p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 .
Srbiji }e u aprilu i maju bitisprovedeno probno PISAtestiranje, kao uvod uglavnu studiju 2018. godine,u koju se na{a dr`ava vra}a
posle propu{tenog prethodnog ciklusa2015. ^itala~ka pismenost je glavni domenispitivanja u PISA 2018, zbog ~ega }enajve}i broj zadataka biti upravo iz teoblasti, a u~enici }e re{avati i zadatke izmatemati~ke i nau~ne pismenosti. Poredtoga, |aci iz Srbije prvi put }e i u probnom iu glavnom testiranju raditi test iz finansijskepismenosti, a novina je i da }e sve zadatkere{avati pomo}u ra~unara, koji su zamenilipapir-olovka testove. Prelazak naelektronsko testiranje donosi novemogu}nosti za |ake – da otvaraju vi{estranica, da ozna~avaju delove teksta,prenose, kombinuju..., ali i jo{ kvalitetnijapitanja, ka`e za Danas Dragica Pavlovi}Babi}, nacionalna koordinatorka PISAstudije u Srbiji.
Koliko {kola i u~enika }e u~estvovati uprobnom testiranju i kako se praviuzorak? Da li su kriterijumi definisani zasve zemlje u~esnice na nivou OECD-a?
– Tako je. Na nivou OECD-a postojejedinstveni kriterijumi, a osnovno je daimate dovoljan broj u~enika i dovoljnoraznovrstan uzorak, ali tako da {to vernijeodra`ava stvarnu strukturu populacijeu~enika. Potom dogovaramo saspecijalizovanom agencijom zauzorkovanje koje su to va`ne karakteristikekoje opisuju na{e u~enike. Za nas su toregion, tip {kole, nastavni jezici na kojimase radi... Dakle, kada preciziramoproporcije i dogovorimo va`nekarakteristike uzorka, tek onda dolazimodo biranja konkretnih {kola. U probnomtestiranju u~estvova}e po 60 u~enika iz 40{kola iz svih delova Srbije.
Nedavne izjave hrvatskih zvani~nika uvezi sa rezultatima PISA 2015 otvorile supitanje da li uzorak mo`e da se name{ta,odnosno da se isklju~uju odre|enekategorije u~enika, ne bi li zemlja imala
bolji rezultat. Da li su kriterijumi na nivouOECD-a garancija da su manipulacijenemogu}e?
– Op{ti kriterijumi su napravljeni uproceduri koja dugo traje i u kojoj morate da
dokumentujete da }ete imati uzorak kojirealno opisuje stanje u va{em obrazovnomsistemu. Dozvoljena su neka odstupanja,odnosno isklju~enja o kojima se unapredmorate dogovoriti. Mo`emo da isklju~ujemou~enike po razli~itim osnovama, ali taisklju~enja u zbiru ne smeju da prelaze vi{e odtri odsto. Tako mi, na primer, isklju~ujemou~enike koji se {koluju na jezicima manjina, ali io tome se odlu~uje na osnovu njihovezastupljenosti u na{em obrazovnom sistemuna tom obrazovnom uzrastu. Pravilo jejednostavno, deca rade testove na onomjeziku na kojem se {koluju. Tako }e deca kojadolaze iz manjinskih zajednica raditi testove nasrpskom ukoliko se {koluju na srpskom. Ali,u~enici koji se {koluju na jezicima manjina radetest na svom nastavnom jeziku. Mi testiramou~enike koji se {koluju na ma|arskom jeziku, ito u glavnom testiranju, jer su oni u {kolskomsistemu najve}a manjinska zajednica.Me|utim, ne testiramo u~enike na rusinskom,bugarskom i drugim manjinskim jezicima, kaoni decu u specijalnim {kolama, jer njih nematoliko u sistemu, a priprema posebnih testovaza njih je u organizacionom smislu, kao i upogledu obezbe|ivanja kvaliteta testova,zaista veliki posao.
Da li je mogu}e izbegavanje lo{ih |aka?– Izbegavanje lo{ih u~enika je mo`da
mogu}e pod nekim specifi~nim okolnostima,a pod tim mislim na izbegavanje ilizaobila`enje pravila na nivou pojedina~ne{kole. No, uvek je ispravnije i za tuma~enje
nalaza pouzdanije, ukoliko se dr imoprocedura. Najzad, i za {kole koje organizujutestiranje i za nas kao organizatoreistra ivanja mnogo je jednostavnije ukolikosu svi kriterijumi po{tovani, nego ukolikopoku{avamo da se dovijamo i izbegavamo.
DODATAK PLUS
PISA zadaciU s u s r e t n o v o m c i k l u s u t e s t i r a n j a 2 0 1 8 .
Dragica Pavlovi} Babi}, nacionalna koordinatorka PISA istra`ivanja u Srbiji, o u~e{}u na{e dr`ave u narednom ciklusu i porukama najcenjenije me|unarodne procene u~eni~kih postignu}a
[kola treba da ohrabruje |akeda napreduju ka znanjimaiznad reproduktivnog nivoa
RAZGOVOR
U
Finansijska pismenost[ta }e se testirati u finansijskoj pi-smenosti?– Finansijska pismenost podrazumevada znate kako da koristite finansijske ala-te, npr. novac, kreditne kartice, ~ekove,da procenite {ta je za vas kratkoro~no, a{ta dugoro~no povoljno... U~enici imajud`eparac, kupuju mobilne telefone i me-se~ne pakete za njih, vide roditelje kojiuzimaju kredite... sve su to situacije kojeih se ti~u ili treba da ih pripreme za bu-du}nosti. Ma kakav rezultat da dobijemoiz finansijske pismenosti, to }e za nas bi-ti korisno. To je tako|e poruka da ne mo-ra svaka oblast da bude poseban pred-met ve} da ima prostora da se izu~ava uokviru postoje}ih sadr`aja i predmeta.
Obrazovnisistem mora daprati promenena globalnom
planu: DragicaPavlovi} Babi}
Foto:
Stefa
na Sa
vi}
Nastavak na strani 2
2
Mogu li takve manipulacije da pokvarerezultat na nacionalnom nivou?
– To je intervencija na mikro nivou kojine mo`e da destabilizuje krajnji rezultat.Dakle, ~ak iako {kola uradi tako ne{to,rezultat }e biti onakav kakav bi bio da nijebilo malverzacija. To je u su{tini besmislenaintervencija i nije fer ako bismo isklju~ililo{ije u~enike. Sem toga, ovo su testovi kojimere funkcionalnu pismenost, a ona nekorelira uvek pozitivno sa {kolskimuspehom. Nije tako retko da u~enici kojiimaju slabija postignu}a u {koli ostvare vrlodobre rezultate na PISA testu i obrnuto.
Da li dr`ave u~esnice dobijaju rezultatiprobnog testiranja?
– Ne dobijaju se informacije opostignu}u, jer probno testiranje isklju~ivoslu`i da se testiraju zadaci.
[ta dr`ava i na{ nacionalni PISA centarnameravaju da urade do po~etkaglavnog testiranja i postoji li na~in da sepripremimo da bismo ostvarili boljirezultat?
– Kada je re~ o postignu}ima koja setestiraju, to je jedna robusna kategorija irezultat ne mo`ete tako lako dadestabilizujete ili promenite lokalnimintervencijama ili politikama kratkog daha.Pokazalo se kao dobra strategija to {to smo2009. objavili zbirke sa zadacima izprethodnih ciklusa i poslali {kolama, ili kadasmo 2012. zadatke objavljivali u dnevnimnovinama. To je pozitivno uticalo, pre svega,na motivaciju u~enika, ali i na njihov odnosprema testu. Naime, oni su, na osnovuiskustva sa primerima zadataka, imali jasnusliku o tome kakve zadatke mogu da o~ekujuna samom testiranju i to je umanjiloneizvesnost i iznena|enje na samom testu.Jednom re~ju, bili su pripremljeni i to im jedalo samopouzdanje, a znamo da jesamopouzdanje faktor koji doprinosi uspehu.Namera je da se to uradi i ove godine i listDanas }e biti jedan od na{ih partnera u tomposlu. Dobro je da se u~enici upoznaju sazadacima i da se sa njima ne sretnu prvi putna samom testiranju, jer se oni prili~norazlikuju od njihove {kolske svakodnevice. Odnjih se o~ekuje da rade na druga~iji na~innego na redovnoj nastavi. Po`eljno je i dobroda poku{aju da re{e zadatke, da daju nekuargumentaciju koja mo`da nije savr{ena, alisu u tom trenutku za to spremni. Odgovor nemora da bude savr{en, to mo`e biti dobarpoku{aj, ali se i to vrednuje i boduje. Na{iu~enici su obi~no nau~eni da daju ili savr{enodgovor ili nikakav. Objavljivanjem PISAzadataka ne poma`e se samo u~enicima davide {ta ih o~ekuje na testu ve} jasnoilustrujete {ta od obrazovanja o~ekujemo –da u~enici budu sposobni da re{avaju nekerelevantne situacije, da primenjuju znanja, daih povezuju, da se snalaze u razli~itimsituacijama. Ta poruka je va`na za sve koji sebave obrazovanjem, ali i za javnost u celini, davidimo {ta bismo voleli da imamo uobrazovnom sistemu i {ta o~ekujemo odna{ih nastavnika i {kola.
PISA zadaci se razlikuju od svakodnevne{kolske prakse u Srbiji. Zanimljivo je da na
testu iz matemati~ke pismenosti u~enicismeju da koriste digitron, formule su imdate na po~etku testa...
– To poma`e da razumemo {ta bi trebaloda budu ishodi obrazovanja. Kod nas jeznanje ono {to dr`ite u glavi i {to mo`ete daizrecitujete u po dana ili no}i. Ali ono {to jeobrazovna kompetencija je da znate kakoda neko znanje upotrebite. Nije poenta damemori{ite ~injenice po svaku cenu. Jer,informacije su nam sada lako dostupne, alije bitno da znate kako da te informacijekoristite. Test iz matematike na prvojstranici sadr`i sve formule koje bi mogleu~eniku da zatrebaju. Ali nigde nije re~enoda li }e mu zatrebati ili ne. Dakle, kadare{ava zadatak on treba da utvrdi da li mu jeformula potrebna i ako jeste, koja mu jepotrebna, onda u~enik tu formulu pronalazina listi. Ne o~ekuje se da je zna napamet, a iako je zna napamet, pametno je da proverida li je dobro zapamtio. Mnogo je va`nijeda poka`e da razume odnose me|uinformacijama koje su mu date, da ih ureditako da prona|e matemati~ki model pokojem mo`e da re{i zadatak. Tako|e mo`eda koristi digitron. Kad pogledate kakostvari stoje u `ivotu, od u~enika koji sutraiza|e iz {kole niko ne}e o~ekivati da sabiraili ra~una bez upotrebe digitrona. [kola jemesto na kome se od vas o~ekuje ono {tose u `ivotu nikad ne o~ekuje.
Kod nas se veruje da su u~enici dostiglimaksimum ako usvojena znanja umejubez gre{ke da reprodukuju i da za todobiju peticu. Ali izostaje primena...
– Sva postignu}a u PISA su data kroz opiseu kojima se prepoznaju nivoi znanja, dakle,znanja su ure|ena u razvojni red. Za svakuoblast koja se ispituje u PISA je definisano {estnivou postignu}a. Na drugom nivou senalaze takozvana reproduktivna znanja, aprose~na, tipi~na postignu}a koja ostvarujuna{i u~enici nalaze se na tom nivou. [kola bi
morala da ohrabruje u~enike da napreduju kavi{im nivoima znanja. Imali smo apsurdnusituaciju 2012. godine, kada su na{i |acitestirani u oblasti re{avanje problema. To nijetipi~na {kolska oblast, ali su u~eni~kapostignu}a bila daleko vi{a nego u onimoblastima koje se rade od prvog razredaosnovne {kole, sa velikim brojem ~asova, kao{to je, recimo, matematika.
Ko je kriv {to nijedna prosvetna vlastnije ozbiljno primenila pouke izdosada{njih rezultata PISA istra`ivanja?Delimi~no su one uva`ene kroz nekaranija zakonska re{enja, standardepostignu}a i zavr{ni ispit, ali su nekedr`ave na osnovu tih rezultata pravileposebne akcione planove.
– Obrazovni sistem ima svoju inerciju inije lako stvari pokrenuti tako da se osetena nivou celog sistema. Jedan dobar na~inje da to uradite kroz zakon, ali morate daobezbedite mehanizme kako biste bilisigurni da }e se sve {to pi{e u zakonusprovoditi na adekvatan na~in. Akonapravite korak koji nije obezbe|en, mo`eda se desi da sistem ne reaguje napromenu, a ako je ona previ{e udaljena odtrenutnog stanja stvari, sistem mo`e da jeodbaci. Za sveobuhvatnu reformuobrazovanja je potreban dru{tvenikonsenzus, dobra volja i uklju~enost svihaktera, to nikada nije kratkoro~ni programkoji se realizuje u jednom dahu.
Na{i politi~ari o~ito ne vide smisao dapokre}u neke ozbiljne promene, ~ijeefekte }e njihovi naslednici prigrabitikao svoj uspeh.
– Verovatno da ima i toga. Ali morate daimate odgovornost prema mladim ljudima ida stalno ne{to menjate, prate}i promenena globalnom planu. Tradicija je va`na, aliobrazovni sistem mora da se sinhronizuje sasavremenim trenutkom i zahtevima kojeono postavlja pred pojedinca.
Ove godine Estonija i Slovenija suodli~no pozicionirane, Finska i daljedominira me|u evropskim zemljama.Treba li da se sa njima poredimo, ako ve}ne mo`emo sa azijskim dr`avama? USrbiji ~esto ~ujemo komentare da saFinskom ne mo`emo da se poredimo, jerje tamo status nastavni~ke profesije navisokom nivou.
– [ta god da radite u ivotu, dobro je dapogledate kako to drugi rade i da poku{atene{to od toga da nau~ite i primenite, ali netako {to }ete preuzimati u celini gotoverecepte. Mi smo razli~ite kulture, imamorazli~ite obrazovne tradicije, druga~ijesisteme obrazovanja nastavnika... Sve totreba uzeti u obzir, ali ne zna~i da neke dobreideje ne mo`emo da preuzmemo. Dobro jeda pratite {ta se de{ava u drugim sistemima,da se ugledate na dobre prakse, da tra itesvoje mehanizme i resurse kojima mo`ete toda dostignete. Najzad, za{to bismo sveprobali na sopstvenoj ko i, ako ve} vidimo danegde drugde imaju dobre rezultate. Na{imnastavnicima i {kolama nedostaje motivacija,ali kad imate orijentaciju na uspeh, dobrobit inapredak, promene }e biti br`e.
Da li nastavnici mogu ne{to dapromene u svojoj praksi da bismopostigli bolje rezultate u PISA?
– Promene su mogu}e i u postoje}imuslovima, imaju}i u vidu status struke udru{tvu, finansijski status nastavnika, usloveu kojima {kole rade, nastavne programe...
Dobro bi bilo da se promene de{avaju usvim ovim aspektima, kao i na nivoulegislative i obrazovanja nastavnika. Ali ~ak iako nastavnik nije podr`an iz sistema, onmo`e da uradi ne{to za svoju i dobrobitsvojih u~enika. Tu, pre svega, mislim napromene u na~inu rada, na~inu da kojitra`ite da oni poka`u znanje, kako ih pitate ikako ih ocenjujete, jer na taj na~inodre|ujete i kako }e |aci u~iti. Odnos premagradivu se formira prema na~inu na koji vasnastavnik pita, kako vas ocenjuje i za {ta vamdodeljuje visoku ocenu. Nastavnik treba dapodstakne u~enike da vi{e povezujugradivo, da ih ~e{}e stavlja u situaciju daargumentuju, da sami postavljaju pitanja, ane samo da daju odgovore na poznatapitanja, zatim da se prave mali projekti, dau~enici samostalno istra`uju, da sami sebeprocenjuju, da oni odre|uju kriterijumekvaliteta znanja... Sistem mora da se uputi kanivoima znanja koja su iznadreproduktivnog, a to mo`e i sam nastavnik uodeljenju, bez obzira na to kako jeobrazovan, kakvi su programi i sli~no. PISAzadaci treba da budu glasnogovornici idejeda je mogu}e napraviti promenu uodeljenju i ako se ni{ta drugo ne promeni.
Za{to nam je potrebna PISA ako ve}znamo kakvi su nam rezultati, a gotovonikakve promene u obrazovanju se nisu ume|uvremenu dogodile. S druge strane,broj zemalja u~esnica iz ciklusa u ciklusraste, {to govori o va`nosti da se budeprisutan u ovoj me|unarodnoj studiji.
– ak i kada nema krupnih sistemskihzahvata, promena je bilo i u sistemu se ne{tode{ava – u njegovim pojedinim delovima, nalokalnom nivou, kroz partnerske projekte...na mnogo razli~itih na~ina i na mnogorazli~itih nivoa de{avaju se neke intervencijeu sistemu. Kroz PISA projekat vi vidite u kompravcu se kre}e na{e obrazovanje, mo`eteda pratite efekte sistemskih promena, davidite {ta dalje najbolje rezultate, da planiratedugoro~nije i sveobuhvatnije... Verujem da jeza jedan obrazovni sistem va`no da imatakvu, ali i druge provere, jer se u suprotnomne bismo mogli orijentisati, ne bismo imalikriterijume za procenu da li smo i koliko smodobri. Imali bismo samo nastavnike kojiocenjuju svako za sebe. PISA je u svetuprihva}ena kao po`eljan i dobar merniinstrument, a rezultati te studije slu`e kaova`ni argumenti u razli~itim diskusijama, ali iu dono{enju odluka.
Mnogo godina je pro{lo dok PISA na tajna~in nije prihva}ena u Srbiji. Nekeprosvetne vlasti su je osporavale, drugi supoku{ali da rezultate prika`u manje lo{im...
– Dobro je {to se odnos javnosti, i stru~nei op{te, menja u tom pravcu. Mislim da jevelika dobit od projekta to {to su kvalitetobrazovanja i kvalitet pedago{kog radaprepoznati kao centralne teme kada jeobrazovanje u pitanju. Mi smo dugo iveli usistemu u kojem je vladalo uverenje da, akoni{ta drugo ne valja, bar je obrazovanjedobro. A onda su neka doma}a, a potom ime|unarodna istra`ivanja, me|u kojima iPISA, pokazala da to nije ba{ tako. Jo{ jednastvar je bitna u diskusijama koje supokrenute, a to je {to se odgovornost zaobrazovna postignu}a pomerila ka {kolama inastavnicima. Dugo je vladalo uverenje da siti onakav |ak koliko se trudi{ i kakve oceneima{, a da li su to petice ili lo{ije ocene, da li sizainteresovan ili nisi, disciplinovan ili ne, to jetvoja stvar. Me|utim, {kola je tako|eodgovorna za postignu}a u~enika, to jeuzajaman proces.
Vesna Andri}
p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 .
DODATAK PLUS
PISA zadaci
[ta je funkcionalnanepismenostNajupe~atljiviji nalaz poslednjeg PI-SA istra`ivanja u kojem je Srbije u~e-stvovala je da imamo oko tre}inufunkcionalno nepismenih u~enika?[ta oni mogu, odnosno ne mogu?– Biti nedovoljno funkcionalno pismenzna~i da niste dovoljno ovladali strategi-jama rada sa informacijama i da je nekakoli~ina informacija, sa kojima se susre-}ete kao u~enik ili gra|anin u svojim raz-li~itim gra|anskim i profesionalnim ulo-gama, za vas nesavladiva. Kao nastavni-ci i stru~njaci koji rade u {kolama i sa mla-dim ljudima, kao roditelji, kao gra|anizaista moramo da se zabrinemo nad ~i-njenicom da je tako visok procenat u~e-nika procenjen kao nedovoljno funkcio-nalno pismen, a re~ je, da se podsetimo,o u~enicima koji se nalaze tek na po~et-ku srednjeg obrazovanja i pred kojima jejo{ dug period {kolovanja, u kojem te{komogu da se sna|u, i jo{ du`i period pro-fesionalnog rada, kojem tako|e ne mo-gu adekvatno da se prilagode.
Od obrazovanjase o~ekuje dau~enici budusposobni da
re{avaju nekerelevantne
situacije, daprimenjuju
znanja, da ihpovezuju, da se
snalaze urazli~itim
situacijama
PISA zadacitreba da budu
glasnogovorniciideje da je
mogu}enapraviti
promenu uodeljenju i akose ni{ta drugo
ne promeni
Na{imnastavnicima i
{kolamanedostaje
motivacija, alikad imate
orijentaciju nauspeh, dobrobit
i napredak,promene }e
biti br`e
Dragica Pavlovi} Babi}: [kola treba da ohrabruje |ake..... Nastavak sa strane 1
p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 . 3
Koristi „Balon“ da odgovori{ na slede}a pitanja.
Koja je osnovna ideja ovog teksta?
A Singanija je bio u opasnosti tokom svogputovanja balonom
B Singanija je postavio novi svetski rekord
C Singanija je putovao i preko mora i prekokopna
D Singanijev balon je bio ogroman
SVRHA PITANJA:– Povezivanje i tuma~enje: razumevanje op{teg
smisla teksta– Prepoznavanje osnovne ideje u
shematizovanom deskriptivnom tekstu
Ta~an odgovor: B
Singanija je postavio novi svetski rekord
Koja je svrha crte`a d`ambo d`eta u ovom tekstu?
SVRHA PITANJA:– Razmi{ljanje i vrednovanje: razmi{lja o
sadr`aju teksta i vrednuje ga– Odre|ivanje svrhe ilustracije u
shematizovanom deskriptivnom tekstu
Ta~an odgovor:
Ukazuje na visinu balona ili na rekord. Mo`e ukazati na pore|enje izme|u d`ambo d`eta i balona
Da poka`e koliko visoko je balon leteo
Da istakne ~injenicu da je balon leteo mnogo,mnogo visoko
Da poka`e koliko je zaista impresivan taj rekord – leteo je na ve}oj visini od d`ambo d`eta
Kao objekat za pore|enje u pogledu visine
Vid`ajpat Singanija je koristio tehnologije kojenalazimo kod dva druga prevozna sredstva. Koja su to prevozna sredstva?
1. ________________________________________2. ________________________________________
SVRHA PITANJA:– Pristupa informacijama i pronalazi ih:
pronala`enje informacije– Pronalazi dva dela eksplicitno date
informacije u shematizovanomdeskriptivnom tekstu
Ta~an odgovor:
Ukazuje I NA avione I NA svemirske letelice(bilo kojim redom). Mo`e dati oba odgovora ujednom redu
1. letelica 2. svemirski brod
1. avioni 2. svemirski brodovi
1. putovanja vazduhom 2. putovanja u svemir
1. d`ambo d`etovi 2. svemirske rakete
1. mlaznjak 2. raketa
Delimi~no ta~an odgovor: Ukazuje BILO na avione ILI svemirske letelice
svemirske leteliceputovanja svemiromsvemirske rakete raketaletelicaavionputovanja vazduhomd`etovi
Pitanje 3
Pitanje 2
Pitanje 1
DODATAK PLUS
PISA zadaciBALON
Nastavak na strani 4
4
Za{to su na crte`u prikazana dva balona?
A Da se uporedi veli~ina Singanijevog balonapre i posle naduvavanja
B Da se uporedi veli~ina Singanijevog balona sa veli~inom drugih balona punjenih toplim vazduhom
C Da se poka`e da Singanijev balon izgleda mali sa zemlje
D Da se poka`e da se Singanijev balon zamalosudario sa drugim balonom
SVRHA PITANJA:– Razmi{ljanje i vrednovanje: razmi{lja o
sadr`aju teksta i vrednuje ga– Odre|uje svrhu povezanih ilustracija u
shematizovanom deskriptivnom tekstu
Ta~an odgovor: B
Da se uporedi veli~ina Singanijevog balona sa veli~inom drugih balona punjenih toplimvazduhom.
Pitanje 4
p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 .
DODATAK PLUS
PISA zadaci
Visina 49 m
Veli čina standardnog balona sa topl im vazduhom
David ima ra~un u Zed banci. Od banke je dobio slede}i imejl.
Po{tovani,
Do{lo je do gre{ke na serveru Zed banke, tako da su detalji va{e prijave za onlinebankarstvo izgubljeni.
Posledica toga je da nemate pristup va{em online nalogu.
Ono {to je najva`nije, va{ nalog vi{e nije siguran.
Kliknite na link ispod i pratite uputstva kako biste ponovo ostvarili pristup. Od vas seo~ekuje da date svoje bankovne podatke za online poslovanje.
https://ZedBank.com/
Koji od slede}ih iskaza bi bio dobar savet za Davida?
Zaokru`i „Da“ ili „Ne“ za svaki iskaz.
Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Ne, Ne, Da, Ne
Pitanje
GRE[KA BANKE
[EMA STEPENICA
Primer zadatka iz finansijske pismenosti
Izjava Da li je ovo tvr|enje dobar savet za Davida?
Da odgovori na imejl i da svoje bankovne podatke za online poslovanje. Da / Ne
Da odgovori na imejl i tra`i vi{e informacija. Da / Ne
Da kontaktira svoju banku i da se raspita o imejlu. Da / Ne
Ako je link isti kao veb-sajt banke, treba da klikne na link i sledi uputstva. Da / Ne
Dragan sla`e kvadrate prave}i {emu stepenica. Koristi slede}e etape:
Kao {to se mo`e videti, koristi jedan kvadrat u etapi 1, tri kvadrata u etapi 2 i {est kvadrata u etapi 3.
Koliko }e mu kvadrata trebati u ~etvrtoj etapi?
Odgovor: __________________ kvadrata
Ta~an odgovor: 10
Etapa 1 Etapa 2 Etapa 3
..... Nastavak sa strane 3
p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 . 5
DODATAK PLUS
PISA zadaciZUBNI KARIJESBakterije u na{im ustima prouzrokuju zubni karijes.
Problem karijesa javio se posle 1700. godine, kada je {e}er postao dostupniji,zahvaljuju}i razvoju u industrijskoj preradi {e}erne trske.
O karijesu danas znamo mnogo toga. Na primer:
Bakterije koje izazivaju karijes hrane se {e}erom
[e}er se transformi{e u kiselinu
Kiselina nagriza zubnu gle|
Pranje zuba poma`e da se spre~i karijes
Koja je uloga bakterija u pojavi zubnog karijesa?
A Bakterije proizvode zubnu gle|
B Bakterije proizvode {e}er
C Bakterije proizvode minerale
D Bakterije proizvode kiselinu
Ta~an odgovor: D
Bakterije proizvode kiselinu.
Stomatolozi su utvrdili da se karijes ~e{}e javlja na zubnim povr{inama kojeslu`e za vakanje nego na njihovim unutra{njim i spolja{njim stranama. Za{tose zubni karijes ~e{}e javlja na zubnim povr{inama koje slu`e za vakanje?
Ta~an odgovor:
Obja{njenja koja ukazuju na ~injenicu da se hrana i bakterije vi{enagomilavaju na zubnim povr{inama za vakanje, tako da bakterije tunalaze vi{e hrane i proizvode vi{e kiseline.
Delimi~no ta~an odgovor:
Obja{njena koja ukazuju da tu ima vi{e bakterija, ali ne pominju hranu.
ILI
Obja{njenja koja ukazuju da se vi{e hrane zadr`ava na zubnim povr{inamaza `vakanje, ali ne pominju bakterije.
Desni grafikon pokazujepotro{nju {e}era irasprostranjenost karijesau razli~itim zemljama.Svaka zemlja jepredstavljena sa pojednom ta~kom nagrafikonu.Koja se od slede}ih tvrdnji zasniva na podacima sa grafikona?
A U nekim zemljama ljudi ~e{}e peru zube nego u drugim
B Ukoliko ~ovek pojede manje od 20 grama {e}era dnevno, sigurno je dane}e imati zubni karijes
C [to vi{e {e}era ljudi pojedu, to je ve}i rizik da }e dobiti zubni karijes
D Poslednjih godina, procenat zubnog karijesa se pove}ao u mnogimzemljama
E Poslednjih godina, potro{nja {e}era je pove}ana u mnogim zemljama
Ta~an odgovor: C
[to vi{e {e}era ljudi pojedu, to je ve}i rizik da }e dobiti zubni karijes
Pretpostavimo da je broj pokvarenih zuba po osobi visok.
Mo`e li se eksperimentima dobiti odgovor na slede}a pitanja o zubnom karijesuu toj zemlji. Zaokru`i „Da“ ili „Ne“ za svako od pitanja.
Mo`e li se eksperimentom dobiti odgovor na ovo pitanje o zubnom karijesu?
Da li je potreban zakon koji bi obavezivao roditelje da svojoj deci daju kapljice fluora? Da / Ne
Kakav bi bio efekat na karijes kada bi voda bila fluorisana? Da / Ne
Koliko bi trebalo da ko{ta poseta zubaru? Da / Ne
Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Ne, Da, Ne.
Budu}i da su nam danas poznati uzro~nici karijesa, na~in odr`avanja zdravljazuba nije isti kao pre 100 godina.
Da li je napredak u tehnologiji u~inio mogu}im slede}e promene? Zaokru`i Da ili Ne za svaku od promena?
Da li je napredak u tehnologiji u~inio mogu}om slede}u promenu?
Fluorisanje vode Da/ Ne
Edukativne programe koji podi`u nivo svesti o va`nost higijene zuba Da / Ne
Kori{}enje amalgamskih plombi u le~enju zuba Da / Ne
Upotreba ~etkica za zube i pasti za zube Da / Ne
Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Da, Ne, Da, Da.
Pitanje 5
Pitanje 4
Pitanje 3
Pitanje 2
Pitanje 1
1
2
3
zubi
bakterije
1 – 2 – 3 –
1 – Šećer 2 – Kiselina 3 – Sloj minerala zubne gleđi
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
20 40 60 80 100 120 140
Pros
eča
n br
oj p
okva
reni
h zu
ba p
o os
obi
u ra
zlič
itim
zem
ljam
a
Prosečna potrošnja šećera (grami / osoba / dan)
Odgovor
Odgovor
Infuzije (drugim re~ima, intravenozna ubrizgavanja)koriste se za davanje te~nosti i lekova pacijentima.
Za davanje infuzije, bolni~arke treba da izra~unajubrzinu kapanja D u kapima po minuti.
One koriste formulu u kojoj
d je faktor kapanja meren u kapima po mililitru (ml)v je zapremina infuzije u ml n je broj sati za koje infuzija treba da iste~e.
Koja je brzina kapanja Du kapima po minuti kada je faktor kapanja d6 kapi po ml, zapreminav je 500 ml, a du`ina trajanja infuzije n je 5 sati?
__________________________________________________________________________________
Brzina kapanja u kapima po minuti: __________
CILJ PITANJA:
Opis: Zamena u formuli tri promenljive datim broj~anim vrednostima i utvr|ivanjedobijene vrednosti
Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
Ta~an odgovor: 10
Bolni~arka `eli da udvostru~i vreme za koje }e infuzija iste}i.
Opi{i precizno kako se D menja ako je n udvostru~eno, a d i v se ne menjaju.
__________________________________________________________________________________
CILJ PITANJA:
Opis: Obja{njenje uticaja koji udvostru~avanje vrednosti jedne promenljive u formuli ima na rezultat ako su vrednostiostalih promenljivih ostale konstantne
Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
Ta~an odgovor:
Obja{njenjem se istovremeno opisuje i smeruticaja i njegova vrednost (veli~ina).
On se prepolovi
On je polovina
D }e biti 50% manje
D }e biti dva puta vi{e
Delimi~no ta~an odgovor:
Odgovor koji ta~no navodi ILI smer ILI vrednost efekta, ali ne i OBA.
D se smanjuje (nema vrednosti)Nastaje promena za 50% (nema smera)D se pove}ava za 50% (neta~an smer, ali ta~na vrednost)
Bolni~arke tako|e treba da izra~unaju zapreminu infuzije v iz brzine kapanja D.
Infuzija sa brzinom kapanja od 50 kapi po minutimora se dati pacijentu za tri sata. Za ovu infuzijufaktor kapanja iznosi 25 kapi po mililitru.
Kolika je zapremina infuzije u ml?
__________________________________________________________________________________
Zapremina infuzije: __________ ml
CILJ PITANJA:
Opis: Transformacija jedna~ine i zamena dve vrednosti promenljivih datim broj~animvrednostima
Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
Ta~an odgovor: 360 ili korektno postavljenore{enje sa zamenjenim vrednostima.
360(60 × 3 × 50) : 25 (Korektno postavljeno i zamenjeno)
Pitanje 3
Pitanje 2
Pitanje 1
6 p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 .
DODATAK PLUS
PISA zadaci BRZINA KAPANJA INFUZIJE
KLONIRANJE
Ma{ina za kopiranje ivih bi}a?
Nema sumnje: da se birala ivotinja 1997. godine, Doli bi sigur-no pobedila! Doli je {kotska ovca koju vidite na slici. Ali Doli ni-je obi~na ovca. Ona je klon druge ovce. Klon ozna~ava istovet-nu kopiju. Kloniranje zna~i ,,kopiranje originala“. Nau~nici suuspeli da stvore ovcu (Doli) identi~nu ovci koja je poslu`ila kao,,original“. [kotski istra`iva~ Jan Vilmut je autor tog mehani-zma za kopiranje ovaca. On je izvadio si}u{an deo iz vimenaodrasle ovce (ovca 1). Iz tog malog dela je izvadio jezgro, za-tim je to jezgro preneo u unutra{njost jaja{ca druge ovce (ov-ca 2). Prethodno je iz tog jaja{ceta izvadio sav materijal koji bimogao dati karakteristike ovce 2 jagnjetu koje je trebalo da serodi iz te jajne }elije. Jan Vilmut je potom usadio to prepravlje-no jaja{ce ovce 2 u tre}u ovcu (ovca 3). Ovca 3 je postala bre-menita i ojagnjila je Doli. Neki nau~nici misle da }e za nekolikogodina biti mogu}e klonirati i ljudska bi}a. Me|utim, brojnevlade ve} su utvrdile zakone koji zabranjuju kloniranje ljudi.
Pro~itaj novinski ~lanak i odgovori na pitanja.
Kojoj ovci je Doli identi~na?
A Ovci 1
B Ovci 2
V Ovci 3
G Svome ocu
Poslednja re~enica ~lanka isti~e da su brojne vladeve} utvrdile zakone koji zabranjuju kloniranje ljudi.Dva mogu}a razloga za ovu odluku data su ispod. Da li su ovo nau~ni razlozi?
Zaokru`i „Da“ ili „Ne“ za svaki od ponu|enih razloga.
Razlog: Nau~ni?
Klonirane osobe mogu biti osetljivije na izvesne bolesti nego Da / Nenormalne jedinke.
Ljudima ne treba davati ulogu Stvoritelja. Da / Ne
Ta~ni odgovori, ovim redosledom: Da, Ne.
Pitanje 2
Pitanje 1
Ta~an odgovor: A Ovci 1
p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 . 7
DODATAK PLUS
PISA zadaci
Devedeset pet procenata svetsketrgovinske razmene obavlja se preko mora, pomo}u, pribli`no 50 000 tankera, brodova za prevozrasutog tereta i kontejnerskihbrodova. Ve}ina ovih teretnjakakoristi dizel gorivo.
In`enjeri planiraju da iskoriste snagu vetra za kretanje brodova. Oni predla`u da se zmajoliko jedropri~vrsti za brod i tako iskoristi snagavetra za smanjenje potro{nje dizela iuticaja goriva na okolinu.
Jedna od prednosti upotrebe zmajolikog jedra je u tome {to oni lete na visini od150 m. Na toj visini brzina vetra je za oko 25% ve}a od one na palubi broda.
Kojom pribli`nom brzinom vetar duva u zmajoliko jedro ako je brzina vetraod 24 km/h izmerena na palubi broda?
A 6 km/h
B 18 km/h
C 25 km/h
D 30 km/h
E 49 km/h
CILJ PITANJA:
Opis: Izra~unavanje procenta u datoj `ivotnoj situaciji
Matemati~ki sadr`aj: Kvantitet
Ta~an odgovor: D 30 km/h
Slede}u formulu mo`e{ da iskoristi{ za izra~unavanje vu~ne sile F kojomzmajoliko jedro, nalik opisanom, vu~e brod:
Kako se menja vu~na sila F ako se brzina vetra vkoji nosi zmajoliko jedro udvostru~i?
A F se udvostru~ava.
B F se utrostru~ava.
C F se mno`i sa ~etiri.
D F se mno`i sa pet.
CILJ PITANJA:
Opis: Upotreba matemati~kih tehnika i znanja u analizi date jedna~ine.
Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
Ta~an odgovor: C F se mno`i sa ~etiri.
Kolika pribli`no treba dabude du`ina u`etazmajolikog jedra da bi semogao vu}i brod pod uglomod 45° na visini od 150 m, kao{to je prikazano na skici?
A 173 m
B 212 m
C 285 m
D 300 m
CILJ PITANJA:
Opis: Upotreba Pitagorine teoreme u okviru realnog geometrijskog konteksta
Matemati~ki sadr`aj: Prostor i oblici
Ta~an odgovor: B 212 m
Zbog rasta cene dizela (0,42 zeda za litar), vlasnici broda Novi talas razmi{ljaju o opremanju svog broda zmajolikim jedrom.
Procenjeno je da zmajoliko jedro poput opisanog mo`e da smanji potro{njudizela za pribli`no 20%.
Opremanje Novog talasa zmajolikim jedrom ko{ta 2 500 000 zeda.
Posle koliko godina otprilike }e se u{tedom dizel goriva isplatiti cenakupovine zmajolikog jedra? Prika`i ra~unanje koje potvr|uje tvoj odgovor.
________________________________________________________________________________________________________________________________
Broj godina: ____________
CILJ PITANJA:
Opis: Re{ava realnu `ivotnu situaciju oslanjaju}i se na ostvarenu u{tedu ipotro{nju goriva
Matemati~ki sadr`aj: Promene i odnosi
Ta~an odgovor:
Re{enje od 8 do 9 godina, uz odgovaraju}i (matemati~ki) ra~un.Godi{nja potro{nja dizela bez zmajolikog jedra: 3,5 miliona litara, cena 0,42 zeda/litar,cena dizela bez zmajolikog jedra 1 470 000 zeda. Ako se upotrebom zmajolikog jedra{tedi 20%, onda je u{teda na godi{njem nivou 1 470 000 0,2 = 294 000 zeda. Dakle, 2 500 000 : 294 000 ≈ 8,5, tj. nakon pribli`no 8 do 9 godina nabavka zmajolikogjedra se isplati.
Pitanje 4
Pitanje 3
Pitanje 2
Pitanje 1
BRODOVI NA JEDRO
© skysails
Napomena: Skica nije u razmeri© parskysails
45º 90º
150 m Uže
c: koeficijent podizanja zmajolikog jedra
r: gustina vazduha
P: povr{ina zmajolikog jedra
v: brzina duvanja vetra u zmajoliko jedro
Ime: Novi talas
Tip: teretnjak
Du`ina: 117 metara
[irina: 18 metara
Nosivost: 12 000 tona
Maksimalna brzina: 19 ~vorova
Godi{nja potro{nja dizela bez zmaja: pribli`no 3 500 000 litara
8
Kristina je upravo dobila voza~ku dozvolu i `eli da kupisvoj prvi automobil.
Tabela ispod prikazuje karakteristike ~etiri automobilakoje je ona zapazila u ponudi lokalnog prodavcapolovnih automobila.
Kristina `eli automobil koji ispunjava sve slede}e uslove:
* Pre|ena kilometra`a nije ve}a od 120 000 kilometara
* Proizveden je 2000. godine ili kasnije
* Tra`ena cena nije ve}a od 4 500 zeda
Koji automobil ispunjava sve Kristinine uslove?
A AlphaB BolteC CastelD Dezal
Koji automobil ima najmanju zapreminu motora?
A Alpha
B Bolte
C Castel
D Dezal
Kristina }e morati da plati dodatnih 2,5% od tra`ene cene kao porez.
Koliki je porez za automobil marke Alpha?
CILJ PITANJA:
Opis: Ra~unanje 2,5% neke vrednosti date u hiljadama u finansijskom kontekstu
Matemati~ki sadr`aj: Brojevi i mere
Ta~an odgovor: 120
Pitanje 3
Pitanje 2
Pitanje 1
p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 .
DODATAK PLUS
PISA zadaci
KOJI AUTOMOBIL?
GRIP
Model Alpha Bolte Castel Dezal
Godina 2003 2000 2001 1999
Tra`ena cena 4 800 4 450 4 250 3 990(u zedima)
Pre|ena kilometra`a 105 000 115 000 128 000 109 000(u kilometrima)
Zapremina motora 1,79 1,796 1,82 1,783(u litrima)
CILJ PITANJA:
Opis: Izbor vrednosti koja ispunjava ~etirinavedena uslova u finansijskom kontekstu
Matemati~ki sadr`aj: Neizvesnost i podaci
Ta~an odgovor: B Bolte
CILJ PITANJA:
Opis: Izbor najmanjeg od ~etiri decimalnabroja, u datom kontekstu
Matemati~ki sadr`aj: Brojevi i mere
Ta~an odgovor: D Dezal
Fiona Meksvini, rukovodilac osoblja u kompaniji koja se zove ACOL pripremila jeovaj letak sa informacijama za zaposlene. Pogledaj letak i odgovori na pitanja.
ACOL – Dobrovoljni program imunizacije na gripSvesni ste, nesumnjivo, ~injenice da grip mo`e da napadne brzo veliki brojljudi tokom zime. On svoje `rtve mo`e da ostavi bolesne nedeljama.
Najbolji na~in borbe protiv virusa jeste imati zdravo telo i dobru kondiciju.Veoma je preporu~ljivo ve`banje svakog dana uz ishranu koja uklju~ujemnogo vo}a i povr}a kako bi se pomoglo imunolo{kom sistemu da se bori protiv nadiru}eg virusa.
ACOL je odlu~io da ponudi zaposlenima da dobiju vakcinu protiv gripa, {to je jo{ jedan na~in da sespre~i {irenje ovog podmuklog virusa me|u nama. ACOL je organizovao da jedna medicinska se-stra izvr{i vakcinaciju u samom ACOL-u tokom radnog vremena u nedelji koja po~inje17-og maja.Ovaj program je besplatan i dostupan svim zaposlenima.
U~e{}e je na dobrovoljnoj bazi. Od osoba koje se odlu~e da prime vakcinu tra`i}ese da potpi{u dokument o saglasnosti sa ovim postupkom, kojim potvr|uju danemaju bilo kakvu alergiju, te da razumeju kako mogu iskusiti manje propratneefekte.
Medicinski podaci ukazuju da vakcinacija ne izaziva grip. Ipak, ona mo`e izazvati neke propratneefekte kao {to su: umor, blago povi{ena temperatura i pove}ana osetljivost na bol u ruci.
Ko treba da dobije vakcinu?
Svako ko je zainteresovan da bude za{ti}en od virusa.
Ova imunizacija je naro~ito preporu~ljiva za ljude starije od 65 godina. Me|utim, bez obzira na go-dine, vakcinu treba da dobije svako ko ima neko hroni~no oboljenje, a naro~ito onaj koji ima obo-ljenje srca, plu}a, bronhija ili ako boluje od dijabetesa.
U jednom kancelarijskom okru`enju SVI zaposleni su u velikom riziku da dobiju grip.
Ko ne bi trebalo da dobije vakcinu?
Pojedinci koji su previ{e osetljivi na jaja, ljudi koji pate od akutno povi{ene temperature i trudnice.
Konsultujte se sa svojim lekarom ukoliko uzimate neki lek, ili ste prethodno imali reakciju na vak-cinu protiv gripa.
Ukoliko elite da budete vakcinisani tokom nedelje koja po~inje 17-og maja, molimo vas da se obra-tite {efu osoblja Fioni Meksvini do petka 7-og maja. Ta~an datum i vreme bi}e odre|eni prema to-me kada medicinska sestra bude dostupna, prema broju u~esnika i vremenu koje odgovara ve}i-ni osoblja. Ukoliko `elite da dobijete imunizaciju za ovu zimu, ali ne mo`ete da do|ete u dogovo-reno vreme, molimo vas da o tome obavestite Fionu. Druga sesija mo`e biti organizovana ukolikobude dovoljnog broja ljudi.
Radi daljih informacija kontaktirajte Fionu, lok. 5577.
[ta od slede}eg opisuje program(ACOL) imunizacije protiv gripa?
A Svakog dana tokom zimeodr`ava}e se ~asovi fizi~kihve`bi.
B Imunizacija }e biti sprovedenau toku radnog vremena.
V Mali bonus }e biti ponu|enu~esnicima.
G Lekar }e davati injekcije.
Ta~an odgovor: B
Mo`emo da govorimo o sadr`ajunekog spisa (o ~emu on govori).Mo`emo da govorimo o njegovomstilu (na~in na koji je napisan). Fiona je htela da stil ovog letka budeprijateljski i ohrabruju}i. Da li misli{ da je uspela u tome?
Objasni svoj odgovor, pozivaju}i sena detalje u izgledu teksta, stilpisanja, slike i druge grafi~ke prikaze.
Ta~an odgovor:
Precizno tuma~i tekst i povezuje stilsa svrhom i prepoznaje „prijateljski i
ohrabruju}i“ ton. Odgovor mora dasadr`i NAJMANJE jedan od slede}ihdokaza:
(1) ukazuje na jednu od osobina udetaljima kao {to su: izgledletka, stil pisanja, crte`i ili slike itome sli~no;
(2) upotrebljava neke drugevrednosne termine, ane„prijateljski i ohrabruju}i“(vodite ra~una da su termini kao{to su „interesantno“, „lako za~itanje“, „jasno“ nedovoljnospecifi~ni)
Mi{ljenje o tome da li je Fionauspela mo`e da bude iskazanoeksplicitno ili implicitno.
Ne, bila je lo{a ideja da slika injekcijebude na po~etku. Izgleda zastra{uju}e.
Da, slika olak{ava ~itanje teksta
Delimi~no ta~an odgovor:
Precizno tuma~i tekst i povezujesvrhu sa informacijama i sadr`ajem(pre nego sa stilom), i prepoznaje„prijateljski i ohrabruju}i“ ton.Mi{ljenje o tome da li je Fionauspela mo`e da bude iskazanoeksplicitno ili implicitno.
Ne, nema {anse da poruka o primanjuinjekcije mo`e da bude prijateljska iohrabruju}a
Da, uspela je. Dala im je puno prilika daplaniraju vreme za vakcinaciju. Tako|eje dala savete o zdravlju
Pitanje 2
Pitanje 1
