Transcript
Page 1: Fizika 7. Razred Temperatura

Autor:Ilija Uzelac

Page 2: Fizika 7. Razred Temperatura

Шта је заправо температура?

Улога температуре у природи

Јединице за температуру

Игрица

Квиз

Page 3: Fizika 7. Razred Temperatura

Температура је физичка особина система која лежи у суштини нашег осећаја за хладно и топло па се за тело које има вишу температуру каже да је топлије.

Физички гледано, температура је мерило средње кинетичке енергије честица у материји, дакле, мерило унутрашњег атомског и молекулског кретања у макроскопским објектима. Из тога је јасно да се температура може дефинисати само за велики број честица, дакле, температура је колективна особина макроскопске материје.

Назад... Даље...

Page 4: Fizika 7. Razred Temperatura

Испитивањем свих аспеката температуре баве се термодинамика и статистичка механика. Температура система у термодинамичкој равнотежи је дефинисана односом бесконачно мале количине топлоте δQ коју систем прими бескрајно споро и тиме изазваном променом етропије система δS:

Насупрот ентропији и топлоти које се могу дефинисати за макроскопски систем и када је далеко од термодинамичке равнотеже, температура може да се дефинише само за систем у термодинамичкој равнотежи.

Када прима топлоту температура система расте, а опада када топлоту губи.

Међу системима који су на истој температури, нема протока топлоте. Међутим, када се јави температурска разлика, топлота почиње да тече из система са вишом температуром ка систему са нижом, док се не достигне топлотна равнотежа.

Температура је такође у вези са унутрашњом енергијом и енталпијом система. Са порастом температуре расту и унутрашња енергија и енталпија.

Температура је интензивна особина система, што значи да не зависи од количине материјала у систему. (Температура цигле иста је као и њене половине. Интензивне особине су исто притисак и густина) Насупрот температури (и притиску и густини), маса и запремина су екстензивне особине, дакле, особине које директно зависе од количине материје. (Маса половине цигле дупло је мања од масе целе цигле.)

Назад...

Page 5: Fizika 7. Razred Temperatura

Осим у свакодневном животу, температура игра важну улогу у скоро свим природним наукама.

Многе физичке особине материје, од агрегатног стања преко густине, растворљивости, напона паре, елетричне проводљивости до индекса преламања зависе од температуре. Слично, од темепературе зависи којом ће се брзином одвијати нека хемијска реакција а у сложеном систему, и које ће реакције да се одиграју. То је један од разлога што код човека постоји неколико врло сложених механизама за одржавање телесне температуре нешто испод 37 °C, јер је само неколико степени одступања довољно да поремети оптимално стање у организму. Од температуре такође зависи интензитет топлотног зрачења које се емитује са површине тела. Тај је ефекат примењен у сијалици са влакном у којој се електичном струјом подиже температура влакна до температуре на којој долази до знатне емисије видљивог зрачења

Назад... Даље...

Page 6: Fizika 7. Razred Temperatura

На том принципу нам и Сунце сија - због високе температуре, површина Сунца непрекидно емитује огромну количину енергије у виду електромагнетних таласа, великим делом у видљивом делу спектра.

Физичари најчешће за јединицу узимају тзв. "апсолутну температуру" која се изражава у степенима Келвинове скале, где нулти подељак означава најнижу могућу температуру:0°K = апсолутна нула. На Целзијусовој скали то је температура од -273,15°С степени. Формуле за претварање апсолутне температуре у целзијусове степене и целзијусове скале у Фаренхајтове степене су:

Важна јединица за мерење темпратуре у теоретској физици је "Планкова температура" (1,4×1032 К)

у физици плазме, због електромагнетске природе тог феномена температура се изражава и у електрон волтима (еV) где је 1 eV = 11,605 K

Назад...

Page 7: Fizika 7. Razred Temperatura

Келвин

Целзијус

Фаренхајт

Табела формула

Назад...Има још једна јединица али није доступна у овој верзији програмаТо је РЕОМИР

Page 8: Fizika 7. Razred Temperatura

Келвин је термодинамичка температура која је једнака 1/273,16 делу термодинамичке температуре тројне тачке воде. Келвин је основна јединица у СИ за температуру, која се скраћено означава са K. Распон од једног келвина је једнак једном степену целзијуса (°C).

Најнижа могућа температура у свемиру је 0 келвина и назива се апсолутна нула. Тачка мржњења воде износи 273,15 Келвина (напомена: на појединим местима је то 273,14 Келвина)

Јединица је добила назив по лорду Виљему Келвину

Назад...

Page 9: Fizika 7. Razred Temperatura

Степен целзијуса (°C) је јединица за температуру названа по шведском астроному Андерсу Целзијусу (1701—1744), који је први предложио сличан систем 1742. године. Целзијусова температурна скала је дизајнирана тако да тачка мржњењаводе буде 0 степени, а тачка кључања 100 степени на стандардном атмосферском притиску. Независно су исту скалу предложили Елвије из Шведске (1710), Кристијан од Лиона (1743) и ботаничар Карол Линеј (1740).

Пошто постоји сто градуација између ове две тачке, првобитни термин за овај систем је био центиград (100 делова). Године 1948. име система је званично промењено у целзијус на деветој Генералној конференцији тежина и мера и у признање самом Целзијусу, а и како би се уклонила конфузија изазвана конфликтом због коришћења СИ префикса центи-. Док су вредности за тачке мржњења и кључања воде остале приближно тачне, првобитна дефиниција је неприкладна као званични стандард: зависи од дефиниције за стандардни атмосферски притисак, који за узврат зависи од дефиниције температуре. Назад... Даље...

Page 10: Fizika 7. Razred Temperatura

Садашња званична дефиниција за целзијус поставља 0,01 °C као тројну тачку воде и степен као 1/273.16 разлике у температури између тројне тачке воде и апсолутне нуле. Ова дефиниција осигурава да један степен Целзијуса представља исту температурну разлику као један келвин.

Андерс Целзијус је првобитно предложио да тачка мржњења буде 100 степени, а да тачка кључања буде 0 степени. Ово је обрнуто 1747, на захтев Линеа, или можда Данијела Екстрома, произвођача већине термометара које је Целзијус користио.

Целзијусова скала се користи широм света за свакодневне сврхе. У електронским медијима, до касних 1980их или раних 1990их, још увек се често за Целзијус говорило центиград, поготово у временским прогнозама на европским мрежама као што су BBC, ITV, и RTÉ. У Сједињеним Државама и Јамајци, фаренхајт је остао преферирана скала за свакодневна мерења температуре, иако се целзијус и келвин користе за аеронаутичке и научне примене.

Назад...

Page 11: Fizika 7. Razred Temperatura

Фаренхајт (° F) скала за мерење температуре названа по немачком физичару Габријелу Фаренхајту (1686 – 1736), која се заснива на подели од 180 делова између тачке мржњења и тачке кључања воде. По овој скали лед се топи на 32°F а вода кључа на 212°F. Нормална температура људског тела је 98,6°F

Фаренхајт је усавршио термометар напунивши га живом уместо алкохолом. На оригиналној Фаренхајтовој скали 0° означава највећу зиму која је забележена у Гдањску 1709.

Све до седамдесетих година XX века Фаренхајтова скала се користила у земљама енглеског говорног подручја. Данас су углавном и те земље, сем САД и Јамајке, прихватиле мерење температуре по Целзијусу.

Назад...

Page 12: Fizika 7. Razred Temperatura

Табела промене јединица за температуру

Претварање у Формула

Келвинистепене Целзијуса

°C = K - 273,15

Целзијус Келвине K = °C + 273,15

Келвинстепене Фаренхајта

°F = K × 1,8 − 459,67

Фаренхајт Келвине K = (°F + 459,67) / 1,8

Келвини електронволте K / 11604,5 = eV

Електронволт Келвине eV × 11604,5 = K

Назад... Даље...

Page 13: Fizika 7. Razred Temperatura

Формуле за конверзију Целзијусових температура

Конверзија из у Формула

целзијуса фаренхајт °F = °C × 1,8 + 32

фаренхајт целзијус °C = (°F – 32) / 1,8

целзијуса келвин K = °C + 273,15

келвин целзијус °C = K – 273,15

Назад...

Page 14: Fizika 7. Razred Temperatura

Крени у акцију

Помоћ

Искључи игрицу

Page 15: Fizika 7. Razred Temperatura
Page 16: Fizika 7. Razred Temperatura
Page 17: Fizika 7. Razred Temperatura
Page 18: Fizika 7. Razred Temperatura

Иди на мени...

Page 19: Fizika 7. Razred Temperatura

Ова игрица је веома лака.Циљ је да се нађу два термометра.

Назад...

Page 20: Fizika 7. Razred Temperatura

Нова игра

ДА НЕ

Page 21: Fizika 7. Razred Temperatura

НАЈ НАСТАВНИКНАСТАВНИК

УЧЕНИКДЕТЕБЕБАБЕБА

Шта је температура?

а) Сила б) Производ масе и силе

в) Степен загрејаности тела г) Ништа

Page 22: Fizika 7. Razred Temperatura

Погрешан одговор

НАСТАВИ...

Page 23: Fizika 7. Razred Temperatura

Тачан одговор

НАСТАВИ...

Page 24: Fizika 7. Razred Temperatura

НАЈ НАСТАВНИКНАСТАВНИК

УЧЕНИКДЕТЕБЕБАDETE

Која је основна јединица за температуру?

а) Фаренхајт б) Целзијус

в) Џул г) Келвин

Page 25: Fizika 7. Razred Temperatura

Тачан одговор

НАСТАВИ...

Page 26: Fizika 7. Razred Temperatura

НАЈ НАСТАВНИКНАСТАВНИК

УЧЕНИКДЕТЕБЕБА

УЧЕНИК

Фаренхајтова скала се заснива на подели колико делова између тачке мржњења

и кључања?

а) 180 б) 100

в) 250 г) 180,5

Page 27: Fizika 7. Razred Temperatura

Тачан одговор

НАСТАВИ...

Page 28: Fizika 7. Razred Temperatura

НАЈ НАСТАВНИКНАСТАВНИК

УЧЕНИКДЕТЕБЕБА

НАСТАВНИК

Која је формула за пребацивање фаренхајтовејединице у целзијусову?

а) °C =1,8*32-45+°F б) °C = (°F -32)/1,8

в) °C=22-33/ °F г) °C = (°F -32)*1,8

Page 29: Fizika 7. Razred Temperatura

Тачан одговор

НАСТАВИ...

Page 30: Fizika 7. Razred Temperatura

НАЈ НАСТАВНИКНАСТАВНИК

УЧЕНИКДЕТЕБЕБА

NAJ НАСТАВНИККоје године је рођен Целсијус и како се

он зове?

а) Габриел (1766-1822) б) Андерс (1845-1917)

в) Васко (714-798) г) Андерс (1701-1744)

Page 31: Fizika 7. Razred Temperatura

Назад...


Top Related