POL VOLK-ZDRAV IVOT1.PONITE ISPOETKAAko elite da napredujete, da budete bolja osoba, za to je potreban poseban u. Treba stalno u!itiirasti. "oda #e $as ne%to u o$o preda$anju iznenaditi, ilise ne slaete sa ti, ali se ne ljutite. &oli $as i 'o$ori $a o$o da $a poo'ne. (azi%ljajte o no$i idejaa, iza)ite iz kalupa da bi bili bolja osoba. &i to oete ako *o#ete. O$aj aterijal je $rlo jednosta$an, dobro dokuento$an no$i edi+inski istrai$anjia. Neojte da u!ite sao za sebe, ne'o i za porodi+u, i za ljude oko $as. Po!etipono$o je izazo$. ,i#e no'o pote%ko#a, alitu je i$eliki,o'. -ato budite ot$oreno' ua isr+a,i oda* spro$edite o$o u i$ot. Neojte s$e odjedno, ne'o ono za %ta ste sada spreni. Kasnije dodajte no$o. Odrastao sa u Aljaski. Ia 11 ese+istarije' brata. Iao sa no'e bolestikao dete .iz$a)eno slepo +re$o, upale krajnika/. Sa 01 'odine odlu!io sa da ne%to proeni i to je potpuno proenilo oj i$ot. Iao sa lo%e na$ike .npr. jeo sa lo%u *ranu/. "oj ota+ je bio poslasti!ar, pra$io je naj$e#e torte na s$etu. Pra$io je kola!e za 2 predsednika SA3. 4$ek so ialino'o slatki%a u ku#i. ,io sa ro)en debeo. S$i ojiro)a+isu puna!ki. Sa 01 'odine uneo sa proene u oji$ot. "oj starijibrat nije uneo te proene i sada ia 125k', .155 pounds/, i jako pati zbo' to'a. -dra$lje u je jako lo%e.Taka$ sa o'ao bitiija, da nisa uneo o$e proene u i$ot. Alija sa odabrao proene, dakle da ne bude kao ostatak oje porodi+e. "oji roditelji, deda i baba, s$i su iali$isok pritisak i sr!ane bolesti. 6a sa jedini u porodi+i koji ne koristi leko$e. Ne ose#a se kao da ia 72 'odina. Ako se brinete za s$oje telo $a%e telo #e se brinutiza $as.4 po!etku se +ela oja porodi+a sejala o$i proenaa, kao %to biste o'lii $i da se sejete toe. Ali posle 01 'odine tak$o' i$ota $i%e se ne seju ne'o slu%aju, jer danas edi+inski !asopisi 'o$ore isto %to sa ja 'o$orio pre 05 'odina, a tako sa 'o$oriozato %to sa iao dobre in8ora+ije iz ,iblije.Prin+ipi dobro' zdra$lja i i$ota postoje od pre $i%e *iljada 'odina, ali su ljudi prestali da i* !itaju i slu%aju. "i orao saznatio a%iniu na%e telu.Nekiznaju da brinu o a%iniu autoobilu.A u a%inina%e' tela pro$odio 07 sata dne$no, 9 dana sedi!no. Toj a%inije potrebna dobra ne'a. "orao da $idio kako ona radi. To je naj$eli!anst$eniji aparat na planeti. Ako u date %ansu on #e dati iz$anredne rezultate.Kada sa uneo o$e proene oja ajka, edi+inskiradnik, bila je $eoa ner$ozna. "oje ideje od pre 05 'odina nisu joj se s$i)ale. -ato je insistirala da joj stalno %alje rezultate oje kr$ne slike da bi bila si'urna da sa zdra$. (ezultati su u$ek bili iz$rsni, bolji od njeni*. Sada ora da pri*$ati da sa $rlo zdra$. 6edno sa testirao kr$ na 75 kate'orija pre15'odina. S$e je bilo dobro,osi krajnjealo'jedno' rezultata : ni$oa uree u kr$i. "oja kr$ je bila jako !ista. Pitao sa se; za%to< =ekarisu islilida ojibubrezipreintenzi$no rade, alito je bilo zbo' *rane koju sa jeo. 3irektor bolni+e koji je jeo istu *ranu kao ja, iao je iste rezultate kr$i. Po'leda#eo osa prirodni* lekara kojio'u da $as dre u ra$notei. Ako drio triili!etiri, iz'ubi#eo ra$noteu. Potrebno je drati se s$i* osa lekara za no$i po!etak. 1.N : 4T(ITION 1.IS>(ANA0.E: :?E(@ISE 0.&EA,AN6E1.W: ATE( 1.&O3A7.S:4NS>INE 7.S4N@E2.T:E"PE(AN@E 2.4"E(ENOSTB.A:I( B.&A-34>9.R:EST 9.O3"O(C.T:(4STIN DO3 C.PO&E(EN6E 4 ,ODA 4=ondonu na testo$ia ustano$ilisu da se izuzetno zdra$o *rani. Testiralisu e na u s$etu poznato Enton edi+insko +entru.ulisu za preda$anja koja sa drao itestiralisu e besplatno .pre'led ina!e ko%ta 125 8unti/ da bi pro$erilioje zdra$lje. Sta$ilisu ielektrode i reklida tr!i na a%ini. S$aka 1 inuta a%inajei%las$ebre, i s$ese$i%edizalaprednjastrana.tr!aosauzbrdo/. (ezultat jebio; E&eoa izuzetanE.(eklisu da tu kate'oriju iaju sao olipijske atlete ida iz'leda neo'u#e da sa ja to u!inio. (eklisu ida sa prestarida ne trenira do$oljno .B:C !aso$a dne$no/. (eklisu;EFta 'od radite '.&olk, nasta$ite takoE.6a eli da i$itako radite. Pitajte is$o' lekara o o$o. Ali, budite si'urnida on !ita no$u literaturu.Nekilekarise jo% dre udbenika B5:ti* i95:ti* 'odina. Potrebnisu no$iiz$e%taji. Nikad nije kasno da u s$oji$ot uneseo proene. Sao s$o telu orao pruiti priliku.VODAAeleo bi* da probate jednu jednosta$nu st$ar u toku sao d$e sedi+e. 3a lipijete najanje 1 litar $ode dne$noajde, u!uinitoGE &i iate jaku potrebu da to u!inite. E$o %ta da radite; EDledajte na sat 1 inuti islite na ne%to dru'o, poziti$no i lepo .'odi%njiodorilitele8onskipozi$,nekiradostan do'a)aj/. "oda da kaete kratku olit$u ili,iblijskisti*. Posle jedno' inuta ako jo% u$ek iate jaku elju pono$ite o$o jo% jedan inut. Sada je $ree da po!nete da seolite ili otpe$ateneku pobonu pesu. 6astalno slu%adu*o$nu uziku. 4toku dru'o' inuta razi%ljajte o ne!e dobro i poziti$no. Na kraju dru'o' inuta, ako je taj na'on jo% u $aa, 'ledajte na sat jo% jedan,poslednjiinut. 3oktoriipsi*olozise slau da ako ne od'o$orite na nekina'on 1 inuta potreba nestaje.Na'on 8unk+ioni%e sao ako u oda* popustite.-ato se izo$e na'on,jer$as na'onida ne%to oda* u!inite. Ako uspete da se uzdrite 1 inuta, on #e potpuno nestati.Nekad to uradio i ne znaju#i. Npr. ako se $ozite autobuso a za 15 inuta sti#i #ete ku#i. Odjedno $a se ide u toalet, ali kaete sebi da #ete to oba$iti za 15 inuta. Iako iate taj na'on, ozak 'o$ori telu da na'on ne#ebiti zado$oljen sada. I razi%ljateone!edru'o. Kaddo)eteku#i, ozak kae; ESadanea iz$la!enja.E &a% ozak 'o$oritelu %ta da !ini.Fto $i%e $ebate $a% ozak da ruko$oditelo ia#ete ja!i karakter. Slabuu$ekpopu%tas$eu. Akose!$rstonezaloitezane%to, pa%#etepodtaj uti+aj. -ato raz$ijajte u da bi iali pra$ilan izbor. =o% izbor autoatski dolazi. 3a bi bili na pra$o putu potrebno je uloitinapor. -ato na'la%a$a !itanje ,iblije i olit$u kao dobar izbor da bi odralio$u silu u na%e uu, i raskinuli$eze lo%i* na$ika. -ato je potrebno $ree i $ebanje, ali to nije te%ko, treba to !initi. Ako to ne !inio, rezultatio'u biti katastro8alni. "arko,oj+ierna koledu $oleo je da ide na zaba$e, no#ne klubo$e ipije alko*ol,iako je koled bio *ri%#anski. 6edno se $ratio kasno pijan i sprean za s$a)u. S$e %to sa u!inio jeste da sa se olio ,o'u. "arko je pao na kre$et. "olio sa se za nje'a na kolenia da ,o' oda* ne%to u!ini. Plakao sa. On je oj+ier, brat u Isusu >ristu i 'ubio je bitku. To je $ree da se olio za bra#u. Oti%ao sa i zaspao. 4jutru sa u!io u bibliote+i. Kad sa se $ratio "arko se tek probudio isedeo u kre$etu. Niso ni%ta 'o$orili."arko je pro'o$orio; EPole, ja se boji.Kada sa se probudio poku%ao sa da se oli.6a ne o'u da se oli. Ia ose#aj da oje olit$e doseu sao do pla8ona i ni'de dalje. Kao da je $eliki taan oblak ize)u ene i,o'a. Iz'leda da sa oti%ao predaleko. Ne zna %ta da radi.E(ekao sa;E"arko,da lieli% sada da se oli%ristu kojiio# dajeE. S$e zna!iS&E, bez obzira !ie $a sotona dosa)uje. ,o' $as oe oja!ati, aliitreba da izabereo. 3a li#eo se olitii!itati,ibliju da bidobilitu sna'u< Ako izabereo dobro ,o' je obe#ao da #e na poo#i. Ne oeo da i'rao urke sa ,o'o. "i sai otea$ao sebi, a Isus kae; E"oj jara je lak i oje bree nije te%koGE Ako je $a% teret teak, to zna!i da ste napra$ili lo% izbor : sotonin jara, a on $a nije potreban, ne'o lak%i Isuso$ jara."olio se; EO!e na% na nebu, i iao lo%e na$ike ali si Ti $elik i eli% da i* predao Tebi. Poozi na da s$oju ispunio T$ojo (e!ju da za lo%e na$ike ne bude esta.Poozina kao %to siobe#ao da s$e oeo u Isusu >ristu, u Tebi koji na daje% sna'u. Ain.E1.-APAN6464MA OTK(IMA O IS>(ANISada #eo za$iriti u $a% 8riider da $idio %ta tao ia. Ako se ne slaete sa no : u redu, ali pokaite i $a%a istrai$anja. Neojte sao da kaete ENe $eruje.E Koristite ozak, re+ite iza%to ne $erujete. Ako je ta!no ono %to i budete rekli, proeni#u sadraj o$o' seinara. Ali, pokaite i!injeni+e kao %to #u pokazati ja $aa. Neke #e biti iznena)uju#e, ali to !inii$ot zanilji$iji. -apatite; O$o $a 'o$ori jer $as $oli. Ne eli da $as napada i da se lo%e ose#ate. Aeli da $a bude dobro.anatoijaPo'ledajoljudski or'aniza. Kak$ajetoa%inaar$ardu je potro%io no'o $reena da bi do to'a do%ao. S$e %to treba da u!inio je da jedeo raznobojno $o#e, po$r#e, ora%aste plodo$e i itari+e. ,o' je obojio na%u *ranu, i ako jedeo *ranu s$i* boja ne oeo da po're%io. 3obi#eo s$e potrebne *ranlji$e sastojke.(I,A4 ,ibliji $idio 7 'rupe *rane; $o#e, po$r#e, ora%asti plodo$i i itari+e. Neki kau; E6ane jede eso, jede sao ribuE: iisle da su $e'etarijan+i.Pita se sa koje' dr$eta su ubralitu ribu< (iba nije $e'etarijanska *rana. Aeli da $a pokae neda$na istrai$anja aeri!ko' udruenja za ribe i i$otinje koje i$e slobodno u prirodi. Ta istrai$anja je spro$ela $lada u SA3:u bez uti+aja biznisa. Neka istrai$anja su naru!ena no$+e neke industrije. Ti* in8ora+ija treba da se !u$ao. Onipro'la%a$aju da je dobro ono %to oniprodaju. Postoje di$niiz$e%tajio !okoladikoje su obja$ile 8abrike !okoladi.Oni$a ne#e re#ida !okolada sadri10 otro$a .ko8ein, teobroin koji napada ner$nisiste, kobina+iju leka i %e#era koja st$ara butil:alko*ol../Fta sa ribo< Ako jo% u$ek berete ribu sa $a%i* dr$e#a, re#i #u $a u %ta se upu%tate. S$aki put kada jedete anje preporu!lji$u *ranu unosite $i%e otro$a u or'aniza. 4 *ranikoju je ,o' preporu!io otro$i su inialni. To je otkrila $lada SA3. Oni su otkrili da se neke pti+e *rane sao ora%asti plodo$ia .seenje i bobi!asti $o#e/ koje je ,o' inaa preporu!io da jedeo. Pra#ena je kon+entra+ija P@P u jetrio$i* pti+a. To je $rlo opasan pesti+id kojise lako u'ra)uje u jetrii$otinja. 4 dru'oj'rupisu bile pti+e koje su jele +r$e iinsekte.Tre#a 'rupa su bile pti+e koje jedu ale i$otinje i ribu. Pti+e iz pr$e 'rupe sa $e'etarijansko is*rano iale su kon+entra+iju P@P u jetri 5,0. To je jako alo. Pti+e koje su jele +r$e i insekte iale su 5,B2 P@P u jetri %to je 1 puta $i%e. Pti+e koje su jele ale i$otinje iale su P@P 25,5 %to je 025 puta $i%e od $e'etarijanski* pti+a. Pti+e koje su jele ribu iale su P@P O55. To je jako, jako opasno. Taj ni$o je 7255 puta $e#i od $e'etarijanski* pti+a. 3a li s*$atate %ta o$o zna!irana i$otinjsko' poreklaPostoje i!iste i$otinje.Noje je pre potopa uzeo po 0 ne!iste i$otinje inije trebao da i* jede. Od !isti* i$otinja je uzeo po 9. ,o' je eleo da ako neko jede eso pr$o uradi d$e st$ari; da ukloniast i kr$. -a%to ,o' to kae< .7."ojsije$a 10 i 1."ojsije$a 19./ Tie se znatno sanjuje ni$o *olesterola i uzro!ni+ibolesti. ,o' eli da budeo zdra$i.Ako je eso jedino %to iao za *ranu,to treba da bude si'urno i!isto.Iz$adite s$u asno#u i s$u kr$. Tak$o eso zo$e se Eko%er esoE ilije$rejsko eso. 4 njeu nea nikak$o' ukusa. Ono %to je ukusno u esu je okra#a, kr$ i asno#a. Kada to izd$ojio iz esa, to je kao da jedeo 'uu. ,o' je znao da onda ne#eo traiti jo%. Ne poznaje *ri%#ane koji su zaista $adili i asno#u iz esa kada su 'a jeli. Ako zaista sledio ,o'a ukloni#eo kr$ i asno#u.7Fta sa dru'i i$otinjski proiz$odia< 6aja, sir, leko su na potrebnida bi na kostibile !$rste. Tako kaeindustrija otiproiz$odia. 3ali znatedaljudi koji iaju naj!$r%#ekosti jedunajanjele!ni* proiz$oda< =judiu A8ri+iskoro ne jedu le!ne proiz$ode, a osteoporoza je tao nepoznata bolest. Oniiaju prekrasne zube. =judikojiiaju najlo%ije kostisu Eskiikojijedu su%enu ribu zajedno sa kostia.Tu ia no'o kal+ijua i no'o proteina. Kako do#i do kal+ijua ako ne pijeo leko< Po'ledajo i$otinje sa naj$e#i kostia; slono$i, ira8e, nosorozi. One iaju $elike !$rste kosti. 3a li ste i* nekada $ideli kako kupuju 1P0 litra leka< One ne piju leko. Odakle i kal+iju< Iz isto' esta odakle je ,o' inaa preporu!io da 'a uziao. Kal+iju ne#eo jestiiz zelje ada so kao de+a poku%a$alida jedeo zelju.Telo ne oe da iskoristitajkal+iju.Alibiljka koristikal+iju iz zelje preko korena u li%#e. Kada jedeo biljke dobijao kal+iju koristan za na%e telo. Odatle slono$i, ira8e i nosorozi iaju tako !$rste i $elike kosti. Po'ledajokojajerazlikaize)uaj!ino'i kra$lje'leka. Iajupotpuno dru'a!iji *eijski sasta$. Proteina ia 1 puta $i%e u kra$lje leku ne'o u aj!ino. 4'ljeni* *idrata ia duplo anje ne'o u kra$lje leku, a to naa ljudia treba. Natrijua i kal+ijua ia isto 1 puta $i%e. To je $rlo jak sasta$. ,o' je naenio o$o leko za telad koja iaju 02k' kad se rode. 4 pr$oj'odinii$ota nji*o$a teina je 15 puta $e#a. Tele se brzo raz$ija. -ato u i treba jaka *rana. ,o' je to znao. 4 pr$oj 'odini i$ota !o$ek se $rlo sporo raz$ija : sao 0:1 puta je tei. -ato je aj!ino leko no'o slabije. Kra$lje leko je za kra$e.Sisari dojes$ojuladun!ad. Kadaladun!ejednobudeodbijenoodsisanjaono$i%enikadnetraileko. =judi su jedini sisari koji piju leko i kada i* ajka odbije od sise. Nada se da niko od nas ne#e dospeti do 15 puta $e#e teine. Kra$lje leko nije st$oreno za nas. Stru!nja+i se u toe slau. 3r Osti je %e8 pedijatrije u bolni+i3ons >opkins.O$a bolni+a je pro'la%ena za najbolju u oblastiedi+insko' istrai$anja.3r Ostije obja$io 1O edi+inski* knji'a o *eatolo'ijii pedijatrijii oko 025 rukopisa. On kao direktor naj$e#e' +entra za istrai$anje kae; ENeojte pitilekoE.On je stru!njak ilekarise s nji ne raspra$ljaju.Osta$io le!ne proiz$ode ako ne elio da se razbolio od osteoporoze, in8rakta i ako ne elio da ubrzao pro+es starenja. Preko leka #ete do#i do ti* bolesti. 6a ne eli da $as naljuti,daje $a !injeni+e. Kada sa pr$iputo$o !uo,islio sa da je to ludo.Odrastao sa u porodi+iedi+inski* radnika koji su !itali zastarelu literaturu .75:ti* i 25:ti*/. Potrebne su na knji'e O5:ti* za dobar iz'led i zdra$lje. "oda o$e in8ora+ije bri%u iz $a%e is*rane ono %to naj$i%e $olite. ie to oe da se zaeni< Ia oko 75re+epata. Akojedeos$erazli!itebojeurazli!iti'rupaa .$o#e, po$r#e, itari+e, ora%asti plodo$i/ dobi#eos$e. Nedajteda$asindustrija le!ni* proiz$odazapla%i dane#eteiatodo$oljno kal+ijua. Pokaite i sliku slona koji ia $e#e kosti a $e'etarijansku is*ranu. Potrebno je jesti%aku ora%asti* plodo$a dne$no. 3$e %ake su pre$i%e jer su one su$i%e kon+entrisane za telo. ,o' je posta$io t$rdu ljusku na *ranu za koju ne eli da je pre$i%e jedeo. Najbolje je jesti badee. Oni su alkalni. &e#ina *rane koju na je ,o' preporu!io je alkalna. "eso i le!niproiz$odiiaju no'o kiseline. P> $rednostna%e kr$ije alkalna a ne kisela. Kada uziao *ranu koja je kisela na%e telo se trudida kr$ odrialkalno. Teloiz$la!i izna%i*kostijualkalneaterijedabi kr$odralaalkalno. "no'oesai le!ni* proiz$odazatooeupropastiti na%ekosti. -atojediterazli!ito:obojenu*ranu. Aitari+eoraju biti dosta zastupljene u is*rani .testenina, *leb, itari+e, pirina!/. Tu *ranu na%e telo naj$i%e $oli. bolesti $i%kaS$etska zdra$st$ena or'aniza+ija dala je listu sa$eta za O5:te 'odine koja #e $as iznenaditi. Ona se razlikuje odpre05:15'odinajer jena%s$et s$ebolesniji. @elaE$ropapati odo$i*bolesti. Tonisubolesti zbo' nedostatka,ne'obolesti$i%kaG 4ziao pre$i%e *rane,pre$i%e astiiproteina,pre$i%e kal+ijua,%e#era, ka8e, +i'areta, alko*ola, prera)e$ina. To su bolestipreterano' kori%#enja. Ia i* s$uda. =judiu proda$ni+aa kupujuuzrokes$oji*bolesti prekoerno' ui$anja.eso, le!neproiz$ode, !okolade, alko*ol, koka:kola, slatki%e.../ i uiru zbo' prekoerno' ui$anja a ne zbo' nedostatka *rane. Na%e telo nije dizajnirano za *ranu sa no'o proteina i kal+ijua. &i oete to odabratikao i !lano$ioje porodi+e. Ali ja eli da budeo prijatelji bez obzira %ta jedete i pijete due $ree. Aeli da se $i)ao u ku#ni posetaa a ne u bolni+aa, ni na 'roblju. 4i$ajte u zdra$o i$otu, bez bolesti prekoerno' ui$anja. "udro izaberite %ta #ete jesti. Ako ta *rana odlazi u toalet, nju neojte jesti jer je puna otro$a. Ako orate da tr!ite da bi sti'lis$oju *ranu bolje je pustite da pobe'ne. Nisa sreo kropir ilijabuku koja beiod ene.To je oja *rana.To je oda $elika proena za $as.Ne preporu!uje $a da je oda* spro$edete. Telu je potrebno $ree da se prila'odi. &a%e telo je oralo da se prila'o)a$a ina jedenje esa. No$oro)en!ad to si'urno ne jede. -a%to< 4bilibiste i* eso. Nji*o$ iunisiste ne oe da neutrali%e s$e otro$e iz esa. Pedijatripreporu!uju da dete *ranite $a%i leko iitari+aa. Kad dete poraste sete u dati alo po$r#a, pa tek onda alo esa. Ako dete dobije proli$, po$ra#anje ili bolo$e prestajete sa ti. 3ete idalje ostaje $e'etarijana+ dok ne oja!a i prestane da po$ra#a i odba+uje eso u is*rani.O$de treba razisliti; -a%to dete kljukao *rano od koje dobija proli$ 'r!e$e ipo$ra#anje< =judsko telo odba+uje otro$e kao i kod +i'areta. Kada pr$iput zapalite +i'aretu telo to odba+uje .ka%alj, uka, po$ra#anje/. 8Ali ako se uporno nasta$i sa pu%enje telo se na to na$ikne. Isto je i sa alko*olo. "eso, +i'arete i alko*ol su otro$ za telo. 4koliko stalno terate telo da i* uzia, telo #e prestati da i* odba+uje i posta#e potreba; E"ora da zapali. "ora da popije pi#e. "ora da pojede eso.E Otro$iG : to je edi+inska !injeni+a.Ako elite da odba+ite otro$e, orate se sa esne is*rane polako preba+i$ati na ne%to bolje. -a ese+ dana oete upola sanjitikoli!inu esa .tako sa ja uradio u januaru 1O97. za No$u Dodinu.Na kraju ese+a sa se ose#ao bolje, pa sa u 8ebruaru sanjio jo% za pola i budio sa se sa $i%e ener'ije ujutru. 4 artu sa pono$o sanjio koli!inu esa za pola i jo% bolje sa se ose#ao. 4 aprilu sa bio $e'etarijana+. Aeluda+ i se prila'odio. &ratio sa se u stanje u koje oje telo kao a%ina najbolje radi."oda islite da ne oete da dobijete do$oljno ener'ije ako ne jedete eso. To je daleko od istine. NajboljisportistinaOlipijadine jedueso pre taki!enja .'o$orio sa naOlipijadi1OC7 u =osAn)elosu/. 4 Olipijskoj ku*injipripreaju sloene u'ljene *idrate, ne ku$aju eso.Postojitaki!enje na >a$ajia Eister '$ozdeniE. 6edno 'odi%nje u%kar+iiz +elo' s$eta +eo dan $oze bi+ikl, tr!e i pli$aju. To je jako naporno. Sao najja!iu!est$uju. Sao jedan !o$ek je pobedio $i%e od 0 puta : 3ej$id Kot i to 2 puta. Tri puta je oborio s$etski rekord. Kot je $e'etarijana+. Ed$in "ozes, najbri !o$ek na s$etu na 755 prepone; 9 'odina 'a niko nije pobedioN i on je bio $e'etarijana+. O$aj spisak oe da se nasta$i.4 Diniso$ojknjizirekorda najuspe%nijisu $e'etarijan+iilionikojijedu $rlo alo esa. 4 labaratorijaa su napra$ili nau!ni test; 3e$et sportistanabi+iklaajetestirano. Pr$a1dana*ranili susete%ko*rano .eso ile!ni proiz$odia/.&ozilisu bi+ikle %to su due o'li.Izdralisu 29 inuta u pr$a 1 dana. Slede#a 1 dana dalisu i kobina+iju esa ipo$r#a.Sada su $ozili11B inuta : 0 puta $i%e ne'o ranije. Poslednja 1 dana jeli su sao $e'etarijansku *ranu i $ozili su 1BC inuta. &elika razlika, zar ne< Skoro 1 puta $i%e ne'o sa esno is*rano."edi+ina poru!uje;E"eso nas !inisporiaE."le!niproiz$odiproiz$ode u naa bolestiprekoerno' ui$anja. Stru!nja+i'o$ore o toe, alinas je industrija esa ile!ni* proiz$oda tako istrenirala da na je te%ko da se proenio. Ali, ja $as izazi$a na eksperient. Probajte da li#ete se ose#ati bolje. 4 slede#i* ese+ dana sanjite koli!inu esa na pola. Slede#i ese+ opet sanjite na pola. Kad budete s*$atilida $a je bolje, da#ete $a%e telu ono %to telu treba, ono %to na je ,o' dao; $o#e, itari+e, ora%aste plodo$e i po$r#e.Pre 05 'odina ljudisu i se sejali na preda$anjia. Posle 05 'odina ljudise $i%e ne seju. Kada 'o$ori uedi+inski+entriai uni$erzitetia, oni pot$r)ujujer poznajuno$uedi+inskuliteraturu. I $i oete koriste#i no$e in8ora+ije postati bolja osoba. "oete poo#i i porodi+i da bude zdra$ija i bolja. Iate izbor. Fto donosio $i%e dobri* odluka bi#e na bolje. Izazi$a $as da probate o$o i postanete bolja osobaG Na%e telo je $e'etarijanska a%ina, i ako sta$ite eso u nju telo #e se razboleti i pro+es starenja #e se ubrzati. Fta je sa proteinia< Na%e telu su potrebne 00 ainokiseline. Kada kobinujeo pasuljsa itari+aa dobijao s$i* 00 ainokiseline, zajedno sa C ainokiselina koje telo ne oe sao da proiz$ede a oe se na#i u biljno +arst$u. Ispiti$ane su popula+ione 'rupe razli!ite po na!inu is*rane. =judisa istoka iaju jednosta$nu is*ranu pa ne pate od no'i* bolesti koje iaju ljudisa zapada. Ali, kada se presele u SA3 i pri*$ate zapadnina!in is*rane,nji*o$e bolesti se unoa$aju. 4ni$erzitet sa >a$aja je napra$io zanilji$u studiju o nji*o$i stano$ni+ia kojisu se preseliliu Aeriku i pri*$atilizapadnja!kina!in is*rane. -aklju!ak je da ba% zapadnja!ka is*rana uti!e na nastanak kan+ero'eni* i dru'i* bolesti. -ato osta$ite proiz$ode zapada u proda$ni+aa, i oni #e $as osta$itina iru.SI(JE6abuko$o sir#e je jaka kiselina koja uni%ta$a $itain @ u telu,izato se ne preporu!uje.(anije su ljudikoristilisir#e da bi prebrisalietalne poli+e sa *rano. Poli+e su posle to'a bile sjajne. Kada sir#e tako deluje na etal, zaislite %ta onda !iniu $a%e telu. Preporuka je da se koristiliun uesto sir#eta.3obi#eo isti ukus *rane, a izbe#i lo%e e8ekte sir#eta.7.K=64E&I 4(A&NOTEAENOD AI&OTAPo'leda#eo 0 iz$e%taja o is*rani; iz 3ra$ne Akadeije Nauka .3AN/, i S$etske -dra$st$ene Or'aniza+ije .S-O/. O$e or'aniza+ije su dale po 15 preporuka za +eo s$et. To su $r*unske preporuke iz naj$i%i* kru'o$a.Preporuke 3AN;1/ 6edite 2 ili $i%e por+ija $o#a i po$r#a,B/ 4no%enjedo$oljnokal+ijua .ne kae da pijeo leko, ne'o da uneseo do$oljno kal+ijua/, 0/6editeinte'ralne itari+e, a*unarke, isl.9/ Izbe'a$ajte uzianje pilula, 91/ Proteine uziajte u uerenoj koli!ini,C/ Sa!u$ajte ni$o 8luora, 7/ &ebanje,O/ Izbe'a$ajte alko*ol, 2/ o'rani!ena upotreba soli 15/ Sanjitiukupniunos asno#a i *olesterola.O$e preporuke su iz$rsne. Prieti#ete da je jedina *rana koja se o$de preporu!uje $o#e, ora%astiplodo$i, itari+e i po$r#e. "eso i le!niproduktinisu preporu!eni. Ta!no je i da $e#i deo s$eta ne oe da sebi priu%ti eso i le!ne proiz$ode, pa je sao na'la%eno da je potrebno uneti do$oljno kal+ijua i proteina. &e#ina s$eta i* dobija iz biljaka, pa oeo i i.Preporuke S-O;1/ a*unarke, ora%asti plodo$i iseenke, B/ unos kal+ijua, 0/ sloeni u'ljeni *idrati .itari+e/,9/ upozorenje na ener'etskibo'atu *ranu .prera)enu *ranu/, 1/ belan!e$ine,C/ za 8luor nea posebni* preporuka, 7/ osloboditi se 'ojaznosti, O/ izbe'a$ati upotrebu alko*ola, 2/ unos soli,15/ date su donja i 'ornja 'rani+a asno#a.Opet$idio da je preporu!eno $o#e,po$r#e,itari+e iora%astiplodo$i.S-O bielela da se s$eto$ako ura$noteeno *rani.&itainske tableteFtasauzianje$itainski*preparata razli!iti* boja. Odatle oete dobiti potrebnu ra$noteu. Na prier,ako $itain A uziao u prirodno stanju u narandasto $o#u ipo$r#u .%ar'arepa,tik$a, kajsija, naranda/, ako ipojedeo dosta o$i* nairni+a, $itain A ne oe da na naudi. Ali, ako uziao $itain A preko tableta, onda na oe %tetiti.. 3a bi $itain A postao opasan za nas, treba pojestipreko 25 %ar'arepa dne$no. Onajko to !inipret$orio bise u ze+a. 4 %ar'arepije tz$. betakaroten,iako se noralno *ranio kao o$de u E$ropi, onda na je nepoznata a$itainoza .nedostatak/ $itaina A.Kal+iju4 SA3 no'iljudikupuju preparate kal+ijua,jer su i kostiu lo%e stanju. "no'ipate od osteoporoze. -ato se stariji enaa preporu!uje da piju dosta leka. 3a li je tie proble re%en< NeG Postaje jo% 'ore. Piti leko nije re%enje. Postoje brojnirazloziza%to telo 'ubikal+iju.3izanje te'o$a je jedan razlo'. -ati,ako no'oseditei kosti nenoseteret, ono%tonekoristite:to'ubite. Kosti ne#ebiti takojake. Teloje$rlo osi%ljena a%ina. Ako ne koristite kosti, telo ne#e puno ula'ati u nji*. Telo #e islitida na nisu tako $ane. -ato orao da $ebao, ili %etao, *odao.Dubitakkal+ijuanastajei zbo'preteraneupotrebebelan!e$ina.esoi le!ni proiz$odi/. &isokni$o proteina !ini da'ubio kal+ijuputeurina. I 8os8orna kiselina u'aziranipi#ia do$odi do'ubitka kal+ijua. okoladablokira kal+ijutakodateloneoeda'aabsorbuje. 3akle, iaoprobleesa kal+ijuo ako jedeo !okoladu, pijeo 'azirana pi#a, jedeo eso i le!ne proiz$ode. Izbe'a$ajte o$ak$u *ranu, a jedite biljke da bi iali jake kosti kao slono$i, nosorozi i ira8e.&e%ta!ki zasla)i$a!iFta sa $e%ta!ki zasla)i$a!ia, kao %to je Enutras$itE iliEaspartaE< 4 ja$nostise !esto 'o$orida slatki%io'u da se jedu ako su zasla)eni$e%ta!ki zasla)i$a!ia, i da se tako o'u iz'ubitikilo'rai. Tada u telu nastaje ozbiljan proble. Na prier, kad uzete da jedete jabuku, $a% jezik #e prepoznatiukus slatko'. Onda 10!ulo ukusa kae oz'u da dolazi%e#er,pa ozak naredipankreasu da pokrene a%ine jer dolazi%e#er. I pankreas lu!i insulin da bi bio sprean za dolazak %e#era. To se de%a$a !i okusio slatko. 3ok 'od $a#eo,pankreas priprea s$e $i%e insulina. i pro'utao jabuku, insulin je $e# tu da se suo!isa %e#ero. Telo se tako $ra#a u noralu.Kada uziao $e%ta!ke zasla)i$a!e iz 'azirani* pi#a, arelada .a sta$ljaju se skoro s$uda/, !ulo ukusa opet kae oz'o da stie %e#er. "ozak poro!uje pankreasu da pokrene s$oje a%ine. Pankreas onda priprea insulin. I tako $i alo $a#ete, pro'utate $e%ta!ki zasla)i$a!, i kad on sti'ne u eluda+ insulin se pita; :Dde je %e#er< A onda poru!uje oz'u; :O$de nea %e#eraG A ozak kae jeziku; :Sla'ao si e, nea %e#eraG A jezik idalje 'o$ori; :"a, pripreitajinsulin,osetio sa %e#erG I ozak u pani+i$i!e;:Pripreite insulinGA pankreas nasta$lja; :O$de nea %e#era. I tako telo dospe$a u pani!no stanje, jer je tek sada s*$atilo da je u njeu strana supstan+a.S$i na%iunutra%njior'aniprepoznaju *ranu koju je ,o' st$orio. -ato telo zna %ta da radiako u nje'a u)e %e#er, protein ili sloeni u'ljeni*idrat. Ali kada $e%ta!ki zasla)i$a! koje' je st$orio !o$ek u)e u or'aniza, telo je u pani+i. Nastaje zbrka i *aos u or'anizu. Telo i dalje kae; :"a zabora$i, o$de nea %e#era. I tako prestaje lu!enje insulina. I kada slede#i put uzete jabuku, i !ulo ukusa oba$esti ozak da dolazi %e#er, i ozak naredipankreasu da pripreiinsulin,pankreas #e re#i; :ekajalo. Poslednjiputkad sa to uradio o$de nije bilo %e#era. O$o' puta ne#u st$aratiinsulin.I kada %e#er dospe u kr$otok, telo upada u op%ti%ok; %e#er je u kr$i,potreban je insulin. Pankreas po!inje da radi, a telo se buni %to nije na $ree uradio s$oj posao.Na%i or'aniraz'o$araju, kouni+iraju e)u sobo. 3a to ne rade ine biso bilii$i. S$i sara)uju. ulo ukusa 'o$orioz'u kak$u *ranu $a#ete da bipripreio u elud+u kiselinu iod'o$araju#e enzie. Kada se pose!ete, telo nalae da sekr$ z'ru%a. Telostalno kouni+ira. I kada pre$ario na%etelo $e%ta!ki zasla)i$a!e, telo dospe u stanje zbunjenosti i ne zna %ta da !ini. O$ak$a *rana je la. A ,iblija na 'o$ori da je ota+ s$i* lai sotona. "i kao ,oja de+a treba da jedeo ,oju *ranu, a ne *ranu koja nas lae. S$i $e%ta!kiukusii boje su lai koje st$araju zabunu i *aos u na%e or'anizu. Telo dolazi u stalno stanje stra*a. Ako bi* oraodabira, radijebi*jeo%e#er ne'o$e%ta!kezasla)i$a!e, ali bi*$i%etr!aoi $ebao. =judi koriste $e%ta!ke zasla)i$a!e da bi sr%ali, ali i oeo sanjiti unos kalorija u or'aniza na no'o bolji na!i. Npr. ako sanjio upotrebu ar'arina i asla+a na *lebu. .&idi EKako sr%atiE u 2. po'la$lju/FEJE(Sa %e#er je $e# lo% po sebi. E$o %ta se de%a$a kada jedeo %e#er. Postoje razli!ite $rste %e#era. Sa $o#ni %e#ero telo lako izlazina kraj. Kada jedeo prera)eni%e#er iz slatki%a i torti, on je toliko kon+entrisan, da u or'anizu dolazi doskoka. Tojekaounja. I ondanatrebano'o$reenadana%eteloopet bude noralno.Ako stalno dolazido o$i* skoko$a 'ore : dole, telo postaje uzneireno iispada iz ra$notee. Ako elite ra$noteu u telu,neojte da koristite $e%ta!ku,ra8inisanu *ranu,jer ona u telu stalno st$ara skoko$e. 6edite prirodni%e#er iz $o#a,po$r#a,ora%asti* plodo$a iitari+a.Pazite ina ed. To je jako kon+entrisan p!elinjipolen. 4 ,iblijipi%e da je alo eda dobro, ali no'o eda je lo%e. Neki ljudiisle da ed o'u jesti koliko *o#e, jer to nije beli%e#er. Ali, ako jedeo ed u telu je istiu!inak kao kad jedeo beli%e#er. "ine elio tak$e skoko$e i lo%e stanje koje oni proiz$ode. To se lako prie#uje na de+i. Kad dobije !okoladu jako je sre#no, ali pola sata posle to'a ono podi$lja. "orate dobro da pazite kad de+i dajete slatki%e. Ako i i* dajete, to treba bitina kraju obroka, jer je tu idru'a *rana koja #e absorbo$atitaj%e#er. Ako jedete sao !okoladu,nikak$a dru'a *rana ne oe da ublai taj %ok. 4 or'anizu dolazi do $eliko' skoka i $eliko' pada. Starijiljudiprikri$aju tak$o stanje tako %to popiju par ka8a ili zapale +i'aretu i dospeju u EnoraluE.Prera)e$ine4 no'i $rstaa *rane postoje takoz$aniEuta'eniE. To su *eikalije koje o%te#uju *roozoe. =judikoji jedu za Aerikan+e noralnu *ranu iaju no'o uta'ena u s$o telu. 4 $e'etarijanskoj *raninea ti* uta'ena,pa i* nea niu telu $e'etarijana+a. 3ru%t$o za istrai$anje zdra$lja je o toe uradilo zanilji$u studiju i ut$rdilo da u telu$e'etarijana+aneauta'ena,a iai*utelu ljudikojijedu dostaasno#ei *olesterola.Nekada i$e'etarijan+iobolje$aju od raka isli!ni* bolestizbo' dru'i* toksi!ni* aterija,pa i elio da i* u!inio neotro$ni za na% or'aniza.-ato u na%e telo orao da unosio po$r#e kao %to je kupusi srodnopo$r#e.kar8iol, keleraba, prokule, ali kupu%!i#i/ O$opo$r#epoaejetri daseoslobodi toksina i kan+ero'ena. &lakna to !ine, pa se otro$ibre izba+uju,ne ostanu du'o u telu da bi st$oriliozbiljan proble. &lakna sadre no'o $ode, pa tako razre)uju sna'u ti* kan+ero'eni* aterija u na%e or'anizu.Fto se $i%e drio prirodne *rane, na%e zdra$lje #e biti bolje. "oda #e $a trebati $i%e $reena da bi s$e o$eproeneuneli us$oj i$ot, ako$ajeor'anizana$ikaonate%kuis*ranu bo'atuastia. -ato postepeno prila'o)a$ajte or'aniza na biljnu *ranu. Ako odaberete da jedete eso i le!ne proiz$ode, onda i* jedite jako alo, i koristite *ranu koja je siroa%na astia. "leko ne treba da bude punoasno ne'o sa alo asno#e, jer no'o belan!e$ina, kal+ijua i asno#e nije dobro za na% or'aniza."oja prijatelji+aiz Kali8ornijepoz$ala e jejedno dado)e unjenu porodi+u.(asli so zajedno na Aljas+ikao de+a. Ona je bila katolikinja iz $elike katoli!ke porodi+e. Kada se doselila u Kali8orniju osno$ala je s$oju porodi+u. Kada joj je sin postao tinejder, elela je da do)e i da i poo'ne. Pro$eo sa 0 sedi+e 11sa njia. Ona je elela da ja preuze ku*inju i da i ne kae %ta radi. Tu su i$eliona, njen u, sin is$ekr$a .o!e$a ajka/.Kada oninisu biliku#i,zaolila e je da iz ku*inje iznese s$e st$arikoje ja ne koristi. "no'o to'a sa izneo. Traila je da joj objasni za%to su lo%e, a onda odlu!ila da i* poba+a. (ekao sajoj dane pra$i na'loproenu.Onenajlo%ijesooda*ba+ili, anekeodnji*sukoristili za$ree prila'o)a$anja na bolju *ranu.Tako sa po!eo da ku$a s$a jela. Posle 15 dana nije o'la $i%e da !u$a tajnu. Pitala je porodi+u kako i se s$i)a *rana u poslednje $ree. Sin je rekao; :"aa, 8antasti!na jeG &oli o$a spe+ijalna jela koja pra$i% kada iao 'oste. ,aka je rekla; :Prietila sa da no'o bolje spa$a no#u i da e stoak ne u!itoliko kao pre. O$a jela su jako ukusna i prijaju o elud+u. Onda ije ona rekla da sa ja pripreao s$a jela. ,ili su iznena)eni. A onda je do%lo naj$e#e iznena)enje; :Pol nije koristio eso, jaja,leko, !okoladu, %e#er ni ulje. Oni surekli;:Neo'u#e, toneoe biti istinaG Ftaje sao$ososona kropiru< :Pol je to napra$io od ke%u ora*a u ikseru. Sin je rekao; :A %ta je sa oni !okoladni pudin'o< "aa jerekla; :S$esa posatrala. Pol je koristio ro'a!, su$o 'ro)e iedza desert. Koristio jesao prirodnu *ranu. iz'led *raneNisu o'li da $erujuG 3obro je iz'ledalo, bilo je ukusno, i prijalo je u stoaku. &rlo je bitno da kada uneseo o$e proene da na%a *rana idalje dobro iz'leda. "ojstarijibrat bio je du'o neenja ijeo *ranu iz konzer$i. -a'rejao bi je, i jeo *ranu iz konzer$e. To ba% i nije lepo iz'ledalo. Ne kae da treba da pra$io *ranu satia da bi iz'ledala kao u skupi *otelia, osi ako to ba% elio u posebni prilikaa, ali *rana treba da iz'leda lepo.Napra$ljen je eksperient. Soba je bila puna dobro$olja+a. Iali su $ezane o!i. Nisu $ideli %ta jedu, ali su i 'o$orili%ta jedu. 4sred obroka re!eno i je da skinu po$ez sa o!iju i$ide %ta su jeli. >rana je bila pra$ilno pripreljena, ali su dodate dru'a!ije boje. Kropir je bio pla$, eso zeleno, kukuruz ljubi!ast, %ar'arepa +rna, a pita tano zelena. Dledalisu tako *ranu,i niko nije o'ao da do$r%iobrok. 3o sutra ujutro, s$isu po$ratili*ranu, i bilo i je uka. -anilji$o, zar ne< "i zaista jedeo i o!ia. Ako *rana ne iz'leda kako treba, ne#eo u njoj ui$ati kako treba. Kada napra$ite proene, neka $a%a *rana iz'leda ukusno i prijatno. ,itno je za $ree jela slu%ati prijatnu uziku. Ne'de za $ree jela 'ledaju $esti na tele$iziji, a to je naj'ore %to oe da se 'leda za $ree jela. Tada 'ledao %ta je )a$o radio to'a dana, i ia#eo problee sa $arenje, uzneiri#eo se, oda i razljutiti. Isklju!ite T& za $ree jela, pustite u'odnu uziku, sta$ite +$e#e na sto, neka s$e iz'leda lepo jeripr$o jedeo o!ia.>rana #e onda kasnije da bude ukusnija.-a s$e o$o treba $reena,alisu o$e proene potrebne telu. Par trenutaka o'u s$e da izene. "oja ku*inja je o8arbana u uto izeleno. Auta boja je naj$eselija boja koja postoji,a zelena iz'leda kao priroda.Ia jednu biljku u trpezariji,i2 biljaka u dne$nojsobi.Kada one pro+$etaju,unose baralo od (ajsko' $rta u ojdo. &oli da zai%lja kako obeduje sa Adao i E$o. 3a li bi tada bilo ajoneza i torte< Ne, neG >rana Adaa i E$e odra$a#e na% u bistri i na%e telo zdra$i.%e#erNekiljudi se zaistabore sa %e#ero. -o$eoi*%e#ero*oli!ari.Napra$ite jedan eksperientakoiate o$aka$ proble. Poku%ajte 15 dana da ne jedete ni%ta slatko, !ak nied. Ne doz$olite $a%e !ulu ukusa da pria bilo kaka$ jak %e#er. &o#e je jedino dobro, ali nika$ikola!i, slatki%ini%e#er. inite tako 15 dana i bi#ete iznena)eni koliko brzo $a%e telo oe da se prila'odi. Tak$a *rana uskoro ne#e ni da $a bude ukusna. O$de je jedan biblijskiprin+ip. ,iblija kae da neke st$arikoje sa ranije rzeo sada $oli, a neke st$arikoje sa nekada $oleo sada rzi. "olio sa se ,o'u da orzne neku *ranu jer sa znao da je lo%a. Izba+io sa to iz oje is*rane, i za 15 dana sa i* se oslobodio. -anilji$o je %ta ,o' oe da uradiza nas kada so $oljnida se rt$ujeo isara)ujeo na bilo kojina!in.Kada ,o' $idida ulaeo alinapor,On na daje $elikibla'oslo$. Ne%to %to oe due da potraje. 6edan oj prijatelj kae da je izdrao 15 dana bez %e#era. Posle 15 dana prijatelj u je ponudio 'azirano pi#e i on je popio. Odjedno nije o'ao bistro da razi%lja i orao je da ode iz te ku#eG Nije o'ao da $eruje da #e se tako ose#ati. (ekao ije; :Pole, istina jeG Odjedno telo $i%e ne oe da podnese ono !e'a so se oslobodili.asno#e6a zaista $oli koki+e. One su dobra *rana, ali ono %to se sta$lja na nji* nije dobro; no'o ulja i no'o soli. 6a 'odinaa jede koki+e bez i!e'a. 6edno sa bio kod prijatelja i pri*$atio sa da napra$e koki+e, ali sa zabora$io da i kae da ne sta$ljaju asla+ niulje. Nara$no, onisu i* napra$ilisa asla+e i soli. (ekao sa; :,i#u pristojan, poje%#u alo. A iris je jako pri$la!io, bilo je te%ko odoleti. 4zeo sa %aku ti* koki+a, a $oda ije i%la na usta kao besno psu. ",to je bilo jako ukusnoG 4zeo sa dru'u %aku koki+a, i jo% jednu. Kod tre#e sa napra$io 'riasu na li+u. 4kus asla+a u ustia i se nije s$i)ao. Nos je 'o$orio da je to jako ukusno, ali su usta rekla; :LujG Operi e od to' asno' ukusa u ustia. Nisa na$ikao na taj ukus, i nije i se s$i)ao. To je bilo kao da sa popio bo+u ulja. Kad prolazi pored restorana 'de se pe!e piletina, to i jo% u$ek lepo iri%e. Ali razi%lja, kada bi* uzeo tu piletinu, i to rt$o eso po!eo da od'riza sa kosti, i 'ledao te kosti, onda sa sebikae da tako ne%to ne bi* o'ao da uradi.6o% u$ek ito dobro iri%e, alisa 12izabrao da tako ne%to ne#u da jede. Ako do)e u isku%enje za tako ne!i, onda kupi sebine%to iz ,oje ba%te; ja'ode, an'o, ne%to posebno. I to i poo'ne.Kad sa po!eo sa o$i, i%ao sa u kupo$inu sao posle jela, puno' stoaka. Nikada ne idite u kupo$inu prazno' stoaka, s$e #ete kupitiG Kada sit u)e u proda$ni+u, pr$o se pooli ,o'u; :,oe, poozi i da ne kupi ni%ta %to ne bi* o'ao da preda Tebi. To iu$ek poo'ne. Ne eli da ponidi ,o'u nikak$u lo%u *ranu,ne eli da 'a tie u$redi. Aeli da u da *ranu koju je On st$orio, koju oe da prepozna kao *ranu koju je i eni dao da je jede. 4 s$i ti obli+ia, ukusia i bojaa oeo da ui$ao i radujeo se. Toliko razno$rsnosti.Kada tako uradi, nikad ne kupuje ono %to je !o$ek napra$io. Ali za to je potrebno $reena, naro!ito ako *o#ete da to spro$edete u s$ojojporodi+i. Nikad neojte o$e in8ora+ije da koristite da bi neko' kaznili, nida $a budu oruje proti$ neko'a. Nekiisle da ako oda* po!nu da jedu pra$u *ranu,da #e oda* postatis$eti. To nije istina. O$e in8ora+ije treba da $a budu na bla'oslo$. Osta$ite u$ek pra$o izbora dru'ia. Kada neko jede *ranu za koju znate da je lo%a, neojte da i drite preda$anja, ni da i* u'roa$ate. ,udite i dobar prier.6a ia pra$ilo; nikad ne raz'o$ara o *raniza $ree obroka. "no'ie pozo$u na ru!ak. -a $ree jela pri!aooOtkri$enju, E$an)eljia, $ebanju, o$odi, ali neo*rani.Neelidaojidoa#inia bude neu'odno.3oa#i+a je uloila trud u to,dala je najbolje %to oe, itreba da ui$ao u toe. Kae i da kasnije oeo da raz'o$arao o toe.Nekad ora da ostane jako !$rst. Odbija skoro s$e slatki%e. Nara$no, odbija alko*ol. Odbija i sir i jaja. Ako ia alo to'a i *rani ne#u pra$iti proble oko to'a, prei$e#u.,io sa u Lran+uskoju de+ebru.Na kraju jedne oje propo$edi, !o$ek od oko B5 'odina pri%ao ije i poz$ao e na ru!ak kod nje'a. -nao je da ja jede $o#e, po$r#e, ora%aste plodo$e i itari+e. Nje'o$a ena $i%e ne dolazi u +rk$u, i on je eleo da pri!a s njo. On se olio za nju. Pristao sa, ali sa u na'lasio da sa $e'etarijana+. Slede#e' dana, bili su tu nji* d$oje, pre$odio+ sa eno i d$e #erke, i ja. N6e'o$a ena je oti%la u dru'u sobu. Nikad nije *tela da se susretne sa ad$entistia, nitida raz'o$ara sa njia. 4 $ree ru!ka ona je do%la irekla; :-dra$oG I oti%la u ku*inju sa ue. Kada su po!elida pripreaju jelo, osetio sa da ku$aju eso. Pre$odio+ je rekao; :Ne Pole, oniznaju da si $e'etarijana+. Pono$io sa; :O$o je eso, ali dobro, je%#u *leb ipo$r#e. On je oti%ao u ku*inju,$ratio se ipono$io da nea esa, onispreaju ribu. Pitao sa; :A sa koje' dr$eta $iberete ribu< On je rekao; :"a uzibar alo. :Ne, ne, ne. "enije Dospod rekao da iz is*rane izosta$i rt$e i$otinje. 6e%#u *leb i po$r#e, oj tanjir #e biti pun. On je pono$io; :Pole, oli te, uzisao alo ribe. Ako ne uze%, u$redi#e% o$u enu,pa te ona ne#e nislu%atio ,o'u. (ekao sa; :Ne, ne#u jesti eso. On je oti%ao u ku*inju i rekao i to. Onisu brzo ot$orilineke konzer$e i napra$ili%pa'ete. (ekao sa u; :Nisi trebao to da uradi%, ona ne bi ni prietila. On i je rekao; :To je $elika u$reda za 8ran+uze. Kao da nije bilo $ano %to sa ja bio u$re)en. 3oa#initreba da u'a)aju 'ostia,a ne 'ostidoa#inia. Oti%liso u trpezariju. Ona je sela do ene i pratila s$aki oj pokret. &odio sa raz'o$or o ,o'u, i o pobono i$otu. Ona je slu%ala i 'ledala s$aki oj pokret. Nasta$iliso raz'o$or u dna$noj sobi, i ona je bila $rlo zaintereso$ana za ene. Ko je taj !o$ek %to nije *teo da jede oju *ranu< -a%to za razliku od dru'i* ostaje !$rst< -a%to je tako dru'a!ijia$aje. "no'iljudisa Aljaske upra$o to i!ine. Fteta %to doktorine o'u to da $a napi%u na re+eptu. Na% or'aniza te%ko podnosikada sun+e zalazi $e# u 1 popodne. -ii, kada sa polazio u %kolu, bilo je tano kao da je rklirak. A i kada sa se $ra#ao iz %kole bio je rklirak. 3ra'o ije %to danas i$i no'o junije, u dra$iQas*in'ton. -ato je pr$o pra$ilo za dobar san da $a%a soba bude %to je o'u#e tanija no#u dok spa$ate, a danju da bude %to s$etlija da bi sun!e$i zra+i uni%tili bakterije u sobi.0/ Ako je o'u#e, treba iati i ot$orene prozore da bi $azdu* strujao u sobu. Ako zat$orite i $rata i prozore, probudi#ete se uorni,jer #ete iskoristitisa$ kiseonik u $a%ojsobi. Posebno ako $i%e $as spa$a u istojsobiiudi%e istikiseonik. -ato, ako je napolju *ladno,bar ot$orite $rata. Neojte zaklju!a$atisa$ kiseonik u $a%i spa$a#i sobaa.1/ Neka $a%a spa$a#a soba bude %to je o'u#e *ladnija, jer se na% u bolje odara u *ladnoj ne'o u toplojsobi.Neka $a%ipokri$a!ibudu la'ani,nprpernati.Kad na sebe sta$ite no'o te%ke #ebadi,onda je te%ko pokretatise u kre$etu. 4 toku sna $a%e telo se pokrene oko 75 puta. Ako se to ne do'odi, oete dobitijaka bolo$e, pa !ak i odri+e. -ato $a%e telo ora lako, autoatskida se pokre#e u toku no#i, pa pokri$a!ioraju biti la'ani. "orate iati dosta prostora za pokrete u snu.7/ Spa$a#a soba ora da bude jako ti*a. Ako i$ite u 'radu, u bu!ni delo$ia, to oe biti proble. "oe se desiti ne%to %to se zo$e Ebeli z$ukE. To je kad radio naestite tao 'de nea prijea, i on sao zuji. Pro%ao sa kroz to dok sa bora$io u 'rado$ia i poku%a$ao da zaspi. Onda ste izloeninere'ularni z$uko$ia koji oetaju $a% san. -ato kad uklju!io radio da zujibez prijea, od to' stalno' zujanja ne !ujeo onu buku koja dolazi spolja. "oeo uklju!itii 8en da zuji. To i je uspelo $i%e puta u $eliki 'rado$ia. Nosi i !epo$e za u%izbo' pasa kojino'o laju.-ato spa$a#a soba ora da bude %to ti%a. Postoje ikasete sa prirodni z$u+ia, npr ki%e ili $etra. I to nas oe opustiti, ako nije sniljena i 'rlja$ina.2/ Kre$et treba da bude %to t$r)i, ali udoban. Ako spa$ate na le)ia, jastuk ora biti jako tanak. Ako spa$ate na boku, jestuk treba da bude ne%to deblji da bi drao na%u 'la$u. Ali, neojte spa$ati na stoaku, to je naj'ora pozi+ija za san. Tu pozi+iju telo ne trpi i autoatskise okre#e. Najbolje je na le)ia iliboku. O$a preporuka je za odrasle, ne odnosi se na bebe.Koliko sna na je potrebno< 4op%teno 'ledano, C sati. 3e+i koja rastu i trudni+aa je potrebno $i%e. I kada so bolesni, potrebno na je $i%e odaranja. Tada se ne probudio nina z$uk budilnika. Ako se budio uz poo# budilnika, onda ne%to nije u redu. Ako so iali do$oljno sna, ako so odorni, probudi#eo se sai. Ne oraju na silu da nas bude oni'rozniz$uko$isata. Nas ne treba da budibudilnik, ne'o na%e telo kada je potpuno odoreno.Ponekad se popodne ose#ao jako uorno. Ako oete sao da prile'nete na sao 15 : 12 inuta, onda je to u redu.Neojte kasno popodne da po)ete na spa$anje,jer onda ne#ete o#ino#u dobro da spa$ate. Treba po#ina spa$anje ize)u O i 11 satiu$e!e. Ako ostaneo budnido pono#i, st$ori#eo problee s$o telu u $ezi odora. 6a obi!no ide na spa$anje u 15. Spa$a oko O sati. -ato ustano$ite %ta je najbolje za $as, uesto da se budite budilniko.KAKO S"(FATIajde, izlazi oda$de, o$o nije esto za tebe. Po!eli su da 'a 'uraju, udaraju i oborilisu 'a na zelju. Alis$akiput Isus bipo'ledao u ene i nase%io ise. I ljudiu to no#no klubu postalibionda jo% nasilniji. Po!elisu da ba+aju +i'arete na nje'a iproli$alisu u pi#e u li+e. 4darali su 'a, pso$ali su 'a, terali 'a napolje i 'o$orili da je nepoeljan. I ja sa se onda naljutio na s$e te ljude utono#noklubu, jer sas*$atiodabi o$i ljudi takopostupili preaoIsusukadbi Ontuu%ao. Kona!no, Isus je posr#u#i do%ao do o' stola. On staje do ene i sta$lja ruku na oje rae. On kr$ari, i pun je odri+a od te 'oile koja 'a je tukla. On i kae; :Sine, %ta ti radi% o$de< I iizlazio zajedno iz to' no#no' 24kluba, i ja nikad nisa poeleo da se $rati radi s$o' zado$oljst$a. Isus i je pokazao ne%to bolje. On nikad od ene nije traio da osta$i no#ne klubo$e. On e je sao pitao; :Sine, %ta tiradi% o$de< To je dirnulo oje sr+e, jer sa znao da e $oli i da On ne bi i%ao na ta esta. Tako je u eni po!ela da se de%a$a proena. ,o' ia ne%to bolje za s$ako' od nas.EAko se budete pra$ilno sluilis$ojo $oljo,oe nastatipotpuna proena u $a%e i$otu.Ako s$oju $olju pokorite >ristu,udrui#ete se sa silo koja je iznad s$i* po'la$arsta$a i$lasti. Ia#ete silu odoz'odaostanete postojani i tako #ete stalnipokora$anje ,o'ubiti osposobljeni da i$ite no$i i$oto, i$oto $ere.E&a%a$olja$adajepra$odabirate, i akoodaberetedaidetesasotono, on#e$adadati no'e o'u#nosti %ta da radite. Ali, ako odaberete da idete sa ,o'o, i On #e $a dati no'e o'u#nosti %ta oete da radite. Obe sile posatraju kaka$ #e biti $a% izbor, na !ijoj ste strani. Isus Na$in kae; EIzaberite danas koe #ete sluiti, a %to se ti!e ene i o' doa, i #eo sluitiDospodu.E -a*$alan sa %to je to bio i oj izbor u poslednji* 05 'odina. Slede#e po'la$lje je E&era i pri*$atanjeE.E&aa je potreban ir : nebesko opro%tenje, ir i ljuba$ u sr+u. To se ne oe kupiti no$+e, ni posti#irazuo,do to'a se ne oe do#iudro%!uNne oete se nadatida #ete to ikada osi'uratis$oji sopst$eni naporo. Ali ,o' $a to nudikao dar, Ebez no$a+a i bez plateE .Isaija 22.1/. S$e to je $a%e ako sao pruite ruku i uzete. Dospod kae; E...ako 'resi$a%ibudu kao skerlet, posta#e belikao sne'N ako budu +r$eni kao +r$a+, posta#e kao $unaE .Isaija 1.1C/. EI da#u $a no$o sr+e, i no$ #u du* etnutiu $asE.6ezekilj 1B.0B/.E,esplatan dar s neba, dar od ,o'a oe biti na% ako 'a i *o#eo; no$o sr+e i no$i du* od ,o'a.E3ok !itate obe#anja, iajte na uu da su ona izraz neizre+i$e ljuba$ii ilosr)a. &eliko sr+e beskrajne =juba$iose#a prea 're%niku bez'rani!no saaljenje. EIao izba$ljenje kr$lju nje'o$o,iopro%tenje 're*a.E .E8es+ia 1.9/. 3a, $erujte sao da je ,o' $a% poo#nik. On eli da obno$i u !o$eku s$oj oralnilik. Kadu sebudetepribliili sapriznanjei pokajanje, On #esepribliiti $aa sa ilo%#u i opro%tenje.E6ako$7.CEPribliitese,o'u, i On#esepribliiti k$aa.E Akosei pribliio Njeupriznanjei pokajanje, On #e se pribliitinaa ilo%#u ipra%tanje. To je lepa tr'o$ina, zar ne< "isli da #u ja iz$u#iboljikrajiz o$o' posla.Slede#e po'la$lje je jako izazo$no.Kako znao da liso pra$i>risto$isledbeni+i< Postoji jedan test da to saznao.EKoe pripada na%e sr+e< Koe su pos$e#ene na%e isli< O koe $olio da raz'o$arao< Koe poklanjao s$oja najtoplija ose#anja is$oje najbolje sna'e< Ako so >risto$i,onda su ina%e islisa Nji, najsla)enajedarazi%ljaooNjeu. S$e%toiaoi %tojesoNjeujepos$e#eno. "i !ezneo da nosio Nje'o$ lik, da di%eo Nje'o$i du*o,da ispunja$ao Nje'o$u $olju,da u s$eu u'odio Njeu. Onikojipostaju no$a st$orenja u >ristu Isusu donosi#e irodo$e 3u*a; Eljuba$,radost, ir, trpljenje, dobrotu, ilost, $eru, krotkost, uzdranjeE .Dalatia 2.00,01/.EO koe $olio da razi%ljao i da raz'o$arao< To je pra$i test da saznao ko'a $olio. Kaite i; kada ste se pr$iputzaljubili,zar niste stalno pri!alio tojosobi< &ero$atno ste ialiislike koje ste *telis$ia da pokaete; :O$o je onaj ko'a $oli. I eleli ste da 'o$orite o $oljenoj osobi, %ta radi u i$otu, kako se pona%a. ,iliste zaintereso$aniza s$e u $ezi$oljene osobe. A ako pripadao >ristu,ista st$ar#e se do'oditiu na%e i$otu. (azi%lja#eo o Njeu, raz'o$ara#eo o Njeu stalno.E"ine zasluujeo spasenje s$ojo poslu%no%#uNjer spasenje je besplatni,ojidar,kojise pria $ero."e)uti,poslu%nostje plod $ere. EI znate da se On ja$ida 're*e na%e uzeNi're*a u Njeu nea. Koji 'od u Njeu stoji ne 're%iN koji 'od 're%i ne $ide 'a niti poznaGE .1.6o$ano$a 1.2,B/. E$o pra$o' dokazaG Ako budeo u >ristu,ako ljuba$ ,oja bude u naa,na%a ose#anja,na%e isli,na%e naere, na%i postup+i, bi#e u skladu sa ,ojo $oljo koja je izraena u propisia Nje'o$o' s$eto' zakona.EPo!e#eo da s*$atao da se u na%e i$otu de%a$aju neke proene. I ljudioko nas #e tako)e da priete te proene, jer se to de%a$a duboko u $a%e sr+u, a nije proena koja se $idi sao spolja.EI $i%e od to'a, >ristos enja sr+e. On $ero bora$i u $a%e sr+u. &ero i stalni pokora$anje s$oje $olje >ristu treba da odra$ate o$u $ezu sa NjiNidokle 'od to budete !inili,On #e delo$atiu $aa da elite i !inite ono %to u je u'odno.ES$e dokbudete iali$ezu saNji,,o' #e Nje'o$u $olju spro$oditiu $a%ei$otu.Kakooeo da ostaneo u $ezisa ,o'o< On nea tele8on da 'a oeo naz$ati,a ine oeo da kupio do$oljno po%tanski* araka da i* sta$io na piso koje biso Njeu poslali. Kako oeo biti u stalnoj $ezi sa Nji< Kroz S$eto Piso ,o' 'o$orinaa,a kroz olit$u i'o$orio ,o'u.Kada ste po!elida se sastajete sa $oljeno osobo, kako ste odra$alis$oju $ezu sa njo< Pisaliste joj pisa, raz'o$arali, iste st$ariste radili zajedno, to je klju!. Ako na sastanku sa $oljeno osobo sao raz'o$arate sa njo, to ne $redi puno. Ali ako !inite ne%to zajedno, to u!$r%#a$a $a%u $ezu. 4 Aeri+iljudikau Eraz'o$or je je8tin, treba raditiono o !eu 25pri!ao.E Tako #eo s*$atiti da li oeo da budeo u $ezi sa to osobo. Ako ona eli da leti a$iono a $ielite da ronite u oru, kako onda oete da zajedno delujete< Ako ona eli da %eta na plai, a $i da se popnete na planinu,ia#ete te%ko#e u $a%e odnosu."orate da otkrijete koje su to st$arikoje $olite zajedni!kida radite. Tako i oeo da odra$ao i na%u $ezu sa ,o'o. 3a, i raz'o$arao, postoje i pisa, ali ono %to naj$i%e u!$r%#uje na%u $ezu je da radio zajedni!ke st$ari. -bo' o$o'a se no'i brako$i raspadaju. Ona ide u klub ku'la%a a on u bejzbolklub. Ona ide na kurs %i$enja a on na auto trke. Stalno idu u suprotno seru. I ni%ta $i%e ne !ine zajedno. Nji*o$a $eza se raspada. -ato treba da radio st$ari sa ,o'o. 3ok !itao o$e re!i, s*$ati#eo koje su to st$ari;EFto anje budeo +enili sebe, to #eo $i%e +eniti beskrajnu !istotu i lepotu s$o' Spasitelja. Po'led na na%u 're%nostpokre#e nas Onoe kojina oe oprostitiNikad !o$ek, s*$ati$%is$oju bespoo#nost, pose'ne za >risto, On #e se otkriti u sili. Fto nas $i%e s$est o sopst$enoj neo#i bude 'onila ka Njeu i,ojoj re!i, to #eo iati uz$i%enija 'ledi%ta o Nje'o$o karakteru i potpunije otkri$ati Nje'o$ lik.EKada >ristos bude podi'nut,On #e s$e ljude pri$u#ik sebi. "ielio da nas On uzdi'ne, Onajkojinas u s$eu$oli. =jude#etopri$u#i. Slede#epo'la$ljejeE(astenjeu>ristuE. Kada$idiobebukakopuzi u pelenaa, i islio da je jako slatka dok pra$i pr$e korake. Ali, kada biso $ideli odraslu osobu od 12 'odina kako puziu pelenaa, on na ne biiz'ledao slatko. On ora da odraste. A no'i$erni+ipuze u pelenaa. Onise nisu nialo proeniliniuzrasliod dana s$o' kr%tenja. Onijo% puze u pelenaa i to je tra'i!an prizor. &iija li!io na i$e biljke."oeo ilida rasteo ilida ureo.Ako niso kao plasti!na biljka,onda ilirasteo ili uireo. "i ne oeo da ostaneo u$ek u jednoj pozi+iji. "i rasteo ili uireo. O toe 'o$orio$o po'la$ljeNE"no'isatraju da jedan deo posla oraju da oba$e sai.Onisu se pouzdaliu >rista da bidobiliopro%tenje're*a, ali sesadas$ojinaporia trudedai$epra$edno."e)utis$aki taka$napor je uzaludan.Isus kae; :6er bez ene ne oete !initini%taGNa%e rastenje u ilosti,na%a radost,na%a korisnost : s$e to za$isiod na%e' jedinst$a sa >risto. Sao zajedni+a s Njie iz dana u dan, iz !asa u !as : sao nasta$anje u Njeu : !inida rasteou ilosti. On nije sao Eza!etnikE $e# iEs$r%iteljE na%e $ereG To je >ristos : pr$i i poslednji i u$ek. On ora da bude sa naa ne sao na po!etku i na kraju na%e' puta $e# i na s$ako koraku kroz i$ot. 3a$id kae; ES$a'da $idi pred sobo Dospoda, On i je s desne strane da ne posrneGE Psala 1B.CEPonekad pada u isku%enje da ja sa !ini s$e st$ari. A kada ja ,oji posao poku%a$a da uradi u s$ojojsili, desi#e se i se jedna od d$e st$ari. Pr$a o'u#nost je da uspe i postane ponosan, a onda i ,o' ne#e biti potreban jer #u bitizado$oljan sa sobo. ,o' ne eli da islio da postieo uspe* saiod sebe. Ako ne uspe, onda #u po're%iti. A ako po're%i u onoe %to ,o' eli da u!ini, a to #e se do'oditiako u s$ojoj siliradi bez Nje'a, posta#u obes*rabren i$i%e ne#u *teti,o'a. 4 oba slu!aja oja $lastita sila e $odiu propast. Ako uspe posta#u ponosan, a ako ne uspe posta#u obes*rabren. Ako je st$ar sao u onoe %to ja radi, ja sa u $elikoj ne$olji. 6a sa deo problea, ja nisa deo re%enjaG 6a ora da potrai re%enje. Fta treba da uradiristo$o i$otu.EO$u $ezu sa ,o'o treba da iao s$ako' dana. Ako so danas napunjeni, onda to ne#e trajati do sutra. Ako ste jedno napunilis$ojrezer$oar benzino,to ne zna!ida #e on u$ek bitipun. &i orate stalno da 'a nadopunjujete, iline#ete sti#i ni'de. Kada sa bio na koledu .a $e# tri'odine sa $ero$ao u ,o'a/, preba+io sa se na >ri%#anskikoled u Nebraski. "o +ier je iao problea u s$ojoj$eri. Posatrao e je pr$i* par sedi+a %kole, a onda je rekao; :4 redu Pol, kako ti to uspe$a%< :Kako uspe$a : u !eu< On je rekao; :S$e %to !ini%.Ti si u$eksre#anui$otu, s$ako'jutrapro$odi%sate u !itanju ,iblijei uolit$i. Iz'ledadazaista poznaje% ,o'a, ida sisre#an sa Nji. 6a bi* eleo da to ia u s$o i$otu. Kako to oe da se do'odi< (ekao sa u;:=eri,eli da tiponudi d$onedeljniizazo$. Slu%ajte palji$o %ta sa u ponudio,jer #u i $aa da uputi isti izazo$. =erije rekao; :4 redu, %ta eli% da !ini< (ekao sa; :=eri, $rlo je jednosta$no. I ja radi isto to, a po%to deluje na ene, to #e da deluje i na tebe. Ti o$o treba da radi% sao d$e sedi+e. (ekao je; :3obro, %ta 'od bilo, ja o'u da izdri d$e sedi+e. Palji$o slu%ajte jer i $as oli da u!inite istu st$ar. (ekao sa; :=eri, u slede#e d$e sedi+e eli da pro$ede% 12 inuta s$ako' dana !itaju#i,ibliju i ole#i se. Kada budu 'oto$e te d$e sedi+e, do'odi#e se ne%to zna!ajno u t$o i$otu. On je rekao; :6a ne $eruje u to. A ja sa u rekao; :To je istina."oe% da pro!ita% to obe#anje u 6ako$lje$ojposlani+i7.C "is$o $e# spoenulito obe#anje. EPribliite se ,o'u i On #e se pribliitik $aa.E Ako napra$io sao jedan alikorak prea ,o'u, On to $idi26odoz'o iz s$eira i On #e napra$itijedan o'roan korak prea naa. To $redi probati. Tako je =eri rekao; :4 redu,poku%a#u. 4 slede#e d$e sedi+e !ita#u ,ibliju ioli#u se 12 inuta dne$no. Ako se ni%ta ne do'odi, ba+i#u ,ibliju, ne#u $i%e da ide u +rk$u, i s$ia #u re#i da si lao$. (ekao sa; :4 redu. Ako ja lae onda i,o' lae. =eri je rekao; :3obro, d$e sedi+e.I slede#e' jutra =eri je ustao iz kre$eta i olio se. ,io je jako re$an u toe. Pr$a sedi+a je pro%la, i =eri je rekao; :Pol, e$o, odradio sa pola $reena. Ia jo% sao jednu sedi+u pred sobo, i u toj slede#oj sedi+i ne%to bitno treba da se do'odiu o i$otu. (ekao sa; :Tako je =eri. 6a nisa rekao da #e se desitine%to dobro ililo%e. (ekao sa da #e da se do'odine%to zna!ajno. ,o' elida pri$u!e t$oju panju.On je rekao; :3obro, $ide#eoG:6o% tri dana su ostala. -a tri dana za$r%ene su o$e d$e sedi+e. Ako se ni%ta ne do'odi, ba+i#u ,ibliju i $i%e ne#u i#i u +rk$u. 6a sa rekao; :I ja #u isto to da uradi. Ako ,o' ne oe da odri s$oje obe#anje, onda On ne oe nida na naudi.Ako On ne#e da se pribliitebikad se tipriblii% Njeu,ne ora% nida u slui%. (ekao je;:Tako je. :6o% sao d$a danaG 3$a dana Pol, i ja sa za$r%io. :Tako je =eri. :&ideo si e. S$aki dan sa prou!a$ao iolio se. :6esi =eri.:6o% sao jedan dan je ostao PolG 6o% sao jedan dan i s$e je 'oto$o. Oba$io sa o$e d$e sedi+e kako treba i za jedan dan ba+i#u ,ibliju, i nikad $i%e ne#u i#i u +rk$u, a ti si lao$. :Tako je =eri. I ,o' bi onda bio.Slede#i dan je os$anuo, za$r%ile su se nje'o$e d$e sedi+e, a =eri ustaje, !ita ,ibliju i oliseG I ne kae nire!. I slede#i dan prolazi, a on ni%ta ne 'o$ori. On i dalje prou!a$a ,ibliju i oli se. I slede#e' dana, i slede#e', i slede#e'... 6o% !ita$a sedi+a je pro%la, a =eriprou!a$a iolise, a enine 'o$orinire!. Napokon, jedno' jutra dok sa iao s$oje bo'osluenje,i=erije ustao iiao s$oje bo'osluenje.Po'ledisu na se sreli. (ekao sa; :-na =eri. -na da su za$r%ile d$e sedi+e. :Pol, da lizna% %ta sa otkrio< :Fta =eri< :6a ne o'u $o%e da i$i bez ,o'a.To je di$no !udo kada otkrijete da $i%e ne oete bez ,o'a. "oda e)u $aa ia neko ko nije si'uran da li treba da se preda ,o'u. "oda #ete i $i pristatina o$aj d$onedeljniizazo$. "oda bi trebalo da po!nete kao =eri : 12 inuta s$ako' dana. I %to se $i%e budete priblia$ali,o'u, $ide#ete kako #e se On priblia$ati$aa. 6a sa o$aj izazo$ uputio *iljadaa ljudina 7 kontinenta na kojia sa bio. (ekao sa i; :Ako $a se ni%ta ne do'odi u naredne d$e sedi+e, bilo dobro ili lo%e, oba$estite e. 6a eli to da zna. -a s$e o$e 'odine dok radi tako, i nakon s$i* *iljada ljudi koji su to probali, niko i nije do%ao i rekao da se ni%ta nije do'odilo. Ne%to se u$ek do'odilo, jer se ,o' pribliio naa.Ako $i elite da pri*$atite d$onedeljniizazo$, znajte da se neko olisa $aa. "oli#u se s $aa jer u ,ibliji ia jedno obe#anje da neprestana olit$a pra$edno'a oe no'o to'a da posti'ne.6a $eruje da sa pra$edan u Dospodu, jer sa pri*$atio Isusa >rista. To zna!ida i,iblija daje pra$o da se oli za $as i sa $aa. I ja to eli da u!ini u slede#e d$e sedi+e. "oda su neki e)u $aa sprenida pro$edu 12 inuta u prou!a$anju ,iblije, i to je dobro. "oda $a treba i $i%e $reena da pro$odite sa ,o'o. Neki oda trebaju da ud$ostru!e to $ree, jer $ree je da rasteo ili da uireo. ,o' e je poz$ao da $a kae da rastete, i ,o' e radi to'a %alje na s$a esta na koja ide. "i i$io u tak$o $reenu da na je potrebno da rasteo. &eruje da i !itate o$aj tekst jer elite da rastete. -ato, ako je potrebno da ud$ostru!ite o$o $ree, oli#u se i za $as.6o% ne%to eli da $a ponudi. &eruje da je i o$o ,iblijska ponuda, a odnosise na $ree pro$edeno u olit$i.,iblija 'o$orio da$anju deseto' dela na%e' no$+a Dospodu,deseto' dela pri*oda da bipotpoo'li%irenje e$an)elja. "no'i$erni+idre se o$o' prin+ipa i daju 15 posto s$oje zarade, pa i$i%e od to'a. 3a lije ,o'u potreban taj no$a+, ili je naa potrebno da ne%to dajeo< ,o'u nije potreban na% no$a+ jer On poseduje s$a zealjska bla'a. On zna 'de su s$irubini,sara'diidijaantikojisu sakri$eniu zelji. Postojine%to $rednije od no$+a %to ,o' eli, a to ste $i, i $a%e $ree. "i na% i$ot erio $reeno. -ato ako neko eli da 15 posto s$o' no$+a, zar ne bi bilo no'o zna!ajnije da dao ,o'u 15 posto s$o' $reena< 4 Kranjskoj Dori,uSlo$eniji, ,o'jesta$ioo$uisaouojesr+e. Nikadatone#udazabora$i. 19.O.1OO1. ,ilojetona tra$nato breuljku. -apo!eo sa %estoese!nu turneju po E$ropi preko (usije. I ,o' ije sta$io na sr+e da 15 posto s$o' $reena da Njeu kroz prou!a$anje i olit$u. E$o pra$o' izazo$a. Od 07 sata deset postoG Iz$adio sa koad papira i izra!unao; to zna!i0,7 !asa. Taj broje je iznenadio. To je 177 inutaG Pratite e sada palji$o. 4 Otkri$enju postojiposebna 'rupa ljudikoja jako blisko sledi Isusa. Ta posebna 'rupa ljudinazi$aju se 177555. Kada sa otkrio da 15 posto s$ako' dana iznosita!no 177 inuta,bio sa ube)en da 177555 oraju da pro$ode 177 inuta sa ,o'o. ,o' na je rekao; B dana radi i s$r%ujs$e s$oje poslo$e. 3a li znate koliko sati ia u B dana< 177 sataG -ar nije di$no kako ,o' barata s broje$ia< On kae; :Ia% 177 sata da oba$lja% s$oj posao, a eni daj 177 inuta s$ako' dana, i ti i ja #eo se tako zbliiti da #e% ti spro$oditi oju $olju u s$o i$otu. "oda, ali sao oda, $e!eras o$de neko sedi a ,o' se njeu obratio da u da 177 inuta dne$no. Ako jeste, i za $as #u se oliti. "oli#u se za one kojisu odlu!ilida prou!a$aju 12 inuta dne$no iole se, oli#u se za one kojisu odlu!ilida po$e#aju $ree za s$oje prou!a$anje,aliiza one kojisu odlu!ilida desetideo s$o' $reena pro$edu sa ,o'o. I u 27slede#e d$e sedi+e $ide#eo %ta ,o' oe da u!ini. 3rite se obe#anja u 6ako$ 7.C EPribliite se ,o'u i On #e se pribliiti$aa. -na da #e u $a%e i$otu desiti neke $ane st$ari, jer tak$o ,o'u i sluio. On eli da pri*$atio izazo$, i da se drio za Nje'o$a obe#anja, i da ona postanu deo na%e' i$ota. Sada, u o$o trenutku, pored nas su an)eli. 6a $eruje da s$ako od nas ia s$o' an)ela !u$ara, i onise sada $ero$atno 'urkaju lakto$ia ikau; :&iditinji*G3a, oniupra$o sada 'ledaju na $as, i$ero$atno kau; :6ed$a !eka da $idi %ta #e !o$ek ko'a %titi sada da uradi.Nada se da #e da pri*$atio$ajd$onedeljni izazo$. "oda neko'a od $as sada $a% an)eo oli; :Po!ni sa 12 inutaG "oda u 'o$ori; :3odaj jo% $reenaG A oda $a% an)eo kae; :>ajde daj deseti deo s$o' $reenaG &ree je da poraste%, da u)e% u dubokiodnos sa ,o'o. 6a sa tu da ti poo'ne. Pri*$ati o$aj izazo$G -a sao d$e sedi+eG &idi %ta #e se do'oditi. Neka ,o' bude ,o'. I dri se Nje'o$i* obe#anja da bi se On uselio u t$oj i$ot. Ponekad sa orao da se oli za 755 : 255 ljudi, jer sa 'o$orio u $eliki salaa i ljudisu na papiri#u napisalis$oje ie da bi* se olio za nji* da pri*$ate d$onedeljniizazo$. (aduje se zbo' $as. To zna!ida $a%i an)eli od sre#e sada ska!u u $isG Tako su sre#nizbo' to'a %to #e sada da se do'odiu $a%e i$otu, jer kada pri*$atite o$ajizazo$ ,o' oe da se okrene prea +elo s$eiru,a oe da kae isao sotoni; :Po$u+ise, o$o dete je oje. 4 slede#e d$e sedi+e ono ije dalo dopu%tenje da se useli u nje'o$ i$ot. ,o'u ne treba odobrenje od sotone. On u sao kae; :OdstupiG 6a ia $last i doz$olu da inter$eni%e u nje'o$o i$otu. ,o' #e upra$o to i da u!ini. ,o' ne elida sa naa i'ra urke. On zaista elida 'a upoznao na dubok iintian na!in.On elida budeo slobodniod s$i* 8rustra+ija ikri$i+a koje so doi$eli.I s$i* zbrka izbunjenostitako)e. On kae; :"oli $as, do)ite k enii ja #u $a datiodor. Ako sao napra$ite jedan korak ja #u napra$iti$elikiskok i za'rli#u te. I ne%to zna!ajno #e se do'oditiu toku slede#e d$e sedi+e u $a%e i$otu.>iljade pre $as su ustano$ile da je to istina, i ilo%#u ,ojo, jo% *iljade dru'i* #e to ustano$iti, jer ide u (uuniju,,u'arsku iDr!ku da 'o$ori u $eliki d$oranaa.=judise ole za ,oje !udo.To ene pozi$a da bude ponizan. Do$oriti ljudia je o'rona od'o$ornost, ali i sluio $eliko ,o'u. On nikad do sada nije zakazao.Kada se olite ,o'u, setite se da ,o' od'o$ara na olit$u na tri na!ina. ,o' oe re#i; 3A, NE i KASNI6E. Koji'od od'o$or $a On da, budite sre#niipri*$atite 'a. 3a, ne ilikasnije. ,o' zna najbolje %ta je dobro za nas.Po'ledajo iposlednje po'la$lje u o$ojknjizi;EKako bitisre#an u DospoduE.Nikada ne#eo o#ida osetio $e#u radost ne'o u Dospodu. -na to jer sa poku%a$ao na s$i dru'i estia. I no'o tak$i* kao %tosajasupoku%a$ali daprona)uradost natak$iestia. Kadabi s$est$ari st$ari us$etudobro 8unk+ionisale, ja bi* bio tao za tren oka. Ali, ja sa i$eo na obe strane, i$eo sa u s$etu. &ideo sa s$o blje%ta$ilo, s$o s$etlo, s$u zaba$u koju sotona oe da ponudi. I to je zaista zaba$no. Niko ne oe da kae da u s$etu nije zaba$no. Ali, to nije trajnoG 4 toe je trikG To nije trajnoG To traje sao jedan trenutak, a onda ste opet sai i zurite u pla8on. 6o% u$ek ste praznii boli $as ne%to iznutra. Nea toliko' no$+a, sre#e i uzbu)enja u s$etu da bi o'lo da $as bili ispunjeni07 !asa dne$no, 9 dana sedi!no. Sao ,o' to oe da to u!ini, jer je On sta$io jednu alu ta!ki+u u na%e sr+e i On je jedinikojioe da ispunitu ta!ki+u. Poku%ajte ne%to dru'o ako elite, ali ni%ta ne#e uspeti. ,o' je rezer$isao to esto u na%e sr+u sao za sebe. I ako u ne doz$olio dazauzetoestouna%esr+ukojejeOnrezer$isaoza sebe, i #eoi$ot stalne8rustra+ije. Nikad ne#eo biti ispunjeni. -ato po'ledajo poslednje po'la$lje E(adost u DospoduE;E&erni+isu posta$ljenida budu s$etlono%e na putu prea Nebu. Onitreba da odsjajuju prea s$etu s$etlo%#u kojo i* je >ristos obasjao. Onitreba da i$e tak$i i$oto i raz$iju taka$ karakter da dru'i,'ledaju#i nji*, steknu pra$ilno i%ljenje o >ristu i Nje'o$oj slubi.E&i ste jedno alo s$etlo, s$etlo koje os$etlja$a put do ,oje' prestola. -ar to nije uzbudlji$o< ,itijedan od s$etlono%a na putu ka nebuGE,o' ne eli da Nje'o$ narod bude preoptere#en bri'aa. "e)uti na% Dospod nas ne obanjuje. On na ne kae; ENe bojte se, nea opasnosti na $a%e putuGE On zna da postoje ne$olje i opasnosti i zato sa naa postupa ot$oreno. On se ne ba$i islia da s$oj narod iz$ede iz o$o' s$eta puno' zla i 're*a, $e# u pokazuje najsi'urnije uto!i%te. On se olio za s$oje u!enike; ENe oli Te da i* uze% sa s$eta, ne'o da i* sa!u$a% od zlaGE On kae; E4 s$etu #ete iatine$oljuNaline bojte se, jer ja nad$lada* s$etGE .6o$an 19.12N 1B.11/EEDospodbi eleodas$aNje'o$ade+a, sino$i i k#eri, budusre#ni i poslu%ni, Isuskae; E"ir s$oj osta$lja,ir s$ojdaje $aN ne daje $a 'a kao %to s$et daje, da se ne pla%isr+e ida se ne bojiGE EO$o $a kaza* da radost oja u $aa ostane i radost $a%a se ispuniGE .6o$an 17.09N 12.11/E-ar to nije ne%to di$noG ,oja radost u $aaG Tako da $a%a radost bude potpuna. 3i$no obe#anje koje dolaziod ,o'a. To On eli za s$ako' od nas. To je obe#anje. ,o' na daje s$oja obe#anja ne da bi nas zaaja$ao,ne'onadajes$ojaobe#anjadabi nas oja!ao. -ato#eoi uslede#epo'la$lju nasta$iti sa,oji obe#anjia koja #e na poo#iu o$o d$onedeljno izazo$u. &eruje da ste i $i dali,o'u s$oje po$erenje. -ato #eo se $ii ja srestipred ,oji prestolo. 4 slede#e d$e sedi+e drite se !$rsto Nje'o$i* obe#anja i $erujte ono %to ,o' oe da u!ini.O$o e jako uzbu)uje,jerdaje sisao s$i naporia koje ulae na puto$anjia i preda$anjia, jer zna da #e se ne%to desiti u $a%i i$otia. I ,o' je jako uzbu)en radi to'a. I 28s$i an)eli na nebu su tako)e radosnizbo' to'a. Sotona je ljut i eni je to dra'o. &ree je da on alo bude ljutuesto nas. 3oz$olio ,o'u da bude ,o', i po'ledajo kak$e di$ne st$ari #e On u!initi. C,=ADOS=O&I SE3"OD 3ANA6ako$lje$a poslani+a ije jednaod najoiljeniji*.41.2 kaeo$ako;EAkoli koe od $as nedostaje preudrosti, neka i%te u ,o'a koji daje s$akoe bez razlike i ne kori niko'a, i da#e u se.E To je isto obe#anje za koje oeo da se u*$atio. Najbolje $ree za prou!a$anje ,iblije je onda kada ste najbudnijii najpalji$iji. Neki ljudia je etaboliza taka$ da ustaju ujutro sa petlo$ia, a neki su $i%e kao so$e, pa tek no#u oi$e. Naj$anije je izabrati$ree kad ste najbudniji.Ako $a je, da biste se razbudili,potrebno da napra$ite 15 skleko$a, ili da se polijete *ladno $odo, ili da optr!ite oko ku#e, onda uradite tako. Kad prou!a$ate sotona se jaku uzneiriradito'a, alije bolje da se o'njeno jezero uskoe%a sada ne'o da $ibudete unutra kad bude iz$r%ena presuda za $e!nost. &eruje da so izaista u poslednji dania istorije o$e -elje.Ili#eo da tr!io tako da se die pra%ina, ili#eo leati u pra%ini. &idite, s$ako'a #e da za*$atineka $atra. ,olje da nas sada za*$ati $atra re$nosti za Dospoda, ne'o da nas kasnije za*$ati $atra koja #e za*$atiti i sotonu, a to bi bila %teta. -ato isada odlu!ujeo kada #eo da se zapalio,jer s$akako orao da se zapalio. Kasnije sa sotono ili sada s ,o'o. 6a se oli da to bude sada s ,o'o. "oli#eo se zajedno da se to u $a%e i$otu i do'odi.>ajde da se poolio; Nebeski O!e, oli te za o$e di$ne du%e koje se odlu!uju za Tebe i za Nebesko +arst$o,za s$ako'a ko je pri*$atio d$onedeljniizazo$. "ise !$rsto drio T$oji* obe#anja ipozi$ao T$o' S$eto' 3u*a da On spro$odi s$oju $olju u na%e i$otu. Ti si tako dobar ,o' i i te $eoa $olio. >$ala ti %to sina dao u sr+e da pri*$atio d$onedeljniizazo$."iti$erujeo ielio da tibudeo $erni."ite o$o olio u ie t$o' sina koji je na% Spasitelj, Isusa >rista. Ain.posebno esto za bo'osluenje4 sedidan,subotu oeo da priio no'o $i%e bla'oslo$a ne'o u dru'e dane."no'iod nas propu%taju bla'oslo$e sedo' dana, a za to postojiniz razlo'a. "isli da je $elika tra'edija ako znao da je sedidan subota, a ne iskusio pra$isubotnjibla'oslo$. 3u* Proro%t$a !esto 'o$orio toe da naa !esto nedostajesubotnji bla'oslo$.Postoji interesantna paralela os$etko$anjusuboteuStaro-a$etu, kada je "ojsije rekao s$o narodu da idu na bo'osluenje. ,ilo je no'o pote%ko#a da podstakne 8araona da i* pusti. 0"ojsije$a B.B,9 E-ato kaisino$ia Izrailje$i; ja sa Dospod, iiz$e%#u $as ispod breena "isirski*,ioprosti#u $as ropst$a nji*o$o', i izba$i#u $as i%i+o podi'nuto i sudo$ia $eliki. I uze#u $as da i budete narod, i ja #u $a biti ,o', te #ete poznatida sa ja ,o' $a%, koji$as iz$odi ispod breena "isirski*.E ,o' nas osloba)a s$i* E'ipatski* zala. "no'e od nas ,o' je $odio du'a!ki pute da biso iza%li iz zla o$o' s$eta. Izba$io nas je iz zbrke E&a$ilonaE i s$etko$anja nedelje, i u$eo nas po!inak sedo' dana. On nas u$ek iz$odi od ne'de da bi nas u$eo u ne%to dru'o, da bi nas u$eo u bliski kontakt s Nji. I kada je "ojsije zatraio od 8araona da pustinarod da slui ,o'u, 8araon nije bio zaintereso$an za o$u nje'o$u ideju, jer kada *o#eo da sluio ,o'u u$ek sene%toizde%a$a. Laraon nijeeleoda u todoneseproblee. I kada su pr$i put traili daidu na bo'osluenje, kada su *telida s$etkuju subotu,8araon i je ukinuo ranije po$lasti+e. To nalazio u C.02; EI 8araon doz$a "ojsija i Arona i re!e i; :Idite, prinesite rt$u ,o'u s$oje o$de u zelji.E ,o' je eleo da iza)u i da slue Njeu, a 8araon je rekao; ENe, $iostajete o$de. 6a ne eli da idete u +rk$u. 6a ne eli da idete na posebno esto za bo'osluenje.E Ali,o' ia posebna esta za susret sa s$oji narodo,ielida se tao sretne sa njia. A 8araon nije eleo da idu na to posebno esto. (ekao je; :Ostanite $i o$de, i tu sluite ,o'u. 3a li je "ojsije to pri*$atio< Ne, nije. "ojsije je insistirao da odu da slue ,o'u na neko dru'o esto. punina bla'oslo$a4 0C. sti*u; EA 8araon re!e; :Pusti#i$as da prinesete rt$u Dospodu ,o'u s$ojeu u pustinjiNalida ne idete daljeN pa se olite za e.E On i je rekao; :3obro, sad oete da idete u +rk$u, ali neojte tao du'o da ostanete. Oda* se $ratite. Neojte ui$ati u +eloj suboti. Idite na spa$anje u subotu popodne. (az'o$arajte o $estia u s$etu. (az'o$arajte o poslo$ni interesia. Aline eli da iate punu subotu. Oda* se $ratite. i za$r%ite to bo'osluenje, oda* se $ratite. -a no'e ljude, u podne je $e# krajsubote, i onine ui$aju u +elojsubotikako je to ,o' zaislio. Kada sa postao ad$entista, subota je za ene bio najuzbudlji$ijidan u sedi+i. Ali ono %to e je posle nekoliko ese+i u +rk$i jako iznenadilo, je da sa saznao da neki ad$entisti idu na spa$anje posle ru!ka,ida spa$aju satiaGI da se probude u $ree kada opettreba jesti,ionda kau do$i)enjasuboti. Kadasu oni st$arnorekli do$i)enjasubotiristos st$arno prisutan. -ato, kada so odlazilina isu,iso bilipotpuno s$esnida so u >risto$ojprisutnosti. Kao ad$entistiiao jo% $i%e razlo'a da to bolje s*$atio. Elen &ajt kae da je o$o esto o$de ulaz u nebo. Ona kae da kada i ne sedio u pr$i redo$ia onda deonidolaze i sedaju tu, i oetaju poruku koja dolazisa propo$edaoni+e za one kojisu nazad. -anilji$o, zar ne< Ali kada ideo na isu, de+a tao ne tr!e okolo po redo$ia, ne jure jedno dru'o'. Oni ne lee po klupaa, ne spa$aju i ne i'raju se. Oni ne +rtaju, ne boje s$oje sliko$ni+e pa da tako ne pazi. 3e+a se u!e da kada su na isi, onda suu,ojoj prisutnosti, i da+rk$anijei'rali%te, ne'oje,o'tuprisutanueu*aristiji, i datotrebaoda po%tujeo na to prostoru. Kada sa postao ad$entista bio sa %okiran. 3e+a od 2 : B 'odina pona%ala su se tako di$lje na s$etoestu. "i onda !inio ono %to je8araon traio od"ojsija; :Nekaodrasli iaju bo'osluenje, a de+a ne. Neka de+a rade %ta *o#e. esto $idi i de+u kako se i'raju iako su do$oljno odrasli da bi o'li i da se ole.Pre par 'odina, jedna prijatelji+a ije rekla da ona i njen u nisu nikada bilina 'odi%nje odoru jer su iali !et$oro de+e. (ekao sa; :-a%to ne odete na 'odi%nji odor, a ja #u da se pobrine za $a%u de+u< :Tiora da se %ali%. (ekao sa; :Ne, ja #u se pobrinutiza t$oju de+u. 6edan je bio srednjo%kola+, dru'i je iao C ili O 'odina i i%ao je u tre#i razred, 3eni8er je iala 2 'odina, a 3ejson je bio u pelenaa. (ekao sa; :6a #u da se pobrine za nji*. 4 toku dana, dok sa na poslu, t$oja sestra oe da se brine za nji*, a ostatak $reena ja #u da i* pazi. Ali postoje neka pra$ila. Ona je pitala; :Koja< (ekao sa; :6a #u da se brine za nji*o$u *ranu a ne t$oja sestra. Ona ni%ta dru'o ne se da i daje da jedu. 3ru'o pra$ilo je; nea tele$izije. Kad se probudi ujutro,ja #u da i priprei doru!ak. Osta$i#u i ru!ak u 8riideru,ili#u starijia da 'a donese u %kolu. 4$e!e #u da do)e da i priprei $e!eru. Ona je rekla; :Ako ti to ozbiljno isli%, pita#u s$o' supru'a. Neoj da se predoisli%. Pitao sa; :3a li#e bitiproblea ako i* po$ede u +rk$u sa no< 6a ne ide na isu ne'o u ad$entisti!ku +rk$u. Ona je rekla; :3obro, nea problea ako i odu sa tobo u ad$entisti!ku +rk$u. Nioni ne oraju da idu na isu. (ekao sa; :I sredo u$e!e ide na olit$eni sastanak. :3a, od$edi i*, to #e bitidobro za nji*.I tako sa se ese+ dana brinuo za o$o !et$oro de+e, i to je bilo zaista 8antasti!no. 3eni8er je iala 2 'odina, i se#a se da i je pri!ala o jedno 8ilu koji je 'ledala. To je bio *oli$udski8il koji je trajao 0 sata i ona ije prepri!ala s$e %to se de%a$alo. Tada sa dobio ideju. Ako ona oe da iprepri!a 8il od 0 sata, onda oe da iprepri!a i propo$ed od pola sata. S*$atio sa da s$ako dete od 2 'odina oe da prepri!a 8il od 0 sata. A ako ono oe da to uradi, onda oni ne bi seli u +rk$i da spa$aju, jedu ili boje sliko$ni+e. To je sao 15 inuta, i oni bi to o'li da urade. I tako s$ake subote u slede#e 7 sedi+e i%li so u +rk$u. "o'u da $a kae da nikad niso sti'li u +rk$u na $ree. 4$ek so dolazili ranijeG A*aG Kada jedan neenja oe da priprei !et$oro de+e da do)u pola sata ranije u +rk$u ese+ dana, to i ne%to 'o$ori. -a d$oje najanje de+e iao sa u$ek rezer$nu ode#i za pres$la!enje. ,io sa sprean i za to. I s$ako popodne kad sa se $ra#ao s posla ku#i, de+a bi istr!a$ala iz ku#e do auta. ,ili su $rlo sre#ni. 6a bi* se pres$ukao, seli biso na tra$u i i'ralibi se. 6urili biso se i i'rali razne i're. Onda bi se $ratili u ku#u na $e!eru. A u$e!e, ja bi* i pri!ao s$e o'u#e ,iblijske pri!e. Nea tele$izijeG O$o je bilo bolje od tele$izije. 6ona i $eliki kitG 3a$id i DolijatG 3anilo i la$o$iG Onisu bilio!arani. Kada je bilo $ree za spa$anje, oti%ao bi* do kre$eta s$ako' od nji*, za%u%kao bi i* u kre$et ionda bi* kleknuo i olio bi* se za nji* na'las. Onda bi i* poljubio za laku no#.Oni su ui$ali u panjikoja i je poklonjena. &oleli su aenje. Nji*o$a is*rana je bila sas$i dru'a!ija. &ikendo su bili nau!enina sladoled i slatki%e, ali ja nisa *teo da rt$uje de+u kao %to je to 8araon traio da se u!ini. (ekao sa; :O$o' $ikenda ia#eo ne%to posebnoG Nesete de+i na silu da 'o$orite; :Ne se% to da jede%G 3u* Proro%t$a kae da de+i a i odraslia u$ek treba pokazatida ia ne%to bolje. (ekao sa; :6e%#eo 30banana %ejk i koki+e, sa ja'odaa i ananaso. :4ra, jed$a !ekaoG Tako so s$ako' $ikenda ialisla$lje sa koki+aa inapit+ia od banana ija'oda.lano$i+rk$e su bilizadi$ljeni.I kada su se roditelji$ratiliku#i, 3eni8er koja je iala 2 'odina, jo% u$ek je elela da ide u +rk$u sa no. Ona je za$olela +rk$u. I roditeljisu rekli; :4 redu, ona oe i dalje da ide u +rk$u sa tobo. S$ake sedi+e ja bi* odlazio po 3eni8er, i ibiso zajedno i%li u +rk$u. Na putu do +rk$e pe$ali biso subotnje pese. Ona bi i%la u s$oj subotnjo%kolski razred, a kad bibilo $ree za propo$ed,nas d$oje bizajedno seliu pr$ired. Kada bi* ja iz$adio papirda zapisuje bele%ke, i 3eni8er je tako)e iz$adila s$ojpapir da ne%to zabelei. Ona nije znala nida !ita nida pi%e, alikad 'od bi* ja ne%to pisao, 3eni8er bi e 'ledala i pra$ila se da i ona ne%to zapisuje. I kada so se $ra#ali ku#i, ja sa je pitao; :3eni8er, o !eu je bila propo$ed< O$o peto'odi%nje dete je o'lo da i prepri!a +elu propo$edGTo e je nau!ilo da postoje lenjiroditelji. Fta je lak%e; uba+iti i u usta neki kola! ili i* st$arno $aspitati< 3ati isliko$ni+uili i*st$arnonau!iti kakotrebaej o+i, do)ite o$ao, tu je oj pastorG Aeli da 'a upoznate.S$i su poba+ali s$oje te'o$e. Si%li su dole. -nate $e# kako bilderi *odaju, %iroko se razba+uju#ile$o : desno. I onda su s$i posedali i rekli; :Pri!ajG uliso za tebe. 3on se $i%e ne ba$i striptizo i ti si od'o$oran za to. A ja sa rekao; :Ne ja, ne'o ,o'G :3on $i%e ne radi ni na 'radili%tu. On sada radi kao nosa! u *itnoj poo#i, i u!iza $atro'as+a. (ekao sa; :3one, tako sa ponosan na tebe. Ti $i%e ne iskori%ta$a% ljude, ti i sada slui%G (ekao je; :3a. :3one, zadi$ljuje% e. ,o' !ini !uda u t$o i$otu. (ekao je; :I ja isli da je tako.I 3on je tako nasta$io da raste. Sada se !ak i oenio, i sada ia s$oj alipobonido. 6edno ,oje !udo. 3on je otkrio %ta je to pra$a radost. "no'iladi#ibi bililjuboornina 3ona; ia i%i#e, pla$u kosu, puno para, ene na s$ako koraku... Ali, 3on se bojao srti. Ali kada je uro u Isusu >ristu, bio je sprean da i$i ida postane pra$i u%kara+aG Postao je ,oji !o$ek, a to je uzbudlji$ije, snanije i dinai!nije od s$e'a na s$etu %to je o'ao da radi u i$otu. Ako bi postojalo ne%to bolje %to bi on o'ao da radi, 3on bi to si'urno uradio. Ali3on jeotkrioono%tootkri$as$akokoizs$eto$no' i$otapostane $ernik.Taous$etunije ono%toje naj$eli!anst$enije. O$de je pra$a $eli!ina, o$de sa ,o'o.8oto albuPostao sa $rlo pri$ren s$ojojporodi+iiprijateljia. -ato sa naba$io 8oto albu.Skoro s$iiiao tak$e 8oto'ra8ije. "i $olio da 'ledao te slike zato %to $olio te ljude. I ja ia no'o slika s$oji* prijatelja. Pre par 'odina odlu!io sa da alo pore)a te slike. Sklonio sa s$e st$ari sa stola i tu sa po!eo da slae 8oto'ra8ije. (az$rstao sa i* po odre)eni kate'orijaa; kada sa bio dete, pa iz srednje %kole, na uni$erzitetu sa s$i +ieria iprijateljia,!lano$iporodi+e iro)a+i... "o'u da $a kae da je $rlo uzbudlji$o kad i* $idite s$e odjedno. Kada sa 'ledao s$e te slike odjedno, nisa o'ao da prestane da se seje, jer su 37se i onise%kalieni. 3i$ne uspoene, st$arikoje so radilizajedno, odori, ro)endani, prazni+i, diploe, no$oro)ena de+a, di$ne 8oto'ra8ije. 3ok sa i* s$e 'ledao, odjedno sa se setio biblijsko' +itata; Put koji$odi u propast je %irok i no'i #e i#i njieN a put koji $odi u $e!ni i$ot je uzak i du' i alo ljudi 'a nalaze. Kada sa razi%ljao o o$o sti*u 'ledaju#ite 8oto'ra8ije, s*$atio sa da nekiod o$i* ljudine#e bitina nebu. Oninisu izabrali Isusa da u)e u nji*o$ i$ot.Odjedno je tu'a ispunila oje sr+e. Pribliio sa se ti 8oto'ra8ijaa. Ko #e nedostajati< Ko #e izabrati da ne bude sa Isuso< 4zeo sa jednu 8oto'ra8iju i sklonio je. 3a li #e on nedostajati< 4zeo sa dru'u 8oto'ra8iju. 3a li #e onabiti tao$ala ti za radost koju na prua%. Ain.E15 NEKA &AF AI&OT S6A3ali stepo!eli da$ebatei %etatena!isto$azdu*uristuE a srad je postajao s$e 'ori i ljudi su s$e $i%e i $i%e buljili.Aondasenakraju onpono$oprobudioi po$ikao; EPropusti#uautobusGE Aondajeistr!aotaona parkirali%te za autobuse a tu je bilo otprilike 12 autobusa. Pratio sa 'a da ne bi pao i po$redio se, a on je tr!ao 'ore : dole i poku%a$ao da u)e u s$aki prazan autobus. A onda je na%ao jedna poluot$orena $rata, raz$alio i* je, uleteo u tajautobus iotr!ao iza. A ja sa onda do%ao do to' autobusa i*teo sa da 'a iz$ede napolje iz autobusa.Iznenada se pored ene poja$io poli+aja+ i rekao i je ba% o$e re!i; ESine, ti si u!inio s$e %to si trebao da u!ini%. &rati se na stani+u i !ekaj s$oj autobus. T$oj posao je za$r%enGE A ja sa 'a !udno po'ledao, okrenuo sa se i po%ao da se $rati na stani+u. 3ok sa kora!ao prea stani+i, setio sa se jedno' ,iblijsko' sti*a koji kae da i nekada oeo u'ostiti i an)ele a da to ne znao, da an)eli nekad dolaze u na% i$ot da nas isprobaju %ta #eo da u!inioG I onda sa se okrenuo, eleo sa da se $rati do to' autobusa. Sao 12 sekundije pro%lo 42odkako sa krenuo prea stani+i a kada sa se $ratio do autobusa nije bilo $i%e ni to' pijan+a, a ni poli+aj+a $i%e nije bilo taoGIza%ao sa na uli+u,alinitao nije bilo poli+aj+a,nitipoli+ijsko' autoobilaGOboji+a nji* su jednosta$no nestaliG &eruje da su to bilian)eli i da je ,o' eleo da $idi%ta #u da u!ini. I tako sa ja u'ostio neke an)ele a da to'a nisa ni bio s$estan. To %to sa u!inio bilo je $rlo jednosta$no. Sao sa sedeo i !itao EPut >ristuE. I $ito oete da uradite. S$ako bi to o'ao da uradi. Nije te%ko podeliti sa neki $eru ukoliko !eznete za ti i to elite. ,o' #e ot$oriti $rata da se to i do'odi.Ispri!a#u $a jo% jednu pri!u $ezanu za o$u knji'u. Ia no'o tak$i* pri!a. O$a je razli!ita od pret*odne. Nisa tada bio na autobuskojstani+i, bio sa na aerodrou. 6edno' $ikenda, zaolilisu e da do)e u jedan 'rad da odri jedan seinar. (ekli su i da kada sti'ne u taj 'rad do!eka#e e jedan autoobil na aerodrou,itajauto #e e brzo od$estido tele$izijske stani+e 'de #u biti'ost u jedno raz'o$oru ui$o, da bireklairao seinarkoji#e usleditinakon to'a. -ato su irekli;EPouri,!i iza)e% iz a$iona,potraitajautoobilda te od$eze %to pre do tele$izijske stani+e. Kada sa o$era$ao kartu za a$ion, rekao sa stjuardesi da i na)e esto %to je o'u#e blie izlazu, jer #e e !ekati auto da e od$eze u tele$izijski studio. Ona e je pitala; E6este li $i !lan 'u$ernero$e pratnjeiljade se kr%ta$aju s$ako' ese+a. Onise osloba)aju od tae neznanja ateiza. &era dolaziod slu%anja re!i,oje i,o' s$ia naa obe#a$a da kada !ujeo istinu ot$oreno' sr+a, da #e nas ona osloboditi.!Blagosloven Bog i /tac &ospoda naega (susa #rista koji nas po velikoj milosti svojoj prerodi za ivot nad vaskrsenjem (susa #rista iz mrtvi%za nasledstvo nepropadljivokoje nee istrunutiniuvenuti sa'uvano na nebesima za vas koje je sila Boja verom sa'uvala za spasenje pripravljeno da se javiu poljednje vreme- Kojemu radujte se premda ste sad malo 0gdje je potrebno1 alosni u razli'itim napastima da se kuanje vae vere mnogo vrednije od zlata propadljivoga koje se kua ognjem nae na %valu i 'ast i slavu kad se pokae (sus #ristos- kojega ne videviljubite ikojega sad ne gledajuino verujuiga radujete se radou neiskazanom iproslavljenom primajui kraj svoje vere spasenje duama.! 1. Petro$a 1,1 :O,o' je uzrok na%e' no$o' ro)enja jer on !u$a ku#u za nas na nebu."oeo da se radujeo toe iako sadaodaprolaziokrozpote%ko#e. ,iblijakaedakada$erujeouNje'a, rezultat na%e$ere#ebitispasenje na%i* du%a. Kako oeo raz$iti$eru u ,o'a< Preko ,oje re!i, ,iblije. Aliioeo tu $eru da $idio kako i$iu na%e s$akodne$no iskust$u. Iao no'o o'u#nostitoko dana da pokaeo na%u $eru u ,o'a.Kada sa tek postao $ernik, u jedan sti* iz ,iblije nisa ba% puno $ero$ao. ,iblija kae da kada neko do)e iudari te po obrazu, treba daia% tak$u $eru u ,o'a da u okrene% i s$oj dru'i obraz. "islio sa; EDospode, ja to ne o'u. Ne zna da li ia do$oljno $ere da Ti oe% da se brine% za ene.E Tada je ,o' po!eo da e u!i toe. Pr$o se koristio psia."oje pr$o iskust$o sa psia."oj prijatelj i ja so se spu%tali sa jedne planine u Aljas+i. Kada so do%li do jedne kri$ine $ideli so $eliko' nea!ko' o$!ara. Potr!ao je prea naa. 4pla%io sa se. "oj dru' 3a' je stao iza ene. Fta da radi< 4zeo sa kaen i kada sa *teo da 'a ba+i, $ideo sa da je kaen su$i%e ali i da je sada $ree da ia $eru u ,o'a; E4poo#GE ,o' je !uo o$u brzu olit$u. Iznenada je $lasnik poz$ao s$o' psa i pas se zausta$io. 3a' i ja so krenuli prea kolia. On je rekao;ENisi trebao da uze% onaj kaen.E E3a, zna.E : rekao sa. ETrebalo je da ia% $eru u ,o'a.E E3a, zna.E ENije trebalo da poku%a$a% da se sa brani% kao %to siu!inio.E E3a, 3a', zna. Iz$ini,a %ta sitiradio za to $ree< Sakri$ao si se iza ene.E3ru'a pri!a o psia.Fetao sa nakon ru!ka po susedst$u. (uke su i bile u depo$ia i bio sa $eoa opu%ten. Pet ku#a dalje od ene jedna 'ospo)a je ot$orila $rata, i $eliki doberan je ispruio s$oj $rat napolje. Po'ledao je le$o : desno i potr!ao prea eni. Sa$ senakostre%io. &lasni+a je*isteri!no $ri%tala. 6o% u$ek sadrao ruke u depo$ia. O$o' puta ne#u upotrebiti kaen. EDospodeG &ero$a#u ti pono$o.E Nasta$io sa da *oda. Aena je i dalje $ri%tala. 3oberan je i dalje tr!ao. -at$orio sa o!i. 3oberan je u*$atio oju ruku. Osetio sa $relinu 47nje'o$i* usta. ekao sa da !uje kr+kanje kostiju. "oji* kostijuG Iznenada on se zausta$io. -nojio sa se kao lud. Iznenada se pas $ratio 'azdari+i. ,ila je %okirana. polako je zat$orila $rata.Tre#a pri!a o psia.Kada sa bio na koledu, stalno sa se $i)ao sa otprilike 15 ili 10 ljudi. -ajedno so s$edo!ili, u!ili, %etali, druili se. Nekoliko 'odina nakon za$r%etka studija odlu!ili so da se pono$o na)eo. Na%li so se u Kali8ornijina ran!u o' dede i bake. Tao so !esto i ranije i%li jer nije bilo daleko od koleda. 6edna de$ojka iz te 'rupe,"ar%a, u e)u$reenu je napustila @rk$u. -aljubila se u de!ka koji nije bio reli'iozan. Poz$ali so je i olili se ,o'u da ona do)e i $idi nas s$e pono$o. "ar%a je odu%e$ljeno pri*$atila pozi$.S$i so bili sre#ni zbo'pono$no' okupljanja. Pr$e$e!eri so s$irali 'iraru, pe$ali, pri!ali ostari do'a)ajia. ,ilo je di$no. Kada je $e# bilo kasno, "ar%a je rekla da ide u %etnju. ,io je pun ese+ bez oblaka,di$na,topla kali8ornijska no#.E"ar%a,ide ija sa toboE,rekao sa.Kada so iza%liiz sobe,na%iostali prijatelji su po!eli da se ole ,o'u. To oe biti prekretni+a u "ar%ino i$otu. Satia so %etali i razo$arali. (ekla ije da ia de!ka i da jed$a !eka da e upozna sa nji. On je Arapin, $o)a studenata. Nje'o$ ota+ je %eik i $eoa su bo'ati. O njeu je pisano u Tajsu. no'e de$ojke su elele da budu s nji, a on je izabrao "ar%uG (ekao sa; E"ora da je on no'o izuzetan, izuzetnijiod Isusa, jer kada je on u%ao u t$oj i$ot, Isus je iza%ao i on je zauzeo Isuso$o esto u t$o sr+u.E Ona je od'o$orila da 'a zaista $oli i da 'a ne#e osta$iti.Nasta$iliso da se %etao iraz'o$arao. Iznenada so !ulila$e jedno' psa kojije tr!ao prea naa."o'aosada$idikakonje'o$i zubi blistaju na ese!ini. ,iojeo'roan. "ar%ajebilaupla%ena izaprepa%#ena. Sakrila se iza ene. Nisa znao %ta da radi. Odjedno sa ispruio s$oju ruku i rekao sa; E4 ie Isusa >rista,ukora$a te.E Pas je odsko!io iokrenuo se u $azdu*u.Oti%ao je +$ile#i. "ar%a je bila zaprepa%#ena. ENikada u s$o i$otu nisa ne%to sli!no $idela.E ENija nikada u s$o i$otu nisa u!inio ne%to o$ako. "ar%a,%ta isli% za%to je ,o' u!inio o$o !udo< -astala je za trenutak. E-na za%toE : rekla je napokon. E4pra$o kao taj pas i ja sa napustila s$oj do. 6urila sa u propast. 4 ie Dospoda Isusa >rista ja treba da se okrene i $rati se ku#i, 'de i pripada.EKlekli so i olilise. S$oje sr+e je pono$o predala >ristu. Kada se $ratila ku#i rekla je s$o de!ku da treba da se iseli. Dospod je na taj na!in koriste#i tripsa oja!ao oju $eru u Nje'a. 4!io e je da ia po$erenja u nje'a.et$rti do'a)ajE$o jo% jedno' slu!aja kad je to u!inio, ali je uesto psa bio u pitanju !o$ek. 3a li sa bio sprean da ia po$erenja u Nje'a< &ozio sa se sa s$oji prijatelje 3ono do ku#e jedno' na%e' prijatelja. 3on je bio bilder. &oleo je da se bije i iao je problea sa zakono zbo' to'a. Do$orio sa u da to nije u redu. ,o' #e se pobrinutiiu!ini#e ono %to treba. ENe bitrebalo da ui$a% u po$re)i$anju dru'i* ljudi.E Do$orio je da je to nje'o$a st$ar i da on oe da se brine o sebi, a ja sa u 'o$orio da s$i i za$isio od ,o'a. On je bio no$ kao $ernik, jo% u$ek je u!io i posatrao.4 toku $onje prietio sa da nas jedan auto slediida $ozi$eoa blizu nas. Nekoliko puta sa stao na ko!ni+u da bion $ideo oja stop s$etla iudaljio se od nas. Ipak, prietio sa da nas ta kola uporno slede. Kada sa stao ispred ku#e s$o' prijatelja, stala su i ta kola. 3on se naslonio na kola a ja sa po%ao do $rata da poz$oni. Nisa se no'o brinuo jer je taj prijatelj bio krupnii'ra! ra'bija. Ali on nije bio kod ku#e, pa sa se $ratio prea s$oji kolia.Tada je $oza! isko!io iz s$oji* kola idotr!ao do ene. 3on nas je posatrao. &oza! je $ikao na ene najja!e %to je o'ao. ,io je besan %to sa 'a upozorio da $ozisu$i%e blizu.&ikao je ipso$ao. 4 sebisa rekao; EDospode, $eruje u tebe.E 3on je sao stajao i posatrao. ekao je da po!ne tu!a. Kad je taj !o$ek prestao da $i!e, okrenuo se ipo%ao prea s$oji kolia. Poislio sa; EOn je enirekao s$e %to je eleo, sada #u ja njeu da kae o Isusu.E (ekao sa; EIz$ini.E On se na'lo okrenuo, po'ledao e, potr!ao prea eni, sko!io u $azdu* i sa obe no'e krenuo prea oji 'rudia.Iako je bio blizu ijako je zaa*nuo,sao e je dodirnuo )ono$ia +ipela i tresko pao je na zelju. Kada se di'ao sa zelje po'ledao e je i po!eo polako da se po$la!iprea s$oji kolia. 4leteo je u auto iodjurio. 3on je bio zadi$ljen. (ekao je da ne oe da po$eruje u ono %to je $ideo. Iz'ledalo u je kao da je neko u*$atio napada!a za !lanke i po$ukao 'a na zelju. ,o' zaista eli da se brine za nas. "oda nekada orao ida uzeo kaen u s$oje ruke,aliu o$o posebno iskust$u u s$o i$otu trebalo je da nau!i o po$erenju u ,o'a. To je zaista ialo uti+aja. 4!io sa se toe.Pre nekoliko 'odina drao sa seinar u -a'rebu. Tada je tao bilo $eoa opasno i$eti. Stalno su bile uzbune, a$ionisu leteli. Trebalo je da nekoliko dana dri preda$anja. @rk$a se olila da ne bude $azdu%ni* uzbuna za $ree seinara da bi s$i o'li da dolaze. I nije bilo $azdu%ni* uzbunaG 4$e!e bi* !uo pu+anje. -nao sa da ljudiuiru.uo sa da u daljinieksplodira te%ka artiljerija.To je zna!ilo da se ne!ijisin ne#e $ratitiku#i, ne!iji brat, ne!iji ota+, ne!iji u. ,io sa tuan zbo' to'a.Posle seinara pro$eo sa nedelju danau "aru%e$+u.I tao so oralida budeo na oprezu.6edne $e!eri oti%ao sa u d$ora+ da bi* odrao !as. as se odra$ao na dru'o spratu. Ali te $e!eri +ela z'rada je 48bila puna ljudi. Saznao sa da je to zbo'$azdu%ne uzbune. Fta sada da radi< Odlu!ilisu da jednosta$no odri taj!as studentia.,io sa iznena)en,a jedna ena je rekla; EFta biina!e eleo da radi% da tije to poslednja st$ar u i$otu< -ar ne bi eleo da ljude u!i% o Isusu< 3a li ia% li ne%to bolje na uuristu Isusu.E Pa$le o$de kae; E6a zabora$lja ono %to se do'odilo u pro%losti. Ne#u $i%e da se brine za s$u rnju i bol koja se ranije desila. 4esto to'a ja #u se pruiti napred prea >ristu, i uri#u prea Njeu.E Prijatelji, iorao da zabora$io s$e lo%e st$arikoje su u!injene naa ikoje so iu!inili.Ispra$io to na najboljio'u#i na!in. -abora$io to i pourio napred. "orao da pourio prea >ristu. 3a biso bili potpuni, i da priio sa$ ,oji opro%taj u na%e i$otu. To je di$no is+eljenje i bla'oslo$ koji ,o' eli da na da. -abora$iti ioprostiti, a onda nasta$itidalje prea Isusu. "no'iljudisu ba% sada u zat$oru jer nisu o'lida oproste ida zabora$e. >teli su da $rate, da bude nere%eno. -ato su jako ljuti, punisu rnje jer i je neko u!inio ne%to jako lo%e. Oninisu *telida dopuste ,o'u da On to ispra$i. "no'iljudisu u bolni+aa, i institu+ijaa za entalna oboljenja jer su jako punibesa po%to nisu uspeli da oproste. I onda za$r%a$aju kao bolesniu bolni+i. Neki ljudi51su i rt$i, jer nisu o'lida oproste i da zabora$e. 6a ne eli da neko od $as za$r%iu bolni+i, u zat$oru ilina 'roblju. 6a eli da $i oprostite i da zabora$ite kao %to je to Isus rekao, i onda nasta$ite dalje. &ii$ite u delu s$eta 'de je to jako te%ko. Srbii>r$ati,kao katoli+iiprotestantiu Irskoj,bel+ii+rn+iu Aeri+i. =judikojise rze, i ne zabora$ljaju, ne opra%taju. A Isus je rekao da itreba da opra%tao, ako ikad elio da priio is+eljenje. "oda $i to ne elite, kao %to nija nisa *teo da oprosti s$o o+u. -nate li da sa zaista ui$ao u rnjiprea njeu< To %to sa o'ao da 'a rzi bilo i je stra%no zado$oljst$o. I lako je to !inititako kada na% po'led nije na Isusu. E-abora$ii oprosti, inasta$idalje prea >ristu.E To je ono %to ,o' naa nudi. On eli da ibudeo zdra$i, i entalno i 8izi!ki i du*o$no. To su podru!ja $a%e' i$ota koja sa o$de poku%a$ao da $a na'lasi. 4 Otkri$enju 17 zapisana je poslednja poruka troji+e an)ela. &eoa su $ane jer su to poslednje poruke koje su zapisane u ,ibliji. I oniod nas trae istu st$ar,da budeo zdra$iientalno, i 8izi!ki i du*o$no. Po'ledajo te poruke.Pr$ian)eo ia poruku iz tridela. EI 'o$ora%e $eliki 'laso; :,ojte se ,o'a, ipodajte u sla$u,jer do)e !as suda nje'o$aN i poklonite se onoe koji je st$orio nebo i zelju i ore i iz$ore $odene.E Otk17.9 Fta je pr$a st$ar na koju nas upozora$a an)eo da je u!inio< ,ojte se ,o'a. 3ru'a st$ar je; dajte u sla$u. Tre#a st$ar je da u se poklonio. ,ojte se ,o'a, podajte u sla$u ipoklonite u se. Fta to zna!i< ,iblija #e to saa da objasni. Ako palji$o !itate, ,iblija #e objasniti s$e o !eu 'o$ori. Ps 111.15 EPo!etak je udrostistra* Dospodnji.E Kojideo !o$eko$o' tela ia $eze sa udro%#u< "ozak. ,ojte se ,o'a odnosi se na $a% u. 1Kor B.05 EProsla$ite ,o'a s$oji telo.E Koji deo !o$eko$o' tela je to< Pr$i deo je entalnideo, a dru'ije telo, 8izi!ki deo.6n 7.01 E...kad #e se pra$i bo'oolj+ioliti O+u du*o i istino.E Koji deo !o$eko$o' tela je klanjanje< Nije entalni, nije 8izi!ki ne'o du*o$ni. 3a pono$io jo% jedno palji$o.P