РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА

Б И Л Т Е Н

Тема броја:

ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ: МОСТ ПРЕКО НЕМИРНИХ ВОДА?

REGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY

Пожаревац, март 2015.

Билтен за интерно информисање

Издаје: Регионална привредна комора Пожаревац

Тел: 012/556-800 Факс: 012/556-801

Е- mail: rpk-po@ptt.rs www. rpkp.co.rs

Обрада текста: Тамара Ивковић, самостални стручни сарадник за унапређење рада Коморе и интернационализацију пословања

Главни и одговорни уредник: Mилица Митковић, потпредседник Коморе

Дуално образовање: Мост преко немирних вода? _____________________________________________________________________________ РЕЗИМЕ Економска криза је имала снажан утицај на младе људе који се суочавају са великим потешкоћама у порналажењу запослења. Као такво ‘Дуално образовање1’ или тачније стручна пракса има предност дневног реда. Постоји велики број важних инцијатива које промовишу комбиновано теоријско и практично учење на радном месту. Међу њима су Европска Алијанса за стручну праксу, Гарантоване Шеме за Младе, Међународна организација рада (ILO) која се бави квалитетом стручне праксе и Организација за економску сарадњу и развој (OECD) која је задужена за стратегију вештина. Земље су усредсређене и многе од њих су развиле нове шеме (Кипар, Данска, Енглеска, Шпанија, Финска, Мађарска, Ирска, Италија, Литванија, Португалија, Шведска, Словенија); побољшале постојеће (Аустрија, Немачка, Данска, Енглеска, Финска, Фанцуска, Италија, Холандија, Португалија, Пољска, Велика Британија (Енглеска)) или су увеле реформе ојачања учења заснованом на стручном образовању и обуци (VET) (нпр.побољшање квалитета усмеравања; Чешка Република, Немачка, Француска). Корист високо квалитетне стручне праксе за појединце, послодавце и друштво је велика и добро документована2. Корист подразумева развој вештина и способности (укључујући вештине које се теже развијају у учионци), развој професионалног индентитета, већу могућност запошљавања, лакши прелаз из школе на посао, пораст продуктивности и побољшање запошаљавања и задржавања радника на радном месту3. Ипак, далеко од тога да је стручна пракса суштина стручног образовања и обуке (VET) у већини земаља Европске уније. Мало је земаља у којима је стручна пракса популарна опција са добром репутацијом међу младима, њиховим родитељима и послодавцима (нпр. у Аустрији, Немачкој и Данској). Према томе, главни циљ овог истаживања је да се препознају различити облици ‘дуалног обаразовања’ и да се размотри зашто неке земље имају веће шансе да развију одређене моделе него друге.

Стање и фактори који утичу на развој пута учења на послу

Постоји најмање један пут који нуди систематску комбинацију учења на послу и учења у школи у већини земаља ЕУ. Многе земље имају два пута и сваки комбинује по два места учења али на различите начине (нпр. Фанцуска, Финска, Холандија). Постоје међутим варијације у популарности између ова два пута. У великом броју земаља стручна пракса постоји али представља само мали део у систему стручног образовања и обуке и често се доживљава као други избор. Студија показује да шеме учења на послу могу бити мање или више приступачне. Код стручне праксе ученици морају да пронађу послодавца који је вољан да их обучава у одрживом временском периоду. Ово подразумева одређене препреке при самој пријави за обуку зато што ће послодавци радије изабрати младе људе који показују висок потенцијал, искључујући на тај начин младе из осетљивих група, посебно у системима где је број места за стручну праксу недовољан у односу на потражњу.

1 Треба напоменути да не постоји договорена и широко употребљавана дефиниција ‘дуално образовање’. Стога студија разликује а) стручну праксу, где ученици

имају приправнички или радни статус који се базира на уговору али је у исто време и формално образовање са нацоналним признањем; б) шеме учења на радном

месту које интегришу период обучавања кроз систем стручног образовања и обуке другим средствима осим стручне праксе; и ц) учење на радном месту као

педагошки приступ који промовише учење на радном месту на основу реалних радних задатака.

2 Европска Фондација за обуку (ЕТФ) (2013),Учење на радном месту: Предности и препреке,преглед литературе за креаторе програма и социјалне партнере ЕТФ-а 3 Европска Комисија (2013ј).

Одељење за политику Б: Структурална и кохезиона политика ____________________________________________________________________________________ Анализа главних модела стручног образовања и обуке (VET) Ова студија истражује кључне врсте VET система који постоје широм Европске Уније. Ту спадају: ‘пуноправна стручна пракса‘/ дуални систем као главни VET модел4; стручна пракса која постоји као краћи и паралелни пут до других VET смерова5; VET систем у школи са јаким елементима учења на радном месту6; и претежно школски програм на бази VET система7. Анализа показује да је ‘пуноправна стручна пракса’ базирана на структуралним карактеристикама VET система. Као такав успех овог система, у пружању квалификација ученицима које доводе до високе могућности запошљавања, се ослања на следеће структуре. Конкретније:

• Стручна пракса је главни пут до VET квалификација; • Стручна пракса је понуђена за већи број и шири спектар квалификација8 које су високо

цењене на тржишту рада; • Стручна пракса је обликована на такав начин да постепено одражава економски развој и

развој других сектора у земљама • Стручна пракса је високо цењена у друштву, што доводи до високе стопе учешћа,

нарочито успешних појединаца • У погледу квалитета оба места учења (школа и радно место), финансијска и

административна подршка лежи у надлежности неколико главних учесника (Народна власт

9, организације/пружаоци образовања и пословна удружења/Привредна комора) који блиско сарађују кроз установљене везе и легалне прописе.

• Кључ успеха стручне праксе је учешће социјалних партнера и посебно послодаваца који су у блиској сарадњи са надлежним властима и средњим стручним школама.

ВET реформе широм ЕУ У протеклих пет година, већина земаља ЕУ је предузела мере реформи система средњег стручног образовања. Анализа спроведена као део ове студије указује да упркос разликама њихових ВET система, земље деле шест покретачких снага реформи (погледати табелу 1). Ипак, ови покретачи су различито тумачени у свакој земљи. Међутим, заједничке препреке на које наилазе дозвољавају земљама да развију заједничке ставове, широке оквире деловања и да имају корист од учења на заједничком искуству. Ипак, свака земља треба да развије појединачна решења и начине имплементације.

4 Данска, Немачка. Дуални систем такође постоји у Аустрији, али средње стручне школе имају поједнако важну улогу у тој земљи. 5 Грчка, Пољска, Италија, Француска, Холандија и Велика Британија (Енглеска). 6 Финска, Француска, Холандија, Португалија 7 Ческа Република, Грчка (пре реформе 2013) и Пољска. 8 Аустрија: 206 правно одобрених квалификација, Немачка: 348 занимања за која се пружа обука, Данска: 12 темељних курсева који се базирају на 109 главних програма који обухватају различите кораке и специјализације што доводи до 309 признатих квалификација. 9 Аустрија: Министарство економије, породице и омладине; Немачка: Министарство образовања и истраживања, Данска:Министраство за децу и образовање.

Дуално образовање: Мост преко немирних вода? ___________________________________________________________________________________________ Табела 1: Шест кључних покретача реформи у 10 одабраних земаља ЕУ

Кључни покретачи реформи Земље

1

Разилажење између ВЕТ образовања и тржишта рада / Немогућност доказивања ангажмана послодавца

Чешка Република, Финска, Италија, Пољска, Португалија /

Чешка Република, Немачка,Велика Британија (Енглеска)

2

Квалитет и ефикасност превазилажења ВЕТ проблема / шема учења на радном месту

Немачка, Финска, Холандија, Велика Британија (Енглеска)

3 Висока незапосленост младих Енглеска, Фанцуска, Италија, Португалија

ВЕТ/ шеме учења на радном месту мање привлачне него друге опције

4 Чешка Република, Финска, Холандија

5

Висока стопа ранијег напуштања школе и прекидања школовања

Финска , Португалија

6

Демографски проблеми/старење становништва

Немачка, Чешка Република

Извор: Међународна Класификација Функционисања (ИЦФ) Међународно истраживање о одабраним земљама

Без обзира на врсту ВЕТ образовања/шеме учења на радном месту, земље се углавном суочавају са следећим проблемима:

• Проналажење радних места тј. ангажовање послодаваца; • Суочавање са повећаним трошковима због реформи у време када су државни фондови

ограничени • Обезбеђивање квалитета нових и постојећих шема учења на радном месту.

Послодавци могу да оклевају да учествују у шемама због неповољних ефеката економске кризе, али такође због развоја одређених сектора (нпр. пензионисање радника рођених непосредно после Другог светског рата, што ствара мањак искусног кадра). Један од начина да се створе нова радна места је финансијски подстицај послодавцима, мада у пракси виши подстицај не доводи нужно до више радних места. Подстицаји су ефикаснији када су усмерени на одређене секторе где је ангажман послодавца низак10, и када послодавац није оптерећен високим нивоом бирократије. Улога послодавца је такође релевантна карактеристикама радног места, нпр. његова величина и величина привредног секотра у ком се налази. Већина послодаваца у ЕУ нису само мала и средња предузећа већ и микро компаније11. Микро компаније, с обзиром на њихову величину могу да понуде ограничена радна места са ограниченом инфраструктуром. Штавише, оне можда неће моћи да обезбеде ученику обуку која је потребна за добијање пуне квалификације. Ово ствара проблеме нарочито код ‘пуноправне стручне праксе’ где ученици обично добијају пуну квалификацију од једног послодавца. Врста посла које сектор нуди обликује садржај стручне праксе. На пример, сектори високе технологије као што је ИТ, где се за поље рада у којима већина компанија послује ученици могу високо квалификовати. У том случају, ученици могу бити обучени на начин који ограничава њихов капацитет и способност да буду у току са текућим збивањима у тој области.

10 Mühlemann et al. (2005) in Hoeckel K. (2008), Трошкови и Користи стручног образовања и обуке.

11 Запошљавају до 10 људи.

Одељење за политику Б: Структурална и кохезиона политика ___________________________________________________________________________________________ Још један проблем је квалитет радних места и њихов потенцијал за обуку. У недостатку искуства високог квалитета учења, потенцијал учења на радном месту не може бити реализован (и може заправо довести до неучења). Да би постигли максималан квалитет учења на радном месту, земље код којих се ВЕТ систем снажно заснива на стручној пракси имају високо развијене управљачке механизме и механизме за проверу квалитета. Међутим у земљама у којима послодавци нису веома ангажовани и посвећени, ови модели за проверу квалитета подижу стандард на највиши ниво и захтевају превелико улагање од стране послодавца. На квалитет учења на раду утичу многи фактори као што су: историја радног места, стратешка визија као и посебни услови сваког ученика (програм обуке, социјална интеракција, потребни задаци итд.) Подршка развоја стручне праксе на нивоу ЕУ Значај приписан стручној пракси, мере учења на заједничком искуству и финансијска подршка Европске Комисије државама чланицама олакшава побољшање и увођење шема широм земаља. Ово повећано интересовање за стручну праксу треба да буде употпуњено строгим контролама да би се избегле ситуације у којима ученици служе као јефтина радна снага или где послодавци замењују невеште раднике ученицима. Ово нежељено понашање ће додатно појачати негативан став родитеља и ученика, посебно у земљама које имају мало или нимало искуства са стручном праксом, и тиме омести обим њиховог развоја и потенцијални успех. Истовремено, иако је финансијска подршка Европског Социјалног Фонда (ЕСФ) значајна у развијању/унапређењу стручне праксе/шема учења на радном месту, неке шеме се превише ослањау на ЕСФ. Земље треба потстицати да базирају шеме на процикличном моделу финансиранја и да се ослањају на националне/регионалне ресурсе колико је то могуће. Тачке за разматрање Земље треба да развију/унапреде њихов ВЕТ систем имајући у виду њихову политику, тржиште рада и образовни и културни оквир. Прелазак на систем “пуноправне стручне праксе” не може бити погодан за све земље. Док се немачки систем може сматрати успешним, он није погодан за имплементацију у свим земљама, нарочито у оним са различитим структурама тржишта рада и са мало или нимало искуства са стручном праксом. Истаживање наглашава да се чак и добро утврђени системи суочавају са значајним препрекама и да постоје области за побољшање. Стога, легитимно је рећи да у ствари не постоји ‘ један најбољи систем’, већ низ успешних структура и пракси које се могу сматрати инспиративним. Земље које тренутно уводе стручну праксу/шеме учења на радном месту би требало да схвате стручну праксу као ефикасно средство за квалитену обуку и као начин повећања могућности запошљавања ученика, а не као средство да се аутоматски смањи стопа незапослености младих или као пут до високог квалитета система стручног образовања. Неке кључне тачке треба размотрити:

• Од суштинског је значаја инфраструктура опремљена адекватним средствима која је подржана тржиштем рада и образовном структуром

• Мере подршке малим и средњим предузећима треба спровести даље до микро компанија нарочито ако оне имају значајан удео у запошљавању.

Дуално образовање: Мост преко немирних вода? _______________________________________________________________________________________

• Нове шеме треба селективно спроводити у приоритетним секторима12 уместо ка свим квалификацијама и секторима. Ова постепена имплементација може дозволити земљама да праве мале али сигурне кораке ка ангажовању послодаваца и ученика, тако да могу да препознају проблеме у ходу, и да могу да осигурају одговарајућа средства и ресусре.

• Увођење стручне праксе неће одмах учинити ВЕТ систем привлачним или повећати запосленост ученика. Привлачност ВЕТ система је под утицајем неколико фактора, који се већином односе на локалну културу, економску структуру, као и сам образовни систем. Истраживање у одабраним земљама је показало да одређени фактори (нпр. приступ, пол, и ниво свести о стручној пракси) могу да проузрокују преоптерећење код популарних стручних пракси/квалификација, или супротно могу довести до смањене потражње међу ученицима. Такви проблем се могу наћи чак и у земљама где је учење на радном месту снажно утиснуто у образовање (нпр. Финска).

• Кључна улога социјалних партнера, посебно послодаваца, као и њихова чврсто регулисана сарадња са властима наглашава потребу да се стручна пракса прилагоди политици земље, тржишту рада и културном контексту. Ово је нарочито важно за земље које имају мало или нимало искуства са увођењем стручне праксе.

• У секторима где професионалци захтевају висок ниво специјализације и константну потребу за побољшањем знања и унапређивања вештина, ученици треба да се обучавају на неколико различитих места, а не да буду лимитирани само једним радним местом.

Привредна комора Србије (ПКС) покренула је иницијативу за увођење дуалног модела образовања у образовни систем Србије, како би школовање кадрова одговарало потребама привреде и да би се смањила незапосленост младих која, према последњим расположивим подацима, износи 42 одсто. На иницијативу ПКС, а уз подршку Министарства привреде, Министарство просвете, науке и технологије је формирало Радну групу за увођење занатског кооперативног образовања. Задатак међусекторске Радне групе је развој занатског стручног образовања које се заснива на пракси у реалном радном окружењу. Овакав модел образовања подразумева успостављање оквира за имплементацију са аспеката надлежности различитих институција и појединачних послодаваца код којих се обавља процес практичног учења, законске регулативе и организације наставе. Техничку помоћ и размену добре праксе за увођење овог модела образовања пружиће Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, која од 2002. године пружа подршку Министарству просвете у реформи средњег стручног образовања. Захваљујући активностима ГИЗ пројекта „Реформа средњег стручног образовања у Србији, Б фаза“, од септембра 2014. године у осам средњих стручних школа у Србији су уведена три нова трогодишња занатско-техничка профила -бравар-заваривач, електричар и индустријски механичар, по новом кооперативном моделу образовања који се заснива на чврстој сарадњи школа, привреде и локалних самоуправа. У 2015. години ГИЗ ће појачати сарадњу са ПКС у реализацији обука наставника, директора и ментора током другог полугодишта текуће школске године и започети активности на додатној сертификацији ученика који похађају нове профиле, у сарадњи са Привредном комором Србије и Делегацијом немачке привреде (АХК) у Србији.

12 Узимајући у обзир економске циљеве и секторе који су већ укључени у друге шеме учења на радном месту и /или који сарађују са стручним школама и властима Извор: Студија „Дуално образовање: Мост преко немирних вода? Европски парламент Генерални директорат унутрашње политике Одељење за политику Б: Структурална и кохезиона политика Ip/B/CULT/IC 2013_039 PE 529.072 2014. Превод са енглеског проф. Силвана Драговић

8

ИЗ АКТИВНОСТИ КОМОРЕ

Одржана обука „ Завршетак пословне 2014. године, почетак рада у 2015. години и практична примена кроз пословно – рачуноводствено софтверско решење едиција МПП2“

Регионална привредна комора Пожаревац је, у сарадњи са Привредним саветником – Информационе технологије д.о.о. из Београда, организовала презентацију са обуком под називом „Завршетак пословне 2014. године, почетак рада у 2015. години и практична примена кроз пословно – рачуноводствено софтверско решење едиција МПП2“. Са новонасталим променама у области књиговодства, присутне је упознао Алег Конечни, директор Привредног саветника. Теме које су представљене и практично показане на обуци биле су: упутство за прекњижавање 2014. године, креирање контног плана, прекњижавање (креирање предлога прекњижавања и прекњижавање конта), прекњижавање конта. Представљено је и упутство за Отварање и затварање пословних књига у програму едиције МПП2 – Конто (креирање контног плана за нову годину, отварање почетног стања у новој години), Програм за робно-материјално књиговодство (креирање новог периода књижења, креирање почетног стања), Програм за магацинско пословање (креирање почетног стања), Затварање пословних књига – Конто (програм за финансијско рачуноводство) и Програм за основна средства. Обуци су присуствовали заинтересовани привредици, представници јавног сектора, средства информисања и запослени у РПК Пожаревац

Одржана седница Скупштине заједнице предузетника РПК Пожаревац

Регионална привредна комора Пожаревац одржала је седницу Скупштине заједнице предузетника са следећим дневним редом:

- Усвајање Извода из Записника са претходне седнице Скупштине заједнице предузетника 1. Разматрање иницијативе о организовању Сајма предузетништва у 2015. години 2. Активирање рада општих удружења предузетника на територији општина где ова удружења нису

активна 3. Текућа питања Седници Скупштине присуствовали су представници Удружења предузетника Браничевског и Подунавског округа, чланови Скупштине заједнице предузетника, потпредседници РПК Пожаревац Милица Митковић и Урош Влајић, руководилац Центра заједнице предузетника Привредне коморе Србије Светозар Бабић, запослени у РПК Пожаревац и средства информисања.

РПК Пожаревац на Српско-словеначком пословном форуму у Љубљани

Председник РПК Пожаревац Радиша Јовичић, потпредседник Урош Влајић и Мирко Личина, директор Института Гоша,учествовали су у саставу привредне делегације Србије на Српско-словеначком пословном форуму, одржаном 20.02.2015. г. у Љубљани. Поред учешћа у званичном делу програма, обављен је низ сусрета са представницима словеначких комора и предузећа.

9

Одржан образовно-информативни семинар: ИСО 9001/14001:2015 ДИС(ФДИС) верзија

Регионална привредна комора Пожаревац, Машински факултет у Београду и JУСК – Јединствено удружење Србије за квалитет, организовали су Образовно-информативни Семинар:

ИСО 9001/14001:2015 ДИС(ФДИС) ВЕРЗИЈА Теме овог семинара биле су: Стање сертификације СМС у свету и у Србији; Термини издања/усвајања

нових модела; Приказ нових модела и најзначајнијих измена у њема; Нови појмови и нова структура стандарда; Упоредни преглед (захтев по захтев) ДИС (ФДИС) верзије ИСО 9001/14001:2015 и разлози за измене; Како организација да поступа у корацима развоја/примене новог модела?

Предавач на семинару био је проф. др Видосав Д. Мајсторовић, дипл.маш.инж., професор на Машинском факултету и председник ЈУСК-а.

Семинару су присуствовали заинтересовани привредници који у својим фирмама имају успостављен сиситем квалитета, представници РПК Пожаревац и средства информисања.

Одржана седница Одбора за женско предузетништво

Регионална привредна комора је, у сарадњи са Удружењем жена „ Вишња 016“ из Лесковца, у оквиру проширене седнице Одбора за женско предузетништво, одржала семинар под називом „Могућности организовања жена и инструменти подстицаја женског предузетништва„.

Семинар је одржала Весна Ђорђевић, председница Удружења „Вишња 016“ и представила стање женског предузетништва у Србији. Присутне су могле да чују и какво је стање женског предузетништва у Италији, земљи која која највише користи средства из ЕУ и чији образац треба да усвојимо, Словенији у којој је формиран информативни центар за жене итд. Предузетнице су упознате са системом конкурисања преко фондова ЕУ кроз Удружења. Говорило се о предузетништву као начину размишљања, сагледавања личних потенцијала али и о процени локалног и регионалног окружења, препознавању трендова на тржишту и процени могућности за предузетничке идеје. Покренута је иницијатива да се на територијама где не постоје Удружења она и формирају.

Седницом је председавала Росица Пејић, председница Одбора за женско предузетништво и власница хотела „Голубачки град“ из Голупца, седници је присуствовала Милица Митковић, потпредседница РПК Пожаревац, Удружење жена из Старчева, Удружење жена „Хомољке“ из Жагубице, Удружење жена „Љубичица“ из Петровца на Млави, Удружење жена „Златне руке“ из Кладурова, предузетнице које имају у плану проширивање својих делатности, незапослене и пензионисане жене, представнице Општинских управа, запослени у РПК Пожаревац и средства медија.

Седница је одржана у РУЦ Ждрело - Млавске терме у Ждрелу, Општина Петровац на Млави.

Одржана седница Одбора удружења за информационо комуникационе делатности

Регионална привредна комора Пожаревац је дана 19.02.2015. године одржала седницу одбора удружења за информационо комуникационе делатности.

У оквиру седнице одржан је семинар на тему „ Маркетинг и побољшање конкурентности путем интернет презентације“. Семинар је одржао Милан Грујић, председник Одбора и руковидилац службе за информатику Високе техничке школе струковних студија из Пожаревца. Присутни су могли да чују како и на који начин се развијао интернет од раних 60-тих година да данас, податке РЗС-а о броју рачунара у домаћинствима, броју интернет прикључака у Србији, начину трговања путем интернета, врстама роба и услуга којима се тргује, итд. Основни циљ семинара је био да присутне упозна са интернет маркетингом и његовим методама (SEO – Search Engine Optimization, imail маркетинг, Банери, Билтени - newsletter, електронске књиге – e-books, плаћено интернет оглашавање, бесплатно интернет оглашавање, маркетинг филијала– affiliate marketing, блог) а све у циљу побољшања конкурентности на тржишту. Поред анализе сајтова привредних друштава чији су представници били на семинару, присутни су добили сугестије и савете за побољшање истих. Седница је пропраћена од стране локалних медија.

10

Одржана седница Одбора Удружења за грађевинарство, ИГМ и занатство РПК Пожаревац у проширеном саставу

Регионална привредна комора Пожаревац одржала је седницу Одбора Удружења за грађевинарство, ИГМ и занатство у проширеном саставу.

У оквиру седнице представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре одржали су презентацију Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи. Државни секретар Александра Дамњановић представила је Закон о планирању и изградњи у оквиру кога је говорила о грађевинском земљишту, начелу јединства непокретности, праву коришћења на г.з. и претварању у право коришћења без накнаде (општи принцип), изградњи објеката, садржини и врстама техничке документације, грађевинским дозволама, привременим грађевинским дозволама и грађењу.

Мр Ђорђе Милић помоћник министра презентирао је просторно и урбанистичко планирање, уређајне основе за село, урбанистичке планове, правила уређења и правила грађења, рани јавни увид, израду планског документа, уступање израде плана и стручну контролу. Говорило се о обавезности именовања главног урбанисте у свим локалним самоуправама и градовима и његовим овлашћењима. Представљени су затим локацијски услови, пројекат парцелизације и препарцелизације и геодетски елаборат.

Ђорђе Вукотић члан Радне групе за израду закона је представио 11 корака од доношења одлуке инвеститора да започне свој посао до датума уписа непокретности – уписа права својине. Објашњено је функционисање једношалтерског система и процедура прибављања локацијских услова. Наговештена је реализација пројекта софтверског пакета у свим јединицама локалних самоуправа преко кога би се прибављале електронске дозволе почевши од јануара 2016. године.

Даринка Ђуран из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре упознала је присутне са новинама у закону у смислу прецизирања овлашћења градског грађевинског инспектора, терминолошким прилагођавањима, дужностима и овлашћењима урбанистичког инспектора. Напоменуто је да су израђени Правилници објављени у Службеном гласнику бр. 22 и да је сајт Министарства отворен за питања.

На крају презентације уследила је дискусија током које су присутни могли да добију конкретне одговоре на постављена питања. Седници су присуствовали заинтересовани привредници, представници јавних предузећа и локалних самоуправа Браничевског и Подунавског округа, чланови Одбора, стручна служба РПК Пожаревац и представници медија.

Одржана заједничка седница Одбора за пољопривреду, прехрамбену индустрију и водопривреду и Одбора за угоститељство и туризам

Регионална привредна комора Пожаревац одржала је заједничку седницу Одбора за пољопривреду, прехрамбену индустрију и водопривреду и Одбора за угоститљство и туризам у проширеном саставу.

У оквиру седнице одржана је презентација програма ИПАРД 2 – ЕУ фондови за развој и диверсификацију села док је као друга тачка дневног реда разматрана Улога знања за унапређење пољопривредног сектора. У раду седнице учествовали су др Даница Мићановић, секретар Центра за иновације Привредне коморе Србије, Татјана Беук Пирушић, саветник у Удружењу за пољопривреду, прехрамбену индустрију, шумарство и водопривреду Привредне коморе Србије и Татјана Герић, саветник у Удружењу за туризам ПКС и Бобан Марковић, директор ПССС Смедерево и председник Удружења за пољопривреду, прехрамбену индустрију и водопривреду РПК Пожаревац. Седници су присуствовали чланови Одбора, заинтересовани привредници, потпредседница Коморе Милица Митковић, стручна служба РПК Пожаревац и представници медија.

11

РПК Пожаревац на Пословном форуму Србија-Чешка

12. марта 2015. године у Привредној комори Србије одржан је Пословни форум Србија-Чешка у оквиру 8. заседања Мешовитог комитета за економску сарадњу две земље. Форуму су присуствовали премијер Републике Србије Александар Вучић, министар привреде Жељко Сертић, председник ПКС Марко Чадеж, потпредседник Привредне коморе Чешке Боривој Минарж и заменик министра индустрије и трговине Чешке Владимир Бартл. Том приликом је потписан Протокол 8. заседања Мешовитог комитета. Након пленарног дела, на Форуму су одржани билатерални сусрети привредника две земље из области енергетике, саобраћаја, грађевинарства, заштите животне средине, машиноградње, пољопривреде и финансија. Представници стручне службе Регионалне привредне коморе Пожаревац су чешким привредницима представили капацитете Браничевског и Подунавског округа.

Одржана радионица – Подршка развоју свињарства у Србији

Удружење за пољопривреду, прехрамбену индустрију, шумарство и водопривреду Привредне коморе Србије и Регионална привредна комора Пожаревац, у сарадњи са француском компанијом из области технологије узгоја свиња И-ТЕК, су организовали Радионицу Подршка развоју свињарства у Србији. На радионицу су обрађене следеће теме:

1. Модерне технологије у узгову свиња ( концепт објеката и организације свињских фарми) 2. Микроклима у објектима – важност квалитета ваздуха ( вентилација, грејање, хлађење) 3. Биосигурност на фармама

Своја искуства на дате теме је представио Николас Фертеуx, инжењер сточарства, представник стручне службе И-ТЕК-а.

Посета представника словеначке компаније Логинг

Представник словеначке компаније Логинг посетио четири фабрике у Подунавском региону: ГОША Фабрику шинских возила, ГОША ФОМ и ГОША Монтажу у Смедеревској Паланци и ГОША ФСО у Симићеву. Предмет посете је било упознавање са капацитетима и технолошким могућностима поменутих фабрика. Логинг има добре позиције на инвестиционом тржишту у Казахстану и тражи поузданог партнера за израду и испоруку, а касније и монтажу челичне конструкције. Предности наших фабрика су дугогодишње искуство у производњи, слободни капацитети, добар ниво технологије, као и Споразум о бесцаринском извозу у земље царинске уније (Русија, Белорусија и Казахстан), који је потписала Србија. Посета је уследила као резултат контакта, који је остварио Урош Влајић - координатор Канцеларије РПК Пожаревац у Смедереву, на Пословним сусретима SeeMeet Pomurje у новембру 2014.

12

Одржана седница Пододбора за технолошке иновације

Одржана Прва седница Пододбора за технолошке иновације у Регионалном центру за професионални развој у Смедереву. Седницу је водио Мирко Личина, председник Пододбора, иначе Директор Института ГОША. Извршене су две презентације: "Улога коморског система у трансферу знања и иновација" - др Даница Мићановић, Секретар Одбора за технолошке иновације Привредне коморе Србије и "Промоција такмичења за најбољу технолошку иновацију у Србији у 2015. години" - проф. др Драган Повреновић, координатор такмичења за најбољу технолошку иновацију у 2015. години. Презентације су биле врло ефектне и наишле су на добар пријем код присутних теје уследила и занимљива дискусија. Закључено је и да се сличне презентације одрже и у другим местима на територији наша два региона, као начин да се трансфер знања и иновативност развијају и подстакну на ширем плану. Следећи корак је да се презентација изврши у Институту ГОША у Смедеревској Паланци у организацији Регионалне привредне коморе Пожаревац.

РПК Пожаревац на Пословном форуму СРБИЈА У БЕЧУ 2015.

Привредна комора Србије у сарадњи са Привредним комором Аустрије и Представништвом ПКС у Бечу по четврти пут организовала је Пословни форум СРБИЈА У БЕЧУ 2015, који је одржан 24. марта 2015. године у просторијама WКО – Привредне коморе Аустрије у Бечу. На овом престижном привредним догађају учествовали су представници влада, привредних, финансијских и научних институција, владиних и невладиних агенција и компанија из различитих сектора привреде две земље, а све у циљу да се аустријској привредниј јавности представи актуелни инвестициони амбијент у Србији и промене, које су наступиле у периоду од претходног Форума одржаног маја 2013. године. На скупу у Бечу представило се око 50 српских компанија из Србије, а највише фирми било је из области пољопривредно-прехрамбене индустрије, заштите животне средине, рециклаже и комуналне привреде. Овогодишњи форум, највећи до сада, окупио је 250 представника пословне заједнице Аустрије и 87 из Србије. Након пленарног дела Пословног форума одржани су билатерални разговори српских и аустријских привредника. Регионалну привредну комору Пожаревац представљао је председник Радиша Јовичић, власник фирме Гоша ФСО из Симићева.

Одржан семинар – Могућности организовања жена и инструменти подстицаја женског предузетништва

Регионална привредна комора Пожаревац је, у сарадњи са Удружењем жена „ Вишња 016“ из Лесковца, организовала семинар на тему „ Могућности организовања жена и инструменти подстицаја женског предузетништва“. Тему је представила председница Удружења Весна Ђорђевић која је говорила о стању женског предузетништва у Србији, локалним самоуправама као потенцијалним развојним факторима женског предузетништва, представљено је HELP финансирање женског предузетништва, затим мере субвенционисања и гаранција за добијање кредита код банака, WIN иницијатива женског пословног умрежавања предузетних жена које желе да започну свој бизнис, да ојачају постојећи и подрже остале жене у бизнису али и да учине да се ствари крећу и покрећу у њиховом радном окружењу и заједници. Присутне су имале прилику да кроз вежбу " Шта ми лично недостаје" науче како да најбоље представе себе за 7 секунди, како да представе своју мрежу или удружење при конкурисању за новчана средства, али и многе друге технике које ће им користити у даљем раду и напретку. Семинару су присуствовале предузетнице и жене које желе предузетништвом да се баве, представници Удружења предузетника, стручна служба РПК Пожаревац и представници медија. Семинар је одржан у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању у Смедереву.

13

РЕЧ ПРИВРЕДНИКА

Горан Хорват, в.д. директора ПД „ТЕ-КО“ Костолац

Безбедност и здравље на раду

Почетком марта је у ПД „ ТЕ-КО Костолац“ започет пројекат унапређења моделима управљања безбедношћу и здрављем на раду ЈП „ЕПС“, који ће у сарадњи са компанијом „Лафарж“ из Беочина реализовати у четири фазе у наредном периоду. Према одлуци Сектора за безбедност и здравље на раду овај пројекат ће се прво стартовати у Костолцу, компанији која обједињује и производњу угља и производњу електричне енергије, као и дистрибуцији „Југоисток“. Вршилац дужности директора ПД „Термоелектране и копови Костолац“, Горан Хорват, истакао је важност континуираног унапређивања безбедоносне политике у енергетском сектору, што по његовим речима представља велики изазов, имајући у виду да рад у производњи угља и електричне енергије носи са собом изузетно бројне ризике: - Пројекат који сада спроводи Електропривреда Србије са компанијом „Лафарж“, који носи назив „Унапређење система управљања БЗР-ом“ представља за нас надасве значајан пројекат. У нашој компанији се последњих година интензивно предузимају мере на смањењу свих повреда. Повреде на раду су од 2010. године са 148 повреда, смањене вишеструко и 2014. године је било само 15 повреда на раду, што је заиста велики пад који долази као последица континуираног анализирања техничко-технолошких процеса. То јесте успех, јер наш императив био и увек ће бити очување здравља запослених, наш први и најважнији задатак. Циљ овог привредног друштва је да практично годину завршимо без повреда на раду, наравно то иде јако тешко, то је све комплексно, треба преклопити и уклопити сијасет различитих услова да би до тога дошло. Добро је да прошле године, када смо заиста имали најтежу годину од почетка формирања не само привредног друштва, него и укупног енергетског комбината Костолац, са елементарним непогодама и поплавама, баш у време ванредне ситуације нисмо имали ниједну повреду у том периоду. Наш циљ је да са изабраном компанијо Лафарж покушамо да од те компаније узмемо позитивна искуства, која могу да користе и нама. Извор: Лист пд ТЕ-КО Костолац

14

ИЗ ПРЕДУЗЕЋА

ПД ТЕ-КО КОСТOЛАЦ Блок Б1 први пут ради снагом од 342 мегавата У току гаранцијских испитивања блока Б1 током јучерашњег дана, након ревитализације, први пут у

својој историји постројење ради са 342 мегавата снаге. Гаранцијска испитивања подразумевају рад блока

одређени број сати у току кога се врше мерења и подешавања појединачних делова опреме и технолошких

операција. Главни циљ овог пројекта, поред продужетка века блока за 25 година, је повећања снаге, као и

енергетска ефикасност. Циљ је и еколошко постизање смањења емисије азотних оксида на мање од

200мг/Нм3 са новим системом горионика, уз ненарушавање номиналних параметара блока 277кг/с,

179бара, 540/540Ц прегрејне и међупрегрејане паре.

- У току јучерашњег дана и ноћас постигнути су стабилни параметри снаге блока на 342 мегавата, каже

Драган Живић, директор „ТЕ Костолац Б“. Температура паре на излазу из котла је 540 степени, притисак

паре на излазу котла 174 бара и вредност азотних оксида NOx 165. Тимови испитивача настављају са

радом и припремом за гаранцијска испитивања млинова по уговору са извођачима - Хитачијем,

Феромонтом и Минелом, које ће почети 25.марта, рекао је Живић и истакао да је блок Б1 на мрежи

непрекидно од 27. фебруара. Извор:

ДИС КРЊЕВО

Потписан меморандум с Канцеларијом за КиМ Компанија "ДИС" и Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије потписали су меморандум о стратешкој сарадњи у ширењу малопродајне мреже на подручју АП Косово и Метохија. У име Канцеларије за КиМ меморандум је потписао директор Марко Ђурић, а у име ПТП ДИС д.о.о. Крњево генерални директор Дарко Аћимовић. Канцеларија за Косово и Метохију и највећа домаћа трговинска фирма "ДИС" заједно ће радити на економском опоравку и друштвеном развоју, а самим тим и на побољшању услова за опстанак неалбанске заједнице на територији Косова и Метохија. Посебан акценат сарадње биће стављен на стимулисање економског раста кроз ширење мреже малопродаје “ДИС” на подручју КиМ, на успостављање кооперативних односа са привредним субјектима на подручју КиМ и на подстицање пољопривредних произвођача са подручја Космета да повећањем пољопривредне производње и обезбеђивањем пласмана остану у својим домаћинствима. Генерални директор ДИС-а Дарко Аћимовић рекао је да је његова компанија осетила снажну потребу да подржи српско становништво у нашој јужној покрајини. - Очекујемо да у првој фази подржимо развој пољопривредне производње и уђемо у откуп пољопривредних производа, а касније бисмо прешли у развој малопродајног система, или дистрибутивног центра. Најближа опција нам је стварање франшизе и сарадња са већ постојећим малопродајним објектима - каже Аћимовић. Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић истакао је да наша предузећа морају полако поново да заузму место које им природно припада на КиМ, јер је њихово учешће у привреди КиМ значајано за одрживост спрске заједнице, а значајно је и за компаније. - Надамо се да ће одлука ДИС-а да представљати значајан знак охрабрења и за друге привредне субјекте да своје пословање прошире и на Косово и Метохију. Процес нормализације односа и чињеница да српски представници учествују у Влади у Приштини данас значи да ће српске компаније имати неупоредиво више отворена врата у тим институцијама, него што су имали раније. Требало би да искористимо ту ситуацију и заузмемо део тржишта који нам природно припада, а и да створимо услове да наша заједница може да сопственим привређивањем остварује своју егзистенцију - рекао је Ђурић. Извор: http://www.disyu.com/

15

БАМБИ ПОЖАРЕВАЦ

Министри и представници компаније разговарали о могућностима за повећање запослености младих,

мотивисања и стварања услова за останак и рад у Србији. Представници компаније Бамби угостили су данас у Пожаревцу, министра омладине и спорта Вању

Удовићића и министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александра Вулина који су посетили компанију Бамби у оквиру пројекта за повећање запошљавања младих, мотивисање и стварање услова за останак и рад у Србији.

Они су са представницима компаније Бамби разговарали о томе који су тренутни изазови са којима се послодавци свакодневно сусрећу.

Посета министара је организована у оквиру пројекта које је покренуло Министарство омладине и спорта Републике Србије.

Представници компаније Бамби су на састанку истакли да је Бамби једна од најуспешнијих компанија у кондиторској индустрији у Србији и региону и да представља синоним квалитета од свог оснивања.

Као лидер на домаћем тржишту, Бамби континуирано инвестира у повећање ефикасности и производних капацитета, али и у развој и усавршавање својих запослених, истакли су представници компаније Бамби. Компанија Бамби је и један од лидера на пољу друштвене одговорности. Од бројних пројеката које спроводи, најважнији је „Бамби негује будуће шампионе“, који је препознат у локалној заједници и за који је компанија добила бројне награде из друштвене одговорности.

ИНСТИТУТ ГОШA СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Млади ужичани на обуци у Институту Гоша

У Центру за обуку заваривача Института Гоша у Смедеревској Паланци, који је део Института Гоша са седиштем у Београду, ових дана се групи младих из Нове Вароши придружила још петорица младића, узраста од 19 до 30 година, који долазе из Ужица, и овде ће остати на обуци укупно 60 дана. Они ће проћи обуку за заваривање за поступке 135 MAG i 111 REL, а по завршетку курса, како је и предвиђено пројектом сви ће добити посао у фирми Јединство – Металоградња из Ужица. Пројекат под називом, Партнерством до посла за младе, финансира Министарство омладине и спорта Владе Републике Србије и он је реализован од 1.новембра 2014. до краја фебруара текуће године. Руководилац пројекта је госпођа Гордана Савић.

Нови циклус курсева у Институту Гоша

ОБУКЕ ИЗ ОБЛАСТИ ИСПИТИВАЊА ЗАВАРЕНИХ СПОЈЕВА БЕЗ РАЗАРАЊА

У Институту Гоша у Београду, у току су интензивне припреме за отпочињање курсева за визуелну и пенетрантску контролу заварених спојева, а њихова реализација очекује се у другој половини априла месеца. Курсеви се изводе у сарадњи са партнерима из Словачке- CECH ZVÁRAČSKÝCH ODBORNÍKOV из Трнаве, који ће вршити сертификацију.

Курс за визуелну контролу заварених спојева (Level I i II) у складу је са стандардом EN ISO 9712:2012. Курс ће се одржавати у просторијама Института Гоша у Београду, Милана Ракића 35, и траје пет дана у периоду од 14 – 18. априла 2015. Полагање ће се извршити у првој половини маја месеца.

Курс за пенетрантску контролу заварених спојева (Level I i II) у складу је са стандардом EN ISO 9712:2012. Курс се такође одржава у просторијама Института Гоша у Београду и траје три дана у периоду од 20 - 22. априла 2015. Полагање ће се извршити у првој половини маја 2015.

У Институту Гоша очекују повећан број кандидата, имајучи у виду интересовање за предходне курсеве из ове области, те је на већи број адреса упућен позив пословним партнерима и појединцима.

16

ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА

ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ПЕРИОДУ ЈАНУАР – ДЕЦЕМБАР 2014. ГОДИНЕ

• Бруто домаћи производ Републике Србије доживео је реални пад у четвртом кварталу 2014. године, у односу на исти период претходне године, према флеш процени РЗС и износио 1,6%. Истовремено, процене указују да укупне економске активности у 2014. години, мерене бруто домаћим производом и исказане у сталним ценама, бележе реалан пад од 2,0% у односу на претходну годину. Посматрано по активностима, раст бруто додате вредности у протеклој години исказали су: сектор пољопривреда, шумарство и рибарство; сектор информисање и комуникације и сектор саобраћај и складиштење; а пад бруто додате вредности сектори снабдевања електричном енергијом, гасом и паром; рударства; грађевинарства и финансијске делатности и делатности осигурања. Према најновијој процени Европске банке за обнову и развој, Србија би већ у 2015. могла изаћи из рецесије и раније него што је очекивано остварити позитиван раст од 0,5%. • Индустријска производња у Републици Србији је у децембру 2014. године забележила пад од 5,3% у односу на исти месец претходне године, док је кумулативна производња у 2014. години била мања за 6,5% у поређењу са 2013. годином. Нјавећи утицај на пад укупне индустријске производње у 2014. години у односу на 2013. годину имале су: производња електричне енергије; производња металних производа, осим машина; експлоатација угља; производња хемикалија и хемијских производа и експлоатација руда метала. • Цене производа и услуга личне потрошње су у децембру 2014. године, у односу на претходни месец, у просеку биле ниже за 0,4%. Децембарски пад цена је последица појефтињења нафтних деривата, цигарета и непрерађене хране, док је у супротном смеру деловао раст цена непрехрамбених производа и услуга.

• У области пољопривреде објављени су подаци о површинама засејаним у јесењој сетви 2014. Према Саопштењу Републичког завода за статистику о површинама засејаним у јесењој сетви 2014. године, објављеном 2. фебруара 2015., укупне засејане површине су износиле 730.790 хектара, што је више у односу на јесен 2013. године за 2,3%. Посматрано по културама засејано је више пшенице за 8,8%, а мање овса за 15,2%, јечма за 0,9%, ражи за 10,8% и осталих култура за 35,6%. Засејане површине под пшеницом од 592.866 ха, представљају преко 81% укупних засејаних површина у јесен 2014. године. У односу на десетогодишњи просек јесење сетве (2004 – 2013.), површине под пшеницом повећане су за 14,1%. • Промет робе у трговини на мало у РС према свим децембарским показатељима (2014.) Републичког завода за статистику, исказао је тенденцију раста. Посматрано у сталним ценама, евидентиран је раст у свим посматраним временским интервалима: у децембру у односу на новембар 2014. године за 10,6%, у односу на децембар 2013. године за 4,2% у односу на просек 2013. године за 14,6%, а у периоду јануар – децембар за 2,0% 2014. у односу на јануар – децембар 2013. године за 2,0%. Посматрано у текућим ценама, такође је забележен раст промета у свим посматраним временским интервалима и то: у децембру у односу на новембар 2014. године за 8,9%, у децембру 2014. у односу на исти месец 2013. године за 3,8%, у односу на просек 2013. године за 14,9%, а у периоду јануар – децембар 2014. у односу на јануар – децембар 2013. године за 3,8%.

• Подаци о туристичком промету у Републици Србији у 2014. години, у односу на 2013. годину, исказала је непромењен број укупног броја долазака туриста (индекс 100,00), док је укупан број ноћења смањен за 7,3%. Републику Србију је у периоду јануар – децембар 2014. године посетило укупно 2.192.268 (домаћих и страних) туриста и остварено је укупно 6.086.275 ноћења. • Укупан број запослених последњег дана децембра 2014. године процењен је на 1.704.979 лица што указује на известан пад запослености у овом месецу. Према резултатима Анкете о радној снази,

17

стопа запослености за последњи квартал 2014. године износила је 40,4%, што је за 0,2 п.п. мање у односу на претходно тромесечје. Истовремено, стопа неформалне запослености повећана је за 0,8 п.п. и износи 24,2%. • Број незапослених лица у РС последњег дана 2014. године, према подацима Националне службе за запошљавање, износио је 741.906 лица, од чега је на посао дуже од годину дана чекало њих 507.074. У поређењу са одговарајућим месецом 2013. године, укупан број незапослених смањен је за 3,6%, док је број дугорочно незапослених опао за 1%, што се одразило на смањење анкетне стопе незапослености у четвртом кварталу 2014. године, у односу на претходни квартал са 17,6 на 16,8%.

• Просечна зарада иплаћена у децембру 2014. године износи 68.739 динара и у односу на просечну зараду исплаћену у претходном месецу повећана је у номиналном износу за 12,7%, а у реалном износу за 13,2%. У поређењу са просечном зарадом ислаћеном у децембру 2013. године, њен номиналан пад је износио 1,9%, а реалан пад 3,5%. Просечна зарада ислаћена у 2014. години , у поређењу са просечном зарадом исплаћеном у претходној години, номинално је већа за 1,2%, док је њена реална вредност смањена за 1,7%. Просечна зарада без пореза и доприноса усплаћена у децембру 2014. године износи 49.970 динара и у поређењу са просечном зарадом без пореза и доприноса исплаћеном у претходном месецу, номинално је већа за 13,0% и 13,5% респективно. Просечна нето зарада исплаћена у децембру 2014. године, у поређењу са истим месецом претходне године, номинално је смањена ја 1,7%, а реално за 3,3%. • Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије у 2014. години износила је 353.493,1 милион УСД (26.683,3 милиона евра), што представља раст од 0,9% (раст од 0,8% посматрано у еврима) у односу на претходну годину. Робни извоз је достигао вредност од 14.843,3 милиона УСД (11.157,0 милиона евра), што чини повећање од 1,6% (повећање од 1,4%) у односу на претходну годину, а увезено је робе у вредности од 20.649,8 милиона УСД (15.526,3 милиона евра), што је за 0,5% више (за 0,4% више) него у 2013. У 2014. години забележен је негативан салдо робне размене у висини од 5.806,4 милиона УСД (4.369,2 милиона евра), што је за 2,2% мање (за 2,3% мање, посматрано у еврима) него у претходној години , док је покривеност увоза извозом била 71,9%, што је незнатно више од покривености из одговарајућег раздобља 2013. године, када је износила 71,1%. Са 63,8% учешћа у размени, земље ЕУ су биле најзначајнији спољнотрговински партнер Србије у 2014. години. На ово тржиште је у протеклој години пласирано 64,6% укупног робног извоза, док је са тог тржишта потицало 63,1% укупног увоза. Други по важности спољнотрговински партнер Србије биле су ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од1.895,5 милиона УСД, а који је највећим делом представљао разултат извоза житарица, пића и разних готових производа. Посматрано по земљама, најзначајнији спољнотрговински партнери Србије у извозу у протеклој години били су: Италија (2.576,9 милиона УСД), Немачка (1.773,2 милиона УСД), Босна и Херцеговина (1.319,0 милиона УСД), Руска Федерација (1.029,1 милион УСД) и Румунија (829,5 милиона УСД). Истовремено, доминантан део на страни увоза имали су: Немачка (2.467,6 милиона УСД), Руска Федерација (2.340,4 милиона УСД), Италија (2.308,6 милиона УСД), Кина (1.561,1 милион УСД) и Мађарска (1.017,1 милион УСД). Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, највеће учешће у увозу Србије у 2014. години, забележено је код: друмских возила (2.054,0 милиона УСД), електричних машина и апарата (1.163,6 милиона УСД), житарица и производа од њих (786,2 милиона УСД), поврћа и воћа (747,7 милиона УСД) и одеће (629,4 милиона УСД). • Нето прилив страних директних инвестиција у периоду јануар – новембар 2014. износио је 1.210 милиона евра, што је за 10,3% више у односу на одговарајући период претходне године. Досадашњи резултати наводе на закључак да би се могле остварити процене НБС о нето приливу СДИ од 1,25 млрд. евра у 2014. години, што представља 3,9% БДП-а Републике Србије, односно, да би у 2015. години прилив СДИ могао достићи 1,40 млрд. евра или 4,3% БДП-а. Истовремено, нарто прилив портфолио инвестиција био је 425 милиона евра, што представља 37,5% износа оствареног у истом периоду 2013. године. • Девизне резерве НБС су на крају децембра, према прелиминарним подацима, износиле 9.907,2 милиона евра, што је за 363,6 милиона мање у односу на претходни месец. Највећи одлив из девизних резерви забележен је по основу девизне обавезне резерве банака у нето износу од 242,8 милиона евра и

18

претежно је резултат измене регулативе којом је смањена стопа девизне обавезне резерве и истовремено повећан део девизне обавезне резерве који се издваја у динарима. • Курс динара је у децембру номинално депресирао према швајцарском франку и евру за по 0,3%, а према САД долару за чак 2,6%, иако је Народна банка Србије на међубанкарском девизном тржишту интервенисала купобином 60 милиона евра и продајом 435 милона евра, како би ублажила прекомерне дневне осцилације курса. Динар је и у 2014. години значајно ослабио у односу на најзначајније светске валуте. Курс динара је у децембру 2014. године, у поређењу са децембром 2013. године, номинално депресирао за 5,2% у односу на евро, за 7,0% у односу на франак и за 16,4%, у односу на долар. Извршни одбор Народне банке Србије одлушио је на седници одржаној 15. јануара 2015. године да референтну каматну стопу задржи на постојећем нивоу од 8%. • Промет на Београдској берзи показује да су водећи индекси Београдске берзе у јануару 2015. године забележили дивергентна кретања, BELEX15 је опао за 0,4%, док је BELEXline увећао вредност за 0,9%. Слична кретања исказују и водећи индекси на берзама у свету и нарочито у окружењу, где је известан раст забечежен само на Загребачкој берзи.

• Агенција за приватизацију у току децембра 2014. године је известила да није било нових приватизација, док су на тржишту капитала две већ приватизоване компаније, промениле власника. Рекапитулирајући резултате рада Агенције за приватизацију, може се закључити да је у 2014. години укупно приватизовано 6 предузеча на тржишту капитала, од којих су три компаније први пут биле предмет овог поступка, док је код остале три компаније био раскинут уговор о претходно спроведеној приватизацији. Укупан приход остварен по основу приватизације у 2014. години износио је 6,8 милиона евра.

ФОНД ЗА РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Одобрени кредити у периоду јануар – март 2015. године У посматраном периоду Управни одбор Фонда за развој Републике Србије одобрио је следеће износе

кредита по окрузима:

Врста кредита

Браничевски округ Подунавски округ

Број кредита

Укупан износ у динарима

Број кредита Укупан износ у динарима

1. Дугорочни кредити за трајна обртна средства – финансирање субјеката од поплављених подручја – правна лица

- - 1 2.000.000,00

2. Дугорочни кредити за инвестиције – правна лица

1 6.000.000,00 1 20.127.600,00

3. Дугорочни кредити за инвестиције – правна лица (трајна обртна средства)

- - 3

3.500.000,00

25.000.000,00

3.000.000,00 4. Дугорочни кредити за инвестиције - предузетници

-

-

-

-

5. Дугорочни кредити за инвестиције – предузетници (трајна обртна средства)

-

-

-

-

6. Старт – ап кредити – правна лица

1

3.000.000,00

1

3.000.000,00

7. Старт – ап кредити – предузетници

-

-

-

-

Фонд за развој Републике Србије тел. 011 26 21 786, 018 41 50 199 www.fondzarazvoj.gov.rs

19

НОВИ КРЕДИТНИ АРАНЖМАН СА ММФ

Одбор извршних директора ММФ донео је 23. фебруара 2015. одлуку о склапању новог трогодишњег stand-by аранжмана из предострожности са Србијом у вредности од 1,17 милијарди евра (935 милиона СПБ), што је 200% квоте Србије у ММФ, као подршку договореном економском програму. То значи да Србија не намерава да користи ова средства, али остаје могућност да она буду искоришћена у случају платнобилансних потреба земље. НБС је том приликом саопштила да се „главни циљеви договореног економског програма односе на јачање јавних финансија, спровођење плана структурних реформи и повећање стабилности финансијског сектора. Остваривање ових циљева треба да омогући решавање макроекономских неравнотежа, пре свега успостављањем одрживог нивоа јавног дуга, односно његовим смањењем почев од 2017. године, јачање финансијског сектора и његове улоге у подстицању привредног раста, као и унапређење конкурентности привреде. На тај начин створиће се основа за одрживи привредни раст“.

Нови економски програм који би Влада Србије спровела по договору са ММФ, како је објаснила шеф мисије ММФ Зузана Мургасова после новембарских преговора, има за циљ да „створи услове за макроекономску стабилизацију, одржив раст и нова радна места у средњерочном периоду“. Она је истакла да ће изазови владе и даље бити висока стопа незапослености, висок јавни дуг и висок дефицит буџета. У наредном периоду потребно је спроводити мере економског опоравка које ће обезбедити макроекономску стабилност, отварање нових радних места и спровођење фискалне консолидације, која треба да заустави раст јавног дуга. Фискална консолидација има два циља – „да обузда високу јавну потрошњу, односно укупне трошкове за пензије и плате у јавном сектору, као и смањење издатака из буџета за јавна предузећа. Пратеће структурне реформе требало би да омогуће отварање нових радних места и смањење јавног дуга, а фискална консолидација треба да смањи високу јавну потрошњу, пре свега у јавном сектору који је буџетски корисник, уз истовремену бригу о социјано најугроженијем слоју становништва.“Фискално прилагођавање би требало да омогући и релаксацију монетарне политике, ако то и спољни услови дозволе. То би омогућило и снижавање каматних стопа. НБС је, са своје стране, дала допринос убрзању кредитне активности, јер је на седници Извршног одбора НБС у новембру 2014. године донета одлука о смањивању референтне каматне стопе са 8,5% на 8%, као и измене одлуке о обавезној резерви банака. Представници ММФ су после преговора изразили задовољство постигнутим нивоом сарадње са институцијама Владе Србије и поновили да је реструктурирање јавних предузећа једна од кључних реформи, које Србија мора да спроведе у циљу добијања новог аранжмана са ММФ. Влада Србије поновила је да „дели уверење те најутицајније светске финансијске институције, да је озбиљна и спроводљива реформа јавних предузећа приоритет“. Поводом одобравања новог кредитног аранжмана Србији, ММФ је издао 23. фебруара 2015. саопштење за штампу у коме се наводи да је Програм базиран на три основна стуба: оздрављење јавних финансија, унапређење стабилности и флексибилности финансијског сектора и спровођење свеобухватних структурних реформи. На тај начин, како се наводи, формираће се солидна основа за отварање нових радних места и повратак земље на одрживу путању раста. Први заменик генералног директора ММФ и вршилац дужности председавајућег Дејвид Липтон навео је у том саопштењу да фискална консолидација ствара простор за постепено монетарно попуштање које ће подржати домаћу тражњу, након што држава повуче фискалне стимулансе. „Темпо прилагођавања монетарне политике би требало да узме у обзир екстерне финансијске услове. Флексибилност курса у великој мери штити Србију од спољних шокова, а интервенције на међународном девизном тржишту требало би да остану ограничене на ублажавање претеране колебљивости курса“, оценио је Липтон. Очување стабилности финансијског сектора и јачање његове отпорности ће обезбедити економски опоравак, а посебна дијагностичка испитивања банака би требало да обезбеде да банке буду „здраве“.

АКТУЕЛНА ТЕМА

20

„Свеобухватна стратегија за решавање високог удела ненаплативих кредита би помогла да се очисте биланси банака и унапреди финансијско посредовање“, саопштио је Липтон. Челници ММФ су такође подржали стратегију за фискалну консолидацију, усмерену на смањење обавезних расхода и помоћи за државна предузећа, и похвалили власти у Србији због утемељене кредибилности фискалних планова помоћу имплементације тешких, али потребних мера у овим областима. У извештају ММФ, који се у уводном делу бави економским приликама у Србији, наводи се да је привреда земље суочена са озбиљним изазовима. БДП Србије је у 2014. години ослабио за око 2%, као последица наставка пада домаће тражње, погоршане поплавама и слабом економском активношћу и везама са трговинским партнерима. Све то, заједно са ниском „увозном инфлацијом“, оборило ја стопу инфлације у Србији испод циљаног распона, што је омогућило извесно лабављење монетарне политике. Веома висока стопа незапослености је, према оценама ММФ, остала једна од највећих социјалних брига у Србији, јер хронични структурални проблеми настављају да подривају целокупну конкурентност привреде. Јавни дуг Србије наставио је да расте ка проблематично високом нивоу, због чега су покренуте нове мере са циљем стабилизације привреде и покретања реформи. Међутим, висок ниво ненаплативих зајмова, нарочито у корпоративном сектору, један је од кључних изазова, будући да захтева свеобухватну стратегију за његово решавање, иако регулаторне резерве за покривање потенцијалних губитака по основу кредита пружају заштиту од кредитних губитака. Акумулирање проблема у појединим државним банкама је, како оцењује ММФ, довело до њиховог колапса, генерушући огромне фискалне трошкове. У извештају се указује, такође, да додатне фискалне реформе за предстојећи период укључују и унапређење пореске администрације и управљања јавним финансијама. Директори ММФ су се сложили да је планирани режим инфлације одговарајући за Србију, упркос проблемима у његовој имплементацији. У закључку овог међународног кредитора се наводи да су структурне реформе од кључног значаја за конкурентност, стимулисање приватних инвестиција и пружање подстицаја привредном расту на средњи рок, као и да ће додатно реформисање државних предузећа, укључујући њихово реструктурирање и приватизацију, бити од кључног значаја за унапређење њихове комерцијалне одрживости и ограничавање фискалних ризика. На крају извештаја, директори ММФ позивају српске власти на предузимање већих напора ради унапеђења пословног окружења и стимулисања активности у приватном сектору, као и отварања нових радних места. Нови трогодишњи аранжман, пема најавама чланова Владе Србије, неће подразумевати нови зајам од ММФ за јачање девизних резерви Србије, јер је Србија „довољно ликвидна, те јој кредит није потребан“. Он је педвиђен за неке врло неповољне или непредвидиве платнобилансне ситуације. Ако се случајно одлучимо да их повучемо, новац одлази и девизне резерве земље, јер Србија нема дозволу ММФ да новац користи за финансирање буџета. Аранжман ММФ представља утврђивање свих мера и политика које је влада донела, свакако тешких, а које су усмерене, пре свега, на штедњу. Важан је за Србију, јер је у питању кредибилитет који нам даје ММФ, да он стоји иза наше привреде која спроводи зацртане реформе, којих морамо да се придржавамо. Извор: Конјунктурни трендови Србије, ПКС, др Дејан Јововић, научни саветник

21

АКТУЕЛНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Војвођанска банка добила PCI DSS сигурносни стандард за картичарске услуге

Војвођанска банка добила је PCI DSS (Payment Card Industry Data Security Standard) сигурносни стандард који потврђује да су њене картичарске услуге усклађене с високим међународним сигурносним стандардом. Банка је међу првим институцијама у Србији добила овај сертификат који као обавезан прописују картичарске куце у циљу повећања сигурности и заштите података корисника картица и смањења ризика од картичарских превара. Поносни смо на то што смо прва чланица NBG групе и међу првима у Србији која је добила овај сертификат. Усклађеност са PCI DSS међународним стандардом доказује да су картичарски системи Војвођанске банке изузетно сигурни и да клијенти могу да имају пуно поверење да се њихови осетљиви картичарски подаци чувају на поуздан начин - каже Ксенофон Дамаскос, члан Извршног одбора Војвођанске банке.

У Србији послује 396 немачких компанија

У Србији послује 396 компанија чији су оснивачи немачка правна лица и запошљавају 25.000 људи, саопштила је Делегација немачке привреде у Србији (AHK). Како је наведено, грађани из Немачке основали су у Србији 461 фирму, међу којима је 150 оних које су основане у последње две године. "Далеко смо јошод правих рекорда у трговинској размени, они нас тек очекују јер има огромних капацитета за даље унапређивање економских односа између наше две земље", рекао је директор у Делегацији немачке привреде у Србији Мартин Кнап. Спољнотрговинска размена Србије и Немачке је од јануара до октобра 2014. године износила 2,36 милијарди евра, при чему је извоз из Србије био 1,06 милијарди, а увоз из Немачке 1,3 милијарде евра, истиче се у саопштењу. Делегација немачке привреде у Србији основана је 2001. а најављено је да ће се у првој половини ове године спојити са Немачко-српским привредним удружењем (DSW) у Немачко-српску привредну комору.

Пројекат у Костолцу шанса за Србију

Кад се изгради нова ТЕ Костолац, донеће готово 500 нових радних места. Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да је изградња новог блока у Термоелектрани Костолац Б, за коју се Србија задужује код кинеске Ексим банке за 608,3 милиона долара, изузетно важан пројекат за Србију јер би требало да обезбеди стабилност енергетског система и стабилно снабдевање струјом убудуће. Антић је, образлажући у Скупштини Србије Закон о потврђивању Уговора за кредит од 608.260.000 америчких долара за II Фазу Пакет пројекта Костолац између Владе Србије, зајмопримца и кинеске Експорт - импорт банке, зајмодавца, да је то финансијски изузетно повољан аранжман, са роком отплате 20 година уз грејс период од седам година. Предстоји нам друга фаза пројекта у Костолцу, као развојна шанса, која доноси повећање производње угља са копа Дрмно на 12 милиона тона и изградњу новог блока Термоелектране снаге 350 мегавата, указао је Антић.

22

Јавни позив - подршка Европске уније руралном сектору у Србији са 175 милиона евра

На предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине Европска комисија усвојила је 20. јануара 2015. године, Програм за рурални развој у Србији (IPАRD). На овај начин створена је основа за подршку Европске Уније пољопривредном сектору у Србији, у наредних шест година. „Ово је изузетно добра вест и представљаће значајну помоћ нашим пољопривредним произвођачима. Рeпубликa Србиja je jeдинa држaвa у рeгиoну кoja je крeнулa у прoцeс изрaдe и кoришћeњa прeтприступнe пoмoћи у oблaсти рурaлнoг рaзвoja крoз IPARD прoгрaм“, изјавила је министар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић и објаснила да то пoдрaзумeвa дa je Србија прeузeлa oбaвeзу aкрeдитaциje aдминистрaтивнe структурe зa кoришћeњe oвих срeдстaвa. „Другe двe држaвe кoje су прeдaлe Европској комисији IPARD прoгрaм зa пeриoд 2014 -2020, су Tурскa и Maкeдoниja, кoje су свoje структурe aкрeдитoвaли у прeтхoднoм финaнсиjскoм пeриoд EУ 2007-2013“, прецизирала је министар Богосављевић Бошковић. „Пољопривредници ће самостално са својим пројектима моћи да аплицирају за ова неповратна средства и на тај начин поспеше производњу и подигну ниво конкурентности својих производа, како би могли да парирају европским фармерима“, рекла је министар. Главни циљеви Програма су повећање безбедности хране у Србији и унапређење конкурентности сектора пољопривредне производње и прераде, као и помоћ Србији да се постепено усклади са стандардима ЕУ. Укупни буџет у вредности од 175 милиона евра биће на располагању српским пољопривредницима у виду грантова за суфинансирање одговарајућих инвестиција уз максималан јавни допринос од 70% прихватљивих трошкова. Ово би требало да доведе до укупних инвестиција у сектору од око 400 милиона евра (49 милијарди динара). На основу детаљне и објективне анализе сектора и након консултација, одабране су следеће мере: Инвестиције у пољопривредна газдинства – грантови ће се давати произвођачима млека, меса, воћа и поврћа и других усеве; инвестиције везане за прераду и пласман пољопривредних производа – намењене микро, малим и средњим предузећима за прераду млека, меса, воћа и поврћа; органска производња – подршка ће се пружати пољопривредним произвођачима који уводе методе органске производње; спровођење стратегија локалног развоја – у оквиру такозваног „лидер“ програма, локалне акционе групе (посебно основана јавно-приватна партнерства) ће добити подршку за спровођење локалних руралних стратегија; диверзификација активности у руралним срединама и пословни развој – ова мера ће помоћи да се развију приватни капацитети за рурални туризам, као и техничка помоћ – стручњаци из Европске уније ће помоћи домаћим властима у реализацији програма. ЕУ ће пружати финансијску помоћ пољопривредном сектору у Србији кроз систем управљања и контроле који је у складу са стандардима добре владавине у савременој јавној администрацији еквивалентној сличним организацијама у земљама чланицама Европске уније. Надлежни органи у Србији тренутно припремају овај систем уз подршку Европске уније. Ова фаза мора да се заврши да би први позиви за подношење предлога могли да се објаве.

Србији све доступнији фондови ЕУ

Србија је у 2014. из најјачег Фонда Европске уније за истраживања и иновације Хоризонт 2020, повукла 5,5 милиона евра. До краја овог програма, у Министарству просвете, науке и технолошког развоја очекују далеко значајнија средства. "Ако се тој суми придодају добијена средства из два претходна програма, ФП 6 и ФП 7, када је у српске научноистраживачке организације, фирме и институције ушло око 80 милиона евра, можемо да будемо задовољни успесима наше памети и креативности у најконкурентнијој трци за финансирање најбољих пројеката новцем европских фондова", истиче помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за европске интеграције и међународну сарадњу проф. др Виктор Недовић. Европска комисија је током билатералног скрининга за поглавље науке (поглавље 25) одржаног у Бриселу првог децембра 2014. оценила да је Србија веома добро стартовала у Хоризонту 2020.

23

Влада: Железару ће водити „ ХПК инжењеринг“

Смедеревском Железаром управљаће холандска фирма "ХПК инжењеринг", одлучила је Влада Србије. Како је саопштила владина Канцеларија за сарадњу са медијима, Влада је прихватила одлуку Комисије за одабир најповољнијег предлагача и задужила Министарство привреде да спроведе потребне активности за закључење Уговора о пружању услуга управљања и саветовања са том компанијом. У најоштријој конкуренцији за руковођење Железаром нашле су се две фирме: "Есмарк" из САД, и "ХПК инжењеринг" из Холандије. Холандску компанију представљају Џон Гудиш и Петар Камараш, а за управљање челичаном предложио је приватизациони саветник КПМГ. Власник "Есмарка" Џејмс Бушар и Петер Камараш, партнер у "ХПК инжењерингу", доскорашњи пословни партнери, у трку за професионални менаџмент ушли су посебно. Одлуку о томе да се распише јавни позив за професионални менаџмент донела је Влада Србије 17. фебруара, после неуспелих преговора о стратешком партнерству са америчком компанијом "Есмарк" која је требало да преузме 80,01 одсто капитала Железаре у власништву државе. Железара Смедерево је поново у власништву државе Србије од јануара 2012, када је дотадашњи власник, амерички "Ју-Ес стил", након девет година одлучио да је прода за један долар због губитака које је челичана правила услед пада цене челика на светском тржишту. У Железари Смедерево је запослено око 5.000 људи, а тренутно производи око 350.000 тона челика годишње. Како су тврдили званичници и стручњаци, производни капацитети Железаре Смедерево су око 2,2 милиона тона годишње. Влада Србије најавила је да ће поново покушати приватизацију Железаре.

Пожаревац и шест општина у Србији имплементирали софтвер UniDocs у оквиру пројекта „Управљање имовином – корист за све“

Пројекат е-управе под називом „Управљање имовином – корист за све“ успешно је реализован у Пожаревцу и шест општина у Србији, у оквиру програма EXCHANGE 4 који финансира Делегација ЕУ у Србији, а спроводи Стална конференција општина и градова. Имплементацијом UniDocs софтвера компаније ОСА Рачунарски инжењеринг од стране Пожаревца и локалних самоуправа Велике Плане, Жагубице, Кучева, Петровца на Млави, Великог Градишта и Голупца, успостављена је јединствена база података о пописаној имовини у јавној својини за град Пожаревац и шест партнера у пројекту. У реализацији пројекта је, поред компаније ОСА Рачунарски инжењеринг, учествовала и компанија Топогис. Менаџер пројекта, Данијела Туфегџић, изјавила је да је циљ био допринос локалном економском развоју и подизање конкурентности општина партнера кроз успостављање ефикасног система управљања имовином у јавној својини. „Реализацијом пројекта и имплементацијом УниДоцс софтвера, постигнута су три значајна резултата: унапређен је правни и институционални оквир сваке од општина партнера на пројекту, унапређени су капацитети запослених у циљу ефикаснијег управљања јавном својином и креирана је ГИС база података имовине у јавној својини за сваку од јединица локалних самоуправа“, изјавила је Данијела Туфегџић. Задовољство нам је што је један овако опсежан пројекат успешно завршен и што смо кроз искуство и знање запослених у компанији ОСА Рачунарски инжењеринг имали прилику да покажемо како наши стручњаци могу да допринесу увођењу новина у велике и комплексне системе какви су градске општине и јавна администрација. Значај овог пројекта и нашег система за управљање документима UniDocs је у томе што ће од сада локална самоуправа града Пожаревца имати јасан увид у то којом имовином располаже, без обзира да ли је реч о пословном простору, становима, парцелама или инфраструктури, док ће грађани добити потпуно нов сервис којим ће бити скраћени административни послови. На тај начин биће остварене додатне уштеде и рационализација трошкова, као и ефикасније планирање прихода“, изјавио је Жељко Томић, директор компаније ОСА Рачунарски инжењеринг. Борис Дамјановић, директор развоја компаније „ОСА Рачунарски инжењеринг“ рекао је да је пројекат „Управљање имовином – корист за све“ усвојен као продужетак увођења Географског информационог система (ГИС), дигитализације система и података за грађевинско земљиште, урбанизам и уређење простора на чему је компанија радила током 2012. и 2013. године. „Реализацијом истог показали смо да смо у потпуности спремни да преузмемо све обавезе и нове пројекте у области дигитализације државних служби и локалних самоуправа, као и да смо њихов поуздан и релевантан партнер у области е-управе, а посебно у најављеном процесу увођења електронске грађевинске дозволе“, закључио је Дамјановић.

24

Награде ВИП-а породичним фирмама

У Привредној комори Србије (ПКС) додељене су награде ВИП мобајла за три најуспешније домаће породичне фирме. 10 породичних компанија добило је признања за изузетан рад , иновативност и одрживи развој. Новчане награде ВИП мобајла, у укупном износу од 900.000 динара, добиле су компаније "Аквапан" из Чачка, "Геоурб Групи" из Београда, и "Мали подрум Радовановић" из Крњева. Признања за породично предузетништво, "ВИП Биз партнер за 2014. годину" добиле су комапније "Флајфлај Тревел", "Херба свет", "Линеа Милановић", "Но-качи", Пан комерц", "Породиочна млекара Величковић", "Пре-принт", "Технокомерц", "Вукас", и "Златара Андрејевић". Указујући на знацај породичних фирми за домаћу привреду, председник ПКС Марко Чадеж рекао је да су породичне фирме значајне и зато што су посвећене локалној заједници, због вредности које промовишу, што је посебно видљиво када земља пролази кроз период кризе. Уколико се посматра улога породичног бизниса у развијеним економијама, као што су то Аустрија и Немачка, може се видети да док су велике компаније отпуштале раднике и смањивале производњу у временима кризе, једини раст долазио је од малих породичних фирми, подсетио је он. Чадеж посебно задовољство изразио због тога што се компанија ВИП мобајл,доделом награда и признања, фокусирала на афирмисање породичних компанија. Извор: Тањуг

Мајкл Давенпорт: 2015. је година реализације

Шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт оценио је да ће 2015. година пружити велике могућности за кључни напредак Србије ка чланству у ЕУ и да је сада време да се реализује оно што је зацртано на папиру. "Преговори о приступању Србије ЕУ формално су започели пре годину дана у Бриселу. Од тада се много радило на припреми преговора о конкретним поглављима и започињању кључних реформи. Тај залет и степен амбиције треба одржати како би земље чланице ЕУ отвориле прва поглавља ове године", рекао је Давенпорт. Он је навео да је Влада Србије прошле године донела бројне реформске законе и усвојила неколико добрих акционих планова и да је сада време да се реализује оно што је зацртано на папиру. "Сви се надамо и очекујемо да ће 2015. бити година реализације. Требало би да реформе почну да показују резултате који ће помоћи опоравку привреде, како би до идућег Извештаја о напретку Србије сви могли да га виде и осете, чак и ако не прочитају извештај", истакао је шеф делегације ЕУ.

Отпремнине за запослене у фирмама у приватизацији

Влада Србије усвојила је Програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015. на основу којег ће им бити исплаћена отпремнина од 200 евра по години стажа, објављено је у Службеном гласнику. Према одлуци Владе која је објављена у Службеном гласнику, радници могу да бирају између три опције, а укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра. Радници могу да добију 200 евра по години радног стажа, или отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да висина средстава по години стажа не може бити већа од 500 евра, а трећа могућност је отпремнина од шест просечних зарада у Србији. Програм решавања питања вишка запослених односи се на предузећа у приватизацији за које је Агенција за приватизацију објавила јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, укључујући и 188 предузећа у којима ће приватизација бити окончана кроз стечај.

Продат део имовине ДП ПК "Годомин" у стечају из Смедерева

У организацији Центра за стечај Агенције за приватизацију РС, одржана је продаја непокретне имовине стечајног дужника ДП ПК „ГОДОМИН“ у стечају, Смедерево, методом jавног надметања. Купци „Coolfood“доо Београд и „Тин Миловановић инвест“ доо из Краљева за имовинске целине (према огласу о продаи) бр. 2, 13 и 14. С обзиром да није уплаћен ни један депозит нити положена банкарска гаранција за целине под ред. бр. 1, 3 - 12 и 15 - 20 из огласа о продаји непокретне имовине, комисија је ове продаје прогласила неуспелим.

25

Извоз аграра премашује две милијарде евра

Упркос свим проблемима и недостацима, извоз аграра, последњих година, премашује две милијарде евра. Прерађивачи истичу да наилазе на проблеме када је у питању пласман робе на инострана тржишта. За једанаест месеци прошле године, извоз аграра је поново премашио две милијарде евра - у односу на исти период 2013. извоз је повећан за девет одсто. Као и претходних година, и у 2014. највише су извезене житарице, шећер и замрзнуто воће. У укупном извозу, сировине учествују с више од 70 одсто, и најчешће одлазе у прерађивачке капацитете ЕУ. Претпрошле године, замрзнутог воћа је извезено за 220 милиона евра, а прошле, вредност извоза била је већа за 40 милиона евра. Када је речо извозу поврћа, извезене су готово идентицне количине у истој вредности - за око 40 милиона евра. "Добро познати прошлогодишњи лоши услови нису успорили извоз јагодичастог воћа из Србије. Очекивања су била доста ниска, међутим, извоз је текао нормално", каже Предраг Орешчанин из Хладњаче "Фрикос Крупањ".

Портал bestofserbia.rs објавио добитнике традиционалне награде - Top Serbian brands 2014.

Ово престижно признање се додељује на основу гласова грађана Србије, а на основу независне анкете од 7-14. децембра 2014. год. на случајном узорку од 3076 пунолетних грађана Србије. Главни услови за добитнике награде су: познатост бренда, врхунски квалитет, задовољство потрошача, одличност, пословни резултати. Грађани Србије су дали поверење следецим компанијама и брендовима као најбољим и најквалитетнијим у 2014. год. Наведене компаније ће бити у прилици да пуних годину дана истакну престижан лого - Top Serbian brands. Најбољи брендови: најбољи робни бренд широке потрошње, прехрана - Плазма кекс, Бамби, најбољи робни бренд широке потрошње, пиће - Јелен пиво, Апатинска пивара, најбољи робни бренд широке потрошње, хемија - Ариел, најбољи робни бренд, роба трајне потрошње - Металац посуђе, најбоља трговинска робна марка - Delhaize, најбољи инострани бренд - Samsung, најбољи улазак страног бренда на тржиште Србије - НИС, Нафтна Индустрија Србије, најбољи извозник - Фиат аутомобили Србија, најбоља промоција општине - Општина Пландиште, личност године - Новак ЂоковиЋ. Више на www.bestofserbia.rs

Кондиторска индустрија Србије у прошлој години повећала производњу за 7,4 одсто

Кондиторска индустрија у Србији је у 2014. години повећала производњу слаткиша, упркос бројним тешкоћама у пословању. Лане је произведено укупно 140.852 тоне разних чоколадних производа, бомбона, наполитанки, кекса, што је за 7,4 одсто више од производње остварене у 2013. години, показују подаци Привредне коморе Србије. У прошлој години продато је око 140.000 тона кондиторских производа, од чега 95.000 тона или 68 одсто на домаћем тржишту, а трећина, односно 45.000 тона је пласирано на страна тржишта, каже Сашка Биорчевић, саветник у Удружењу за пољопривреду и прехрамбену индустрију ПКС. На тржисту Србије у 2014. години потрошња кондиторских производа износила је око 126.000 тона. Ова привредна грана годинама бележи спољнотрговински суфицит, али је после либерализације нашег тржишта дошло до значајног раста увоза. Од 1. јануара 2013. године увоз кондиторских производа из ЕУ је потпуно слободан, односно царина на увоз тих производа не постоји.

26

Одобрен кредит за преузимање Дењуб групе

Лондон 26. фебруара 2015. (Бета) - Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) објавила је да је одобрила обезбеђивање субординираног кредита и капитала за преузимање компанија које су власници прехрамбених фирми Имлек, Бамби и Књаз Милош у Србији. Како се наводи на сајту ЕБРД ( www.ebrd.com ), банка ће обезбедити до 60 милиона евра кредита и до 20 милиона евра капитала за преузимање Балкан групе, у чијем саставу су Дењуб фудс групе и Клејтс холдинг. Додаје се да преузимање компанија које су вланици Имлека као највеће млекаре у Србији, кондиторске компаније Бамби и проивођача минералне воде и сокова "Књаз Милош" предводи фонд Мид Европа партнерс, фокусиран на улагање у централној и источној Европи. Корисник кредита биће компанија Adriatic TopCo B.V, а дела за инвестицију у капита Adriatic Co-Investment LP, наводи се и додаје да ће обе фирмама директно или индиректно управљати Мид Европа партнерс у пословима преузимама Балкан групе.

Специјална понуда кредита АИК банке за пролећну сетву

У циљу активне подршке српском аграру и пољопривредним произвођачима, АИК Банка је и ове сезоне припремила атрактивну понуду кредита за пролећну сетву. АИК Банка, у оквиру специјалне понуде пољопривредних кредита, својим клијентима, пољопривредним произвођачима, нуди динарске кредите на годину дана, који се одобравају уз каматну стопу од 12%. Корисници кредита имају могућност да средства враћају кроз једномесечне, тромесечне, шестомесечне или једногодишње рате, односно, кроз једнократно доспеће. Специјална понуда пољопривредних кредита АИК Банке важи до 1. маја 2015.године. Више на http://www.aikbanka.rs/sr/delatnosti/poljoprivreda

Србија добила Националну референтну лабораторију

У Београду је, 11 година након што је најављена, почела да ради Дирекција за националне референтне лабораторије којом би Србија требало да добија заокружен систем контроле здравствене безбедности хране. ЕУ је у ту лабораторију од 2004. до сада уложила осам милиона евра за изградњу и адаптацију просторија, опремање и обуку запослених, рекла је на отварању министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић. У оквиру дирекције почела је да ради Фитосанитарна лабораторија, а до краја године, како је најавила министарка, биће отворена и лабораторија за контролу исправности и квалитета млека. Она је додала да се ради се и на набавци опреме за отварање лабораторије за физичко-хемијска испитивања хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла. Бошковићева је рекла да ће отварањем тих лабораторија бити обезбедјен јединствен, независан и безбедносно поуздан систем контроле хране. Шеф Делегацје ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да ће лабораторије представљати неопходан важан елемент у ланцу безбедности хране у складу да међународним и европским стандардима. Он је рекао да ће лабораторије и Дирекција помоћи државној администрацији да ефикасније штити здравље потрошача. Лабораторија ће бити гарант безбедности извоза хране из Србије, поготово на тржиште ЕУ, као највеће тржиште на које Србија извози своје прехрамбене производе, рекао је Девенпорт и додао да је српска пољопривреда успела да повећа извоз у ЕУ од 2009. до сада за 125 одсто.

27

ПРОПИСИ

1. Одлука о одређивању матичних подручја на територији општине Велика Плана (Сл. Гласник РС бр.3 /2015.) 2. Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања териризма (Сл. Гласник РС бр.3/2014.) 3. Стратегија развоја водног саобраћаја Републике Србије од 2015. до 2025. године (Сл. Гласник РС бр.3/2015.) 4. Закон о изменама и допунама Закона о привредним друштвима (Сл. Гласник РС бр. 5/2015.) 5. Закон о изменама и допунама Закона о Фонду за развој Републике Србије (Сл. Гласник РС бр. 5/2015.) 6. Правилник о инвестиционим фондовима (Сл. Гласник РС бр.5 /2015.) 7. Закон о изменама и допунама Закона о јавном бележништву (Сл. Гласник РС бр.6 /2015.) 8. Закон о изменама и допунама Закона о промету непокретности (Сл.Гласник РС бр.6 /2015.) 9. Правилник о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у

царинском поступку (Сл. Гласник РС бр. 7/2015.) 10. Уредба о утврђивању Регионалног просторног плана за подручје Подунавског и Браничевског управног

округа (Сл. Гласник РС бр. 8/2015.) 11. Програм Фонда за развој Републике Србије за 2015. годину (Сл. Гласник РС бр. 9/2015.) 12. Програм Фонда за развој Републике Србије за привредне субјекте за поплављена подручја за 2015. годину

(Сл. Гласник РС бр. 9 /2015.) 13. Уредба о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Т-500“ (Сл.Гласник РС бр.12 /2015.) 14. Закон о осигурању депозита (Сл. Гласник РС бр. 14/2015.) 15. Закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање (Сл. Гласник РС бр. 14/2015.) 16. Закон о Агенцији за осигурање депозита (Сл.Гласник РС бр. 14 /2015.) 17. Закон о изменама и допуни Закона о јавним набавкама (Сл. Гласник РС бр. 14/2015.) 18. Закон о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије (Сл. Гласник РС бр. 14/2015.) 19. Закон о изменама и допунама Закона о банкама (Сл. Гласник РС бр.15 /2015.) 20. Уредба о висини накнада за воде за 2015. годину (Сл. Гласник РС бр. 15/2014.) 21. Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину (Сл. Гласник РС бр. 15/2015.) 22. Правилник о опациметрима (Сл.Гласник РС бр.15/2014.) 23. Правилник о енергетској дозволи (Сл. Гласник РС бр. 15/2015.) 24. Правилник о висини и врсти стварних трошкова насталих у спровођењу приватизације (Сл. Гласник РС бр.

17/2015.) 25. Правилник о трошковима које сносе трећа лица пред Агенцијом за приватизацију (Сл. Гласник РС бр.

17/2015.) 26. Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама (Сл. Гласник РС бр.

18/2015.) 27. Закон о измени и допуни Закона о државној припадности и упису пловила (Сл. Гласник РС бр.18/2015.) 28. Уредба о расподели подстицаја у пољопривреди у руралном развоју у 2015. години (Сл.Гласник РС

бр.19/2015.) 29. Правилник о класификацији објеката (Сл. Гласник РС бр. 22/2015.) 30. Правилник о општим правилима за парцелизацију, регулацију и изградњу (Сл.Гласник РС бр.22/2015.) 31. Закон о изменам и допунама Закона о хемикалијама (Сл.Гласник РС бр.25/2015.) 32. Закон о изменама и допунама Закона о биоцидним производима (Сл.Гласник РС бр.25/2015.) 33. Закон о изменама и допунама Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања средине

(Сл.Гласник бр.25/2015.) 34. Правилник о усклађеним износима накнаде за загађивање животне средине (Сл.Гласник РС бр. 25/2015.) 35. Правилник о еколошким поступцима и енолошким средствима за производњу шире, вина и других

производа (Сл.Гласник бр. 26/2015.) 36. Правилник о полагању стручног испита у области просторног планирања, израде техничке

документације, грађења и енергетске ефикасности и о издавању и одузимању лиценце за одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и одговорног планера (Сл.Гласник бр. 27/2015.)

37. Уредба о условима и начину привлачења директних инвестиција (Сл. Гласник бр. 28/2015.) 38. Закон о изменама и допунама Царинског закона (Сл.Гласник бр. 29/2015.) 39. Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица(Сл.Гласник бр. 30/2015.) 40. Правилник о одређивању сидришта (Сл. Гласник бр. 30/2015.)