БИЛТЕН ЗА НАЦИОНАЛНУ КУЛТУРУ, ИСТОРИЈУ И ДРУШТВЕНА ПИТАЊА Удружења ,,Корени Ремeсијане’’

ГЛАСНИК РЕМЕСИЈАНЕ

Број 15 април – мај 2014. године Бела Паланка

1. ВЕЛИКИ ИЛИ ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У НАШЕМ КРАЈУ .......................2

2. БУРНА АПРИЛСКА ДЕШАВАЊА У БЕЛОЈ ПАЛАНЦИ .......................5

3. ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ .......................................................................................6

4. БЛАГО НАШЕГ МУЗЕЈА ................................................................................7

5. КО ЋЕ ДА СЛАВИ СПАСОВДАН ..................................................................8

1

ВЕЛИКИ ИЛИ ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У НАШЕМ КРАЈУ

На јесен следеће године навршиће се сто година од битке на шпајском брду у којој је погинуло стотинак наших и бугарских војника. Од 16. до 20. октобра јунаци Тимочке дивизије су спречавали надирање непријатеља, док бројност није надвладала херојство. Бугари су однели тела својих бораца док су наши страдалници остали да леже од Шпаја до Црвене Реке. Мештани околних села су сакупили њихове посмртне остатке и привремено их покопали док рат не прође. Међутим, после рата било је важнијих послова од премештања мртвих бранилаца.

После демобилизације 1919. године предратни комита и учитељ Јован Аранђеловић се враћа у крај где се одиграла битка и сазнаје за судбину погинулих. Радећи на развоју насеља, парохије и школе, планира да обезбеди вечити помен палим јунацима. После петнаест година, као народни посланик и црвеноречки парох, лично се ангажује на изградњи цркве – спомен костурнице, испод чијег олтара ће сместити на вечни починак тела бораца. Црква је грађена највећим делом финансијском помоћи Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије, а на основу пројекта цркве из села Павлица, где је поп Јова први пут службовао као учитељ.

Храм Светих Ћирила и Методија је завршен 1947. године а две године касније њен градитељ умире под сумњивим околностима тако да до дана данашњег није постављено обележје са именима ратника који су оставили кости на овим положајима. Имамо годину дана да на стогодишњицу њиховог страдања поправимо велики пропуст и њихова имена учинимо и видно бесмртним, каква су им и дела. Списак погинулих војника Тимочке дивизије који су сахрањени у спомен костурници храма Св. Ћирила и Методија у Црвеној Реци имамо захваљујући Војно – историјском архиву из Београда.

Списак погинулих војника Тимочке дивизије:

положај датум погибије

14. Пешадијски пук 1. позива

1. чета 1. батаљон

1. Драгиша Д. Жикић активни капетан 1. класе – командир чете

Шпај 19.10.1915.

2. Анђелко Н. Мијашевић редов из кадра Шпај 19.10.1915.3. Јеленко Ј. Живановић редов из резерве Шпај 19.10.1915.4. Драгутин Драгољуб К.

Вакић Митровићредов из резерве Шпај 19.10.1915.

2. чета 1. батаљон5. Драгутин П. Вељковић каплар из кадра,

десетарШпај 19.10.1915.

6. Благоје Ђ. Маринковић редов из резерве Шпај 19.10.1915.7. Будимир Р. Николић редов из резерве Шпај 19.10.1915.8. Једомир.С. Милошевић редов из резерве Шпај 19.10.1915.9. Светозар Љ. Живковић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

2

10.

Александар М. Трифуновић редов из резерве Шпај 21.10.1915.

11.

Драгољуб Јовановић редов из резерве Шпај 21.10.1915.

12.

Радивоје В. Симић редов из кадра Шпај 21.10.1915.

13.

Светомир В. Маринковић редов из резерве Шпај 21.10.1915.

14.

Војислав С. Стојановић редов из резерве Шпај 21.10.1915.

15.

Станко Џ. Јовановић редов из резерве Шпај 21.10.1915.

3. чета 1. батаљон16.

Миливоје Ђокић ? Шпај 17.10.1915.

3. чета 2. батаљон17.

Момир Радосављевић поднаредник из резерве

Шпај 19.10.1915.

18.

Миладин Ђурђевић редов из резерве Шпај 17.10.1915.

19.

Недељко Несторовић каплар из резерве Шпај 19.10.1915.

15. Пешадијски пук ,,Стеван Синђелић'' 1. позива

Бојна команда

20.

Милан М. Димитријевић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

21.

Радосав Љ. Тасић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

2. чета 3. батаљон22.

Милић М. Стаматовић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

3. чета 3. батаљон23.

Милутин С. Јовановић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

24.

Милосав Милетић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

4. чета 3. батаљон25.

Милутин М. Миљковић поднаредник из кадра Шпај 19.10.1915.

26.

Адам А. Љубисављевић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

27.

Радоје Ж. Јанковић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

28.

Милутин Т. Ђорђевић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

29.

Љубомир Д. Милић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

30.

Радосав М. Богојевић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

2. чета 4. батаљон

3

31.

Милутин А. Милошевић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

32.

Милан М. Спасић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

3. чета 4. батаљон33.

Ђорђе Максимовић потпоручник водник из кадра

Шпај 19.10.1915.

34.

Живко Марковић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

35.

Љубомир Марјановић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

36.

Богић Голубовић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

37.

Живојин Миловановић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

38.

Јован Ј. Настић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

4. чета 4. батаљон39.

Адам М. Стевановић редов из кадра Шпај 19.10.1915.

40.

Вељко Р. Димитријевић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

41.

Милан Х. Ковачевић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

42.

Јован М. Радовић редов из резерве Шпај 19.10.1915.

1. чета 1. батаљон43.

Ђорђе Николић редов из кадра Плоче 19.10.1915.

44.

Миливоје М. Јовановић редов из кадра Плоче 19.10.1915.

2. чета 2. батаљон45.

Живојин А. Николић редов из кадра Плоче 19.10.1915.(сахрањен у Црвеној Реци)

4. чета 1. батаљон46.

Драгомир П. Стевановић редов из кадра Плоче 19.10.1915.

47.

Милан Николић редов из резерве Плоче 19.10.1915.

1. чета 2. батаљон48.

Љубомир А. Васић редов из кадра Плоче 19.10.1915.

49.

Светозар Г. Вучковић редов из резерве Плоче 19.10.1915.

2. чета 2. батаљон50.

Вукашин Ј. Николић редов из резерве Плоче 19.10.1915.

3. чета 2. батаљон 2. позив

4

51.

Војислав Н. Јевтић редов из резерве Црвена Река 14.10.1915.

52.

Животије М. Јевтић редов из резерве Црвена Река 14.10.1915.

- Црква и спомен костурница у Црвеној РециБУРНА АПРИЛСКА ДЕШАВАЊА У БЕЛОЈ ПАЛАНЦИ

5

ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ

Према Ђенералу Владимиру Ј. Белићу (Ратови српског народа у 19. и 20. веку 1788-1918.) Хајдук Вељко Петровић избија на пут Ниш – Пирот, када је Петар Добрњац организовао слање поузданих људи да дижу народ на устанак у Нишу, и 15. априла 1809. накратко ослобађа Белу Паланку. Звекет оружја се опет чуо 1876. када су почеле битке за ослобођење наших крајева од турске владавине.

У раним јутањим часовима 8. априла 1941. године немачка авијација је бомбардовала Белу Паланку у неколико налета, мислећи да се у граду налази југословенска војска. Наши војници су, међутим, били далеко одатле. Најближи су, као казанџија Мирко Петровић који је тамо био рањен у руку, били код Трнских Одороваца покушавајући да спрече надирање Немаца и Бугара. Приликом бомбардовања је погинуло много наших суграђана и срушено неколико кућа. Према књизи Сретена Димитријевића ,,Ћутали смо, сада говоримо'' погинули су: учитељ Јован Живковић, студент права Ђорђе Ђорђевић, домаћице Дара Стевчић, Младенка Јањић, Роса Калуповић и још пуно других, а срушене су куће трговца Стевана Љубеновића и казанџије Радисава Савића, чије су се породице спасиле скривањем у подрумима, одакле су се избавили алатом који су тамо чували. Остали белопаланчани су бежали ка брду Велико курило.

6

Свака породица има своје тајне, своје приче. Неке приче се причају гласно, а неке шапатом и тако преносе са колена на колено. Ја ћу вам испричати једну од многих мојих породичних прича, наравно од оних прича што се причају на глас.

ТЕТКА СЛАВКА И РАТНА ЉУБАВ

Кад сам био мали, многе ствари су ми биле чудне и нејасне и једва сам чекао да порастем, па да ми други одрасли испричају причу коју сам жељно ишчекивао да чујем.

Ратне 1942. године у Белој Паланци је било осим немачке и бугарске војске. Моја нана Дара и тетка Славка Јањић живеле су у Нишу, али су повремено, ради снабдевања животним намирницама долазиле у Белу Паланку. Тетка је тада имала 21 годину. Била је висока, витка и лепа црнка, са дугом коврџавом косом. Судбина је хтела да се сретне са бугарским војником Крумом, који после овог сусрета никако није могао да заборави прелепу црнку. Још неколико сусрета и Крум је одлучио да самовољно напусти бугарску војску (дезертира) и са мојом тетка Славком побегне у Беч. На крилима љубави тако и ураде.

Мој теча, Крум Бадински, пре мобилисања у бугарску војску био је оперски певач у Софијској опери. У Бечу није наставио оперску каријеру већ су са тетком развили сопствени бизнис са производњом пољопривредних производа и ангора зечева а затим и трговину на мало прехрамбеним производима и трговину на велико и мало грађевинским материјалом.

Славка и Крум Бадински изродили су шесторо деце и неколико пута су долазили у Белу Паланку да посете фамилију.

Ја сам често одлазио код тетке у госте за време летњег распуста и осим немачког језика прилично добро научио и бугарски језик.

Моја тетка је, после краће болести умрла 1974. године, док је теча без своје Славке живео још десетак година. Осим рођака у Бечу остала је и ова прича о великој ратној љубави.

Слободан Јањић

БЛАГО НАШЕГ МУЗЕЈА

7

Статуета Венере

Ближи подаци о овој статуети нису били доступни. Анализа је извршена на основу кратке визуелне импресије кроз стакло витрине завичајног музеја. Бронзана статуета је урађена у техници ливења. Величине је не више до 15 cm. Представљена је млада, нага женска особа у стојећем положају. Тело је складно обликовано, једна рука је подигнута и налази се у положају којим се дотерује коса, а друга слободно пада одвојена од тела (без шаке је). Ноге су дискретно састављене, а цело тело се налази у положају благо нагнутом на десну

страну. Статуета одише лепотом и грациозношћу. Иако је по димензијама мала, свакако је представљала предмет од укуса и луксуза за време из кога потиче, те тако сведочи и о укупном стандарду и културном статусу становника Ремизијане. Њена лепота и грациозност заслужују посебну пажњу, у најмању руку да постане заштитни знак или логотип културних институција средине у којој је пронађена.

Цела фигура као да представља тренутак затечене наге богиње у моменту када је заокупљена собом и посвећена себи. Истовремено показује сву своју складност и лепоту у својој постиђено затеченој нагости. Пропорције, складност и добра анатомска димензионираност су њене главне одлике. Данас се ова статуета налази у витринама одељења музеја у Белој Паланци. Нашла се и у каталозима значајнијих археолошких налазишта Понишавља. Можда ће будућа археолошка истраживања прецизније објаснити из ког периода датира ова статуета, указати на њен значај и објаснити шта она симболизује. Тако ће тек тада да заузме место које јој по значењу припада и буде доступнија широј јавности.

КО ЋЕ ДА СЛАВИ СПАСОВДАН

Најзад смо дочекали да и ми добијемо музеј, храм посвећен трајању цивилизације у нашем крају. Штета само што је стално гужва пред улазом, не може се ући од суграђана жедних културе. Ту су у истом реду и наставници и ђаци, утркују се ко ће више пута бити и више научити. Још када би се ово

8

Сваки дан смо сведоци неких ружних појава, које бацају мрљу на покушаје уређења и улепшавања наше варошице. Постављање вежбалишта у парку иза библиотеке, које су изборили Белопаланчани и пријатељи на Фејсбуку у конкурсу Кока-Коле, чишћење врелског воденичког канала, сађење цвећа у улици још увек Владимира Назора, добијају ружан контраст када угледамо неке наше суграђане како копају по контејнерима и из њих избацују смеће, тражећи ко зна шта (остатке употребљиве хране, одеће...), да би непосредно после њих пси путалице разнели ђубре које су оставили тако бачено ван контејнера. Или кад у поменутим акцијама не видимо да учествују стални примаоци социјалне помоћи (част изузецима), већ се посла прихватају једни исти који се иначе увек јављају за сваки понуђени посао.

Поставља се питање оправданости давања новчане помоћи онима који се, очигледно, стиде посла али нису гадљиви на паре. Болеснима треба помоћи, деци омогућити бесплатно школовање, постоје повлашћене цене за одређена добра, али више од тога треба зарадити. Учешћем у чишћењу и одржавању насеља могу се обезбедити средства и за славља, а не позивањем на сажаљење и сумњива права, наметнута из декадентне Европе. Неодазивање на јавне радове, нередовно похађање школе, асоцијално или криминално понашање би требало да резултира брисањем са евиденције корисника помоћи, или да и ми остали добијемо своје декаде!

A што се тиче школовања, није оно случајно споменуто. Амбициозно се најављује уређење индустријске зоне а не питамо се ко ће у тој зони да ради? Имамо масу нешколованих или оних са ''ћатинским'' школама, а ни једни ни други нису способни да се укључе у модрену производњу или услуге. Вероватно ћемо увозити радну снагу из Бугарске а наши ће кадрови само да шефују и чисте. Живела наша младост писара и измећара!

-Чланови удружења и спелеолошка секција добровољно уређују стазу до врелске пећине.

9

Билтен приређују чланови Уређивачког одбора Друштва ,,Корени Ремесијане“ Радмило Крстић, мр Предраг Пејић, Звонимир Стојадиновић, Јадран Јанковић и Градимир Маринковић. Седиште Друштва „КОРЕНИ РЕМЕСИЈАНE’’ је у улици Српских владара бр. 71 у Белој Паланци, тел. 018/ 856 – 228, e-mail: niketaremesijanski@gmail.com као и на Фејсбуку.

10