domacinstvo 8

mr sc. pharm Гордана Михајловић

8ДОМАЋИНСТВО

Завод за уџбенике • Београд

Рецензенти

Проф. др Силвана Тисовски, Висока здравствена школа

струковних студија, Београд

Доц. др Марија Ромић, Институт за трансфузију крви, Београд

Верица Ратковић, про. хемије, Основна школа „Марија Бурсаћ“, Београд

Уредник

Мирјана Јовановић

Одговорни уредник

Слободанка Ружичић

За издавача

Милољуб Албијанић,

директор и главни уредник

ДОМАЋИНСТВО..............................................3

ВОДА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ХИГИЈЕНЕ ..........................4Техничка вода ....................................................5Пијаћа вода.........................................................6Коришћење воде за одржавање хигијене...............................................................6Светски дан воде...............................................8Преглед воде за пиће........................................9Врсте вода.........................................................10Како штедети воду?........................................11

СРЕДСТВА ЗА ХИГИЈЕНУ ...........................14Спуни.................................................................14Шампони...........................................................16Пасте за зубе....................................................17Вежба 1. – Направити свој сапун...............20

КОЗМЕТИЧКА СРЕДСТВА ..........................22Средства за негу коже ...................................22Средства за негу косе ....................................24Декоративна козметичка средства..............25

КУЋНА АПОТЕКА..........................................29Кутија лека .......................................................30Примена лекова...............................................31Чување лекова .................................................33Одлагање лекова и санитетског материјала.........................................................34Вежба 2. –Планирање садржаја кућне апотеке ..................................................35

МАТЕРИЈАЛИ ЗА ОПРЕМАЊЕ СТАНА...............................................................38Дрво ...................................................................38 Метал .................................................................40

Стакло................................................................41Керамика ..........................................................42Текстил ..............................................................44

ОДРЖАВАЊЕ СТАНА...................................47Средства за чишћење и дезинфекцију................................................47Одржавање намештаја, зидова и подова ...............................................48Уклањање мрља ...............................................51Вежба 3. – Уклањање флека........................53

ЗАШТИТА ДРВЕТА, МЕТАЛА ИЗИДОВА ОД АТМОСФЕРСКИХ УТИЦАЈА ..........................................................56Дрво ..................................................................56Метал .................................................................58Зидови ...............................................................58Вежба 4. – Бојење и лакирање дрвених предмета............................................59

ОТПАДНИ МАТЕРИЈАЛ ...............................61Руковање отпадом...........................................61Разврставање отпада ......................................64Одлагање отпада..............................................68Загађивање околине отпадом из домаћинства ................................69Вежба 5. – Препознавање и тумачење ознака на амбалажи .................70

ОБЈАШЊЕЊЕ ПОЈМОВА ............................72

ЛИТЕРАТУРА...................................................73

САДРЖАЈ – ДОМАЋИНСТВО

5

ДОМАЋИНСТВО

СРЕДСТВА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ЛИЧНЕ ХИГИЈЕНЕ И ХИГИЈЕНЕСТАНА

Одржавање личне хигијене, одржавање хигијене у простору у комеживимо и у нашој околини представља део културе једне особе. Начинна који се то постиже део је личног имиџа сваке особе, који треба да јеу скаду са прописаним нормама.

Коришћење исправне воде основно је правило које треба сви да по-штујемо, а да би је имали, воду треба рационално да користимо. Узпомоћ воде користимо и средства за личну хигијену. Тек ако је телочисто, могу да се користе сва средства за улепшавање. Свако, наравно,воли да изгледа лепо, а и да види лепу и уредну особу. Лекови које ко-ристимо, с друге стране, омогућавају нам да ублажимо или излечимоболест. Да би угодно живели у опремљеном стану, тај животни простортреба да одржавамо, не само одржавањем хигијене већ и одржавањемнамештаја, зидова и подова. При том, увек се ствара и отпад, поштонешто стално купујемо, што значи да имамо и шта да бацимо. Правилноруковање отпадом, чува наше животно окружење.

Схватамо, да у ствари живимо у средини коју сами креирамо, да јесве повезано у природи где смо ми, људи, главни како у њеном загађењутако и очувању.

Гордана Михајловић

6

ВОДА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ХИГИЈЕНЕ


Поред ваздуха вода је један од основних природних добара без кога наземљи нема живота. Човек без воде може да издржи до 7 дана, а акоредовно пије воду без хране, може да издржи 26 дана. Све је већа

несташица воде у свету. Око 26% земаља света нема довољно воде, док 40%светског становништва нема квалитетну воду за пиће. Од укупне количиневоде на целој планети, мање од 1% је пијаће воде. Да би била доступна и тамогде је нема, потребно је веома много енергије за њено преношење (на великедаљине) и вађење из дубине земље, и потом за прераду да би могла да секористи за потребе становника.

За добро здравље, неопходна је хигијенски исправна вода хемијски ибактериолошки. Због недостатка воде или због конзумирања загађене воде усвету дневно умире преко 25000 особа. Вода је веома битна и за одржавањехигијене. У односу на порекло вода може бити подземна (овим извориштимасе мора правилно руковати да воду не би загадили), кишница или атмосферскаи површинска (сеоски поточићи и речице).

7

Атмосферска вода је: киша, снег и лед. Као што само име каже, ова водапролази кроз атмосферу и њене карактеристике зависе од састојака који сеналазе у атмосфери. У градовима садржи прашину и чађ, у пустињама песак,а у близини мора со.

Површинска вода: налази се на површини земље. Настаје таложењематмосферске воде на површини земље.

Подземна вода: налази се испод површине земље изнад непропусног слојаглине. Копањем бунара постаје доступна и може се користити за људскуупотребу.

У односу на употребу, вода се дели на: • техничку воду и• пијаћу воду.

ТЕХНИЧКА ВОДА

Техничка вода је она која не може да се користи за пиће, а може за прањеулица, испирање тоалета, гашење пожара и у индустрији. У земљама где имадовољно воде често се пијаћа вода користи и као техничка, пошто не постојимогућност да се корисницима испоручује вода по различитим квалитативнимзахтевима. На пример, око милион водокотлића дневно испусти 300.000 500.000кубних метара воде.

Пијаћа вода се најчешће троши на:⇒ наводњавање,⇒ заливање башти,⇒ заливање зелених површина,⇒ прање просторија,⇒ прање аутомобила,⇒ одржавање личне хигијене,⇒ припремање хране.

8


ПИЈАЋА ВОДА

У великим градовима, водом се ста нов -ници снабдевају из водовода. Та вода је унашој земљи и пијаћа вода, пошто може дасе пије директно из водовода.

Постоје земље у свету у којима се та водане пије и користи се само за одржавањехигијене (на пример, у Африци и на Сред -њем истоку), а пије се само флаширанавода.

Сматра се да одрасла особа треба дневнода уноси око 2 литра воде да би задовољиласвоје физиолошке потребе.

КОРИШЋЕЊЕ ВОДЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕХИГИЈЕНЕ

Поред њене најважније улоге(одржање живота), вода се ко -ристи и за одржавање личне хи -гијене, хигијене стамбених ирад них просторија.

На основу температуре, водеможемо поделити на 5 група:

1. хладне, чија је температураиспод 16 С,

2. прохладне (16–24 С),3. млаке (24–32 С),4. топле (32–40 С),5. вруће, чија температура

износи преко 40 С.

Температура воде која одговара појединој особи за одржавање личнехигијене је индивидуална, на пример, неко воли прохладну а неко топлу воду.

46

45

43

42

41

40

32

24

16

39

38

37

36

35

34

33

31

29

28

27

26

25

23

22

21

20

19

18

17

15

14

топле

прохладне

млаке

вруће

9

Водом се одржава лична хигијена на следеће начине:

Трљањем – навлаженом крпом, пешкиром илисун ђером трљају се руке и ноге, потом и осталидело ви тела. Кожа се после трљања обрише сувимпеш киром.

Посипањем – са даљине од око 10 сm вода се благосипа по телу неком посудом, и то низ рамена, руке итако редом. Потребно је водити рачуна да темпера -тура воде прија организму.

Туширањем јер тада вода испољава јаче механичко дејство. У току туши -ра ња може да се мења температура воде као и јачина млаза, што је веомадобро за циркулацију.

Купање у кади – у напуњеној кади водом погодне температуре (не више од37 С) особа се купа извесно време. После купања неопходно је кратко туширање.

Сматра се да се за купање у кади потроши150–180 литара воде, а за туширање 30–50литара. Код прања руку, зуба или умивањатреба увек имати на уму да вода мора да сештеди. Њу не треба штедети на рачун личнехигијене већ је потребно само добро за тво ритиславину да вода из ње не капље, водити рачунада вода из водокотлића не цури да се не бинеоправдано губила и одлазила у канализацију.Ако се то дешава услед кавара треба га што преотклонити. Уопште, највећи потрошач воде удома ћин ству је баш во докотлић, којим се одукупне количине воде троши око 25%. Они неи справни расипају огромнеколичине исправне воде.

10


СВЕТСКИ ДАН ВОДЕ

Светска здравствена организација про гла -сила је 22. март за Светски дан воде, и тога данасвуда у свету истиче се постојање про блемаглобалне оскудице пијаће воде.

Сматра се да услед недостатка пијаће воде иодговарајућих санитарних услова у свету умирегодишње око два милиона деце.

У сеоским домаћинствима водом се становници снабдевају из хигијенскикаптираних природних врела и извора или коришћењем бунара из којих севода извлачи. Простор око изворишта мора да буде без загађивача (стаје, сеп-тичке јаме, депоније отпада).

Пијаћа вода није ничије приватно власништво, она је јавно добро на којеимају природно стечено право сви људи и сва жива бића. Та пијаћа водакористи се за пиће, за спремање хране, прање посуђа и личну хигијену.

Флаширана вода за пиће је природна вода која је фла -ширана у оригиналној амбалажи, најбоље стакленој.

Вода која треба да се користи за снабдевање станов-ништва у граду, акумулира се у великим базенима где севрши њено пречишћавање и дезинфекција. Применом хемикалија и физичких метода обезбеђују се прописанимикробиолошки критеријуми за воду за пиће.

СВЕТСКИ ДАН ВОДЕ

22. МАРТ

11

Да би се користила за пиће мора да будездравствено исправна и стога мора да се ис-питује њен квалитет. Једнократно узимање наједном месту по прописаној процедури радилабораторијског испитивања, назива се узор-ковање воде, а узета количина воде узорак.

Вода је хемијско једињење кисеоника иводоника. Вода треба да буде без мириса,укуса и боје. Замрзава се на нула степениЦелзијусових (0 С), а кључа на сто (100 С).

ПРЕГЛЕД ВОДЕ ЗА ПИЋЕ

1. Микробиолошки преглед воде: обухватасве анализе којима се доказује присуствоодређених бактерија у води а које су пока -затељ загађености воде. То су пре свега бак -терије фекалног порекла.

2. Физички, физичко-хемијски и хемијски преглед воде: испитује се укус,мирис, боја, температура, pH, замућеност, присуство хлорида, нитрита, нит -рата, флуорида, гвожђа, мангана, фенола, флуорида, и других елемената.

У води за пиће утврђују се вредности максимално допуштених концен тра -ција неорганских материја (mg/L) и то за: амонијак, антимон, арсен, бакар,баријум, бор, цијаниде, цинк, флуориде, хром, хлориде, кадмијум, калцијум,калијум, магнезијум, манган, молибден, натријум, никал, нитрате, нитрите,олово, селен и живу.

У води за пиће утврђују се вредности максимално допуштених кон центра -ција

⇒ органских материја, ⇒ пестицида,⇒ коагулационих и флокулационих средстава, и⇒ дезинфекционих и споредних производа дезинфекције.

12

ВРСТЕ ВОДА

• тврда, • мека, • дестилована, и • минерална.

• Тврда вода: има висок садржај минерала. Калцијум имагнезијум хидро карбонат проузрокују тврдоћу воде. Кадасе таложе у људском организму, стварају камење. Такођесе таложи у бојлеру, машини за прање веша и многимдругим кућним апаратима, запушава цеви, вентиле ирешеткице на славинама и тушевима. Таложењем каменцаповећава се потрошња енергије за рад тих апарата, аскраћује, с друге стране временски период њихове упо -требе, уз повећање трошкова (замена казана у бојлеру,замена решетке на тушу и др.).

За омекшавање воде користе се омекшивачи који замењују јоне калцијумаи магнезијума, натријумом. На тај начин омогућава се сапунима и детерџе -нтима лакше отапање и прање.

Пролазна тврдоћа се уклања загревањем воде дуже време на 90°C до 100°C. Тада се хидрогенкарбонат распада на карбонат, угљен диоксид и воду.

• Мека вода: садржи низак садржај отопљених калцијумових и магнези -јумових соли. Мека вода је нпр. кишница, која је чиста када напусти облакеали када прође кроз километре загађеног ваздуха пуног индустријских гасо -ва и других нечистоћа потребно је и њу пречишћавањем припремити заупотребу.

• Дестилована вода: не садржи растворенесоли. Добија се кондензацијом водене паре.Употребљава се у фарма цији за израду лекова.


13

• Минерална вода: то су углавном изворске воде којесадрже минерале, а многе имају и лековита својства. Углав -ном служе за пиће или купање. Могу битии радио активне.

Како штедети воду:

• При прању зуба затварањем славине уштеди се20 литара воде дневно.

• Туширати се, не пунити каду. За туширање јепотребно 30 до 60 литара воде а за пуњење кадеоко 150 литара.

• Штедњом топле воде штеди се и енергија.

• У дворишту треба имати буре у коме ће се са -купљати кишница којом ће се поливати баштаили заливати цвеће.

• Приликом прања аутомобила штедети воду.

• Машине за прање веша и судова укључивати са мокада су пуне.

• Користити средства за прање која нису штетнапо животну околину.

• Поправити неисправну славину или водокотлићда вода из њих не отиче неконтролисано.

• У водокотлић уградити систем двојног испирања,мање воде (за малу нужду) или више воде (завелику нужду), по потреби.

Број Питање Да Не

1. Да ли одрасла особа треба дапопије 8 чаша воде дневно?

2. Да ли је атмосферска водакишница?

3. Да ли се купањем у кади штедивода?

4. Да ли се за израду лековакористи мека вода?

5.Да ли у води могу да се налазебактерије фекалног порекла ида се она сматра исправном?

6. Да ли је 22. март – Светски данводе?

7. Да ли млака вода иматемпературу 24–32 С?

14


НЕШТО ВИШЕ

• Емпедокле је воду, уз ватру, ваздух и земљу,сматрао, за један од 4 елемента уз ватру, ваздухи земљу која су створила свет.

• Ако се у металној посуди на гомилао каменац,прокувајте у њој сирће, баците га и потом добропосуду исперите водом. Уклонићете каменац.

ПРОВЕРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

15

анаеробан = коме за живот није потребно присуство кисеоникадестилација = загревањем течност прелази у тачки кључања у пару која сехлађењем претвара поново у течност која из дестилационог апарата излазикао дестилат каменац зубни = чврсте калцификоване наслаге беле или жућкастомркебоје које се таложе на зубима у близини десниполидипсија = претерана жеђ која дуго трајерурални = сеоски

Буди налик на морски рт о који непрестано ударају морски таласи а он и даље остаје чврст.

Аурелије (Aurelius)

РЕЧНИК

Уместо увода......................................................................75

1. БИОЛОШКИ ВАЖНА ЈЕДИЊЕЊА........................761.1. Протеини ....................................................................781.2. Масти...........................................................................801.3. Угљени хидрати .........................................................821.4. Минералне супстанце ..............................................831.5. Витамини.....................................................................891.6. Целулоза......................................................................951.7. Вода ..............................................................................96

2. НАМИРНИЦЕ У ИСХРАНИ ......................................982.1. Намирнице биљног порекла ...................................982.1.1. Жито и производи од жита .................................982.1.2. Воће и производи од воћа ..................................1012.1.3. Поврће и производи од поврћа.........................1032.1.4. Печурке и самоникло биље ..............................1052.2. Намирнице животињског порекла......................1072.2.1. Млеко и производи од млека.............................1072.2.2. Јаја ...........................................................................1102.2.3. Месо, риба и њихови производи ......................1122.3. Сензорне особине намирница .............................1152.4. Нове врсте хране.....................................................1162.5. Загађење намирница и заштита...........................119Вежба 1. – Намирнице биљног, животињског и минералног порекла ...................................................120

3. КУПОВИНА НАМИРНИЦА И ПРАВА ПОТРОШАЧА .................................................................1223.1. Куповина намирница .............................................1223.2. Права потрошача.....................................................1243.3. Декларација производа ..........................................125Вежба 2. – Преглед купљених прехрамбених производа у оригиналном паковању и у ринфузи.......127

4. ЧУВАЊЕ И КОНЗЕРВИСАЊЕ НАМИРНИЦА.................................................................1304.1.Чување намирница...................................................1304.2. Конзервисање намирница.....................................1344.2.1. Физичко-хемијски поступци конзервисања..................................................................134

4.2.2. Хемијски поступци конзервисања ...................1364.2.3. Биолошко конзервисање намирница...............137

5. ПРИПРЕМАЊЕ ХРАНЕ............................................1385.1. Мехничка обрада намирница ...............................1385.2.1. Прибор за припремање хране...........................1405.2.Термичка обрада.......................................................1425.2.1.Термичка обрада у влажној средини ................1425.2.2.Термичка обрада у сувој средини......................1435.2.3. Комбиновани начин термичке обраде ............1445.3. Биохемијска обрада намирница...........................1455.4. Згушњавање и зачињавање хране.......................1455.5. Хигијенско-санитарни услови за припремањехране .................................................................................1465.6. Посуђе за припремање и чување хране .............1485.6.1. Специјално посуђе ...............................................1535.7. Апарати за припремање и чување хране ...........154Вежба 3. – Припремање воћних сокова и салата.............................................................................157Вежба 4. – Припремање сендвича ............................159Вежба 5. – Припремање каше од пахуљица и млечних напитака .......................................................160

6. СЕРВИРАЊЕ ОБРОКА И ПОНАШАЊЕ ПРИ УЗИМАЊУ ХРАНЕ...............................................162Вежба 6. – Правилно постављање стола за главне оброке .............................................................167

7. ПРАВИЛНА ИСХРАНА.............................................1687.1. Пирамида исхране ..................................................1707.2. Алтернативни правци у исхрани .........................174Вежба 7. – Састављање јеловника тинејџера .........1757.3. Промоција правилне исхране-унапређењездравља .............................................................................177Вежба 8. – Промоција правилне исхране израда плаката..............................................................................178

Прилог 1. – Таблице састава намирница.................180Објашњење појмова и скраћеница.............................186Литература.......................................................................188

САДРЖАЈ – ИСХРАНА

Уместо увода

Пре него што дођете у свет нутриционизма...

Драги осмаци!

Овај део наставе домаћинства посвећен је култури исхране. Такултура се не може научити за један сат, већ се учи од малих ногу, апримењује током читавог живота. Како се исхраном чува здравље илепота тела, и о овој култури се говори с поштовањем.

Нека основна знања o исхрани добили сте у нижим разредима, асада ће то бити много озбиљније. Кроз теоријску наставу и креативнерадионице наћи ће се одговори на многа питања, као што су:

Који су неопходни састојци хране у дневеној исхрани да би сеправилно развијали?

У којим намирницама се налазе ти неопходни састојци?

О чему треба водити рачуна при куповини намирница?

Којим поступцима припреме хране треба дати предност?

Које посуђе и прибор има предност у припреми хране?

Како сервирати припремљено јело и како се понашати за столом (ружно је, на пример, када се прибор погрешно користи и не знатечему служе)?

Коja храна има предсност у свакодневној исхрани?

Видимо ли себе као промотера правилне исхране?

За почетак нашег дружења, замолила бих да у радној свесцинаправите списак намирница које свакодневно користите у Вашојисхрани.

Мр Бранка П. Трбовић

76

БИОЛОШКИ ВАЖНА ЈЕДИЊЕЊА

1. БИОЛОШКИ ВАЖНА ЈЕДИЊЕЊА

Б иолошки важнa једињења (хранљи -ви састојци) су она једињења која учовечијем организму имају једну или

више улога. Она могу бити неорганске иорганске природе. Минералне супстанце ивода су неорганска једињења, а угљени хи -драти, масти, протеини и витамини су ор -ганска једињења.

Према улози коју имају у организму,биолошки важни састојци могу бити: гра -дивни, енергетски и заштитно-регу латор ски.

Слика 2.–Биолошки важни састојци хране

Улога сваког од биолошки важних састојака је за човека подједанко важна!Градивни хранљиви састојци су они који служе за обнаву истрошених

ћелија и изградњу нових. У састав сваке ћелије организма улазе: протеини,минералне супстанце, вода, угљени хидрати и масти.

Енергетски хранљиви састојци су они који организму обезбеђују потребнуенергију. Тој групи припадају: угљени хидрати, масти, а делимично и протеини.

Протеини

Масти

Угљени хидрати

Минералне супстанце

Витамини

Целулоза

Вода

Слика 1.–Биолошки важнаједињења

Заштитно-регулаторски

Енергетски

Градивни

77

Заштитни хранљиви састојци су они који у организму имају заштитну улогу,јачају његову отпорност, штите га од болести и омогућавају искиришћавањехране у организму. Ови састојци учествују у регулисању разних хемијскихпроцеса у организму па се називају и регулаторски састојци. Овој групиприпадају: витамини, целулоза, а делимично минералне супстанце и протеини.

Ове састојке садрже живи организми, као што су биљке, животиње и људи.Исхраном се организам снабдева потребним биолошки важним једињењима– хранљивим састојцима.

Правилна исхрана подразумева свакодневноуношење свих биолошки важних једињења употребним количинама и у одговарајућем од но су.То је могуће ако се у организам уносе намирницебиљног и животињског порекла. Значи, разноврснаи мешовита исхрана обез беђује нормалан раст иразвој, одржавање фи зичког и психичког здравља.

У случају недовољног уношења појединих био -лошки важних једињења, или њиховог пре комерногуношења, настају болести не правилне исхране.

1. Наведи биолошки важна једињења.2. Каква је улога градивних хранљивих састојака?3. Објасни улогу енергетских хранљивих састојака.4. Чему служе заштитно-регулаторски хранљиви састојци?5. За коју исхрану се може рећи да је правилна?

ДА ЛИ ЗНАТЕ...

?• да је Светска здравствена организација (СЗО),основана у Женеви 1946. године са задатком да бринео здрављу становништва света. Она прописује дневнепотребе организма за биолошки важним једињењима.Свака земља чланица СЗО спроводи препоруке прекосвојих комисија за исхрану.

ПИТАЊА

78


ПРОТЕИНИ

Протеини из намирница се у организму разлажу на простије са стој кеаминокиселине из којих се стварају нови протеини.

Главна улога протеина је њихова градивна улога. Амино-киселине насталеразградњом протеина унетих храном учествују у обнављању ћелија и из -градњи нових у одређеном ткиву. Протеини се налазе у мишићима, кожи, уну -трашњим органима, ноктима и коси.

Енергетска улога протеина је њихива споредна улога. Када у храни немадовољно енергетских хранљивих састојака, односно када организам гладује,почиње разградња протеина.

Разградњом 1 грама протеина из намирница у организму се ослобађаенергија од 16,7 кЈ (4,1 kcal), коју организам користи за рад.

Дневне потребе људи за протеинима зависе од узраста, а опадају сагодинама старости. Тако за одраслу, здраву и нормално исхрањену особуженског пола препоручен дневни унос протеина је 0,75 g по килограмутелесне масе, већи је за младиће и девојке, а много већи за децу и одојчад (2,2g по килограму телесне масе).

Физички врло активне особе имају повећане потребе за протеинима. Збогповећаног рада мускулатуре повећна је разградња протеина, што је потребнонадокнадити храном.

Недовољно уношење протеина храном доводи до потрошње сопственихпротеина из организма, а последице су:

⇒ застој у расту и развоју деце и омладине;⇒ стална подложност инфекцијама услед смањења отпорности организма;⇒ смањена способност учења;⇒ малокрвеност;⇒ мршављење ...., па и смрт.

Прекомерно уношење протеина, нарочито кроз намирнице животињскогпорекла, такође није добро, оптерећује рад бубрега, срца, жучи, јетре и другихоргана.

79

Извори протеина

Намирнице животињског порекла најбољи извори протеина (садрже све аминокиселине потребне организму):

–јаја, –млеко, –месо, и –риба.

Најквалитетнији биљни протеини-добри извори протеина:

печурке, махунарке (боранија, пасуљ, грашак, соја, боб, сочиво), језграсто воће (орах, лешник, бадем, кикирики),жита, пиринач и њихови производи.

Слика 3.–Најбољи изворипротеина – намирнице

животињског пореклаДобри извори

протеина – махунарке,језграсто воће


?• да организам не ствара резерве или залихе протеина па их требауносити свакодневно;

• да квалитетне протеине садрже пиварски и пекарски квасац;• да протеинске препарате не треба узимати без сагласности лекара јер

се може озбиљно нарушити здравље;• да су физичка активност и правилна исхрана прави избор за по ве -

ћање мишићне масе, а никако ту масу повећавати протеинским дода -цима?

ПИТАЊА

1. Која је главна улога протеина у организму?2. Протеини имају и енергетску улогу. Када?3. Које су последице недовољног или прекомерног уноса протеина?4. Које су намирнице најбољи извори протеина, а које су добри извори?

80


МАСТИ

Масти унете у организам путем хране се разлажу на своје простијесастојке–масне киселине и алкохол глицерол.

Енергетска улога масти је њихова главна улога. Разградњом масти у орга -низму се ослобађа одређена количина топлотне енергије (види табелу 1).

Масти се у организму јављају и као струкурна компонента ћелија, служе заизградњу и обнову ћелија разних ткива (градивна улога). Вишак масти седепонује у ћелијама поткожног ткива.

Табела 1.–Енергетска вредност појединих биолошки важних састојака

Са мастима се уносе витамини растворљиви у мастима, као и маснекиселине које су неопходне организму, а које сам не може да ствара, већ сеса храном морају уносити.

Дневне потребе. Масти обезбеђују 25 30% дневних енергетских потреба.Деци од 10 12 година потребно је 60 g масти. Одраслим мушкарцима јепотребно 75 132 g, женама 56 99 g масти, у зависности од врсте рада којиобављају.

Недовољно уношење масти може изазвати недостатакважних масних киселина и витамина растворљивих у ма -стима, као и низ разних поремећаја у организму.

Последица претераног уношења масти је гојазност имноге друге болести савременог света–зовемо их масов -ним незаразним обољењима. (болести срца и крних судова,шећерна болест, малигна обољења и др.)

У свакодневној исхрани треба користити разне врстемасти, јер оне нису истог састава и не садрже исте вита -мине.

Енергетскисастојци хране

Ослобођена количина енергијеkJ (kcal)

1 g угљених хидрата1 g масти1 g беланчевина 17

17 (4)37 (9)17 (4)

81

Табела 2. – Врсте масти

У правилној исхрани предност треба дати биљним уљима, јер су добаризвор неопходних незасићених масних киселина, и у мањој мери утичу назакречење крвних судова. Говеђи и овчији лој треба мање користити, јер сетеже варе, а такође и тврде врсте маргарина.

Биљна уља Животињске масти Биљне масти Маргарини

маслиново(најбоље)сунцокретовокукурузноканола(репичино)сојино,сусамовобундевино

маслац (бутер)свињска масткокошија и гушчијамастговеђи и овчији лој

палмина масткокосова масткакао маст

меки (софт)тврдидијетални (лаки)


?• да масти дају укус храни–побољшавају гастрономске особине јела;• да погачице, кроасане и сл. намирнице садрже већу количину

засићених масти–лоших врста масти, јер утичу на закречење крвнихсудова;

• да уз поховану храну, нарочито поховано месо, треба јести салате, ане помфрит или масне преливе и сосове;

• да је сендвич са масним намазом, саламом, сиром или јајима јепревише масан и не треба да буде чести избор јела;

• да језграсто воће, семенке и пшеничне клице садрже у триацил гли -церолима неопходне незасићене масне киселине и треба их кори сти -ти у исхрани, а садрже и веће количине витамина Е.?

ПИТАЊА

1. Која је улога масти у организму?2. Уносећи масти уносимо и друге важне састојке. Које?3. Зашто масти треба уносити редовно у оквиру дневних потреба?4. Којим врстама масти треба дати предност?

82


УГЉЕНИ ХИДРАТИ

Угљени хидрати унети храном се разлажу на своје простије састојке највише на моносахариде.

Гглавна улога угљених хидрата је обезбеђивање енергије за енергетскепотребе организма, а исто тако је важна и њихова градивна улога (обавезнасу компонента ћелијских мембрана).

Дневене потребе. Угљени хидрати обезбеђују 60% од укупне дневне ене -ргетске вредности оброка.

Ако угљени хидрати недостају, онда почињу да се користе залихе из јетре,а затим залихе масти (разградња масног ткива), што се манифестује сма њењемтелесне масе. У случају дужег гладовања, долази до мршавости (пот -храњености), а затим и до разградње протеина сопственог ткива.

Када се у организам прекомерно уноси шећер и скроб, вишак се претварау маст. Последица тога је гојазност, која је штетна по здравље због настанканиза поремећаја у организму и појаве болести (шећерне болести, болести срцаи др.).

Извори угљених хидрата

Најважнији извори угљених хидрата су воће, поврће и жито. У намирницама животињског порекла угљени хидрати се налазе у нез -

натним количинама, изузев у млеку.

Слика 4. Најбољиизвори угљениххидрата (воће, поврћеи жито)

83

МИНЕРАЛНЕ СУПСТАНЦЕ

Минералне супстанце су важни састојци у исхрани људи, јер од њиховогприсуства у храни и њиховог међусобног односа, зависи нормалан радорганизма.

Према количини коју треба уностити у организам минералне супстанце седеле на: макроелементе и олигоелементе (микроелементе).

Макроелементи (макро грчка реч која значи велики), чине око 3,24% це -локупне телесне масе човечијег организма (натријум, хлор, калцијум, фосфори магнезијум).

Олигоелементи (олиго грчка реч која значи мали), су елементи који чине све -га 0,01% целокупне телесне масе човечијег организма (гвожђе, јод, кобалт, бакар,цинк, манган, молибден, алуминијум, арсен, хром, никал, селен, флуор, бром).


?• да и млеко садржи веће количине шећера (млечног шећера);• да шећер даје само калорије, не садржи друге корисне састојке и

ремети рад панкреаса;• да коришћење шећера, меда, бомбона и чоколаде, изазива кварење

зуба, нарочито код деце. После конзумирања такве хране требаповести рачуна о хигијени зуба. Шећер подстиче размножавањебактерија у устима и оне стварају млечну киселину која оштећујезубе;

• да мед има низ добрих особина садржи више биолошки важнихсастојака од шећера али да и о његовој количини у исхрани требаводити рачуна. Сличне је енергетске вредности.

ПИТАЊА

1. Која је улога угљених хидрата у организму?2. Зашто је боље појести јабуку него кашику шећера?3. Последица прекомерног уноса шећера и скроба је ...

84


У организму минералне супстанце нису равномерно распоређене и имају:градивну (неке улазе у грађу ћелија и ткива, а неке се налазе у течности окочелија) и регулаторску улогу (нпр. натријум и калијум регулишу промет водеу организму).

Калцијум, фосфор и магнезијум улазе у састав костију и дају им чврстину.У периоду растења важно је обезбедити довољне количине ових минералнихсупстанци у исхрани. То доприноси правилном развијању костију, спре чавањуболести зване рахитис, зуби су мање подложни кварењу, а организам постајеотпорнији према инфекцијама.

Калцијум и магнезијум регулишу рад мишићног и нервног система, а у не -достатку ових елемената долази до раздражености нерава, трзаја и грћевамишића.

Табела 3. Препоручене дневне потребе за калцијумом и извори у нами рни -цама

Препоручене дневне потребе Извори

⇒ за децу од 1 10 година и одраслеизносе 800 mg;

⇒ за децу од 11 25 година 1200 mg;

⇒ за труднице и дојиље 1200 mg.

Најбољи извор је: млеко, сир икисело-млечни производи.

Добри извори су: ситна риба и јаја,сусам, зелено лиснато по врће (ку -пус, кељ, зелена са лата...), маху -нарке (соја, пасуљ, сочиво, боб),ораси, печени кикирики, сок одананаса, сува смоква, грожђе ижита.

85

Табела 4. Препоручене дневне потребе за фосфором и извори у на -мирницама

Табела 5. Препоручене дневне потребе за магнезијумом и извори у на -мирницама

Натријум је најзначајнији катјон у свим ванћелијским течностима. На -тријум и хлор имају значајну улогу у промету воде у организму.


⇒ за децу од 1 до 10 година иодрасле износе 800 mg;

⇒ за децу од 11 до 25 година 1200 mg;

⇒ за труднице и дојиље 1200 mg.

Намирнице биљног иживотињског порекла: жита,махунарке, месо, риба, јаја.


⇒ за мушкарце 350 mg ;⇒ за жене 300 mg

Најбољи извори магнезијума:каша од овса, прекрупа одпроса, интегрална жита,интегрални и црни хлеб, сувакајсија, пасуљ, какао прах,бадем, лешник, грашак, зеленолиснато поврће, цвекла, мрква,першун, јаја, соја.

Умерене количине магнезијумасадржи кокошије месо, сир,вишња, а мање количине садржимлеко, млад масни сир,говедина, полирани пиринач,бели хлеб, кромпир, парадајз,купус, грожђе, јабуке.

86


Недовољно и прекомерно уношење минералних супстанци изазивапоремећаје у организму. Тако, повећаним знојењем (при већем напрезању,вишим температурама и др.) излучују се знатне количине соли из организма,па отуда и повећане потребе за сољу. Ако се со у таквом случају не на докнади,долази до дизбаланса електролита и низа здравствених проблема..Прекомерно уношење соли такође није пожељно, јер може доћи до низапоремећаја, као што су: повећање крвног притиска, појаве отока и друго.

Табела 6. Препоручене дневне потребе за натријумом и извори у на -мирницама

Улога гвожђа. У организму одраслог човека се налазе 4 5 g гвожђа. Нај већидео се налази у крви, јер гвожђе улази у састав крвне боје (хемоглобин). Једандео гвожђа налази се депонован у јетри, слезини и коштаној сржи. Без гвожђаје немогућ нормални крвоток и ткивно дисање.

Недостатак гвожђа може настати ако га нема довољно у храни, ако сехраном унето гвожђе добро не искоришћује у организму, или ако дође довеликог губитка крви. У свим овим случајевима долази до појаве болести званеанемија (малокрвност). Знаци анемије су осећање исцрпљености, недостатакконцентрације, неотпорност организма на друге болести и др.


⇒ за натријум 2 4 g (око 2,4 g );

⇒ за уносу кухињске соли је 5–6 g.

Најбољи извори су: млеко, месо,риба, јаја.Добри извори натријума, жито,поврће, воће.

Веће количине соли садрже:грицкалице (чипс, печени сланикикирики и сл.), кобасичарски исухомеснати производи, супе изкесице, конзервисано поврће,сиреви...

87

Табела 7. Препоручене дневне потребе за гвожђем и извори у на -мирницама

Улога јода. Јод има важну улогу у промету хранљивих састојака уорганизму. Највише га има у штитној жлезди, а њен правилан рад је неопходанза физички и психички развој. Налази се у можданој опни, кожи и крви.

Недостатак јода изазива успорен рад и повећање штитне жлезде. Та болестназива се „гушавост“ или „струма“.


⇒ за мушкарце од 11–18 година 10–12 mg;

⇒ за одрасле мушкарце око 10 mg

⇒ за жене од 11–18 година 15 mg⇒ за жене од 19–50 година 15 mg,

а после 50 године 10 mg

⇒ У труднући и дојењу потребе загвожђем су знатно повећане.

Најбољи извори су:намирнице животињског порекла(телећа и ћурећа јетра, говеђи језики дуге изнутрице, јунеће и говеђеме со, месо кунића, коњско месо,перад, риба, икра, ракови, шкољке,жуман це јаја, пекарски и пивскиквасац).

Добри извори су:пшеничне и јечмене клице и клицесвих врста жита, каша од хељде,интегрално брашно, зелено лиснатоповрће (салата, коприва, спанаћ,блитва, кељ, купус); махунарке,нарочито пасуљ и соја; језграсто воће(ораси, бадеми, лешници); црвено-мрко воће (нарочито суво) и поврће(боровница, купина, рибизла, вишња,шљива, цвекла, црвени купус).

88


Табела 8. Препоручене дневне потребе за јодом и извори у намирницама


⇒ за децу од 10 година и одраслеоко 150 μg.

⇒ Повећане потребе су за жене утрудноћи и лактацији.

Важни извори су: морске алге,морске рибе, шкољке, и раков (умору има доста јода) затим јаја имлеко; биљке које расту поредморске обале и кухињска со (солисе накнадно додаје калијум-јодид)


?• да шницлу или рибу треба накапати лимуновим соком, добрим

извором витамина С, а који је неопходан да би се гвожђе доброискористило;

• да воће садржи мање гваожђа, али је због присуства витамина Сомогућено његово боље искоришћење;

• да суплементе (замене), па ни калцијум и гвожђе, не треба узиматибез савета лекара;

• да и млеко садржи већу количину натријума;• да печењем намирница (без додатка масти и воде или кувањем у пари,

долази до изражаја природно слани укус намирница;• да 1 кафена кашика садржи 5 g кухињске соли. Ту количину соли тре -

ба у току дана расподели кроз оброке?

ПИТАЊА

1. Које намирнице су најбољи извори калцијума?2. У којим намирницама има довољно гвожђа?3. Које намирнице су добри извори јода?4. Шта треба избегавати у исхрани да би се спречио већи унос кухињске

соли?

89

ВИТАМИНИ

Витамини су органска једињења, различитог хемијског састава, које нашорганизам не може да ствара. Зато се морају свакодневно уносити храном.

Улога витамина. Витамини регулишу различите животне процесе и штитнеорга низам од болести. Веома су значајни за одржавање физичке и умне ак тив но -сти. Сваки од витамина има посебну улогу. Не могу се замењивати један дру гим,нити са било којим хранљивим састојком. Делују већ у врло малим коли чинама.

Дневне потребе организма за витаминима зависе од узраста, пола, акти вно -сти и сл.. Разноврсном исхраном обезбеђују се потребе за витаминима у токудана (табела 9 и 10).

Недостатак витамина доводи до разних поремећаја, који се испољавају на ра -зне начине. Болести које настају услед недовољног уношења витамина у орга ни -зам називају се хиповитаминизе, а у случају потпуног недостатка витамина–ави таминозе.

Ако се у организам унесу веће количине витамина, организам је способанда неке од витамина извесно време чува као резерву, када се достигне оваграница, вишак унетог витамина се излучује преко мокраће или столице.Уколико се и ова доза прекорачи, може доћи до поремећаја који се зовехипервитаминоза, што се нарочито одности на витамине растворљиве умастима јер се они теже ослобађају из организма.

Подела витамина

С обзиром на растворљивост витамини се могу поделити на:

1. витамине растворљиве у води: витамини C ивитамини B групе (B1, B2, ниацин, B6, B12, фолна киселина, пантотенскакиселина и др.);

2. витамине растворљиве у мастима: витамин A и његов провитамин (бета каротин), витамин D, витамин E, витамин K,витамин F и витамин U.

Вишак витамина растворљивих у води унетих храном се излучује из орга -низма путем мокраће.

Витамини ратсворљиви у мастима имају способност да се депонују уорганизму уколико се уносе у већим количинама, а то није добро за здравље.

90


Назив витамина Улога у организмуПрепоручене дневне

потребе

Витамин C– повољно делује на

растење,– повећава отпорност

организма премаинфекцијама,

– побољшаваискоришћавање гвожђа,

– спречава настајањетоксичних и канцерогенихједињења...

60 mg

Витамин B1

–помаже разградњу иискоришћавање угљениххидрата и

–исхрањивање нервногсистема

За децу и одрасле 0,5 mg/1000 kcal

Витамин B2

– учествује уискоришћавању иразградњи свихенергетских састојака уорганизму,

– помаже нормалноодржавање слузокоже

За децу и одрасле 0,6mg/1000 kcal

Ниацин

– служи бољемискоришћавањуенергетскиххранљивихсастојака и

– очувању здравља коже,слузокоже и косе

За децу и одрасле 6,6mg/1000 kcal

Витамин B6, B12 ифолна киселина

– учествује у стварању иобнављању крвнихћелија, као и ћелијадругих ткива и органа

91

Последице неправилног уношења

Извори

Недовољно Прекомерно

Хиповитаминоза:крвављење из десни, ма лак -салост итд.Авитаминоза:болест скорбут, при коме долази до великих крварења,испадања зуба итд.

Вишак се излучује мо -краћом. При уношењуврло високих доза,током дужег временадолази до пролива имогуће је ства рањекамена у бубрегу.

Најбогатији извори су свеже воћеи поврће и то: лимун, помораџа,мандарина, грејпфрут, рибизла,купина и јагода, затим паприка,парадајз,тамни листови зеленоглиснатог поврћа, кромпир, као иостало биље (шипурак, маслачак,боквица, кисељак и др.)

Хиповитаминоза:губитак апетита, раздра жљи -вост, појава грчева у ми ши ћи -ма.Авитаминоза:болест бери-бери, када долазидо попуштања рада срца и дозапаљења живаца.

Блага токсичност,знојење, лупање срца иалергијске реакције(преко 500 mg)

Најбогатији извори овог ви та ми -на су намирнице биљног по рекла:зрна жита и неполиран пиринча,као и њихови производи од целогзрна, затим махунарке, језграстовоће, изнутрице (јетра, слезина,бубрези, срце), жумаце и свињ -ско месо.Добри извори су и тамни листовизеленог лиснатог поврћа, некеврсте меса и јаја.Пекарски и пиварски квасац сунајбољи извори витамина B-групеи витамина B1.

Недостатак овог витаминапроузрокује промене на кожии слузокожи усана, уста ијезика и на очима и болестзвану пелагра.

Случајеви тровања сунепознати.

Најбољи извори овог витамина,поред квасца, су цела зрна жита,интегрални хлеб, изнутрице,жуманце, печурке, млеко и сир,лиснато поврће, посно месо,махунарке и легуминозе.

Хиповитаминоза:промене на кожи, умор.Авитаминоза:болест пелагра, која семанифестује променама наслузокожи органа за варење идушевним поремећајима.

Доза до више грамаизазива: осећање вру -ћине, оштећење јетре идруго.

Ниацин се налази у намирницамабиљног и животињског порекла.Најбогатији извори су месо, риба(нарочито лосос), затим бадем,жита и друго. У кукурузу сениацин налази у везаном облику,из ког не може да се искористи.

У случају недостатка овихвитамина у исхрани до појавеанемије (малокрвности) идругих обољења.

Најбољи извори ових витаминапоред пивског и пекарскогквасца, јесу јетра, бубрези, риба,жито и махунарке.Фолне киселине има и у зеленомповрћу.

92


Назив витамина Улога у организму Препоручене дневнепотребе

Витамин A – потпомаже растање;– неопходан је за нормално

функционисање чулавида;

– за очување коже ислузокоже;

– за повећање отпорностиорганизма на инфекције;

деца од 1 15 године иодрасли од 800 1000 μg RE -ретинол еквивалента;

Витамин D – неопходан је за правилноискоришћавањекалцијума и фосфора;

– за правилан развој играђу;

– коштаног ткива;– за одржавање њихове

чрстине;

Одојчад, деца и омладина до25 година по 10 μg;одрасли од 5 μgхолекалциферола;

Витамин Е – одржава нормално стањенерава и мишића;

– учествује у одржавањутрудноће, због чега сеназива и витаминомплодности.

3–10 mg(код деце и жена до 8 mg, акод мушкараца 10 mg);

Витамин К – учествује у процесузгрушавања крви, збогчега се зове још ивитамин коагулацијекрви, односнозгрушавања.

одрасли по 1 μg покилограму телесне масе(поред унутрашњепродукције у цревима.

93

Последице неправилног уношења

Извори

Недовољно Прекомерно

Недостатак овог витамина и његовог провитамина изазива поремећаје у рожњачи ока и слепило, обољење коже ислузокоже.

Прекомерно уношењеовог витамина је штетнопо здравље људи.

Најбољи извори овог витамина сунамирнице животињског порекла(рибље уље и рибља икра,жуманце, јетра, маслац, павлака,кајмак, масни сиреви, маргарин).У намирницама биљног пореклавитамин А се налази у обликупровитамина А-бета каротена,састојка наранџасте боје, који ујетри прелази у витамин А.Провитамин А се налази у жуто-мрко обојеном поврћу и воћу(мрква, бундева, парадајз,паприка, диња, кајсија, бресква идр.), зеленом лиснатом поврћу(спанаћ, блитва, зелена салата,купус, кељ), кукурузу, пшеници идр. У знатно мањим количинамаможе се наћи и у намирницамаживотињског порекла.

Недостатак овог витаминаизазива поремећаје у растењуи окоштавању.Код деце долази до појаве болести рахитиса.

Веће дозе изазивајуталожење калцијума убубрезима.

Највеће количине се налазе урибљем уљу, маслацу, маргарину,кајмаку, павлаки, жуманцету,јетри, орасима, лешницима и др.Витамин D се ствара у кожи изпровитамина D, под дејствомсунчеве светлости.

Недостатак овог витамина јеретка појава. Један од разлогаје и његова великапостојаност при припремањухране.

Мало је токсичан. Налази се у биљкама уљарицама(сунцокрет, репица, соја, сусам ),као и биљним уљима, клицамасвих жита, лиснатом поврћу(нарочито у зеленој салати),млеку, маслацу, јајима, јетри,бадему.

Недостатак може дапроузрокује тешка крварењакоја се могу завршити исмрћу.

Претерене количиненису пожељне.

Налази се у свом зеленом поврћу,жуманцету, свињској јетри и др.Витамин К је непостојан и лакосе разграђује при припремањухране.

94



?• да је витамин С најнестабилнији витамин

(уништавају га високе температуре, кисеоник, базна средина);• да има мишљења да витамин С треба узимати преко 1 грама дневно;• да су витамини растворљиви у мастима знатно отпорнији на дело -

вање повишених температура;• да суплементе (замене) витамина не треба узимати без дозволе

лекара;• да неке витамине B-групе и витамин К синтетишу микроорганизми

бактеријске флоре;• да се сунчањем у кожи ствара витамин D из свог провитамина; • да се потапањем интегралних жита у воду добија напитак богат

витаминима B-групе;• да би вид бид добар треба јести кувану мркву постиже се боља

искоришћеност провитамина А.

ПИТАЊА

1. Какву улогу имају витамини у организму?2. Наведи витамине растворљиве у води.3. Наведи витамине растворљиве у мастима.4. Које су намирнице богате витамином C?5. Која је улога витамина B-групе?6. Наведи значај витамина А?7. Зашто се треба сунчати?

95

ЦЕЛУЛОЗА

Целулоза је полисахарид који гради зидове биљних ћелија. Целулоза,пектини и други састојци зида биљнихћелија зову се „биљним влакном“.

Улога. – У човечијем организму целулоза се не разлаже (не вари), те не можеда служи као извор енергије, али има важну улогу у исхрани јер подстичепокрете, односно пражњење црева. Кажемо - целулоза има регулаторску улогу.

У дневном оброку треба да је заступљено по 22 g биљних влакана. У томслучају ће исхрана бити правилна и неће доћи до настанка затвора, гојазностии низа болести, као што су болести срца, рак дебелог црева и др.

Прекомерно уношење целулозе такође није добро, јер изазива надувеностуслед појаве гасова и недовољно искоришћење многих хранљивих састојака.

Извори. – Целулоза улази у састав биљних влакана, љуске, коштица и језгра.Најбољи извори су; цела зрна жита, мекиње, махунарке, свеже воће и поврће.


?• да биљна влакна треба уносити свакодневно крозвоће, поврће и жито- имају важну превентивну улогу у исхрани – спречавају многеболести савременог света;

• да се око 40% целулозе разгради у дебелом цреву под дејствомприсутних бактерија.

ПИТАЊА

1. Улога целулозе је.......2. Да ли је садржај целулозе исти у свим намирницама биљног порекла?

96


ВОДА

Човечији организам може да живи без других хранљивих састојака вишенедеља, али без воде само неколико дана.

Улога. – Вода је неопходан састојак наше исхране:има првенствено градивну улогу (улази у састав свих ћелија ткива и органа);растварач је за многе хранљиве састојке из хране (учествује у њиховом

преношењу кроз организам, до сваке ћелије, ткива и органа);растварач је и за штетне састојке хране (једним делом се избацују из

организма преко мокраће) и учествује у одржавању сталне телесне температуре (око 37оC), јер се

испарава са коже, ослобађа се из плућа, ослобађа сувишну топлоту из тела.

Дневне потребе за водом зависе од спољне темпе -ратуре. Код деце преко 10 година и здравих одра -слих особа та количина је 1 2 литра, при нор малнимтемпературним условима и лакшем физич ком раду.У току лета треба уносити веће количине воде, збогповећаног знојења, као и у случајевима повраћањаи пролива.

Недовољан унос течности може довести до сма -њења воде у организму, а тиме до многих тешкихпоремећаја, чак и до смрти. Мала деца теже подносенедостатак воде него одрасле особе јер су њиховепотребе за водом знатно веће.

Прекомерно испијање воде и течности може битизнак неког здравственог поремећаја.

Поред воде за пиће, течност у организму на докнађује се и другим те чно -стима, као на пример: воћним соковима, соковима од поврћа, чајевима, ми -нералним водама, бистрим супама од меса и поврћа, млечним напицима,куваном чорбастом храном и др.

Вода се налази у свим намирницама, нарочито у свежем воћу и поврћу, каои у млеку.

97

Слика 5.–Свежеисцеђени сокови сукорисни напици


?• да се дневно из организма губи 2600 ml воде, па се та количина мора

и надокнадити;• да је важан унос воде пред спавање (бар 1 чаша). • Воду треба попити и у току ноћи, уколико се пробудите. Ујутро, после

буђења треба попити загрејану воду (али не из бојлера) како би сепомогло пражњењу црева;

• да после физичке активности треба прво попити воду (али не хладнуса ледом), а тек затим сокове, како би унели минералне супстанце ивитамине?

ПИТАЊА

1. Која је улога воде у организму?2. Колико се течности уноси дневно?3. Свеже воће и поврће може да надокнади воду. Зашто?4. Да ли млеко садржи воду?

domacinstvo 8

Documents