пиригеоргије саГрадихном и Драгихном сакупио народ и велику војску идошли су и заузели земљу све до Врањине и све до Бара, алипошто је војвода желео да иде у Цариград, Градихна јеоставио свог нећака Уроша у Облику да чува утврђење иодвели су војводу све до Драча. У међувремену, краљ Ђорђеје у бесу наредио да Драгило и Михаља, његови нећаци, будулишени очињег вида и због тога га је Градихна са својимбратом напао. Потом је војвода Пиригеоргије отишао уЦариград и дошао је други војвода у Драч, кир Алексије одКондостефана. У међувремену је краљ Ђорђе сакупио војскуи дошао и опсео Облик. Урош се пак са својима храбробранио. А војвода кир Алексије, када је за то чуо, са Градихноми са братом сакупио је војску и они су заједно кренули накраља. Пошто је краљ био омрзнут у народу, није било никогако би му јавио да је војвода са Градихном и војском дошао. Инапали су њихов логор и убили су и ранили многе и натералиих у бег. А краљ се спасао и побегао у Црмницу. И војводанакон што је онога натерао у бег, оставио је Градихну савојском

5

10

15

20

25

et ipse reversus est Dyrrachium. Tunc, quia propter tribulationes etbella terra iam deserta erat et cotidie magis magisque dessolabatur,rebellavit Decatarus et postea tota terra regis Georgii. At Gradichnacum suis coepit comprehendere terram et persequi regem, aliaautem ex parte Rassani eum persequebantur. Rex autem cum suisper montana et per silvas huc illuc fugiens latitabat. Praetereavidens rex undique persecutionem sibi accidere, nesciens quidageret, intravit in castellum quod Obolon dicitur. Tunc Gradichnaobtinuit terram usque Cattarum praeter castellum quo rextenebatur. Inter haec dux venit in Scodarim et Gradichna misit adeum ut quantocius veniret quatenus caperet castellum et regem.Qui veniens cum exercitu obsederunt castellum. Tunc hii, quiamici et proximi regis esse videbantur et qui edebant panem eius,levaverunt contra eum calcaneum suum et alii de foris, alii deintus, castellum tradiderunt et regem duci kiri Alexio, quem duxcomprehendens duxit secum Dyrrachium. Inde vinculatum et cumcustodibus misit Constantinopolim, ubi mortuus est in custodia.

XLVI Post haec populi congregantes se constituerunt regemGradichnam, qui accepto regno coepit regere populum cum omniiustitia. Erat sane vir timens ac diligens Deum, pius et misericors,viduarum et orphanorum protector atque defensor et in omnibusactibus suis omni bonitate praecipuus. Praeterea hi, qui dispersierant per regiones et provincias et in Apulia, audientes vitae eiusbonitatem, reversi sunt ad loca sua et ad patriam suam. Et

2 terra iam] terrarum B || 3 Decatarus] scripsi, Decatarus V, Dechatarum B ||5 Rassani] Radassani B || persequebantur] prossequebantur B || 7 persecutionem]persecutiones B || 8 accidere] accedere V || quod] qui V || 9 Gradichna] scripsi,Gradigna codd. || 11 Gradichna] scripsi, Gradigna codd. || caperet] caperent V ||14 levaverunt] sevaverunt B || 15 foris] et post add. B || 21 Gradichnam] scripsi,Gradignam codd. || 22 iustitia] custodia B || 25 Apulia] scripsi, Apulea B,Apulca V

178

179

5

10

15

20

25

30

и сам се вратио у Драч. Тада, пошто је због немира и ратоваземља већ била разорена и свакодневно је све више пустела,Котор се дигао на устанак, а након тога и цела земља краљаЂорђа. И Градихна је са својима кренуо да осваја земљу ипрогони краља, али су га Рашани прогонили са друге стране.А краљ је пак са својима бежао којекуда преко брда и шумасакривајући се. Осим тога, краљ, видећи да му одасвуд претиопасност, не знајући шта да ради ушао је у утврђење Жабљак.Тада је Градихна заузео земљу све то Котора, осим утврђењагде се налазио краљ. У том је војвода дошао у Скадар иГрадихна је послао гласника код њега да што пре дође дазаузме утврђење и зароби краља. А он је дошао са војском изаузео утврђење. Тада су се ови, који су били краљевипријатељи и рођаци и који су јели његов хлеб, подигли противњега и издали су утврђење како они споља, тако и они изнутра,и предали су краља војводи кир Алексију, кога је он заробио иодвео са собом у Драч. Одатле га је везаног, под стражом,послао у Цариград, где је у затвору умро.

XLVI А потом се народ сакупио и Градихну супрогласили за краља, који је, након што је примио краљевство,почео да влада народом са највећом правичношћу. А био једоиста човек који се плашио Бога и љубио га, побожан имилостив, заштитник и бранилац удовица и сирочади, и усвим својим делима изузетан по својој доброти. Осим тога,ови, који су били раштркани по областима и провинцијама и уАпулији, чувши за

5

10

15

20

25

repleverunt et habitaverunt terram, quae iam quasi dextructa etdesolata manebat. Sustinuit quoque rex Gradichna diebus regni suimultas insidias et persecutiones iniuste a malis hominibus, sed exomnibus eripuit eum Deus. Expletisque XI annis in regno ingressusest viam cunctorum et dormivit cum patribus suis in pace. Sepultusest honorifice et cum magnitudine in monasterio sanctorummartyrum Sergii et Bachi manibus filiorum suorum Radoslaviknesii, Ioannis et Bladimiri.

XLVII Post haec Radoslavus knesius perexit ad impera -torem Hemanuelem et benigne ab eo susceptus est deditque eitotam terram dominandam eamque regendam, sicut tenuit patereius. Postea knesius Radoslavus veniens ab imperatore coepittenere et dominari terram cum fratribus suis. Post haec surrexeruntquidam maligni qui antiqui inimici fuerunt et rebellaverunt ei etadduxerunt Dessam filium Urosci et dederunt ei Zentam etTribuniam. Radoslavo autem et fratribus eius remansit maritimaregio ac civitas Decatarum usque Scodarim et indesinenter nondesinebant dimicare et proeliare contra filium Urosci et contraceteros inimicos quatenus terram, quae eis rebellaverat, valerentacquirere et eam quam dominabantur viriliter defendere etc.

2 quasi] et post add. B | | 3 Gradichna] scripsi, Gradigna codd. | |8 Radoslavi] scripsi, Radaslavi codd. || 11 Radoslavus] scripsi, Radaslavus corr. ||14 Radoslavus] scripsi, Radaslavus codd. || 15 dominari] dominare V || terram]terrae B || 17 Urosci] scripsi, Uroki B, Urossi V || 18 Radoslavo] scripsi,Radaslavuo B, Radaslavo V || 20 Urosci] scripsi, Uroki B, Urossi V || 22 quam]cui B || dominabantur] dominabant V || etc.] om. B

180

181

5

10

15

20

25

30

доброту његовог живота, вратили су се у свој крај. Ииспунили су и населили земљу која је већ била скороуништена и напуштена. Краљ Градихна је у време свогкраљевања доживео многе заседе и прогоне злих људи, алиБог га је свих спасао. Када је на власти испунио једанаестгодина, ступио је на пут свих и уснуо је са својим очевима умиру. Сахрањен је са свим почастима и величанствено уманастиру светих мученика Сергија и Вакха рукама својихсинова: кнеза Радослава, Јована и Владимира.

XLVII Потом је кнез Радослав отишао код цараМанојла и он га је добростиво примио и дао му је целу земљуда њоме влада и управља, као што је њоме управљао његовотац. Потом се кнез Радослав вратио од цара и почео је давлада земљом заједно са својом браћом. Затим су се диглинеки зли људи који су били његови стари непријатељи ипобунили су се против њега и довели су Десу, Урошевог сина,и дали су му Зету и Травунију. А Радославу и његовој браћиостала је приморска област и град Котор све до Скадра инепрестано су се борили и ратовали са Урошевим сином идругим својим непријатељима настојећи да освоје земљу којасе побунила и успешно одбране ону у којој су владали итд.

Регистар имена

А

Аламани (Alamani) – 76, 77Алексије од Кондостефана, војвода(Kirialexius de Condi Stephano) – 176-179Анастасије I (Anastasius), цар – 4, 5 Арабљани (Saraceni) – 108, 109Арменопол, византијски војсковођа(Armenopolos) – 144, 145Архириз, грађанин Бара (Archiriz) –162, 163Архириз, Бодинов син (Archiriz) – 162, 163Атила, угарски краљ (Attila) – 66, 66a,67, 67а, 69, 69а, 70a, 71а

Б

Бела I, угарски краљ (Bella) – 102а,103а, 104а, 105аБели Хрвати (доњи Далматинци) (BilliHarvati) – 54a, 55а Бенедикт (Benedictus) – 4, 4a, 5, 5а, 14,14a, 15, 15а, 16а, 17a, 166, 167Берикна, Бранислављев син (Bericna)– 164, 165Бладин, Силимиров син (Bladinus) –20, 20a, 21, 21а, 22, 22a, 23, 23а, 24,24a, 25, 25а, 26, 26a, 27, 27аБодин, Михаљин син, краљ (Bodinus)– 158-165, 168, 169Болеслав, Прелимиров син (Boleslavus)– 118-121Бошњани (Bozgniani) – 76a, 77aБранислав, Радослављев син, кнез(Branislavus) – 160-169, 172, 173Брус, Брис (Brus, Briz, Briss) – 4, 4a, 5,5a, 6, 6a, 7, 7a, 22, 23Бугари (Vulgari, Bulgari) – 22, 23, 24,25, 26, 27, 72а, 73а, 158, 159 Будимир – 40a, 41a; в. СветоплекБудислав, принц (Budislavus) – 88, 89

В

Василије II, византијски цар (Basilius)– 130, 131, 138, 139, 142, 143Владимир (Vladimirus) – 70, 70a, 71,71а, 72, 72a, 73, 73аВладимир, Владимиров син, краљ(Bladimirus) – 170-173, 176, 177Владимир, Градихнин син, кнез(Bladimirus) – 174, 175, 180, 181Владимир, Михаљин син (Bladimirus)– 158, 159, 170, 171, 176, 177Владимир, Петрислављев син (св.Владимир), краљ (Vladimirus) – 124-133, 136, 137-139Владислав (Стипан Владислав), краљ(Vladislavus) – 64, 64a, 65, 65аВладислав, бугарски цар (Vladislavus)– 130-133, 136, 137, 142, 143Вукан, рашки жупан (Belcanus) – 162,163, 168-171

Г

Гаврило, Михаљин син (Gabriel) – 158, 159Геласије, папа (Gelasius) – 4, 5 Герман, Јерман (Germanus) – 4, 4a, 5, 5aГојислав, Доброслављев син(Goyslavus) – 142, 143, 146, 147, 150-157Гојислав, Радослављев син (Goyslavus)– 160, 161, 168, 169, 172, 173Готи (Gothi) – 2, 3, 4, 4a, 5, 5a, 8, 8a, 9,9a, 10, 10a, 11a, 20, 20a, 21, 21a, 24, 25,52a, 53a, 68, a, 69a, 70a, 71aГрадислав, Радослављев син (Gradislavus)– 160, 161, 164, 165Градихна, Бранислављев син, краљ(Gradichna) – 162, 163, 174-181Грубеша, Бранислављев син, краљ(Grubessa) – 162, 163, 172-175Грубеша, Драгихнин син (Grubessa) –176, 177

Грци (Graeci) – 68, 69, 118, 119, 122,123, 130, 131, 142-161

Д

Дерија, Михаљин син (Deria) – 158, 159Деса, Урошев син (Dessa) – 180, 181Доброслав, Драгимиров син(Dobroslavus) – 140-147, 154, 155Доброслав, Михаљин син, краљ(Dobroslavus) – 158, 159, 168-173Доброслав, Радослављев син, краљ(Dobroslavus) – 160, 161Домањек (Domanec) – 156-159Доњи Далматинци (Dalmatini nisgni) –54a, 55аДоњи Хрвати (Dongii Harvati) – 72а, 73а Драгило, Бранислављев син (Dragilus)– 162, 163, 174-177Драгило, Ђорђев нећак (Dragilus) –176, 177Драгимир, Хвалимиров син (Dragimirus)– 122, 123, 130, 131, 138-141Драгислав, Прелимиров син(Dragislavus) – 118, 119Драгихна, Бранислављев син(Dragichna) – 174-177

Ђ

Ђорђе, Бодинов син, краљ (Georgius) –162, 163, 170-179

Е

Епидаурани (Epidaurii) – 110, 111Еутихије (Eutychius) – 4, 5

З

Звонимир, Крешимиров син, краљ –96а, 97а, 98а, 99а, 100а, 101а, 102а, 103а

И

Ирод (Herodes) – 164, 165 Иродијана (Herodiana) – 164, 165

Ј

Јаквинта, Бодинова жена (Iaquinta) –162-165, 170-173Јевреји (Zidovi) – 102а, 103а, 104а, 105аЈован, папин изасланик (Ioannes) – 48, 49Јован, Градихнин син, кнез (Ioannes) –180, 181Јован Комнин, војвода (IoannesCumanus) – 172, 173

К

Канимир (Chanimir) – 74a, 75а Кастрека, Болеслављева жена (Castreca)– 120, 121Киш, угарски принц (Kys) – 90, 91, 92,93, 94, 95 Коломан, Радослављев син, краљ –96а, 97аКонстантин, Констанц (Ћирило),мисионар (Constantinus) – 31, 32, 34,34a, 35, 35a, 38, 38a, 39, 39aКосара, Владимирова жена (Cossara) –128-133, 136, 137Которани (Cattarenses) – 138-141 Кочапар, Радослављев син (Cociaparus)– 160, 161, 166-169Крепимир (Цепимир), Прибислављевсин (Crepimirus) – 76, 76а, 77, 77а, 78,78а, 79, 79аКрешимир, Коломанов син, краљ –96а, 97аКрешимир, Тишемиров син (Crescimirus)– 114-121Крстивој (Christivoij) – 74a, 75а; в.Остривој

184 Gesta Regum Sclavorum I

Л

Лав, папин изасланик (Leo) – 48, 49 Лав, патрикије (Leo) – 32, 33 Латини (Latini) – 2, 3, 12a, 13a, 24, 24a,25, 25a, 40, 40a, 41, 41a, 48, 49, 70, 71,108, 109, 114-119, 150, 151Легец, Крешимиров син (Leghec) – 120, 121Лобаш, Градихнин син (Lobasi) – 174, 175Ловица, Легецова жена (Lovizza) –120, 121

Љ

Љутовид, кнез (Lutovid) – 146, 147,152-155Љутомир, рашки жупан (Luthomirus) –110, 111, 140, 141

М

Манојло I, византијски цар (Hemanuel)– 180, 181Марко, рашки жупан (Marco) – 162, 163Мирослав, Михаљин син (Miroslavus)– 158, 159Мирослав, Хвалимиров син(Miroslavus) – 122-125Михаило, цар (Michael) – 44, 45, 48,48a, 49, 49aМихаља, Ђорђев нећак (Michala) – 176, 177Михаља, Бодинов син (Michala) – 162,163, 168, 169Михаља, Доброслављев син, краљ(Michala) – 142, 143, 154-161, 170, 171Моровласи (Црни Латини; NigriLatini) – 24, 24a, 25, 25a

Н

Немања, Драгихнин син (Nemana) –176, 177Немци (Nimçi) – 78a, 79а Нићифор, Михаљин син (Niceforus) –158, 159

О

Остривој (Крстивој; Ostrivoy) – 74,74а, 75, 75а Остроил, Строил (Ostroyllus) – 4, 4a, 5,5a, 6, 6a, 7, 7a, 10, 11, 12, 13, 14, 14a,15, 15a, 16, 16a, 17, 17a, 18a, 19a

П

Павломир, Павломир Бело (Ратко),Белимир, Петрислављев син, краљ(Paulomirus Bello) – 106-113Петар, барски архиепископ (Petrus) –162, 163 Петар, бугарски цар (Petrus) – 116, 117Петрислав, Бранислављев син(Petrislavus) – 162, 163Петрислав, Михаљин син (Petrislavus)– 158, 159Петрислав, Радослављев син (Petrislavus)– 106, 107Петрислав, Хвалимиров син, краљ(Petrislavus) – 122-125Пиригеоргије, војвода (Pirogordi) –176, 177Пицинек, Радослављев син (Picinech)– 160, 161Плен (Piena) – 116, 117Полислав – 66a, 67а; в. Томислав Првош, Драгихнин син (Prevoscius) –176, 177 Предика, Бранислављев син (Praedica)– 162, 163Предимир, Доброслављев син(Praedimirus) – 142, 143, 154-157Прелимир, Тишемиров син, краљ(Proelimirus) – 114-123Прехвала, Прелимирова жена (Prechvalla)– 116, 117Прибислав, Толимиров син (Pribislavus)– 76, 76a, 77, 77аПријаслав, Михаљин син (Priaslavus) –158, 159

Gesta Regum Sclavorum I 185

Р

Радиград, жупан (Radigradus) – 116, 117Радомир, бугарски цар (Radomirus) –130-133 Радослав, Градихнин син, кнез(Radoslavus) – 174, 175, 180, 181Радослав, Доброслављев син(Radoslavus) – 142-147, 154, 156-161Радослав, Светозаров син, краљ(Radoslavus) – 80, 80a, 81, 81а, 84a,85а, 88, 89, 96a, 97a, 100а, 101а, 106,107, 110, 111Разбивој (Rasbivoy) – 70, 70a, 71, 71а,72, 72a, 73, 73аРашани (Rassani) – 118, 119, 168, 169,174, 175, 178, 179Римљани (Romani) – 24, 24a, 25, 25a,108-113; в. ЛатиниРоберт Гвискард (Ribertus Guiscardus)– 164, 165

С

Сабин (Sabinus) – 4, 5Саганек, Доброслављев син (Saganec)– 142, 143, 154-157Самуило, бугарски цар (Samuel) – 122-125, 130, 131, 142, 143Сарамир (Сатимир; Zsaramirus) – 30,30a, 31, 31a, 32, 32a, 33, 33aСатимир – 30а, 31а, 32а, 33а; в. Сарамирсв. Павле, апостол (Paulus) – 86, 87св. Петар, апостол (Petrus) – 86, 87, 112, 113 Свевлад, Прелимиров син (Svevladius)– 118, 119Светозар, Крепимиров син (Svetozar)– 78, 78a, 79, 79аСветолик (Sfetolicus) – 62, 62a, 63, 63a,64, 65Светоплек, Свети пук (Будимир;Svetoplek) – 32, 33, 34, 35, 38, 39, 40,40а, 41, 41а, 48, 49 Себеслав, Себислав (Sebeslavus) – 68,68a, 69, 69а

Сеислав, Радослављев син – 80a, 81а,82a, 83а, 86a, 87а, 90a, 91а, 92a, 93а,94a, 95а, 96a, 97аСенудслав, Сфиолад (Senudslavus,Sfiolad) – 4, 5, 16, 16a, 17, 17a, 18, 18a, 19, 19aСергије, Михаљин син (Sergius) – 158, 159Силвестер, Болеслављев син, краљ(Sylvester) – 120-123Силимир, Сенудслављев син (Syllimirus)– 18, 18a, 19, 19а, 20, 20a, 21, 21а, 22a, 23аСирaк, Драгихнин син (Sirac) – 176, 177Скробимези (Scrobimesi) – 156, 157Словени (Sclavi) – 2, 3, 20, 21, 24, 25, 34, 35,36, 37, 48, 49, 60, 61, 72, 73, 108-111, 118, 119Сремци (Sremani) – 112, 113 Станихна, Радослављев син (Stanihna)– 160, 161Стефан, босански кнез (Stephanus) –162, 163Стефан, Крешимиров син (Stephanus)– 118, 119Стефан, Стипан, папа (Stephanus) – 34,34a, 35, 35а, 38, 39, 42, 43, 44, 45, 54, 55

Т

Тврдислав, Бранислављев син(Tvardislavus) – 162, 163Тврдослав, Хранимиров син(Tvardoslavus) – 74, 75Теодор, Михаљин син (Theodorus) –158, 159Тихомил (Техомил Поповић; Tycomil)– 88, 88a, 89, 89а, 90, 90a, 91, 91а, 92,92a, 93, 93а, 106, 107, 110, 111, 114, 115Тишемир, син Павломира Бела(Tiscemirus) – 114, 115Толимир, Остривојев син (Tolimirus) –74, 74a, 75, 75аТома, Бодинов син (Thomas) – 162, 163Томислав (Полислав; Thomislavus) –66, 66а, 67, 67аТотила (Totilla) – 4, 4a, 5, 5a, 6, 6a, 7,7a, 10, 11, 12, 12a, 13, 13a

186 Gesta Regum Sclavorum I

Тугемир, Силвестеров син, краљ(Tugemirus) – 122, 123

У

Угари (Hungari) – 72, 73, 92, 92a, 93,93a, 94, 94a, 95, 95a, 112, 113 Урош, Градихнин нећак (Uroscius) –174-177, 180, 181

Ф

Франци (Franci) – 162, 163

Х

Хвалимир, Прелимиров син(Chvalimirus) – 118, 119Хвалимир, Радослављев син(Chvalimir) – 160, 161Хвалимир, Тугемиров син, краљ(Chualimirus) – 122, 123Хонорије, викар (Honorius) – 44, 45,48, 49, 50, 51 Хранимир, Владимиров син(Charanimirus) – 72, 73 Хрвати – 10a, 11а, 60a, 61а, 84a, 85а, 96a,97а, 100a, 101а, 102a, 103а, 104a, 105а Хрисилије, топарх (Cursilius) – 146-149, 154, 155

Ц

Цепимир (Cepijmir) – 76a, 77а, 78a,79а; в. Крепимир

Ч

Часлав, Радослављев син (Сеислав;Ciaslavus) – 81, 81а, 83, 83а, 87, 87а,89, 89а, 91, 91а, 92, 93, 94, 95Чудомир, бан (Cidomirus) – 114, 115

Gesta Regum Sclavorum I 187

Регистар географских имена

A

Аквилеја (Aquileia) – 12, 12a, 13, 13аАнтиохија (Antiochia) – 160, 161Аплица (Apliza) – 144, 145Апулија (Apulia) – 86, 86a, 87, 87а,88a, 89а, 108, 109, 166, 167, 178, 179Арансона (Aransona) – 56, 57

Б

Бамбалона, Бандалона (Bambalona) –56, 56a, 57, 57а; в. ДрачБар (Antibaris) – 56, 57, 146, 147, 154,155, 162, 163, 174-177Барези (Barezi) – 154, 155Бела Хрватска (Croatia Alba) – 54, 55, 72,73, 80, 81, 114-119; в. и Доња ДалмацијаБело, утврђење (Bello) – 112, 113Блато (Blata) – 124, 125Борова планина (Борова гора; MonsPini) – 58, 58a, 59, 59аБосна (Bosna) – 14a, 15а, 18a, 19а, 58,58a, 59, 59а, 72, 72a, 73, 73а, 90, 90a,91, 91а, 104а, 105а, 114-117, 120, 121,128, 129, 140-145, 162, 163, 168, 169Брусно (Brusno) – 140, 141Бугарска (Vulgaria, Bulgaria) – 22, 23, 32a,33a, 116, 117, 122, 123, 140-143, 158, 159Будва (Budua) – 56, 57, 118, 119, 156,157, 160, 161

В

Валдевин (Valdevinus) – 18, 18a, 19,19а, 54, 54a, 55, 55аВалдемија – 14a, 15а

Велика гора, жупанија (Vellica Gora) –118, 119Веченике, жупанија (Vecenike) – 118, 119Војуша, река (Baiusius) – 154, 155Волга (Volga) – 22, 22а, 23, 23аВрањина (Vurania) – 144, 145, 176, 177Врм, жупанија (Vrmo) – 118, 119

Г

Газена (Gazeni) – 124, 125Гацко, жупанија (Gerico) – 118, 119Горица (Gariza) – 170, 171Горња Босна (Bosna Gorgnia)– 72a,73а, 74a Горња Далмација (Superior Dalmatia) –56, 57; в. и Црвена ХрватскаГорска, жупанија (Gorsca) – 118, 119,154, 155Грбаљ (Gripuli) – 118, 119, 154, 155,160, 161Груж, лука (Gravosa) – 108, 109

Д

Дабар, жупанија (Debre) – 118, 119Далма (Dalma) – 14a, 15а, 54, 54a, 55, 55аДалмација (Dalmatia) – 6, 6a, 7, 7а, 10,10a, 11, 11а, 14, 14a, 15, 15a, 54, 54a,55, 55а, 56, 56a, 57, 57а, 108, 109, 124-127, 142, 143, 168, 169Далмско поље (Planitia Dalmae) – 46, 47 Дебрека, жупанија (Debreca) – 118, 119Доња Далмација (Dongia Dalmatja;Inferior Dalmatia) – 54, 55, 56, 56a, 57,57а, 142, 143; в. Бела Хрватска

Драч, Драчка земља (Dyrrachium) – 56,56а, 57, 57а, 138, 139, 146, 147, 154, 155,162-165, 168, 169, 172, 173, 176-179Драчевица, жупанија (Draceviza)– 118, 119Дриваст (Drevastum) – 56, 57Дрина (Drina) – 58, 58a, 59, 59a, 90a,91a, 92a, 93a, 150, 151 Дринска жупанија (Iupania Drinae) – 90,90a, 91, 91а, 92, 92a, 93, 93a, 140, 141Дубрава, жупанија (Dubrava) – 118, 119Дубровник (Dubrovnich) – 110, 111Дукља (Dioclia) – 2, 3, 50, 51, 52a, 53a,56, 57, 62, 62a, 63, 63a, 168, 169Дукљанска архиепископија (EcclesiaDioclitana) – 2, 3, 56, 57 Дунав (Donavus) – 54, 54a, 55, 55а,72a, 73а, 112, 113

Е

Епидаур (Epidaurum) – 56, 57, 110, 111

Ж

Жабљак, утврђење (Obolon) – 178, 179Жабско, жупанија (Yabsco) – 118, 119Жрновница, жупанија (Gernoviza) –118, 119

З

Загорје, Загорска земља, Загорско кра -љевство (Zagorscho; Transmontana) – 16,16a, 17, 17а, 18, 18a, 19, 19а, 28, 29, 30a,31а, 48a, 49а, 58, 58a, 59, 59а, 70a, 71а,72a, 73а, 98a, 99а, 104a, 105а, 126, 127Задар (Iadra) – 56a, 57а, 128, 129Захумље (Zaculmium) – 58, 59Зета, Зетско поље (Zenta) – 118, 119,122, 123, 144, 145, 156-159, 162, 163,168, 169, 174, 175, 180, 181

И

Ибар, река (Ybibro) – 110, 111Илирик, Илирско краљевство (Illyricum)– 14, 14a, 15, 15aИмотски, жупанија (Imota) – 118, 119Истра (Istria) – 6, 6a, 7, 7a, 10, 10a, 11,11a, 12, 12a, 13, 13a, 76, 77, 78a, 79aИталија (Italia) – 4, 5, 12, 12a, 13, 13a,14a, 15a

К

Калдани, место (Caldanae) – 112, 113Каноса (Canusa) – 4, 4a, 5, 5a Кишево (Ciscovo) – 92, 93 Клобук, брдо (Clouco) – 152, 153Козар (Cosar) – 166, 167Ком, жупанија (Com) – 118, 119Комарница, жупанија (Comarniza) –118, 119Конавли, жупанија (Canali) – 118, 119,152, 153Константинопољ в. ЦариградКосово (Chosovo) – 98а, 99а Котор (Decatarum, Cattarum) – 56, 57,126, 127, 170-173, 178-181Которски залив (Culfum de Cattaro) –120, 121, 138, 139 Крајина (Craini) – 136, 137Крк (Veglia) – 56, 57 Крушевица, жупанија (Crusceviza) –118, 119Купелник, жупанија (Cupelnich) – 118,119, 154, 155Кучево (Cuceva, Cuccevi) – 118, 119,156, 157Кчево, жупанија (Guisemo) – 118, 119

Л

Лаб (Lab) – 58, 59Ласта (Lasta) – 84, 85

Gesta Regum Sclavorum I 189

Лаузиј (Lausium) – 110, 111, 114, 115,120-123, 126, 127; в. ДубровникЛивањско поље (Hlivanscho poglie) –74a, 75a Лим, река (Limo) – 110, 111Липљан (Лип; Lupia) – 58, 58a, 59, 59aЛука, жупанија (Lucca) – 114, 115, 118,119, 156, 157Лушка, жупанија (Lusca) – 118, 119

Љ

Љубомир, жупанија (Lubomir) – 118, 119

М

Македонија (Macedonia) – 24, 24a, 25, 25aМонтекасино (Mons Cassinus) – 4, 5 Морача (Moracia) – 118, 119, 168, 169

Н

Невесиње, жупанија (Netusine) – 118, 119Неретва, жупанија (Neretva) – 118, 119Нин (Enona) – 56, 57

О

Облик, жупанија (Obliquus) – 118, 119Облик, планина (Obliquus) – 124, 125,154, 155, 172, 173, 176, 177Омбла (Umbla) – 108, 109Оногошт (Onogoste) – 116-119, 174, 175Осор – 56, 57Охридска област (Partes Achridae) –126, 127

П

Панонија (Pannonia) – 6, 7 Пауње поље (Paugnia poglia) – 72a, 73a

Пива, жупанија (Piva) – 118, 119Подгорје (Субмонтана; Podgoria,Submontana) – 118, 119, 122, 123, 174, 175Подлужје, жупанија (Podlugie) – 118,119, 156, 157Полат (Polletum) – 56, 57Пољска (Polonia) – 14a, 15a, 18, 18a, 19, 19aПопово, жупанија (Papava) – 118, 119Прапратна, жупанија (Prapratna) – 118,119, 150, 151, 154, 155Прева (Preva) – 114, 115Превалитана, Превалис, Привилит(Praevalitana) – 14, 15, 16, 16a, 17, 17a,114, 115Превлака (Traiectus) – 120, 121Преслав (Preslava) – 116, 117Преспа (Prespa) – 126, 127, 134-137Приморје, Приморско (Primorscho;Maritima) – 18, 18a, 19, 19a, 28, 29, 54,54a, 55, 55a, 70, 71, 72a, 73a, 98a, 99a,104a, 105a, 126, 127

Р

Раб (Arbum) – 56, 57 Рабик, село (Rabicus) – 88, 89 Рагуза, Рагузиј (Ragusium) – 56, 57,110, 111, 120, 121, 142, 143, 164-167; в.ДубровникРадослављев камен, Радослављевастена (Radoslavi Camich) – 86, 86a, 87, 87а Рама, жупанија (Ramma) – 118, 119Рашка, Рас (Rassa) – 58, 58a, 59, 59а,72, 72a, 73, 73а, 106, 107, 110-119, 128,129, 140-145, 158, 159, 162, 163, 168,169, 172-175Рашка епископија (Episcopium Rassae)– 118, 119 Рим (Roma) – 4, 5, 36a, 37а, 38, 38a, 39,39а, 40, 41, 44, 45, 48a, 49а, 86, 87, 88a,89а, 100a, 101а, 106-109Рисан, жупанија (Ressena) – 118, 119Рудина, жупанија (Rudina) – 118, 119

190 Gesta Regum Sclavorum I

С

Сава (Savus, Sava) – 94, 94a, 95, 95а,112, 113 Салона (Salona) – 6, 7, 10, 11, 50, 51, 56, 57Салонитанска митрополија (EcclesiaSalonitana) – 56, 57 Св. Марија, црква у Дукљи (SanctaMaria) – 62, 62a, 63, 63аСв. Марија, црква у Крајини (SanctaMaria) – 136, 137Св. Марија, црква у месту Газена(Sancta Maria) – 124, 125Св. Андрија, црква у Прапратни (SanctusAndreas) – 154, 155Св. Бенедикт, манастир на острвуиспред Дубровника (Sanctus Benedictus)– 166, 167Св. Георгије, црква у Барској архиепи -скопији (Sanctus Georgius) – 174, 175Св. Јован Латерански, црква у Риму(Sanctus Ioannes Lateranensis) – 106, 107Св. Михаило, црква у Травунији(Sanctus Michael) – 112, 113Св. Петар, црква у Рашкој (SanctusPetrus) – 118, 119Св. Петар од Поља, манастир (SanctusPetrus de Campo) – 162, 163Св. Сергије и Вакх, манастир (SanctusSergius et Bachus) – 160, 161, 168, 169,172, 173, 178, 180, 181Свети Гаврило, острво (Sanctus Gabriel)– 140, 141Свач (Suacium) – 56, 57Сенобагија (Senobuiia) – 22a, 23a; в.СилодуксијаСилодуксија, Сенобагија, Следусија(Sylloduxia) – 22, 22a, 23, 23a, 24, 24a,25, 25a Сипонт (Sypontum) – 86, 87 Сицилија (Sicilia) – 14, 14a, 15, 15a,108, 109Скадар (Scodra, Scodaris) – 56, 57, 68,68a, 69, 69a, 146, 147, 152, 153, 164,165, 168-173, 178-181

Скрадин (Scardona) – 14a, 15а, 56, 57Солин – 6a, 7a, 10a, 11a, 14a, 15a, 52a, 53aСолун (Thessalonica) – 30, 31, 32, 32a,33, 33aСплит (Spalatum) – 56, 57, 166, 167Срага, област (Sraga) – 88, 89 Србија, Сурбија (Surbia) – 54, 54a, 55,55а, 56, 57, 58, 58a, 59, 59а, 70, 71Срем (Sremum) – 92, 93, 112, 113Стон, жупанија (Stantania) – 118, 119Субмотана (Submontana) – 118, 119; в.ПодгорјеСурбија – 54a, 55а, 58a, 59a, 70a, 71а;в. Србија

Т

Темплана (Трновина; Templana) – 6,6a, 7, 7а Тетрархија, област (Thetrarchia) – 118,119, 122, 123Травунија (Tribunia) – 58, 59, 110-115,118-123, 130, 131, 146, 147, 154-159,162, 163, 180, 181Требјеса (Tribessa) – 116, 117Трновина – 6a, 7а; в. ТемпланаТрогир (Tragurium) – 56, 57

У

Угарска (Hungaria) – 115, 116Улцињ (Dulcinium) – 56, 57, 124-127,130, 131 Ускопље (Uscople) – 114, 115

Ф

Фатница, жупанија (Vetanica) – 118, 119

Gesta Regum Sclavorum I 191

Х

Хазарија (Chasaria) – 32, 32a, 33, 33a,34a, 35aХливај, планина – 46a, 47a Хрватска (Croatia) – 54, 55, 78, 78a, 79,79а, 120, 121 Хум (Chelma, Chelmania) – 118, 119,122, 123, 144, 145, 158, 159, 168, 169,174, 175Хумско поље (Planum Chelmo) – 72, 73

Ц

Цариград (Константинопољ; Constanti -nopolis) – 16, 17, 18a, 19a, 130, 131,166, 167, 172, 173, 176-179Цивелино, место (Civelino) – 92, 93 Црвена Хрватска (Croatia Rubea) – 56,57, 114, 115 Црмница, жупанија (Cermeniza) – 118,119, 146, 147, 154, 155, 176, 177

192 Gesta Regum Sclavorum I

GESTA REGUM SCLAVORUM

Izdava~Istorijski institut Beograd

Manastir Ostrog

Za izdava~eDr Tibor @ivkovi},

direktor Istorijskog instituta

Prevod rezimea na engleskiSoni G. Ra{i}

LekturaMelita @ivkovi}

RegistriSlavica Merenik

Sekretar Redakcionog odboraSne`ana Risti}

Kompjuterska priprema za {tampuSlobodan Simi}

Idejno re{ewe omotniceDejan Crn~evi}

[tampa^igoja {tampa

Studentski trg 13, Beograde-mail: office@cigoja.com

Tira`500 primeraka

ISBN 978-86-7743-074-0978-86-7743-073-3

GESTA REGUM SCLAVORUM

Izdava~Istorijski institut Beograd

Manastir Ostrog

Za izdava~eDr Tibor @ivkovi},

direktor Istorijskog instituta

Prevod rezimea na engleskiSoni G. Ra{i}

LekturaMelita @ivkovi}

RegistriSlavica Merenik

Sekretar Redakcionog odboraSne`ana Risti}

Kompjuterska priprema za {tampuSlobodan Simi}

Idejno re{ewe omotniceDejan Crn~evi}

[tampa^igoja {tampa

Studentski trg 13, Beograde-mail: office@cigoja.com

Tira`500 primeraka

ISBN 978-86-7743-074-0978-86-7743-073-3

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

091(=124)"11"94(=16)"04/11"(093.2)

GESTA Regum Sclavorum. [Т. 1, Критичкоиздање и превод] / [приредила и превела Драгана Кунчер] ; уредник Тибор Живковић. - Београд : Историјски институт ; [Никшић] : Манастир Острог, 2009 (Београд : Чигоја штампа). - X, 192 стр. ; 25 cm. - (Извориза српску историју ; књ. 7. Латински извори ; књ. 1 = Sources for Serbian History ; vol. 7. Latin Sources ; vol. 1)

Део текста упоредо на лат. и срп. или старохрв. језику. - Тираж 500. - Предговор: стр. I-X. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Регистри.

ISBN 978-86-7743-074-0 (ИИ)ISBN 978-86-7743-073-3 (за издавачку целину)

1. Кунчер, Драгана [уредник] [преводилац]a) Gesta Regum Sclavorum b) Словени - 5-12в - Историјска грађаCOBISS.SR-ID 169583372