Download - Budizam kroz prostor i vreme

7/25/2019 Budizam kroz prostor i vreme

http://slidepdf.com/reader/full/budizam-kroz-prostor-i-vreme 1/16

Универзитет у Новом Саду

Природно - математички факултет

Департман за географију, турзам и хотелијерство

Семинарски рад из предмета: Регионална географија Азије и Африке

Будистички путеви преко Азије кроз време и простор

Професор: др Гордана ованови! Студент: Дајана "јелаја#

$систент: %&' (астислав Стојсав)еви!

Нови Сад, март *+.

САДРЖАЈ:

У/0Д..............................................................................................................................................1



Г20Г($3С45 П0607$ $852...............................................................................................

5С90(5$ 5 ($СП(0С95($2 "УД58%$...........................................................................;

0д Сидарте Гаутаме до "уде <Просвет)еног=....................................................................;

Путова>е и подучава>е "уде <Просвет)еног=..................................................................?

"удистичке @коле................................................................................................................+

Помера>е грани#а Aудизма од B. века п.н.е. до данас......................................................*

C5(22 "УД58%$ Н$ 8$П$Д.............................................................................................;

(232(2НD2:...............................................................................................................................B

*



У/0Д

4ао најве!и и најнасе)енији континент на свету, $зија је одувек Aила попри@те

раEа>а многоAројних #ивилиза#ија. 8аједно са настанком неког новог кра)евства, или

Aило ког оAлика дрFавног уреEе>а, најпре се формирала религија, а потом различитиоAичаји и култура. На основу тога, у $зији се развио најве!и Aрој религија које и данас

доминирају меEу становни@твом 8ем)е, док су неке од >их нестале или се

трансформисале и прилагодиле другим религијама. "удизам је према Aроју следAеника

четврта светска, а тре!а религија по реду у $зији. 0на спада у категорију филозофских и

транстеистичких религија, а настала је у североисточној 5ндији. 4олико је Aудизам имао

динамичан пут и развој од како је настао у B. веку п.н.е. до данас, најAо)е говори

чи>ени#а да је на месту самог постанка он у потпуности искоре>ен, док се дана@>и

#ентар налази на острву које тек у *. веку п.н.е. прихватило Aудизам као главну

вероисповест. 9акоEе, у прилог о томе говори и подела на три главне @коле које се да)е

рачвају на ви@е варијетета. У раду су прилоFене карте са прав#има @ире>а Aудизма као и

карте распростира>а три главна прав#а да@а>и#е.

1



Г20Г($3С45 П0607$ $852

$зија представ)а најве!и континент на свету. У сагласности са местом које заузима

према повр@ини, она је уједно и најмного)уднији континент на 8ем)и. Најве!и део >ене

повр@ине се налази на северној хемисфери, док на јуFној хемисфери заузима много ма>уповр@ину, претеFно у виду острва 5ндонезије. Најсевернија тачка $зије се налази наСеверној зем)и GHIс.г[email protected], док је најјуFнија тачка (оти на I ј.г.@.

$зија излази на три океана. На северу то је Северни ледени океан, према истоку на

9ихи океан, а према југу на 5ндијски океан. 4опнена грани#а измеEу 2вропе и $зије је

дискутаAилна, али се за исту најче@!е узимају најдоминантнији ре)ефни оAјекти у видупланине Урала, 4авказа, Dрног, %раморног и Средоземног мора, и коначно Суе#ког канала

којим је одвојена од $фрике.

Слика 1: Ортографска пројекција Азије

(Извор: upload.wikimedia.org)



5С90(5$ 5 ($СП(0С95($2 "УД58%$

Од Сидарте Гаутаме до Буде „росвет!еног"

Пут Aудизма почи>е у североисточној 5ндији половином B. века. Године ;B1. награни#и 5ндије и јуFног Непала, поглавару ратничког племена Cакја, кра)у Cудходану

и >еговој кра)и#и %аји, родио се син. Према легендама, >иховог сина је одмах по роEе>у посетио чувени индијски мудра# $сита и открио тзв. 1* Aелега велике личности на

>еговом телу. едан од Aелега Aио је и знак точка на >еговим стопалима. 0ва приказа>а

значила су двеју врста )уди K једног који !е постати велики духовни воEа, и другог који !е

постати велики владар GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

Слика #: Будистички точак „$%&'(&)%&*'&"

(Извор: upload.wikimedia.org)

У складу са оAичајима >еговог племена, кра) Cудходан је одлучио да од свог

сина начини великог владара. 0н га је <заточио= у палати и окруFио га Aогатством иизоAи)ем како никад не Aи осетио пат>у и Aол који Aи могли да га усмере ка религији.

Дете је названо симAолично Сидарта, @то значи <свака Fе)а је испу>ена= GUMQVWXYZ,

[QOW\]WXYZ, ^N]W_QRWXYZ, *++?J. 9оком одраста>а и @колова>а, Сидарта је показао

изврсно уме!е са оруFјем, у AорAеним ве@тинама и другим физичким дис#иплинама, али је такоEе Aио веома зами@)ено и !ут)иво дете које је ви@е стремило ка томе да разуме

природу него ка војним ве@тинама. Преокрет у Сидартином Fивоту де@ава се у >еговој `години, када успева да се искраде из палате и суочи се са реалним спо)а@>им светом.4ако је палату окруFивало претеFно аграрно становни@твом, он је прво видео стар#а како

са те@ко!ом ради на >иви. Први пут се тада илузија о савр@еном свету створеном у

>еговој палати ру@и. 0во је оставило дуAок траг на >ега и како је растао постајао је свенесре!нији GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

;



егов ота#, упла@ив@и се да се не окрене религији, проналази му одговарају!у

девојку за супругу како Aи му скренуо мисли са те идеје. Сидарта се Fени се девојком

асодаром и уAрзо доAија сина (ахулуа. %еEутим, у *`-тој години док је одлазио ка четири рајска врта у Aлизини >егове палате, он се поново сусре!е са )удском несре!ом. У

Aлизини првог врта он је угледао оAога)еног стар#а. У другом врту наилази на човека наиви#и смрти од Aолести, док је у тре!ем врту затекао погреAну поворку. 0во суочава>е са)удском пат>ом га наводи на то да почне да траFи пут којим Aи )уди Aили ослоAоEени од

страда>а. На путу до четвртог врта он сре!е монаха који је просио милости>у. /идев@и у

монаху неки унутар>и мир и спокојство који Сидарта нигде до сада није сусрео, он схватада >егов да)и пут треAа да Aуде предодреEен вером и духовним Fивотом GUMQVWXYZ,

[QOW\]WXYZ, ^N]W_QRWXYZ, *++?J.

0во је један од много начина да се оAјасни на који начин је Сидарта одлучио да се

посвети религији. Након >егове смрти настале су Aројне легенде и митови о >еговомFивоту, али свака прича о Сидартином одласку у мона@ки Fивот говори о три )удске

несре!е које је Сидарта тада први пут спознао: старост, Aолест и смрт.

Након @то је преко но!и напустио свој град, Сидарта проводи наредних B година

практикују!и разноразне методе којима Aи могао да доспе у ви@е ста>е ума и доAије ре@е>е за оконча>е )удске пат>е. У том периоду у 5ндији је постојало ви@е група

монаха које су се одавале најсуровијем аскетизму. Подвргавали су се најекстремнијим

мерама поста, нису се купали, а неки су чак и спавали на даскама са ексерима. Сматралида !е пат>ом у овом свету, доспети на много Aо)и полоFај у неком другом свету. Други су

опет сматрали да !е их ови видови одри#а>а и ис#рп)ива>а довести у изме>ено ста>е

свести где !е мо!и да доEу до ви@их сазна>а. Сидарта се одмах показао толико успе@ан умедита#ији да је стекао пет следAеника: 4онданна, "аддија, /аппа, %ахана и $ссаји. 0н

потом ре@ава да се подвргне најекстремнијем посту и престаје да једе док год не оствариви@е ста>е свести. %еEутим, након @то је умало изгуAио Fивот услед изгладнелости, а

није до@ао ни до каквог просвет)е>а, Сидарта схвата да га ниједан вид екстремногодри#а>а не!е довести до сазна>а GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

Након @то је поново почео да једе и мало ојачао, >егови следAени#и га напу@тају

јер сматрају да је изгуAио своју ре@еност и снагу, а Сидарта настав)а своје путова>е и

стиFе до "од Гаја. 0вде Сидарта седа испод дрвета "оди Gиндијска смоква - aYbN& cSdYeYW&QJокренут ли#ем ка истоку и доноси одлуку да медитира док год не доEе до одговора. Након

` дана медита#ије Сидарта коначно доFив)ава духовно AуEе>е и постаје "уда

<Просвет)ени=. 0во ста>е које Aудисти називају <нирваном= је уствари потпуно

разумева>е Fивотног #иклуса које доводи до прекида и ослоAаEа>а од непрекидног кругапоновног роEе>а тј. самсаре чији су узрок незна>е, Fе)а и мрF>а GUMQVWXYZ, [QOW\]WXYZ,

^N]W_QRWXYZ, *++?J.

B



Слика +: Смоквино дрво у Бод, Гаји(Извор: www.panoramio.com)

"уду такоEе називају и "уда Cакјамуни као пророк из племена Cакја. 0н путује

кроз 5ндију наредних ;+ година и преноси своје зна>е и меEу најсирома@није и меEукра)еве. Стиче много следAеника од којих им му је најприврFенији Aио $нанда. Сматра се

да је "уда умро у H-ој години под кро@>ама светог дрве!а у 4у@инагари, у северној5ндији. Смр!у је доFивео коначно ослоAаEа>е K паринирвану GUMQVWXYZ, [QOW\]WXYZ,^N]W_QRWXYZ, *++?J.

утова-е и подучава-е Буде „росвет!еног"

Cест година након @то је оти@ао из своје домовине у 4апилаваттху и доFивео

просвет)е>е у "од Гају, "уда одлази у место Сарнатх како Aи прона@ао пет следAеникакоја су га напустила и пренео им своје уче>е K Дарму. У Сарнатху он одрFава своје прво

предава>е о fетири Племените 5стине. Пет аскета након @то су примили и прихватили

сазна>а од "уде, уздигнути су у монахе и настав)ају да преносе Дарму по 5ндији. "уда

потом одлази у УрувелQ село, односно, назад у "од Гај где ствара ви@е од хи)адуследAеникQ GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

Прва 5стина говори да пат>а постојиg Друга 5стина говори о узро#има пат>еg

9ре!а 5стина говори о прекиду пат>еg

fетврта 5стина говори о путу којим !емо прекинути пат>у.

?



Слика .: рви /удистички манастир 0енувана у Рајага,у

(Извор: www.indiapicture.in)

егово да)е путова>е води у (ајагаху где отвара и први Aудистчки манастир.9ридесет и пет година након @то је напустио свој дом, "уда доAија позив од свог о#а,

кра)а Cудходане, да посети породи#у. Повратком у домовину "уда настав)а да @ири

Дарму, а >егова тетка, која га је одгојила, постаје прва монахи>а GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

H



арта 1: утеви Сидарте Гаутаме и Буде „росвет!еног"

( Извоr: www.buddhanet.net; кар! "р#$а%о&#о а!ор)

4ада је напунио осамдесету годину "уда схвата да му се AлиFи крај, и одлучује да

се врати у ви@е пределе hималаја где је и роEен. На свом путу он пролази кроз многа села

где настав)а да подучава становнике, а када су коначно до@ли до грани#е града 4усинара,"уда стаје јер осе!а да не моFе да иде да)е. $нанда му наме@та леFај измеEу два дрвета и

у H-ој години "уда <Просвет)ени= умире, а према Дарми прелази у паринирвану

GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

`



Будистичке 2коле

Након смрти пророка "уде Cакјамунија, HB. године пре нове ере, одрFанW \S прво

Aудистичко ве!е. 9ада су оAједи>ена сва "удина уче>а, и формиран "удистички 4анонкоји се дуго времена преносио иск)учиво оралним путем. У време записива>а првихсутри G век нове ереJ, на једном од саAора догодио се раскол у Aудизму тј. подела @кола

на hинајана G%ала колаJ и %ахајана G/елика колаJ GUMQVWXYZ, [QOW\]WXYZ, ^N]W_QRWXYZ,

*++?J.

hинајана Aудизам пропагира Уче>е старих, и осла>а се на раније мона@кетради#ије којима монаси следе "удино уче>е како Aи доFивели лично спасе>е од круга

поновног раEа>а. Дана@>и наследник овог уче>а је 9еравада Aудизам GUMQVWXYZ,

[QOW\]WXYZ, ^N]W_QRWXYZ, *++?J. Најјачи ути#ај има на Cри 6анки, 4амAоiи, 9ајланду,6аосу и "урми. 9ренутно је Aрој следAеника преко ++ милиона, а AелеFи се све ве!и

ути#ај у /ијетнаму и Сингапуру GLLL.\QjQRS&S-MNOOPY&_.bW_J.

арта

#: Распростира-е 3еравада /удизма у Азији

(Извор: www.'apaneebuddhim.com; кар! "р#$а%о&#о а!ор)

+



%ахајана Aудизам се ви@е Aави апстрактним, неAеским силама. 4)учну улогу

играју Aодисатве, односно, самилосна Aи!а која се одричу личног просвет)е>а како Aи

помогли другима да доFиве спасе>е. %нога AоFанства су <позајм)ена= из хиндуизма

вероватно при @ире>у Aудизма на некада@>е територије хиндуизма. НајваFнија

Aодистава је %аитреја K Aуду!и "уда GUMQVWXYZ, [QOW\]WXYZ, ^N]W_QRWXYZ, *++?J. Најве!и

ути#ај има у 4ини и апану, а такоEе и у /ијетнаму и 4ореји GLLL.\QjQRS&S-MNOOPY&_.bW_J.

арта +: Распростира-е 4а,ајана /удизма у Азији

(Извор: www.'apaneebuddhim.com; кар! "р#$а%о&#о а!ор)

Послед>а @кола која се издвојила је /аiрајана Aудизам GДијамантска колаJ која је

проистекла из индијског тантризма*. (азвијала се на подручју 5ндије под јаким ути#ајемхиндуизма, а у . веку се усталила на 9иAету. Данас преовлаEује у %онголији, Непалу,

"утану, 9иAету и ма>им делом у 5ндији GkdY\QOS, ``BJ.

* 9антризам K ук)учује магијске оAреде и оAјекте уз уче>а. %оFе Aити хиндуистички или

Aудистички.



арта .: Распростира-е 0а5рајана /удизма у Азији

(Извор: *li'ade+ ,--; кар! "р#$а%о&#о а!ор)

омера-е граница /удизма од 67 века п7н7е7 до данас

9ек 1++ година након смрти "уде <Просвет)еног=, Aудизам почи>е да се @ири као

религија. Први световни владар који је прихватио Aудизам и радио на томе да га про@ири

на #елу зем)у Aио је индијски кра) $@ока G*?*. K *1. године п.н.е.J. 0сим @то је радиона @ире>у Aудизма кроз мисионаре, он је градио храмове и зачео Aудистичку уметност.

"удизам у свим својим видовима Aио је заступ)ен на територији 5ндије и @ирег подручја

све до B. века нове ере, а у *. веку н.е. скоро и@чезава под притиском хиндуизма и ислама

GUMQVWXYZ, [QOW\]WXYZ, ^N]W_QRWXYZ, *++?J.

*



арта 8: 9есно ;ндија у 8<<7 веку п7н7е= лево вероватне границе кра!евства

А2оке у #8<7 веку п7н7е7

(Извор: /an+ 0110)

У *. и 1. веку п.н.е. 9еравада Aудизам се из 5ндије најпре ра@ирио на Cри 6анку, а

затим на 9ајланд, "урму и 6аос. 0вај права# се из тог разлога назива јо@ и уFном

тради#ијом Aудизма. 5ако незванично, Cри 6анка се сматра #ентром Aудизма ве! преко*+++ година. Према легенди син кра)а $@оке је донео гранчи#у дрвета под којим је "уда

доFивео нирвану и посадио у првој престони#и Cри 6анке. Дрво за које се сматра да је

управо потомак од дрвета из легенде је и данас главни предмет оAоFава>а и ходоча@!а.

Путем свиле %ахајана Aудизам доспева на тло 4ине у . веку, а одатле у 4ореју и апан./аiрајана @кола постаје доминантна тек у ?. K H. веку на 9иAету, Непалу и %онголији, па

и неким деловима 4ине и апана. Сматра се да је /аiрајана права# настао из %ахајане.

0Aе ове @коле називају се јо@ и и Северним тради#ијама Aудизма GUMQVWXYZ, [QOW\]WXYZ,^N]W_QRWXYZ, *++?J. "удистички монаси су користили две главне руте за путова>е - прва је

и@ла преко hиндуку@а, а друга морском оAалом дуFине ;BH` км. Прво се Aудизам @ири у

5ран и Dентралну $зију, а онда караванским путем у 4ину. Другом рутом Aудизам јепрене@ен на континенталну југоисточну $зију и 5ндонезију GlQR, *++*J.

1



арта 6: >ире-е Будизма по Азији

(Извор: 2ba3o4i5+ 6ado'ko4i5+ 7ukomano4i5+ 0118; kartu prilagodio autor)

Сва три главна прав#а Aудизма су током времена доFивела доста спе#ифичне

промене па се и из @кола могу разликовати одреEени варијетети:

o у апану је у *. веку створен 8ен Aудизам као синтеза народног G@интоJ

верова>а и кинеског fан уче>а медита#ије.

o 9иAетански Aудизам се назива јо@ и 6амаизам Gиме потиче од тиAетанске

речи <лама= за верникаJ. У B. веку %онголи од 9иAета праве верску дрFаву,а престони#а врховног поглавара, Далај-ламе је у граду 6аси.

Након ;++ година у 5ндији, Aудизам је у потпуности нестао са овог простора до

*+1. године када је /икрама@ила универзитет Aио уни@тен од стране муслиманских

хорди. %еEутим, иако је искоре>ен са простора самог постанка, Aудизам се значајнопро@ирио ван грани#а 5ндије, како зAог мисионара, тако и зAог изAеглих монаха и другог

Aудистичког становни@тва под најездом муслимана. 5ндијска Aудистичка дијаспора

настала током муслиманске инвазије паралелна је 9иAетанској дијаспори насталој `;`.

године након кинеске инвазије GlQR, *++*J.

(азвој Aудизма у со#ијалном смислу моFе се посматрати кроз четири фазе:



. $симила#ија K 4ада Aи Aудизам стизао у нову дрFаву, он је такоEе носио са

соAом културу дру@тва из подручја са којег је до@ао. У случају јуFне $зије то

Aи Aила 5ндијска култураg у случају источне $зије то Aи Aила кинеска култура,а у случају апана и корејска и кинеска култура заједно. 0сим 4ине која је ве!

Aила културно и техноло@ки напредна када је Aудизам наступио, у осталимма>е развијеним регијама постојао је период адапта#ије и од по неколиковекова.

*. Након @то Aи се и околно становни@тво почело прик)учивати "удистичким

редовима, управо ти локални монаси Aи кориговали различите аспекте Aудизма

како Aи одговарали и слагали се са локалним потреAама. 0во је често резултирало новим идејама и оAичајима.

1. У свим азијским дрFавама након @то Aи Aудизам ступио на >ихово тло,

<елитна= група становника Aи га користила да учврсте своју мо! и пози#ију као

владари дрFаве. Након @то Aи Aудизам постао главна религија унутар дрFаве,монаси Aи уFивали велико Aогатство и мо!, до те мере да сами сеAе прогласе за

владаре Gслучај 9иAета и 4орејеJ. С временом монаси су постојали све ви@е

материјалисти и политичари, као у случају са Cри 6анком и апаном. 4ада јеова фаза дотакла најниFу тачку почи>е период препорода.

. 0Fив)ава>е Aудизма вр@или су углавном ма>е привилеговани Aудисти, али

постоји јединствен случај на 9ајланду где је владају!а класа @реузела

ини#ијативу да изведе реформе које трају све до данас GlQR, *++*J.

C5(22 "УД58%$ Н$ 8$П$Д

Првим контактом западних зема)а са истоком, до@ло је и до упознава>а западних#ивилиза#ија са прве две Aудистичке @коле K 9еравада и %ахајана. 9ек након Првог

светског рата, западном човеку је откривено и уче>е /аiрајане GLLL.dWXS&SR&Q.c&J.

Почетком про@лог века, многи туристи из 3ран#уске, hоландије, "ританије и

других европских дрFава почели су да путују ка Далеком истоку. 0ва крета>а туристадопринела су да се реч о Aудизму @ири да)е меEу 2вроп)анима, али и крета>е самих

монаха ка западу након кинеске окупа#ије `;`. године. (атови измеEу `;+. и `B+.

године на подручју 5ндокине резултирали су великим Aројем /ијетнама#а насе)ених у

2вропи, $зији и $устралији. Друге дрFаве попут 9ајланда, с друге стране, су успоставиле

пословне везе у великим западним градовима. Све ово је довело до формира>а примарнихAудистичких #ентара на западу GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

9оком H. века колонизатори са истока у 2вропу доносе Aудистичке текстове уве!ем Aроју. Средином `. века неколико Aудистичких текстова је преведено на европске

језике који су тиме постали доступни европским академским граEанима. 0во је довело до

све ве!ег интересова>а за Aудистичку религију, да Aи `*. године Aило формирана прва и

;

http://www.lovesensa.rs/clanci/duhovna-praksa/budizam-na-zapadu




настарија европска Aудистичка организа#ија, са среди@тем у 6ондому

GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

У $мери#и неки од најстаријих универзитета у `. веку су имали катедре за

оријенталне студије где су изучавали Aудистичке текстове. 9оком друге половине `. векакинески имигранти су се населили на подручју hаваја и 4алифорније, а са соAом донели

Aројне ритуале %ахајана Aудизма и саградили храмове. апански имигранти нису самодонели религију са соAом, него су и позивали друге монахе да се населе на ова подручја.

Након кинеске окупа#ије Aрој Aудиста који је изAегао и населио ова подручја се пове!ао,

па упоредо са тим је и Aрој Aудистичких верника на простору $мерике, не само у виду

придо@лих монаха, него и преоAра!еног аутохтоног становни@тва GLLL.MNOOPQRST.RSTJ.

(232(2НD2:

UMQVWXYZ, m., [QOW\]WXYZ n., ^N]W_QRWXYZ, o. G*++?J. 6eligi'e 4eta 9 budi3am+ hri5ant4o i

ilam+ pSWecQO&]Y bSRTQc VQ d\NO&]Q jcQXQ, pSWecQO.

kdY\QOS %. G``BJ. 7odi kro3 4etke religi'e, qQcWORQ ]R\YeQ, pSWecQO.

rYRe, 0.9. G``HJ, 6enik budi3ma, sSWjWSTY]Q, pSWecQO

lQR, t. G*++*J./he <pread o= >uddhim 2 tud? o= trategic pattern in global >uddhit growth

LLL.QRbYSRT-MNOOPY&T-TSuT&.RST

LLL.MNOOPQRST.RST

LLL.VRQR\S.Wce

LLL.\QjQRS&S-MNOOPY&_.bW_

LLL.dWXS&SR&Q.c&

B



Download - Budizam kroz prostor i vreme

Top Related