DUAN LAZIC-GOJKO

BRANA MAJSKI

VUKOVAR, 1977.

IZDAVA:

ODBOR ZA IZGRADNJU I UREENJEMEMORIJALNOG PARKADUDIK SKUPTINE OPINE VUKOVAR

u Cast titovih jubileja40 GODINA NA CELU SKJ I 85 ROENDANA

ZA IZDAVAA ODGOVARA: Zvonko Miki, predsednik Odbora

RECENZIJA:Zika Tadi

LEKTOR:

prof. Sreto Batranovi

NASLOVNA STRANA:Miroslav Aci

KOREKTURA:Petar Zivkovi

STAMPA: GRAFIKO IZDAVAKO PREDUZECE GRAFOSREM SlD PROLETER - V UKOV AR

Povest je ovo o zloinu.Roen u svetu i zagazivi po njemu da ga uniti, banuo

je i u ovaj pitomi kraj, u ovaj mirni gradi.Najpre se mrnja uanila meu kue, sokake, avlije... Me

u ljude.Iz crnog semena mrnje poeo je da se raa zloin.Ova knjiga je povesnica o njemu i njegovim crnim tra

govima koji nee izbledeti dok je oveka. I u oveku srca.Ime Dudika nije upisano ni u jednu geografsku kartu. Ime

Dudika ivo je uklesano u srca mnogih ljudi. I mnogih majki sremakih i slavonskih koji svoje poslednje veeri provode u tihom razgovoru s mrtvim porodom to ga zloin u Dudiku otre s grudi ivota.

Ludovao je zloin ispod kronji dudova...Padali su ratari, skojevci, ene, vinogradari, devojke, rad

nici, aci... Padali su ljudi samo zbog toga to su bili ljudi. I to su se zavetovali da e na svojoj zemlji iveti slobodno.

Padali su ispod kronji dudova i uzletali meu zvezde ne- zaborava.

r t v e zloina. Ali i b o r c i za javu slobode.Jer, opkoljeni smru, verovali su u pokolenje koje e se

roditi, iveti i voleti pod ljudskijim nebesima.Bili su rtve. Ali i borci koji su se odluili za budunost.

I puteve do nje poploali golim srcima.Grudobrani budunosti, primili su kiu metaka na sebe. Da

ne bi stigla do nas.Povest je ovo o zloinu. I povest o borenju.Ova je knjiga u s p o m e n a . I o p o m e na.U ime onih koji su postali trava, u ime onih koji su iva

radost i koji se vole i bratski grle, u ime ovekovih prolea ne smemo dozvoliti da se ludilo zloina ponovi.

Bilo kad- I bilo gde.Ne smemo!Da bi se ovek mogao ovekom zvati.

ore RADIIC

POLITIKE PRILIKE U VUKOVARU U PREDVEERJE DRUGOG SVETSKOG RATA

Politike prilike u predveerje drugog svetskog rata razvijale su se nesluenom brzinom i dramatinou. Sve je poelo od onog momenta kada se ulo da je Dragia Cvetkovi, predsednik Jugoslovenske kraljevske vlade s jedne strane, i Vladimir Maek, predsednik HSS s druge strane, zakljuili sporazum, poznat u isto rij i pod nazivom Sporazum Cvetkovi Maek. U prvi mah i hrvatskom i srpskom narodu je odlak- nulo. Oseali su se kao da im je skinuta mora, koja ih je godinama morila. Mora, koju im je drugi nametao, a koje se nisu mogli osloboditi. Ali, to je bilo samo jedno kratko vreme. Ve prvi dani, sedmice i meseci donosili su razoaranje. Pokazalo se da Sporazum nije ni reio, niti je hteo resiti, hrvatsko pitanje. Sporazum, onakav kakav je zakljuen, bio je sasvim neto drugo. Radilo se o neem drugom! O podeli vlasti izmeu srpske i hrvatske buroazije, ili kako je to narod lepo i tano govorio, o podeli vlasti izmeu gospode. Kako je vreme sve vie odmicalo, tako se sve vie pokazivalo da Sporazum nije onakav kakav je narod mislio. Osim jednog dela hrvatske i srpske buroazije Sporazumom niko nije bio zadovoljan. Poveanja poreza i nameta na seljake bilo je napretek; eksploatacija radnikog sveta poveavala se iz dana u dan; na hiljade premetaja, otputanja i prisilnog penzionisanja slubenika, a politike slobode, umesto da se ire, suavale su se svakim danom. Bezbroj politikih hapenja. I, to je jo najgore, ovinistika strasti iz dana u dan uzimale su sve veeg maha. Usta- ko-frankovaki elementi bili su protiv sporazuma uopte. Oni su ga nazvali izdajom, a HSS izdajnikom. Osuivali su HSS to je uopte ila na sporazum sa JRZ. Jedan deo srpske buroazije, okupljen, uglavnom, oko Glavnog odbora Radikalne stranke, takoe je osudio Sporazum. On je tvrdio da je mandator kraljevske vlade Dragia Cvetkovi, prilikom voenja pregovora, prekoraio svoja ovlaenja i dao vie nego to je smeo dati. Isto tako su tvrdili da je Sporazumom, odnosno obrazovanjem Banovine Hrvatske, ugroeno Srpstvo. Pod parolom Srbi na okup poveli su iroku kampanju protiv Sporazuma. Tako je bilo u celoj zemlji, tako je bilo i u Vukovaru.

5

Ali, u Vukovaru je bes oba (i hrvatskog i srpskog) ovinizma imao svoje tokove. Niko tada od Vukovarana nije znao ta je pisalo u izvetaju Generaltaba Jugoslovenske kraljevske vojske i mornarice za novembar 1939. godine o nekim zbivanjima u njihovom gradu. A taj podatak je vrlo vaan. U ovom izvetaju pie da je 18. novembra 1939. godine, u Vinkovcima, u stanu Marijana Bosanica, advokatskog pisara kod advokata Janjanina, odran jedan iri sastanak ustako-frankovako nastrojenih elemenata. Na kraju sastanka donesena je i Rezolucija, u kojoj su pozvani svi Hrvati, vojni obveznici, da se ne odazivaju na vebu i na ostala traenja vojnih vlasti. Isto takva rezolucija pie u tom izvetaju doneta je 19. novembra na sednici u Vukovaru i to na inicijativu i pod pred- sednitvom pomenutog Bosania.

Iako je ovo momenat od kada su politike prilike u Vukovaru poele da teku brim i dramatinijim tempom, ipak neka lica kau da je toga bilo i ranije. Verujemo da je tako, ali tema nam ne daje pravo da se od nje toliko udaljujemo. Spomenimo ipak samo onu kratku i otru polemiku koja je u vu- kovarskom politikom ivotu izbila posle proslave prve godinjice uspostave i proglaenja NDH 1942. godine.

U najveem zenitu ustake vladavine neka lica su se hte- la da nadmeu i pokau koliko je ko uinio za uspostavu NDH. Re je najpre o bivem gradonaelniku uri Senteriju. On je dao jednu izjavu Hrvatskom borcu, nedeljnom ustakom glasilu za Vukovar i okolinu, o tome kako je on organizovao proglaenje uspostave NDH u Vukovaru. To se nije svidelo Luki Puljizu, Stjepanu Majurdiu, Mati Garvanoviu, Antunu urkoviu i ostalim ustakim glaveinama u Vukovaru, pa su odmah reagovali i izneli podatke kako je dolo do uspostave ustakih ideja u Vukovaru. Neko od njih, a najverovatnije da je to bio Stjepan Majurdi, ustaki logornik, to e rei najodgovornija politika linost u vukovarskom srezu, napisao je lanak, kao odgovor Senteriju. I tada, a i kasnije na istrazi, Majurdi je rekao da su ustake ideje poele u Vukovaru tamo negde 19361937. godine, a osnivanjem Hrvatskog skauta. Glavne linosti, a i u upravni odbor, uli su dr Zvonko Seni, stareina skauta, a odbornici su bili: ing Fran Marijani, ing. Ivo Burmaz, Ljudevit Komeriki, Marko Matkovi, Stjepan Majurdi i drugi. Nije potrajalo dugo a Skaut je 1938. godine promenuo ime u Hrvatski domobran. Bila je to isto frankovaka organizacija i upravo toliko da je i rukovodstvo HSS reagovalo. Ono je objavilo jednu okrunicu svom lanstvu HSS-a, u kojoj pie da je Hrvatski domobran takva organi

6

zacija koja je protivna idejama brae Radi i Hrvatske seljake stranke. Pozvalo je lanstvo da napusti tu organizaciju, zabranilo dalje njeno postojanje i zaplenilo celokupnu imovinu. Ceo upravni odbor podneo je, tim povodom, pismenu ostavku. Ali, s tim nije i prestao svaki rad na irenju ustakih ideja. Nekoliko preostalih lanova na elu s Markom Matkoviem, Antunom urkoviem, Matom Garvanoviem i drugim, osnovali su drugu organizaciju, pod imenom Uzdanica. I ova organizacija je bila, na svu meru, frankovaka.

U maju 1939. godine je u Vukovaru osnovana nova organizacija pod imenom Hrvatski junak. Bila je to omladinska organizacija. To je upravo ona organizacija za koju su se u Vukovaru mnogi pitali zbog ispisivanja tada poznate ustake parole ZAP. (Ziveo Ante Pavelij.

Ustake ideje irene su i u organizaciji Sredaa, neformalnom drutvu, uglavnom intelektualaca, koji su se sakupljali svake srede na odreeno mesto i po tome dobili ime Sre- dai. U tom drutvu se, u vidu slobodnih diskusija i tema, raspravljalo o najrazliitijim pitanjima iz oblasti spoljne i unutranje politike. Sve to propraeno kroz prizmu frankovako- -ustakih ideja i tumaenja. Ne treba ni spomenuti da su se i u Sredaima nalazili gotovo isti oni ljudi koji su bili u Ska- utu, Domobranu i Uzdanici. Primera radi to su Seni, Majurdi, ing. Fran Funtak, dr Svagel, Josip Pold i drugi.

Ima jo dosta dokumenata koji govore o zaecima i irenju ustakih ideja u Vukovaru. Meutim, najvie se ponavljaju iste stvari u pomenutim dokumentima. Vredno je samo spomenuti jo to da su iz Vukovara, na kongresu u Zagrebu, kada je Skaut promenuo ime u Domobran, bili kao delegati: Marko Matkovi, Antun urkovi, Ivan Vranekovi i dr Zvonko Seni. Spominje se jo kao aktivan i Matija Vavitec, Ivan Bokaj i drugi. Vredno je jo istai da je grupa, okupljena oko Skauta, odnosno Domobrana u Vukovaru dosta otro rea- govala, kada je vlast zabranila postojanje Domobrana. U znak protesta ova grupa je odrala demonstracije u Vukovaru. Antun urkovi, Matija Vavitec i drugi izlupali su slike Tomaia Masarika, Eduarda Benea, koje su se nalazile u domu, nazivajui ih masonima i proengleskim ljudima. Istovremeno, Oni su ispisali parole ZAP.

Posle ovoga, rad je nastavljen kroz novu osnovanu organizaciju Uzdanici i Hrvatski junak.

* * *

Osim srpskog dela Jugoslovenske radikalne zajednice, skoro sve srpske graanske stranke su istupile protiv Sporazu

7

ma. Pod parolom. Srbi na okup one su isticale kako sad i Srbi treba da dobiju svoju Banovinu, Dravu, Srpsku jedinicu itd. Na tom planu, a pod rukovodstvom najveih srpskih ovinista iz Beograda, Slobodana Jovanovia, Dragie Va- sia, Slobodana Drakovia, Dragoslava Strnjakovia i drugih, poveli su najiru akciju za osnivanje jedne ovinistike organizacije pod nazivom Srpski kulturni klub. Najee ovinistike raspre vodile su se ba u ovim krajevima, na liniji Vinkovci Vukovar id Mitrovica Ilok. Za polaznu taku i okosnicu uzeta je granica, koja je povuena izmeu Banovine Hrvatske i Dunavske banovine. Na toj osnovi razvijao se itav ovinistiki pokret. Prvu vest o tome donela je vinkovaka Slavonija, nedeljni list vinkovakih velikosrba. Ona je uz sva priznanja Sporazuma ipak navela da teritorijalna granica, koja je povuena, nije konana, ve privremena. Konano reenje teritorije reit e se kasnije. Pri tom, pisala je Slavonija, vodie se rauna o etikim, geografskim, nacionalnim i ekonomskim momentima onih krajeva o ijem se prikljuenju bude radilo.

Uzevi ovu primedbu Slavonije, na povuenu granicu, samo za sebe ona ne bi morala ni biti loa. Ali, kad se vidi ta je sve Slavonija na toj primedbi dalje izgraivala, onda sasvim jasno proizilazi zakljuak da je Slavonija ovom pri- medbom samo elela da sebi trasira teren, ili otvori vrata, za jednu iru i dublju kritiku.

Novosadski dan je takoe ve sedam osam dana posle Sporazuma, 3. septembra 1939. godine doneo vest da e delegacija iz idskog i ilokog sreza posetiti predsednika vlade Dragiu Cvetkovia i potpredsednika vlade Vladimira Ma- eka, s namerom da ih zamoli da idski i iloki srezovi ostanu u sastavu Dunavske banovine. Istovremeno su navedeni i argumenti s kojima e ove delegacije potkrepiti svoje zahteve. Vinkovaka Slavonija je takoe donela ovu vest. Dodala je samo jo to da e se toj delegaciji prikljuiti i delegacija iz vukovarskog sreza i da e ta delegacija brojati preko 300 ljudi. Nemamo neposrednih dokaza da je ova delegacija stvarno i posetila Cvetkovia i Maeka, ali iz nekih dokumenata se vidi da je ona najverovatnije i posetila iste i da je meuvreme- menu jo mnogo ega u tom pravcu uinjeno. Drugaije se i ne moe protumaiti pisanje Hrvatskog lista, od 14. novembra 1939., o tome da su naelnici srpskih optina iz Vukovara protiv akcije za otcepljenje vukovarskog sreza iz Banovine Hrvatske. Hrvatski list je pisao da su 12. novembra, glavnog sekretara Samostalne demokratske stranke Savu Kosano-

8

via, posetili jedanaest naelnika iz srpskih optina vukovar- skog sreza. List to i konkretizuje i kae da su to bili: Bonjak iz Gaboa, Andri iz Koroga, Veselinovi iz Ostrova, Ratkovi iz Marinaca, Pisarevi iz Trpinje, Nudi iz Paetina, Mileti iz Vere, Niivojevi iz Bobote, Kazanovi iz Markuice, Rado- vanovi iz Bradina i Sendi iz Negoslavaca. Srem je 1. decembra iste godine, doneo jednu vest o tome. U izvetaju koji je doneo s Okrune konferencije radikala, koja je odrana u Sremskoj Mitrovici, Srem je, pored ostalog, naveo da su na toj konferenciji, izmeu ostalih, govorili i dva delegata iz Vukovara Marko Bingulac i Marko Bugarski. Govori ova dva delegata, prema pisanju Srema, izazvali su veliku panju. Oni su govorili o tome da pozdravljaju sporazum bratstva i jedinstva Srba i Hrvata, ali da trae da se vukovarski srez izdvoji iz Banovine Hrvatske i ostane u Dunavskoj banovini. U tom smislu oni su traili, a konferencija je to prihvatila, da se poalje predstavka Dragii Cvetkoviu, u kojoj e se zamoliti da se zauzme da se vukovarski srez izdvoji iz Banovine Hrvatske.

U toj polemici opet se javila vinkovaka Slavonija. Ona je pobila navodnu izjavu jedanaest pomenutih naelnika i do- nela novu izjavu u kojoj pomenuti naelnici, 11 optina iz vu- kovarskog sreza, izjavljuju da nije tano da su oni 12. novembra-te godine posetili Savu Kosanovia i da su traili da se vukovarski srez ukljui u Banovinu Hrvatsku. Na kraju izjave sledili su i potpisi pomenutih naelnika.

Tih dana, a i neto kasnije, sva lokalna tampa u Vukovaru, Vinkovcima, Sremskoj Mitrovici i okolnim gradovima, do- nela je vest da velikosrpski elementi u ovim gradovima, a uz pomo velikosrpskih elemenata iz Beograda, pokreu akciju za osnivanje jedne nove organizacije, nazvane Srpski kulturni klub. Istovremeno su izneseni i ciljevi i ideologija ove organizacije. Cilj je Srbi na okup, s namerom da izbriu razlike izmeu pojedinih srpskih graanskih stranaka i da ih ujedini i kanalie u jednom pravcu. Ideologija je ta da je SKK uzeo sebi u zadatak da izdigne srpsku kulturu iznad svih politikih partija. Dato je i nekoliko pogleda na dravno i drutveno ureenje. SKK kae da je za monarhistiki oblik vladavine (kralja) u unitaristiko (jugoslovensko) dravno ureenje. Na kraju SKK kae da e okupiti sve asne i ugledne Srbe.

10. novembra 1939. godine Srem je ponovo doneo vesti iz Vukovara i Stav vukovarskih Srba. U ovim napisima Srem je, uglavnom, doneo izvode iz rezolucije velikosrpskih elemenata iz vukovarskog sreza, o izdvajanju vukovarskog sreza iz Banovine Hrvatske. Na poetku ovog spisa je stajalo

9

da se u Vukovaru vodi iva akcija za organizovanje Srpskog kulturnog kluba, a olienje te aktivnosti je i jedna rezolucija koju su ti elementi doneli, o izdvajanju vukovarskog sreza. U dosta opirnom tekstu oni su izneli niz podataka, a sve u cilju dokaza da vukovarski srez ne pripada Banovini Hrvatskoj. Ova Rezolucija je poslana predsedniku vlade Dragii Cve- tkoviu. Na kakav je prijem kod njega naila nije nam poznato. Meutim, ona je imala velikog uticaja na velikosrpske elemente u Sidu, Iloku, Sremskoj Mitrovici, Vinkovcima i drugim okolnim mestima. Ona je pospeila i ubrzala osnivanje Srpskog kulturnog kluba.

Organizatori ove ovinistike ujdurme su, s prilino taktike i uspjeha, uvukli u svoju aktivnost i vrhove Srpske pravoslavne crkve. Primera ima dosta. Navodimo samo jedan: to je dolazak srpskog patrijarha Gavrila Doia, u Vukovar, na posvetu zvona Srpske pravoslavne crkve. Srpski crkveni krugovi u Vukovaru nastojali su da ovom inu dadu to veu sveanost. Srem je u povodu toga objavio jedan dopis od svog dopisnika iz Vukovara, u kojem je pisalo:

Povesna je istina da je Srpska pravoslavna crkva bila i jest glavni vodei predstavnik zavetne misli Srpstva. Ona je uobliila srpsku narodnu duu, postala nosilac srpskih nacionalnih tenji, i odrala neprekinut kontinuitet narodnog ivota. Ona je bila glavni tvorac i uvar n ae srednjovekov- ne kulture. U onim tekim vremenima ona je vodila na obezglavljeni narod. Ona mu je uvala ime i nacionalnu svest. Ona je bodrila i osposobljavala potomstva za istorijske borbe... do konanog osloboenja i ujedinjenja.

Pisac lanka daje prikaz savremenih stavova Srpske pravoslavne crkve i kae:

Tih zasluga svoje crkve svestan je svaki Srbin. Otuda i danas tolika odanost Srpskog naroda prema svojoj Crkvi. Svesni su toga i vukovarski Srbi, koji su ljubav svoju prema materi crkvi vazda svesrdno ispoljavali. U burnim vremenima kupili su se vukovarski Srbi oko svoje Crkve i u njoj jedinoj gledali svoju zatitnicu, kao i uzdanicu za bolju budunost.

Kao dokaz da su vukovarski Srbi i tada bili uz crkvu pisac lanka navodi injenicu to je Uprava srpske crkvene op- tine u Vukovaru, uspjela da svojim akcijama sakupi novac za kupovinu crkvenih zvona. Govorei dalje o vanosti zvona i ceremonijalu koji e se tom prilikom organizovati, pisac nastavlja:

Nova zvona stiu u Vukovar 18. o.m. Istoga dana popodne stie u Vukovar po prvi put po svojem izboru Poglavar Srpske

10

Pravoslavne Crkve Njeg. Svetost Patrijarh Gospodin Gavrilo u pratnji preosveenog gospodina Vikentija episkopa Vikara, te uz asistenciju mnogobrojnog svetenstva osvetivi nova zvona u nedelju 19. o. m. Bie to dan radosti i veselja ne samo za vukovarske Srbe, ve za celi srpski ivalj ovoga dela Srema.

Iako se u ovom lanku nigde ne spominje direktno veza ovog crkvenog ina sa Srpskim kulturnim klubom, ipak su ta dva dogaaja u najtenjoj vezi i kanalisana u istom pravcu. Drugaije se i ne moe razumeti to pisac napred pomenutog lanka kae da patrijarh dolazi u Vukovar, da vidi svoju duhovnu decu, da ih o h r a b r i i u p o z o r i , d a n e k l o n u d u h o m u t e k i m i l u k a v i m d a n i m a d a n a n j i c e .

Aktivnost velikosrpskih elemenata na osnivanju Srpskog kulturnog kluba zadavala je mnogo brige Hrvatskoj seljakoj stranci. Upravo toliko da su je izbacivali iz politikog takta i koloseka politike uravnoteenosti. Umesto da se protiv takvih ovinistikih elemenata bori naprednim idejama i politikom, ona je ila kontraovinizmom. I sama, a naroito kroz njene organizacije i uz njenu saglasnost, sve vie je istupao frankovako-ustaki elemenat i duh. Dovoljno je navesti samo nekoliko napisa iz njenog glasila Srijemskog Hrvata, iz tog vremena. Navodimo samo neke: Marks i marksizam o Hrvatskoj i Hrvatima, Na sunce gospodo i dokle e tako, O historijskom znaaju dolaska Srba u Hrvatsku, Hrvatska trai kompetencije i financijsku samostalnost, Na pragu nove

Lurope, O komunistikoj propagandi, Europa i m i , I uiop- ski Boi itd.

Ovome treba dodati jo to da je glavni i odgovorni urednik, a i uvodniar, bio Lula Puljiz, kasnije stoernik ustakog stoera za Veliku upu Vuka.

Pored Srijemskog Hrvata, glasila HSS za Vukovar i okolinu, javljali su se sve vie i Hrvatski narod, najovinistikije glasilo ustako-frankovakih elemenata iz Zagreba, pod rukovodstvom Mila Budaka, i jo neki drugi listovi. U boinjem broju za Boi 1939/40. godine Budak je objavio jedan lanak pod naslovom Gdje je mjesto Vukovaru?, u kojem Budak, samo na njemu svojstven nain, iskaljuje sav svoj ovinistiki bes ne samo na velikosrpske elemente nego na ceo srpski narod.

I Srijemski Hrvat je tih dana, iz broja u broj, donosio razne napise na temu rada velikosrpskih elemenata. Navodimo samo naslove od nekih: Onima koji mute, Ponovna haranga, Potpiite se gospodo itd. Svima njima je karakteristino

11

nekoliko momenata. Nijednom reju ne govore o stanju i problemima radnikog i seljakog naroda, o porezima i cenama,0 maloj proizvodnji i si., ve o odbrani pozicija hrvatske vla- dajue buroazije, oliene u Hrvatskoj seljakoj stranci. U sutini Srijemski Hrvat brani i dokazuje pravo hrvatske buroazije na vladavinu u ovom kraju Srema. U lanku Povodom parole, Srbi na okup, Srijemski Hrvat je 27. januara 1940. pisao da su stvaranjem Banovine Hrvatske velikosrpski elementi zabrinuti za opstanak srpstva; da oni nastoje da prikau kako je stvaranjem Banovine Hrvatske ugroeno srpstvo i da zbog toga zahtevaju da se pored Banovine Hrvatske osnuje i Srpska banovina.

U istom broju Srijemski Hrvat je doneo informacije o tome da su nekoliko istaknutih funkcionera Hrvatske seljake stranke, kao to su: Stipe Matijevi, Marijan uki, Luka Puljiz uro Rosta i jo niz drugih, odrali sastanke i ire kunleren- cije u pojedinim selima vukovarskog sreza i da su svugde govorili o onima koji harangiraju, koji mute, i koji trae odvajanje vukovarskog sreza iz Banovine Hrvatske.

Bez obzira na otre istupe frankovako-ustakih elemenata1 dela Hrvatske seljake stranke rad Srpskog kulturnog kluba se i dalje nastavljao i irio. 13. januara 1940. vinkovaka Slavonija je pisala kako se u vinkovakom srezu spontano

osnivaju pododbori Srpskog kulturnog kluba. Posle osnivanju Pododbora Srpskog kulturnog kluba u Vukovaru osea se sve vea tenja po svim srpskim mestima vukovarskog sreza, da se osnuju pododbori Srpskog kulturnog kluba. Tim povodom obraaju se iz sela svaki dan urednitvu lista i trae uputstva za osnivanje pododbora. Iz svakog mesta vukovarskog sreza primio je na urednik predstavku i da ne bi odgovarao pojedinano, urednitvo daje ovim putem svim zainteresovanim uputstva za osnivanje pododbora.

Za verovati je da se neko selo i javilo Urednitvu. Ali, da su se javljala sva, to je ve manje verovatno. Najverovat- nije je da je to bila lepo smiljena pria, upuena svima selima da ih Urednitvo na taj nain poziva, naravno neupliui direktno sebe, da mu se jave i da preduzmu mere za osnivanje

Srpskog kulturnog kluba. To proizilazi iz drugog dela ovog napisa, u kojem pored ostalog, pie:

Za osnivanje pododbora potrebno je najmanje 20 lanova. Ako nema toliki broj onda se moe osnovati Poverenitvo Srpskog kulturnog kluba.

Zatim se navode jo neke formalnosti koje su obavezne prilikom osnivanja, a to je da se o osnivanju mora obavestiti

12

Glavna uprava Srpskog kulturnog kluba u Beogradu i Pododbor Srpskog kulturnog kluba u Vukovaru.

Zimski period izgleda da su velikosrpski elementi dobro iskoristili za osnivanje Srpskog kulturnog kluba. Slavonija je pisala da se u vukovarskom srezu dalje nastavlja akcija za osnivanje Srpskog kulturnog kluba, da su u oblinjem selu Dalju pokrenuli akciju za prikljuivanje Dalja Vukovaru, a ne Osijeku, s motivacijom da je Dalj blii Vukovaru nego Osijeku. Istovremeno se javlja da se osnivaju pododbori ili odbori Srpskog kulturnog kluba u okolnim gradovima i varoima kao to ,su: id, Vinkovci, Ilok, Sremska Mitrovica i druge. To se vidi i iz jednog napisa Srijemskog Hrvata Dokle e tako?, od 10. februara 1940. u kojem pie da se u Banovini Hrvatskoj vri velika propaganda za osnivanje Srpskog kulturnog kluba. U Vinkovcima, srcu okadije, izlazi svake subote krpica papira, koji se zove Slavonija... Neki... u tom listiu sipa svaki puta krupne i nepristojne uvrede na raun Hrvatstva, a da mu se za to nikada nita ne dogaa... Ne smeta stanovitim mutikaama iz Vukovara i okolice, da kao bez glave jure po pravoslavnim selima naega kotara i neprestano harangiraju protiv Banovine Hrvatske... da pravoslavni ivalj sainjava apsolutnu veinu, vukovarskog kotara, iako je stanje drugaije.

2. aprila 1940. godine Srijemski Hrvat je doneo ponovo jedan napis o radu Srpskog kulturnog kluba. Stiu nam naime, izvetaji pie u tom lanku da se u Beograd sprema velika deputacija pravoslavaca iz vukovarskog kotara, koja e nositi nekoliko hiljada potpisa i na osnovu toga na nadlenom mestu traiti, da se vukovarski kotar izdvoji iz Hrvatske, iji je sastavni dio otkad povijest biljei zbivanja na ovom dijelu zemlje, i da se pripoji Dunavskoj banovini.

U daljem tekstu ovoga napisa se govori o vanosti vukovarskog sreza da ostane u Banovini Hrvatskoj i pie:

Na nepromiljenu rabotu ovih harangera mi smo ve upozorili nekoliko puta. Njihove toboe istorijske dokaze, na kojima su zasnivali taj svoj protiv hrvatski rad oborili smo bez muke i truda, a njihove makinacije i intrige razgolitili...

Zatim se u lanku govori o geografskim i komunikacionim karakteristikama i mestu Vukovara u Banovini Hrvatskoj i kae:

Vukovar je sredite ovog de la Srema kroz koje prolaze mnoge komunikacije i da bi odvajanjem njega od Banovine Hrvatske umnogome i privredno izgubila i Banovina Hrvatska i vukovarski srez.

13

Do kojih su razmera Klubai razvili svoju delatnost u Sre- mu, pa i u Vukovaru, vidi se iz toga to su za svoju politiku pridobili i naklonost Jovana Radivojevia, tadanjeg bana Dunavske banovine. Predsednik vlade Dragia Cvetkovi je zame- rio Radivojeviu to se zalae za zahteve Klubaa i odmah sme- nio Radivojevia s dunosti bana Dunavsko banovino. Cola ova procedura ila je dosta interesantno. Naime, kad je Novosadski dan 27.11 1940. godine doneo jedan napis o godinjici postavljenja Radivojevia za bana Dunavske banovine, onda su neki ljudi, koji su pratili politika zbivanja u Vojvodini, vi- deli u tome i nagovetaj neeg drugoga. ega, nije se znalo! Neki su u tome videli mogunost Radivojevievog unapreenja, a neki njegovog smenjivanja. I zaista, jedno od ovih dvaju pretpostavki se stvarno i ostvarilo. 27.IV 1940. Dan je doneo jednu malu noticu u kojoj kae da je Ukazom Kraljevskog namesnitva, a na predlog predsednika Ministarskog sa- veta, razreen dunosti bana Dunavske banovine, Jovan Radi- vojevi i na njegovo mesto postavljen Branko Kijurina, advokat iz Stare Pazove.

injenica da je Radivojevi jo istog dana napustio Novi Sad i da nije imao vremena ni da se pozdravi sa svojim najbliim prijateljima i saradnicima, govori da je ceo proces oko smenjivanja Radivojevia izveden vrlo brzo.

Dok su se hrvatski i srpski ovinisti borili oko podele vlasti i uvrivanja svojih pozicija nemaka narodnosna grupa je to stanje vrlo dobro iskoristila za svoje organizovanje i pripremanje. Dokumenata o tome nema mnogo, ali i iz onih s kojima raspolaemo vidi se da je ona bila u to vreme vrlo aktivna. To na kraju potvruje i sama njena uloga i istupanje u danima okupacije i uspostave NDH.

Mesna grupa Svapsko-nemakog prosvetnog saveza (Kulturbund) prijavila je da e redovnu godinju skuptinu odrati 16.11 1941. godine. Predstojnitvo gradskog redarstva je pre- dloilo Banovinskoj vlasti da se skuptina moe dozvoliti jer nema opasnosti da e javni red i mir biti narueni. Kabinet bana je odobrio odravanje skuptine pod uslovom da istoj prisustvuje izaslanik Gradskog redarstva. Kako je protekla sama skuptina i ta se sve na njoj pretresalo, to doznajemo iz izvetaja policijskog inovnika LJ. Veinretlera, koji je prisustvovao skuptini, a koji u svom izvetaju kae ovo:

14

Skuptinu je otvorio predsjednik drutva Stubenvol Otto i isti je pozdravio okrunog vou Sepp Redingera iz Vinkovaca i dao mu re. Redinger je pozdravio prisutne i potom poeo kratak govor o sadanjem stanju njemakog ivlja u Jugoslaviji. Isti je izmeu ostalog govorio o sve veem okupljanju Nijemaca oko Kulturbunda iji je centar Novi Sad. Naroito je istakao svijest njemakog ivlja u Bakoj. Navodi da su Nijemci preko Dunava sloniji i nada se da e se to ostvariti u svim di jelovima drave gde ive Nijemci. Redinger naglaava da Nijemci okupljeni oko Kulturbunda ele da ive u Banovini Hrvatskoj s Hrvatima u slozi i ljubavi, ali da zato treba razumijevanja i s druge strane. Pokazuje na alosno stanje pretapljanja istokrvnih Nijemaca u Hrvate, to se vidi iz mnogih njemakih imena a da se nosioci tih imena osjeaju Hrvatima. Takoer ukazuje na stanje Nijemaca to se tie domova. Na mnogim hrvatskim domovima, kae Redinger, vidi se da su imena upisana na ploama osnivaa njemaka, dok Nijemci po raznim mjestima nemaju pogodnih prostorija za sakupljanje. Redinger ukazuje i na to, da se sve vie otvaraju njemake kole pa ve i srednje i da njemaka djeca treba da polaze njemake kole.

Redinger poziva da se i Nijemci koji vie ne znaju govoriti svoj jezik upiu u Kulturbund, pa neka makar njihova djeca da polaze njemaku kolu i da se tako ponovo privedu materinskom jeziku. Isti poziva da se svi okupe oko Kulturbunda. Na koncu Redinger opisuje sastav Kulturbunda i da potpinjeni treba da se pokoravaju onima koji njima upravljaju.

Ovde je potrebno napomenuti samo to da su u to vreme bile zabranjene skuptine skoro svim politikim strankama i drutvima, osim HSS-a, i da Banska vlast nije lako davala odobrenje za osnivanje raznih drutava i organizacija ili za odravanje njihovih skuptina. Meutim, kako smo videli, prema Nemcima je bila sasvim tolerantna i nije im uopte pravila nikakve smetnje ve jednostavno odobravala kakve god su sastanke traili.

Sto se tie samog rukovodstva Mesne nemake grupe u Vukovaru napominjemo da je i na ovoj konferenciji, odnosno skuptini za rukovodioca izabran Otto Stubenvol, koji je to i ranije bio i da je na toj dunosti ostao i za celo vreme rata. U ratu je postao jo i donaelnik Gradskog poglavarstva i zaduen za snabdevanje. to se tie Seppa Redingera i on je za vreme okupacije bio rukovodilac Okrunog vodstva nemake narodnosne grupe za okrug Sava Dunav, sa seditem u Vinkovcima.

15

U tadanjoj privrednoj strukturi Vukovar se nalazio mey etiri gradia u Sremu u kojem je privreda bila relativno razvijena. U njemu je bilo vie manjih privrednih preduzea, za natskih radionica i radnji itd. Analogno tome i socijalna struktura u Vukovaru bila je relativno dobra. U njemu je iveo znatan broj radnika i to ne samo onih koji su radili u samom gradu, nego dobar deo i onih koji su radili u velikoj fabrici obue Bata u Borovu. Radnika klasa Vukovara imala je dosta bogatu i svoju borbenu tradiciju. Dovoljno je samo rei da je u Vukovaru odran Drugi kongres KPJ 1920. godine. Iz ovoga bi se moglo izvui zakljuak da je radnika klasa Vukovara igrala i vidnu ulogu u politikom ivotu uoi drugog svetskog rata. Meutim, to ipak nije tako. Brojno radnitvo u Vukovaru bilo je organizovano u nekoliko sindikata. Najvie ih je bilo u Hrvatskom radnikom savezu. Meutim, Hrvatski radniki savez i nije bio organizacija radnike klase, u smislu borbe za interese radnika, ve o r g a n i z a c i j a H r v a t s k e s e l j a k e s t r a n k e z a r a d m e u h r v a t s k i m r a d n i t v o m . Kada je HSS dola na vlast (26.VIII 1939) onda je i Hrvatski radniki savez bio organizacija reima. Kao takav on nije ni hteo, ni mogao biti nosilac borbe za radnike interese i prava radnike klase. Ovo tim vie kad je vlada zabranila postojanje Ujedinjenih radnikih sindikata. Zato je uticaj radnike klase u Vukovaru na politika zbivanja bio vrlo mali. Najvei broj trajkova i drugih formi borbe, koje je vodila tada radnika klasa, nije iao na neke principijelne promene u drutvenom ureenju nego vie na korekcije postojeeg drutvenog ureenja. Takvo stanje oteavalo je i rad malom broju komunista vukovarske partijske organizacije koja je postojala uoi drugog svetskog rata. Rad ove organizacije se sastojao, uglavnom, u prouavanju i rasturanju ilegalnog partijskog materijala, koji je stizao preko Sida i Osijeka, a sastojao se, uglavnom, od partijskih listova Proletera, Srpa i ekia i drugog partijskog materijala. To potvruju i nekoliko manjih akcija, o kojima saznajemo iz policijskih dokumenta. Tako je komandir andarmerijske stanice iz oblieg sela Trpinje, 15.XI 1940. poslao izvetaj Banskoj vlasti, Banovine Hrvatske, u kojem je pisao:

12. novembra 1940. godine oko 21, sat, susrela je patrola

ove stanice na putu izmeu sela Trpinje i eljeznike stanice Borovo ekia ivojina, trgovakog pomonika iz Bobote i seljaka Bogojevi Cedomira iz Bobote, obojica opina Bobota, sreza vukovarskog, Banovine Hrvatske, koji su se patroli uini-

lb

li sumnjivi sa njihovim odranjem, te je nad istim izvren lini pretres i tom prilikom pronaen je kod ekia jedan komunistiki letak bez naslova u stihovima komunistike sadri- ne.

Pregledom oblinjeg terena gdje je patrola imenovane susrela, na oko 10 metara u pravcu odakle su ovi doli patrola je pronala jedan karton na kome su bila izrezana slova 2ivi- la SSSR sa izrezom petokrake komunistike zvezde na kraju istog kartona, i kutiju raztvorene crvene boje, jednu etkicu za farbanje i vrst tabak papira na kome je bio nacrtan srp i eki i napisano livila SSSR.

Osumnjieni Bogojevi je izjavio, da je on ove stvari ostavio, odnosno spustio na zemlju kada je primjetio patrolu.

Daljnjim voenim izviajem utvreno je da su osumnjieni po uputstvu i nagovoru od strane Patkovi oke, biv. andar- merijskog kaplara, sada ivei u selu Baboti, sreza vukovar- skog, poli u selo Trpinju, a potom i u druga oblinja sela u namjeri da sa crvenom masnom bojom koja je pronaena ispisuju komunistike natpise i znakove u cilju komunistike propagande.

Osumnjieni Patkovi nije po ovome delu ispitan, jer je verovatno saznao da su ova dvojica uhapena i pobegao je nepoznato kuda od svoje kue, te se za istim traga. Pretresom kod njegove kue nije nita sumnjivog pronaeno, poto je on ovo pre begstva verovatno unitio.

Osumnjieni eki i Bogojevi su uhapeni i sa prijavom i pronaenim materijalom predani su sreskom naelstvu u Vukovaru.

Za odbeglim Patkoviem se traga u svim pravcima i u pozitivnom sluaju bie uhapen i predan nadlenoj vlasti.

3.1 1941. Predstojnitvo gradskog redarstva u Vukovaru ponovo je izvestilo Kabinet bana Banovine Hrvatske o rasturanju letaka komunistike sadrine u Vukovaru. Samo dan kasnije Sresko naelstvo Vukovar poslalo je jo jedan izvetaj0 rasturanju istih takvih letaka i u selu Borovu. Kako se u izvetaju naglaava letak je umnoen na getetnerorn stroju a pisan je pisaom mainom na hrapavom papiru za umnoavanje. Papir je ukaste boje, kanceralijskog formata. Letak poinje naslovom: Proletarijatu Vukovara i okolice! Radnici, seljaci, graani! a zavrava se potpisom: Mjesni komitet komunistike stranke Hrvatske, Vukovar.

U izvetaju se dalje navodi da je odmah izvren pretres stana istaknutih komunista Stjepana Guvia, Nikole Nasradina1 Mila Gorete. Ovaj letak je stvarno izdao Mesni komitet KPH

17

Vukovar, a u povodu dvadesetogodinjice (1.1 1921. godine u Vukovaru) ubistva Stjepana Supanca, radnikog prvoborca i prve rtve Obznane.

Policija je sravnjivanjem sloga pisae maine sa svim postojeim pisaim mainama u gradu utvrdila da je letak pisan u Osijeku, to je i tano.

Dva dana uoi napada na nau zemlju Predstojnitvo gradskog redarstva ponovo je pisalo o komunistikim lecima. Izve- taj je takoe upuen Kabinetu bana Banovine Hrvatske i u njemu se kae:

Dana 4. travnja o.g. izmeu 4 i 6 sati nepoznato lice rasturalo je u Vukovaru i to u Radievoj, enoinoj, Zrinjskoj, Mago- tajevoj i Tri rue ulici slijedee letke: 1) Sa naslovom: Proleteri svih zemalja ujedinite se! Radnici, seljaci, graani, vojnici, podoficiri i oficiri Hrvatske, sa datumom 29.111 1941. i potpisom: Centralni komitet komunistike partije Hrvatske. 2) sa istim naslovom, tekstom i potpisom, ali bez datuma, 3) sa naslovom: Radnici, seljaci, graani, vojnici, podoficira oficiri zavretkom Za stvaranje istinske narodne vlade koja e bezodlono da sprovede u djelo ivotne zahtjeve naroda i radnih masa Jugoslavije te potpisom Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije i 4) sa tekstom: U interesu nezavisnih naroda Jugoslavije, a napose Hrvatskog naroda, traimo pakt o uzajamnoj pomoi sa SSSR! Traimo raskid trojnog pakta te potpisom Centralni komitet Komunistike partije Hrvatske.

Leci su ubacivani pod ulazna vrata te u dvorita stanovnika gore navedenih ulica. Redarstveni organi uzaptili su do sada ukupno 12 komada letaka i za sada se jo ne moe ustanoviti koliko ih je svega rastureno.

Rasturanje letaka pod 1) i 2) zabranjeno je odlukom Dravnog tuiotva u Zagrebu od 2.IV o.g. Kns. br. 13T1941. saopenim ovom predstojnitvu brzojavom. Red- ravnateljstva u Zagrebu od 2.IV o.g. Pr. br. 1568T1941. a letaka pod 3) i 4) odlukom Dri. tuiotva u Zagrebu od 14.11 o.g. Kns.br.540/1941 saopenim amo raspisom od 14.11 o.g. Kab. br. 12414141.

Odreeni su odmah izvidili ali se rasturaima jo nije ulo u trag. O rezultatima daljih izvia izvjestit e se.

Kroz rad na politikom i propagandnom polju partijska organizacija u Vukovaru radila je i na planu organizacionog uvrivanja i sreivanja. To potvruje i injenica da je krajem 1940. godine u Vukovaru boravio delegat CK KPH drug Josip Kras, gde je s lanovima Partije proradio odluke V zemaljske konferencije. Sastanak je odran u najdubljoj ilegalnosti, u stanu Duke Jovanovia-Pauna, u Novoj ulici, br. 4,

18

na periferiji Vukovara. Drug Stjepan Guvi o tome kae: Tihi koraci u dvoritu i lako kucanje na vratima kuhinje

skrenuli su panju na dolazak oekivanih gostiju. Pri slaboj svjetlosti petrolejske lampe, na vratima je opaen nepoznati lik jedne linosti u crnom dugakom kaputu, kaketom na glavi, iza koga je stajao vodi, jedan od lanova uesnika ovoga sastanka. Cim se doljak pribliio lampi odmah su veina prepoznali u ovoj osobi druga Josipa Krasa. Vrlo veseo i raspoloen drug Josip Kra pozdravio se sa svim lanovima mjesne organizacije, nakon ega je poelo prouavanje materijala i odluka sa V zemaljske konferencije. Prvo su pojedini lanovi mjesne organizacije iznosili svoja gledita kako su shvatili donesene odluke V zemaljske konferencije, nakon ega je drug Josip Kra davao posebna uputstva o svakoj temi odluka, kako ih treba shvatiti i sprovoditi u ivot.

Drug Guvi dalje kae da je prouavanje ovih materijala dobro dolo za predstojee zadatke partijske organizacije. Meutim, drug Josip Cazi, u svojoj knjizi Vukovar u klasnoj borbi o dogaajima iz tog perioda kae:

Iz dogaaja pred 27. mart i poslije 27. marta vidjelo se, da je partijska organizacija u Vukovaru nepripravna i nesreena. Iako je postojala masovna baza i velike mogunosti rada, organizacija se sve vie uvlaila u sebe. Istina je da su sami lanovi bili vrlo aktivni i disciplinirani, pa su rasparavali par

tijski materijal, vrili pojedinanu agitaciju meu radnicima, odravali grupna dogovaranja i si. ali organizacija nije bila toliko mona da bude pokreta velikih pokreta masa, kao to su bile demonstracije 27. marta 1941.

19

VUKOVAR U MARTOVSKO-APRILSKIM DANIMA 1941. GODINE

Iz sveg onog to smo napred rekli politike prilike u Vukovaru, martovskih dana 1941., bile su vie nego eksplozivne. Bile su posledica, a i pravi odraz, dugogodinje politike raspirivanja ovinistikih strasti i netrpeljivosti od strane srpskih i hrvatskih ovinista, a naroito posledica takve politike voene posle sporazuma Cvetkovi Maek. Najzagrie- niji frankovako-ustaki elementi stalno su jaali. I to ne toliko u poveanju broja pristalica koliko u organizacionom ustrojstvu i vrstini. Naroito su uspeli da pridobiju pristalice meu trgovcima, inovnicima, srednjokolskom omladinom i profesorima. Institucionalno gledano, radili su kroz Marijinu kongregaciju, Katoliku organizaciju, Knjiicu Pododbora Matice hrvatske, NKD Napredak, Dravnu realnu gimnaziju klub Sredaa i Hrvatskog junaka. U njihovim rukama bio je i Srijemski Hrvat, nedeljno glasilo za Vukovar i okolinu, koji je poeo da izlazi odmah posle uspostave Banovine Hrvatske. Naroito su ivo radili na agitaciji i propagandi. Primali su, itali i rasturali tajne broure, letke i novine, ispisivali poznate ustake parole ZAP, drali predavanja, davali svoja tumaenja raznim politikim dogaajima, kritikovali sve politike organizacije iji se pogledi razilazili s njihovim. Dosta su bili povezani s ustakim organizacijama i pojedincima u okolnim gradovima, kao to su Vinkovci, Slavonski Brod i Osijek. S centralnim ustakim rukovodstvom u Zagrebu bili su u stalnoj vezi. Odlazili su u okolna mesta, a i odatle se dolazilo u Vukovar. Zahvatili su aparat HSS-a. Otuda su se i martovske manifestacije u Vukovaru mogle zavriti drugaije nego to su se zavrile. Dura Senteri, tadanji gradonaelnik Vukovara, rekao je svega nepun mesec dana kasnije, na vanrednoj sveanoj sednici Hrvatske obrtne zadruge u Vukovaru o tome:

Na dan proglaenja Petra II za kralja Jugoslavije, na pod- sticaj nekih vukovarskih Srba, priredie isti sa seljacima iz Bradina i drugih sela manifestacije koje se pretvorie u demonstracije. . . im sam kui doao i to cuo, dao sam istragu

sprovesti, ali niko nita nije hteo rei.

20

O emu se ovde radi? Senteri je 27. marta bio slubeno u Zagrebu. Kada se vratio u Vukovar, njemu je poturena vest da su manifestacije imale antihrvatski karakter, da su neki od manifestanata izvikivali antihrvatske parole. Meutim, kako se vidi, to niko nije hteo da posvedoi. Miljenja smo da je ipak neeg moralo biti bez obzira to niko niie hteo nita da kae. Dozvoljavamo mogunost da je neko od manifestanata i izvikivao antihrvatske parole. Radilo se o reakciji sprskih ovinista na postupke ustakih elemenata. Na to ukazuju i neki do- kumetni koji potiu od ustakih elemenata. Tako Vlado Radau, stoerni zapovednik Starevieve mladei, za Veliku upu Vuka, u jednom svom lanku, napisanom povodom godinjice, uspostave NDH, je o ovom sluaju napisao;

Na slubenoj proslavi proglaenja novoga kralja, izlazimo iz reda i odlazimo kui, jer smatramo da ne spadamo tamo, gdje se slavi glava drave, koja nam prijei ostvarenje svoje slobode u svojoj dravi. Opet prijetnje i vika, no sad nas vie ne smeta, jer ve otvoreno brojimo dane, kad e doi dugo oekivani as.

O ovom sluaju, slino Radauu, samo jo neto konkretni- je, pisali su i Mijo Pajc, Nikola Domi i Dura Suboti, profesori u vukovarskoj gimnaziji. Poto su prvo opisali stanje kakvo je bilo u vukovarskoj gimnaziji, do martovskih demonstracija, odnosno manifestacija, oni dalje kau:

U ovakvom raspoloenju dolazi i 31. oujak 1941. Ueniciu pratnji nastavnika idu u crkvu na zahvalnicu, koja se dri u slavu stupanja Petra Karadordevia na prijestolje. . . Uenici, koji su se isticali u Hrvatskom junaku, prolaze pokraj crkvenih vrata i ne idu u crkvu. Uenici grkoistinjaci svi dolaze u crkvu u sokolskim odelima pod vodstvom jednog jugo-

slovenskog nacionaliste, obuenog u odoru kapetana bive ju- goslovenske vojske. Sokol je bio zabranjeno drutvo u Banovini Hrvatskoj.

Uenici, koji ni jesu ili u crkvu, bili su svjesni onoga, to ih eka, radi ovako demonstrativnog istupa. Oni su meutim bili svjesni i onoga, to ima nastupiti svaki dan. Oni su znali da nee biti vremena, da ih se kazni za njihovo protudravno djelo. Dolazi 2. travanj, kada su svi nastavnici, sposobni za vojnu dunost, morali otii u vojsku. Rat je bio na pragu. kola je prestala raditi 5. travnja.

Kako se iz napred pomenutih spisa vidi, najverovatnije je da je neko od manifestanata video da ustaki elementi iz redova uenika vukovarske gimnazije nisu ulazili u crkvu, odnosno da su na taj nain bojkotovali manifestacije, pa je na svoj

21

nain reagovao protiv toga. Mislimo da je smisao sveg ovoga bio taj da se narodni bunt odnosno oduevljenje kanalie u ovinistike vode.

O tim martovskim danima u Vukovaru nalazimo podatke i u zapisniku o sasluanju Ivana Kostenca, inenjera umarstva iz Vukovara, a kasnijeg pobonika ustakog stoera u ovom gradu. Kostenac u zapisniku kae da je januara 1940. godine doao u Vukovar i da se polovinom te godine upoznao s Lukom Puljizom, tadanjim dopisnikom Hrvatskog lista iz Osijeka. Preko Puljiza se upoznao i s ostalim ustakim linostima u Vukovaru, kao to su bili: Stjepan Majurdi, Mata Garvanovi Luka Halat i drugi. S njima je Kostenac redovno odravao ustake sastanke. Odmah sutradan posle pua izjavio je Kostenac Puljiz Luka rekao je da je bio s majorom Luka Franjom

u Osijeku i rekao je da ako doe do rata izmeu J ugoslavije i Njemake da treba tada za Vukovar postaviti lunkcionere.

Iz Kostenevog navoda se jasno vidi da je on mnogo vie znao nego to je rekao. Njegova uloga u ustakoj organizaciji u Vukovaru bila je daleko vea nego to ju je on prikazao. Naime, uloga svih koje je Kostenac pomenuo daleko je bila vea. Meutim, Kostenac je imao razloga da kae to manje. Upravo, samo ono to je, pritenjem dokazima, morao da kae. Svako opirnije i iskrenije kazivanje teretilo bi pre svega njega samog. Jer biti lan ustakog oblasnog rukovodstva nije bila mala stvar. To je bio poloaj s kojeg je morao poiniti mnoge zloine, a ovi su povlaili odgovornost, to je Kostenac znao.

Aprilski dani 1941. doneli su jo teu politiku situaciju u Vukovaru. Cim je rat izbio, odmah se moglo videti da sistem odbrane zemlje ne funkcionie kako treba. Komandu u gradu preuzeo je jedan rezervni kapetan. Ali ni on, ni komanda, nisu se oseali, kao da nisu ni postojali. Nastupila je dezorganizacija itavog dravnog aparata vlasti, ukljuujui tu na prvom mestu vojnu vlast. Mnogi vojni obveznici dolazili su da se jave na svoj ratni raspored, ali na odreenom mestu nije bilo ni njihove jedinice niti nekog da im kae gde se ona nalazi. I civilna vlast bila je toliko dezorganizovana da se dobijao utisak kao da i ne postoji. Neprijateljske radio-stanice Donau i Velebit sluane su u svakom javnom lokalu. One su stalno emito- vale naredbe nemake vojske i ustaa. Ustaki stroernik Vlado Radau pisao je kasnije da su grupe profesora i srednjokolaca u vukovarskoj gimnaziji ve odranije bili obaveteni da e se Paveli javiti preko jedne od tih stanica. Poto nisu znali taan datum, stalno su sluali te stanice noima i danima. Istorijski podaci ukazuju da niko od odgovornih vlasti u Vukovaru nije

22

ni pomiljao na neku ozbiljniju odbranu zemlje. Sto se tie same mobilizacije za jugoslovensku vojsku, ona nije dobro sprovodena. Vukovarski advokat dr Josip Herik rekao je o tome:

Sama mobilizacija bila je loe sprovedena, jer je za Srem bila objavljena opa mobilizacija, a u ostalom delu Hrvatske pozivalo se na pozive. Od srede na etvrtak ulo se po noi prolaenje vojske koja se povlaila, a ve u etvrtak posle podne i dalje poele su vojsku na povlaenju zaustavljati i razoruavati vukovarske ustae pod vodstvom Majurdi Stjepana i Garvanovi Mate. Drim da su se oni posluili nekim trikom i uspeli da mobiliu bivu Graansku zatitu, da je naoruaju pokupljenim orujem od vojske koja se povlaila, i ta Graanska zatita vrila je vlast dva-tri dana, dok nije oglasom pozvano da vojnu dunost oko 15 godita, koja su obuena i naoruana. Mislim da je moglo biti ukupno oko 300 vojnika pod komandom Rudolla Felgera, kao zapovednika grada, a bilo je i rezervnih oticira, koji su takoe bili mobilisani. Tek nakon par dana doao je u Vukovar Halas Gustav, koji je preuzeo komandu odreda.

Interesantni su i dalji navodi Herika. On misli da ova jedinica jo nije bila u s t a k a v e m a e k o v s k a . Tek posle dva-tri meseca, a pod pritiskom Majurdia, Garvanovia, Puljiza i Felgera, Halas je ovu jedinicu preveo u ustaku organizaciju, pa i sam poloio ustaku zakletvu. Miljenje Herika nije bez osnova. On ga zasniva na jednoj tubi Halasa, Heriku, da su Majurdi i ostale ustae vrile na njega pritisak da ovu v o j n u jedinicu prevede u u s t a k u vojnu organizaciju. Herik to potvruje jo i tim to je najvei broj ovih lica bio u Maekovoj Hrvatskoj graanskoj zatiti, a sam Halas bio je brigadir u toj Zatiti.

Nae je stanovite da je ova vojna jedinica u pomenutom trenutku ima prelazan karakter. Po prolosti to je bila H r v a t

s k a g r a a n s k a z a t i t a , a po budunosti U s t a k a p r i p r e m n a b o j n a .Navodi Herika su uglavnom tani. No, ipak razliite vred- nosti. Njegov opis o dezorganizaciji starojugoslovenskog od- brambenog sistema je sasvim taan i dovoljan. Njegova ocena karaktera prve vojne formacije takoer je, uglavnom, tana. Ali, deo izjave u kom Herik govori o preuzimanju vlasti iz ruku HSS-a u ustake ruke dosta je povran. To je sasvim i razumljivo, kad se ima u vidu da Herik nije bio ni u neposrednoj ni posrednoj vezi s ustakim elementima koji su preuzeli vlast. Zato je, ovaj deo Herikove izjave, samo vizija ove- ka koji je spolja posmatrao stvari. Daleko opirniju i konkret

23

ni ju sliku o tome kako su ustae preuzele vlast u Vukovaru daje nam izvetaj koji su zajedniki napisali glavar glavnog ustakog stana Luka Puljiz i stoernik ustakog stoera u Vukovaru Stjepan Majurdi od 28. aprila 1941. Izvetaj su uputili povereniku vlade NDH za istonu Slavoniju (Srem) Marku Lameiu i Ministarstvu unutranjih poslova vlade NDH 11 Zagrebu. U izvetaju, pored ostalog, pie:

Cim se je preko radio-postaje Zagreb saznalo da je vojskovoa Slavko Kvaternik u ime poglavnika proklamirao samostalnu i nezavisnu dravu Hrvatsku, vodstvo se je ovog stoera sastalo jo istoga dana 10. travnja, te k a k o j e s v e v e o t p r i j e b i l o p r i p r e m l j e n o zakljuilo sutra ujutro, tj. 11. travnja podignuti ustanak u Vukovaru, preuzeti vlast i za predstojnike svih ureda postavi fi nae ljude, s k o- j i ma se je jo m j e s e c i m a p r i j e t o g a s u g l a s i l o i n a e v o d s t v o u d o m o v i n i . Dotini su ljudi odmah pozvani, te ukoliko nisu bili zakleti ustae, zakleti su iste veeri na vjernost poglavnika i Dravi Hrvatskoj. O tome su odmah bile obavijest ne sve ustake borbene lorrnacije i formacije pukih ustaa, koje su sve zajedno brojite oko ezdeset ljudi, veinom omladine, jer su stariji bili mobilizirani od zle uspomene bive Jugoslavije. Tih ezdeset ljudi, s kojima smo raspolagali, bili su oboruani revolverima raznih sistema, s po dvadesetak naboja.

Nismo mogli da doemo do podataka o tome na ega se odnosi ona reenica u izvetaju u kojoj se kae da je sve ve odranije bilo pripremljeno i s kojima se, jo mesecima pre toga,. saglasilo i vodstvo ustakog pokreta u zemlji.

O pripremama ustaa za preuzimanje vlasti pisao je i Vlado Radau, u ve pomenutom lanku, u kojem na ovu temu pie:

I poslednji na sastanak prije uspostave Drave Hrvatske bio je onu no prije preuzimanja vlasti u ustake ruke u naem gradu. Bilo nas je onda vie, i ekali smo sakupijeni na dva mesta u gradu na nareenja. Ta su i stigla ujutro. I onda je vukovarska aka mlade pokazala to je.

Opisujui dalje taktiku zauzimanja vlasti, Majurdi i Puljiz, u pomenutom izvetaju piu:

Da bismo neprijatelju zadali to sigurniji udarac, i da bi lu skromnu snagu to ekonominije iskoristili, zakljuili smo provaliti odjednom u sva nadletva. Svaki povjereniki kandidat upuen je, da se ve u 7 sati ujutro nae pred svojim nad- letvom i saeka nau oruanu asistenciju, koja e ga uvesti u dunost. A da bi se bivim efovima dotinih nadletava one

24

moguilo obav jeivati bilo koga i traiti pomo telefonom, zakljueno je, da e po prethodnom sporazumu sa straarima, koji su uvali potu, najprije jedan ustaki borbeni odred zauzeti telefonsku centralu, makar i pod cijenu borbe sa srpskim asnicima, koji su vrili cenzurnu slubu.

to se tie rasporeda ko e ta zauzeti, od strane ustakog rukovodstva, o tome u pomenutom izvetaju pie:

Vodstvo si je stoera raspodjelilo dunost, pa su za preuzimanje vlasti i sigurnosnu slubu odreeni braa ustae Mata Garvanovi i Stipa Majurdi, a za preuzimanje telefonske centrale brat ustaa Luka Puljiz. Svaki od njih zapovjedao je sa po jednom treinom naih skromnih snaga. I tono u 7 sati zaleprala je na potanskoj zgradi hrvatska zastava dok /e. . . Puljiz potanskom osoblju itao Vojskovoinu proklamaciju... Isto se je to dogodilo u isto vrijeme i na svim ostalim nadle- tvima, koja su sva preuzeta gotovo u jedan minut. . .

I Nikola Leskovac, tada redar u gradskom redarstvu u Vukovaru, dao je podatke o ovom zauzimanju pote. On kae da je 11. aprila 1941. traio vezu s policijom i da se na tele

fonu odazvao Luka Puljiz i rekao da policija nema pravo da govori preko telefona. To je bilo rano ujutro kada se u gradu jo nije znalo o preuzimanju ustake vlasti.

Zauzevi potu i ostale ustanove, ustaka aktivnost se tada okrenula i u jo dva nova pravca: obavetavanje okolnih gradova i sela, o dogaajima u Zagrebu i pozivanju da i oni dignu ustanak u svojim mestima i r a z o r u a v a n j u jedinica jugoslovenske vojske. O tome Majurdi i Puljiz, u pomenutom izvetaju, dalje piu:

I dok su Majurdi i Garvanovi formirali nove odrede i zaposjedali sve ulaze u grad, brat Puljiz je iskopavi pomonu vojnu telefonsku centralu obavjeivao redom sva hrvatska mjesta u Srijemu, gdje postoji telefon, o ovom historijskom dogaaju. Tako je iz Vukovara pozvan na ustanak Osijek, Brod, Vinkovci, Sid, Ilok, Tovarnik, Mitrovica itd Nazivajui zatim redom sve opine u naem kotaru, koje imadu telefon, brat Puljiz je svagdje dobio vezu ili s biljenikom ili naelnikom. I svakom je od njih saopio vaan dogaaj, odredivi

svakog za taoca i naredivi mu da pod cijenu ivota svog i cijele svoje obitelji mora u svojoj opini sauvati red i mir. Tom prilikom je svakoga od njih pitao imade li u njegovom selu vojske.

Dok je Puljiz obavetavao okolne gradove, varoi i sela i obavetavao ih o proglaenju NDH i pozivao ih na ustanak, dotle su Majurdi, Garvanovi i drugi nastavili da uspostavljaju vlast u samom gradu. Izgleda da ni oni sami nisu imali

25

pod kontrolom i uvidom celokupan proces oko ruenja staro- jugoslovenske i uspostave ustake vlasti. Takav na zakljuak proizilazi iz ve napred pomenutog lanka ure Senterija, tadanjeg gradonaelnika Vukovara, kojeg je on objavio u povodu prve godinjice uspostave NDH. U ovom lanku Senter-

i pie da je on, doavi posle 27. marta iz Zagreba, i uvi za manifestacije, doao do ubeenja ta treba da radi? Kao gradonaelnik pozvao je njemu poverljive ljude u Hrvatski dom s ciljem da se dogovore da osnuju jednu vojnu formaciju gardu ilizatitu ili rezervu Zatite. Sastanku se pored mene pie u tom lanku Senteri prisustvovali gg Franjo urii, satnik Ladislav Grevi, uro trumberger, Josip Puches, Josip elik, od Nijemaca Oto Stubenvol i jo neki kao vojnici. Ja sam iao kod 30-40 i osobno pozvao, a isto su tako i drugi uinili. Odbor je izabran. Ja u biti preko sviju, a g. Grevi kao satnik vojne stvari. Puches pijacu, trumberger stranu prema Sotinu, Stubenvol Brdo. Drugi sastanak se zakae u Vatrgasnom spremitu.

Neki, od prisutnih na ovom sastanku, predloili su da u ovu organizaciju prime i lica srpske narodnosti, kako bi im doneli oruje. Meutim, Senteri se tome usprotivio i ostali su na tome da primaju samo Hrvate i domae Nemce.

Kad je organizovana, glavni deo ove oruane snage je postavljen na ulazu u grad, a rezerva je smetena u Samostan. Prema izjavi Stjepana Majurdia, ova jedinica je brojala oko 125 lica. Naoruanih je bilo neto preko 20 i to uglavnom pitoljima i ponekom pukom.

Poto je vanije ustanove preuzela ustaka grupa Puljiz Majurdi Garvanovi, grupa gradonaelnika ure Senterija nije imala tu ta da radi i nije ni uestvovala u tome, a kako izgleda ni sam Senteri nije ni znao da ona i postoji. To proizlazi iz ve pomenutog Senterijevog lanka, u kojem on dalje pie:

Na Veliki petak ujutro u pol 6 sati dolazi mi Komadina, namjetenik kod pote, popravlja brzojava. Ja u krevetu, te mi veli: Proglaena Slobodna Hrvatska! Javljaju nai iz Zagreba i 7 oficira od cenzure s Pote pobjeglo.

Senteri se ovde prebacio, to se tie vremena zauzimanja pote i bekstva oficira. Videli smo da je Pota zauzeta 11. aprila, odmah posle 7 asova ujutro. U svom lanku Senteri dalje pie kako je na Veliki petak ujutro odmah istakao hrvatsku zastavu na svoju kuu i da je za nekoliko minuta ceo grad bio iskien zastavama. Zatim je otiao u optinu i dao popis unapred pripremljene garde Ivanu Vukeliu, s nareenjem

26

da ih odmah pozove i da dou u vatrogasno spremite. Potom je Senteri, namerno, da bi zaplaio starojugoslovensku vojsku, objavio da svaki as oekuje dolazak nemake vojske u grad. Brzo je zatim otiao do mosta na reci Vuki i nagovorio strau, koja je uvala most, da nikome ne dozvoli da spoji vodove za miniranje mosta, koje je bilo pripremljeno. Strai na mostu izdao je nareenje da ako bi neko pokuao da minira most da ga ubiju na njegovu odgovornost. U tom momentu se Senteriju javio Andrija Mifka, potporunik jugoslovenske vojske, a inae sudija iz Vinkovaca, koji mu je rekao da mu stavlja na raspolaganje 40 vojnikih puaka, koje se nalaze u zgradi vukovarskog vlastelinstva. Senteri je to primio i odmah naredio satniku Greviu da to oruje preuzme. S tim orujem naoruao je gardu i organizovao saekivanje i razo- ruavanje jugoslovenske vojske na ulazu u Novi Vukovar.

Neosvrui se na ustaku grupu Puljiz Majurdi Garvanovi, Senteri je dalje nastavljao s preuzimanjem vlasti. U 7 i po sati kae dalje Senteri pozovem gr. zastupnike Hrvate, koji u 8 sati dou. Meutim, Seneri je uskoro dobio, navodno, od ustakog stana, nareenje bez potpisa da se naelnik i zastupstvo rasputaju. Senteriju nije nita drugo preostalo nego da tako i postupi. Za novog gradonaelnika, u statusu privremenog poverenika, postavljen je Mirko Jurekovi. O tome, kako je do toga dolo, objasnio je sam Jurekovi, prvi put u ve pomenutoj polemici sa Sent- erijem i drugi put posle osloboenja pred Komisijom za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini. U tim dokumentima pie da su u 7 asova ujutro, 11. aprila 1941. godine, dva uvaena ustae (Franja Mecinger i Mata Garvanovi) doli u stan Jurekovia i ponudili mu da se primi za gradonaelnika Vukovara. Jurekovi se izgovarao da je bolestan i da se toga ne bi mogao primiti. Pomenuta dvojica su mu rekli da je to samo privremena odluka i reenje koje je donelo ustako rukovodstvo u Vukovaru. Ubeujui ga, Mecinger i Garvanovi su mu rekli, da e to trajati samo jedno kratko vreme, pa se Jurekovi primio te dunosti. Odmah je, po uputima pomenute dvojice, otiao u Gradsko poglavarstvo, legitimisao se Senteriju, raspustio Zastupstvo i preuzeo vlast.

Tako je uspostavljena okupatorsko-kvislinika vlast i u Gradskom poglavarstvu u Vukovaru, a Jurekovi postao prvi gradonaelnik okupatorsko-kvislinike vlasti. Prema tvrenju Sent- erija, o tome je sainjen i pismeni zapisnik. Pohlepan za vlau, Senteri nije mogao ili nije hteo da vidi da ga mesno ustako rukovoostvo u Vukovaru ne trpi, pa je i posle smenji-

27

vanja s dunosti gradonaelnika i dalje nastavio da radi na utemeljivanju ustake vlasti. On je odmah, s prozora Gradske venice, odrao govor sakupljenom narodu, u kojem je, izmeu ostalog rekao:

tovani graani, braco Hrvati, radosna srca uzimam za dunosti, da vam javim veselu vijest, da se nas sviju davnanja elja ispunila. Proglaujem sa ovog mjesta slobodnu Nezavisnu dravu Hrvatsku. Za ovu slobodu imamo zahvaliti milom nam poglavniku dr Anti Paveliu! . . . Brao, graani! Ne zaboravite na nau tradicionalnu graansku snoljivost, da u gradu Vukovaru nikada do krupnijih ispada nije dolazilo, a tako molim vas sve nek bude i sada.

Istovremeno sa zauzimanjem institucija vlasti i javnih slubi, ustae su zauzele i sva vea privredna preduzea i radnje. U najvanije ove organizacije postavile su svoje poverenike i tako je organizacija ustake vlasti, uglavnom, jo u toku 11. aprila uspostavljena. Tog dana, a i nekoliko sledeih dana, ustae su se sve vie orijentisale na razoruavanje jedinica ju- goslovenske vojske, kojih je u okolini Vukovara bilo dosta, a koje su se povlaile za Bosnu ili Srbiju. U Majurdievom Puljizovom, ve pomenutom, izvetaiu o tome pie:

Prvi je odgovorio biljenik opine Borovo da je toga asa kroz selo prola jedna artiljerijska trupa, a malo za njom vei broj peadije. Brat Puljiz je naredio biljeniku da pod cijenu ivota u roku od 10 minuta stigne tu trupu i da kae komandantu da su prvi odredi njemakih i ustakih motorizovanih jedinica proli kroz Osijek i da e nemilosrdno postrijeljati svakoga koga zateknu s orujem u ruci, pa bilo to u postrojbi ili pojedinano. Uspjeh je ovoga trika bio kolosalan. Jo prije isteka roka od 10 minuta, nazvao je. . . Puljiza iz kole na naselju Bata u Borovu telefonski neki major, Srbijanac, koji mu je rekao da znade sve i da ustaki stoer u Vukovaru njega i njegov divizion artiljerije izvoli smatrati ratnim zarobljenicima, pitajui ujedno i kamo e dovesti ljude i materijal .

Puljiz sam sebi nije mogao da poveruje da bi se jedan oficir tako lako uhvatio na trik, pa nije mogao odmah ni da mu odgovori da li da dolazi u Vukovar ili negde na drugo mesto. Malo kasnije Puljiz se pribrao i rekao da su nemake ete tako blizu da nema vremena ni da dou u Vukovar, ve da oruje ostavi tu gde jeste i da se spasava kako ko zna. Oficir je to u paninom strahu saoptio elom divizionu i naredio da se oruje ostavi i svi razbegnu kud ko zna! Panika se, po obiaju u takvim situacijama, s artiljerijskog diviziona brzo prene la i na jednu peadijsku jedinicu koja se nalazila

28

u neposrednoj blizini, pa se i ona razbeala, ostavivi sve oruje i opremu. Zapaniile su se i druge jedinice, kao dva divi- ziona protivkolske i jedan diviz'ion poljske artiljerije, jedan bataljon peadije i druge manje jedinice. Ostavljene su velike koliine oruja, koje su ustae zaplenile. Pored puaka i mitraljeza bio je tu i velik broj topova i kamiona. Zaplenjeno je samo preko 400 konja, koji su sluili uglavnom za vuu artiljerije. Ustae su uzele nekoliko kamiona i njima ile po okolnim selima, stizali i razoruavali jugoslovensku vojsku, pomagali mesnim ustakim organizacijama oko uspostave vlasti.

Velika gomila oruja, baenog od jugoslovenske vojske, ili oduzetog od nje, nalazila se i na vukovarskom sajmitu. O stanju tih dana na Sajmitu Senteri je, u ve pomenutom lanku, pisao:

Kad smo pregledali opremu Jugo-vojske, izgledali su kao hrpe ergaa: izgladnjeli i izmueni ljudi i konji. Rat jo ni poeo nije, a ono stoji sve nesposobno za boj. Mi smo se svi dali na posao, da se spreme konji to je naa garda zaplijenila, a i sve vrednije stvari: topovi, kola. . . Poemo sa g. satnikom Greviem na Sajmite. Ovde zateemo nae vrijedne obrtnike g. uriia, Terzia i jo neke kako odreuju koliko e se konja i opreme kome dati.

Samo izvetaju Majurdia i Puljiza ne bi se moralo vero- vati. Meutim, taj izvetaj potvruju i neka druga dokumenta, nastala znatno kasnije i nezavisno od izvetaja. I sam Majurdi je kasnije pred sudom, posle osloboenja, kada mu to nije ilo u prilog, rekao da su u aprilskim danima 1941. razoruali tri artiljerijska diviziona i jo neke druge manje jedinice jugoslovenske vojske. Na tu temu postoji i vie zapisnika o sasluanju pojedinih lica, koja su na neki nam bila uesnici ili oevici tih dogaaja. Tako je jedan graanin iz Vukovara rekao da je na Veliki petak (11. aprila 1941.) pozvan u kancelariju Elektrine centrale i da mu je tamo Valdman Franjo, jedan od organizovanih ustaa, rekao da je osnovana NDH i da treba da ide da uva strau kod kole u Vukovaru. U stvari u koli se nalazilo neko skladite s vojnom opremom i hranom. Tu u kancelariji kod Valdmana, dobio je puku i municiju i tako je i on postao zatitnik Maekove Zatite, odnosno, kasnije, ustake pripremne bojne. Kasnije je ovaj graanin po nareenju Valdmana i Garvanovia, prebaen na aerodrom u Borovo, gde je uvao oruje i municiju, koja je ostala od po- menutih jedinica Jugoslovenske vojske. Na aerodromu je ve zatekao neke Vukovarce, koji su se ve ukljuili u ovu mae- kovsko-ustaku jedinicu.

29

Nemake okupacione jedinice ule su u Vukovar 11. aprila 1941. godine oko 16 i 30 asova. Na ulazu u Vukovar predat im je velik buket cvea, a pred Ustakim stanom bila je postrojena jedna aka ustaka satnija. Pred samom gradskom veni- com, izvestan broj ustakih elemenata i lanova Kulturbunda, priredio je svean doek nemakoj okupatorskoj vojsci.

11. aprila 1941. godine, ne zna se tano da li neki sat pre ili neki as posle ulaska nemakih okupacionin trupa u Vukovar predstojnik Kotarske oblasti (Sreskog naelstva) u Vukovaru, Stjepan Mihaljevi izdao je, na hrvatsko-srpskom i na nema- kom jeziku proglas graanstvu u kojem ga obavetava da je u Zagrebu izvreno objavljivanje uspostave NDH i poziva graanstvo vukovarskog sreza na javni red i mir i pokornost okupatoru. Zabranjuje se toenje pia u javnim lokalima, zatvaraju se javne gostionice i uvodi policijski as. To je bio prvi akt okupatorsko-kvislinke vlasti u Sremu.

Novouspostavljena ustaka vlast, iako su dole i nemake trupe, ipak nije bila ni tako jaka, ni tako sigurna, kao to bi se iz dosadanjeg izlaganja moglo zakljuiti. Ona se bojala eventualnog obrta situacije, pa je zato telefonom, ve 12. aprila traila od svojih pretpostavljenih u Zagrebu odobrenje za mobilizaciju itavih 20 godita mukaraca, sposobnih za vojsku. Poto je dobilo saglasnost od pretpostavljenih u Zagrebu, mesno ustako rukovodstvo je ve 12. aprila mobilisalo ljude od 21. do 41. godine starosti. Na taj nain naoruano je oko 250 do 300 lica. To je bilo jezgro za buduu ustaku pripremnu, kasnije i aktivnu bojnu.

Obrazovanje ovako velike oruane jedinice nije bilo samo sebi cilj. Osnivai su imali dosta jasne stavove za ta e upo- trebiti tu jedinicu. Ona, (ili pomou nje) je trebala da vri teror i sprovodi u ivot teroristiko-zloinaku politiku ustakog pokreta i ustake vlasti. Trebalo je sprovodi ti u ivot tako iroko postavljenu politiku terora i zloina, kao to je bila ustaka u tim danima i mesecima: stavljanje van zakona srpskog, jevrejskog i romskog naroda. Trebalo je sprovoditi svakodnevne naredbe o zabrani upotrebe irilikog pisma; zavesti i odravati policijski as; zabraniti udaljavanje iz mesta stanovanja Jevrejima, Srbima; izvriti pljaku imovine; goniti na prisilne radove; udovoljavati okupatroskoj vojsci u poljoprivrednim proizvodima; kuluku; prevozu; raznim nametima..; proterati i razdobrovoljaiti dobrovoljce iz prvog svetskog rata; proterati sva lica srpske narodnosti, koja su se naselila na teritoriju NDH posle 1918., a sve to nije bilo mogue bez vee oruane sile. Tome je bila narnenjena, ova jedinica i ona je tome i sluila. Objanjavajui pripreme oko preuzimanja vlasti

30

Stjepan Majurdi je u pomenutom zapisniku rekao da je jo na sastanku, koji su odrali 10. aprila uvee, Jakob Hameder, domai Nemac, predloio, a ostali usvojili, da se izvri i jedno hapenje Srba i komunista. Ml mislimo da se Majurdi prebacio i da je moglo u to vreme biti rei samo o hapenju Srba, koji su se prema ustakim procenama isticali u javnom ivotu. No, u svakom sluaju tano je da je ustaka vlast ve prvih dana svoga postojanja otpoela s hapenjima. Prikazujui tada- dana svoga postojanja otpoela s hapenjima. Prikazujui tadanje politike prilike u Vukovaru, Josip Herik je rekao:

Odmah u poetku okupacije vieniji graani Srbi i idovi morali su se svaki dan javljati policiji i veina ih je formirana u radne jedinice, koje su morale po gradu obavljati razne poslove, a specijalno sakupljanje i razvrstavanje ratnog materijala u magazinu bive ratarske zadruge.

Ali ubrzo su dola i hapenja. Ve 11. aprila ujutro ustae su izvrile pretres u kui Mare Bugarski. Nita interesntnije nije naeno. Ali dva dana kasnije, odnosno 13. aprila 1941. godine ponovo su ustae upale u kuu Bugarski, oko pola 10 sati pre podne, i uhapsili njenog mua Marka Bugarskog.

Istog dana, kada je uhapen Bugarski, uhapen je i Ivan Paleek, advokat iz Vukovara. Njegova ena Vukosava Pale- ek je kasnije o tome izjavila:

Odmah na poetku rata 4 do 5 dana moj mu Paleek Ivan, advokat u Vukovaru bio je uhapen. . . On je odveden bio u zatvore gradskog poglavarstva u Vukovaru. U zatvoru je proveo dva dana i to u samici! Poto je preduzela ozbiljnu intervenciju da spase mua Paleekova je obila neke funkcio- nere tadanje ustake vlasti. Sef redarstva Vladimir Miin, kojeg je Paleekova molila da joj pusti mua, je rekao da je Paleek uhapen po nareenju ustakog stoera u Vukovaru, Ipak posle nekoliko dana Paleek je puten iz zatvora.

Verovatno da je u meuvremenu bilo jo hapenja, samo o njima nemamo podataka. Ali zato su, kako je vreme odmicalo, dolazila na red sve vea i vea hapenja.

31

VUKOVAR SEDITE VELIKE 2UPE VUKA

Organizacija okupatorsko-kvislinike vlasti, onakva kakva je postavljena u aprilskim danima 1941., nije dugo ostala. Ve 29.IV 1941. Paveli je doneo Zakonsku odredbu o uskladbi ustake organizacije s dravnim vlastima. Prema toj odredbi razdvojena je upravna od politike vlasti. Namesto ustakih stanova osnovana su gradska ili optinska poglavarstva, a namesto ustakih stoera osnovani su ustaki tabori, odnosno ustaki logori. Upravnu vlast vrila su gradska i optinska poglavarstva i nj ihovi organi, a nadzornu vlast ustaki tabori, odnosno ustaki logori. Ali u Vukovaru su se neto kasnije, drugom polovinom maja 1941. godine, dogodili neki dogaaji koji su imali tekih posledica i za Vukovar i za Srem u celini. Radilo se o osnivanju Velike upe Vuka, kao treestepene (Oblasne), upravno-teritorijalne jedinice u sistemu ustake NDH.

Prvu vest o ovome doneo je Novi list, 17.V 1941., kad je objavio fotografiju Jakoba Elikera, a ispod nje, pored njegovog imena, stavio jo podatak da je to veliki upan za upaniju Vuka. Nekoliko dana kasnije, 21.V 1941. ovaj list je opet doneo jedan napis u vezi sa upom. Bila je to izjava Marka Lameia, dotadanjeg vladinog poverenika za istonu Slavoniju (Srem) u kojoj Lamei kae da je kao vladin poverenik radio strogo po zakonu i da je vlast u Sremu organizovao sra- zmerno brojnoj snazi Folksdojera i hrvatskog stanovnita. Lamei je dalje rekao da ga veseli to je u Velikoj upi Vuka postavljen za velikog upana Jakob Eliker, Folksdojer, pa mu prema tome iz sveg srca eli uspeha u radu.

Tri dana kasnije, odnosno, 25. maja sva tampa onela je vesti o sveanom doeku Elikera, koji mu je prireen u Vukovaru. Lokalni organi vlasti pridavali su ovom inu veliki znaaj i nastojali da mu daju to veu pompu. Najpre su dva najodgovornija funkcionera ustake vlasti, Stjepan Majurdi, ustaki logornik i Vladimir Sipu, kotarski predstojnik, izali u susedno selo Trpinju, u susret Elikeru i tamo ga pozdravili kraim govorima. U njihovoj pratnji Eliker je doao u Vukovar gde mu je u samom gradu, pred zgradom Zupe, prireen svean doek. Bilo je prisutno 54 lokalna ustako-vapska funkcionera, znatan broj graana, a naroito Folksdojera. Tu, pred upom, Elikera je pozdravio, jednim govorom, Fran Tirk, gradonaelnik Vukovara. Pozdravljajui ga Tirk je rekao:

32

Gospodine veliki upane! Vukovar, staro sijelo velikih upana eka i pozdravlja Vas s veseljem, znajui da nam je na Poglavnik odabrao pravoga ovjeka. Mi elimo, a to je sigurno i vaa elja, da naa upa bude jedna od najboljih u slobodnoj i Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj.

Posle toga, Tirk je rekao kako Elikera, u Vukovaru, eka takav narod koji je spreman izvravati sva njegova nareenja.

Posle toga, Tirk je rekao kako Elikera, u Vukovaru, eka takav narod koji je spreman izvravati sva njegova nareenja.

Posle Tirka govorio je Eliker. On je najpre rekao da zahvaljuje na tako lepom doeku koji mu je prireen. Naroito je istakao kako e raditi na dobrobit Folksdojera i DOBROBIT Hrvata, jer je to elja Adolfa Hitlera i Ante Pavelia.

Na kraju je govorio i Oto Stubenvol, predsednik Mesne nemake narodnosne grupe u Vukovaru. On je govorio na ne- makom jeziku. Naroito je istakao kako su Folksojeri dobili mnogo s postavljanjem Elikera za velikog upana i da je to elja i Firera i Pavelia. Obeao je kako e se vukovarski Folksojeri, a verovatno i ostali Folksojeri u Sremu, zalagati za napred Velike upe, NDH i Treeg Raj ha.

Ali nije Elikeru prireena tolika sveanost samo u Vukovaru. Znatno vea sveanost prireena mu je i u Zagrebu. On je pismeno o imenovanju za velikog upana primio lino iz ruku Pavelia. Toj sveanosti su bili prisutni svi ministri Pavelieve vlade, na elu s predsednikom. Panja je uveliana jo i prisustvom nemakog poslanika u Zagrebu Sigfrida Kaea, koji je imao vrlo velikog uticaja i na Pavelia i na celokupnu ustaku vladu, i politiku, kroz sve etiri godine postojanja NDH. Sluaj je hteo da su istim pismenom bili imenovani jo neki veliki upani, pa i veliki upan za grad Zagreb. Meutim, njima nije ukazana ni priblino tolika panja kao Elikeru. Oni su ostali u sasvim bledoj senci prema Elikeru.

Uruujui pismeno o imenovanju za velikog upana Elikeru, Paveli je odrao kratak pozdravni govor u kojem je rekao:

Predajem Vam kao Nijemcu, poslove velike upe Vuka, svestan da se time stvaraju temelji za sreu naroda njemake narodnosne skupine i sreu hrvatskog naroda. Moja je volja njemakoj narodnoj skupini u NDH, u smislu tenji Adolfa Hitlera dati poloaj koji odgovara njemakom narodu.

Primajui pismeno Eliker je odgovorio da je svestan dunosti koju prima, prema nemakom narodu, Adolfu Hitleru i NDH i da e kao Nijemac raditi na uskladbi odnosa izmeu Folksdojera i hrvatskog stanovnitva, odnosno ustakih vlasti

33

Istovremeno je tampa donela i biografiju Elikera. U njoj je reeno da je Jakob Eliker roen 1908. u Buljkesu, u Bakoj, gimnaziju je zavrio u Vrbasu, a Pravni fakultet u Zagrebu. Posle toga je radio kao advokat u Bakoj Palanci. Kao Folks- dojer radio je na osnivanju raznih nemakih drutava i radio protiv jugoslovenskih naroda. Kao takav je bio predvien za taoca u aprilskim danima 1941. U tim danima, a prilikom ulaska nemakih okupacionih jedinica u nau zemlji, Eliker je organizovao preuzimanje vlasti u Bakoj Palanci i okolini.

I dok je tampa pisala o tako lepom doeku Elikera u Vukovaru i jo lepem prijemu kod Pavelia, i dok mu lokalni organi vlasti odaju najzvaninije poasti, najobiniji posmatra se mogao zauditi i zapitati ta je to?

Praktino je ispalo tako da je u toj tolikoj izvikivanoj hrvatskoj, nezavisnoj dravi bio veliki upan, u jednoj upi strani (maarski) dravljanin Folksdojer Jakob Eliker. Stvar je, dakle, jasna i objanjenja vie ne treba. Moe se dati jo samo odgovor na pitanje kako je do tuga dolo. Odgovor je vie zanimljiv nego teak. Naime, o emu se radi? Prilikom komadanja Jugoslavije, Folksdojeri, a naroito oni iz Vojvodine, oekivali su da se izvri obeanje koje im je nekoliko godina pred rat dala njihova centrala iz Berlina. Da od Srema, Bake i Banata obrazuju jednu posebnu dravu, nazvanu Nema- ki itorodni protektorat i Nemako itorodno podruje ili Do- nauvabenland. U ovoj teritorijalnoj jedinici, po zamisli iz Berlina, iveli bi iskljuivo Folksdojeri, na prvom mestu oni iz Vojvodine, a zatim i oni iz drugih krajeva Jugoslavije. Svi drugi narodi i narodnosti bili bi iseljeni. To im je obeavano da e se ostvariti onda kad nemaka vo|ska okupira Jugoslaviju. I poto je nemaka vojska okupirala Jugoslaviju, Folksdojeri su traili da se to i ostvari. Meutim, interesi Treeg Rajha nisu bili u skladu s tenjama Folksdojera. Hitler je nastojao da naene satelite, u pojedinim delovima Jugoslavije, to vie vee za svoju politiku. Zato im je davao pojedine delo- ve zemlje na upravu. U ovom sluaju radilo se o poznatom slugi okupatora, Anti Paveliu. Hitler je znao da e vlast u ovim krajevima, u krajnjoj konsekvenci, imati on, pa bilo da Srem da formalno Paveliu ili ne. Pa ako je iako onda je za Trei Rajh bilo najbolje da vlast u Sremu da Paveliu, jer ga tako samo jo vie vezuje i zaduuje. A to se tie obeanja datim Folksdojerima i za njih e se nai reenje. Nai e se naina da se oni, unutar NDH, obezbede tako da budu neka vrsta drave u dravi.

A kada se rat zavri i Nemaka pobedi ispunie se obeanje dato Dr Janku Sepu jo 1940. godine u Minhenu o stvaranju podunavske drave Nemaca.

34

Velika upa Vuka, kako smo ve napred rekli, bila je tree- stepena upravno-teritorijalna jedinica, u upravnom sistemu NDH. Ustvari, Paveli je, da bi prikazao kako je NDH nastavak stare feudalne hrvatske drave, celokupnu teritoriju, u upravnom pogledu, podelio na 22 upravne oblasti, koje je nazvao velikim upama. Svaka upa je uglavnom obuhvatala jedno geografsko podruje. Tako su i nazive dobile. Od Srema, ili jo tanije, od nekadanje Sremske upanije, za vreme Austrougarske monarhije, s izuzetkom upanjskog sreza, Paveli je organizovao Veliku upu Vuka. Ona je obuhvatala 10 srezo- va, 7 gradova i 156 optina. Prema popisu stanovnitva iz 1931. godine imala je:

Srez Srba Hrvata' '

Nemaca

....

Majara SlovakaRusina I Ukrajinaca

Ukup.

Vukovar 19300 12200 7500 5000 100 2000 46100

Vinkovci 6000 28900 9100 2300 200 100 46600

upanja 1000 28800 1900 700 400 300 33100

id1" -------------

15200 12000 3100 300 900 2600 34100

Ilok 13000 6700 3100 2300 4100 - 29200

Irig 19300 3100 800 3000 100 - 26300

Sr.Mit-rovica 33900 6500 3600 1700 400 300 46400

Ruma 32200 2700 15900 3700 - - 54500

StaraPazova 31200 11400 11400 1200 6800 - 62000

Zemun 27600 900 3900 300 2100 - 34800

Zemun gr. 12000 4700 8400 800 200 26100

Srem 210700 117900 68700 21300 15300 5300 439200

35

Iskazano u postocima statistika slika stanovnitva Srema izgledala je ovako:

Srez Srba Hrvata Madjara Nemaca SlovakaRusina i Ukraj i naca

Vukovar 42 26,4 11,1 16,3 - 0,4

Vinkovci 12,9 61,8 4,8 19,4 - -

upanja 2,18 87,6 1,5 3 0,8 0,65

id 44,86 35,17 0,86 8,9 2,42 7,2

Ilok 44,96 22,57 7,6 10,45 13,8 -

Irig 71,14 11,8 11,35 3 - -SremskaMitrov. 73,7 14 3,5 7,8 0,85 0,62

Ruma 58,6 4,9 6,78 28,15 - -StaraPazova 50,4 18 1,8 18 10 -

Zemunsrez 79,3 2,56 - 11,2 6,1 -Zemungrad 46 17,76 2,97 31,94 - -

Ukupno : 47,98 26,83 4,84 15,67 3,48 1,25

Velika upa Vuka bila je najvea, a u isto vreme i privredno najrazvijenija Velika upa u NDH. U ekonomskom pogledu ona je predstavljala itnicu NDH. Istovremeno to je bila po nacionalnom sastavu stanovnitva i najsloenija Velika upa. Od oko 200.000 Folksdojera, koliko ih je bilo u celoj NDH, samo je u Velikoj upi Vuka bilo oko 80.000 Folksdoj- era. A obe ove injenice, privredno bogato podruje i velik broj Folksdojera, imali su velikog uticaja na zbivanja u toku rata.

Velike upe su osnovane Zakonskom odredbom o velikim upama, od 10.VI 1941. Sama Velika upa Vuka poela je s radom 26.VI 1941., jednim oglasom velikog upana.

36

INICIJATORI I IZVRIOCI ZLOINA I TERORA

VELIKA ZUPA VUKA

Postavljanjem Elikera za velikog upana proces organizacije upske vlasti nije zavren. Naprotiv, on je tek otpoet. Ustae su nastojale da i oni uestvuju u vlasti. Zato su traile da njima pripadne mesto podupana. Eliker je na to pristao, ali ne tako naivno kao to su to ustae shvatile. Iako dobri poznavaoci Elikera tvrde da on nije bio ovek neke vee inteligencije, on je ipak imao toliko smisla i oseaja za politiku da je s ustaama lako izlazio na kraj. Nekad ih je pravio ak i smenim. Tako je to bilo i ovoga puta. Poto je Eliker pristao da mu podupan bude ustaa, odnosno Hrvat, kako su ustae to govorile, ustae su odredile da to bude dr Petar Gvozdi, advokat iz Sr. Mitrovice. Kada je Gvozdi otiao da se javi Elikeru, rekao je da ga alje lino Andrija Artukovi, tadanji ministar unutranjih poslova. Eliker mu se najuitivije zahvalio i rekao da on nema nita protiv Gvozdia, ali ve ima podupana, u licu Luke Adajia, advokata iz Odaka, s kojim se Eliker od pre rata poznavao i dobro s njim iveo. Ipak igra oko deobe vlasti u Zupi i dalje se nastavila. Ustae su traile da oni dobiju poloaj efa policije u Velikoj upi. Zvanino su oni to zvali Upravitelj upske redarstvene oblasti. Eliker i ostali Folksdojeri su na tu kartu i igrali. Ustae su se uhvatile na udicu, koju su im Eliker i njegovi ljudi bacili. Eliker je pristao s najveom velikodunou. Ustae, onakve kakve

37

su bile, bile su zadovoljne. Mislile su da e preko te institucije drati mnoge konce u svojim rukama. Ali ne, Eliker nije bio tako naivan. Zadrao je za Folksdojere poloaj efa politike policije, koji je ujedno bio i zamenik efa policije. I to je jo vanije da on ima pravo izbora linosti. A svakom onom, ko i najmanje poznaje dravnu upravu, jasno je kakvu ulogu ima politika policija u ratu ili u nekim poremeenim odnosima u zemlji. Na tu dunost Eliker je postavio Folksdoje- ra iz Beoina, Otmara Silda, predratnog optinskog belenika u Bakoj Palanci, svog dobrog prijatelja i saradnika. I ostale vanije funkcije u Zupi podeljene su tako ili slino. No, one nas poblie ne interesuju. Valja rei samo jo to da je Eliker izabrao za najblie saradnike svoje ljude, koji su mu bili verni celo vreme rata. Osim njih Eliker je za kotarske predstojnike (sreske naelnike) postavio svoje ljude. To su bili u Iloku Franjo Mikulandi, Sidu Nikola Ili, Sr. Mitrovici Zdravko Jei Rumi Artur Gebauer, Sr. Karlovcima Oskar Banjac, Staroj Pazo- vi Adam Rome i Zemunu Milko Svuger.

UPSKA REDARSTVENA OBLAST

Posebna institucija, iz plejade ovih ratnih zloinaca, koja nas interesuje jeste upska redarstvena oblast. Za nju smo ve rekli da je ona bila Oblasna policija za Veliku upu Vuka. Ona je bila samo jedna, od brojnih, oruanih organizacija koja je vrila slubu bezbednosti, ili bolje rei zloine u NDH.

Us lovno reeno, delatnost upske redarstvene oblasti u gradu bila je ona koju je orunitvo ili andarmerija vrila na selu. Prvobitno se u Vukovaru nalazilo Predstojnitvo gradskog redarstva. To je bila ona gradska policijska institucija koja se zatekla jo od Banovine Hrvatske. Ali ve krajem aprila, ili poetkom maja 1941. ukinuto je Predstojnitvo i osnovano Ravnateljstvo za javni red i sigurnost za Veliku upu Vuka. Ni Ravnateljstvo nije bilo tako dugog veka. 20.X 1941. osnovane su u NDH upske redarstvene oblasti, pa je tako i u Vukovaru, odnosno Velikoj upi Vuka, izvreno pref ormira - nje Ravnateljstva za javni red i sigurnost u upsku redarstvenu oblast. To je izvreno neto kasnije, 15.XII 1941.

Na poloaju efa ovih policijskih institucija izmenjalo se vie lica i to ovim redom.

Vladimir Miin, kratko vreme, koji je bio i za vreme Banovine Hrvatske, Josip Rukavina-Juco, rodom iz Like, star oko 35 godina, po zanimanju penzionisani andarmerijski porunik, koji je zbog frankovako-ustake delatnosti isteran iz an-

38

armerije, uhapen i osuen na vie godina zatvora. Posle uspostave Banovine Hrvatske, puten je s izdravanja kazne i nastavio s lrankovatku-ustaskim radom pu Lici i okolini. Pripadao je najekstremnijoj ustakoi grupi u to vreme. Krajem aprila ili poetkom maja 1941. postavljen je za prvog okupacionog efa ustake policije. Pod njegovim rukovodstvom su otpoela i prva grupna i masovna hapenja i streljanja naroda, u Sremu, kao to su u Sidu, Sr. Karlovcima, Sr. Mitrovici, Svilou, Vukovaru i drugim mestima. Najvei broj uhapenih, koji nisu streljani u samom Vukovaru ili okolini, oterani su u koncentracione logore Jadovno, Jasenovac ili Gradiku, odakle se najvei broj nije vie ni vratio. ,

Rukavina se toliko bio osilio da je pokuavao da ignorie i Elikera i da on postane najvanija vlast u Zupi. Eliker je naao naina da ga posle 4-5 meseci premesti iz Vukovara.

Posle Rukavine za efa je bio postavljen dr Vjekoslav Vui. On se nije dugo zadrao, ali je i za njegovo vreme uhapeno i streljano u Vukovaru i Sremu uopte vie lica.

Posle odlaska Vuia mesto efa policije, odnosno upske redarstvene oblasti, ostalo je upraznjeno. Poslove je vodio Eugen uri, kasniji ef Ispostave upske redarstvene oblasti u Sr. Mitrovici.

Krajem 1941. postavljen je za eia upske redarstvene oblasti Dragutin Majcan, bivi sudija Okrunog suda u Vukovaru. On je bio i za vreme najveih masovnih hapenja i streljanja u Sremu, poznatim pod imenom Akcija Viktora Tomia u avgustu i septembru 1942.

Krae vreme, ali ne zna se koliko, bio je i dr Marijan Niki.

Posle Majcana, odnosno od oktobra 1942. bio je ef dr Branimir ikovi, diplomirani pravnik, iz Sarajeva. On je u Vukovaru doao kao strunjak u ustakim redovima za borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. To priznanje u ustakoj policiji je stekao u jednom masovnom hapenju i streljanju rodoljuba u Sarajevu, u jesen ili zimu 1941/42. godine. On je u isto vreme i najdue ostao. Sve do oktobra 1944. god. do bekstva okupatora iz ovih krajeva. Pod njegovim rukovodstvom izvrena su brojna hapenja i streljanja u Sremu. Upravo vreni su masovni zloini, naroito veanje ljudi na TT stubo- ve ili o dudove.

ikovi je slino Rukavini, otiao na elju Elikera, jer je bio zapretio i Elikeru. A Eliker nije hteo da dozvoli da bude u njegovoj blizini neko ko pretenduje na veu vlast od njega.

Kad se Velika upa Vuka, pribliavanjem Sremskog fronta, premestila iz Vukovara u Vinkovce, a Eliker i Folksdojeri,

39

pobegli iz Srema za Nemaku, ef upske redarstvene oblasti, postao je dr Matija Trgovevi, diplomirani pravnik, bivi na- metenik nekog osiguravajueg drutva iz Osijeka. On je ostao do kraja rata, odnosno do propasti NDH.

Interesantan je bio odnos upravitelja upske redarstvene oblasti prema Velikom upanu. Pravno on je bio regulisan tako da je upravitelj ZRO bio u isto vreme i izvestilac velikog upana po pitanjima bezbednosti. Ve samo takvo reenje je automatski obezbeivalo svu vlast u rukama velikog upana. Na taj nain, on je imao i upravnu i kontrolnu vlast nad celokup- nim aparatom redarstvene vlasti i organa.

upska redarstvena oblast je bila drugostepena institucija policijske vlasti u Velikoj upi. U interesantnijim mestima, a to su bila obino ona mesta koja su imala status grada, postojale su i ispostave upske redarstvene oblasti. U Sremu su postojale ispostave u Vinkovcima, Sr. Mitrovici, Petrovaradinu (zbog graninih odnosa), Sremskim .Karlovcima i z.emunu.

Najglavnije bilo je politiko odeljenje ZRO. Ono je bilo i izvor i pokreta i izvrilac svih vanijih i velikih zloina. ef politikog odseka celo vreme bio je Otmar ild, za kojeg smo napred rekli da je bio zamemk efa ZRO.

Na dunosti efa agenata izmenilo se takoer vie lica. Najpre je to bio Josip avi, posle Imro Branter, zatim Zvonko Horvatovi, a vanije poloaje zauzimali su jo i Nikola Baranovi, Ivan Hodak i jo oko 20 agenata.

Na elu redarstvne strae, takoer se promenulo vie lica. Najpre je to bio Dragutin Mamek, posle Pavao Cudina, Valentin Benakovi, Zvonimir Milievi i jo oko 30 straara. Tu su jo i Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost iz Zagreba i Ustaka Nadzorna sluba, ustake vojne organizacije i ceo mehanizam vojno-policijskih organizacija Folksdojera.

USTAKI STOER VELIKE ZUPE VUKA

Ve prvih dana okupacije i uspostave NDH, negde maja ili juna 1941. godine osnovano je i oblasno rukovodstvo ustakog pokreta za Veliku upu Vuka, koje se zvalo Ustaki stoer. Prvobitno je postavljen za stoernika Ustakog stoera ing. Boidar Petrai, in. umarstva iz Mikanovaca, kod Vinkovaca. On je bio organizovani ustaa pre rata, dobar prijatelj i u ustatvu saradnik ing. Mime Rosandia i ing. Ivice Frkovia, ininjera umarstva, svi iz Direkcije Imovne optine u Vinkovcima. Meutim, on se nije dugo zadrao na ovom poloaju. Ve, negde, sredinom 1941. je smenjen s tog poloaja, pa je za

40

novog stoernika postavljen Stipe Doen, ustaa emigrant, koji je zajedno s Paveliem i grupom ustaa 14. aprila doao u Zagreb. Doen je na poloaju stoernika ostao neto vie od godinu dana. U drugoj polovini 1942. posle akcije Viktora Tomia smenjen je s dunosti stoernika, pa je na njegovo mesto postavljen Luka Puljiz, iz Vukovara, inae predratni dopisnik Hrvatskog lista iz Osijeka, a kasnije, kako smo ve spomenuli, urednik Srijemskog Hrvata, nedeljnog glasila HSS za Vukovar i okolinu. Ni Puljiz se nije dugo zadrao na ovom poloaju. U zimu 1942. na 1943. godine smenjen je s dunosti stoernika pa je na taj poloaj postavljen Mladen Katelan, profesor i na kraju od polovine 1944. stoernik je bio Marijan Gec, sudija iz Stare Pazove i bivi logornik ustakog logora u Staroj Pazovi.

Pobonici ustakog stoera su se takoer menjali, ali u jednom momentu stoerni pobonici su bili:

Mihovil Pajc, uitelj u penziji, pobonik za upravu, Ivan Kostenac, ing. umarstva, pobonik za ustaku pri

premu,Josip Puhes, urarski obrtnik, pobonik za gospodarstvo, tipan Matijevi, zemljoradnik, pobonik za nadzor,Dura Suboti, profesor, pobonik za propagandu,Mladen Katelan, profesor, pobonik za prosvetu i uljudbu

(kulturu).

USTAKA PRIPREMNA BOJNA

Kao oruana vojna formacija ustakog pokreta, u Vukovaru je postojala jedna jedinica, koja je organizovana jo prvih dana okupacije, od bive Graanske zatite. Prvobitno je to bila jedna eta, a kasnije je postala bojna (bataljon). Prvo je bila pripremna a kasnije aktivna, tako da je na kraju 1941. konano uobliena u XVI ustaku bojnu. Zapovednik je prvo bio August Halas, bivi zapovednik Graanske zatite, a kasnije Antun Ilik, prvo bojnik (major), a kasnije potpukovnik.

Ova XVI ustaka bojna izvrila je niz masovnih zloina i u samom gradu i okolini. Ona je bila glavna izvrna snaga ustakog pokreta, za poslove hapenja, streljanja i drugih zloina.

41

ORUZNITVO (ANDARMERIJA)

U Vukovaru je bilo smeteno i orunitvo (andarmerija). Najpre je bilo sedite Orunikog zapovednitva, za Veliku upu Vuka. Zapovednik je bio Milan Gero, andarmerijski pukovnik. Kasnije je izvrena reorganizacija orunitva, pa je Oruniki stoer premeten u Zemun, a u Vukovaru je ostalo Zapovednitvo andarmerijskog krila. To je bila andarmerij- ska institucija, nadlena za andarmerijske poslove u 5 zapadnih srezova Velike upe. Zapovednici Orunikog krila su bili: Ladislav Grevi, major, koji je poginuo, izmeu Sviloa i Su- seka, 1942. Posle njega zapovednik je bio Stjepan Karlovi, kapetan, Stjepan Vindakijevi, potpukovnik, Petar Bonjak, kapetan, i na kraju Hadi, imena nepoznatog, kapetan.

Osim Orunikog krila u Vukovaru je postojao, celo vreme rata, i Oruniki vod. Zapovenik je bio Petar Rado, a kasnije Nikola Jerbi, porunik.

Kao najnia orunika institucija postojala je i Zandarme- rijska stanica. Zapovednik je bio Julije Merka, andarmerijski narednik. U prvo vreme ova andarmerija je vrila stre- l]anja onih lica koje je sud osudio na smrt. A poto je takvih sluajeva bilo mnogo, to je i ova stanica izvrila mnogobrojne zloine.

Pod Oruniki vod u Vukovaru potpadalo je i nekoliko okolnih orunikih postaja i to: Orunika postaja u Nutru, zapovednik Nikola Pejinovi, koji je ubijen u Bradinu, a po

sle njega Nikola uni, koji je doao iz Orunike postaje iz Gaboa.

Orunika putaj a u Gabou, zapovednik prvo Nikola Zuni, a kasnije je ova postaja ukinuta;

Orunika postaja u Borovu, zapovednik Stjepan Kelemi- novi, a posle njega J