Download - ”BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST – zdravi stilovi života … br.44.pdf · 6 7 APRIL 2017 APRIL 2017 Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega, koji glasi, ”Bolesti bubrega i go-jaznost

Broj 44/godina XIX/april 2017./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.orgBroj 44/godina XIX/april 2017./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

”BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST– zdravi stilovi života za zdrave bubrege”

Sremski Karlovci

5.

6.

11.

12.

14.16.

17.

18.21.

24.

GOJAZNOST ZNAČAJNOUGROŽAVA ZDRAVLJE

HIPERKALIEMIJA

SREMSKOMITROVČANI OBELEŽILISVETSKI DAN BUBREGA

ULOGA I ZNAČAJ TERAPIJSKE ISHRANEI INTERVENCIJA U DIJETAMAKOD PACIJENATA NA HEMODIJALIZI

BUDUĆNOST JE U SVAKOM DETETU

SUBOTIČANI OBELEŽILISVETSKI DAN BUBREGA

KALCIFIKACIJE - VELIKI I NEPREPOZNATIDIJALIZNI PROBLEM

"BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST- ZDRAVI STILOVI ŽIVOTAZA ZDRAVE BUBREGE

TRIBINA POVODOM SVETSKOG DANABUBREGA U NOVOM SADU

Broj 44/april 2017.

PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

Ministarstvo kulture

i informisanja

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/[email protected]Žiro račun: 340-2437-88

Projekt menadžer: Zoran Mišković

Sekretar saveza bubrežnih invalidaVojvodine i koordinator projekta:Radoslav Jovičić

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavna urednica:Dr Božana Peregie-mail: [email protected]

Stručni saradnici:Prof. dr Dušan Šćepanović,Puk. prof. dr Zoran Kovačević,As. dr Saša Borović mr. sc.,Kardiohirurg institutaza kardiovaskularne bolesti "Dedinje"Dr Ivan Čurić,internista, kardiolog,nefrolog, FMC Novi SadDr Zorica Dragaš,specijalista socijalne medicine,Zavod za javno zdravlje Subotica,Centar za promociju zdravlja,Dr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu“Fresenius Medical Care” Beograd,Dipl. pharm. Jasmina Vukša- Apoteka Subotica

Foto-video prilozi: Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]

Lektor: dipl. pravnik Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnje.

BESPLATAN PRIMERAK

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu podbrojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Podatci o katalogizaciji:UDK broj: 061:612.38(497.113)ISSN broj: 1452-3272COBISS broj: 176096775Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije

"Stavovi izneti u podržanom medijskomprojektu nužno ne izražavaju stavoveorgana koji je dodelio sredstva"

BAČKA TOPOLA

INDUSTRIJA MESA

ZNAČAJ PREVENTIVNIH PREGLEDAI RANOG OTKRIVANJA BOLESTI BUBREGA

Dobrojutro

Srbijo!Dragi prijatelji,

Puno pozdrava iz sunčanog Novog Sada. Čekajuči dan izbora i divne uskršnje pra-znike, svima želim puno sreće i lepših trenutaka tokom ove godine.

Pohvalio bih aktivnosti vezane za obnovu aparata za hemodijalizu koje su u toku u mnogim centrima. Očekujemo vidno poboljšanje kvaliteta dijaliza.

Nažalost moramo ukazati naprobleme koji su i dalje aktuelni:

• dijalize u tri smene. Svi nadležni zaboravljaju na nacionalnu strate-giju od 2011 - 2020

• IZIZ sistem koji ne funkcioniše na sekundarnom i tercijalnom nivou, čime su dodatno ugroženi pacijen-ti na dijalizi, naročito za kardiološ-ke i endokrinološkr preglede

• šta je sa novim zakonom o tran-splantaciji

• kolika je smrtnost na dijalizi i koliko je transplantiranih a koliko živih transplantiranih lica i gde se vode ti podatci?

Ovo su samo neka od pitanja kojima ćemo se baviti i insistirati na bržim i efi-kasnijim odgovorima državnih organa.

Puno toplih pozdrava i dug i kvalitetan život želi Vam Predsednik Saveza bubrež-nih invalida Vojvodiene

Dipl. ecc Zoran Mišković

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalida Vojvodine

Sremski Karlovci

5

APRIL 2017

4

APRIL 2017

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav-lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa-

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

� Uređivački�odbor

www.ns-nefro.org

ŽIVOTNI RULET SA SVIH STRANA

Suncenad Srbijom

Pokrenimo sebe – promenimo svest

Dragi prijatelji, Pred kraj 2016. godine sa velikim optimizmom i nadom da

će napokon sunce ogrejati stotine teških bolesnika, koji čekaju da im transplantacija promeni kvalitet života, sada Vam se obraćam sa dozom skepse i pesimizma. Očekivali smo da će se nakon javne rasprave Zakon o presađivanju ljudskih organa u svrhu lečenja brzo naći pred nadležnim organima na usvajanje, te da će se doneti i podzakonski akti kojima će se, ne samo ubrzati motivacija kod građana, već da će to predstavljati jačanje kapaciteta celog zdravstvenog sistema i biti nada da ćemo 2018. godine možda postati i stalna članica Eurotransplanta.

Sa žaljenjem konstatujemo da prolazi već i mart mesec, a da nemamo nikakvu povoljnu informaciju o tome u kojoj je fazi donošenje i implementacija novog Zakona. Nije u pitanju samo donošenje Zakona već i veoma ozbiljan nivo pratećih uputsta-va i akata koje treba da donese Ministarstvo zdravlja. Takođe je potreban i veoma ozbiljan pristup izradi i ažuriranje infor-macionog sistema sa realnim i revidiranim centralozovanim „listama čekanja“ i „listama prioriteta“. Plašimo se da će i 2017. godina proteći u beznadežnom optimizmu.

Takođe, imamo velike primedbe na način medijske podrške, naročito na RTS 1, državnoj nacionalnoj televiziji, jer prilozi u trajanju od 1 do 3 minuta u nedeljnom Dnevniku koji treba da afirmišu kampanju ‘’Produži život’’, na žalost, deluju monotono, anemično, a prilozi su reprizirana- repriza-reprize.

Smatramo da je potpuno izostala komunikacija i reč podrške grupacije najugroženijih, a to su oko pet hiljada bubrežnih bolesnika sa dijalize na teritoriji Republike Srbije i desetine bolesnika koji čekaju na srce, jetru, itd.

Kako možemo očekivati napredak u ovoj oblasti kada do danas nemamo: jedinstvenu listu, jedinstveni nacionalni infor-macioni sistem! Neverovatna je neinformisanost zdravstvenog osoblja, a što se nas bubežnih invalida-bolesnika sa hemodija-lize i transplantiranih tiče, da nam nije podrške projektima i aktivnostima od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ne bismo ni postojali niti bi se igde i ikada čula naša reč i poziv na humanost.

Zoran Mišković, predsednik Saveza

Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg

Vrste dijaliza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijabetes i

ja

Kako do donorske kartic

e?

Participacija i učešće

Subvencija na pretplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za kadaveričnu transplantaciju

JA

V OLIM SRBIJU

Gojaznost (Obesitas, lat.) je abnormalno ili ti prekomerno nagomilavanje masnoća u organizmu koje može ugroziti zdravlje.

To je hronična bolest.Svako povećanje telesne težine za 10 i

vise odsto od idealne smatra se gojaznošću.Za klasifikovanje gojaznosti koristi se

indeks telesne mase ili Body mass index (BMI).

BMI se dobija po formuli težina u kg podeljena sa visinom u kvadratnim metrima. Nakon toga je moguća klasifika-cija:

NEUHRANJENI - BMI manji od 18,5%NORMALNA TT - BMI 18,5% -24,9%POVEĆANA TEŽINA - BMI 25% - 29,9%GOJAZNI - BMI preko 30%

Sprovođenje zdrave ishrane je od nepro-cenjivog značaja, pri čemu treba koristiti što više voća, povrća, zrnevlja i nisko ka-lorične hrane.

Smanjenje gojaznosti za samo jedanj odsto značajno će uticati na smanjenje broja obolelih od Diabetes mellitus-a i kardiovaskularnih bolesti.

Gojaznost značajno ugrožava zdravlje

Piše: FOŽ SPS Vesna

Dragojerac

Gojaznost dobija razmere epidemije i u stalnom je porastu u celom svetu. Među vodećim bolestima je u savremenoj civili-zaciji, a u ovom momentu smatra se da 30% stanovništva planete ima ovaj problem.

Problemi ne samo što su očigledni estet-ski, nego mogu nastati i ozbiljni zdravstve-ni problemi.

Gojaznost u mnogome utiče na kvalitet života osobe te osobe.

Treba napomenuti da je 2000. godine broj osoba sa prekomernom telesnom težinom prešao broj pothranjenih osoba.

Gojaznost je najčešće posledica kombi-nacije prekomernog unošenja kombinaci-je energetski hranljivih materija, genetske sklonosti, nedovoljne fizičke aktivnosti, a na neke slučajeve utiču i poremećaj endo-krinog sistema, psihijatriski poremećaji i korišćenje određenih lekova.

Gojazne osobe troše mnogo više ener-gije od negojaznih jer je više energije po-trebno za održavanje velike telesne mase.

Epidemija gojaznosti je globalni problem i pogađa sve segmente populacije (najviše pripadnice crne rase i Španjolke).

Gojaznost dovodi do teških i brojnih komplikacija na mnogim organima i si-stemima organa. Deluje i indirektno, efekat agravacije uzrokuje bolest ali je i jako veliki faktor rizika za nastanak

mnogih bolesti kardiovaskularnog sistema (infarkt, šlog); diabetesa tipa 2, astme, povišenog nivoa lipida, opstruktivne apneje pri spavanju, reproduktivnih organa, malignih bolesti.

Što se tiče Srbije - može se reći da je svaka peta osoba gojazna i da polovina smrtnih ishoda povezana sa gojaznošću, da je gojazno 45% muškaraca i 50% žena.

Normalnu telesnu težinu ima 40% sta-novništva, 3,2% populacije je pothranjeno, 35% pripada predgojaznima, a 21% su gojazni.

Prevalenca gojaznosti je najniža u Beo-gradu, a najveća u južnoj Srbiji.

Epidemija gojaznosti još nije dostigla svoj vrhunac, drastičan porast se očekuje 2050. godine.

Vrlo je važno je reći da je i gojaznost kod dece u porastu. Učestalost se povećala pet puta, a tome doprinosi fizička neaktivnost i nepravilna ishrana dece.

Smatra se da će čak 30% dece imati problem gojaznosti i kad porastu.

94% dece već imaju ozbiljne deformite-te na kostima. Zbog toga se smatra da treba uvesti svakodnevne časove fiskulture u školama, zdrave obroke i ne koristiti brzu hranu.

Važno je raditi na prevenciji gojaznosti. Tome može pomoći recimo umerena do intenzivna fizička aktivnost (150/300m svakodnevno brzi hod ili plivanje)

Što se tiče Srbije - može se reći da je svaka peta osoba gojazna i dapolovina smrtnihishoda povezana sagojaznošću, da jegojazno 45%muškaracai 50% žena

6 7

APRIL 2017 APRIL 2017

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega, koji glasi, ”Bolesti bubrega i go-jaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege” - ima za cilj da istakne činjenicu da je povećanjem znanja i svesnosti o fak-torima rizika za nastanak bolesti bubrega, kao i promocijom zdravog načina života moguće u značajnoj meri doprineti spre-čavanju nastanka ovih bolesti. U okviru zdravog načina života, pre svega ostalog, treba istaći značaj pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, uz isključivanje svih, po zdrav-lje štetnih, navika. Milioni ljudi širom sveta mogu biti u riziku nastanka bolesti bubrega i urinarnog sistema, uključujući i decu od najranijeg uzrasta. Ove bolesti su česte i često počinju neosetno i bezbolno. Po-trebno je, zbog toga, naglašavati da se rutinskim pregledom uzoraka mokraće, krvi i merenjem krvnog pritiska mogu otkriti rani znaci bubrežne bolesti i da je već samo to dovoljno za početak pravo-vremene dijagnostike, iza koje će uslediti lečenje. Rano otkrivanje i pravilno lečenje omogućavaju povoljan ishod bolesti.

Bolesti bubrega čine veliku grupu obo-ljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja su najčešće izazvana infekcijama, metaboličkim pore-mećajima, toksinima, povredama kao i drugim uzrocima i bolestima, a manife-stuju se kao upale bubrega (glomerulone-fritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjenja

oboljevanja od bubrežnih bolesti imaju osobe sa oboljenjem bubrežnih arterija i vena, urološkim oboljenjem, osobe koje imaju prekomernu telesnu masu, malokrv-ni, kao i one sa pozitivnom porodičnom anamnezom o bolestima bubrega. Ukoliko se bubrežna bolest razvije i bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti, da spreče komplikacije i da pobolj-šaju kvalitet života.

Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, kao i lošijeg kvaliteta života, skra-ćenog radnog i životnog veka obolelih, predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Skoro trećina bolnički lečenih osoba boluje od hronične bolesti bubrega, koja je uzrok čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. U stadijumu termi-nalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza (hemo i peritonealna dijaliza) ili se tran-splantira bubreg.

Transplantacija bubregaTransplantacija bubrega zasniva se na

presađivanju organa – bubrega, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od hitnosti pronalaženja odgovarajućeg odnosno kompatibilnog organa. Kod pri-bližno 10–15% bolesnika davaoci / donori mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donori (bračni partne-ri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagno-stikovanom moždanom smrću, kadaverič-ni davaoci. Radi svakog čoveka u terminal-noj bubrežnoj insuficijenciji potrebno je u našoj zemlji povećati broj kadaveričnih transplantacija. U tom smislu neophodno je više informisati građane o značaju do-nacije organa, a od novog zakona o trna-splantaciji očekuju se značajne pozitivne promene.

Doniranje organa je uvek znak humano-sti, solidarnosti i plemenitosti kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja, odnosno transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima, da bi im se darovala šansa za novi život. Ovakvom, duboko humanom činu ne protive se najznačajnije i najveće svetske religije.

KALENDAR: Svetski dan bubrega


Piše:dr Zorica

Dragaš, specijalista

socijalnemedicine

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg u preko 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se drugog četvrtka u martu mesecu

funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija). Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, po-višenog krvnog pritiska, završnog stadiju-ma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). U proseku jedna od 10 osoba ima neki stepen hro-nične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se povećava sa povećanjem godina staro-sti. Naime, posle 40. godine jačina glome-rularne filtracije počinje da opada za oko 1% godišnje. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” (IZJZS) procenjuje se da u našoj zemlji bubrežnu insuficijenciju, u nekom stepenu, ima jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosne dobi od 65 do 74 godine, kao i polovina populacije od 75 ili više godina. Starije osobe češće boluju od neke druge hronične bolesti, koja može biti faktor rizika za oštećenje bubrega, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca. Povećani rizik

U Srbiji se transplantacije bubrega obav-ljaju u pet zdravstvenih ustanova. Prema podacima IZJZS “Batut“, a prema fakturi-sanoj realizaciji zdravstvenih usluga, tokom 2014. godine, urađeno je 68 transplanta-cija bubrega. Na osnovu svih prethodno iznetih činjenica i podataka sasvim je jasno zbog čega je potrebno naglašavati: dija-gnostika bolesti bubrega je jednostavna i dostupna, a moguće ju je na vreme sprovesti.

Gojaznost kao faktor rizikaGojaznost je potencijalni faktor rizika za

razvoj bolesti bubrega. Naime, gojaznost povećava rizik za razvoj glavnih faktora rizika hronične bubrežne insuficijencije, a to su šećerna bolest tip 2 i povišen TA. Takođe, gojaznost sama po sebi dovodi do razvoja hronične bubrežne insuficijencije, kao i terminalne bubrežne insuficijencije zbog toga što kod gojaznih osoba bubrezi rade više, i filtriraju veću količinu krvi nego što je to fiziološki, odnosno - više nego što je normalno kako bi odgovorili na pove-ćane metaboličke zahteve, koje ispostavlja povećana telesna masa. Podaci iz literatu-re govore da gojazne osobe imaju dva do sedam puta veću šansu za razvoj terminal-ne bubrežne insuficijencije u odnosu na osobe normalne telesne mase, kao i da se napadi akutnog oštećenja bubrega češće javljaju kod gojaznih osoba. Smanjenje telesne mase može u značajnoj meri uspo-riti progresiju, odnosno napredovanje hronične bubrežne insuficijencije.

Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja često počinje još u detinjstvu, a ispoljava se prekomernim naku-pljanjem masti u organiz-mu i povećanjem telesne težine. Smatra se savreme-nim oboljenjem zapadne ci-vilizacije. Ranije se definisalo da je svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne ili poželjne - gojaznost.

Telesna uhranjenost se danas sve češće procenjuje prema indeksu telesne mase – BMI (lat. body mass index, BMI), koji se izračunava prema određenoj formuli. Ova jedinica mere se dobija kada se telesna masa u kilogramima podeli kvadratom

Porast broja bolesnika sa hroničnom bolešću bubrega, njen često asimptomatski tok i kasno otkrivanje, kao i visok rizik od kardio-vaskularnih bolesti i smrtnog ishoda, us-merili su pažnju stručne javnosti ka prevenciji i ranom otkrivanju boles-ti bubrega, kao i pokre-tanju javnozdravstvenih kampanja sa ciljem da se stanovništvo informiše o važnosti zdravog načina života i pravovremenog odlaska kod svog izabranog le-kara na preventivne i kontrolne preglede.

U proseku jedna od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insu-ficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik se po-većava sa povećanjem godina starosti

visine određene osobe u metrima. Goja-znost se definiše prema rezultatu indeksa telesne mase . BMI 25-30 označava se kao predgojaznost ili prekomerna telesna masa, a rezultat 30 i više označava goja-znost, koja može biti laka, umerena i teška. Prekomerna telesna masa (BMI = 25-30), goja-znost (BMI veći od 30), kao i nepovoljan odnos obima struka i obima kukova po-vezani su sa različitim rizi-cima po zdravlje, pogotovo

6

8 9

APRIL 2017 APRIL 2017 SA SVIH STRANA

ukoliko se održavaju u dužem vremenskom periodu. Obim struka osobe muškog pola ne bi trebao da bude veći od 94 cm, a osobe ženskog pola ne veći od 80 cm. Ukoliko su izmerene vrednosti veće radi se o central-noj gojaznosti, a ona ukazuje da je pored nakupljanja masnih naslaga u potkož-nom masnom tkivu došlo do nakupljanja i oko unu-trašnjih organa, na primer srca.

Analiza statistič-kih pokazatelja i medicinskih istraživanja koja povezuju gojaznost sa oboljevanjem i umiranjem stanovništva, gde ni deca nisu pošteđena, ukazuje da je gojaznost postala jedan od najvećih i naj-ozbiljnijih medicinskih i socioloških pro-blema savremenog doba. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, delujući istovremeno na organizam u celini.

Epidemiologija gojaznostiPrvi put je 2000. godine broj osoba sa

prekomernom telesnom težinom bio veći od broja pothranjenih osoba. Epidemija ovog oboljenja je širom sveta u stalnom porastu. Procenjuje se da će do 2025. godine 18% muškog i preko 21% ženskog dela stanovništva širom sveta biti gojazno. Ekstremno gojaznih će biti u svetu 6% osoba muškog i 9% ženskog pola. U nekim zemljama gojaznost je već prisutna kod više od jedne trećine odraslog stanovništva i značajno doprinosi oboljevanju i umira-nju od mnogih akutnih i hroničnih bolesti, kao i visokim troškovima lečenja na godiš-njem nivou. Gojaznost u dečjem uzrastu takođe je u porastu, svuda u svetu, pa tako i u našoj zemlji. Podjednako često se javlja u svim životnim dobima. U dečjem uzrastu ona je podjednako česta kod dečaka i devojčica, a posle puberteta je češća u

genetski, metabolički, fiziološki, psihološki, kulturološki i sociološki. Najčešće je goja-znost prouzrokovana kombinacijom pre-komernog unosa energetski koncentrovanih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti, mada su na neke slu-čajeve uticali prvenstveno geni, poremeća-ji endokrinog sistema, lekovi ili psihijatrijska bolest. Tokom istorije ljudske civilizacije bilo je perioda kada je gojaznost naširoko bila smatrana simbolom bogatstva i plod-nosti, što i danas jeste slučaj u nekim delo-vima sveta. Ipak, u većem delu modernog sveta (naročito na Zapadu) gojazne osobe se često osećaju diskriminisano. Proučava-nja pojave sve učestalije gojaznosti kod odraslih ali nažalost i kod dece svuda u svetu mogu nam dozvoliti zaključak da je ovaj poremećaj uhranjenosti stanovništva nastao upravo zbog načina života i odre-đenih navika koje se formiraju, posebno u gradovima, ali ne samo zbog toga.

U tom smislu dva fenomena su najzna-čajnija: nutritivna tranzicija i neprestano smanjivanje fizičke aktivnosti. Nutritivna tranzicija je promena načina ishrane većine ljudi, koja je u kratkom vremenskom periodu nastala. Prešlo se na ishranu pre-težno zasnovanu na namirnicama životinj-skog porekla, dok su ranije pretežno bile zastupljene namirnice biljnog porekla. U ishrani se koriste namirnice visoke ener-getske vrednosti (gustine), uz drastično povećanu potrošnju šećera. Drugi fenomen današnjice je neprestano smanjivanje fizičke aktivnosti u svim oblastima života, odnosno predominantan sedeći način života. Sažeto kazano: savremeni čovek sa jedne strane svakodnevno povećava svoj

dice. Povlači za sobom mnoge poremeća-je zdravlja i predstavlja značajan faktor rizika za nastanak mnogih bolesti. Pored gojaznosti osoba veoma često ima: povišen holesterol, povišene trigliceride, povišen šećer u krvi, nastaju poremećaji funkcije jetre i bubrega, ubrzavanje aterosklerotič-nog procesa, pojavljuje se povremena hi-pertenzija (povišen krvni pritisak), zatim smanjenje plodnosti (hormonalni pore-mećaj), nastaju mentalni poremećaji i drugo. Uzročno posledična veza deluje,

sija) i tako dalje. Ukratko rečeno: vreme-nom će sve što je navedeno dovesti do narušavanja kvaliteta života i često do skraćenja životnog veka, a ovi procesi na-preduju individualno različito. Istraživanja i podaci IZJZS pokazuju da je 45% smrtnih ishoda kod osoba muškog i 50% smrtnih ishoda kod ženskog pola povezano sa go-jaznošću.

Kada povezujemo gojaznost i šećernu bolest tipa 2 naglašava se da je polovina dijabetičara na početku bolesti bila

Bolesti bubrega - morbiditet i mortalitet u Severnobačkom okruguPrema izveštajima hospitalizacije iz

Opšte Bolnice Subotica za 2016. godinu - od bolesti bubrega je lečeno 409 osoba (201 muškog i 208 osoba ženskog pola). Najučestalije dijagnoze u morbiditetu, odnosno najveći broj osoba je lečen zbog: hronične bubrežne insuficijencije (103 osobe), zatim zbog nefrolitijaze ili kamena

u bubregu (98 osoba) i zbog akutnog tu-bulointersticijalnog nefritisa ili upale (53 osobe).

Tokom 2016. godine u Severnobačkom okrugu je od bolesti bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, umrlo ukupno 29 osoba, 15 muškog i 14 ženskog pola (mortalitet). Učestalost umiranja značajno raste posle

60. godine života, i to bez obzira na pol. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 4 smrtna ishoda (3 osobe muškog pola) a hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 22 smrtna ishoda (12 osoba muškog i 10 ženskog pola). Bolesti bubrega su bile neposredni uzrok smrti kod 8 osoba, i to 3 muškog i 5 ženskog pola.

ženskom delu stanovništva. Na osnovu prethodno iznetih podataka, može se za-ključiti: gojaznost, koja pripada grupi ma-sovnih hroničnih nezaraznih bolesti, predstavlja jedan od vodećih uzroka smrt-nosti i onesposobljenosti stanovništva u svetu, a i kod nas. Stručna javnost smatra da u ovom vremenskom periodu zdravlje ljudi značajnije ugrožava gojaznost nego

pothranjenost, upravo zbog masovnosti pojave i brojnih posledica koje prouzro-kuje. Važno je naglasiti da je gojaznost u savremenom svetu jedan od vodećih uzroka smrtnosti koji se može sprečiti. Zbog svega navedenog potrebno je kon-

tinuirano sagledavati značaj preven-tivnih i kontrolnih pregleda kod

svog lekara i iz ovog ugla, ugla pre-vencije !

U Srbiji je svaka peta osoba gojazna, pokazala su istraži-

vanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut”, tako da i kod nas vlada “epidemi-ja gojaznosti”. Prema istim istraživanjima 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu težinu, pothranjeno je 3,2 odsto, predgojazno 35 odsto i gojazno 21 odsto stanovništva. Prema obimu struka, u Srbiji je 57 odsto muškaraca gojazno i 68 odsto žena i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji. Prevalencija gojaznosti najniža je u Beo-gradu, najviša u južnoj Srbiji. Učestalost gojaznosti kod dece povećana je pet puta i procenjuje se da će 30 odsto gojazne predškolske dece biti gojazno i kada odrastu, te da je tome u najvećoj meri doprinela fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Procenjuje se i da epidemija go-jaznosti u Srbiji još nije dostigla vrhunac, da se drastičan porast očekuje do 2050. godine. Takođe, procenjuje se da bi se smanjenjem gojaznosti samo za jedan odsto značajno smanjio broj obolelih od dijabetesa, ali i kardiovaskularnih bolesti.

Etiologija gojaznosti Oboljenje nastaje kao posledica interak-

cije genotipa (nasleđa) i fenotipa (lične osobine u kombinaciji sa faktorima spoljaš-nje sredine). Etiologija je multifaktorska (više uzroka deluje udruženo i istovreme-no), a među najznačajnije faktore spadaju:

ukoliko se gojaznost održava i agraviraju-ći efekat se ispoljava. Povećava se rizik razvoja i drugih kardiovaskularanih bolesti, dijabetesa (tip 2), različitih tumora (dojke, debelog i završnog creva), zatim bolesti jetre i bubrega (masna jetra / steatoza hepatis), bolesti lokomotornog sistema (kostiju, zglobova – ubrzano starenje i trošenje: artroza, spondiloza), zatim respi-ratornih bolesti (uključujući astmu i noćnu apneu - prestanak disanja u snu), psihija-trijskih bolesti (anksiozne neuroze, depre-

gojazna, i da je gojaznost uzrok nedovolj-nog iskorišćavanja glukoze u tkivima.

Kada povezujemo gojaznost i malignu bolest ističe se značaj studije kojom su još u drugoj polovini 20. veka istraživači Arm-strong i Dol dokazali pozitivnu korelaciju odnosno povezanost između povećanog unosa mesa (pogotovo crvenog) i masti (pogotovo životinjskog porekla) sa razvo-jem raka debelog i završnog creva. Takođe su dokazali i jednu negativnu korelaciju, utvrđeno je da osobe koje u svojoj ishrani

Ove bolesti su česte i često počinjuneosetno i bezbolno

energetski unos, a sa druge strane smanju-je potrošnju.

Gojaznost – komorbiditet,posledice

U razmišljanjima većine ljudi gojaznost najpre skreće pažnju na izgled, međutim gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da na taj način nepovoljno utiče na kva-litet života. Zbog toga postaje veoma složen zdravstveni problem osobe i poro-

8

10 11


unose više voća, povrća i cerealija daleko ređe oboljevaju od raka debelog i završnog creva. Gojaznost i povišen nivo holestero-la i masti u krvi predstavljaju faktor rizika i za nastanak raka dojke. Postoje dijetetske mere prevencije raka, a na prvo mesto se obično stavlja preporuka: ograničiti i sma-njivati unos masti naročito onih životinj-skog porekla na 25-30% ukupnih dnevnih energetskih potreba, uz održavanje odgo-varajuće telesne težine.

Kada povezujemo gojaznost i bolesti srca i krvnih sudova na prvo mesto stav-ljamo povišen krvni pritisak, koji je hro-nična bolest i istovremeno značajan faktor rizika razvoja drugih akutnih i hroničnih bolesti, pre svega moždanog i srčanog udara. Proces ateroskleroze podstiču i ubrzavaju povišene vrednosti holesterola i masnoća u krvi, što sa svoje strane nepo-voljno utiče na ukupno zdravstveno stanje. Značajne posledice gojaznosti su prošire-nje vena i opterećenje srčanog mišića, koje može da dovede do hronične srčane sla-bosti.

Lečenje gojaznostiUzroci gojaznosti su vrlo kompleksni i

dokazana je povezanost sa genetskim, psihološkim, kulturološkim, socijalnim i mnogim drugim faktorima. Upravo zbog takve kompleksnosti i lečenje je složeno i dugotrajno, naročito za osobe hronično gojazne. Kontrolisana, pravilna ishrana i fizička aktivnost su glavni aspekti lečenja gojaznosti. Kvalitet ishrane se može una-prediti smanjivanjem konzumacije hrane bogate energijom, kao što je ona sa visokim sadržajem masti i šećera, kao i povećanjem

konzumacije dijetetskih vlakana. Drugi načini lečenja se uključuju prema utvrđe-nim uzrocima bolesti. Najbolje rezultate daje timski rad, koji često uključuje psiho-terapeuta. U saradnji sa njim stvara se okruženje koje će doprineti promeni ži-votnog stila i navika, i obezbediti uslove za postizanje cilja: normalizaciju telesne mase i istovremeno isključivanje brojnih rizika za zdravlje. Ne treba posmatrati samo

Protiv gojaznosti se moramo boriti, i to tako što ćemo za sebe odabrati i for-mirati zdrav način života, uz navike koje su u korist zdravlja. Pre svega moramo svakodnevno poštovati principe pravilne ishrane i pravilne nadoknade tečnosti, kao i održavanje fizičke aktivnosti – naravno sve određeno i izbalansirano prema osobi: godinama starosti, polu, zanimanju, trenutnom kao i ukupnom

estetsku komponentu, koja se najčešće prva zapaža, problem je potrebno rešava-ti odmah da bi se uspešno prevenirali (sprečili) mnogi poremećaji zdravlja, kasnije i bolesti koje gojaznost donosi sa sobom.

Možemo li se boritiprotiv gojaznosti ili ćemo je prihvatiti kao proizvod savremenog načina života?

zdravstvenom stanju. Nepravilna ishrana znači: nepravilan izbor namirnica, neod-govarajući odnos grupa namirnica u obroku, nepravilnu obradu i pripremu, a znači i neredovnost uzimanja obroka (preskakanje doručka, kasni i preobilni večernji obrok).

Prilika je da se istakne uloga i značaj porodice za zdravlje osobe, jer mnoge bolesti se ne nasleđuju direktno genetski, ali nastaju kao rezultat navika koje stvara određena porodica i koje preuzimaju deca. Navike stečene u najranijem detinjstvu se najteže menjaju i najduže se održavaju. To

se odnosi, pre svega na način ishrane, na fizičku aktivnost, kao i na sticanje štetnih navika, kao što su upotreba duvana, droga i zloupotreba alkohola i lekova.

Zdrav način života podrazumeva pona-šanje i navike koji su u korist zdravlja i vi-talnosti osobe, te zbog toga sabira: pravil-nu ishranu i pravilnu nadoknadu tečnosti, individualno primerenu fizičku aktivnost, dovoljno odmora i noćnog sna, kontrolu stresa, razvijenu emocionalnu inteligenci-ju i odgovarajuću socijalnu mrežu. Zdrav način života isključuje duvanski dim, droge, anabolike i zloupotrebu lekova, a alkohol i kafu dozvoljava u okviru dnevne strogo ograničene količine.

Oko 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu težinu, pothranjeno je 3,2 odsto, predgojazno35 odsto i gojazno 21 odsto stanovništva

Hronična bolest bubrega (HBB) je zdrav-stveni problem koji se javlja širom sveta i povezana je sa visokim kardiovaskularnim komorbiditetom i smrtnošću. Neprepo-znata i nelečena HBB vodi hroničnoj bu-brežnoj slabosti (HBS) i terminalnoj bu-brežnoj slabosti (TBS) čija je incidencija eksponencijalno rasla tokom prethodne dve decenije.

U svetu se trenutno preko dva miliona bolesnika leči nekom od tri metode za zamenu funkcije bubrega (hemodijaliza, peritoneumska dijaliza, transplantacija bubrega). Ovaj veliki porast broja bolesni-ka sa TBS posledica je eksponencijalnog porasta broja bolesnika čija je slabost bubrega posledica hipertenzije i dijabete-sa, kao i porasta broja starih sa TBS. Međutim, daleko je veći broj bolesnika u ranim stadijumima hronične bolesti bubrega, pa se procenjuje da u tim stadi-jumima ima 30 do 150 puta više bolesni-ka nego u stadijumu TBS. Stoga je od ključnog značaja na vreme otkriti HBB, jer je to jedini način prevenci-je HBS. Većina bolesti bubrega protiče asimptomatski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadi-juma bolesti. HBB je značajna i zbog toga što uslovljava razvoj progresivne i teške ateroskleroze, ishemijske vaskularne bolesti i često kardiovaskularnu smrt . Zbog toga više od 50% bolesnika sa HBB umire zbog kardiovaskularnih bolesti i pre započinjanja lečenja. Nepre-kidni porast broja bolesnika sa HBB, asimp-tomatski tok i kasno otkrivanje kao i visok rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrti usmerili su pažnju ka prevenciji i ranom otkrivanju oboljenja.

Najčešće se kao grupe sa rizikom navode: bolesnici sa hipertenzijom, dijabetesom, osobe starije od 60 godina i osobe sa po-zitivnom porodičnom anamnezom o bolestima bubrega. Kod ovih osoba koje se obrate zdravstvenoj službi treba prove-riti da li postoji neki od rizika za HBB :

• Dijabetes • Hipertenzija • Osobe starije od 60 godina • Multisistemske bolesti •

Korišćenje nefrotoksičnih lekova • Poro-dična anamneza o bubrežnim bolestima • Postojanje rizika za opstruktivnu nefro-patiju • Kardiovaskularne bolesti (srčana insuficijencija, ishemijska bolest srca)

Osobe kod kojih se otkrije rizik za HBB treba da se podvrgnu daljem ispitivanju u kom će se proveriti prisustvo markera oštećenja bubrega.

Početno ispitivanje osoba sa poveća-nim rizikom za hroničnu bubrežnu bolest:

1. Merenje krvnog pritiska2. Pregled urina test trakama (proteini,

glukoza, krv, leukociti i kad god je moguće albuminurija)

3. Merenje koncentracije kreatinina u serumu i izračunavanje JGF (JAČINA GLOMERULARNE FILTRACIJE)

Ovakva redovna ispitivanje omoguća-vaju otkrivanje bolesti bubrega u ranim stadijumima i pravovremeno preduzima-nje mera za usporavanje progresije bolesti i bubrežne slabosti.

Simptomi i znaci hroničnebubrežne bolesti/slabosti

• Poremećaji mokrenja: poliurija, oligu-rija, dizurija, noćno mokrenje, retenci-ja urina

• Promene u sastavu mokraće: bakteri-urija, leukociturija, hematurija, prote-inurija, lipidurija, kristalurija

• Bol: tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike

• Edemi: testati, generalizovani • Hipertenzija bubrežnog porekla • Opšti aspekt: zamor, slabost • Koža i sluznice: bledo-žuta (boja bele

kafe), modrice, svrab i ekskorijacije.• Respiratorni: nedostatak vazduha,

gušenje, kašalj • Kardiovaskularni: dispneja pri naporu,

retrosternalni bol, hipertenzija, edemi, uvećanje srca

• Gastrointestinalni: anoreksija, nelagod-nost u epigastrijumu, mučnina, povra-ćanje, štucanje

• Genitourinarni: Nnkturija, poliurija potom oligoanurija, izostenurija, im-potencija, izostanak ili neregularni

menstrualni ciklusi • Neurološki sindrom nemirnih nogu, grčevi i utrnulost ekstremi-teta, tipičan tremor (asteriksis), hiperrefleksija, periferna neuro-patija • Poremećaj mentalnog statusa, poremećaj sna, otežana koncetra-cija, konfuzija, sopor, koma

Mere prevencije hroničnebubrežne bolesti• Što ranije otkrivanje osoba sa poveća-

nim rizikom za hroničnu bolest bubrega

• Kontrola i uporno lečenje hipertenzi-je (ciljni krvni pritisak 130/80 mmHg)

• Striktno regulisanje i kontrola glikemi-je (glikemija našte 5,1-6,5 mmol/l; HbA1c: ~6,5%)

• Lečenje dislipidemije • Ograničen unos soli • Prestanak pušenja • Redovna fizička aktivnost • Održavanje normalne telesne težine • Izbegavanje nefrotoksičnih sredstava • Redovne godišnje kontrole funkcije

bubrega i pregled urina.

Značaj preventivnih pregledai ranog otkrivanja bolesti bubrega

Piše: MajaBjelobrk

DZ Subotica

APRIL 2017

11

12 13


Okupljanje od 10:00 do 10:30 u prostorijama hotela Vojvodina;Od 10:30 do 10,45 pozdravna reč Predsednika Saveza bubrežnih invalida

Vojvodine Mišković Zorana;Od 10:45 do 11:10 uvodno izlaganje na temu:’’Gojaznost Ii preterana

težina’’ –predavač Vesna Dragojerac FOŽ SPS;Od 11:10 do 12:10 debate na teme: ‘’Zdravi stilovi života stanovništva’’

i ‘’ Nutricionistički aspekti pothranjenosti pacijenata na dijalizi’’;Od 12:10 do 12:30 pauza i zajedničko fotografisanje za časopis ’’Nefro’’;Od 12:30 do 13:30 zajednički ručak i druženje.

Projekat podržan od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine Zoran Mišković

Savez bubrežnih invalida Vojvodine organizovao je tribinu povodom Svetskog dana bubrega , 12.03.2017. godine u Hotelu ‘’Vojvodine ‘Novi Sad

PROTOKOL SUSRETA


9. mart 2017.SVETSKI DAN BUBREGA

14 15


Kalijum je glavni intracelularni katjon u koncentraciji 160 mmol/L, (98% od ukupnog K+ u organizmu se nalazi intra-celularno), odnosno 40 puta više nego ekstracelularno (koncentracija oko 4 mmol/L).

Koncentracijski gradijent se održava uz pomoć Na+/K+ pumpe. Upravo ta razlika u koncentraciji kalijuma intracelularno i ekstracelularno bitno utiče na održavanje membranskog potencijala. Pošto je koncen-tracija kalijuma u ekstracelularnoj tečnosti mala u odnosu na koncentraciju u intracelu-larnoj tečnosti, i male promene koncentracije kalijuma u ekstraćelijskoj tečnosti mogu da dovedu do poremećaja u životnoj funkciji.

Neophodan je za:• električnu aktivnost ćelija: održavanje

mirovnog membranskog potencijala i sprovođenje akcionih potencijala (sprovođenje nervnih impulsa, održavanja srčanog ritma, kontrakciju skeletnih i glatkih mišićnih ćelija)

• osmotsku ravnotežu između ECT i ICT i elektroneutralnost u odnosu na Na+ i H+

• deponovanje glikogena u ćelijama jetre i skeletnih mišića

U uslovima fiziološke koncentracije K+ u organizmu, na njegovu raspodelu između ICT i ECT, utiču:

• insulin: pojačava rad Na+/K+ pumpe i ulaz K+ u ćeliju na smanjenje koncen-tracije K+ u ECT. Postoji povratna veza između serumske koncentracije kali-juma i insulinemije, insulin je prva linija odbrane od hiperkalijemije, a hipoka-lijemija može dovesti do smanjenog lučenja insulina.

• kateholamini: stimulacija beta2-recep-tora povećava ulaz K+ u ćeliju (hipo-kalijemija), dok stimulacija alfa-recep-tora smanjuje ulaz K+ u ćeliju (hiperkalijemija).

• pH krvi: u acidozi, H+ ulazi u ćeliju, a K+ izlazi iz nje (hiperkalijemija). U al-kalozi kretanje jona se odvija u su-protnom pravcu, odnosno dolazi do hipokalijemije.

• osmolalnost: hiperosmolalnost ECT dovodi do osmotskog izlaženja vode iz ćelije, pri čemu se menja i koncen-tracijski gradijent za K+, tj. njegova koncentracija u ćeliji raste, zbog čega dolazi do izlaženja K+ iz ćelije u ECT (hiperkalijemija)

- višak H+ ulazi u ćeliju, a K+ izlazi iz nje, da bi se očuvala elektroneutralnost.

Koncentracija K+ u ECT je u fiziološkim granicama, ili povećana, ali se njegova ukupna količina u organizmu smanjuje, jer se K+ koji je napustio ćelije, ekskretuje urinom.

Ukoliko se u takvim stanjima radi lečenja osnovnog poremećaja primeni samo insulin, bez nadoknade K+, razviće se teška hipokalijemija, jer insulin dovodi do prelaženja K+ iz ECT u unutrašnjost ćelije i deficit ukupnog K+ tada postaje mani-festan.

Sa normalnom količinomkalijuma u organizmu(posledica preraspodeleK+ između ICT i ECT)

• oštećenje ćelija: kraš povrede, opeko-tine, hemoliza eritrocita, nekroza tkiva i sl.

• acidoza• nedostatak insulina• hiperosmolarnost ECT• hipoksično oštećenje ćelija koje remeti

funkciju Na+/K+ pumpe i onemogućava ulaz K+ u ćeliju, nasu-prot koncentracionom gradijentu i on pasivno izlazi iz ćelije

• intoksikacija digitalisom koji blokira rad Na+/K+ pumpe

Sa povećanom količinomkalijuma u organizmu

• povećan unos kalijuma hranom• smanjena ekskrecija putem bubrega:

bubrežna insuficijencija, insuficijencija nadbubrežnih žlezda (primarna – Adisonova bolest, sekundarna – po-sledica šoka, MODS-a, krvarenja u nadbubrežne žlezde i sl.)

• hipoplazija ili aplazija nadbubrežnih žlezda

• diuretici koji štede kalijum: spirono-lakton, triamteren, amilorid

Hiperkalijemija – posledicePoremećaj neuromišićne razdražljivosti

Hiperkalijemija je ređe stanje od hipo-kalijemije, ali sa mnogo ozbiljnijim posle-dicama.

Osnovni poremećaj koji se javlja u hip-erkalijemiji je povećana neuromuskularna razdražljivost ili potpuni gubitak neuromišićne podražljivosti u težim hip-erkalijemijama.

Ovi poremećaji su posledica smanjenja koncentracionog gradijenta K+ (povećanje EC K+, dok IC K+ ostaje nepromenjen) i povećanja mirovnog membranskog po-tencijala.

Poremećaj neuromišićne razdražljivostiSRCE: neuobičajna zamorenost, gušenje,

promene u radu srca, usporeno provođenje impulsa i otežana kontrakcija.

Karakteristične promene na EKG-u. Različiti poremećaji ritma. Veoma visoke koncentracije K+ mogu uzrokovati opasne ventrikularne aritmije (ventrikularnu fibri-laciju ili asistoliju – srčani zastoj).

Poremećaj neuromišićne razdražljivostiMIŠIĆI: umerena hiperkalijemija – osećaj

trnjenja usana i prstiju, grčevi glatke i skel-etne muskulature, tako da bolesnik kaže da nikuda ne može „ni rukama, ni nogama“. Teža hiperkalijemiija – hipotonija, flak-cidna paraliza mišića

Poremećaj neuromišićne razdražljivostiOSTALO: povećano lučenje aldosterona,

insulina, kateholamina (mehanizmom negativne povratne sprege), da bi se povećalo povlačenje K+ iz ekstracelularnog prostora u ćelije i njegova ekskrecija putem bubrega. Povećan influks K+ u ćelije, dovodi do povećanog izlaženja H+ u ekstracelularni prostor i acidoze, koja pogoršava efekte hiperkalijemije na srce.

U slučajevima ekstremne hiperkali-

jemije neophodna je hitna medicinska pomoć usled rizika od potencijalno fatal-nih abnormalnih srčanih ritmova (arit-mija).

Simptomi se javljaju obično kada kon-centracija kalijuma dostigne 7 mmol/L, a mogu biti parestezije (trnjenje), pareze, bradikardija, (promene u EKG-u), mučnina i povraćanje, bol u trbuhu...

Hiperkalijemija se očekuje kod oligurične faze bubrežne insuficijencije.

U lečenju hemodijalizom, kalijum raste u periodima između sprovođenja tret-mana, a opada nakon dijalize. Bubrezi su glavni organ koji reguliše izlučivanje kali-juma, a glavnu ulogu imaju distalni tubuli čije ćelije sekretuju kalijum u tubulsku tečnost. Osim bubrezima, manja količina kalijuma se ekskretuje u distalnom delu tankog creva i u kolenu.

Kalijum je lako rastvorljiv u vodi i zato se dosta gubi ispiranjem i kuvanjem namir-nica (pogotovo ako se baca voda kojom se namirnice ispiraju ili u kojoj se kuvaju).

Kalijuma ima dosta u belančevinama, kafi, a nema ga uopšte u šećerima. Hrana koja sadrži veće količine kalijuma je:

• Voće (banane, lubenice, šljive, kajsije)• Povrće (paradajz, krompir, blitva,

spanać)• Meso (proizvodi od mesa i morski

plodovi)• Orašasti plodovi (orah, lešnik, badem)• Čokolada, kakao, kafa. Dijetetski unos kalijuma može biti

smanjen korišćenjem jonoizmenjivačkih smola (Resonium i slično), koji sprečavaju prelazak kalijuma iz hrane u creva pa u krv. Dijaliza nije lek za bubrežnu bolest, ona predstavlja proces za održavanje života, a ne zamenjuje sve funkcije bubrega i zato se mora voditi računa o unosu kalijuma koji može biti i ektrolit „ubica“.

Dobro edukovana medicinska sestra će blagovremeno registrovati sve pojave vezane za hiperkalijemiju i naučiti bole-snika kako da i on sam prepozna hiperka-lijemiju, da obavesti lekara i da zajedno sa njim sprovede sve potrebne terapijske mere, uključujući i dijalizu kao najefikas-niju meru u korekciji hiperkalijemije i mataboličke acidoze, a na taj način će se preduprediti mnogobrojne moguće kom-plikacije.

Najvažnije je prepoznavanje i lečenje osnovnog poremećaja!

HiperkaliemijaPiše: Helena Milovanović

Viša medicinska sestraOB „Stefan Visoki“ Smederevska Palanka

H+

H+K+Mg++

K+Mg++

ACIDOZA

ALKALOZA

V1

V2

V3

V4

V5

V6

Niski ili neprimetni P talasi

Šiljati, visoki T talasi

HIPERKALIJEMIJA

Količina kalijuma u organizmu zavisi od njegovog unosa sa jedne, i izlučivanja sa druge strane.

Ne postoji fiziološki mehanizam za regulaciju unosa kalijuma (ne postoji osećaj “gladi za kalijumom”), a koncen-tracija K+ se održava u fiziološkim okviri-ma isključivo regulacijom njegove elimi-nacije iz organizma.

Znači, kalijum je elektrolit koji ima električni naboj i pri tome reguliše „komu-nikaciju“ između nerava, mišićnog tkiva i srčanog mišića. Kako bubrežna bolest napreduje, narušava se ravnoteža kalijuma u organizmu i zato su neophodne redovne laboratorijske kontrole, najbolji parametri u praćenju nivoa kalijuma.

Poremećaji metabolizma kalijuma:Hipokalijemija: koncentracijaK+ < 3, 5mmol/LHiperkalijemija: koncentracijaK+ > 5,5mmol/L. Uz karakteristične EKG promene i kliničke poremećaje (vasku-larni, gastrointestinalni i mišićni).

Često urgentno stanje u nefrologiji, posebno kod bolesnika sa bubrežnom slabošću – na dijalizi.

Sa smanjenom količinom kalijuma u organizmu(“lažna hiperkalijemija”)

U metaboličkoj acidozi (npr. dijabetesna ketoacidoza), dolazi do razmene K+ i H+

16 17

APRIL 2017 APRIL 2017SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA

Jedan od malobrojnih gradova u Srbiji u kojem je obeležen Svetski dan bubrega, bila je Sremska Mitrovica. Udruženje bu-brežnih invalida iz ovog sremskog grada 09.03.2017. okupilo je svoje članove i prijatelje Udruženja u sali Opštine grada. Oku-pljenima se prvo obratila Slađana Mirčeta, koja je pozdravila prisutne ispred Opštine grada. Zahvalila se na dosadašnjoj, us-pešnoj, saradnji i dodala da će grad uvek biti spreman i voljan da pomogne invalidskim organizacijama u ostvarivanju njihovih prava i ciljeva.

Potom se skupu obratio predsednik Udruženja Vladimir Sr-bljanin. Posle pozdravne reči osvrnuo se na dosadašnji rad Udru-ženja i predočio šta je planirano da se uradi u ovoj godini. Na-glasio je da je obeležavanje Svetskog dana bubrega - tradicija koju će i ubuduće poštovati. Dr Anica Cvetićanin je pripremila izuzetno zanimljivo i korisno predavanje o gojaznosti kod bole-snika sa bubrežnom slabošću. Na jednostavnim primerima je objasnila uticaj gojaznosti na osobe sa bubrežnom slabošću. Na kraju se osvrnula na temu donorstva i transplantacije. Govorila je o neophodnosti usvajanja novog zakona, ali i o podizanju svesti građana o ovoj temi. Na kraju se sa nekoliko reči obratio

gost iz Novog Sada Radoslav Jovičić, koji je pradstavljao Savez bubrežnih invalida Vojvodine. U prvom delu govorio je o Euro-transplantu, uslovima koje traba Srbija da ostvari za punoprav-no članstvo i o listama čekanja. Na kraju je dodao nekoliko op-timističnih rečenica kako bi podržao sve koji čekaju na transplantaciju. Predavanje je završila Violeta Srbljanin koja je zahvalila svima koji su podržali ovaj skup i iskazala veru u povećan broj transplantacija.

Sremskomitrovčani obeležili svetski dan bubrega

U Opštoj bolnici Subotica Udruženje bubrežnih invalida iz ovog grada obeležilo je ovogodišnji Svetski dan bubrega.

Povodom ovog značajnog dana održana je konfernecija za štampu.

Pozdravnu reč i otvaranje konferencije za novinare imala je Dr Branka Milisavljević, pomoćnik direktora za medicinska pitanja bolnice u Subotici.

Potom se obratila dr Zorica V. Dragaš iz Centara za promociju zdravlja, govoreći o

značaju promocije zdravog načina života i prevenciji gojaznosti, u okviru preven-cije bolesti bubrega,

Važna je bila i tema o statistici oboljevan-ja i umiranja stanovništva od bolesti bubrega u SBO - ZJZS.

Veoma bitna tema je i značaj preven-tivnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti bubrega, o kojoj je govorila ispred Preven-tivnog centara Doma zdravlja Subotice Maja Bjelobrk.

Sledeća tema bila je aspekt prevencije i terapije bubrežnih bolesti iz ugla farma-ceuta, koju je obradila mr. phr Jasmina Vukša.

Okupljenima se, u ime Udruženja bubrežnih invalida Subotica obratio predsednik Udruženja dipl. ecc. Zoran Mišković, koji je govorio na temu “Mesto, uloga i aktivnosti organizacija bubrežnih invalida u Srbiji” - Udruženja bubrežnih invalida Subotica i Saveza bubrežnih in-valida Vojvodine.

Subotičani obeležili Svetski dan bubrega

18 19


Čini mi se kao da celog svog života i radnog veka, a ukupno je 18 godina, radim u školi „Milan Petrović“ u Novom Sadu. Kao da se nešto važno nije ni događalo pre toga, jer je život sa ovom decom i pored njih u potpunosti obuzeo moje dane, organizovao moje aktivnosti, učinio ih mojim ličnim stilom življenja.

Pre 13 godina bio sam inicija-tor osnivanja inkluzivnog hora u našoj školi. Trebalo je da bude deo jedne predstave koju smo pripremali. Pokušavali smo, a i

danas to radimo, da promenom načina razmišljanja osoba sa invaliditetom, smanjivanjem njihove izolovanosti od ostalog dela društvene zajednice, utičemo na smanjenje njihove povučenosti, da ih učinimo sreć-nijim i radosnijim, da se osete korisnijim članovima društva. Naša priča bi trebalo da bude transparentna, da život i suživot osoba sa invaliditetom sa ostalim pripadnicima zajednice bude što aktivniji i ispunjeniji.

Ovaj hor treba da bude most ka ostalim grupama i članovima

društva, da pomoću njega povežemo sa svima ovu decu i mlade ljudi koji imaju itekako šta da kažu i pokažu. Ime hora je ISON. To je osnovni ton, vođica, što se najčešće i ne zna. U crkvenoslovenskoj, vizantijskoj kulturi, ison predstavlja jedan ton više pevača. Zamisao mi je da više pevača, u ovom slučaju, bude više pevača sa invaliditetom i da oni daju taj osnovni ton na koji će se mnogi osloniti, kako bi se napravio jedan harmoničan ton, harmoni-ja, kojoj je potrebna podrška sa svih strana. Vođica – ison – uvek je negde u sredini, a lepeza tonova ide gore i dole... Tako i mi želimo da budemo u sredini, ni od koga bolji, ni od koga lošiji. Oko nas je mnogo

ljudi, prijatelja, komšija, dobrih drugara, a mi smo neko ko svojim radom želi da pokaže da nije zanemarljiv, nebitan, da nije marginalizovan – pre svega od sebe samog.

Ne moraju nas voleti – ali nasmoraju primetiti i uvažiti

S druge strane, ne razmišljamo o tome da li će nas neko prihvatiti ili ne, da li nas neko voli ili ne... Želimo svojim trudom da dođemo do drugih, do poštovanja.

Kad je 2004. godine formiran ISON, bila je to moja lična želja, možda čak i egzibi-cija. To je bila i želja dece iz ove škole koja nisu bila primljena u redovni školski hor. Bila je to ona poznata priča: „Evo, ne znamo da pevamo, ali volimo to da radimo, a ti si neko ko peva – pa da pokušamo...“

Ja sam upravo od te i takve dece napra-vio jednu interesantnu dramsku grupu i hor. Sve dalje je posle „izatkano“. Osnovni ton celoj ovoj priči, dakle, daju deca sa invaliditetom.

Ono što je posebno, drugačije, jeste da su ova deca sa invaliditetom, u stvari, deca

bez sluha. Njima su, tom osnovnom tonu, prišli i drugi ljudi. To su kolege i prijatelji, mame, tate, braća, sestre, razni volonteri koji su došli nešto da pomognu i urade, pa su tu i ostali. Za ovih 13 godina kroz hor je prošlo preko 2000 ljudi. Nekima od njih je bilo teško, pa su emotivno popustili i otišli, neki su tražili neka nova otkrovenja i mogućnosti za svoje duše. S druge strane, u hor su došli i drugi ljudi koji su osetili potrebu da pokažu i iskažu deo sebe i svoje humanosti, a što mi građani Srbije u velikoj meri posedujemo. Kroz hor, koji je počeo da se pokazuje kao jedan oblik novosad-skog udruženja, prošlo je koje je mnogo ljudi, različitih profesija – lekara, profeso-ra, raznih volontera, milicajaca, medicin-skih radnika, vaspitača, majstora i raznih drugih zanimanja. Upravo ta lepeza je otvorila neke nove vidike i puteve, pa smo shvatili da je priča o ISONU mnogo šira, da nije potrebno da to bude zatvorena priča jedne grupacije, tipa bubrežnih ili nekih drugih bolesnika koji imaju svoja, strogo definisana udruženja. Mi smo, jed-nostavno, otvorili vrata svima koji žele i mogu da učestvuju u ovoj horskoj priči.

Posle 13 godina i preko 1400 nastupa – i drugi su nas prihvatili kao ozbiljan hor, po godinama i konceptu, koji se „drznuo“ da uđe u ovo društvo na mala vrata, a sada stoji na pragu grada Novog Sada, evropske prestonice mladih i grada kulture. Pozvani smo da o svemu tome damo i svoje mišlje-nje, da budemo deo predstavljanja Novog Sada.

Mi nismo projekat, mi smo udruženje dece i roditelja, kolega i svih građana, koji

svoje vreme posvećuju ovoj deci. U po-slednje vreme smo prepoznati i kao brend grada Novog Sada, čak i od onih ljudi koji su bili poprilično skeptični u prvim godi-nama našeg postojanja. Oni su očekivali priču kratkog daha. Međutim, zamah koji se desio i kod dece i kod mene je nastavljen u kontinuitetu. Dva puta nedeljno održa-vaju se probe, a imamo i po 5-6 nastupa mesečno. Koristimo priliku da što više budemo vidljivi.

Gde god nastupamo – pozivamo udru-ženja invalida iz okolnih gradova i sela. Bili smo učesnici mnogih humanitarnih akcija, kao što su Sigurna ženska kuća, Sigurna dečja kuća, a sad i Sigurna muška kuća, ali i raznih drugih manifestacija i festivala, u našoj zemlji i u inostranstvu. Hor ISON je nastavio da se razvija u nekom svom pravcu i mi smo sad nacionalna priča, od izuzetnog značaja za grad Novi Sad, za Pokrajinu Vojvodinu, pa i za Republiku. Dobili smo i blagoslov Njegove svetosti patrijarha Pavla, a sad i gospodina Irineja. Posebno izdvajamo blagoslov iz manastira Hilandara. To su sve tanane, zlatne niti koje tkaju veoma jaku osnovu za sadašnjost i budućnost ovog hora.

Duboko verujem da sve može da opstane, ali i da nestane, samo ako nestane vere u ono zbog čega radimo. Pre hora nastao je Teatar dobrih vibracija. Velika je radost i sreća svih onih, počevši od medi-cinskog osoblja koje se bavi ovom decomod njihovog rođenja, do roditelja i svih nas

zalo se kao „nemoguća misija“ koju smo u nekoliko navrata savladali.

Imamo i druge organizacijeŽelim da spomenem i Fondaciju „Filipus“

koja radi na novim aktivnostima za osobe sa invaliditetom, kao što su sportske ak-tivnosti. Tražili smo nešto što ne rade škole i druge nevladine organizacije. Iz toga se rodio Konjički klub „Filipus“. Prijavljen je pre tri godine, a pre toga smo eksperimen-talno radili pet godina. Danas Klub ima deset konja, a 500 dece dolazi i besplatno se leči jahanjem. Vlasnik ovog kluba je Udruženje „Vera, ljubav, nada“ koje je osno-vano 2010. godine.

Podrška i velika pomoć svim ovim ak-tivnostima oduvek je bila, a i danas je, gospođa Slavica Marković, direktorka škole „Milan Petrović“.

Želim da napomenem da je hor ISON u Budimpešti2010. godine postao jedan od nosilaca najstarijeg inkluzivnog muzičkog događajaHearts in Harmony (2006). Mi

ovde, kad vidimo koliko ova deca mogu napredovati kad se sa njima radi na ade-kvatan način, u oblastima kakve su muzika i umetnost uopšte. A u ovome oni zaista imaju šta da pokažu i pruže svima nama.

Taj neki tanak put koji je naše dete iza-bralo, kojim ide i napreduje, naša je satis-fakcija za sav uložen trud i napor. U svakom slučaju se treba truditi i deci dati pravu šansu, mogućnost. Takmičenje ovog hora sa decom koja idu u redovne škole poka-

HUMANOST KAO STIL ŽIVLJENJA

Budućnost je u svakom detetuKada ljudi vide da deca sa invaliditetom i potrebama koje, osim uobičajenih bivaju i zahtevnije, prva pružaju ruke pomirenja, možda će se i odrasli posle lakše rukovati, miriti se i onda kada to ne bi baš jednostavno učinili. Prosto želimo da normalnošću pokažemo da je naša budućnost i u ovoj, kao i u svoj drugoj deci

Piše: MiodragMiša BlizanacŠkola za osnovno

i srednjeobrazovanje

„Milan Petrović“, Novi Sad

Jedan od mojih ključnih i istovre-meno veoma ličnih motiva za pokre-tanje cele ove ideje jeste moj rođeni brat koji je, takođe,osoba sa invali-ditetom.

Želeo sam da mu pomognem da se oseti vrednim i važnim, da shvati da nije nikom na teretu, da dosta toga može sam. To sam i postigao. On danas radi u sodari, jaše konje, brine o životinjama, druži se, putuje... Srećan je i prihvaćen, ne samou svom okruženju iod osoba koje su slične njemu- prihvaćen je u društvu, ravnopravnije ga posmatraju.

20 21


Kalcifikacije su veliki i neprepoznati problem svih dijaliznih pacijenata.

Najmanje dva razloga imamo za tu tvrdnju. Prvo, treba imati na umu da su bolesti srca i krvnih sudova (kardiovasku-larnog sistema), vodeći uzrok smrtnosti pacijenata na dijalizi. Drugo, ono što dovodi do bolesti srca i krvnih sudova su vrlo često: baš kalcifikacije.

O ovom problemu se malo zna, takođe iz dva razloga: prvo, mlitava nefrološka nauka, koja je uglavnom sva pod kontro-lom farmakoindustrije, nije stvorila još nijedan preparat koji bi propagirala i pri-menjivala u svrhu lečenja kalcifikacija, a drugo, priča o ovom problemu bi mogla dovesti i do pada prodaje nekih već po-stojećih dijaliznih preparata, što farmako-industrija neće dozvoliti, jer je njoj prima-ran profit, a ne raspravljanje o nuspojavama preparata na kojima dobro zarađuje.

Šta su to kalcifikacije?Kalcifikacije su taloženja kalcijuma u

krvnim sudovima ili u drugim mekim tkivima, pa otuda podela na vaskularne kalcifikacije (krvnih sudova) i vanskeletne kalcifikacije (mekih tkiva).

Pojednostavljeno, moglo bi se reći da su kalcifikacije proces okoštavanja mekih tkiva ili krvnih sudova.

Učestalost kalcifikacijaU hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji

kalcifikacije su redovna pojava. Sa pove-ćanjem stepena bubrežne slabosti pove-ćava se i izraženost kalcifikacija. U petom stepenu HBI, odnosno na dijalizi, manje ili više izražene kalcifikacije ima preko 90% pacijenata!

Šta čini kalcifikat?Kalcifikacije su po hemijskom sastavu

jedinjenja kalcijuma i fosfora: kalcijum-fosfat ili hidroksiapatit, a koga interesuju i te hemijske formule, one izgledaju ovako: Ca5(PO4)3OH, (CaMg3)(PO4)2 i (CaHPO4 x 2H2O).

Uzroci kalcifikacijaMnogo je faktora koji doprinose pojavi

kalcifikacija u dijaliznih bolesnika. To su sledeći faktori:

1) Povećan unos kalcijuma(Dijalizni pacijenti najviše kalcijuma

unose uzimajući tablete kalcijum-karbo-nata. Doktori propisuju dijaliznim pacijen-tima tablete kalcijum-karbonata jer ove tablete u želucu vezuju fosfor unet hranom, čime se sprečava pojava visokog fosfora u krvi dijaliznog pacijenta. Kalcijum-karbo-nat dakle jeste jeftin i koristan vezivač fosfata, ali ono što mnogi pacijenti ne znaju jeste da ga se ne bi dnevno smelo uzimati više od 3 i po tablete! Tablete su od jednog grama. Ako sa uzimanjem 3,5 tableta dnevno (u toku obroka) pacijent ne može normalizovati fosfor u krvi, onda mora ili smanjiti količinu hrane ili uzimati i druge (jače) tablete za vezivanje fosfata, a koje ne sadrže kalcijum. Takve tablete su na primer, tablete Fosrenola, ali je farma-kobiznis odmah nanjušio zaradu i digao im cenu na preko 200 dolara za jedno pakovanje.

Drugi uzrok povećanom kalcijumu u organizmu dijaliznog pacijenta je nažalost, sama dijaliza. Bilo da je hemodijaliza ili peritonealna dijaliza, obe su kod nas pune kalcijuma. Puna je zapravo dijalizna tečnost, ali tokom tretmana kalcijum iz takve dijalizne tečnosti ulazi u krv pacijen-ta. Većina naših dijaliznih centara koristi koncentrovane rastvore za dijalizu, a to su oni crveni kanisteri, u kojima stoji da stva-raju 1,75 mmol/L jonskog kalcijuma u dijaliznoj tečnosti. Da biste znali kakva je veza jonskog kalcijuma i ukupnog kalciju-ma, najlakše vam je da zapamtite da je to 50%. To jest, onaj ukupni kalcijum u krvi kojeg nam mesečno određuju laboratorij-ski, je duplo veći od jonskog kalcijuma, tj. normalan ukupni kalcijum u krvi je 2,25-2,65 mmol/L, a normalan jonski Ca je 1,12 do 1,32 mmol/L. Postavlja se pitanje, zašto su doktori na hemodijalizi pravili dijaliznu

tečnost sa 1,75 jonskog kalcijuma koja može dati čak 3,5 mmol/L ukupni kalcijum u krvi!? Vrlo jednostavno: doktori su hteli smanjiti sebi posao, odnosno probleme na dijalizi. Proverom su utvrdili da paci-jentima najmanje pada pritisak i najmanje grčeva imaju kada se koristi dijalizna tečnost sa visokim kalcijumom. Neki su proizvođači (npr. Pliva, Zagreb) pravili i koncentrate koji daju 1,85 mmol/L jonskog kalcijuma.

To što su od tolikog kalcijuma pacijen-tima okoštale sve arterije, što im je uzna-predovala arteroskleroza, što su postali senilni i dementni, to je doktorima izgle-dalo kao „manji problem“. Nažalost, i mnogi pacijenti su to prihvatili. Jer, koga su jednom razdirali grčevi, i koga su jednom povraćali hladnom vodom iz besvesnog crnila dijaliznog kolapsa, taj je sav srećan prihvatao najveći mogući kalcijum, čak donosio i dodatne ampule kalcijuma, samo da ne prolazi ponovo kroz ta stanja. Rekosmo li, stanja?

Tamo gde su doktori pokazivali veću brigu za pacijente, pa im birali koncentra-te koji će dati manje kalcijuma u dijaliznoj tečnosti, a to su recimo koncentrati sa 1,25 mmol/L kalcijuma, tamo su morali više vremena da provedu u sali i da sprečavaju ili rešavaju redovne dijalizne komplikacije:

smo njegova pretpriča, u okviru Europa-Cantat-a.

U 2012. Godini, kada se održavao Hearts in Harmony, uspeli smo da sastavimo in-kluzivni hor od 2000 pevača. Zvanično je to bio najveći inkluzivni festival i do tada i od tada.

Uradili smo još nekoliko projekata. Jedan od njih je skupljanje starih instrumenata, koje prilagođavamo posebnom tehnikom potrebama invalidnih osoba. U toku ove velike akcije, skupili smo oko pedesetak instrumenata. Mnoga deca su želela da sviraju iako su imala velike fizičke nedo-statke. Trudili amo se da te instrumente prilagodimo njihovim mogućnostima. Ta akcija i dalje traje.

sluha iz Liverpula, a želja mi je da tokom cele godine, kroz taj festival dovodimo zanimljive goste iz raznih zemalja.

Za proleće sledeće godine najavljujemo dolazak hora „Srbadija“, zatim dolazak hora iz Afrike itd. Radimo na tom tzv. invalid-nom kampusu, gde će učestvovati deca i osobe sa invaliditetom, kao i mnoge druge značajne i poznate osobe iz sveta kulture i umetnosti, kao što je, na primerveliki pevač Bočeli.

Naravno da ćemo i mi putovati u druge zemlje i predstavljati našu domovinu.

U okviru svih ovih dešavanja imamo decu koja,kada završave škole i kada bi trebalo negde da se zaposle i sami sebe izdržavaju, često nailaze na ozbiljne pro-

Druga akcija: sve naše aktivnosti odvija-ju se na trgovima, a ne samo po školama i drugim zatvorenim prostorima. Da sve bude javno i vidljivo, da svako naše dete bude sa svojim imenom i prezimenom, da se vidi svačiji trud pojedinačno, bez gru-pisanja i prikrivanja grupom. Time bismo izašli iz prosečnosti i navijačkog tipa života.

Festival Harts in Harmony je na među-narodnom kalendaru festivala Evrope, iako sama Srbija nije u Evropi.

Priznanja iz inostranstvaZahvaljujući svemu ovome, član sam

Ruske akademije nauka za pitanja dece sa invaliditetom, što me zaista čini ponosnim, a član sam i najvećeg svetskog horskog udruženjaEuropa Cantat. Ovo sve daje mogućnost još jačeg razvijanja osnovne ideje.

U planu nam je da 2018. godine dove-demo u Novi Sad hor osoba oštećenog

bleme. Zaposlenje za ove mlade ljude koji završe školovanje zvuči gotovo nestvarno.

U našem prostoru u Šajkašu, gde su smešteni konji i KK„Filipus“ koji vodi divan čovek koji veoma voli decu i životinje, bivši kaskader Dragan Janković, prošlo je obuku oko 300 dece koja su zanatski osposoblje-na i nalaze se na tržištu rada. To isto se događa i u Mošorinu, Đurđevu, Žablju, Gospođincima. Za sada smo u Bačkoj, ali neće biti problem da se, kad se steknu uslovi, proširimo i na Banat, a i dalje. Želja mi je da deca sa invaliditetom što više izađu iz osame, a da istovremeno i naša sela oživimo i ponovo pokrenemo stare zanate. Konkurisali smo i za sprovođnje jednog sjajnogprojekta okrenutog sportu i omladin. U pitanju sodadžijski zanat i fabrika vode.

Obučili smo celo udruženje, a dvadese-tak mladih je ovde našlo posao i moguć-nost zarade. Uveli smo modernu nemačku

tehnologiju sa reverzibilnom osmozom. Tržište se sve više otvara, a nama fale flaše, ambalaža... Treba nam pomoć sponzora i nadamo se da će ljudi velikog srca tu pronaći sebe i pomoći nam da kupimo dvadesetak hiljada flaša, kako bismo bili stabilni i vidljivi, prisutni bar na novosad-skom tržištu. Imamo nekoliko proizvoda, u manjim i većim flašama, a planiramo da uđemo i u proizvodnju starinskih sokova.

Možemo se pohvaliti našim sponzorisa-njem nekih manifestacija u gradu, kakvi su Dani pesništva i sportskih igara, košarke, na primer. Zakon o socijalnom preduzet-ništvu nije gotov i još uvek nismo „spako-vani“ kao socijalno preduzeće, a moramo biti i pod zaštitom države.

Srce svega su druženja članova različitih invalidskih udruženja, njihov izlazak iz usamljenosti i čemernog života.

Gledano sa strane, pokušavamo da u priču uvedemo sve one ljude koji su pozi-tivni, otvoreni za saradnju. Nije uvek lako objasniti široj populaciji da „posebne potrebe“ ne znače bolest, posebno nisu zarazna bolest. To je stanje u kojem neki ljudi žive i koje kao takvo moramo i mi prihvatiti.

Odlučili smo da naša priča ima moto „tiha voda breg roni“, da svojim kontinui-ranim i odgovornim radom zaslužimo poštovanje i svoje mesto u društvu.

Krenućemo i u nove projekte sa stakle-nicima, plastenicima... Želimo da uredimo selo, da napravimo nešto dobro i za sve meštane u Šajkašu.

Uveren sam da osobe sa invaliditetom mogu mnogo toga dobrog da urade samo ako se dobro organizuju, a javni servisi ne bi baš morali da daju statističke podatke o invalidima.

Važno je da se nešto dešava oko njih, da se iskoriste svi njihovi raspoloživi kapaci-teti, bez obzira na to o kojem obliku inva-liditeta je reč.

Na kraju, pomenuo bih i akciju koja nosi naziv „Mi smo jednaki, zar ne“ zahvaljuju-ći kojoj ulazimo u sve institucije – škole, firme, staračke domove – održavamo koncerte. Bili smo i na Kosovu, na mosto-vima pomirenja. Ako ljudi vide da ove osobe prve pružaju ruke pomirenja, možda će i oni to lakše učiniti i izmiriti se.

Prosto želimo da normalnošću pokaže-mo da je budućnost u svoj našoj deci, u svakom detetu pojedinačno.

KALCIFIKACIJE– veliki i neprepoznati dijalizni problem

Histološki presek kroznormalnu arteriju

Presek kroz kalcifikovanu arteriju

22 23


grčeve i padove krvnog pritiska. (Da ne pominjemo da takvi koncentrati izazivaju negativan bilans kalcijuma u krvi i podsti-ču lučenje parathormona).

Treći uzrok povećanog kalcijuma u krvi dijaliznih pacijenata, jeste primena vita-mina D. Doktori propisuju vitamin D di-jaliznim pacijentima, kao iz najbolje namere, a retko koji ima vremena da upozori pacijente ili da im kaže, koje su nuspojave uzimanja vitamina D. A one su nažalost, brojne. Prvo da kažemo zašto se propisuje vitamin D pacijentima na dijali-zi. Uglavnom, radi jačanja kostiju i radi smanjivanja parathormona. Što je često potrebno, istovremeno. I to je u redu. Ali, ono što doktori ne kažu, a pacijenti ne znaju: da bi izbegli prelom kosti ili opera-ciju paratiroidne žlezde, ta terapija im oštećuje srce i krvne sudove!! Primena vi-tamina D direktno povisuje i kalcijum i fosfor u krvi, zatim stvara kalcifikacije na krvnim sudovima, na srčanim zaliscima i na srčanim arterijama. Tako nefrolozi le-čenjem kostiju i sitnih paratiroidnih žlezda, upropaštavaju pacijentima srce i krvne sudove, a sve u najboljoj nameri (da li baš svi?!). I da se odmah razumemo: svi, apso-lutno svi preparati vitamina D, izazivaju porast kalcijuma u krvi, izazivaju kalcifika-cije, a sve druge priče, kako je ovaj ili onaj preparat selektivan, a ovi ostali nisu, sve su to marketinške laži. Ne postoji vitamin D koji ne stvara porast kalcijuma i fosfora u krvi, jer to mu je osnovna radnja, bez toga ne bi ni bio vitamin D).

2) Povećan unos fosforaVeć smo u ranijim postovima pisali o

značaju bubrega za metabolizam fosfora.

Kad bubreg ne funkcioniše, onda nema ni glavnog puta uklanjanja fosfora iz or-ganizma. Tako da dijaliznim pacijentima hrana bogata fosforom (a to je ogroman broj namirnica: meso, mleko, jaja, sir, riba, kola-pića, aditivi, itd) predstavlja veliki problem. Varenjem hrane u želucu pri-prema se ulazak fosfora u krvnu cirkula-ciju (resorpcija), i to se dešava u tankom crevu. Jednom kada uđe u cirkulaciju dijaliznog bolesnika fosfor više nema gde da izađe, ako bubrezi ne funkcionišu. Kada se zadovolje normalne potrebe za ovim elementom (normalan nivo fosfora u krvi je 0,8 do 1,45 mmol/L), sav višak fosfora se istaloži sa kalcijumom i biva negde odložen! To negde, najčešće znači u meka tkiva, ili u zid krvnog suda. Svaka, pa često i minimalna hiperfosfatemija posle obroka, izazove spajanje tog fosfora sa kalcijumom, zatim pad kalcijuma u krvi izazove lučenje parathormona, koji razaranjem kosti popravi nivo kalcijuma, ali je talog kalcijum-fosfata u međuvre-menu već negde rasejan i odložen. Nekada je to u krvnim sudovima, nekada u mekim tkivima, mišićima, vezivu, zglob-nim kapsulama, srčanim zaliscima, sve-jedno. Kao što je već rečeno za vitamin

D, njegova primena povisuje i fosfor i kalcijum u krvi i direktno podstiče na-stanak kalcifikacija.

Treba reći i da nefrološka nauka, kao ni medicina u celini, još ne zna zasigurno kako se sve to odvija i od čega sve zavisi veličina i proširenost kalcifikacija, ali se to za sada ovako tumači. Pouzdano se zna da povišen fosfor u krvi garantuje veću smrtnost pa-cijenata na dijalizi, a koji su sve činioci uključeni u nastanak i ispoljavanje kardi-ovaskularnih komplikacija, to se još istra-žuje.

3) Povećan unos vitamina DO ovome smo već govorili u poglavlju

o uzrocima hiperkalcemije (vidi gore). Vitamin D se može uzimati i nenamerno, u sklopu ishrane sa multivitaminskim pro-izvodima, mlekom, margarinom i sličnim namirnicama, gde proizvođači sami dodaju izvesne količine D vitamina.

4) Alkalni pH krviNormalna kiselost krvi, koja se na osnovu

koncentracije jona vodonika (H) izražava u tzv. pH jedinicima iznosi: 7,35 do 7,45. Ako je vodonik osnovni nosilac kiselosti u ljudskom organizmu, onda je bikarbonat-

ni jon osnovni nosilac bazičnosti ili alkal-nosti krvi. Normalan nivo bikarbonata u krvi je 22 do 28 mmol/L. U održavanju te acidobazne ravnoteže veoma važnu ulogu ima upravo bubreg. Kada bubreg ne radi u organizmu dolazi do nagomilavanja ki-selina, a nivo bikarbonata se smanjuje na 12-14 mmol/L. Zato je dijaliza i napravlje-na da nadoknadi pacijentu i te nedostaju-će bikarbonate, pa bikarbonata u dijaliznoj tečnosti ima iznad normalnog nivoa. Ima ih 32-34 mmol/L, standardno, a po potrebi mogu se još povećavati ili smanjivati običnim pritiskom na taster kojim se re-guliše dotok iz kapsule sa bikarbonatnim, alkalnim koncentratom. Bikarbonati su standardno u suvišku, da bi se što bolje iskorigovao njihov nedostatak u krvi, pa čak i da nešto preostane u višku za naredne dane. Znači, dijalizni pacijent na kraju he-modijalize ima oko 30 mmol/L bikarbona-ta u krvi. Sve ovo navodimo samo da bismo došli do ključne rečenice: alkalni pH obara kalcijum, tj. u višku bikarbonata, u alkalnoj sredini, dolazi do taloženja kalcijuma i bikarbonata, pa nastaje kalcijum-karbonat. Kalcijum-karbonat je supstanca od koje se pravi kreda, za školske table. (A od iste supstance se prave i tablete za vezivanje fosfora u želucu). Zato i tokom dijalize sa visokim sadržajem jonskog kalcijuma (npr. 1,75 mmol/L) nikada se u krvi pacijenta na kraju dijalize ne izmeri jonski kalcijum od 1,75 mmol/L, iako bi se po zakonu di-fuzije, koncentracije kalcijuma trebale lako izjednačiti, iz krvi u dijaliznu tečnost. Ko god je od dijaliznih pacijenata proveravao jonski kalcijum u krvi posle dijalize sa 1,75 jonskim kalcijumom, mogao je utvrditi da mu nivo Ca++ nije 1,75 nego nešto oko 1,38 (odnosno 2,8 mmol/L ako je merio ukupni

kalcijum). Zašto se kalcijum nije izjednačio? Pa zato što se spojio sa negativnim jonima iz krvi (bikarbonatom ili fosfatom) i odložio se kao kalcijum-karbonat ili kalcijum-fos-fat u mekim tkivima. Dakle, ispostavlja se po ko zna koji put, da je ceo postupak lečenja zasnovan na principu: jedno po-pravljamo drugo oštetimo. Što narod kaže: seci uši, krpi dupe. Idealno bi bilo da dija-liza ne bude previše alkalna, tj. da koncen-tracija bikarbonata u dijaliznoj tečnosti ne prelazi gornju granicu normale: 28 mmol/L. Ali, to bi onda značilo da dijalizu treba vršiti svaki dan, a to niti može država da plaća, niti pacijenti žele da budu prikova-ni za aparat svaki božiji dan.

5) Starija životna dob i veći dijalizni stažDa, starost. Nesretna starost, bilo opšta,

bilo dijalizna, sve kvari. Tako kaže medi-cinska nauka. Čak i da nije na dijalizi stariji čovek ima izražene kalcifikacije krvnih sudova, zakrčenje arterija, tzv. ateroskle-rozu, sa svim lošim posledicama koje iz te skleroze proizilaze. Našli smo u knjigama interesantan podatak. Neki (duhovitiji) medicinar je napisao da proces kalcifika-cija počinje rođenjem (?!). Pa dalje, polako napreduje. Dok u starosti ne doživi punu raširenost. Hronična bubrežna slabost i dijaliza, samo ubrzavaju ili pogoršavaju, tu neminovnu pojavu. Navode se i dokazi. Kažu, i u dijaliznim počecima, kad se uopšte nisu koristili kalcijumski vezivači fosfata (nego aluminijumski), pacijenti su opet imali kalcifikacije. Osim starosti, i drugi nepovoljni medicinski faktori pod-stiču nastanak kalcifikacija, npr. dijabetes, povišen krvni pritisak, upalni procesi, itd. Žene su sklonije kalcifikacijama nego muš-karci.

6) Primena vitamina CPod obrazloženjem da se pacijentima

vrate vitamini koji su hemodijalizom uklo-njeni iz krvi, mnogi doktori daju pacijen-tima jednu ampulu C-vitamina na kraju hemodijalize. U toj ampuli ima 500 mg vitamina C. To je otprilike pet puta više od dnevnih potreba za vitaminom C. A danas je praktično nemoguće imati manjak C vitamina u organizmu. S obzirom da vita-mina C ima u brojnim namirnicama, što u originalu, što kao dodatak, lekari ne pamte da su nekada videli skorbut ili slične manifestacije nedostatka C vitamina u organizmu. Ipak, skoro svi dijalizni paci-jenti su se primili na priču da je neophod-no vratiti ono korisno što im je dijalizom oteto, a to su vitamini B i C. Za vitamine B grupe, manje-više, nije tako sporna situ-acija: za njih nema težih nuspojava ni kada su u suvišku. Ali, za C vitamin ima! Vitamin C (pogađate već) podstiče kalcifikacije. Da ne ulazimo u to kako i zašto, shvatite ovo kao proverenu činjenicu. Idealno bi bilo, ako neko već želi preciznu nadoknadu C vitamina posle dijalize, da dobije jednu ampulu od 75 mg tog vitamina. Nažalost, na našem tržištu, takvih ampula nema, a pošto i ove od 500 mg nisu mnogo skupe, medicinari nam ih rado propisuju, a mi ih još rađe primamo. Sad nam nešto pade na pamet: zašto na televizijama onako brzo izgovaraju ono „O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farma-ceutom.“ Čoveče, urade to brzinom sve-tlosti. Samo da otaljaju, zakonsku obavezu. A prava poruka takvog odnosa (koju svi mi prepoznajemo) je: šta god da ti bude, mi s tem nemamo ništa.

(nastavak u sledećem broju)

Type 2 lesion

Macrophagefoam cells Fibrous

thickening

CAC

CACCore of

extracellularlipid

Small pools ofextrecellular

lipid

Group 1

? ?

Incident CAC Calcified Nonprogressors

Calcifiedprogressors

Group 2 Group 3

No plaqueCAC score = 0

INCRASING CARDIAC MORTALITY

"Noncalcified"soft plaque

CAC score = 0

"Mixed" plaquePositive CAC

score > 0 > 100

"Calcified"plaque

CAC > 100

Soft plaque regression

Type 3 (preatheroma) Type 4 (atheroma) Type 5 (fibroatheroma) Type 6 (complicated leson)ThrombusFissure and

hematoma

Pojednostavljeno, moglo bi se reći da su kalcifikacije proces okoštavanja mekih tkiva ili krvnih sudova

24 25


Nada Abramović

Dipl. pravnica

DIJETA U BUBREŽNOJ SLABOSTIHranljivematerije ienergija

Bubrežnainsuficijencija Hemodijaliza Peritonealna

dijaliza Transplantacija

Proteini0,6 - 0,8 g/kg/dan

> 50% - 60% VBV1; 0,8 ' 1,0g/kg/ u unefrotskom sindromu

1,2 - 1,4 g/kg/dan50 % - 60% VBV

1,2 - 1,5 g/kg/dan > 50 % - 60% VBV

1,3 - 1,5 g/kg/dan nakon hiruške intervencije; 1,0 g/kg/

dan u uslovima stabilnog post-operativnog perioda

30 - 35 kCal/kg/dan za održavanje željene telesne

mase

Energija 30 - 35 kCal/kg/dan 30 - 35Kcal/kg/dan

23 - 35Kcal/kg/dan

Natrijum2,0 - 4,0 g/dan,

potreba varira u zavisnosti od etiologije oboljenja

2,0 g/dan 2,0 - 4,0 g/dan

2,0 - 4,0 g/dan posle hirurške intervencije; 3,0 - 4,0 g/dan u

uslovima stabilnog postopera-tivnog perioda

KalijumBez potrebe za ograničavanjem

količine unosa K+ sve dok je VGF2 o 10 ml/min

2,0 - 3,0 g/dan 3,0 - 4,0 g/dan Bez potrebe za ograničavanjem unosa K+

Fosfor 10 - 12 mg/g proteina 12 - 15 mg/g proteina

12 - 15 mg/g proteina

Nema potrebe za ograničavanjem unosa fosfora

Kalcijum 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan

Tečnost Bez ograničenja do smanjenja količine mokraće

Nadoknada izlučene mokraće

+ 1000 ml/dan<2000 ml/dan

Bez ograničenja do smanjenja količine mokraće ili početka

nakupljanja tečnosti

Vitaminii ostali

minerali

Vitamini B, C i D kao i gvožđe i cink prema PD3

Prema PD izuzev, vitamin C = 60 - 100 mg/dan,

vitamin B6 = 5 -

10 mg/dan, folna kiselina = 0,8 -

1,0 µg/dan

Prema PD izuzev: vitamin C = 60 - 100 mg/dan,

vitamin B6 = 5 -

10 mg/dan, folna kiselina = 0,8 -

1,0 µg/dan

Unos prema PD

Terapijska ishrana (terapijska dijeta ili medicinska terapijska ishrana) po defi-niciji predstavlja definisanu ulogu hrane u tretmanu različitih bolesti i drugih pore-mećaja zdravstvenog stanja.

Terapijska ishrana podrazumeva i izmenu i prilagođavanje normalne (osnovne) ishrane trenutnim potrebama pojedinca u terapijske svrhe. Razlozi za primenu medicinske terapijske ishrane su:

• održavanje i poboljšavanje nutritivnog statusa,

• ispravljanje kliničkih nutritivnih nedo-stataka,

• održavanje, smanjenje ili povećanje telesne mase,

• smanjenje opterećenja pojedinih organa i organskih sistema,

• eliminisanje sastojaka hrane koji izazi-vaju alergijske reakcije,

• prilagođavanje normalne ishrane mo-gućnostima organizma da prihvati, metaboliše i eliminiše pojedine sastoj-ke hrane i druge supstance.

Značaj pravilne ishrane kodpacijenata na hroničnomprogramu hemodijalize u ciljuprevencije komplikacija

Bubrezi imaju čitav dijapazon po život značajnih uloga i utiču na rad svih ostalih organa i organizma u celini. Bubrezi obav-ljaju četiri osnovne funkcije u ljudskom organizmu:

• eliminisanje pojedinih produkata me-tabolizma (detoksikacija i održavanje

acido-bazne ravnoteže) – urea, kalijum, vodonikovi joni...

• reapsorpcija pojedinih produkata zna-čajnih za organizam - natrijum, glukoza, aminokiseline

• metabolička uloga bubrega - pretvara neaktivnih oblika vitamina D u aktivne oblike, pa samim tim i uticaj na meta-bolizam kalcijuma i fosfora

• uloga produkcija hormona - stvaraju eritropoetin, hormon koji stimuliše kostnu srž za stvaranje eritrocita.

Ishrana bolesnika na HD podrazumeva: unos adekvatnih količina hranljivih, zaštit-nih i drugih materija u odgovarajućoj količini i odgovarajućem međusobnom odnosu (belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, oligoelementi i voda).

Pravilna i uravnotežena ishrana preve-nira komorbidna stanja, kao što su: goja-znost, dijabetes mellitus. hiperlipoprotei-nemije, koja su uzrok ubrzane ateroskleroze, ishemične bolesti srca. Prevenira MIA sindrom (Malnutricija, Inflamacija Ateroskleroza) koji podrazumeva pothranjenost, ubrzan proces ateroskleroze i inflamaciju, koji ugrožava bolesnika na hemodijalizi.

Pravilan unos namirnica bogatih kalci-jumom i fosfatom podrazumeva dobro regulisan sekundarni hiperparatireoidizam, smanjenje invaliditeta i kalcifikacija na krvnim sudovima. Ograničen unos soli i vode sprečava hipervolemiju, hipertenziju i kardiovaskularne komplikacije.

Malnutricija je kasna komplikacija hro-nične bubrežne insuficijencije. Progresivna bubrežna insuficijencija je udružena sa spon-

tanim smanjenjem unošenja proteina. Pre-dijalizni bolesnici imaju sponatni unos proteina manji od 0.7 g/kg/dan, što je ispod preporučenog dnevnog unosa. Serumski albumini i kreatinin rastu u prvih pola godine od početka hemodijalize. Malnutricija je prisutna kod oko 35% bolesnika na hemo-dijalizi. Do nje dovode smanjeno unošenje proteina i smanjena efikasnost dijalize. (Kopple JD. The National Kidney Foundati-on K/DOQI clinical practice guidelines for dietary protein intake for chronic dialysis patients. Am J Kidney Dis 2001;38:S68-73.)

Malnutricija je udružena sa povećanim morbiditetom, mortalitetom i sniženim kvalitetom života. (Kalantar-Zadeh K, Ste-nvinkel P, Pillon L, et al. Inflammation and nutrition in renal insufficiency. Adv Ren Replace Ther 2003;10:155-169)

izvor Ref. Prof.dr Mirko Rosić, Ishrana bolesnika, Univerzitet Singidunum Beograd

Uloga i značaj terapijskeishrane i intervencija u dijetamakod pacijenata na hemodijalizi

Autor:

Jasmina Vukša Dipl. Pharm.

Dijabetes je urazvijenim zemljama najčešći uzročnikhroničnog zatajenja bubrega, a kombinacija dijabetesa i hroničnog zatajenja bubregadovodi do čitavog niza poremećajaintermedijernogmetabolizma

26 27


Osim proteinsko-energetske pothranje-nosti bolesnici sa hroničnom bubreznom insuficijencijom mogu imati manjak mi-nerala (posebno minerala u tragovima) i vitamina.

Ishrana osoba sa dijabetesomkoji se leče hemodijalizom

Dijabetes je u razvijenim zemljama naj-češći uzročnik hroničnog zatajenja bubrega, a kombinacija dijabetesa i hro-ničnog zatajenja bubrega dovodi do čitavog niza poremećaja intermedijernog metabolizma. Glavna intervencija u dijeti kod osobe obolele od dijabetesa, koja započinju lečenje dijalizom je povećanje unosa proteina. To je neophodno zbog negativne ravnoteže azota uzrokovane hemodijalizom. Preporučuje se unos od barem 1.2 g proteina po kilogramu telesne težine dnevno. Potreba za proteinima se povećava tokom povećanog katabolizma prisutnog kod infekcija, dijabetičke acidoze i gastrointestinalnog krvarenja. Preporu-čuje se da 50 do 60% ukupnog energetskog unosa čine ugljeni hidrati bogati vlaknima. Kod dijabetičara je ključno održavati dobru kontrolu glikemije i radi izbegavanja po-većanog interdijalizinog unosa tečnosti koji je povezan sa hiperglikemijom. Hiper-tonicitet koji je posledica hiperglikemije podstiče osećaj žeđi, povećava se unos tečnosti i razvija se zapreminom-uzroko-vana hipertenzija sa svim svojim negativ-nim posledicama. Kontrolom hiperglike-mije izbegava se i rizik hiperkalijemije zbog pomaka kalijuma iz intraćelijskog u ekstra-ćelijski prostor. Potreba za insulinom se nakon započinjanja lečenja dijalizom menja, tako da je neophodna individuali-zacija terapije. Potreba za insulinom se može smanjiti zbog poboljšane osetljivosti na insulin usled delimičnog ispravljanja uremije.

Važna dijetalna smernica kod dijabeti-čara mora biti i izbegavanje hipoglikemije.

Evropski vodič dobre kliničke prakse u hemodijalizi (European Best Practice Gu-idelines on Haemodialysis-EBPG) daje pre-poruke za ishranu.

Terapijska dijeta bubrežnih bolesnika ima za cilj da se:

• poveća unos (korisnih) materija koje se gube iz organizma zbog smanjene

bubrežne funkcije • smanji unos (štetnih) materija koje se

nakupljaju u organizmu zbog smanje-ne bubrežne funkcije

• koriguju metabolički parametri koji imaju uticaj na funkcionalno stanje bubrega

Poremećaji nutritivnog statusa uzrokovani bolestima bubregai njihovim lečenjem

a. poremećaji metabolizma proteina i ugljenih hidrata

b. hiperlipidemija tip IV, kod hronične bubrežne slabosti se javlja poseban oblik poremećaja lipidnog statusa koji se zove hiperlipidemija tip IV - poveća-nje triglicerida (VLDL lipoproteini) u krvi uz održanje normalne koncentra-cije holesterola• terapijski tretman hiperlipidemije

tipa IV podrazumeva dijetu sa sma-njenim dnevnim unosom šećera, umerenim unosom nezasićenih masnih kiselina i velikim udelom namirnica bogatih vlaknima. Oče-kivani deficit vitamina D, kao i drugih vitamina, se nadoknađuje primenom suplemenata.

c. renalna osteodistrofija je grupa obo-ljenja koštanog sistema (osteomalacija – razmekšavanje kostiju i osteoporoza – smanjenje čvrstine kostiju), koja nastaje usled povećanja serumske kon-centracije fosfata, smanjenja serumske koncentracije kalcijuma i posledičnog povećanja produkcije parathormona• za nutritivnu terapiju renalne oste-

odistrofije preporučuje se dijeta koja ima za cilj da koriguje nivo pomenutih parametara u krvi.

d. anemija koja nastaje kod hronične bubrežne slabosti posledica je smanje-nog stvaranja eritropoetina u bubrezi-ma. Davanje eritropoetina omogućava bolesnicima u ovoj fazi bolesti rešava-nje problema smanjenog stvaranja eritrocita i (kod pacijenata koji ne boluju od šećerne bolesti) dovodi do usporavanja napredovanja bubrežne slabosti• u lečenju ovog tipa anemije može

biti korisna i nadoknada L-karnitina. Deficit karnitina nastaje iz dva razloga: smanjenja količine faktora

neophodnih za njegovu sintezu (aminokiseline lizin i metionin, vitamin C, vitamin D, niacin, gvožđe) i smanjenja opšte metaboličke ak-tivnosti bubrega udružene sa pove-ćanim gubitkom karnitina tokom same dijalize. Nadoknadom L-kar-nitina postiže se poboljšanje funk-cije skeletnih mišića kod dijaliziranih pacijenata.

Intervencije u dijetama kodpacijenata sa hroničnomrenalnom insuficijencijijom

• dnevni unos proteina se utvrđuje indi-vidualno na osnovu laboratorijskih analiza (generalno se preporučuje dnevni unos od 0.8 g proteina po kilo-gramu telesne mase)

• ukupan dnevni energetski unos potre-ban za održavanje telesne mase se postiže povećanim unosom masti i ugljenih hidrata (treba imati u vidu i dijabetes, hiperholesterolemiju i hiper-tenziju)

• dnevni unos kalijuma se ograničava na 1.5-2g, a fosfora na 0.6-1.2g

• dnevni unos vode je ograničen na 500-1000ml (ako nema mokrenja) ili 500-1000ml plus dnevna količina mokraće (računa se i voda koja se izgubi na druge načine – povraćanje, proliv, znojenje...)

• Bolesnicima sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koji se leče nekom od

metoda dijalize treba nadoknađivati vitamine rastvorne u vodi.

• Preporučuje se 10 mg vit B6, do 90 mg vit C i 1 mg folne kiseline dnevno. Vi-tamine rastvorne u mastima nije po-trebno nadoknađivati (vitamini A, E i K), dok se vitamini D i B12 nadokna-đuju prema preporuci lekara.

Fizička aktivnost kao dopunaintervencijama u dijetama kodpacijenata na hemodijalizi

Gojaznost je jedan od osnovnih faktora rizika za nastanak dijabetesa, hipertenzije i bubrežne insuficijencije, tako da se kod zdrave populacije preporučuje: vođenje računa o pravilnoj ishrani, izbegavanju alkohola, preporučuje se prestanak pušenja i fizička aktivnost.

Zaključak

Započinjanjem hemodijalize način ishrane se bitno menja, te ona postaje važan deo lečenja. Pravilna ishrana utiče preventivno na nastanak brojnih ranih i kasnih komplikacija, kao što su pothranje-nost, hiperkalijemija, promene na kostima nastale zbog povišenog nivoa fosfata u krvi (renalna osteodistrofija), srčana dekom-penzacija, zbog stalne i povremene hiper-volemije i dr.

Da bi lakše savetovali pacijente, najbolje je planirati Vodič za pravilnu ishranu, a to podrazumeva konsultovanje multidisci-plinarnog tima: lekara, farmaceuta, medi-cinskih tehničara i dijetetičara nutricioni-sta.

Obrazovani i edukovani zdravstveni profesionalci imaju zadatak da savetuju

Postoji visoki stepen povezanosti između hipoalbuminemije i kardiovaskularnih bolesti uremičara. Upala je verovatno veza između proteinsko-energetske pothranje-nosti i kardiovaskularnih bolesti. Povećano otpuštanje ili aktiviranje protivupalnih citokina poput interleukina-6 (IL-6) i tu-morskog faktora nekroze alfa (TFN-a), može smanjiti apetit, uzrokovati proteoli-zu mišića, hipoalbuminemiju i doprineti nastanku ateroskleroze. Do povećanja koncentracije citokina u hroničnom zata-jenju bubrega dolazi zbog oštećene funk-cije bubrega, hipervolemije, oksidativnog stresa, smanjene koncentracije antioksi-dansa, infekcije i pridruženih bolesti koje kod bolesnika sa smanjenom funkcijom bubrega mogu dovesti do upale.

U hemodijaliziranih bolesnika dodatni izvor upale predstavljaju izlaganje nebi-okompatibilnim membranama dijaliza-tora i sistemima za vantelesnu cirkulaci-ju, slab kvalitet vode za dijalizu i/ili dijalizata i povratna filtracija. Nije poznato u kojem je obimu proteinsko-energetska pothranjenost dijaliziranih bolesnika posledica upale, ali je poznato da su ta dva stanja usko povezana i da deluju u istom smeru odnosno nastanku sindroma pothranjenosti-upale i ateroskleroze. Sindrom pothranjenosti-upale i atero-skleroze kod dijaliziranih bolesnika naj-češće se očituje niskim koncentracijama kreatinina, proteina, holesterola i homo-cisteina u serumu koji su povezani sa lošim ishodom bolesti. S druge strane, izgleda da dobra uhranjenost i hiperko-lesterolemija u dijaliziranih bolesnika mogu imati zaštitni efekat.

(Kalantar-Zadeh K, Kopple JD, Kilpatrick RD, McAllister CJ,.:Association of morbid obesity and weight change over time with cardiovascular survival in hemodialysis population.Am J Kidney Dis 46: 489–500, 2005 [PubMed])

Osim proteinsko-energetske pothranje-nosti (PEP) hronični bubrežni bolesnici često imaju manjak minerala (uključujući i minerale u tragovima) (npr. gvožđe, kal-cijum, cink) i vitamina (naročito vitamina C, D, B6 i folata). Do danas je višekratno i nedvojbeno utvrđeno da kod hroničnih bubrežnih bolesnika, a posebno onih koji se leče dijalizom postoji jasna veza između pothranjenosti i visoke stope obolevanja i smrti.

Gojaznost je jedan od osnovnih faktora rizika za nastanak dijabetesa, hipertenzije i bubrežne insuficijencije, tako da se kod zdravepopulacije preporučuje: vođenje računa opravilnoj ishrani,izbegavanju alkohola, preporučuje seprestanak pušenjai fizička aktivnost

Ukoliko je hronična bolest bubrega već nastupila fizička aktivnost se mora defini-sati (intenzitet i učestalost) od strane lekara i prilagoditi trenutnom stanju kar-diovaskularnog sistema bolesnika.

Pacijentima na hemodijalizi potrebno je da se opisani režim ishrane primenjuje paralelno sa odgovarajućom fizičkom ak-tivnošću kako bi se postigli zadovoljava-jući rezultati. Fizička aktivnost predstavlja značajnu komponentu u regulisanju i održavanju odgovarajuće telesne mase. Adekvatna fizička aktivnost dovodi do popravljanja biohemijskih parametara u krvi (korekcija lipidnog statusa).

Fizička aktivnost koja se preporučuje pacijentima na hemodijalizi je šetnja koja nije naporna i blage vežbe istezanja. Pri obavljanju fizičke aktivnosti kao i fizičkog rada mora se naglasiti da se pri tom mora paziti na ruku na kojoj je fistula kako ne bi došlo do povređivanja.

pacijente i njihove porodice o pravilnoj ishrani, zdravstveno prosvećuju i edukuju bolesnike, te preventivno utiču na spreča-vanje brojnih komplikacija. Na taj način aktivno utiču na uspešno lečenje i pobolj-šanje kvaliteta života pacijenata koji se nalaze na hroničnom programu hemodi-jalize

Energetske potrebe bolesnika sa hronič-nim zatajenjem bubrega odgovaraju po-trebama zdravog čoveka. Ipak, smanjiva-njem glomerularne filtracije ispod 25 ml/min bolesnici obično smanjuju unos ener-gije Pothranjenost je čest nalaz kod bole-snika sa hroničnim progresivnim bolestima bubrega, posebno kod pacijenata koji se zbog uremijskog sindroma leče hemodija-lizom (HD). Prevalenca pothranjenosti hroničnih bubrežnih bolesnika je različita, ali većina istraživanja utvrdila je, da oko 40% bolesnika koji su lečeni dijalizom imaju određeni stepen pothranjenosti.

SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINEe-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

„Pokrenimo sebe - promenimo svest”

Download - ”BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST – zdravi stilovi života … br.44.pdf · 6 7 APRIL 2017 APRIL 2017 Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega, koji glasi, ”Bolesti bubrega i go-jaznost

Top Related