VIA KOLA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJEDSL TEHNOLOGIJEDIPLOMSKI RADMentor: Dr. Irini ReljinKandidat: Buinjac LjubomirBeograd 2005.Sadraj:Strana-Spisak skraenica...................................................................................3 -Uvod....................................................................................................... 5 1.DSL-pregled tehnologije i postavke..................................................61.1.Princip rada DSL..............................................................................................6 1.2.Modulacija signala na liniji............................................................................7 1.2.1.Princip DMT modulacije.........................................................................7 1.2.2.Nedostaci DMT modulacije..................................................................10 1.3.Struktura DSL mree.......................................................................................11 1.4.Prednosti i nedostaci DSL tehnologije...........................................................13 1.4.1.Odnos DSL i drugih pristupnih tehnologija...........................................13 1.4.1.1.Odnos DSL i DIAL UP tehnologije..................................................13 1.4.1.2.Odnos DSL i drugih irokopojasnih tehnologija..............................14 1.4.2.Tekoe u primeni DSL tehnologije.......................................................162.ADSL tehnologija..............................................................................172.1.ta je ADSL.....................................................................................................17 2.2.Kako radi ADSL..............................................................................................18 2.3.Primena ADSL.................................................................................................19 2.4.Brzina ADSL veze...........................................................................................21 2.5.ADSL modemi.................................................................................................22 2.6.Najnovije ADSL tehnologije..........................................................................24 2.6.1.ADSL2 i ADSL2+ tehnologije................................................................24 2.6.2.ADSL, ADSL2/2+ standardi...................................................................263.Uporedne karakteristike DSL tehnologija.........................................27 -Zakljuak..............................................................................................29 -Literatura..............................................................................................303.1. Klasifikacija DSL tehnologija........................................................................272Spisak skraenicaAsynchronous modem - asinhroni modem. Ure aj namenjen za prenos podataka preko obi ne analogne telefonske linije. ANT - (ADSL Network Terminator) - mreni zavretak u prostorijama pretplatnika. Asynchronous Transfer Mode (ATM). Vrlo brza WAN tehnologija sa paketskom komutacijom, namenjena opti kim mreama. ATM se obi no koristi na brzim opti kim ki mama, poput SONET-a. baseband - osnovni opseg. Podaci koji se prenose kao jedan tok bitova. Ethernet, token ring i ostale LAN tehnologije koriste prenos u osnovnom opsegu. Uporediti sa broadband. bits per second, bps - bitovi u sekundi (b/s). Broj bitova koji se prenese u sekundi, recimo putem modema. Modemi i ostali ure?aji upore uju se po brzini prenosa, izraenoj brojem bitova u sekundi (b/s). broadband - irokopojasni opseg. Na in prenoenja signala. Preko jedne linije, na vie razli itih kanala, obavlja se vie razli itih prenosa. Uporediti sa baseband. Digital Subscriber Line (DSL) - digitalna pretplatni ka linija. Jedna od najnovijih tehnologija za prenos podataka preko linija analogne telefonije. DSL tehnologija omogu ava prenos digitalnih signala preko postoje ih telefonskih bakarnih parica. Digital Subscriber Line Access Multiplexer (DSLAM) - pristupni multiplekser digitalne pretplatni ke linije. Ure aj koji se nalazi u prostorijama davaoca DSL usluge. Prima signale od vie korisni kih DSL linija, objedinjuje ih nekom od tehnika multipleksiranja i alje na brzu ki mu. Videti i Digital Subscriber Line (DSL) i multiplexer (MUX). full-duplex - puni dupleks. Omogu ava komunikaciju izme u ure aja poiljaoca i primaoca, istovremeno u oba smera. half-duplex - poludupleks. Prenos podataka po istom prenosnom mediju se odvija u dva smera, prijem i predaja, ali se, za razliku od punog dupleksa, istovremeno moe prenositi samo u jednom smeru. IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) - Me unarodno udruenje iji je cilj razvoj i zajedni ko kori enje specifikacija u oblasti elektrotehnike irom sveta. Internet - Gigantska, opta me umrea, koja povezuje milione ra unara. Dananji Internet se razvio iz ARPAneta, mree sa komutacijom paketa, koju je finansirala vlada SAD. Internet Access Provider (IAP) - davalac pristupa Internetu. Komunikaciona kompanija koja obezbe uje vezu sa ki mom Interneta. Davaoci pristupa Internetu opsluuju velike korporacije, koje odravaju sopstvene DNS servere i ostale servere Internet usluga (serveri epote) i potrebno im je samo posredovanje za pristup infrastrukturi Interneta.3ISDN (Integrated Service Digital Network) - Digitalna mrea objedinjenih usluga. Skup protokola koji je definisao ITU-T (International Telecommunication UnionTelecommunication Standardization sector). Omogu uje digitalnu komunikaciju preko postoje ih telefonskih linija. ISDN modem - Zavrni ure aj, pomo u kojeg se lokalna mrea povezuje na lokalnu petlju analogne telefonije. Videti i ISDN. Modem - Ure aj koji modulie i demodulie analogni prenos. Omogu ava prenos podataka preko obi ne telefonske linije. modulation - modulacija. Pretvaranje digitalnih informacija, razumljivih ra unaru, u analogni oblik, koji je pogodan za prenos telefonskom linijom (modulaciju vri modem). Videti i demodulation i modem. multiplexer (MUX) - multiplekser. Ure aj koji kombinuje ili deli signale koji se prenose posebnim kanalima digitalne linije. Videti i T-Carrier system. network - mrea. Vie povezanih ra unara, koji mogu zajedni ki koristiti resurse. Mrea se moe sastojati od dva ra unara, ravnopravno povezanih (engl. peer-to-peer), ili moe biti velika, globalna mrea, poput Interneta, u kojoj se upotrebljavaju razli ite WAN strategije povezivanja, uklju uju i i satelitsku tehnologiju. POTS - plain old telephone system = PSTN - Sistem signala u opsegu od 0-4KHz koji se koristi u analognoj telefoniji za prenos govora (uobi ajeni telefonski signal). Primary Rate ISDN (PRI) - Bra verzija ISDN usluge, namenjena za poslovne komunikacije. Primary Rate ISDN koristi T1 liniju i prua 23 B kanala, od kojih svaki ima brzinu prenosa od 64 Kb/s. Neophodan je i jedan D kanal (kao i kod BRI verzije), radi upravljanja uspostavljanjem veze i zbog kontrole veze. Proizvoljan broj kanala, ili sva 23 B kanala, koriste se za prenos podataka. Tako e, neki kanali se mogu koristiti za prenos govorne komunikacije. shielded twisted pair (STP) - oklopljena upredena parica. Mreni kabl, koji se sastoji od upredenih parica, omotan zatitnim slojem. simplex - simpleksni prenos. Vrsta prenosa, gde se podaci mogu slati samo u jednom smeru, izme u ure aja predaje i prijema. Termostat i termo-akumulaciona pe predstavljaju dobar primer simpleksnog prenosa. unshielded twisted pair (UTP) - neoklopljena upredena parica. Mreni kabl sa upredenim paricama, koji nije omotan zatitnim omota em.4UvodDosadanji razvoj telekomunikacija odvijao se tako to je za svaki servis izgra ena posebna infrastruktura. Tako postoje javna mrea za telefonski servis, telegrafski servis i servis za prenos podataka. Postojanje vie mrea je nepovoljno, kako za neposredne korisnike, tako i za davaoce servisa tj. imaoce mree. Jedan od glavnih trendova razvoja u novije doba su telekomuniokacione mree integrisanih servisa kojima je mogu e prenositi poruke razli itih vrsta. Posledica realizacije koncepta digitalne mree integrisanih servisa (ISDN) je ekspanzija telekomunikacionih servisa (poboljanje kvaliteta postoje ih i uvo enje novih). U DSL sistemu prenos podataka se odvija pomo u standardnih telefonskih ica od bakra. Prvi eksperimenti na ovom polju datiraju sa kraja osamdesetih godina, i doveli su do nastanka ISDN tehnologije, posebne telefonske linije koja se sastoji od dva kanala, sa po 64 Kbps brzine prenosa podataka. Najznacajniji prodor u oblasti digitalnih pretplatnickih linija ostvaren je 1993. godine kada je John Cioffi, danas profesor na Stenfordu, predstavio diskretnu vietonsku modulaciju. Od tada, a najvie zbog pove ane potrebe za internetom, digitalne pretplatni ke linije se razvijaju velikom brzinom i potreba za njima je danas, u eri kompjuterskih tehnologija, ve a nego ikada. U prvoj glavi, bi e izloene osnovne karakteristike DSL tehnologija i razmotrene postavke koje se mogu prepoznati u okviru DSL tehnologija. Svaku od navedenih postavki u prokomentarisati i dati maksimalno mogu e stru na objanjenja u vezi principa rada, prednosti DSL tehnologija, modulacija signala na liniji tj. kodova za prenos signala, strukturi mreza itd. Druga glava e predstaviti detaljnu analizu najzastupljenijeg i najstandardizovanijeg ogranka iz familije DSL-a, a to je ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) tehnologija, a koliko mi to literatura i globalna mrea za nabavku informacija (Internet) dozvole, prokomentarisa u i najnapredniju ADSL2 i ADSL2+ tehnologiju, koja je dobrim delom jo u test fazi i na projektnom papiru. Puna primena ADSL2 i ADSL2+ tehnologije se o ekuje 2006. godine, prenosi sajt DigiTimes. U tre oj glavi e biti predstavljena familija DSL i izloene uporedne karakteristike DSL tehnologija. Tu cemo ukratko objasniti svaku tehnologiju ponaosob, sto e nam omogu iti kompletan pregled skoro svih dosad primenjivanih reenja u okviru DSL tehnologije. Ova glava bi pregledom trebala da zaokrui trenutno stanje u oblasti DSL, to naravno nije kona no, jer je ova oblast u veoma brzoj ekspanziji. U sutini, napravi emo relativno detaljan pregled DSL tehnologija i vie obratiti panju na primenjenije tehnologije u okviru DSL-a, kao sto je ADSL, ime emo utvrditi trenutno stanje u ovoj oblasti, ali i na osnovu toga predvideti kako e te i razvoj ove tehnologije u budu nosti. U okviru nekih poglavlja ima i statisti kih podataka o stanju i razvoju DSL-a danas, sto bi trebalo da poslui kao korisna informacija onima koji ele bolje da se upoznaju sa ovom tehnologijom, i to moe biti polazna ta ka njihovog daljeg interesovanja za ovu tehnologiju.51. DSL-pregled tehnologije i postavke1.1. Princip rada DSL tehnologijeCela pogodnost DSL tehnologije je u tome sto se osim govora, telefonskom linijom (bakarnom paricom) mogu prenositi i drugi vidovi informacija kao to su ra unarski podaci (Internet...), servisne informacije itd. i to mnogo ve im brzinama nego pre instaliranja DSL priklju ka. Poboljanje u odnosu na obi an telefonski priklju ak lei u tome to je DSL tehnologija bazirana na kori enju celog frekventnog opsega koji je mogu e preneti bakarnom paricom i zatim odvajanju signala govora od ostalih podataka.Odvajanje signala govora od ostalih korisni kih podataka vri se pri telefonskoj centrali u ure aju koji se zove splitter. Splitter je ure aj koji sluzi da odvoji uskopojasni govorni signal(PSTN ili POTS) od ostalih informacija i alje ga u NF filtar telefonske centrale. Ostale informacije se odvajaju i prenose ra unarskom mreom ako predpostavimo da slue za komunikaciju Internetom, ali bez posredstva telefonske centrale. Osim splitter-a,od ure aja se koristi i DSL modem, sto nije najispravniji naziv zbog toga sto u ovom slu aju ne dolazi do modulacije/demodulacije i zato smo ga na emi ozna ili kao DSL terminal unit-remote, skra eno DSL TU-R. On vri funkciju prilago enja digitalnog signala liniji pre ulaza u splitter i slanja na liniju.6Iz predhodnog teksta moemo zaklju iti da ve e brzine nije bilo mogu e posti i upravo zbog NF filtra u telefonskoj centrali koji proputa signale u opsegu 0-4KHz, to nije dovoljno za postizanje ve ih brzina od one koju je podravala DIAL UP konekcija(56kb/s). Telefonska centrala je zapravo bila "usko grlo" u prenosu korisni kih informacija.1.2. Modulacija signala u DSL tehnologijiS obzirom da se radi o digitalnoj korisni koj liniji (digital subscriber line) predpostavljamo da signal na liniji ini niz impulsa koji nose informaciju "0" ili "1". Ukoliko bi korisni kom linijom prenosili signale u originalnom, digitalnom obliku, taj signal bi bio visoke frekvencije i pri transferu bi se oslobadala velika koli ina energije. Zbog toga su se signali izobli avali i morali da se na svake dve-tri stotine metara poja avaju. Diskretna vietonska modulacija je omogucila prenos signala niih frekvencija, pri emu je signal mogao da putuje dalje, bez potrebe da se cesto poja ava. Samim tim je i zapo ela era digitalnih pretplatni kih linija, koje postaju sve dostupnije individualnim korisnicima. Najjednostavnije receno, digitalni signal, da bi se preneo na daljinu, mora da bude transformisan u oblik koji je pogodan za medij (icu) kojim se prenos odvija. U istraivanjima se dolo do zaklju ka da je najpogodnije da se parametrima digitalnog signala modifikuju parametri nekog drugog signala koji je pogodniji za prenos kroz dati medijum. Ovaj proces se naziva modulacija, a podrazumeva i proces demodulacije, gde se, na kraju puta, signal vraca u originalno stanje. Upravo se diskretna tonska modulacija pokazala kao najkvalitetnija i omogucila bri razvoj digitalnih pretplatnickih linija. Prvi DSL sistemi poznati su pod imenom HDSL (High speed rate DSL). HDSL ure aji su standardizovani 1991. godine i to za prenos po dve parice uz kori enje 2B1Q linijskog koda (nasle enim od ISDN-a). Premda su ovi sistemi vrlo brzo prihva eni od proizvo a a i uli u iroku primenu, neto kasnije je usvojen i drugi tip modulacije - CAP, koji je doneo ve i domet i bolju otpornost na smetnje. HDSL sistemi su se koristili uglavnom za poslovne primene kao to su povezivanje centrala, rutera i razli itih multipleksera po iznajmljenim paricama u gradskom okruenju. Cela stvar sa DSL sistemima bi se moda tu i zavrila da nije bilo velikog prodora Interneta u drugoj polovini devedesetih. Poto se javila potreba za to ve im pristupnim brzinama ka provajderima, DSL je izvu en kao doker. S obzirom da pri standardnom pretraivanju Web-a koli ina podataka koji teku u oba smera nije srazmerna, projektovani su novi asimetri ni DSL ure aji - ADSL (Asymmetric DSL). U jednom smeru protok je iao do 8 Mb/s a u drugom do 1Mb/s i to sve po jednoj parici. Za postizanje ovih brzina kori ene su razne metode, ali je standardizovana DMT (Discrete Multi Tone) modulacija, ija je sutina u podeli frekventnog opsega na 256 kanala po kojima se prenose podaci manjim brzinama, to u zbiru daje eljeni protok.1.2.1. Princip DMT modulacijeDMT tehnologija se koristi da dostigne visoke performanse, koriste i viestruke simultane nosioce za prenos digitalnih podataka. Promenljiv broj bita je modulisan u svakom od ovih nosioca; broj zavisi od karakteristika stvarne telefonske parice i frekventnog spektra interferentnog signala. Na ovaj na in, bitska brzina koja se prenosi, moe biti optimizovana ine i mogu im upotrebu istog modema za local loop sa razli itim karakteristikama.7Ovo obezbedjuje slede e osobine: -razli iti servisi, sa razli itim frekventnim opsezima i saobra ajnim karakteristikama, mogu biti pomeani, efikasno maksimiziraju i stvarnu bitsku brzinu koju nudi DMT modem. Na taj na in je mogu e obezbediti podrku servisu sa garantovanim opsegom (npr. Video na zahtev zasnovan na MPEG-u), ine i "ostatak" bitske brzine raspoloivim za servise sa podacima u naletima (bursty data). -maksimalna stvarna bitska brzina se automatski odredjuje tokom inicijalizacije ANT-a (sa unapred utvrdjenom marginom i unutar ograni ene gustine spektra snage prenosa). Sistem za upravljanje servisom zatim namesti linijsku brzinu na pravu vrednost, u zavisnosti od profila korisnika, na taj na in maksimiziraju i marginu uma i/ili minimiziraju i snagu prenosa. Ovo dozvoljava ponudu razli itih nivoa servisa, na primer ponuda bitske brzine ve e od uobi ajene ili osiguranje garantovane bitske brzine.Bitska brzina moe biti izabrana linearno, sve do maksimalno stvarno mogu e. Bitska brzina moe da varira za svakog individualnog korisnika. -kombinovana upotreba DMT i ATM dozvoljava sistemu da inicijalizuje i radi na veoma malim bitskim brzinama, na primer, a degradirane linije ili neispravne kablovske instalacije. Zbog prisutnih smetnji, sistem e se inicijalizovati pod veoma otrim uslovima i izvestiti sistem za upravljanje mreom. Zatim, operator moe preuzeti ADSL parametre i preduzeti odgovaraju e postupke. DMT tehnika je MCM (Multi Carrier Modulation). Ova tehnika istovremeno koristi viestruke kanale za prenos podataka uz pomo 256 nosilaca. Svaki od ovih kanala irine 4 kHz je digitalizovan sa QAM (modulisani nosioci pojedina no optimizovani kao funkcija smetnji na liniji).8Umesto upotrebe adaptivnih ekvilajzera za kompenzaciju varijacija slabljenja linije, DMT prilagodjava bitsku brzinu svakog kanala prema odgovaraju em odnosu signal/um. Ovo predpostavlja da su karakteristike linije u pogledu slabljenja odredjene u toku faze inicijalizacije. Na osnovu ovoga, maksimalni dostignut kapacitet je 15bit/Hz, tako da teorijski maksimalan kapacitet DMT-ADSL-a iznosi 15,36 Mbit/s. Zbog svoje velike fleksibilnosti u pogledu upotrebe frekventnog opsega DMT-ADSL se lako prilagodjava stanju na pretplatni kim linijama u delovima od po 32 kbit/s. Na slede oj slici se moe videti kakav je odnos S/N u zavisnosti od frekvencije, a samim tim i kolike su bitske brzine na razli itim u estanostima.Spektar snage je veli ina koja nam govori o tome kolika je snaga potrebna da bi se signal kvalitetno preneo, u ovom slu aju, korisni kom linijom, na odre enim frekvencijama, tj. kolika je snaga na odredjenim frekvencijama prilikom prenosa. Slede a slika nam pokazuje kolika je snaga na razli itim u estanostima. Pri tome vidimo to da je najve a snaga potrebna na niim u estanostima, tj. u delu spektra koji je rezervisan za prenos govora (0-4 KHz). Zatim vidimo da je potrebna znatno nia snaga u oblasti Up Streama i najnia u oblasti visokih frekvencija, tj. u Down Stream-u. Moemo zaklju iti da snaga signala na liniji opada sa porastom u estanosti samog signala.9FREKVENCIJ A1.2.2. Nedostaci DMT modulacijeMana DMT modulacija je relativno mali domet i slabija otpornost na smetnje, te se maksimalna vrednost od 8 Mb/s teko moe realizovati u praksi. Kao alternativa je zato ponu ena ADSL Lite tehnologija, sli no ADSL-u, ali sa protocima do 1,5 Mb/s u jednom smeru i 384 kb/s u drugom. Oba tipa ADSL ure aja, poto su bili namenjeni za iru populaciju internet korisnika uspeli su da razbiju barijeru u ceni koju su drali prvobitni HDSL ure aji namenjeni uglavnom korporacijskim korisnicima. Ali ni ovi drugi, kojima je potreban simetri an protok u oba smera nisu ostali uskra eni za nove izazove i standarde. Pojavila se simetri na varijanta DSL prenosa po jednoj parici, tzv. SDSL (Symmetric DSL), ili HDSL2 u ameri koj varijanti.101.3. Struktura DSL mreePostoje a telefonska infrastruktura je stvorena prvenstveno za prenos glasa, tako da ova mrea nije izvorno prilago ena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne izvesna prilago enja i izmene na postoje oj PTSN mrei. Da bi se ostvarila mrea za brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrene opreme.DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) je ure aj na strani davaoca usluge ija je uloga da vie DSL korisni kih linija povezuje na mreu ISP-a preko jako brzih veza (100 Mbit/s, 1000 Mbit/s, itd.). Ta veza na mreu treba da bude ve eg kapaciteta nego to je ukupni zbir download, odnosno uplaod brzina svih korisnika na DSLAM-u zbog eliminacije problema zaguenja i padova brzine u periodima kada se Internet najvie koristi.DSLAM je smeten je u objektu davaoca usluge i predstavlja kamen temeljac DSL tehnologije. Njegova uloga je da vri koncentraciju podatkovnog saobra aja generisanog od strane korisnika, a pristiglog sa velikog broja DSL linija i da ih preko backbone linka spoji sa ostatkom mree. DSLAM omogu ava usluge za paketske, elijske i/ili kanalne aplikacije pomo u koncentracije saobra aja sa DSL linija na 10Base-T, 100Base-T, T1/E1, T3/E3 ili ATM izlazima. Noviji DSLAM-ovi su otporniji na temperature i okolne uticaje. Ta pogodnost omogu ava i instalaciju DSLAM-ova u udaljenim terminalima (Remote Terminals) umesto samo u centralama. Mogu nost pomeranja DSLAM-ova na udaljene lokacije moe vrlo poboljati kvalitet pruanja usluga, tako i omogu iti pruanje usluge i korisniku koji bi ina e bio izvan dometa DSL mree. DSLAM podrava vie vrsta DSL tehnologija kao i vie vrsta protokola i modulacija u istoj DSL tehnologiji. Tako e, moe obavljati i dodatne funkcije kao to su usmeravanje i dinami ko pridruivanje IP adresa za korisnike.11Splitter je ure aj koji se vee na oba kraja telefonske linije i slui za razdvajanje DSL signala od signala klasi ne telefonije ili ISDN-a. Splitter-i kao djelitelji frekventnog opsega realizuju se u dve varijante u zavisnosti od toga da li su smeteni kod korisnika ili uz DSLAM ure aj. Oni omogu avaju da bakarna parica bude istovremeno upotrebljena i za prenos podataka velikim brzinama i za razgovor putem telefonske linije.Postoje dve varijante: -pojedina ni splitter-i koji se postavljaju kod korisnika, -viestruki splitter-i koji su dizajnirani za mnogostruki zavretak (termination) u centrali. Splitter-i na korisni koj lokaciji mogu biti splitter-i za analognu telefonsku liniju (POTS) ili digitalnu telefonsku liniju (ISDN). POTS splitter-i mogu biti pasivni ili aktivni. Aktivni zahtevaju spoljni izvor napajanja za obavljanje prenosa glasa i DSL usluga preko jedne bakarne parice. Pasivni ne koriste spoljni izvor energije i imaju ve e srednje vreme izme u greaka MTBF (Mean Time Between Failures) od aktivnih. Na splitter lociran na korisni koj strani veu se DSL terminalni ure aj i telefonski ure aji (telefoni, fax-ovi, modemi, itd.) koji se ele koristiti. DSL terminalni ureaj (DSL Modem / DSL Router) koji se spaja na ra unar i na DSL liniju, odnosno splitter koji slui za prenos podataka. DSL terminali dolaze uglavnom u dve varijante: -u onoj koja se na ra unar spaja preko USB-a, -u onoj koja se na ra unar spaja preko mrene kartice. Druga izvedba je prakti nija ako se preko DSL-a na Internet eli spojiti vie ra unara, za ta je potrebno obezbediti DSL router.DSL router-i dolaze u razli itim tehnologijama - pored osnovne funkcionalnosti, mnogi od njih imaju ugra en switch, tako da se ra unari iz lokalne mree mogu spojiti direktno nanjih.12Postoje dva tipa DSL terminalnih ure aja, interni i eksterni. Interni se daju u obliku kartica koje se instaliraju u ra unar u PCI slot. Eksterni ure aji se mogu povezati na korisni ki ra unar putem USB, 10/100 BaseT ili drugih mrenih interface-a.1.4. Prednosti i nedostaci DSL tehnologijeDSL tehnologija trenutno prednja i u odnosu na druge pristupne tehnologije i nedostaci u odnosu na druge tehnologije trenutno manjkaju, tako da emo nedostatke DSL-a predstaviti preko teko a u primeni DSL-a.1.4.1. Odnos DSL i drugih pristupnih tehnologijaU ovom poglavlju predstavi emo odnos DSL-a i drugih tehnologija i na tim odnosima uvideti prednosti i eventualne nedostatke DSL tehnologije. Ukratko emo predstaviti odnos izme u DSL i DIAL-UP i odnos izme u DSL i drugih irokopojasnih pristupnih tehnologija.C m a D w lo dS e d o p re o n a p e s 1 M Mv 6 B o ie 15 Kp S bS M -d m 1 o -3 rrtirt 4 ii 5 -t18 2Kp bsIS N D -Bm inm 2 in4 -5 3 s c -esc e1 .5 M p ftD L bs S'lSO K W P e eb ag2 JV BIm e 1 ag 4 m m 4 sec 8 2 min 4 sec 2 1 sec16 M BM v o ie 31 m 4 in 5 8 m ill 1 m ill sec 4 sec 5 2 sec 372 M M v B o ie 2 h r ou1 ho r u5 Kp 6 bs m em od1 28 Kpbs ISDN 1.5 M s bp7 ,1 sec 3 ,1 sec 0 ,3 sec5 m 4 in 28 m in6 m illA sl d1.4.1.1. Odnos DSL i DIAL-UPOsnovna razlika izme u analognog i DSL modema je u frekvencijskom pojasu koji koriste. Klasi ni (analogni) modemi ili dial-up modemi su dizajnirani (a samim tim i ograni eni) da rade u frekvencijskom spektru od 0 do 3400 Hz. Tako je i najve a brzina prenosa informacija koju mogu posti i 56/64 kbit/s (ili 128 kbit/s kod ISDN-a), dok kod DSL pristupa brzina prenosa podataka dostie vrednost od preko 8 Mbit/s (u zavisnosti koja je DSL tehnologija primenjena). Naredna tabela daje pregled uporednih karakteristika DSL i dial-up pristupa. DSL vs. Dial-up13Karakteristike DSL DSL nudi zagarantovanuDial-upbrzinu (35 puta vea u odnosu Dial-up pristup nudi na 23,S kbit/s analogni brzinu do 56 kbit/s modem) Dial-up pristup DSL osigurava Internet omoguava pristup samo Internet jednom Fleksibilnost DSL je potpuno pristup korsniku. skalabilna usluga koja Dial-up usluga nije nudi irok skalabilna radi spektar ogranienosti brzina i s propusnog opsega na 56 kbit/s DSL nema dialing Pouzdanost Dial-up pristup se procesa suoava sa dialing pristupa Internetu procesom za pristupBrzinaObi ne telefonske komutacije su digitalni signal koji bi dolazio do njih pretvarale u analogni, pa ga usmeravale dalje u mreu. Korisnik je zbog toga trebao da ima modem koji je taj analogni signal pretvarao u digitalni, ''razumljiv'' ra unaru. Ta analogna transmisija izme u centrale i korisnika je, u stvari, bila ''usko grlo'' koje je onemogu avalo upotrebu ireg frekvencijskog spektra. Nasuprot tome, DSL signal koji prenosi podatke zaobilazi telefonsku komutaciju, tako da sav pretplatni ki saobra aj DSL pristupni multiplekser-DSLAM (osim govornog signala koji se izdvaja na telefonskoj centrali) sakuplja i alje dalje u mreu (i obrnuto). Dakle, sav paketski saobra aj koji se prenosi mreom ostaje u digitalnom obliku to omogu ava upotrebu mnogostruko ireg frekvencijskog pojasa za prenos, odnosno potpuni frekvencijski pojas koji poseduje bakarna parica (iznad 1 MHz). Upravo ova mogu nost upotrebe irokog frekvencijskog pojasa, DSL-u omogu ava viestruko ( ak i preko 100 puta) ve e brzine prenosa podataka, nego to je to slu aj sa prenosom podataka preko klasi nog modemskog pristupa. Osim toga sama injenica da su telefonske centrale zaobi ene kada je prenos podataka u pitanju zna i da nema troenja telefonskih impulsa, nema biranja niti zauze a. Svaki DSL korisnik ima "svoj" port na koga je fiksno vezan i ne deli ga ni sa kim.1.4.1.2. Odnos DSL i drugih irokopojasnih pristupnih tehnologijaDSL je u prednosti nad ostalim tehnologijama, jer nudi zagarantovanu brzinu izme u korisni ke terminalne opreme i Internet vorita, kao i bolju zatitu i sigurnost, to druge tehnologije ne mogu da ponude iz tehni kih razloga. Jo jedna prednost DSL-a je i jednostavnost konfiguracije ra unara ili mree ra unara za pristup Internetu putem ove veze, koja je ostvariva na vie razli itih na ina, a opet kroz minimalna ili nikakva ulaganja u opremu. Kada je re o medijumu za prenos podataka, DSL je u prednosti nad ostalim tehnologijama, jer je medijum bakarna parica i tu paricu koristi samo jedan korisnik, to zna i da nije u pitanju dvojni ka linija, tako da na brzinu komunikacije ne uti e injenica da i ostali korisnici na istom voritu (DSLAM-u) maksimalno koriste svoju konekciju, kao to je to slu aj sa kablovskim, bei nim ili satelitskim vezama na Internet.14Deljeni medijum je takav da u isto vreme samo jedan korisnik moe primati ili slati podatke preko njega, pa se to odvija u malim vremenskim periodima. Na primer, ako se koristi deljeni medijum ija je brzina pristupa 10 Mbit/s, a na njega je povezano 100 korisnika brzinama po 1 Mbit/s, zna i da 10 korisnika brzo ispuni tih 10 Mbit/s, a kada se i jedanaesti korisnik uklju i u promet, tada svim korisnicima opada brzina da bi senapravilo"mesta"za jedanaestog.Prednost takvih tehnologija je u nioj ceni kori enja u odnosu na DSL, ali je mana to zbog pomenutog efekta deljenog medijuma brzina pristupa Internetu i vreme odziva moe dosta varirati, dok je kod DSL veze situacija obrnuta - za neto viu cenu korisnik dobija vezu na Internet konstantne brzine i vremena odziva. Upravo ova konstantnost nosi velike prednosti kada su izuzetno popularne on-line igre u pitanju. Sigurnosni aspekt deljenog medijuma u odnosu na DSL je druga stvar na koju korisnici trebaju obratiti panju. Svi podaci na deljenom medijumu su (u neifrovanom obliku) vidljivi svim korisnicima na njemu, tako da se relativno lako mogu "prislukivati", dok je to na DSL vezama nemogu e. DSL-a je u prednosti i u pogledu jednostavnosti konfiguracije ra unara ili, ak, mree ra unara za pristup Internetu putem ove veze, koja je ostvariva na vie razli itih na ina, a opet kroz minimalna ili nikakva ulaganja u opremu.151.4.2. Tekoe u primeni DSL tehnologijeGlavni problem kod instalacije DSL-a jeste to sto je u tehni ki slabije razvijenim sredinama telefonska struktura organizovana tako da postoji veliki broj dvojni kih linija a sve dok je tako nije mogu e instalirati DSL priklju ak. Nije ga mogu e instalirati zato to DSL zahteva sve vreme zauzetu liniju (bez potrebe za konekcijom), pa tako nije mogu e istovremeno kori enje korisni ke linije sa strane oba korisnika. Sem problema u instalaciji, postoje i drugi vidovi smetnji (elektri nih) koje se javljaju ina e na liniji, a nave emo najbitnije. Slabljenje (Attenuation)-rasipanje snage prenosnog signala prilikom putovanja du bakarne parice. Pristupna mrea se sastoji od lokalnih petlji i opreme koja povezuje komutacioni sistem, odnosno centralu s korisni kom opremom. Mrea se tipi no sastoji od viei nih kablova koji nose stotine i hiljade korisni kih parica do FDI-a (Feeder Distribution Interface), odakle se parica produuje do svakog pojedina nog korisnika. Neki korisnici su udaljeni od centrale tako da to zahteva duga ku lokalnu petlju. Tada dolazi do slabljenja, odnosno priguenja i izobli enja analognog signala. Reenja koja su se primjenjivala u okviru POTS mrea (analogna telefonija) su se sastojala u ''pupinizaciji'', odnosno ugradnji induktivnih zavojnica na svakih 1800 m. Ali kako zavojnice nisu kompatibilne sa osobinama DSL transmisije koja radi na znatno viim frekvencijama, zavojnice moraju biti uklonjene pre primene DSL-a. Zato je uopoteno domet DSL-a do 5,5 km. Presluavanje (Crosstalk)-preklapanje signala susednih parica u snopu, odnosno smetnje izme u dve linije koje su u istom snopu. U telefonskoj mrei, viestruko izolirane bakarne parice su spojene zajedno u kabl koji se zove kablovski snop. Elektri na energija, koja se prenosi linijom u obliku modulisanog signala, zra i elektromagnetnu energiju na susedne ice, odnosno linije koje su u istom snopu. Susedne parice u snopu koje odailju ili primaju informacije u istom opsegu frekvencija mogu uzrokovati zna ajne smetnje i izobli enja signala. To se doga a zbog toga to se signal indukovan presluavanjem mea sa originalnim signalom koji je namenjen za prenos. Rezultat je druga iji talasni oblik signala od originalnog. Postoje dve kategorije presluavanja. Presluavanje na bliem kraju (NEXT-Near End Crosstalk) i presluavanje na udaljenom kraju (FEXT-Far End Crosstalk). NEXT je uticajniji, jer signal sa susedne parice moe prouzrokovati zna ajnu deformaciju primarnog signala. FEXT je manje zna ajan, jer interferiraju i signal koji je na drugom kraju linije oslabi dokputuje preko nje.DSL sistem koristi razli ite frekvencijske opsege za odailjanje i primanje signala. Ova upotreba odvojenih frekvencijskih spektara naziva se multipleksiranje sa frekvencijskom podelom kanala (FDM-Frequency Division Multiplexing). Dobra strana FDM-sistema je i ta to je NEXT eliminisan. Odnosno sistem ne prima signale u istom frekvencijskom opsegu u kojem susedna linija odailje signale.162. ADSL tehnologija2.1. ta je ADSLTermin ADSL je nastao od po etnih slova engleskih re i asymmetric digital subscriber line - asimetri na digitalna pretplatni ka linija. Ovaj naziv ozna ava tehnologiju koja omogu ava da se kroz postoje u telefonsku infrastrukturu prenose i podaci. To zna i da se koriste ve ugra eni telefonski kablovi, na koje su spojeni telefonski aparati, a ugradnjom dodatnih ure aja omogu ava se da istovremeno teku glasovna komunikacija i razmena podataka. Bakarni kablovi koje telekomunikacione kompanije koriste za fiksnu telefoniju imaju mnogo ve i kapacitet, odnosno raspon frekvencija, nego to je za glasovnu komunikaciju potrebno. Ta osobina kablova iskori ena je za DSL tehnologiju. Razni tipovi informacija putuju istim icama bez ometanja telefonskih razgovora, a tako to se razli ite frekvencije koriste za pojedine zadatke. Proizvo a i su ograni ili frekvencije koje telekomunikaciona oprema koristi, tako da se sva telefonska konverzacija obavlja u rasponu od 0 do 3,4 kHz. To je si uan opseg u odnosu na, primera radi, frekvencije od 20 Hz do 20.000 Hz koje imaju standardni stereo zvu nici, a bakarni kablovi mogu da sprovode i frekvencije od vie miliona herca. Upotreba tako malog opsega see u prolost, zbog elje da se izbegne interferencija koja moe nastati kada se vie ica na e na malom prostoru. Moderna oprema koja alje digitalne signale bezbedno moe da koristi ve i deo kapaciteta telefonskih kablova i DSL tehnologija upravo to i ini. Asimetri na DSL tehnologija se zasniva na nejednakoj raspodeli frekvencija, a tome se pribeglo na osnovu realnih pokazatelja da ve ina korisnika Interneta vie preuzima nego to alje podatke. Bez obzira na to to su brzine prenosa koje se ADSL tehnologijom postiu daleko ve e od onih koje se ostvaruju pomo u standardnih modema, svi korisnici ne e mo i da dobiju identi nu uslugu, niti je ona na svakom mestu ista. ADSL u velikoj meri zavisi od udaljenosti korisnika od centrale preko koje je povezan na uslugu. Da bi ADSL bio negde ugra en, udaljenost od centrale ne sme biti ve a od 5,5 kilometara, a s daljinom opada brzina koju korisnik moe dobiti. Najve a brzina koja se preko ADSL-a moe ostvariti je od osam megabita u sekundi ka korisniku na udaljenosti do 1,8 kilometara i 1536 kilobita u sekundi od korisnika ka davaocu usluga.172.2. Kako radi ADSLBakarna parica moe da prenese mnogo vie komunikacija nego to je sadrano u telefonskoj konverzaciji - odnosno mogu da rade sa mnogo ve im opsegom frekvencija od onog koji se zahteva za telefonski saobra aj. ADSL koristi viak ovog kapaciteta za prenos informacija preko ice bez ometanja telefonskog razgovora koji se odvija paralelno. itav mehanizam se zasniva na tome da se odgovaraju e frekvencije veu uz odre ene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloivi frekvencijski opseg obi ne bakarne parice na tri dela. Govorna signalizacija zahteva ograni en propusni opseg, jer ljudsko uho moe registrovati samo zvuke u opsegu od 20 Hz do 20 000 Hz (ili 20 kHz) to predstavlja samo jedan deo raspoloivog propusnog opsega bakarne parice.Osnovni opseg koji je predvi en za telefonski saobra aj, posebnim filterom, odnosno splitter-om je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da e se telefonski razgovor odvijati i u slu aju da ADSL zakae. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji alje informacije od korisnika ka njegovoj osnovnoj stranici na Internetu (upload). Tre i propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku (download), maksimalne brzine 8 Mbit/s. Na slede oj slici se mogu videti vizuelno predstavljeni frekventni opsezi koji ADSL koristi.18Carrier-less Amplituda and Phase (CAP) Modulation Govor Upstream DownstreamkHz 25-16CkHi 240 kHz - 1,5 MHzPostoje dva konkurentska i nekompatibilna standarda za ADSL. Slubeni ANSI standard za ADSL je sistem koji se zove Discrete MultiTone ili DMT. Prema proizvo a ima opreme, ve ina dananje instalirane ADSL opreme koristi DMT. Raniji standard zvao se Carrierless Amplitude/Phase (CAP) sistem, koji se uglavnom koristio na ranim vetzijama ADSL-a. CAP radi tako to deli signale na telefonskoj liniji u tri odvojena frekventna opsega: telefonski saobra aj se prenosi u opsegu od 0 do 4 KHz, kao to je to slu aj u svim telefonskim mreama. Upstream (od korisnika prema serveru) kanal se prenosi u opsegu od 20 do 160 kHz. Downstream (od servera do korisnika) kanal po inje na 240 kHz i ide do nivoa koji zavisi od velikog broja faktora (duina linije, um na liniji), ali ima teoriski maksimum od 1,5 MHz. Ovaj sistem, sa tri iroko razdvojena kanala, minimizira verovatno u interferencije me u njima, ili izme u signala na razli itim linijama.Discrete MultiTone (DMT) Modulation247 kanala (4 kHz zasvaki)DMT tako e deli signale u odvojene kanale, ali ne koristi dva iroka kanala za upstream i downstream podataka. Umesto toga, DMT deli podatke u 247 odvojenih kanala, pri emu je svaki irok 4 kHz. Na neki na in moe se smatrati da je bakarna linija podeljena na 247 razli ite 4 kHz linije i onda se svakoj pridodaje modem. Ekvivalent ovome jesu dakle 247 modema koji su istovremeno povezani na ra unar korisnika. Svaki kanal se nadgleda, i ako kvalitet nije zadovoljavaju i - signal se prebacuje na drugi kanal. Ovaj sistem stalno prebacuje signale izme u razli itih kanala, trae i najbolje kanale za prenos i prijem. Neki od niih kanala (oni koji po inju na 8 kHz), se koriste kao bidirekcioni kanali, za upstream i downstream podataka. Zbog nadgledanja i sortiranja informacija na bidirekcionim kanalima, i uvanja kvaliteta svih 247 kanala, DMT je daleko kompleksniji od CAP sistema, ali je zato mnogo fleksibilniji na linijama razli itog kvaliteta.2.3. Primena ADSLADSL je naj isplati vije reenje za ponudu novih aplikacija na masovnom tritu koritenjem postoje e bakarne mrene infrastrukture. Postoje stotine obrazovnih, rezidencijalnih, poslovnih i vladinih aplikacija koje se efikasno realizuju putem ADSL tehnologije. Primene ADSL tehnologije su brojne, na primer:19Glas putem ADSL-a (Voice over DSL) Ovo je nova tehnologija koja obezbje uje voice (glasovne) usluge koritenjem ADSL-a za integraciju voice i data usluga; podrazumeva super brze podatkovne i viestruke voice kanale preko jedne telefonske linije. Video na zahtev (Video on Demand) Omogu ava pristup poeli. Mogu se gledati obilazak ne ije ku e iz nekom mestu za odmor tehnologijom sve je ovo upu ivanje poziva. bilo kom video programu koji korisnik eli da gleda, kad god to filmske premijere kao i filmski klasici. Mogu e je oti i u video snova, igrati on-line najnoviju igricu, ili obaviti virtuelnu posetu pre nego to se tamo stvarno i ode. Sa Video on Demand ADSL mogu e, preko postoje e telefonske linije uz istovremeno primanje iVideo konferencije (Video Conferencing) Ova aplikacija obezbe uje alate koji poboljavaju radne rezultate sastanaka, treninga, ili usluge koje obezbe uju istovremenu komunikaciju geografski distribuiranih delova jedne ili vie firmi, nude i face-to-face komunikaciju. Telecommuting Sa ovom uslugom zaposleni mogu da rade od ku e sa punom funkcionalno u kao da svoj posao obavljaju u firmi. Kao telekomuter (telecommuter), radnik moe pristupiti virtuelnoj lokalnoj mrei sa drugim telekomuterima, pristupiti aplikacionim serverima, deliti file-ove sa saradnicima, pretraivati i preuzimati faksove koji pristiu na centralni korporacijski fax server. Telekomuteri mogu primati e-mail i imati na raspolaganju propusni opseg za primanje poruka sa voice mail servera. Telemedicina (Tele Medicine) Ovo je aplikacija zasnovana na resursima Interneta koja omogu ava korisnicima da pristupaju informacijama koje su smetene na serverskoj bazi podataka kori enjem web browser-a. Ova usluga stimulie izgradnju baze podataka medicinskih izvetaja, omogu avaju i korisnicima dobijanje i pregledanje informacija o pacijentu, dijagnoza, recepata i grafi kih podataka kao to je rendgenski snimak. Sa telemedicinom doktori se mogu kvalitetnije brinuti o svojim pacijentima. Lekari na taj na in primaju najnovije podatke o svojim pacijentima, iz druge bolnice ili medicinske ustanove, kao i istoriju bolesti, a mogu e su i konsultacije sa specijalistima. Udaljeno uenje (Distance Learning) Interaktivno obrazovanje obe ava revolucionarne promene u obrazovanju mladih i odraslih. Distance Learning usluge podrazumjevaju interaktivne programe edukacije u kolama, ku ne dopunske obrazovne materijale za studente i u enike, obrazovno-zabavne programe namenjene predkolskoj deci koji uklju uju elemente interaktivnog u enja i/ili jednostavne igre iz kojih se dosta moe nau iti, virtuelne u ionice i jo mnogo toga.20Interaktivne mrene igre (Interactive Network Games) Ove aplikacije podravaju interaktivne ra unarske igre za vie u esnika preko mree zasnovane na IP tehnologiji. Nakon pretpla ivanja na ovu uslugu korisnik moe da bira eljenu igru iz menija. Radio i TV (Broadcast Audio & TV) Ovo je aplikacija koja hvata i distribuira live TV ili audio emisije preko mree bazirane na IP protokolu, na taj na in demonstriraju i emitovanje live putem ADSL superbrzog Interneta. Sa ADSL tehnologijom, audio i video tokovi zahvataju samo deo propusnog opsega tako da korisnici mogu da nastave surfovanje Internetom dok sluaju muziku CD-kvaliteta ili gledaju live TV prenos. Online kupovina (Online Shopping) Ove aplikacije pokrivaju veliki deo proizvoda koji se prodaju na Internetu: CD prodavnica u kojoj kupci pre kupovine mogu presluavati delove CD-a, prodavnica mode gde se prodaje garderoba koritenjem Virtual Reality (VR) alata pomo u kojih je mogu e pregledati model sa svih strana (3D) pre nego to se kupi, video prodavnica u kojoj kupci mogu gledati video inserte sa kaseta i DVD-a pre formalne kupovine. Potencijalne mogu nosti su prakti no beskona ne.2.4. Brzina ADSL vezeKori enjem ADSL tehnologije mogu e je ostvariti brzinu do 8 Mbit/s u download-u i 1,5 Mbit/s u upload-u. Me utim, ovo je teorijska brzina - stvarna brzina prenosa e zavisiti od raznih faktora (duina bakarne linije, pre nik provodnika, presluavanja, itd). Brzina protoka podataka od mree ka korisniku, preko standardne bakarne parice (debljine od 0,4 do 0,6 mm) u zavisnosti od udaljenosti, postie slede e vrednosti: -1,544 Mbit/s na udaljenosti do 5400 m (18000 ft) (T1) -2,048 Mbit/s na udaljenosti do 4800 m (15000 ft) (E1) -6,312 Mbit/s na udaljenosti do 3600 m (12000 ft) (DS2) -8,448 Mbit/s na udaljenosti do 2700 m (9000 ft) Korisnici koji se nalaze izvan ovih udaljenosti, mogu posti i eljenu brzinu veze pomo u sistema digitalnog nositelja petlje (DLC-Digital Loop Carrier) baziranog na opti koj tehnici. Dakle, gornja (teoretska) granica propusnosti za downstream na ADSL-u je oko 8 Mbit/s, a granica za upstream je znatno manja i iznosi 1,5 Mbit/s.21Ove brzine su mogu e u idealnim uslovima koji podrazumevaju: -kvalitetnu bakarnu paricu, -kvalitetnu DSL opremu, -malu udaljenost korisni ke lokacije od DSL vorita (telefonske centrale ili drugog objekta u kome je instalirana pristupna DSL oprema). Teoretski, maksimalna udaljenost korisnika od DSL vorita (ukupna duina bakarne parice) ne bi trebala prelaziti 4 km (neki proizvo a i navode jo i 8 km kao maksimalnu udaljenost). U praksi se gotovo i ne moe na i operater koji nudi ve u propusnost od 5 Mbit/s, a u Evropi je uobi ajeno da najja i paketi ADSL usluga staju na 1,5 Mbit/s. Ovo se moda ini malo s obzirom na makslimalan ostvariv kapacitet, me utim treba uzeti u obzir da ve ini korisnika puno vie odgovara da imaju stabilnu, a neto sporiju vezu, nego vrlo brzu i vrlo nestabilnu. Osim toga, 1,5 Mbit/s je gotovo trideset puta bre od modema. Dodatni razlog za ograni avanje brzine ADSL-a predstavljaju i potrebe operatera da svim korisnicima budu u stanju ponuditi isiti kapacitet i nastojanje da veliki broj korisnika sa brzim vezama ne preoptereti infrastrukturu operatera i njegove linkove prema ostatku Interneta.2.5. ADSL modemiPovezivanje jednog kompjutera na Internet preko ADSL-a najlake se ostvaruje USB ADSL modemom. D-Link DSL-200 je upravo to, jednostavan USB ADSL modem. Treba naglasiti da bi bilo poeljno znati sve parametre veze pre instalacije jer naknadno podeavanje nije intuitivno. Protok koji ostvaruje ovaj modem je dobar, sa naglaskom na upload brzini koja je za skoro ceo kilobajt u sekundi ve a od brzine druga dva modela. Uzimaju i u obzir i testove iz prolog broja, ta brzina ga stavlja na drugo mesto kada je re o slanju podataka. Ako se udaljimo od tehni kih karakteristika i pre emo na dizajn, D-Link je napravio veoma lep serijal ure aja. Kaemo serija!' zato to su svi ADSL modemi ra eni po istom modelu sa razlikama u veli ini. Jedina mana modela DSL-200 jeste mala teina. Poto je predvi eno da, kao i ostala dva modema, stoji uspravno, mala teina zna i i lou stabilnost, pa vam se moe desiti da vam kabl povu e ceo modem.22D-Link DSL-200Deklarisane brzine: upstream 1 Ostalo: USB 1.1 veza ka raunaru, nema eksterno napajanje Mb/s, downstream 8 Mb/sZa manje firme ili pojedince s nekoliko kompjutera nudi se reenje DSL-504T. To je u isto vreme i LAN ruter i ADSL modem. U stvari, ceo ovaj koncept je napravljen da bi zamenio potrebu za serverom. Konkretan model ima etiri LAN priklju ka na koje moete priklju iti etiri kompjutera, LAN switcha ili meano. Kao i ve ina rutera, i ovaj ima dosta naprednih funkcija kao to su, na primer, firewall, port forwarding, kontrola pristupa i jo nekoliko drugih. Sama konfiguracija parametara veze vri se preko browsera, a postoji i alternativan, tekstualni pristup telnet klijentom. Kada se podese svi parametri, ruter e sam ostvariti vezu ka Internetu, a vama ostaje samo surf. Brzine koje ostvaruje prilikom slanja i primanja su zadovoljavaju e, iako se od ovakvog naprednog rutera o ekivalo vie.D-Link DSL-504TDeklarisane brzine: upstream 1 Mb/s, downstream 8 Mb/s Ostalo: firewall, web konfigurisanje, 4 Ethernet portaAko ste, ipak, jedan od onih korisnika koji imaju dva kompjutera, a ne kupuje vam se ruter sa etiri priklju ka, reenje dolazi u obliku rutera DSL-502T. Poto ima jedan USB i jedan LAN priklju ak, ovo je idealno za povezivanje dva zasebna kompjutera na Internet. Kaemo zasebna jer se kroz ure aj ne ostvaruje LAN veza izme u ra unara povezanog na USB i ra unara na LAN priklju ku. Dakle, ovo je dobro reenje za ku ne potrebe kada nije neophodno imati povezane kompjutere. Naravno, ovakav na in je ipak namenjen povezivanju na LAN svi, kao nadogradnja postoje e mrene strukture u nekoj firmi. USB port slui isklju ivo za komunikaciju, a ne i za napajanje kao kod modela DSL-200. Struju dobija kao i DSL-504T, preko isporu enog ispravlja a, a jedina razlika je u naponu. DSL-502T koristi struju od 9 V, dok se DSL504T napaja preko ispravlja a koji daje 12 V.23D-Link DSL-502TDeklarisane brzine: upstream 1 Mb/s, downstream 8 Mb/s Ostalo: firewall, web konfigurisanje, jedan Ethernet portKrajnji utisak je da D-Link definitivno ume da pravi kvalitetnu robu. Dakle, kona na ocena je da su to tri solidna ADSL modema koji e odgovarati velikom delu korisnika. U svakom slu aju, uvek je bilo dobro imati raznovrsnost (a to zna i i konkurenciju) na bilo kojem polju kompjuterskog hardvera.242.6. Najnovije ADSL tehnologijeKako se ADSL tehnologija pokazala kao najzastupljenija i najvie eksploatisana me u malim korisnicima, poslednjih godina se radi na popravljanju karakteristika i brzina prenosa podataka asimetri nom digitalnom korisni kom linijom. Najnovija istraivanja su dala veoma dobre rezultate i donela su znatna poboljanja u odnosu na ranije standarde u okviru ADSL tehnologije. Trenutno su aktuelne dve poboljane verzije ADSL-a a to su ADSL2 i ADSL2+ tehnologije. U slede im poglavljima emo ukratko predstaviti ove dve tehnologije i uporediti ih sa predhodnim.2.6.1. ADSL2 i ADSL2+ tehnologijeTajvanski proizvo a i mrene opreme tvrde da ADSL2 i ADSL2+ standardi ne e biti u iroj upotrebi pre 2006. godine. Velike internacionalne kompanije kao to su Analog Devices Incorporated (ADI), Centillium, Conexant Systems, ST Microelectronics i Texas Instruments su ve pripremile ipsetove koji e leati u osnovi budu ih ovakvih ure aja, a neke su zapo ele i sa njihovom proizvodnjom. Tajvanska kompanija Trendchip Technologies je nedavno predstavila ADSL2+ kontroler u jednom ipu, reenje koje bi trebalo da bude jeftino za izradu. Trendship je postigao dogovor sa poznatim proizvo a em poluprovodnika, United Microelectronics Corporation (UMC), i dve kompanije su zajedni kim snagama zapo ele sa proizvodnjom ovog ipa, prvog ove vrste u Aziji. ST je svoj ADSL2+ ipset predstavio sredinom 2005, dok je Conexant javnosti prikazao unapre enu verziju svog Viking II+ ipseta sa podrkom za ADSL2 i ADSL2+. Texas Instruments je nedavno predstavio svoju Uni-DSL tehnologiju koja omogu ava podrku za ADSL1, ADSL2, ADSL2+, VDSL1 i VDSL2 standarde u jednom ure aju. ADSL2/2+ tehnologije baziraju svoju prednost u odnosu na predhodne standarde ADSLa na tome da su komponente i ipovi za ove dve tehnologije znatno sofisticiraniji i mogu da vre znatno sofisticiranije proces modulacije/demodulacije signala na liniji. Time se naravno obezbe uje prenoenje ve e koli ine informacija korisni kom linijom jer se efikasnije koristi opseg frekvencija koje se mogu preneti bakarnom paricom. Ukoliko poredimo ADSL2 i ADSL2+ tehnologije tj. standarde ITU G.992.3/4 i ITU G.992.5 mozemo primetiti da ADSL2+ tehnologija koristi dvostruko ve i frekventni opseg Downstream-a nego ADSL2 tehnologija. ADSL2 koristi frekvencije za prenos Downstream-a do 1.1 MHz dok ADSL2+ koristi frekvevcije do ak 2.2 MHz. To moemo uo iti na slede oj slici:PO TSUPSTRE AMDOWNS TREAM ADS i . L2+ Jm2,2 MHz ADSL 1,1 MH: Samim pove anjem frekventnog opsega 1 Downstream-a u slu aju ADSL2+ tehnologije, 2 prirodno dolazi i do pove anja protoka podataka(Mbit/s) u tom slu aju. S' obzirom da je frekventni opseg pove an dva puta, i protok je porastao za priblino isto toliko tj. dva puta.0,14 MHzl r25lun iAAJO .O* ADSLa -m- A05U*15.05T ^ j i20.0As.\j-1 oL_CLa 15.0\\to .oa468duzina linije (Km)Donet je i standard ReADSL2 koji ima bolje performanse i protok na ve im udaljenostima u odnosu na ADSL2, to zna i da na manjim udaljenostima ima isti protok kao i ADSL2 ali na daljini od oko 4 do 6 Km ima bolji protok podataka. Najjasniji utisak o uporednim karakteristikama ADSL2, ADSL2+ i ostalih tehnologija iz ove grupe emo ste i sa slede e slike.u 1 s 3 11 H O O 1 O n 10C OO to 4 1 5W 9M tKO 17 l\0t> 00 HC MUuuna pretplatnike iinije-od korisnika do DSLAM-a (Km)4100 4VM JMO 5300 STD& 41 6SOO262.6.2. ADSL, ADSL2/2+ standardiPrilikom pronalaenja boljih reenja u okviru neke tehnologije, pre primene te tehnologije, donose se standardi po kojima se uskla uje na in proizvodnje i primene same tehnologije u praksi. Sve do 1996. godine u DSL tehnologiji 90% instalacija bilo je bazirano na CAP modulaciji, a tada se prelo na princip DMT modulacije. Prvi standard u okviru ADSL-a u kome je primenjena DMT modulacija imao je oznaku ITU G.992.1, donet je u Novembru 1998. i podrazumevao je ADSL vezu brzine 1 Mb/s u Upstream-u i 8 Mb/s u Downstream-u. Druga oznaka za ovaj standard je G.DMT. Standard ITU G.992.2 tako e poznat kao G.lite prvi put je primenjen u Australiji i podrazumeva tri standardna paketa a to su: 256/64Kb/s, 512/128Kb/s i najja i paket 1500/512Kb/s. Brzine su predstavljene u obliku Downstream/Upstream. Posle izvesnog vremena eksploatacije ADSL standarda ITU G.992.1 i ITU G.992.2 pojavljuje se ADSL2 standard sa poja anim protokom Downstream-a. Dotadanji protok Downstream-a bio je maksimalnih 8 Mb/s, a u slu aju standarda ITU G.992.3/4 protok je pove an na 12 Mb/s. Ovaj standard je ubrzo poboljan u smislu pove anja protoka Upstreama sa predhodnih 1 Mb/s na 3,5 Mb/s. Ta nije usvojen je jo jedan standard u okviru ADSL2 tehnologije pod oznakom ITU G.992.3/4 Annex J koji prakti no predstavlja dopunu predhodnog standarda ITU G.992.3/4. Napokon 2003. godine usvojen je ITU G.992.5 standard, kao trenutno najnapredniji vid ADSL tehnologije, nazvan ADSL2+ tehnologija, a ubrzo zatim je poboljan i nazvan ITU G.992.5 Annex L sa poboljanim protokom Upstream-a sa 1 Mb/s na 3,5 Mb/s. Iako su ova dva standarda usvojena 2003. godine bi e u iroj primeni tek 2006. godine, kao to smo napomenuli u predhodnom tekstu. Pregled svih dosadanjih standarda u okviru ADSL tehnologije predstavljen je slede om tabelom:Naziv standarda ITU G.992.1 ITU G.992.2 ITU G.992.3/4 ITU G.992.3/4 Annex J ITU G.992.5 ITU G.992.5 Annex Ltip standarda ADSL (G.DMT) ADSL Lite (G.Lite) ADSL2 ADSL2 ADSL2+ ADSL2+Protok Downstream-a Protok Upstream-a 8 Mbit/s 8 Mbit/s 1.5 Mbit/s 12 Mbit/s 12 Mbit/s 24 Mbit/s 24 Mbit/s 1.0 Mbit/s 1.0 Mbit/s 0.5 Mbit/s 1.0 Mbit/s 3.5 Mbit/s 1.0 Mbit/s 3.5 Mbit/sANSI T1.413-1998 Issue 2 ADSLI pored ovih standarda, neki proizvo a i prizvode ure aje koji istupaju iz pomenutih standarda. Na primer Ericsson je izbacio nekoliko ure aja u okviru ADSL2+ tehnologije koji ne koriste ni jednu od pomenutih bitskih brzina za Upstream (1 Mb/s i 3,5 Mb/s), ve koriste protok od 2 Mb/s.273. Uporedne karakteristike DSL tehnologijaPosto u predhodnim poglavljima nismo osmotrili druge vidove DSL tehnologije, u ovom poglavlju emo predstaviti klasifikaciju DSL tehnologija i uo iti uporedne karakteristike u sagledavanju karakteristika svake tehnologije ponaosob. Uz to emo videti i tabelu koja predstavlja i me usobno poredi neke tehnologije iz familije xDSL, a uz to emo svaku tehnologiju ukratko prokomentarisati i videti njene/njihove karakteristike.3.1. Klasifikacija DSL tehnologijaxDSL je akronim za razli ite tehnologije u okviru DSL-a kao to su: ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line), HDSL (High-data-rate DSL - Brza DPL), VDSL (Very-high-data-rate DSL), SDSL (Single-line DSL), RADSL (Rate-Adaptive DSL), IDSL (ISDN DSL), CDSL (Consumer DSL, Rockwell Corp.), UDSL (Unidirectional DSL), DSL Lite (Splitterless DSL). Pregled i poreenje xDSL tehnologija xDSL tehnologije se, u zavisnosti od vrednosti brzina prenosa informacija od krajnjeg korisnika, odnosno prema krajnjem korisniku, mogu podeliti u dve glavne grupe: -grupu simetri nih DSL tehnologija koje omogu avaju istu brzinu prenosa podataka u oba smera i -grupu asimetri nih DLS tehnologija kod kojih brzina prenosa podataka zavisi od smera prenosa.xDSL tehnologijeSimetrine xDSL tehnologije Asimetrine xDSL tehnologijeS ta n da rd i iovan e Vari jac i j e HDSL MVL HDSL2 SDSL SHDSL MDSL IDSL VDSLStandardizovane Varijacije ADSL (RADSL) (G.Lte)28PREDSTAVNICI TEHNOLOGIJE DSL-AADSL Upstream (mbps)brzina od korisnika 16-768 1.5-9 1.2-5.5 1 cca. 1 MHz da da*SDSL1.5-2 1.5-2 2-3 1 cca. 240 kHz ne neHDSL1.5-2 1.5-2 3-4 2-3 cca. 240 kHz ne neVDSL1.5-2.3 13-52 0.3-1.5 1 do cca. 30 MH da daDownstream (mbps)brzina prema korisnikuMaks. duina pariceu kilometrimaBroj parica Frekvencijski opseg POTSanalogni telefonISDNdigitalni telefonPosle ove slike, za svaku tehnologiju emo dati kratak opis i princip rada kako bi stekli kompletan uvid u celu ili bar najbitnije tehnologije u okviru familije xDSL. ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) - Osnovna karakteristika je zna ajno ve a brzina download-a (8 Mbit/s) u odnosu na brzinu upload-a (1,5 Mbit/s). HDSL (High bit-rate DSL) - Brzi DSL je jedna od najstarijih tehnologija DSL-a. Osnovna karakteristika mu je simetri nost, odnosno jednaka brzina prenosa je mogu a u oba smera. VDSL (Very-high-data-rate DSL) - Vrlo brzi DSL prenosi podatke velikom brzinom, ali na relativno kratkim duinama bakarne parice, gdje je brzina prenosa zavisi od duine parice. Maksimalna brzina download-a je izme u 51 Mbit/s i 55 Mbit/s na ograni enom dometu linije duine do 300 m (1000 ft), te oko 14 Mbit/s za duine linije do 1500 m (4500 ft). SDSL (Symmetric DSL) - Simetri ni DSL karakterie jednaka brzina prenosa u oba smera, sli an je HDSL-u samo za razliku od HDSL-a koji zahteva 2 ili 3 parice, SDSL zahteva samo jednu. Radi na brzinama 1,544 Mbit/s (SAD) ili 2,048 (Evropa) u oba smera. RADSL (Rate-Adaptive DSL) - DSL koji je prilagodljive brzine prenosa. Predstavlja tehnologiju razvijenu od strane Westell-a gdje je software u stanju da odredi brzinu na kojoj signal moe biti prenesen po zadatoj liniji, i podesiti brzinu isporuke prema tome. IDSL (ISDN DSL) - Za ovu tehnologiju moe se re i da je pre pogreno nazvana, nego to je zaista vrsta DSL-a. IDSL je zbog svojih brzina (128 kbit/s) puno blii ISDN-u nego DSL-u.29CDSL (Consumer DSL) - Korisni ki DSL koji je razvijen od strane Rockwell corp.-a, koji je sporiji od ADSL-a, a ima tu prednost da nije potrebna instalacija splitter-a na korisni koj lokaciji. UDSL (Unidirectional DSL) - Jednosmerna verzija HDSL-a. DSL Lite (poznat jo i kao G.Lite, splitterless ADSL ili Universal ADSL) je u osnovi sporiji ADSL koji ne koristi splitter-e na korisni koj lokaciji jer se linija deli u telefonskoj centrali. G.Lite je standardiziran ITU-T standardom G-992.2, postie brzine download-a od 1,544 Mbit/s do 6 Mbit/s i brzine upload-a od 128 kbit/s do 384 kbit/s.30ZakljuakU prvom poglavlju predstavio sam najpre osnovne postavke koje se ti u DSL tehnologija, kako bi se italac upoznao sa time kakav je princip rada DSL-a, na in prenoenja signala korisni kom linijom tj. princip modulacije, i sa samim ure ajima koji se koriste u ovoj tehnologiji. Zatim, zbog boljeg uvida u prednosti DSL-a, prokomentarisao sam i uporedio DSL tehnologiju sa drugim, do tada primenjivanim vidovima pristupnih tehnologija. Tu su naravno i nedostaci i teko e koje trenutno prate ovu tehnologiju, na kojima se nisam mnogo zadravao, najvie zbog toga to su prednosti mnogo aktuelnije u ovom trenutku, jer je DSL jo uvek u razvoju. Najmasovniji i najstandardizovaniji vid DSL tehnologije, ADSL, je izdvojen i u drugoj glavi detaljno objanjen. Tu je izloeno ta je ADSL, princip rada, primena, brzina veze, pa do najnovijih ADSL tehnologija koje su trenutno veoma aktuelne, ali tek uskoro ekaju iru primenu. Ova analiza moze nas veoma dobro uputiti u sutinu ove veoma perspektivne tehnologije, s' obzirom da je ADSL jo uvek najbolje reenje ove vrste koje se moe primeniti kod velikog broja korisnika koji nemaju ve e potrebe, ali ni ve ih finansijskih sredstava za neku mo niju varijantu pristupanja globalnoj mrei. Zna i ADSL predstavlja budu i vid pristupanja Internetu za ku ne korisnike. U tre oj glavi napravio sam kratak osvrt na sve druge tehnologije u okviru familije xDSL. Tu sam predstavio uporedne karakteristike svih vie primenjivanih DSL tehnologija, ali tako to sam svaku tehnologiju posebno opisao i veoma jasnom slikom predstavio grananje i podelu svih DSL tehnologija prema na inu prensa podataka tj. prema odnosu irina Upstream-a i Downstream-a. U okviru svake pomenute tehnologije sam naveo njene osnovne karakteristike, brzine prenosa podataka i poneto o istorijsko razvoju same tehnologije, to bi trebalo da bude dovoljno za osnovni i relativno irok uvid o xDSL-u uopte. Istraivanja su pokazala da je do 31. decembra 2004. godine vie od 150 miliona korisnika Interneta irom sveta imalo irokopojasni pristup. U odnosu na 2003. godinu to je pove anje za oko 50 miliona broadband korisnika. SAD su i dalje lider sa 33,9 miliona broadband priklju aka, dok Kina gigantskim koracima pokuava da ugrozi njihovu prvu poziciju. Samo u toku druge polovine prole godine u Kini se pojavilo 6,6 miliona broadband Internet veza. To nam jasno daje do znanja koliko je DSL perspektivna tehnologija i koliko e biti zastupljena irom sveta slede ih godina. Ceo koncept DSL tehnologija je veoma originalan i veoma ekonomski isplativ, ali se u daljoj budu nosti o ekuje prelazak na opti ke sisteme prenosa od korisnika do korisnika (Fiber to the home), tako da je ovo prelazno tehnoloko reenje. S obzirom na ulaganja koja su potrebna za ostvarenje opti ke korisni ke linije, moemo se jo neko vreme oslanjati na DSL, sve ostalo e se pokazati u blioj ili daljoj budu nosti, vide emo!31Literatura[1.] Internet: Danijel Ruevi, http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=400; [2.] Internet: Branislav Vukovi, http://www.pcpress.co.yu/arhiva/tekst.asp?broj=64&tekstID=2887 [3.] Internet: LocalNet, Zrenjanin, http://www.localnet.co.yu/dsl.htm; [4.] Internet: EESTEC, CG, http://www.eestec.cg.yu/clanako.php?id=37; [5.] Internet: Digital Telekom, N.Sad, http://www.nkt.ns.ac.yu/s_pristupne_tehnologije.asp; [6.] Internet: Agencija Panet, Pan evo, http://www.panet.co.yu/adsl/objasnjenje.html; [7.] Internet: Branislav Bubanja, http://www.sk.co.yu/2005/06/skin03.html; [8.] Internet: Duan Stoji evi, www.dslforum.org; [9.] Internet: Bihnet, BiH, http://web.bih.net.ba/saznaj_adsl.html [10.] Alagi Amir, "Tehnologija pristupa internetu DSL-ADSL", Univerzitet u Sarajevu, 2003. [11.] Internet: http://www.aware.com/products/dsl/gbisadsl2_gg.htm [12.] Internet: http://en.wikipedia.org/wiki/ADSL2 [13.] Internet: http://www.elitesecurity.org/tema/6991932