Dositej Obradovic

Basne Dositej je objavio Basne 1788. godine zajedno sa Putničkim pismima. Leksika u basnama bliska je usmenoj književnosti. Struktura Dositejeve basne: basna+naravoučenije (=esejističko razjašnjenje alegorije). Unutar naravoučenija su poslovice, anegdote, citati drugih književnika i filozofa. Struktura naravoučenija: primer-pouka-primer. Predislovije o basnahSvi narodi sveta imali su basne i moralne pouke. Otac basana Ezop. Basnopisci su zadužili svoj narod.Ima nameru da sa raznih jezika prevede stare i nove basne i da ih izda na srpskom jeziku. Moralne pouke koje se nalaze u naravoučenijima basana su nemerljivo korisne – one sadrže svu moralnu filozofijuNajveće preimućstvo basne sastoji se u tome što ih mogu čitati i razumevati i najobrazovaniji i najprimitivniji ljudi. Niko nije pokazao „dostojanstvo“ basne kao Hristos (poučne priče – parabole u jevanđeljima)Basna je alegorijaSvoje basne namenjuje mladim umovima da nauče kako da razlikuju istinu od laži, da ne veruju u sve što čuju i „da se sa sobom malo po malo razmršavaju“ 1. Orao i lisica

Orao i lisica nastanili su se na istom drvetu. Oboje su dobili mladunce. Orao jednog dana nije imao šta da jede i pojeo je lisičine mladunce. Lisica ga je proklinjala i prizivala osvetu. Jednom prilikom su pastiri pekli meso i orao je uzeo jedan komad sa prilepljenim ugljenom od koga se zapalilo gnezdo, a orlići poispadali. Lisica ih je rado dočekala i pojela.

Naravoučenije: „ne drži se s kim se nisi kadar počupati“ – poslovica. Ljudi se najviše tuže na komšije i prijatelje. Ne treba se družiti sa nepoznatima niti biti prijatelj sa silnijim od sebe. Silni ne treba da se uzda u silu svoju jer postoji „sudbine oko koje sve vidi“ 4. Lav, kurjak i lisica

Lav se razboleo i životinje mu dolaze u posetu. Kurjak („kurjački muselim“) kleveta svog komšiju lisca zato što je na njega ljubomoran i saopštava lavu da ga lisac prezire i da mu se ruga. Kada lisac dođe u posetu lavu, lav ga upita zašto je došao poslednji, a lisac mu odgovara da mu nosi lek – treba da odere vuka i da se obloži njegovom kožom.

Naravoučenije: ovo se može dogoditi ljudima koji žive u gluposti i varvarstvu. Car je lakoveran i ne trudi se da nađe istinu– najpre sve veruje vuku, a potom liscu, tj. veruje onome koji najuverljivije laže. Sva tri učesnika basne su negativni likovi. 17. Kurjak i jagnje

Kurjak pije na izvoru i ugleda jagnje. Najpre ga provocira, a potom i pojede. Naravoučenije: (opis koji sila ima nad pravdom). Imati pravo tamo gde vlada

nepravda ne znači ništa. U sred naravoučenija Dositej zaboravlja da je basna alegorija – životinje nemaju pravdu i mogu međusobno da se jedu, a ljudima je bog dao pravdu. 77. Žaba i junac

Žaba je ugledala junca i htela da bude velika kao on. Druge žabe joj nisu verovale i ona se nadimala sve dok nije pukla i izašla su joj creva. Basna je dramatizovana i data u dijalogu.

Naravoučenije: Ne treba zavideti većima i boljima. treba poznavati svoju meru. Ne treba zavideti većima i boljima. Luda i nerazumna žena ponosi se haljinama i kradom gleda da li je gledaju. 133. Finiks i golubovi

Feniks se rodi iz pepela i počne da se sprema na stogodišnje putovanje. Sretnu ga golubovi i pitaju s kim putuje, a on kaže – sam. Golubovi ga sažaljevaju što nema s kime da provede život.

Naravoučenije: „A mi u Opovu, gdi su, fala Bogu, prave žene kao što i’ je bog stvorio i mati rodila, ’oćeš da o njima ne mislimo?“Dete i zmija

Dete ugleda zmiju i hoće da je ubije jer je ona nego drugo dete ujela i tako usmrtila. Zmija mu na to odgovara da je to dete htelo da ubije zmiju i odere joj kožu. Dete odlazi kući i ispriča razgovor ocu, a otac mu kaže da nikad ne veruje u neku priču dok ne čuje i drugu stranu.

Naravoučenije: „lakše je verovati nego ići pitati“. Ovde Dositej upliće najraznovrsnije stvari: jednu englesku sentenciju i srpsku narodnu poslovicu, dečiji inat i zadrte derviše koji tvrdi da bog „samim Turcima dobro želi“, Nerona i „bednoga Montezumu, amerikanskoga vladatelja“ koji je postradao od „nemilostivih Španjola“, Aleksandrovog pohlebnika koji je dokazivao da su snovi laž time što je Aleksandar sanjao Muhameda koji je tvrdio da bog govori iz njega, Jevanđelje i misao jednog apostola i sliku psa koji juri za zecom. Kroz sve to šarenilo provlači se ipak jedna osnovna misao, glavni problem o kome se raspravlja, a to je problem slobodnog mišljenja i rasuđivanja. Dositej objašnjava kako dolazi do zablude ili lažnog suda, na koji način se može izbeći padanje u zabludu i kojim putevima doći do istinitog znanja. Zbog centralnog problema u čijem se razmatranju Dositej koristi Dekartovim učenjem o metodu, ovom bi se naravoučeniju mogao dati naslov „O metodu“

159. Lastavica i slavuj Lastavica i slavuj bile su nekada dve sestre kojima su ljudi učinili nepravdu i

pretvorile su se u ptice. Lasta poziva slavuja da pređe u grad da peva gospodi i gospođama, a ne pastirima i pastiricama koji nisu za muziku slavuja. Slavuj podseća lastavicu da su se upravo zbog građanina i pretvorile u ptice. Takođe kaže i da je gospodi mučno ugoditi, a pastiri su čiste duše. Slavuju je lepše da peva u netaknutoj prirodi.

Naravoučenije: svakome je najbolje tamo gde se rodio, makar tamo bila i svagdašnja zima. Trudoljubivi i razumni seljaci su srećniji od većine gospode zato što je njihovo srce čisto i slobodno od premnogih strasti i zlobe koje grizu i muče bogataše i zato što su zadovoljni onim što imaju. Tako je kod svih naroda, potvrđuje Dositejevo lično iskustvo. Anegdota sa Gavrilom, moldavskim mitropolitom koji se čudio kako su Cigani veseli, a nemaju ništa, na šta mu je proiguman odgovorio da njima ne leži igumanovih 50 hiljada dukata na srcu.

Sovjeti zdravago razumaNe kaj se, dobro činećiNajpre govori o finansijskim teškoćama oko izdavanja Sovjeta. Očekivao je pomoć od neimenovanog donatora koji je međutim odlučio da podigne dva zvonika. Ali od gledanja u zvonike se ne postaje pametniji niti bogu ugodniji. Mnogo je bolje jednu pametnu i korisnu knjigu prevesti na srpski i štampati, nego dvanaest zvonara sazidati. Sujeverje je glupa i bedna stvar. „knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“. Treba poslati oštroumne mladiće na školovanje; oni će postati učitelji i prevodioci. Zatim treba sazidati škole – i za muškarce i za devojke. I kraljica Elizabeta je bila obrazovana, a po hrabrosti se nije razlikovala od muškaraca. Zatim treba sazidati bolnicu i okružiti je drvećem gde će boraviti stari i bolesni. Kada sve se sve to napravi, onda se mogu podizati zvonici, tornjevi i drugi gradski ukrasi. Na sve ovo razmišljanje nagnala ga je srpska poslovica „Ne kaj se, dobro čineći“. 12. januara 1784. dobija pismo od Simeona Zorića Narančića, brata ruskog oficira Davida Gavrilovića Narančića, koga je Dositej poznavao. Jednom prilikom kada se Dositej raspitivao za Davida, sreo je neke trgovce koji poznaju Simeona i po njima mu poslao svoju knjigu. U pismu se Zorić zahvaljuje na knjigama koje su mu se dopale i poziva ga u goste. Dositej u odgovoru iskazuje svoju radost i zahvalnost. Prigodna pesma posvećena gospodinu ZorićuPravo reci, pa gledaj, te uteci!Dositej je dobio pismo puno vike, ukora i pretnje. To pismo navodno je napisao izvesni Serafim (možda imaginarni lik). Srbi pevaju koledarske pesme i imaju paganske obrede koje je zabranio temišvarski episkop Georgije Popovič.Prosti ljudi teško prihvataju novine „ako će i najpametnije biti“

Odgovor Serafimu – Dositej se raduje njegovom pismu iako nije prijatne sadržine. I Hrista su ubili zato što je narodu hteo oči otvoriti. Dositej je slobodan da drugima saopštava svoje misli, da podeli sa njima ono pametno što je čuo i naučio. Dve čovekove sposobnosti iz koih proizilazi sve ostalo su: misliti i zahtevati. Umetnuta priča o razgovoru sa igumanom o dugi, zašto je šarena. Još jedna priča o popu Muždalu, koji nadmudruje latinske teologe. Čovek je i telesno i duhovno biće, a ta dva dela potrebno je da budu u saglasnosi, kako bi čovek dosegao savršenstvo. Telo zahteva da zadovolji čula, a razum treba da ga usmeri na ispravne i korisne stvari. Iz savršenog sklada duha i tela rađa se dobrodetelj. Koja je korist razumno misliti, a nerazumno postupati, pametno govoriti, a ludo raditi? Zlim i nepravednim ljudima je strašna božija pravda, a dobrim i pravednim ona je slatka i mila. Ljudi ne znaju šta je umerenost ni kad im je dosta; kad veruju, oni hoće da veruje ili u mnogo i svašta ili ni u šta. Potrebna su lekarstva, fizička i moralna. U svakom narodu ima i dobrih stvari i budalaština, pa tako i u srpskom. Ljudi treba da se okanu i da odbace loše stvari i običaje koji su ukorenjeni, a koji se protive zdravom razumu.

Sobranije raznih naravoučitelnih veščejGlava dvadeset prvaO nekim različnim veštma, prvo o vkusuUkus je najpre fizička stvar, čulo, a potom i moralna, na osnovu koje poznajemo šta je lepo, a šta ružno, prijatno i neprijatno itd. Ukus se može rafinirati i dovesti do savršenstva.Rugoba naravi gora je od telesne rugobeLepe umetnosti su one koje zahtevaju više oštroumlja nego trudaSvaki čovek ima urođeno, tj. od boga dato osnovno osećanje ukusa, koje se dalje treba razvijatiDositej zatim govori o tome kako pisci treba dobro da poznaju svoj jezik i da pišu jasno (o stilu)O dostoinstvu ophoždenija soglasno pravilam dobrodjetelji i lepoga vospitanija: anegdota o francuskom kralju i starici i o kavaleru i gospođi (verbalno nadmudrivanje). Dostojanstvano ophođenje mora sadržati veselost i ljupkost.O celosti i bespritvornosti haraktera i o pritvorstvu: čistosrdačnost je poštena, velikodušna, prekrasna, pohvalna i slavna. Život pritvornog i lukavog čoveka je bedan – on živi u strahu i nikad nema mira. Zlo postoji na svetu ali je više dobra i pravde. Ko hoće da propadne – nek propadne. Glava dvadeset ftora (=druga)O komediji

„Komedija je jedna igra koja predstavlja nešto uvesitelno i šaljivo, u koju ne ulazi nikakvo žestoko i svirepo priključenije i (...) blagopolučno se savršava.“ Komedija uveseljava., ali i koristi, tj. iz nje se može nešto naučiti

MezimacGlava prvaJest li polezno u prostom dijalektu na štampu što izdavatiVećina ljudi dalo je pozitivno mišljenje o Dositejevom radu, što njega hrabri da nastavi dalje. On je još i ranije pisao na svima razumljivom jeziku. Vremenom sve postaje savršenije i zrelije, pa i pisanje (primeri iz antike: Homer, Euripid). „itnja i skoroća mnogo kvare“. Autokritika: osuđuje svoje prve basne (aorist umesto perfekta). Njegove greške uzrokovane su žurbom da izda dela dok mu ne nestane novaca. O imenu Srbin i Srbija, a ne Servin i Servija.Svi srpski narodi (Bošnjaci, Dalmatinci, Hercegovci, Crnogorci) govore istim jezikom i lako se među sobom razumeju. Slovenski narodi (Rusi, Poljaci, Boemi, Horvati, Slovaci ili Toti, Srblji i Bolgari) govore slavjanskim jezikom (koji je u Rusiji usavršen i na kome se izdaju knjige), ali se oni ne mogu među sobom lako razumeti.Trlajić lepo piše i njegov stil je savršen, ali njega ne razumeju prosti seljani kojih je u svakom narodu najviše, a koji treba nešto da nauče