1

Dan peti– “Plemena”

NISMO SE ODMAKLI OD VATRI U PEĆINAMA

Baš na samoj polovini 10. JoakimInterFesta prava je

prilika da se na domete ovogodišnje meĎunarodne

smotre osvrne i mr Vojo Lučić direktor Knjaţevsko-

srpskog teatra, dakle - domaćin Festivala.

- Ako paţljivo „oslušnemo” reakcije festivalske publike

i onih gledalaca koji su pogledali dosadašnje

predstave iz selekcije „Vreme tišine” mislim da je

ovogodišnji takmičarski repertoar - pun pogodak

selektora Ţeljka Jovanovića. U pitanju su scenski

projekti nesumnjivo velikog umetničkog kvaliteta ali

koji se odlično, svojim društvenim angaţmanom

uklapaju i u sam tematski okvir InterFesta. Sve

predstave koje smo pogledali na festivalu su i

atraktivne i aktuelne i zbog toga dobro i lako

korespondiraju i komuniciraju sa ovdašnjom

pozorišnom publikom, smatra on.

Po Lučiću Festival je ponovo uspeo da zaintrigira

našu teatarsku i kulturnu javnost.

- Njegov ovogodišnji vizuelni identitet je nikada veći

kao i prisutnost JIF-a u svim medijima, naročito

nacionalnim bilo da su pitanju elektronski ili štampana

glasila. Postao je prepoznatljiv i manifestacija koja se

kvalitetom i svojim posebnostima izdvaja od čitavog

niza festivalskih smotri u našoj zemlji i regionu. Zbog

toga je i njegova „vidljivost” dobra na celokupnoj

medijskoj sceni, kaţe Lučić, dodajući da bi na

narednim JoakimInterFestovima voleo još da „pojača”

i obogati prateći program Festivala.

Od prvog dana Prvog InterFesta na kragujevačkoj

meĎunarodnoj pozorišnoj smotri je i novinarka Miška

Kneţević, urednica Drugog programa Radio

Beograda koja je njegova najrevnosnija i najpriljeţnija

hroničarka. Ona ne govori samo o ovogodišnjoj

manifestaciji već pravi i reminiscenciju decenija koja

je „iza” njega.

- Volim i cenim JoakimInterFest, meĎunarodni

pozorišni festival koji se evo vec deseti put odrţava u

Kragujevcu. Naslov „Vreme tišine”. Shvatam je kao

pozorišnu tišinu - novih predstava je malo, od tih malo

još manje je i kvalitetnih a tišina je i ono vreme koliko

traje predstava u sali dok je gledamo! Tišina je na

ţalost i u nasoj svakodnevici koja nas je

2

mnogo pritisla. Ne pamtim kada sam cula vic! Sve

predstave ovogodišnjeg festivala savršeno

odgovaraju naslovu. Svaka ima neku svoju tišinu

ličnu, opštu, drţavnu kako god i pozdravljam izbor

selektor Ţeljka Jovanovića koji je bio, verovatno, zbog

finansija primoran da odabere predstave iz regiona,

ističe ona, sa radošcu se sećjući predstava koje su

prikazivane na ovom festivalu a koje su dolazile

bukvalno iz čitavog sveta.

- Nije uvek sve bilo najbolje ali videla sam i nekoliko

fantastičnih ostvarenja koje pamtim i koja bih rado

volela da vidim ponovo! To i jeste kvalitet i draţ ovog

festivala - viĎeno je nešto samo tu. Naravno

JoakimInterFest nije i ne pretenduje da bude BITEF,

to je jedan meĎunarodni festival koji ima svoju

koncepciju čvrste strukture. Pitam se da li smo ipak tu

internacionalnost mogli da postignemo i ove godine.

Knjaţevsko-srpski teatar je član dve meĎunarodne

pozorišne asocijacije koje su čini se mogle da

pomognu u tome, pta se Miška Kneţević.

- U svakom slučaju podrţavam Festival svojim

prisustvom, trudim se da mu dam medijsku podršku

sto je takoĎe vaţno jer ako se ne priča u medijima o

nečemu za to se i ne zna! U medijima prepravljenim

šundom drago mi je da sam neki prostor posvetila

Festivalu koji to zasluţuje i kome ţelim samo napred,

napred i napred, srdačno kuraţi JIF festivadţije naša

sagovornica.

Petog takmičarskog dana na repertoaru 10. InterFesta

bila je zagrebačka predstava „Plemena” engleske

autorke Nine Raine koju u koprodukciji igraju dva

pozorišta „Planet Art” i „Egzit Teatar”.

Marko Torjanac (protagonista role Kristofera, oca) ali i

čovek koji je najzasluţniji za postavljanje ovog teksta,

obzirom da ga je preveo, adaptirao za hrvatsku scenu

a „potpisuje” se i kao pomoćnik reditelja o samo

projektu kaţe:

- Tekst „Plemena” engleske knjiţevnice Nine Rein, za

koji je puno nagraĎivana, po meni je osobno, jedan od

najboljih koji se pojavio u poslednjih desetak godina

pa i više. Ova predstava komunicira na više razina,

kao brilijantna metafora današnjeg društva a poruka

koju ona šalje je potpuno atipična. Komad „Plemena”

nam govori kako je ljudsko društvo uprkos svim

napretcima tehnološkim i naučnim još uvek

ostalopodeljeno po drevnim plemenskim principima i

hijararhijama koje egzistiraju u svakoj jedinici društva

počevši od porodice pa na dalje. Ono što nama Nina

Rein kroz svoje delo „govori” je rušenje one

uobičajene teze – da smo svi isti i jednaki, već ona

potencira na obrnutom „da svi nismo isti i jednaki” i

zbog toga je potrebno uloţiti veliki napor da bi se te

razlike prevladale. Koji je „taj” napor i šta vodi do

njegovog „prevladavanja” e, o tome govori ova

predstava, pojašnjava on.

Po Trojancu „Plemena” se izvrsno uklkapa u koncept

selekcije festivala „Vreme tišine”.

- Uklapa se jer govori o komunikaciji. Gluvi momak

koji ţivi u „čujućoj” obitelji. On ţivi u izolaciji i jednoj

vrsti tišine i šta će se dogoditi kada on reši da

„progovori” na svoj način i pobuni se usprotivi protiv

toga porodičnog i društvenog muka u kojem ne postoji

nikakava empatija, ljudska i društvena, naglašava

Torjanac, dodajući da je predstava koprodukcijska jer

njihov matični teatar (pošto nema salu) nije mogao da

odgovori na neke tehnički zahtevne detalje i „rešenja”

u postavci.

- Danas ljudi vole da ističu tu multimedijalnu dimenziju

svojih predstava. Na ţalost, ona – ta multimedijalnost

je najčešće samo običan scenski trik. U našem

slučaju nije tako, multimedijalnost nije tek formalna

već je suštinski deo predtave.

Rediteljka „Plemena” Slavica Kneţević sem reţije u

ovom komadu igra i ulogu majke Bet

- Ovakvom postavkom predstave „Plemena” kao što

je naša (po)trudili smo se da je izvedemo upravo

onako kako ju je sama spisateljica zamislila. Moram

da priznam da sam vam ja od onih koji smatraju da je:

„Teatar jednako dobar tekst i dobar glumac”. Dakle

„sori” reditelji, oni su se znatno kasnije „pojavili” na

sceni teatarske istorije. Mi koncipiramo prvenstveno

glumački teatar sa stavom da se tekst igra samo ako

je dobar, jer ako nije ne treba ga ni igrati. Komad

mnogo nagraĎivan, što se kaţe u našem svetu zaista

3

je „ubola” sa njim bit kako

na današnji, savremeni način prikazati ono što nas

sve najviše zanima. I kao rediteljka i kao glumica

„ispoštovala” sam autentičnost njenog dela. Sama

autorka posle premijere u Zagrebu izjavila je da je ovo

njena najbolja inscenacija izdvojivši je od preko

trideset njenih igranja na njujorškim, loondosnkim i

australijskim scenenama izjavom: „To je baš ono što

sam ja napisala”, ističe ne bez ponosa Slavica

Kneţević, koja je po sopstvenom „priznanju” jedino u

scenografiji (njena kreacija) sebi pustila malo više

„mašti” na volju.

- Predstavu sam smestila u ambijent na način na koji

sam ja „pročitala” komad – svi mi se još nismo ni

makli od tih plemenskih i porodičnih pećina i vatri-

ognjišta koje u njima gore. U našoj izvedbi stan je

napravljen kao pećina umesto vatre tu je obiteljski sto

oko čega se sve dešava. I, nema veze što je u pitanju

porodica intelektualaca i danas se sva naša plemena

okupljaju isključivo oko zajedničkih interesa pa

imamo: pleme lobi, pleme klan... Dvoje ljudi kada ih

povezuje isti interes već su pleme, a ono pleme koje

najviše prepoznajemo je ono koje je najsirovije,

najtrajnije i najiskonskije – sopstvena obitelj. Ţelja za

pripadnošću ali i za slobodom, odrediti granice koliko i

kada se moţemo odmaknuti od tognašeg plemena,

gde ti svi pametuju, imaju zajednički jezik, humor...

Čim nisi na „našoj” strani ti si nastran, što najčešće

čujemo u politici kojom nas „truju”. Ona je metafora da

moramo dopustiti slobodu i jedini način korigovati se

je ljubavlju i ţrtvom, smatra ona.

Publika je predstavu „Plemena” odlično primila što je

dokazala (do sada) i svojim najbrojnijim prisustvom na

razgovorima posle nje.

Po mišljenju voditeljke razgovora Marije Soldatović,

dramaturga KST-a sinoćnja predstava je „po mnogo

razloga najbolja do sada na festivalu”.

- Videli smo najbolju igru i najbolju reţiju. Predstava je

zaista fascinirala kragujevačku publiku, zaključila je

ona.

Osnivač Kazališta „Planet Art” Marko Torjanac

„predstavio”je ukratko njihovo pozorište zamišljeno

kao kuću koja na svom repertoaru igra samo

problemske teme o kojima se razgovara ili još češće

„ne razgovara” (tabu) u savremenom društvu.

_________________________________________________________________________________________________________

HRONIKA JOAKIMINTERFESTA Ne volim kada su na festivalu pauze! One su uvek

nastajale zbog nepredviĎenih okolnosti na koje

organizatori ne mogu da utiču. Jednom je to bio dan

ţalosti, drugi put otkazivanje nastupa pozorišta zbog

bolesti glavnog glumca a nema nikoga da u njegovu

ulogu „uskoči” za tako kratko vreme, ponekad opet

nešto treće - tek dešava se. Ta jednodnevna

festivalska pauza nekako poremeti tok, moţda malo

utiče i na atmosferu ali čini se da ona dobro doĎe

ţiriju koji onda moţe mirno da sedi i sagledava i

„prebira” po onome što je video do tada, naravno, ne

da donosi odluke ali da ima barem neku konstrukciju.

Naš uvaţeni i odgovorni ţiri učinio je tako. Čini mi se

da te pauze utiču i na publiku i po pravilu - dan posle

pauze manje je publike u sali. No nastavak je bio

odličan, gosti iz Zagreba osvetlali su obarz, pokazali

nam jedan malo „zaošijani” način igre, sa nijansama u

nekim glumačkim kreacijama. Deo tog ansambla

imala sam prilike da vidim letos u Kikindi na Festivalu

malih formi u odličnoj predstavi „Telma i Luiz”

istarskog Narodnog kazališta Gradskog pozorišta iz

Pule a i sinoćna predstava na sceni Knjaţevsko-

srpskog teatra koju sam videla uverila me je u kvalitet

istih protagonista.

Miška Kneţevic, urednik Radio Beograda 2

________________________________________________________________________________________________________

Veĉeras na repertoaru

Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar 20.00 sati

BITEF Teatar

Filip Vujošević

ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE

Reţija: Jelena Bogavac

Dramaturg: Slobodan Obradović

Zvuk: Vojno Dizdar

Video: Igor Marković

Dizajn svetla: Nikola Zavišić

Izvršna produkcija: Jovana Janjić

4

Igraju

Suzana Lukić

Miloš Timotijević

Aleksandar ĐinĎić

Slaven Došlo

O predstavi

Nova drama Filipa Vujoševića, „Ţivot stoji, ţivot ide

dalje”, bavi se poloţajem umetnika u osiromašenoj

srpskoj tranziciji iz koje se, kako izgleda, nikada ne

izlazi. Preispitujući aktuelne pozorišne trendove, od

kojih je vodeći taj da predviĎeni budţet iznosi

minimum dinara, četvoro junaka uz opori humor

postavljaju sebe pred publiku pokušavajući da pokaţu

kako izgleda napraviti predstavu na temu o kojoj se

ne da govoriti bez knedle u grlu. Pored toga što se

drama bavi poloţajem samostalnih umetnika u njoj se

otvaraju i lične teme koje se prvenstveno tiču gubitka

– gubitka posla, kreativnosti, voljene osobe, ljudskog

dostojanstva, svesti o vremenu u kojem ţivimo.

_________________________________________________________________________________________________________

Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra

VREME TIŠINE

Scena Joakim Vujić, utorak 7. oktobar - 20 sati

KAINOV OŽILJAK - Šabačko pozorište

Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković

(dramatizacija: Spasoje Ţ. Milovanović), reţija,

scenografija i izbor muzike Jug Radivojević

Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar - 20 sati

MREŠĆENJE ŠARANA - Narodno pozorište

Republike Srpske Banja Luka

Aleksandar Popović, reţija i adaptacija Egon Savin

Scena Joakim Vujić, petak 9. oktobar - 20 sati

PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorište Zenica

Ivana Simić Bodroţić – Lajla Kaikčija & Grupa

autorica, dramatizacija i reţija Lajla Kaikčija

Scena Joakim Vujić, subota 10. oktobar - 20 sati

Slobodan dan

Scena Joakim Vujić, nedelja 11. oktobar - 20 sati

PLEMENA - Kazalište Planet art i EXIT Teatar

Nina Raine, rediteljka Slavica Kneţević

Scena Joakim Vujić, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati

ŽIVOT STOJI, ŽIVOT IDE DALJE - BITEF Teatar

Filip Vujošević, reţija: Jelena Bogavac

Scena Joakim Vujić, utorak 13. oktobar - 20 sati

PRINCIP SUPERSTAR (MESEĈARI) - Knjaţevsko-

srpski teatar

Dramatizacija, reţija i scenografija Nebojša Bradić

Scena Joakim Vujić, sreda 14. oktobar - 20 sati

PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko

pozorište

Branislav Nušić, reţija i adaptacija Egon Savin

Scena Joakim Vujić, četvrtak 15. oktobar - 20 sati

U čast nagraĎenih PIDŽAMA ZA ŠESTORO -

Kraljevačko pozorište i Knjaţevsko-srpski teatar

Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenović

_________________________________________________________________________________________________________

Prateći program Festivala

Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta

IZLOŽBA POZORIŠNIH PLAKATA SA

PRETHODNIH FESTIVALA

U izboru slikara Milivoja ŠtulovićaMala scena Ljuba

Tadić, četvrtak 8. oktobar - 18 sati

Promocija monografije „ĐUZINE POSLANICE” autora

Spasoja Ţ. Milovanovića

Mala scena Ljuba Tadić, petak 9. oktobar - 18 sati

Promocija knjige „VISKI I TRUBAĈI” autora Miladina

Ševarlića

Žiri

Pjer Valter Polic, reditelj, Nemačka

Dragana Varagić, glumica i rediteljka, Srbija

Trajče Kacarov, dramaturg, Makedonija

Selektor Ţeljko Jovanović, pozorišni kritičar

Voditelj razgovora Marija Soldatović, dramaturg

Vizuelni identitet Festivala Mina Bakliţa

Urednik biltena JIF: Zoran Mišić / Gerila advertajzing

Izdavač: Knjaţevsko-srpski teatar

Nagrade

Joakimova nagrada za najbolju predstavu

Joakimova nagrada za reţiju

Joakimova nagrada za glumu

Joakimova nagrada za vizuelnost

Joakimova specijalna nagrada