doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu srbije · 2019. 8. 13. · saobraćaj i...

Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije

Decembar, 2013 Studija

Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije

Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 2

Uvod i metodološki pristup

Doprinos ekonomiji

Doprinos društvu

Zaključak

Sadržaj

Uvod i metodološki pristup 2

Doprinos ekonomiji 7

Doprinos društvu 20

Zaključak 33


Banke su motor finansijskog sistema. Međutim, postoje aspekti bankarskog sektora koji su evidentni ali nedovoljno poznati prosečnom korisniku bankarskih usluga. Ova studija ukazuje na njih.

A.T. Kearney je izradio Studiju o doprinosu bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije, u saradnji sa Udruženjem banaka Srbije i 21 bankom koja je učestvovala u izradi studije.

Analiza u okviru studije sprovedena je na osnovu podataka koje je obezbedila 21 banka koja posluje na srpskom tržištu. Ove banke ostvaruju tržišno učešće od 81,2% i u potpunosti reprezentuju bankarski sektor Srbije.

Određeni pokazatelji primenjeni u studiji odnose se na sve banke koje posluju na tržištu Srbije, kojih u momentu izrade ove studije ima 30.

Uvod



UvodBanke su motor finansijskog sistema. Međutim, postoje aspekti bankarskog sektora koji su evidentni ali nedovoljno poznati prosečnom korisniku bankarskih usluga. Ova studija ukazuje na njih.

Udruženje banaka Srbije poverilo je A.T. Kearney izradu Studije o doprinosu bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije. A.T. Kearney je ovo istraživanje obavio u saradnji sa Udruženjem banaka Srbije i 21 bankom.

Analiza u okviru studije sprovedena je na osnovu podataka koje je obezbedila 21 banka koja posluje na srpskom tržištu. Ove banke ostvaruju tržišno učešće od 81,2% i u potpunosti reprezentuju bankarski sektor Srbije.

Određeni pokazatelji primenjeni u studiji odnose se na sve banke koje posluju na tržištu Srbije, kojih u momentu izrade ove studije ima 30.


Bankarski sektor je visoko likvidan, sa dobrom adekvatnošću kapitala i dominirajućim stranim vlasništvom

1. Pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 20.44 na kraju drugog tromesečja 2013. godine - jedan od najviših u Evropi 2. Uključuje sve oblike poslovne mreže 3. Prema parametru ukupnog kapitala 4. Pokazatelj likvidnosti na kraju II tromesečja 2013 iznosi 2.51, a uže definisan pokazatelj 1.96, dok su regulatorni minimum 1 i 0.7 respektivno Izvor: Narodna banka Srbije, A.T. Kearney

Bankarski sektor Srbije

30 banaka

Visoka adekvatnost kapitala1 koji iznosi 604 milijardi dinara

Dostupnost usluga kroz 2,144

poslovnice u celoj Srbiji2

25% banaka u domaćem

vlasništvu3

27,775 zaposlenih

Ukupni krediti 1,743,840 miliona

dinara

Ukupni depoziti 1,699,713 miliona

dinara

Likvidnost na izuzetno bezbednom

nivou4




Bankarski sektor je jedan od nosećih stubova privredno-društvenog sistema Srbije

Source: A.T. Kearney

Ključni doprinos bankarskog sektora Srbije

Bankarski sektor

Privreda i društvo Srbije


STABILAN OSLONAC I PARTNER DRŽAVI

STABILAN IZVOR KAPITALA UKUPNOJ PRIVREDI

ODGOVORAN PARTNER I OSLONAC U KRIZI

MOBILIŠE ŠTEDNJU I PRETVARA JE U INVESTICIJE

UNAPREĐUJE EFIKASNOST DRUŠTVENE ZAJEDNICE

ZAPOŠLJAVA I EDUKUJE

ODGOVORAN PREMA DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI

JAČA POLOŽAJ ŽENA U DRUŠTVU

ULAŽE U DRUŠTVO I OČUVANJE OKOLINE



Primenjena metodologija sagledava doprinos bankarskog sektora iz dve perspektive

Dvodimenzionalni pristup sagledavanju doprinosa bankarskog sektora, koji uključuje direktni i indirektni uticaj na ekonomiju i društvo Source: A.T. Kearney

Metodološki pristup

Doprinos društvu Doprinos ekonomiji

• Sveobuhvatni uticaj bankarskog sektora na ekonomiju države koji proizilazi iz redovnog poslovanja

• Uticaj na društvo kroz redovno poslovanje ili dodatne aktivnosti u koje se banke uključuju ili koje podržavaju


Bankarski sektor




Doprinos ekonomiji

Doprinos društvu

Zaključak

Sadržaj




Zaključak 33


Evropska Unija (28 zemalja) 3.89%

Bugarska 5.92%

Montenegro 3.74%

Slovenija 3.37%

Mađarska 3.28%

Srbija 2.40%

Rumunija 2.33%

Doprinosi ostvarenju Bruto Domaćeg Proizvoda svojim učešćem od 2.4% Poređenje doprinosa BDP-u u odnosu na zemlje u regionu

Bankarski sektor Srbije nije daleko od doprinosa ostvarenju BDP koje ostvaruju okolne zemlje

Doprinos ekonomiji

Izvor: Eurostat, Narodna banka Srbije, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji


Pozitivan trend rasta bankarskog sektora u prvim talasima ekonomske krize ukazuje na njegovu stabilnost i postojanost

Veličina bankarskog sektora u ekonomiji izražava se kroz odnos ukupne aktive i Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP)

• Trend rasta bankarskog sektora, iskazan u odnosu ukupne aktive i BDP, posebno je izražen u najjačem periodu ekonomske krize

• 2009 godine, aktiva bankarskog

sektora izjednačio se sa BDP nakon čega njihov odnos nastavlja pozitivan trend do uravnoteženja u prethodne dve godine

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 20120.00

1.20

1.00

0.80

0.60

0.40

0.20

1.40 Uravnoteženo Uravnoteženo Ukupna aktiva

bankarskog sektora= BDP

Izvor: Narodna banka Srbije, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji

Doprinos ekonomiji


• Sa 4,6% učešća u ukupnim kreditima države, srpski bankarski sektor učvršćuje partnerstvo sa državom

• Sredstva obezbeđena iz kredita banaka, država dominantno koristi za finansiranje budžeta

• 40.5% sredstava kredita država koristi za finansiranje strateških i razvojnih projekata

Budžetski deficit

Projekti

Krediti domaćih poslovnih banaka

59,5%

40,5%

Finansijska podrška banaka je ključna za funkcionisanje državnog sistema

8.4%

87.0%

4.6%

Ostalo

Krediti inostranih banaka Krediti domaćih banaka

13% kredita koje koristi država dale su banke od kojih 4.6% predstavlja kredite banaka koje posluju na tržištu Srbije

Struktura javnog duga

Izvor: Ministarstvo finansija Srbije – Uprava za javni dug, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji

Doprinos ekonomiji


U uslovima finansijske krize, banke u Srbiji su jak oslonac državi

Procentualno učešće kredita državi u ukupnim kreditima banaka

1. Stanje ukupnih kredita na dan 30.10.2013. Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, A.T. Kearney

0

5

10

15

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Mađarska Austrija Češka Srbija

Doprinos ekonomiji

Procenat kredita državi u ukupnim kreditima banaka • Krediti državi predstavljaju 1/7 ukupnih kredita banaka (14.59%) • Finansiranje države pojačano je nastankom ekonomske krize u 2008, čime je podrška banaka

prevazilaženju izazova krize ojačana • Indirektno finansiranje države može se sagledati kroz finansiranje kompanija u većinskom vlasništvu

države, sa 800 miliona evra aktivnih kredita bankarskog sektora1

• Bankarski sektor Srbije je u poslednjih 5 godina doprinosio državnom budžetu, kroz kreditiranje, značajnije od nekih zemalja Centralne i Zapadne Evrope.

Doprinos ekonomiji


Država ima 13 kredita u korišćenju za finansiranje budžeta uzetih od ukupno 11 banaka, od kojih 50% ima grejs period od 12 meseci

• Dostupnost kredita banaka je bila ključna za finansiranje budžetskih manjkova u periodu krize

• Bankarski sektor u smislu partnerstva sa državom prati trendove iz zemalja u okruženju, dokazujući spremnost da održi odnos poverenja i podrži ekonomiju u kojoj i sam posluje

Stabilno partnerstvo sa državom uočljivo je kroz kontinuirano finansiranje budžeta sa rastućim trendom Krediti državi u milionima evra

Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

4,500

5,000

5,500

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013Mađarska Srbija Bosna I Hercegovina Hrvatska

Doprinos ekonomiji


Dodatna podrška budžetu Srbije ostvaruje se kroz ulaganje banaka u hartije od vrednosti

59,5%

0,8% 6,8%

32,9%

Banke

Ostalo Osiguravajuće kompanije Investicioni fondovi

Vlasništvo državnih hartija od vrednosti (%)1

Banke i državne hartije od vrednosti • Banke su većinski investitori u

državne hartije od vrednosti sa cca 60% udela u vlasništvu, što iznosi 237 biliona dinara

• Sa druge strane, hartije od vrednosti su jedan od glavnih izvora kapitala za državu, sa ukupnom vrednošću od 395 biliona dinara

1. Na dan 30.08.2013 Izvor: Nacrt budžeta Srbije za 2014 godinu

Doprinos ekonomiji

Bankarski sektor investirao je u 60% ukupnih državnih hartija od vrednosti

Doprinos ekonomiji


Nekoliko godina unazad, bankarski sektor je među najvećim platišama poreza, koji ukupno po svim osnovama iznose 24.5 milijarde dinara (8.9% ukupno plaćenih poreza2)

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000

11,000

12,000

13,000

2009 2010 2011 2012

Građevinarstvo Prerađivačka industrija

Bankarski sektor Informisanje i komunikacije

Saobraćaj i skladištenje Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila

305,132

27,775 389,183

137,980

92,977 45,266

Druga privredna grana po vrednosti doprinosa budžetu Srbije na osnovu plaćenih poreza iz poslovanja1

Plaćeni porezi po privrednim granama (po klasifikaciji NBS, u milionima dinara2) i broj zaposlenih u sektoru

1. Isključuje poreze na zarade i doprinose

2. 2012 godina Izvor: Udruženje banaka Srbije, Zavod za statistiku Srbije, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji

Broj zaposlenih

Doprinos ekonomiji


Banke predstavljaju ključni i gotovo jedini izvor kapitala za privredu

Finansiranje privrede je praćeno trendom smanjenja prosečnih kamatnih stopa od 0,8% godišnje od 2009 godine

2008 2009 2010 2011 2012

10,000

8,000

0

8,500

11,000

9,500 9,000

10,500

1,118,7401,007,757

947,335

742,309615,099

+16.1%

2012 2011 2010 2009 2008

Banke koje posluju u Srbiji su postale glavni kreditor privrede

Kreditiranje privrede u konstantnom porastu


Potraživanja banaka od privrede Spoljni dug privrede (preko granični dug) ukupni krediti privredi na kraju perioda

Doprinos ekonomiji

Ukupni krediti privredi i ukupan spoljni dug privrede (mil. EUR)

Ukupni krediti privredi, stanje na kraju perioda (mil. RSD)

Doprinos ekonomiji


U odnosu na zemlje u regionu i šire, srpski bankarski sektor prednjači u finansiranju privrede

2008 2009 2010 2011 2012

34 36 38

32

18

30

20

0

22 24 26 28

Češka Bosna I Hercegovina

Bivša jugoslovenska republika Makedonija Srbija

Rumunija Mađarska

Ukupni krediti privredi kao % BDP-a

Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, Narodna banka Srbije, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji

Doprinos ekonomiji


• Iako ima visok procenat loših plasmana, bankarski sektor Srbije karakteriše kontrolisan godišnji rast, višestruko niži od prosečne stope rasta loših potraživanja zemalja u regionu

• Bankarski sektor ima visoku pokrivenost loših plasmana u procentu od 116%

I pored visokog nivoa loših plasmana, trend promena ukazuje na kontrolisanu naplatu i odgovornost bankarskog sistema da upravlja rizicima kreditiranja

0

5

10

15

20

25

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Prosečno 306.4%

+76,1%

Mađarska Hrvatska Bugarska Bosna i Hercegovina Albanija

Srbija Rumunija Montenegro Bivša jugoslovenska republika Makedonija

Loša potraživanja - Srbija u odnosu na zemlje u regionu

% Prosečan rast loših potraživanja 2008-2013 svih zemalja u regionu

% Prosečan rast loših potraživanja u Srbiji

Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji

Doprinos ekonomiji


Privreda Mali biznis Stanovništvo

2009 20.92% 14.90% 8.23%

2010 21.89% 20.71% 7.81%

2011 24.63% 25.08% 7.93%

2012 20.54% 28.50% 7.63%

Uprkos visokom procentu loših plasmana, banke pokazuju odgovornost za oporavak likvidnosti privrede

Izvor: Narodna banka Srbije, Udruženje banaka Srbije, Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney

Doprinos ekonomiji

Procenat loših plasmana i restruktuiranje/reprogram

61515449

74808878

0

2040

6080

100

2009 2010 2011 2012

Procenat odobrenih zahteva za reprogram duga Procenat odobrenih zahteva za restruktuiranje kredita

• Umereno rastući trend loših potraživanja od stanovništva ukazuje da građani još uvek redovno servisiraju svoje obaveze i pored očiglednog pada životnog standarda

• Banke kroz razumevanje potreba olakšica u otplati kredita, iskazanim kroz zahteve klijenata za restrukturiranje i reprogram dugovanja, pokazuju spremnost da zajedno sa učesnicima u privredi doprinose oporavku njihovog poslovanja i povraćaju likvidnosti

Doprinos ekonomiji


• Significant increase in the deposit base of banks in the past 10 years

• Growing trend of deposits indicates people’s confidence in the banking system

• It enables banks to optimize financing model - lending from deposit sources that transform domestic savings into investment (sustainable model of economy financing)

2013

173,448

771,933

2012

179,843

747,638

2011

207,806

587,187

2010

121,457

623,972

2009

66,378

512,198

2008

51,887

373,258

2007

56,122

336,245

2006

47,096

221,116

2005

27,420

165,983

2004

10,252

103,613

2003

4,057

69,914

Evidentno jačanje baze depozita omogućava bankama da mobilišu domaću štednju i pretvaraju je u investicije Štednja stanovništva u prethodnoj deceniji

• Značajno uvećanje depozitne baze banaka u prethodnih 10 godina

• Trend rasta depozita ukazuje na poverenje građana u bankarski sistem

• Omogućava bankama da optimizuju model finansiranja - kreditiranje iz depozitnih izvora kojim se domaća štednja pretvara u investicije (održiv model finansiranja privrede)

Dugoročna Kratkoročna


Doprinos ekonomiji

Doprinos ekonomiji



Doprinos ekonomiji

Doprinos društvu

Zaključak

Sadržaj




Zaključak 33


Osnovna uloga bankarskog sektora je da mobiliše štednju, obezbedi finansiranje uz kontrolisane rizike, i omogući plaćanja i pruži ostale finansijske usluge na efikasan i bezbedan način

Doprinos društvu

Izvor: A.T. Kearney

DEPOZITI I KREDITI

• Građani i privreda polažu novac na račune i ostvaruju prinos kroz kamatu

• Banka pozajmljuje tako položena sredstva, preusmeravajući kapital i pretvarajući štednju u investiciju

ODGOVORNO UPRAVLJANJE RIZICIMA

PLAĆANJA I OSTALE USLUGE

• Banke štite korisnike svojih usluga odgovornim upravljanjem rizicima • Kreditni biro, kao izvor informacija o zaduženosti, omogućava i bankama

i klijentima da procene rizik novog zaduživanja

• Različitim načinima plaćanja, banke olakšavaju život društvenoj zajednici

• Evolucija sistema plaćanja prati trend razvoja tehnologija i osavremenjavanja društva koje kroz inovacije banke tehnološki obrazuju

Doprinos društvu


Banke svojim uslugama omogućavaju društvu efikasnost u dnevnim aktivnostima

Platni promet

Internet bankarstvo

Mobilno bankarstvo

M-commerce Platne kartice

•198.6 miliona plaćanja u prošloj godini, u iznosu od 506.2 biliona dinara

Telefonsko bankarstvo

•924,730 korisnika

•70,209 korisnika

•81,347 korisnika

•1,841,363 građana je kupilo robu ili usluge putem interneta koju tehnologiju su omogućile banke u Srbiji

Trajni nalog

•224,204 građana umesto odlaska u banku koristi trajni nalog

•5,423,334 izdatih platnih kartica

Doprinos društvu


Doprinos društvu


Banke su podržale građane u kupovini više od 93,000 stanova u ukupnoj vrednosti od preko 384 milijardi dinara1

1. Prosečna vrednost nekretnine izračunata na osnovu prosečnog iznosa kredita i prosečnog učešća i iznosi 35,850 evra Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, RZS, A.T. Kearney

Štedeći celokupnu prosečnu mesečnu zaradu, građaninu Srbije je potrebno 8 godina da prikupi dovoljno novca za kupovinu nekretnine prosečne vrednosti

ZA 8 GODINA … SADA

Štednja cele mesečne prosečne zarade …

Danas

Doprinos društvu

Doprinos društvu


Bankarski sektor zapošljava 27,775 građana Srbije

Ako bi svi zaposleni u bankarskom sektoru pripadali po jednom domaćinstvu u Srbiji, 1.1% ukupnih domaćinstava bi imalo jednog člana zaposlenog u banci

Najveći gradovi % ukupnog broja zaposlenih u gradu

Beograd 2.2%

Novi Sad 2.1%

Niš

1.1%

Kragujevac 1.1%

Ostali gradovi 0.8%

% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji koji radi u bankarskom sektoru, po gradovima

Niš

Beograd

Novi Sad

Kragujevac

Doprinos društvu

1. Pretpostavka da 2% zaposlenih u bankarskom sektoru ima još jednog člana domaćinstva zaposlenog u banci Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney

Doprinos društvu


0

1400

350

300

250

200

150

100

50

0

+10.7%

2012

353.7

2011

305.1

2010

277.0

2009

260.7

Zaposleni u bankarskom sektoru prosečno godišnje pohađaju preko 447,000 sati obuke čime unapređuju svoja profesionalna znanja i uvećavaju vrednost na tržištu rada

• U proseku banke za svoje zaposlene organizuju ukupno 447,000 sati profesionalne edukacije godišnje

• Iznos uloženih sredstava u profesionalno unapređenje zaposlenih se godišnje povećava za prosečno 10% od 2011 godine premašio je 300 miliona dinara

• Banke kontinuiranim i rastućim ulaganjem u profesionalna znanja i sposobnosti zaposlenih doprinose povećanju kvaliteta radne snage u Srbiji

Minimalna ulaganja u edukaciju zaposlenih (mil. RSD)

Doprinos društvu

Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney

Doprinos društvu


Dominantnim prisustvom žena među zaposlenima, bankarski sektor jača poziciju žena u društvu

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Žene 69.9% 69.8% 69.8% 69.4% 69.4% 69.4%

Muškarci 30.1% 30.2% 30.2% 30.6% 30.6% 30.6%

Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney

• Žene dominiraju u strukturi zaposlenih u bankarskom sektoru

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Žene 49.1% 48.6% 49.3% 49.0% 49.2% 48.8%

Muškarci 50.9% 51.4% 50.7% 51.0% 50.8% 51.2%

Podela zaposlenih u bankarskom sektoru po polu kroz period 2008 - 2013

Podela menadžerskih pozicija između muškaraca i žena kroz period 2008 - 2013

Doprinos društvu

Među zaposlenima u bankarskom sektoru 2/3 su žene, dok je na menadžerskim pozicijama 49% žena

• Ravnopravna podela upravljačkih funkcija u bankarskom sektoru između muškaraca i žena

Doprinos društvu


U uslovima negativne stope priraštaja u Srbiji1, bankarski sektor motiviše natalitet prosečnom stopom trudničkih i porodiljskih odsustva od 7,4% zaposlenih žena

1. Stopa nataliteta 9.3 a stopa mortaliteta 14.2 2. 21 od 30 banaka uključeno u analizu Izvor: RZS, Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney

Doprinos društvu

1,2641,3091,394

1,233

900

7.8%8.1%8.3%

7.4%

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800

2,000

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

2012

5.1%

2011 2010 2008 2009

Minimum broj trudnica na kraju godine u prethodnom periodu2

% zaposlenih žena na trudničkom/porodiljskom

odsustvu

Doprinos društvu


Socijalna inkluzija - podrška ranjivim grupacijama 71,231,985 24.0%

Ostalo 63,331,925 21.3%

Sport 60,757,608 20.5%

Obrazovanje, istraživanja, naučni radovi, stipendije, i drugo 41,144,903 13.9%

Umetnost i kultura 34,942,989 11.8%

Lokalna samouprava 13,098,420 4.4%

Okolina 10,360,464 3.5%

EU integracije 2,112,445 0.7%

Doprinos društvu

U prethodnih pet godina banke su donirale preko 1.5 biliona dinara, i godišnje prosečno doniraju preko 37 miliona dinara

Izvor: Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney

Donacije banaka u dinarima

Other

Doprinos društvu


Sport 104,782,479 52.8%

Umetnost i kultura 58,612,569 29.5%

Ostalo 21,908,748 11.0%

Obrazovanje, istraživanja, naučni radovi, stipendije, i drugo 9,086,058 4.6%

Lokalna samouprava 1,802,891 0.9%

EU integracije 1,474,722 0.7%

Okolina 759,340 0.4%

U prethodnih pet godina, banke su sponzorisale društvene kategorije sa preko 198 miliona dinara

Doprinos društvu


Sponzorstva banaka u dinarima

Other

Doprinos društvu


Čišćenje i uređenje školskih dvorišta u 20 škola u 20 gradova

Zaposleni u banci pripremaju poklone za decu koja pripadaju ranjivim grupacijama - donirajući preko 2,000 paketića

Godišnje prikupljanje hrane za donaciju 35 škola za decu koja pripadaju ranjivim grupacijama

Čišćenje i uređenje Dvorske bašte i Stražilova

Preuređenje zelenih površina i druženje sa decom bez roditelja

Pomoć Biblioteci u Kraljevu i Centru za socijalni rad u Sečnju

40 sati dobrovoljnog rada posvete uređenju dela parka Gerontološkog doma u Mataruškoj Banji

Veliko spemanje Srbije - donacija 50,000 kesa najnerazvijenijim optinama

Preuređenje 12 vrtića u 11 gradova Srbije, u akciji pod nazivom "Energija na delu"

Dobrovoljno davanje krvi u saradnji sa Zavodom za transfuziju

Partner u osnivanju i daljem razvoju Banke Hrane

Primeri volonterskih akcija zaposlenih u bankama

Doprinos društvu

Svake godine 19% više zaposlenih u bankama učestvuje u volonterskim akcijama koje postaju deo tradicije banaka u Srbiji


Doprinos društvu


Banke odlikuje savesna potrošnja resursa i rastuća svest o značaju očuvanja i zaštite životne sredine u koju ulažu preko 100 miliona dinara godišnje

Doprinos društvu

Recikliraju preko 100 miliona kilograma potrošnog materijala

Prate i kontrolišu potrošnju električne energije, vode, papira, otpada i emisije CO2 kao društveno odgovorne organizacije

Ulažu u očuvanje i zaštitu životne sredine preko 100 miliona dinara godišnje


Doprinos društvu


1. Banka izdaje DOP izveštaj prema GRI standardima (Global Reporting Initiatives): izveštaj za 2011 godinu bio je C niovoa, a izveštaj za 2012 B nivoa

2. Banka je jedan od potpisnika Dekleracije o borbi protiv korupcije Globalnog dogovora UN u Srbiji

3. Banka je potpisnik Principa osnaživanja žena propisanih od UN Women

4. NALED certifikat

5. ISO Standard 14001:2004

6. Otuđenje osnovnih sredstava vrše isključivo certifikovane firme

Primeri certifikata Primeri članstva 1. UNDP Globalni dogovor Srbije

2. Forum poslovnih lidera Srbije

3. Srpska asocijacija menadžera

4. Američka privredna komora u Srbiji

5. Savet stranih investitora

6. NALED

7. Komora italijansko–srpskih privrednika

8. Srpski filantropski forum

9. Savet stranih investitora

10. Udruženje nemačkih privrednika

Banke su u prethodnih 5 godina dobile preko 35 nagrada za očuvanje životne sredine i doprinos društvu kroz društveno odgovorno poslovanje


Članstvo u organizacijama društveno odgovornog poslovanja i brojne nagrade banke svrstavaju u visoko društveno odgovorne institucije

Doprinos društvu

Doprinos društvu



Doprinos ekonomiji

Doprinos društvu

Zaključak

Sadržaj




Zaključak 33


Zaključak

Privreda i društvo Srbije

Bankarski sektor

STABILAN OSLONAC I PARTNER DRŽAVI

STABILAN IZVOR KAPITALA UKUPNOJ PRIVREDI

ODGOVORAN PARTNER I OSLONAC U KRIZI

MOBILIŠE ŠTEDNJU I PRETVARA JE U INVESTICIJE

UNAPREĐUJE EFIKASNOST DRUŠTVENE ZAJEDNICE

ZAPOŠLJAVA I EDUKUJE

JAČA POLOŽAJ ŽENA U DRUŠTVU

ULAŽE U DRUŠTVO I OČUVANJE OKOLINE

ODGOVORAN PREMA DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI

2.4% bruto domaćeg proizvoda

15% ukupnih kredita države dale su banke

U 60% državnih hartija od vrednosti investirale su banke

800 miliona evra kredita datih državnim kompanijama

Preko 198 miliona plaćanja godišnje

Omogućena kupovina preko 93,000 stanova građanima Srbije

Preko 5 miliona izdatih platnih kartica i skoro milion korisnika internet bankarstva 2/3 zaposlenih i 49% menadžera u bankama su žene

Zapošljava 27,775 građana Srbije

Preko 37 miliona dinara donacija godišnje

Više od 100 mil. dinara investicija u životnu okolinu godišnje

Više od 35 nagrada za očuvanje životne sredine

Zaključak


Zaključak

Zahvaljujemo Udruženju banaka Srbije i svim bankama koje su učestvovale u izradi ove studije …

Zaključak

Udruženje banaka Srbije i A.T.Kearney zahvaljuju se svim bankama koje su učestvovale u izradi ove studije:

Decembar, 2013.

doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu srbije · 2019. 8. 13. · saobraćaj i...

Documents