Srebrenica-Dekonstrukcija Jednog Virtuelnog Genocida 1

Download Srebrenica-Dekonstrukcija Jednog Virtuelnog Genocida 1

Post on 07-Jul-2015

138 views

Category:

Documents

0 download

DESCRIPTION

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands Stefan Karganovi} Ljubi{a Simi} SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF…

TRANSCRIPT

SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands Stefan Karganovi} Ljubi{a Simi} SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE Scholarly advisor Petr Ahmedovi~ Iskenderov BELGRADE 2010 Fond œIstorijski projekat SrebrenicaŒ, Holandija Stefan Karganovi} Qubi{a Simi} SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Recenzent Petr Ahmedovi~ Iskenderov BEOGRAD 2010 Odgovorni urednik Stefan Karganovi} Recenzent: Petr Ahmedovi~ Iskenderov Editor-in-chief Stephen Karganovi} Scholarly advisor: Petr Ahmedovi~ Iskenderov ISREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE Copyright © 2010 by Srebrenica Historical Project. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted in any form or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without prior written permission of the publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews. Inquiries should be addressed to: Srebrenica Historical Project srebrenica.historical.project@gmail.com ISREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Copyright © 2010 by Srebrenica Historical Project. Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati u bilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, elektronski, mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekim drugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili prikazivati na internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom kratkih navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza. Za dozvolu kontaktirati: Istorijski projekat Srebrenica srebrenica.historical.project@gmail.com SADR@AJ — SODER@ANIE — TABLE OF CONTENTS Recenzija (Petr Ahmedovi~ Iskenderov) - - - - - - - - - UVOD (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - - - PREDGOVOR (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - 1. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - DEMILITARIZACIJA (Stefan Karganovi}) - - - - - - ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA HA[KOG TRIBUNALA (Qubi{a Simi}) - - - - - - - - - - - - - - - - INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA (Qubi{a Simi}) - - - - - - - - - - - - DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995 DA SE SVI MUSLIMANI ZAROBQENI U SREBRENICE I OKO WE POGUBE? (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA, BORBENIH DEJSTAVA I DRUGIH UZROKA (Stefan Karganovi}) - - - - - - - - - - - - - BILANS (Stefan Karganovi})- - - - - - - - - - - - - SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE (English summary) - - - - - - - - - - - - - - - - Prilozi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7 11 15 31 51 2. 3. 61 4. 81 5. 89 6. 107 119 7. 131 141 Petr Ahmedovi~ Iskenderov, star{iè nau~náè sotrudnik Instituta slavànovedenià Rossièskoè Akademii Nauk, kandidat istori~eskih nauk RECENZIÀ: SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA S :D Petr Ahmedovi~ Iskenderov: R REBRENICA EKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA ECENZIÀ Åtno-gra`danskaà voèna v Bosnii i Gercegovine 1992–1995 godov, bez somnenià, stala samám krupnám i tragi~eskim voennám konfliktom v poslevoennoè Evropá — kak po ~islu pogib{ih, tak i po stepeni politizirovannosti i mas{tabam spekulàciè i falâsifikaciè. Do sih por — spustà pàtnadcatâ let posle podpisanià Deètonskogo mirnogo sogla{enià 1995 goda — otsutstvuät dostovernáe svedenià kak po obæeè ~islennosti pogib{ih (po raznám dannám, ot 100 tásà~ do 200 tásà~ ~elovek), tak i ob obstoàtelâstvah samáh dramati~eskih i krovaváh åpizodov. Åto, odnako, ne me{aet veduæim mirovám geopoliti~eskim igrokam navàzávatâ me`dunarodnomu obæestvennomu mneniä sobstvennáe ocenki i scenarii, sobstvennoru~no obãàvlàtâ celáe narodá pravámi i vinovatámi, a glavnoe — stroitâ na tragedii treh bratskih narodov báv{eè Ägoslavii arhitekturu novogo mirovogo poràdka, ispolâzuà v svoih interesah da`e takie prizvannáe stoàtâ na stra`e mirovogo pravoporàdka institutá, kak Me`dunarodnáè sud OON i Me`dunarodnáè ugolovnáè tribunal dlà báv{eè Ägoslavii. No da`e na åtom fone bosnièskoè voèná osobnàkom stoit tragedià naselenià Srebrenicá i raspolo`ennáh vokrug nee derevenâ. Nakal propagandistskih voèn vokrug nee ne stolâko ne spadaet, no iz goda v god usilivaetsà. Ispolâzuà goloslovnáe zaàvlenià politikov, somnitelânáe dokumentá i raspláv~atáe dannáe poleváh issledovaniè, OON, OBSE, NATO, S[A, Evropeèskiè soäz, Organizacià Islamskaà Konferencià i drugie mirováe institutá vlasti vperváe v poslevoennoè istorii Evropá pátaätsà obãàvitâ odin iz narodov kontinenta otvetstvennám za genocid, provodà skandalânáe paralleli s deèstvitelânoè tragedieè Holokosta i 8 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA oskorblàà tem samám pamàtâ millionov pogib{ih v godá vtoroè mirovoè voèná. Voennáe operacii bosnièskih serbov v razgar voèná predstavlená kak popátka uni~to`itâ bosnièskih musulâman kak naciä, a massováe prestuplenià musulâmanskih otràdov zamal~ivaätsà, a to i opravdávaätsà kak samooborona. V iäle tekuæego goda v Srebrenice name~eno tor`estvenno otmetitâ 15-letie sobátiè iälà 1995 goda. Odnako name~aäæiesà tor`estva ne tolâko ne imeät ni~ego obæego s istori~eskoè pravdoè, no i presleduät celâ sozdatâ propagandistskoe obespe~enie dlà likvidacii bosnièskoè Respubliki Serbskoè, o kotoroè vás{ie funkcionerá v Saraevo u`e davno otzávaätsà ne ina~e, kak o podle`aæem uni~to`eniä produkta genocida i ¼åtni~eskih ~istok½. Protivostoàtâ spekulàciàm i klevete neprosto. Åtogo nelâzà dobitâsà bez obnarodovanià podlinnáh dokumentov, otnosàæihsà k sobátiàm v Srebrenice, bez dovedenià do {irokoè mirovoè obæestvennosti pravdá o predástorii, pri~inah, suti i posledstviàh tragedii iälà 1995 goda. I s åtoè to~ki zrenià poàvlenie issledovanià Stefana Karganovi~a i Läbi{i Simi~a ¼SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA½ predstavlàetsà isklä~itelâno va`nám i svoevremennám. Sleduet polnostâä soglasitâsà s prizávom avtorov k tomu, ~to problema Srebrenicá dol`na ¼se posmatrati i prou~avati kao celina½, i ¼sve komponente te celine moraju biti zastupqene u okviru analize½ (str.1 v ålektronnom variante). Me`du pro~im, podobnogo podhoda s samogo na~ala prider`ivalisâ mirováe arhitektorá ¼deètonskoè½ Bosnii i Gercegoviná, rassmatrivav{ie åtu báv{uä ägoslavskuä respubliku kak poligon dlà otrabotki sobstvennáh geopoliti~eskih modeleè i kak sredstvo vozdeèstvià na drugie narodá i gosudarstva — o ~em svidetelâstvuet, v ~astnosti, privedennoe v issledovanii otkrovennoe váskazávanie vliàtelânogo amerikanskogo kongressmena Toma Lanto{a, zaàviv{ego, ~to rolâ S[A v sozdanii musulâmanskoè der`avá v centre Evropá dol`ná po dostoinstvu ocenitâ ¼ne samo odgovorne vo|e muslimanskih dr`ava kao {to je Indonezija, ve} tako|e i xihadisti svih mogu}ih fela½ (str. 129). Poåtomu sleduet polnostâä soglasitâsà s vávodom avtorov o preobladaäæem segodnà v mire ¼neakademi~eskom½ podhode k probleme Srebrenicá: ¼Primeri takvog izrazito neakademskog pona{awa su zahtevi za dono{ewe politi~kih rezolucija kojima se dogmatsko tuma~ewe srebreni~kih doga|aja sakralizuje i name}e kao jedino ispravno, uporni poku{aji kriminalizacije javnog ispoqavawa sumwe u zvani~nu verziju, i — najzad — kao poseban dokaz o~ajawa, pribegavawe krivi~nim tu`bama u nastojawu da se skeptici u}utkaju, zastra{e i finansijski upropaste½ (str. 12). ^to `e protivopostavlàät avtorá nastoàæego issledovanià åtomu ¼neakademi~eskomu½ — a lu~{e skazatâ, spekulàtivnomu i falâsificirovannomu — podhodu k tragedii Srebrenicá? Pre`de vsego — nau~náe vávodá iz u`e sobrannáh razli~námi mirovámi institutami (ne tolâko serbskimi, no i zapadnoevropeèskimi i da`e amerikanskimi) dokumentov i materialov. Pri åtom provedennáè avtorami analiz mo`no uslovno Petr Ahmedovi~ Iskenderov: RECENZIÀ 9 razdelitâ na dve tesno vzaimosvàzannáe ~asti. Pervaà zaklä~aetsà v kriti~eskom osmáslenii isto~nikov i vávodov Gaagskogo tribunala, kasaäæihsà rezulâtatov patologoanatomi~eskih i ináh issledovaniè. Kak spravedlivo otme~aetsà v rabote, ¼taj dokazni materijal je jedini corpus delicti zlo~ina u Srebrenici i jedini argumenat za tvrdwu da je u julu 1995. godine srpska strana izvr{ila genocid tako {to je pogubila ¼8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka½. To su ujedno i dokazi koji slu`e kao osnova za pravni zakqu~ak da to delo predstavqa genocid½. (str. 13) Issledovanie, provedennoe doktorom Läbi{eè Simi~em, i v tom ~isle kasaäæeesà analiza prob DNK, argumentirovano oprovergaet podobnáe utver`denià kak goloslovnáe i ne imeäæie pod soboè realânoè nau~no-pravovoè osnová. V dannom razdele podrobno rassmotrená tak`e snimki, polu~ennáe v iäle 1995 goda so sputnikov i polo`ennáe v osnovu obvinitelânáh zaklä~eniè Me`dunarodnogo ugolovnogo tribunala dlà báv{eè Ägoslavii i Me`dunarodnogo suda OON. Podvergnutá kriti~eskomu analizu i pe~alâno znamenitáe gromkie razobla~enià, s kotorámi vástupil v Gaagskom tribunale Dra`en Erdemovi}. ¼Dra`en Erdemovi} nije obi~an svedok Ha{kog tribunala, jedan od desetina. On je izuzetan zato {to istovremeno ima status svedoka i izvr{ioca srebreni~kog zlo~ina, koji nije jedan od mnogih prestupa kojim se MKTBJ bavi, ve} wegov raison d'etre.½ — pod~erkivaetsà v issledovanii. Imenno poåtomu v ¼dele Srebrenicá½ prisutstvuet besprecedentno ogromnoe koli~estvo podtasovok, falâsifikaciè i pràmáh naru{eniè v sledstvennáh deèstviàh. (str. 18) Vtoraà — i, po`aluè, eæe bolee va`naà ~astâ rabotá predstavlena fundamentalânám issledovaniem, provedennám doktorom Stefanom Karganovi~em, i posvàæennám probleme poterâ voennoè kolonná 28 divizii musulâmanskoè armii. V no~â s 11 na 12 iälà 1995 goda ona s boàmi othodila ot Srebrenicá v napravlenii goroda Tuzla i imela v svoem sostave opredelennoe ~islo gra`danskih lic. Imenno o`esto~ennáe boi dannoè kolonná s podrazdeleniàmi armii bosnièskih serbov priveli k mnogo~islennám `ertvam, kotoráe v dalâneè{ee legli v osnovu versii o tásà~ah ¼`ertv Srebrenicá½. ¼Kao posledica tih borbenih dejstava, a tako|e i me|usobnih obra~una, kolona, za koju se ceni da je na po~etku brojala oko 12.000 do 15.000 qudi, pretrpela je znatne gubitke½ — svidetelâstvuät avtorá issledovanià. (str. 13) Podlinnaà istorià boestolknoveniè voennoè kolonná 28 divizii s serbskimi silami vse posleduäæie godá ignorirovalasâ i tæatelâno zamal~ivalasâ musulâmanskimi vlastàmi Saraevo i zapadnámi sredstvami massovoè informacii. Vedâ ona ne tolâko ne vpisávaetsà v navàzávaemuä mirovomu obæestvennomu mneniä kartinu viná bosnièskih serbov i Belgrada za tak nazávaemáè ¼genocid Srebrenicá½, no i sposobna dezavuirovatâ åtu naskvozâ l`ivuä konstrukciä. Tot fakt, ~to v iäle 1995 goda v raèone Srebrenicá {li o`esto~ennáe boi, obãàsnàet i poàvlenie bolâ{ogo ~isla `ertv, i nali~ie sredi nih gra`danskih lic, i harakter raneniè — kotoráe, po svidetelâstvu Läbi{i Simi~a, v osnovnom báli 10 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA polu~ená v boeváh, a ne v ¼rasstrelânáh½ usloviàh. Inámi slovami, åta istorià pozvolàet obãàsnitâ vse obstoàtelâstva ¼dela Srebrenicá½, àviv{egosà va`neè{im åpizodom bratoubièstvennoè bosnièskoè voèná, no ne imev{ego nikakogo otno{enià k ponàtiä genocida. Po obraznomu vára`eniä Läbi{i Simi~a i Stefana Karganovi~a, Gaagskiè tribunal zanimalsà tem, ~to podgonàl sobrannáe faktá pod ¼prokrustovo lo`e½ versii o genocide musulâman Srebrenicá. (str. 94) Issledovanie SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA re{aet pràmo protivopolo`nuä zada~u — obãektivno razobratâsà vo vseh aspektah tragedii. I re{aet åtu zada~u uspe{no — na váso~aè{em nau~nom i pravovom urovne. UVOD Stefan Karganovi}: U VOD Bez holisti~kog pristupa razgovor o Srebrenici je bespredmetan i nemogu}. Holisti~ki pristup1 podrazumeva da se jedna pojava mora posmatrati i prou~avati kao celina. Sve komponente te celine moraju biti zastupqene u okviru analize. U onoj meri u kojoj su odre|ene komponente celine li{ene te`ine i zna~aja koji im pripadaju, percepcija celine bi}e osaka}ena i neverodostojna. Na~elo holisti~kog sagledavawa, kao pretpostavke procene stvarnog stawa, ne va`i samo u ~istoj nauci, u medicini, antropologiji, sociologiji i u drugim granama znawa iz egzaktnih ili dru{tvenih nauka. To va`i podjednako i za prou~avawe i tuma~ewe istorijskih doga|aja. Tamo gde se sagledavawe u~inka svih ~inilaca koji su neki doga|aj uslovili sistematski izbegava vlada redukcionizam. Svaki redukcionizam je u odnosu na ~iwenice — selektivan.2 Ukoliko slo`ene pojave svesno i teleolo{ki svodimo na samo nekoliko probranih ~inilaca, koji idu u prilog unapred pripremqenom tuma~ewu ili tezi, primenom redukcionizma ne samo da ~inimo krupnu metodolo{ku gre{ku, ve} i grubo ogre{ewe o istinu. U raspravi oko doga|aja u Srebrenici i oko we, koja nakon decenije i po ne samo da ne jewava ve} — naprotiv — otkrivawem novih podataka dobija ve}i zamah, potreba za odbacivawem redukcionizma i usvajawem sveobuhvatnog, holisti~kog, pristupa sada je jo{ jasnija i ubedqivija. Tu, zapravo, i postoje samo dve suprotstavqene {kole mi{qewa, bez zna~ajnih prelaznih ili kompromisnih varijanata. Redukcionisti~ka {kola, koja je do nedavno bila u nadmo}nom polo`aju i koja sada polako ali sigurno gubi teren, zala`e se za svo|ewe celokupnog doga|aja na tri dana u julu 1995. godine.3 Holisti~ka {kola, s druge strane, stoji na stanovi{tu da je o ta tri dana nemogu}e voditi zna~ajan razgovor bez kontekstualnog razmatrawa svih doga|aja i odnosa izme|u srpske i bo{wa~ke zajednice u srebreni~kom kraju tokom prethodne tri godine, dakle od 1992. do 1995. 1 Op{te na~elo holizma Aristotel je u Metafizici (1045a10) sa`eo ovako: œCelina je vi{e od zbira svojih delova.Œ (1045a10). 2 Stepen tendencioznosti, koja tu selektivnost usmerava, razlikuje se od slu~aja do slu~aja. 3 ^ak i u odnosu na tako su`enu faktografsku matricu, ova {kola insistira na dogmatskom i jednodimenzionalnom prikazu. 12 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Nervoza redukcionisti~kog tabora je osetna i, realno gledano, ona je sasvim opravdana. Nove ~iwenice i nau~no utemeqenije analize ve} postoje}ih podataka vode novim tuma~ewima koja uop{te ne idu u prilog ukorewenim tezama. Da bi ih opravdali, zagovornici tih teza zahtevaju u sve ve}oj meri podr{ku razli~itih politi~kih i administrativnih struktura. Primeri takvog izrazito neakademskog pona{awa su zahtevi za dono{ewe politi~kih rezolucija kojima se dogmatsko tuma~ewe srebreni~kih doga|aja sakralizuje i name}e kao jedino ispravno,4 uporni poku{aji kriminalizacije javnog ispoqavawa sumwe u zvani~nu verziju,5 i — najzad — kao poseban dokaz o~ajawa, pribegavawe krivi~nim tu`bama u nastojawu da se skeptici u}utkaju, zastra{e i finansijski upropaste.6 Stara izreka, da je istina dovoqno jaka da samu sebe odbrani i da joj zato nije potrebna pomo} aparata dr`avne prisile, ovde u potpunosti dolazi do izra`aja. Protagonisti zvani~ne verzije srebreni~kih doga|aja svojim postupcima deluju kao da ni sami nisu sigurni u postojanost svoje „istine“ niti u mogu}nost da se ona odbrani kori{}ewem iskqu~ivo sredstava intelektualnog diskursa. Osnovno pitawe koje analiziramo u ovoj monografiji odnosi se na gubitke muslimanske strane u julu 1995. godine kao posledica napada Vojske Republike Srpske na enklavu Srebrenica. Ovo pitawe je va`no iz vi{e uglova. Pre svega zato {to se ti gubici postavqaju u smislu krivice srpske strane u ratnom sukobu, pa ~ak i krivice u kolektivnom smislu. Pod pretpostavkom da neki oblik krivice u vezi sa tim gubicima postoji, opravdano je utvrditi karakter i razmere tih gubitaka da bi i stepen krivice mogao biti pravedno odmeren. Zatim, ti gubici se ne tretiraju kao obi~an ratni doga|aj, ve} se stavqaju na nivo najgnusnijeg zlo~ina koji je poznat u me|unarodnom pravu: genocida. To je jo{ jedan razlog {to je neophodno da se dimenzije tog doga|aja, u smislu utvr|ivawa stvarnih qudskih gubitaka, {to je mogu}e ta~nije razjasne. Najzad, u svakoj situaciji istina treba ne samo da je dobrodo{la ve} joj se mora obezbediti i nesmetan prostor da prodre u svest qudi i da isceliteqski deluje na sve aspekte wihovih odnosa. Zato je bitno da se i u ovom slu~aju istina utvrdi. Ako u kqu~nim materijalnim segmentima zvani~na verzija srebreni~kih doga|aja nije ta~na, weno uspe{no naturawe i ovekove~ewe ima}e efekat daqeg trovawa me|unacionalnih odnosa i me|usobnog otu|ewa dveju zajednica u Srebrenici koje nemaju drugog izbora — ako im je stalo do boqe budu}nosti — osim da `ive u miru i slozi. Pod pretpostavkom, naravno, da ne `ele da im se u`asi nedavnog rata ponove. 4 Na primer, rezolucija Evropskog parlamenta od 15 juanuara 2009, Deklaracija Narodne Skup{tine Srbije od 31 marta 2010.. 5 O predlogu izmene KZ BiH kako bi se sankcionisalo „negirawe genocida i holokausta,“ videti Glas Amerike (http://www1.voanews.com/bosnian/news/a–29–2009-05-06-voa6– 86197862.html?moddate=2009-05-06), 6 maj, 2009.; poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije, Nenad ^anak, zala`e se za uno{ewe sli~ne odredbe u KZ Srbije, Blic, 28 maj, 2007 6 Primer: tu`ba protiv {vajcarskog lista La Nation, NSPM, http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/betoniranje-istine-u-svajcarskoj.html Stefan Karganovi}: UVOD 13 Sveobuhvatan pristup pretpostavqa, pre svega, pa`qivu analizu svih raspolo`ivih podataka koji se odnose na pitawe koje se razmatra, a to je obim muslimanskih gubitaka koji su neposredno proistekli iz zauzimawa srebreni~ke enklave od strane snaga VRS u julu 1995. godine.7 To je prevashodan zadatak ove monografije. U delu koji je obradio dr Qubi{a Simi} predstavqena je podrobna analiza forenzi~kog materijala koji Ha{ko tu`ila{tvo koristi na su|ewima koja se odnose na Srebrenicu. Taj dokazni materijal je jedini corpus delicti zlo~ina u Srebrenici i jedini argument za tvrdwu da je u julu 1995. godine srpska strana izvr{ila genocid tako {to je pogubila „8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka“. To su, ujedno, i dokazi koji slu`e kao osnova za pravni zakqu~ak da to delo predstavqa genocid.8 U ovom trenutku, to je celokupan materijalni dokaz srebreni~kog zlo~ina. Stoga zaslu`uje iscrpnu analizu, i u poglavqu koje je napisao dr Simi} on je upravo takvoj analizi i bio podvrgnut. Drugi deo ovog pitawa skoro da je nepoznat {iroj javnosti. Odnosi se na qudske gubitke kolone 28 divizije, koja se, sa odre|enim brojem civila, u no}i 11 na 12 jula 1995, preko brdovitog terena iz Srebrenice po~ela povla~iti prema Tuzli. Tokom tog povla~ewa kolona je imala brojne borbene dodire sa snagama VRS. Kao posledica tih borbenih dejstava, a tako|e i me|usobnih obra~una, kolona, za koju se ceni da je na po~etku brojala oko 12.000 do 15.000 qudi, pretrpela je znatne gubitke. U odnosu na muslimanske gubitke u celini, ogromni gubici ove kolone vrlo su specifi~ni. Po me|unarodnom ratnom pravu, vojna kolona predstavqa legitiman ciq, ~ak i kada se u wenom sastavu nalaze civili. Prema tome, bez obzira na pogubqewe zarobqenika na drugim mestima i neospornu ~iwenicu da to predstavqa ratni zlo~in, gubici vezani za kolonu moraju biti izdvojeni i tretirani posebno.9 Oni ne ulaze ni u opseg `rtava ratnog zlo~ina, a kamoli genocida. Sistematsko previ|awe kolone kao posebne kockice srebreni~kog mozaika u kriznom periodu jula 1995. godine, i — podrazumeva se — izbegavawe svake kriti~ke analize tih gubitaka, upe~atqivo ilustruje opasnost ko7 Postoji {kola mi{qewa koja dr`i da je za utvr|ivawe genocida u su{tini nebitan broj `rtava i da je nepotrebno baviti se tim pitawem. Potencirawe tog gledi{ta je plan B muslimanske strane i wenih apologeta: nije va`no da li je pobijeno 8.000 ili 800, priroda zlo~ina ostaje nepromewena. Ali, ako su brojke toliko nebitne, i ako je utvr|ivawe fakti~kog stawa toliko jalov posao, za{to onda umesto oduzimawa jedne nule, ne bismo dodali jednu nulu i rekli da je u julu 1995. pobijeno ne 8.000 nego 80.000 Muslimana? Materijalnih dokaza, u smislu tela i drugog forenzi~kog materijala, nema ni za jednu, ni za drugu, ni za tre}u, cifru pa sve te teze podjednako olako mo`emo zastupati. Mo`da je reductio ad absurdum ipak najefikasniji na~in raskrinkavawa jednog o~igledno apsurdnog argumenta da kada se radi o velikom zlo~inu broj ubijenih nije bitan. 8 Pored ovog forenzi~kog materijala, postoje i rezultati forenzi~kih istra`ivawa koja su posle 2004. godine vr{ili me|unarodna organizacija ICMP i Institut za nestala lica BiH. O tome se govori na posebnom mestu u ovoj monografiji. Za sada je dovoqno ista}i da tu`ila{tvo MKTBJ taj materijal nikada nije formalno predo~ilo ni u jednom sudskom procesu koji se bavio Srebrenicom, pa samim tim validnost tih dokaza jo{ nije testirana pred sudom. 9 Definiciju legitimnog ciqa videti u: Prvi dopunski protokol @enevske konvencije (1977), ~lan 52. 14 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA ja preti od redukcionizma i neophodnost holisti~kog pristupa. Ako se `eli utvrditi, u pravnom smislu, stvarni broj muslimanskih `rtava Srebrenice u julu 1995. godine, pa samim tim i dimenzije zlo~ina koji bi mogao u}i u osnovu optu`be za ratni zlo~in ili genocid, legitimni gubici koji su proistekli iz borbenih dejstava ne smeju se me{ati sa brojem streqanih zarobqenika. To je elementarno pitawe, ali i pitawe preko kojeg se pre}utno prelazi, i to tako da se prakti~no iskqu~uje mogu}nost da se radi o jednostavnom propustu. U poglavqu koje je na ovu temu napisao Stefan Karganovi} analiziraju se uzroci i struktura tih legitimnih gubitaka i pru`aju se procene wihovog verovatnog obima. Izjave pre`ivelih pripadnika kolone koji su se uspe{no povukli do Tuzle, i koji opisuju usputna borbena dejstva i qudske gubitke, predstavqaju dragocenu istorijsku gra|u koja se ovde po prvi put objavquje. Holisti~ki pristup srebreni~kom pitawu nije ograni~en na ra{~lawivawe muslimanskih gubitaka u julu 1995. On mora da obuhvati i sve bitne elemente situacije na terenu u Srebrenici i oko we od po~etka sukoba u aprilu 1992. do jula 1995. To, u najmawu ruku, zna~i osvrt na dva kqu~na momenta: nesprovedenu demilitarizaciju muslimanskih snaga i sistematske napade na srpska naseqa i wihovo razarawe na podru~ju Srebrenice pra}eno masovnim ubijawem i progonom mirnog nemuslimanskog stanovni{tva. Ova dva momenta, u odnosu na doga|aje u julu 1995, nisu nevezana niti se mogu posmatrati izdvojeno. Oni su deo istog mozaika, i predstavqaju jedinstvenu moralnu i forenzi~ku celinu sa doga|ajima u julu 1995. godine. Zato se u ovoj monografiji tako i tretiraju. Postoji poseban razlog za{to ovu monografiju objavqujemo prvo na srpskom. Vi{e~asovna „rasprava“ u vezi sa usvajawem Deklaracije o Srebrenici u Narodnoj skup{tini Srbije u martu 2010. godine otkrila je koliko politi~ka elita Srbije malo zna o Srebrenici. Uva`avaju}i ~iwenicu da britanski parlament i skup{tina Srbije nisu isto, ipak je delovalo pora`avaju}e da su poslanici sa obe strane ove debate u skup{tinsku salu u{li toliko nespremni i da tako slabo poznaju pitawe preko kojeg se srpskom narodu pripisuje najte`i zlo~in koji postoji u me|unarodnom pravu. Iako bi bilo mnogo logi~nije da ovaj rad prvo objavimo na engleskom, ruskom, i na drugim stranim jezicima, na{ strate{ki izbor ipak je bio da prvo izdawe bude na srpskom. Sticawe osnovnih pojmova o Srebrenici najpotrebnije je srpskoj javnosti. Kada ona bude kompetentno ovladala materijom, lako }e svoje stavove prenositi drugima. Stefan Karganovi} PREDGOVOR Stefan Karganovi}: P REDGOVOR Ciq ove monografije nije da polemi{emo sa kultom Srebrenice,1 niti da bilo {ta osporavamo ili pori~emo. Ciq nam je, kada je re~ o Srebrenici, da utvrdimo bar neke parametre koji odgovaraju stvarnosti. Mora se skromno re}i „bar neke“ mada je san svakog istra`iva~a da o predmetu koji razmatra ustanovi sve {to je mogu}e. Srebrenica je poqe brojnih naslaga svesno iskonstruisanih fabrikacija i la`i koje ozbiqno ote`avaju svaki napredak prema istini. Prvi korak je zato proces dekontaminacije izvora podataka i svesti {iroke javnosti o wima. Najve}i deo tih kontaminiranih naslaga mora se prvo o~istiti, a zatim se la`na slika mora bar najve}im delom dekonstruisati. Tek posle toga ima}emo realnu mogu}nost da se posvetimo prikupqawu podataka koji su zaista verodostojni i koji bi nam mogli pomo}i da izgradimo pravu sliku. Osnovni problem sa kojim se svaki istra`iva~ Srebrenice odmah suo~ava je da su bitni podaci koji su mu potrebni ili vrlo te{ko ili nikako dostupni2 ili da su izvori dostupnih podataka toliko zatrovani perfidnim izmi{qotinama da je i najiskusnijem posmatra~u ~esto vrlo te{ko da se sna|e u tom lavirintu protivure~nosti i la`nih tragova.3 Preterana obazrivost, koja dovodi do analiti~ke paralize, ne slu`i ni~emu; otvorenost prema mno{tvu uba~enih „~iwenica“ i naizgled zavodqivih obja{wewa, koja neizbe`no vode u zabludu i analiti~ki }orsokak, tako|e ne pogoduje izvo|ewu pouzdanih zakqu~aka. 1 Za uzdizawe Srebrenice na nivo planetarnog zlo~ina, videti Dani (Sarajevo): „Prqavi dil Klajna i Ivani}a“, br. 256, 10 maj 2002.; Srebrenica je tako|e prikazana kao „planetarni genocid“ na internet sajtu http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=16877, 10. septembar 2004; u istom duhu, glavna muslimanska stranka u BiH, SDA, zahtevala je da se finale svetskog prvenstva u fudbalu ne igra 11. jula 2010, zato {to je to dan se}awa na `rtve Srebrenice: (http://www.frontal.rs/cyrl/?page=3&kat=2&vijest=41775). 2 Arhiv UN koji se odnosi na Srebrenicu zakqu~an je na pedeset godina, a navodni snimci iz vazduha, koji treba da poka`u da je zemqa u okolini mesta gde su `rtve bile streqane i zakopavane bila „uznemiravana“ (disturbed, u zvani~noj engleskoj terminologiji) tako|e }e biti nedostupni nekoliko decenija. 3 [kolski primer je neverovatna me{avina mogu}ih i sasvim apsurdnih teza na temu Srebrenice koju plasira izvesni Jugoslav Petru{i}, navodni saradnik i „insajder“ francuske obave{tajne slu`be (videti http://www.frontal.rs/cyrl/?page=87&kat=14&vijest=34637 &vijest=34637) za koje bi se te{ko moglo re}i da im je svrha da se stvari razjasne i kockice racionalno pove`u. Istovremeno, imamo nekriti~ki sabranu „evidenciju“ Ha{kog tribunala, vi{etomni transkript najbizarnijih izjava i tvrdwi koje bi, da se radi o ozbiqnom sudu, imale vrlo slabe {anse da u|u u zvani~ni zapisnik, ali koje su ipak ugra|ene u brojne presude MKTBJ, pa su na taj na~in u izvesnom smislu ipak u{le u istoriju. 16 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Za po~etak, sa sigurno{}u se mo`e konstatovati samo slede}e: zvani~na verzija o Srebrenici je jedan kolosalan blef.4 ^ak i oni elementi tog blefa koji su opipqivi, kao {to su posmrtni ostaci qudskih `rtava, la`nim prikazivawem pretvoreni su u virtuelne dokaze zato {to ne slu`e utvr|ivawu stvarnosti nego u~vr{}ivawu iluzije. To dokazujemo u dva poglavqa koja su posve}ena upravo toj temi, drskoj zloupotrebi forenzi~kih dokaza u kvazijuristi~ke svrhe. Kao prevara, Srebrenica u sebi sa`ima najefektnija dostignu}a propagandne umetnosti dvadesetog veka. To je majstorski udarac, vrhunska destilacija potencijala propagande razra|ene na nau~noj osnovi da bi qude odvela u gustu maglu i trajnu zabludu.5 Prisustvo, u toj magli, dovoqne koli~ine autenti~nih elemenata ne slu`i dosezawu istine, ve} jo{ uspe{nijem delovawu dezinformacije, jer doprinosi stvarawu utiska da je iluzija verodostojna. Srebrenica je jedan veliki Ror{a{ov crte` i svako ko ga posmatra slobodan je da u wega u~ita onakav smisao koji je u skladu sa wegovom prethodnom indoktrinacijom na ovu temu. To va`i za predstavnike obe krajnosti u tuma~ewu srebreni~ke pri~e. Pobornici zvani~ne verzije insistiraju na fantomskom broju `rtava i na pravnoj kvalifikaciji genocida, ne obaziru}i se na ~iweni~ku neutemeqenost i pravnu neodr`ivost — koja se grani~i sa apsurdom — wihove teze.6 S druge strane, wihovi podjednako ostra{}eni i iracionalni oponenti naj~e{}e tvrde da je apsolutno sve {to je vezano za Srebrenicu samo jedna velika la` i da se tamo u julu 1995. godine nije dogodilo ni{ta zna~ajno, mimo zakona i pravila rata.7 4 Profesor Herman je pogodio pravo u ciq kada je za Srebrenicu rekao da je to „trijumf propagande na kraju dvadesetog veka“. 5 Po profesoru Hermanu, Srebrenica je „… kona~ni udarac u demonizaciji Srba i vode}eg |avola, Slobodana Milo{evi}a, koji omogu}ava da Srbiju i bosanske Srbe podvrgavaju nesmawenom pritisku i da ih prisiqavaju da pu`u mawe vi{e za sva vremena. To je bilo remek delo propagande i zato {to pru`a sve te politi~ke koristi dok istovremeno po~iva na dvostrukom merilu ogromnih razmera: glavni prestupnici NATO i wihovi balkanski klijenti ostaju neka`weni, a za to vreme problemati~ne optu`be u vezi sa Srebrenicom ne smeju se podvrgavati kritici, i ostaju istrgnute iz konteksta i pro`ete dezinformacijama.“ (Privatna korespondencija sa autorom.) 6 Koliko je ta teza i sa pravnog stanovi{ta na staklenim nogama, vidi se i po ovome. Ha{ki tribunal je, u predmetu generala Krsti}a, morao da iskonstrui{e jednu sme{nu ad hoc antropolo{ku doktrinu, o~ito primewivu samo na bosanskohercegova~ke Muslimane (i to ako rezon ve}a pa`qivo analiziramo, iskqu~ivo srebreni~kog kraja, koji se, navodno, odlikuje specifi~nim ¼patrijarhalnim½ karakteristikama) da bi prebacivawe od strane srpskih snaga `ena, dece i celokupnog borbeno nesposobnog dela stanovni{tva enklave na sigurno mogao da uklopi u svoju teoriju o genocidu. Pored toga, u okvirima masovnog nasiqa koje se danas rutinski u svetu upra`wava, ~ak i da je u Srebrenici pobijeno 8.000 u pore|ewu sa qudskim bilansom napada na Irak ili Avganistan, da ne navodimo druge primere ciqanog razre|ivawa stanovni{tva kao {to je bio slu~aj u Gvatemali ili Isto~nom Timoru, to bi bio zlo~in vrlo skromnih razmera. Zato se zlo~in u Srebrenici, skoro uvek kada se pomiwe, bezrazlo`no kontekstualizira kao ¼najve}i masakr u Evropi posle Drugog svetskog rata,½ i tome sli~no. Svako ko razmi{qa kriti~ki mora da postavi pitawe: kakve veze geografski i hronolo{ki parametri imaju sa pravnom kvalifikacijom jednog zlo~ina, pod pretpostavkom da je on po svojoj su{tini zaista genocid? 7 U prvom izve{taju koji je 2002. godine Vladi Republike Srpske bio predlo`en na temu ovih doga|aja, a koji je visoki predstavnik sa besom odbacio, da bi ne{to kasnije, 2004. Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 17 Obema ovim pri~ama predstoji sigurna i neslavna diskreditacija, i svi koji se za jednu od wih lakomisleno opredequju, mora}e za to da plate visoku moralnu i istorijsku cenu. Empirijsko istra`ivawe stvarnih muslimanskih gubitaka i wihova pravilna kategorizacija po mnogo ~emu predstavqa sr` srebreni~kog pitawa. Bez le{a nema ubistva, a genocida jo{ mawe.8 Kada je re~ o bilo kakvoj vrsti ubistva, posmrtni ostaci ubijenih predstavqaju prvi i nezaobilazni corpus delicti. Osnovno pitawe, koje se uvek postavqa, odnosi se na fizi~ke dokaze, i na wihov kvalitet i pravilno tuma~ewe. Dr Simi} je upravo tako i postupio, oti{av{i na sam izvor tih dokaza, obimnu forenzi~ku dokumentaciju Ha{kog tu`ila{tva, koja obuhvata oko 30.000 stranica. Wegova minuciozna analiza forenzi~kog materijala, potkrepqena brojnim prilozima, ne ostavqa mesta za sumwu da je na{a kvalifikacija zvani~ne srebreni~ke pri~e kao „kolosalnog blefa“ u potpunosti primerena. Primedbe, koje dr Simi} iznosi na rad i rezultate forenzi~kih timova Ha{kog tribunala (u ovom slu~aju Tu`ila{tva, da budemo apsolutno precizni) nisu samo intrigantne, niti senku sumwe bacaju samo u nekim aspektima, ali ipak ostavqaju otvorenu mogu}nost za rehabilitaciju celine. Ne, one su apsolutno fatalne. One dovode u pitawe ne samo profesionalnost „stru~nog“ osobqa kome je Tribunal taj zadatak poverio, ve} i integritet, bona fide, ustanove koja je to osobqe anga`ovala. Posle ovoga, Tribunalu ne ostaje rezervna pozicija na koju bi se mogao ~asno povu}i. I daqe stoji da je odre|eni broj qudi pobijen, to je potpuno ta~no, ali to je za izvo|a~e — i naru~ioce — ovih aqkavih, a vrlo ~esto i ne~asnih, ¼ekspertiza½ vrlo mala uteha. Poenta nije samo u o~iglednoj i ogromnoj broj~anoj nesrazmeri izme|u pribli`ne cifre stvarno pogubqenih i potpuno neutemeqene propagandne cifre navodnih `rtava koju je Ha{ki tribunal usvojio i svojim autoritetom ozvani~io ve} u ne~em drugom. Nijedna ozbiqna i odgovorna pravosudna ustanova nikada ne bi sebi dozvolila da pred takvom o~iglednom disproporcijom non{alantno za`muri i da, zatim, dono{ewe tako krupnog zakqu~ka kao {to je genocid utemeqi na pogodine, pod pretwom, Vladu Republike Srpske prisilio da usvoji drugi izve{taj koji odra`ava suprotnu krajnost, ali u ~iweni~kom delu ima podjednako malo veze sa stvarnim doga|ajima koje navodno opisuje, stoji da je u Srebrenici stradalo samo oko 100 Muslimana! Videti: .“Report About Srebrenica Case”, The Center for Documentation of the Government of Republic of Srpska and The Bureau of the Government of RS for relations with ICTY, Banja Luka, Republic of Srpska, 2002 (139 strana), http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf 8 Ameri~ki nedeqnik Newsweek, s razlogom nestrpqiv posle bu~nih najava pokoqa ogromnih razmera, ali bez o~ekivanih materijalnih dokaza, u novembru 1996. postavqa ubojito pitawe: „Genocid bez le{eva: za Srebrenicu se ka`e da predstavqa najve}i zlo~in u Evropi posle Drugog svetskog rata. Za{to nije bilo prona|eno vi{e le{eva?“ (Newsweek, 4. novembar 1996, “Genocide without corpses: Srebrenica was said to be Europe’s biggest atrocity since World War II. So why haven’t more bodies been found?”) Kao {to se vidi iz analize forenzi~kih podataka koju je obavio dr Qubi{a Simi}, ono {to nije bilo prona|eno, uskoro posle toga je improvizovano. 18 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA datku koji je ne samo nedokazan nego notorno la`an. A upravo to je u~inio Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju. Da bismo taj sud moralno osudili, nije nam ~ak potrebno ni da pribegavamo teorijama politi~ke zavere, da pitamo ko ga je formirao i ko ga finansira, niti da naga|amo ~ijim interesima wegove nepogre{ivo pristrasne i iskonstruisane presude stvarno slu`e. Dovoqno je da u nekim kriti~nim segmentima istaknemo wegove elementarne propuste, kao {to to dr Simi} smireno i metodi~no ~ini, da bi bio diskvalifikovan zajedno sa wegovim zakqu~cima i ¼presudama.½ [to se du`e Srebrenica prou~ava, to postaje sve jasnije da je zvani~ni narativ vozilo koje bi trebalo da ide na ~etiri to~ka, ali koje ima najvi{e jedan. Me|utim, iako je problem sa forenzi~kim dokazima — {to je za za materiju ovakve vrste veoma ozbiqna stvar — vi{e nego dovoqno da konstrukciju u celini dovede u pitawe, to ipak ne iscrpquje temu. Zajedni~ki imeniteq svih va`nih elemenata srebreni~kog kulta je isti: ili potpuni nedostatak materijalne podloge, ili potpuna neubedqivost onoga {to se nudi. Ovu konstataciju potkrepi}emo kratkim osvrtom na tri najva`nija segmenta te pri~e: svedo~ewe Dra`ena Erdemovi}a, DNK dokaze i „satelitske“ snimke. 1. Erdemovi}evo svedo~ewe. Dra`en Erdemovi} nije obi~an svedok Ha{kog tribunala, jedan od desetina. On je izuzetan zato {to istovremeno ima status svedoka i izvr{ioca srebreni~kog zlo~ina, koji nije jedan od mnogih prestupa kojim se MKTBJ bavi, ve} wegov raison d'etre. Zna~aj koji Tu`ila{tvo pridaje Erdemovi}u mo`e se oceniti po tome da, pored wega, postoji jo{ nekoliko direktnih svedoka ubijawa, osoba koje su, navodno, uspele da se spasu sa gubili{ta.9 Jedan od takvih, pre`ivelih i zamalo streqanih, svedoka je i Mevludin Ori}, ro|ak (kakva koincidencija!) komandanta muslimanskih oru`anih snaga u enklavi. ^iwenica je, me|utim, da nijedan od te tri navodno pre`ivele `rtve sa gubili{ta nikada nije bila udostojena pijedestala na koji je sme{ten Erdemovi}. Zar oni nisu kompetentniji od osobe koja u okviru nagodbe sa Tu`ila{tvom za sebe tvrdi da je jedan od izvr{ilaca, i da je svojom rukom (mada je to ne{to {to sada neizmerno `ali) pobio najmawe 100 qudi? Ali, Ha{ki tribunal ima verovatno svoje rezone, razumu nedosti`ne…10 Erdemovi} za te zlo~ine nije odgovarao11 iz jednostavnog razloga {to je napravio nagodbu sa Tribunalom. Na taj na~in je stekao imunitet, prome9 Mike O’Connor: “War Crimes Witness May Refuse to Testify,” New York Times On the Web, 30 maj, 1996. 10 Erdemovi} je svedok-sradnik Tribunala. Za na~in kako taj sistem funkcioni{e, videti Zbornik radova. Delatnost me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadr`aj, rezultati, efikasnost, Beograd 2010, s. 177 (Stefan Karganovi}: „Nagodbe sa tu`ila{tvom pred MKTBJ“) 11 Niti su odgovarale wegove kolege iz jedinice, koje je on tokom svedo~ewa u predmetima pred Ha{kim tribunalom vi{e puta imenovao i koje vi{e od deset godina nakon {to je Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 19 weni identitet i do`ivotnu apana`u. Za uzvrat za toliku popustqivost Suda, wegova jedina obaveza je da se na svakom su|ewu koje se odnosi na Srebrenicu pojavi kao svedok i da izdeklamuje svoju pri~u o masovnom streqawu muslimanskih zarobqenika u Pilici, gde tvrdi da je i sam u~estvovao. Ali, kod Erdemovi}a Tu`ila{tvo je imalo lo{u sre}u da je u galeriji, dok je on svedo~io, sedeo neko ko je priqe`no bele`io sve bizarnosti i protivure~nosti iskaza svedoka-zvezde Ha{kog tu`ila{tva u predmetu Srebrenica, isto kao {to je imalo lo{u sre}u da se dr Qubi{a Simi} zainteresovao za wegove forenzi~ke dokaze pa je po~eo da ih proverava. U ovom slu~aju, to je bio bugarski novinar i dugovremeni saradnik Deutsche Welle, @erminal ^ivikov. Te rupe, protivure~nosti i nedoslednosti u Erdemovi}evom iskazu ^ivikov podrobno navodi u svojoj kwizi Krunski svedok,12 i on ih tamo secira neumoqivo i sa hirur{kom precizno{}u. Na ~iwenicu da je nekoliko ve}a Ha{kog tribunala Erdemovi}evu verziju ipak nekriti~ki prihvatilo kao verodostojan opis stvarnih doga|aja, posle ~itawa ^ivikovqeve kritike mo}i}e se gledati samo sa nevericom. ^ivikovqeva kritika i forenzi~ka analiza dr Simi}a ukr{taju se na mestu pod nazivom Pilice. Bez obzira na realne fizi~ke mogu}nosti pod datim okolnostima, Erdemovi} tvrdi da su on i wegova jedinica, 10. diverzantski odred, na strati{tu Pilice uspeli da za svega pet sati pogube oko 1.200 zarobqenika. O tome, {ta je stvarno bilo prona|eno u Pilicama, i da li se to sla`e sa Erdemovi}evim tvrdwama pred Tribunalom, koje je on dao pod sve~anom zakletvom, podrobnije se govori u tre}em i ~etvrtom poglavqu. Ali, s obzirom na na~in i na tempo ubijawa, kako ih je opisao Erdemovi}, ^ivikov je izra~unao da bi za takav posao bio potreban skoro ~itav dan. Na kraju, ekshumacija masovne grobnice u Pilicama, koju je obavio forenzi~ki tim Tu`ila{tva, otkrila je ostatke samo 137 potencijalnih `rtava, od kojih 70 sa povezima, {to bi zaista ukazivalo na zarobqenike. To predstavqa bilans koji je daleko ispod onoga {to svedok Erdemovi} tvrdi. Kao {to smo ocenili na jednom drugom mestu, „jo{ jedanput, ~lanovi ve}a Me|unarodnog krivi~nog suda za ratne zlo~ine prihvatili su bez pogovora dokaze veoma diskutabilnog kvaliteta, ali sa neposrednim uticajem na pravne, moralne i politi~ke razmere pitawa Srebrenice. Da napomenemo jo{ jednom da je Erdemovi} kqu~ni neposredni svedok Tu`ila{tva i da je navodni u~esnik inkrimini{u}ih doga|aja. Veliki deo zvani~ne pri~e o Srebrenici zavisi direktno od wegovog kredibiliteta.“13 Erdemovi} otkrio wihov identitet niko nije krivi~no gonio. Oni su najzad privedeni u prvih nekoliko meseci 2010. godine, tek nakon {to je kwiga @erminala ^ivikova objavqena u srpskom prevodu. Uskoro }emo saznati da li }e oni za svoje zlo~ine zaista biti procesuirani ili }e i wihovo privo|ewe postati deo srebreni~kog teatra. Ako pod pretwom dugoro~nih zatvorskih kazni oni budu dali izjave koje se poklapaju sa Erdemovi}evom i postanu, kao i on, saradnici tu`ila{tva, bi}e jasno da se radi o ovome drugom. 12 @erminal ^ivikov, Krunski svedok, Beograd, 2009. 13 Zbornik radova. Delatnost Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadr`aj, rezultati, efikasnost, Beograd, 2010, Predgovor, s. 53–54. 20 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Za{to je za dokazivawe doga|aja u Srebrenici toliko bitna pri~a raskrinkanog svedoka Erdemovi}a? Evo za{to. Ako izuzmemo trojicu anonimnih svedoka navodnih `rtava koji su vol{ebno pre`iveli streqawe, i kojima Tu`ila{tvo ne pripisuje preveliku te`inu pa ih koristi samo uzgredno i kao dopunu Erdemovi}evom glavnom svedo~ewu, i pored vrlo upitnih forenzi~kih dokaza, Erdemovi}eva pri~a jedini je raspolo`ivi podatak iz prve ruke o onome {to se, navodno dogodilo u Srebrenici. Prema tome, onoliko koliko vrede Erdemovi}ev iskaz i ti dokazi, otprilike toliko vredi i zvani~na pri~a o Srebrenici. 2. DNK dokazi. Kao faktor u srebreni~koj pri~i, DNK nalazi pojavili su se relativno nedavno, i bili su najavqeni sa velikom pompom.14 Ovaj pravac zvani~nog istra`ivawa odvija se pod patronatom Me|unarodne komisije za nestale u biv{oj Jugoslaviji — The International Commission on Missing Persons in the former Yugoslavia (ICMP). Zvani~na misija ICMP, po verziji sro~enoj za javnost koja se nalazi na internet stranici te organizacije glasi: „da obezbedi saradwu dr`ava u pronala`ewu i identifikovawu lica koja su nestala tokom oru`anih sukoba i kao posledica kr{ewa qudskih prava“.15 ICMP se trudi da neguje zvani~ni profil nezavisne i nepoliti~ke organizacije koja je posve}ena plemenitom ciqu pomagawa pre`ivelim srodnicima da saznaju {ta se dogodilo wihovim nestalim voqenim osobama, da im identifikacijom posmrtnih ostataka omogu}i da prona|u neku utehu i da ih pristojno sahrane. Ali, nezavisnost ICMP vrlo je diskutibilna. Sama organizacija je osnovana 1996. na samitu G–7 u Lionu, Francuska, na icijativu ameri~kog predsednika Klintona. Spisak predsedavaju}ih se ~ita kao ise~ak iz Who is who ameri~kog establi{menta. Prvi predsednik bio je biv{i dr`avni sekretar Sajrus Vans, od 1996. do 1997. godine. Od 1997. do 2001. na tom polo`aju se nalazio senator Bob Dol. Trenutni predsedavaju}i ICMP je Xejms V. Kimsi (James V. Kimsey), koji va`i za velikog „filantropa“ i koji je bio direktor internet preduze}a America Online. Me|utim, da li je bri`qivo negovani utisak o nezavisnosti ICMP stvarnost ili zapravo jo{ jedna iluzija? Da se radi o ovoj drugoj mogu}nosti, moglo bi se zakqu~iti iz saop{tewa za {tampu ameri~kog Stejt departmenta od 11. maja 2001. godine (Prilog Predgovor. 1), po kome ispada da predsedavaju}eg ICMP postavqa niko drugi ve} dr`avni sekretar SAD: “Secretary Powell has appointed Jim Kimsey as the new U.S. chairperson of the International Commission for Missing Persons (ICMP), the leading organization involved in the identification of remains of people 14 Po principu, tresla se gora, rodio se mi{, kao {to se dogodilo vi{e puta kada je re~ o senzacionalnim otkri}ima i dokazima Ha{kog tribunala. 15 U originalu: „‰TŠo ensure the cooperation of governments in locating and identifying those who have disappeared during armed conflict or as a result of human rights violations..“ Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 21 killed in recent conflicts in the Balkans. Mr. Kimsey is the Founding CEO and Chairman Emeritus of America Online, Inc.”16 Mada javna prezentacija ICMP sugeri{e da se radi o klasi~noj nevladinoj organizaciji, sa ~isto humanitarnim ciqevima, na osnovu ovog podatka moglo bi se u najmawu ruku pokrenuti pitawe sukoba interesa. Ne samo to, ve} izgleda, tako|e, da ICMP ne pola`e ra~une nikakvom nau~nom ili pravosudnom telu koje bi imalo bilo kakvu vezu sa wegovom zvani~nom misijom. Kao {to isti~e ameri~ki politi~ki analiti~ar Xorx Pamfri: „It is a wing of the US State Dept. and publishes ‘n'import quoi’ to serve the propaganda interests of its master. Many of their reports are so ambiguously worded that even if someone would attempt to verify their announcements, it would be impossible, because one is not sure if they are speaking of whole corpses or of pieces of corpses.“17 Pamfri dodaje da nalaze ICMP, kao {to su, na primer, ekspertize DNK podataka, jo{ nikada nijedan nezavisni stru~ni izvor nije potvrdio. Zato uop{te ne bi bilo preterano izraziti sumwu da ICMP zapravo nije neutralna ustanova, ve} da je naprotiv vrlo anga`ovana, i da igra ulogu pomo}ne slu`be u vo|ewu balkanske politike jedne od vrlo zainteresovanih stranih zemaqa. Pozadina organizacije pod ~ijim okriqem se vr{e DNK analize posmrtnih ostataka srebreni~kih `rtava vrlo je bitna za procenu objektivnosti rada ICMP i — {to je najva`nije — postignutih rezultata. Obzirom na akutnu nesta{icu tela koja bi se mogla dovesti u vezu sa ostacima `rtava genocida, tvrdwa koju je lansirao ICMP da su uspeli da identifikuju preko 6.000 srebreni~kih `rtava zvu~i zaista senzacionalno. Ako je to proverqivo ta~no, to onda zagovornike zvani~ne teze stavqa na domak ciqa, a to je empirijski dokaz da bi broj postradalih stvarno mogao biti oko 8.000. Ali kao {to je obi~no slu~aj kada se radi o Srebrenici, ni{ta nije onako kako na prvi pogled izgleda. Podaci ICMP su veoma nepouzdani i, {to je najva`nije, oni su u ovom trenutku — sasvim neproverqivi. Na temu DNK prilikom utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa Srebrenicom do sada nikada nije bilo iscrpne i transparentne rasprave pred sudom. DNK dokazi bili su predo~eni pred MKTBJ u predmetu Popovi}, ali — na zatvorenoj sednici. Pa ~ak i to se dogodilo pod optere}uju}e ograni~avaju}im uslovima koji timovima odbrane nisu dopu{tali ni vremenske ni materijalne mogu}nosti da ponu|eni DNK materijal svestrano i stru~no ispitaju. Obja{wewe za tu tajanstvenost bilo je da bi uvid javnosti predstavqalo œbezose}ajanŒ ~in, ~ime bi se navodno povredilo dostojanstvo 16 U.S. Department of State, International Information Programs, Press Statement, May 11, 2001. 17 Iz li~ne prepiske sa autorom. Prevod: „To je ogranak Stejt departmanta SAD koji bezpogovorno objavquje propgandu u prilog svojim gospodarima. Mnogi wihovi izve{taji napisani su dvosmisleno tako da, ~ak i kada bi neko poku{ao da proveri wihove tvrdwe, to ne bi bilo mogu}e zato {to nije jasno da li se tu govori o celim telima ili o delovima tela.“ 22 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA `rtava, i da bi to ~ak moglo naneti veliku bol wihovim pre`ivelim srodnicima. Ose}awa i interesi pojedinaca i zajednica koji bi — usled prihvatawa ovakvih dokaza — mogli biti optere}eni vi{edecenijskim kaznama i qagom genocida, o~igledno, nisu igrali veliku ulogu u razmatrawu sudskog ve}a. Na svaki zahtev privatnih lica ili zainteresovanih organizacija da se uzorci DNK analiza koje je uradio ICMP dostave na uvid radi nezavisne provere, u~tivo se daje uvek isti odgovor: to je nemogu}e bez pismene saglasnosti rodbine `rtava, opet pod izgovorom za{tite „privatnosti“. Izgleda, me|utim, da ta za{tita privatnosti ide predaleko, ~ak do apsurda, zato {to se prote`e na samo Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala. Imamo razloga za osnovanu pretpostavku da ni Tu`ila{tvo nije pregledalo DNK dokaze koje preko wega ICMP sudskom ve}u nudi kao materijalnu potporu za dono{ewe zakqu~ka da je u Srebrenici zaista po~iwen genocid masovnih razmera. Kako druga~ije protuma~iti izjavu tu`iteqice Hildegard Erc-Reclaf ‰Hildegard Uertz-RetzlaffŠ, koja je u odgovoru na prigovor optu`enog Karaxi}a da je u pogledu dostupnosti DNK materijalu izlo`en neravnopravnom tretmanu, izjavila slede}e: œICMP nije ni nama dostavio DNK. Tako da nije ta~no da su ga oni dali nama, ali ne drugimaŒ.18 Pa`qivo ~itawe odluke Karaxi}evog ve}a, kojom se odbrani nagove{tava mogu}nost da proveri relativno mali broj uzoraka (300 od preko 6.000), a {to je bilo brzopleto pozdravqeno kao va`an pomak u odnosu na prethodno stawe, otkriva da je i taj mali ustupak uslovqen i da je u wega ugra|ena mogu}nost da odbrana na kraju ne dobije ni{ta. Jer, pre svega, ve}e nije odbacilo na~elni stav ICMP da se pokazivawe DNK analiza mo`e ostvariti samo uz pismenu saglasnost rodbine. Implicitno usvajawe takvog stava, kojim se odbrana potencijalno li{ava mogu}nosti da proveri jedan od najva`nijih elemenata dokaznog materijala koje tu`ila{tvo predo~ava protiv optu`enog, predstavqa prvorazredni skandal i ozbiqnu povredu procesnih prava optu`enog. Zatim, u re{ewu ve}a stoji samo da je „ICMP pristao da pribavi dozvole od pribli`no 1.200 srodnika koji su dali uzorke koji se odnose na 300 slu~ajeva koje }e odabrati optu`eni, kako bi stru~waci optu`enog mogli da obave neophodnu analizu.“19 [ta ako tih 1.200 srodnika, ili veliki broj wih, jednostavno odbiju da potpi{u neophodnu dozvolu? Ako po|emo od na~elnog stava da wihova dozvola jeste po18 ICTY, Prosecutor v. Karad`i}, Status conference, 23 juli, 2009, p. 364, 21–23. Mada se ve}e u predmetu Karaxi} obavezalo da odbrani omogu}iti proveru 300 DNK izve{taja, ono i daqe uva`ava na~elni stav ICMP da je nezavisna provera nedopustiva bez pismenog odobrewa svakog ~lana porodice koji je dao uzorak: „NOTING that the ICMP has stated that it cannot provide its entire database of genetic profiles obtained from blood samples taken from family members of missing persons to the Accused without obtaining the consent of each family member who provided such a sample, and that this process would take significant time in view of the volume of samples taken“, videti ICTY, Prosecutor v. Karad`i}, “Order on selection of cases for DNA analysis,” 19. mart, 2010, s. 2. 19 ICTY, Prosecutor v. Karad`i}, “Order on selection of cases for DNA analysis,” 19. mart, 2010, s. 2 Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 23 trebna,20 onda moramo prihvatiti i mogu}nost da bi mogli odbiti da je daju. Odbrana bi se tada vratila na polaznu ta~ku i navodni „pomak“ u wenu korist pokazao bi se kao ono {to stvarno jeste — jo{ jedna iluzija. Ako u odnosu na ove dokaze, za koje se tvrdi da predstavqaju posledwu re~ nauke, i Tu`ila{tvo operi{e naslepo, {ta se onda mo`e re}i za sudsko ve}e, od koga se o~ekuje da na osnovu u su{tini nevi|enih i kriti~ki neproanaliziranih dokaza donosi vrlo zna~ajne i dalekose`ne zakqu~ke? Ili za odbranu, koja je li{ena prilike da predo~ene dokaze podvrgne stru~noj analizi, kao i za svetsku javnost, kojoj }e rezultati neproverene ¼ekspertize½ ove humanitarne nevladine organizacije biti servirani kao neprikosnovena nau~na istina? 3. Satelitski snimci. DNK podaci nisu jedini nevi|eni i neproverqiv „dokaz“ Srebrenice. U tu kategoriju spadaju i ~uveni „satelitski snimci“, koji su u avgustu 1995. godine bili pomiwani (ali nikada stvarno pokazani) pred Savetom bezbednosti UN kao nepobitni visokotehnolo{ki dokaz masovnog streqawa i zakopavawa muslimanskih zarobqenika. Taj dokaz, kojim je delegat SAD Medlin Olbrajt mahala u Savetu bezbednosti i prikazala ga verbalno, kao uvod u genocidnu srebreni~ku pri~u, mada ga ni tom prilikom niti kasnije nije ustupila na stru~ni uvid nikome, odigrao je kqu~nu ulogu u stvarawu utiska da se u Srebrenici dogodio zlo~in ogromnih dimenzija za koji su odgovorni Srbi. Verovawe da su iz vasione najsavremenijim instrumentima sve glavne faze tog zlo~ina bile pra}ene postalo je aksiomati~no, tako da, ako je ne{to i ostalo nerazja{weno, to samo mogu biti pojedinosti, ali ne i su{tina i osnovne dimenzije doga|aja. Nedavno smo, me|utim, saznali da je i taj utisak vezan za Srebrenicu bio bez osnova. Izvor za takav zakqu~ak je besprekorno autoritativan i bukvalno iz prve ruke iskaz biv{eg glavnog istra`iteqa (1996–2001) Ha{kog tu`ila{tva @an-Rene Rueza (Jean-Rene Ruez).21 Tokom iscrpne diskusije o radu Tu`ila{tva na rasvetqavawu okolnosti masakra u Srebrenici, u razgovoru se neizbe`no dotaklo i „satelitskih dokaza“ koje je Medlin Olbrajt 10. avgusta 1995. godine dramati~no predo~ila Generalnoj skup{tini UN.22 Kako se navodi u izve{taju Holandskog instituta za ratna istra`ivawa (NIOD Report, 2002), Olbrajtova je „upotrebila te slike da Savetu bezbednosti pru`i dokaze po~iwenih zverstava i da izvr{i pritisak na Savet bezbednosti i na Klintonovu vladu da zauzmu tvr|i stav…Ona je izjavila da o{triji i boqi snimci postoje 20 [to, naravno, uop{te nije slu~aj zato {to sud ima (da `eli da je koristi) potpunu nadle`nost nad celokupnim dokaznim materijalom koji se odnosi na krivi~ni predmet koji on razmatra, kao i obavezu da taj materijal u celosti stavi na raspolagawe optu`enom ukoliko }e on biti kori{ten protiv wega. 21 Cultures & Conflicts, 2007 — 1, broj 65, na internetu: http://conflits.revues.org/index2198.html. 22 Ti snimci, ~iji pravi karakter Ruez sada dovodi u pitawe, pomiwu se kao dokaz u par. 255 i 380 prvostepene presude u predmetu Blagojevi} i Joki}. 24 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA sigurno, ali da oni ne mogu biti pokazani zato {to se tehnika i tehnologija moraju za{tititi.“23 Na pitawe voditeqke intervjua Izabel Delpla (Isabelle Delpla) o zna~aju tih znamenitih snimaka koji ostavqaju utisak „da se masakr mogao pratiti istovremeno dok se i doga|ao“, glavni istra`iteq tu`ila{tva Ruez komentari{e: „To je dobro pitawe, ali izraz ‘satelitski snimci’ mora se izbaciti iz upotrebe. Zvani~an naziv glasi: ‘snimci napravqeni sa vazdu{nih izvi|a~kih platformi’. U pitawu su slike koje je napravio U2…U vezi sa ovim moramo opovrgnuti odre|ene krive predstave…Avioni U2 predstavqaju tehnologiju iz {ezdesetih godina. Slika pokriva teren u pre~niku od 30 km, i sve je tu potencijalno vidqivo…Teoretski, ako imate tu sliku vi znate {ta se u toj zoni de{ava; ali, prakti~no govore}i, sliku je nemogu}e tuma~iti ako ve} unapred ne znate {ta je to {to u woj tra`ite i ako ne vr{ite pore|ewa sa opservacijama na terenu.“24 Da li smo pravilno shvatili glavnog istra`iteqa Ha{kog tu`ila{tva? Zna~i li to da — suprotno od utiska koji je bio bri`qivo negovan svih ovih godina — te snimke, koji figuriraju kao kriti~ni dokaz, uop{te nisu pravili sateliti sa najpreciznijom savremenom tehnolo{kom opremom, ve} da je bosansko rati{te bilo snimano zastarelom {pijunskom tehnologijom iz {ezdesetih godina? Odgovor na ovo pitawe veoma je bitan. Ako to jeste ta~no, skrivawe „svedokazuju}ih“ snimaka za narednih 50 godina ni~im nije opravdano. Apsurdan zvani~ni izgovor, da bi se wihovim pokazivawem mogla kompromitovati tehnologija SAD za prikupqawe operativnih podataka iz vazduha, sada definitivno otpada. Ne zaboravimo da je 1960. godine, u {pijunskom avionu U2, Fransis Geri Pauvers bio oboren iznad Sovjetskog Saveza. Letelica je pala na teritoriju SSSR-a i mo`emo pretpostaviti da su weni kapaciteti jo{ odavno u potpunosti poznati ru23 24 Izve{taj NIOD-a, Prilog 2, poglavqe 7, par. 4 U originalu: Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 25 skoj obave{tajnoj slu`bi. ^emu, onda, tajanstvenost u vezi sa U2 snimcima, koji bi — ako }emo verovati predstavnicima Ha{kog tribunala, mogli otkloniti ve}inu preostalih dilema u vezi sa genocidom u Srebrenici? Ali, postavqaju se i daqa, veoma va`na pitawa. Kakve su to slike iz vazduha, predstavqene kao smoking gun, ali koje nije mogu}e tuma~iti bez dopunskih informacija sa zemqe, navodno da bi analiti~ar mogao znati {ta je to {to na slikama tra`i? Da li je to slika koja prikazuje ne{to relativno jasno i odre|eno, ili je to Ror{a{ov test, gde ono {to je bitno ne proizilazi iz same slike, koliko je to subjektivna percepcija posmatra~a onoga {to se na slici navodno nalazi? U produ`etku svoga izlagawa, Ruez samo poja~ava sumwu u odnosu na mogu}nost bilo kakve pouzdane analize tih slika: „Slika sama po sebi nikada ne sadr`i neki odre|eni smisao, pa ~ak mo`e poslu`iti i kao povod za vrlo ozbiqne gre{ke prilikom tuma~ewa.“ Da li se dakle na to svodi — pored DNK — pri~a o satelitskim snimcima, najegzoti~nijem do sada ponu|enom dokazu „genocida“ u Srebrenici? Ruez otkriva jo{ jedan intrigantan detaq, koji potkrepquje na{u tezu da je zvani~na pri~a o Srebrenici konstrukcija koja po~iva na odva`nom blefu, i da efekat tog blefa zavisi od jednog kqu~nog elementa: od zabrane ili prakti~ne nemogu}nosti provere. On iznosi podatak koji navodi na zakqu~ak da u svom ~uvenom obra}awu Generalnoj skup{tini UN (en toute bonne foi, tvrdi Ruez, kao savr{eni xentlmen) Medlin Olbrajt pred me|unarodnom zajednicom nije rekla celu istinu. Ona je pokazala prvo U2 sliku fudbalskog stadiona u Novoj Kasabi, koji je u tom trenutku bio prepun izbeglica, pa zatim jednu drugu sliku, navodno masovnih grobnica. Predstava koju je priredila Olbrajtova proizvela je neodoqivi (i nesumwivo ciqan) utisak da je neposredno posle igrali{ta slede}a destinacija tih qudi bila grobnica. Ali, izme|u te dve ~uvene slike, sada nam Ruez sa neznatnim zaka{wewem od jedne decenije to otkriva, ne postoji zapravo nikakva ni geografska niti uzro~noposledi~na veza. En toute bonne foi, zar sve ove rupe ne dokazuju da je potrebno izvr{iti temeqitu i objektivnu reviziju celokupne zvani~ne pri~e o Srebrenici? Naru~eni genocid? Na upravo takav zakqu~ak upu}uje i niz drugih okolnosti. Pre svega, osnovana sumwa ne samo da je srebreni~ki „genocid“ naduvan, ne samo da je bio insceniran25 ve} i da je bio politi~ki naru~en. 25 Krajem 1994. godine bila je objavqena jedna kwiga pod autorskim imenom Nasera Ori}a, bez posebnih kwi`evnih kvaliteta to je sigurno, ali poprili~no iznad nivoa nekog obi~nog polaznika policijske {kole: „Srebrenica svjedo~i i optu`uje: genocid nad Bo{wacima u isto~noj Bosni (sredwe Podriwe) april 1992. — septembar 1994.“ Ori} je proro~ki anticipirao doga|aje koji }e se zbiti skoro godinu dana kasnije, ali kratko vreme pre predvi|enog raspleta u leto 1995. godine on se iz enklave ipak povukao na sigurno. 26 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Jedan od ubedqivih dokaza u prilog te teze je iskaz ratnog predsednika muslimanske stranke SDA u Srebrenici, Hakije Mehoqi}a, u vezi sa predlogom ameri~kog predsednika Klintona Aliji Izetbegovi}u {ta bi trebalo da se dogodi da bi se stvorili politi~ki i psiholo{ki uslovi za ameri~ku intervenciju u prilog muslimanskoj strani. Mehoqi} opisuje posetu Sarajevu delegacije iz Srebrenice, ~iji je i on bio ~lan, u septembru 1993. i razgovor koji je vo|en sa Izetbegovi}em tom prilikom.26 Poenta je bila jasna: trebalo je improvizovati na~in da pet hiqada srebreni~kih Muslimana budu pobijeni kako bi indignirano javno mwewe izvr{ilo sna`an pritisak na ameri~ku vladu da interveni{e u Bosni. Deset godina kasnije, Mehoqi} od svog iskaza ne samo da ni za dlaku nije odstupio, ve} on dodaje jednu pikantnu, tipi~no balkansku, pojedinost: Alija Izetbegovi} je tada 1993. tra`io ne da se ubije, nego zakoqe 5.000 Bo{waka u Srebrenici. Bili smo u sarajevskom hotelu œHolidej inŒ kada sam ustao i pitao ga da li je on lud i ko }e poubijati toliki narod. Poslije toga ~ekao se samo povoqan trenutak da se umije{a me|unarodna zajednica i to je palo na Srebrenicu. Alija Izetbegovi} je aminovao da se dozvoli genocid, a Srbi su nasjeli na ne{to {to je ranije spremano.27 U odnosu na ovo posledwe, Mehoqi}eva misao je samo eho konstatacije u istom duhu generala Morijona.28 Ali kada je re~ o re`iranoj predaji enklave sa namerom da se isprovocira srpska odmazda, za to postoje jaki posredni dokazi na osnovu iskaza samih Muslimana, pripadnika 28. divizije, koji nisu ni pomi{qali da pru`e otpor srpskim snagama. Nekoliko primera. Borac 28. divizije, Ibrahim Me{anovi}, izjavquje da su 11. jula do{la dva vojnika i prenela nare|ewe da `ene, deca i stariji idu u Poto~are, 26 „Dani“ (Sarajevo), 22 juni, 1998: MEHOLJIC: Poziv je do{ao od predsjednika Izetbegovi}a. Mi smo na sastanku Ratnog predsjedni{tva op}ine odredili delegaciju koja ce i}i u Sarajevo. Odmah smo imali neke slutnje da }e se tu rje{avati krupne stvari, jer prvi put izlazimo iz Srebrenice i obezbje|uje nam se prevoz s dva helikoptera. Kako to da je nama siguran izlaz a za sve vrijeme, otkako smo postali demilitarizovana zona, nije nam mogla do}i nijedna civilna ni vojna delegacija. Bilo je predvi|eno da ide i Naser Ori}, ali on nije `elio i}i. Sa Sarajevskog aerodroma su nas transporterima odvezli pred ’Holiday Inn’. Bilo je to vrijeme odr`avanja Bo{njackog sabora, na kojem se odlu~ivalo i o onom mirovnom planu o podjeli Bosne. Tu nas je primio predsjednik Izetbegovi} i odmah nakon pozdrava pitao: ‘[ta vi mislite o zamjeni Srebrenice za Vogo{}u?’ Neko vrijeme je bila ti{ina, a onda sam se ja javio i rekao: ‘Predsjedni~e, ako ste nas zvali na gotovu stvar, onda to niste trebali raditi, jer se valja vratiti pred narod i prihvatiti teret te odluke na nas.’Œ DANI: Vi ste, dakle, odbili Izetbegovi}evu ponudu? MEHOLJIC: Mi smo to odbili bez diskusije. Onda je on rekao: ‘Znate, meni je Clinton nudio u aprilu '93. godine (nakon pada Cerske i Konjevi} Polja, prim.a.) da ~etnicke snage udju u Srebrenicu, izvr{e pokolj pet hiljada muslimana i tad ce biti vojna intervencija.’ Na{a delegacija je bila sastavljena od devet ljudi, jedan je me|u nama bio iz Bratunca i na`alost jedini on nije `iv, a svi ostali iz delegacije su `ivi i to mogu potvrditi. 27 28 Glas Srpske (Bawa Luka), 22. april 2010. Tu`ilac protiv Milo{evi}a, s. 32029. Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 27 a preostali mu{karci i civili u proboj.29 To isto potvr|uju i drugi muslimanski borci koji su se uspe{no domogli Tuzle: Idriz Mustafi} (svi mu{karci iz wegovog sela izme|u 13 i 60 godina dobili su uputstvo da idu u [u{ware, odakle je polazila kolona, i gde se prikupilo oko 15.000 qudi)30, Ahmet Smajlovi}31, Omer Veli} („dobili smo nare|ewe od na{e vlade da be`imo kroz {umu prema [u{warima, u pravcu Tuzle…`ene, deca, ostareli i hendikepirani su trebali da idu u Poto~are kod UN, gde bi bili za{ti}eni i evakuisani“)32, da pomenemo samo nekoliko od mnogih.33 Osobqe holandskog bataqona UN koje se u tom trenutku (11. jula 1995.) zadesilo u Srebrenici ocenilo je ovakav postupak prema sopstvenoj neja~i krajwe nepovoqno: U vreme kada su se izbeglice kretale iz Srebrenice prema Poto~arima, osobqe holandskog bataqona zabezeknula je ~iwenica da su mladi mu{karci prepu{tali `ene, decu i ostarele sudbini. Oni su to smatrali kukavi~kim ~inom.34 Takvo pona{awe naoru`anih srebreni~kih mu{karaca utoliko vi{e za~u|uje kada se u obzir uzmu topografske odlike terena, koje braniocima u ovom slu~aju daju jasnu prednost.35 Ovaj neobi~ni splet okolnosti, od seanse srebreni~ke delegacije sa Izetbegovi}em u Sarajevu 1993. godine, kada su saznali za ponudu ameri~kog predsednika, pa do neprirodnog pona{awa muslimanske vojske u enklavi u trenucima kada su je Srbi napali,36 veroEDS arhivska oznaka 00464633. EDS arhivska oznaka 00464638. 31 EDS arhivska oznaka 00464647. 32 EDS arhivska oznaka 00464650. 33 Sli~ni iskazi se nalaze i u slede}im izjavama: Dervi{agi} Ahmet 00464614; Dozi} Ahmet 00464615; Gabeqi} Esad 00464617; Guti} Sabahudin 00464618. Okolnosti koje ovde izazivaju ~u|ewe su nepomi{qawe naoru`anih mu{karaca da poku{aju da odbrane sebe i svoje porodice, i wihova spremnost da pokorno prihvate uputstva od „na{e vlade“ da se izvuku a da neja~ ostave na milost ili nemilost protivniku, {to je u neskladu sa prirodnim qudskim impulsima u takvim situacijama. 34 Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 6.11., 4. oktobar 1995., EDS arhivska oznaka 00349980. Izve{taj pripremio O. Van der Vind, brigadni general holandske vojske. U originalu: “At the time of the movement of refugees from Srebrenica to Potocari Dutchbat personnel were struck by the fact that young, male inhabitants left the women /children/ elderly to their fate. This was considered to be cowardly.” EDS arhivska oznaka 00349980. 35 Takvo je mi{qewe majora Rajta ‰WrightŠ iz posmatra~ke misije UN koje on navodi u svom izve{taju Postscript to Srebrenica, pod datumom 26. jula 1995, par. 5 (EDS arhivska oznaka R0050422). Major Rajt napada~ke srpske snage procewuje na oko 1.500 sa nekoliko tenkova, a ABiH u enklavi na oko 4.000, {to je — u kombinaciji sa terenskim prednostima — trebalo da omogu}i sasvim uspe{nu odbranu. 36 U Debrifingu holandskog bataqona podvla~i se ~iwenica da je holandska komanda jo{ 6 jula obavestila komandu snaga ABiH u Srebrenici, u slu~aju da snage VRS prekora~e demarkacionu liniju enklave, da }e im „oru`je uskladi{teno u Srebrenici biti stavqeno na raspolagawe.“ Holan|ani konstatuju da, kasnije, „kada je ta situacija zaista nastala, ABiH nije iskoristila tu mogu}nost.“ Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 3.9., 4. oktobar 1995, EDS arhivska oznaka 00349936. 29 30 28 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA vatno bi se mogao objasniti uz pomo} vi{e razli~itih hipoteza. Ali, koja je od wih najlogi~nija i najsveobuhvatnija? Postoji, i u veoma je bliskoj vezi sa izlo`enim faktima, jo{ jedna ~udna okolnost, koja je sastavni deo srebreni~ke enigme. Naime, da se za trenutak vratimo na @an Rene-Rueza, dugogodi{weg glavnog istra`iteqa Ha{kog tu`ila{tva. Tela postreqanih se jo{ nisu propisno ni ohladila, niti je iko imao ta~nih podataka o tome {ta se stvarno dogodio na terenu, a Ruez je ve} dobio uputstvo da leti za Tuzlu i da otvori zvani~nu istragu o nezapam}enom srebreni~kom genocidu. Kakva bi hipoteza mogla najboqe da objasni slede}u hronologiju doga|aja? 20. juli 1995: istra`iteq Ruez sti`e u Tuzlu da otvori istragu.37 24. juli, 1995: Tim Bu~er ‰Tim ButcherŠ u londonskom Daily Telegraph-u objavquje tekst pod naslovom „Srpska zverstva nedokazana“.38 To je intervju sa Henri Vilandom ‰Henry WielandŠ, Komesarom UN za qudska prava koji je prethodnih pet dana proveo u Tuzli razgovaraju}i sa velikim brojem od oko 20.000 izbeglica iz Srebrenice koji su se tu stekli, i ~iji nalaz Bu~er prenosi ovako: „Posle pet dana provedenih u ispitivawima, u vezi sa navodnim kr{ewem qudskih prava u vreme pada Srebrenice glavni istra`iteq Ujediwenih Nacija nije prona{ao ni jednog svedoka iz prve ruke koji bi mogao da potvrdi da je prisustvovao nekom zverstvu.“ 25. juli 1995; Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju, koji je pet dana pre toga Rueza poslao u Tuzlu da istra`i ~iwenice u vezi sa eventualnom krivicom, objavquje optu`nice protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i druge ratne zlo~ine.39 Zna~i li ovo da je Ruezu od prispe}a u Tuzlu, 20. jula, za samo nekoliko dana po{lo za rukom da obavi detaqnu istragu okolnosti vezanih za Srebrenicu i da Tu`ila{tvu MKTBJ podnese svoj izve{taj, sa svim materijalom koji ga potkrepquje, na osnovu ~ega je ve} 25. jula Tribunal imao dovoqno dokaza da Karaxi}a i Mladi}a optu`i za genocid u Srebrenici? To je pitawe na koje nemamo odgovor. Mada je mogu}e da je Viland razgovarao sa pogre{nim osobama i da zato nije bio pravilno obave{ten, ~iwenica ipak stoji da su Vilandova percepcija doga|aja i stav Tribunala u Hagu, kojega je sa lica mesta obave{tavao istra`iteq Ruez, bili dijametralno suprotni. Da li su se Ruezovi i Vilandovi putevi u tom kriti~nom periodu ikada ukrstili u Tuzli, i da li su oni imali priliku da razmene podat37 38 Intervju sa @an Rene Ruezom, Le Point, broj 1862, 26. maj, 2008. Tim Butcher, “Serb Atrocities in Srebrenica are Unproven”, The Daily Telegraph, 24 juli, Ibid., Le Point, broj 1862, 26. maj, 2008. 1995. 39 Stefan Karganovi}: PREDGOVOR 29 ke i uvide u situaciju koju su do{li da istra`e na licu mesta, svaki za svoju ustanovu? Ni na to pitawe mi nemamo odgovora. Nema nikakvih saznawa o tome do kakvih je dokaza u tom kratkom intervalu mogao do}i Ruez, pa ni da li su oni dovoqno optu`uju}i da opravdaju drasti~nu optu`nicu Ha{kog tu`ila{tva protiv Karaxi}a i Mladi}a, i to ve} 25. jula. Uzgred, tim potezom u~e{}e dr Karaxi}a na predstoje}im mirovnim pregovorima ispred srpske strane u BiH bilo je prakti~no onemogu}eno, zato {to mu je zbog te optu`nice pretila opasnost od hap{ewa na stranoj teritoriji. Da rekapituliramo neke osnovne ~iwenice. Izetbegovi} 1993. godine srebreni~kim zvani~nicima prenosi Klintonovu sugestiju da }e intervencija uslediti ako 5.000 stanovnika Srebrenice bude masakrirano; iz za{ti}ene i „demilitarizovane“ enklave tokom dve godine vr{e se neumorno na obli`wa srpska naseqa oru`ane provokacije koje kad-tad moraju izazvati reakciju; bez obzira na to {to u enklavi postoje naoru`ane vojne formacije snage jedne divizije ABiH, u julu 1995. ne preduzimaju se nikakve mere da se napada~ima VRS pru`i otpor,40 a muslimanskoj vojsci izdaje se nare|ewe da umesto borbe ide u proboj, {to je jedna od najslo`enijih i najriskantnijih vojnih operacija; `ene i deca koncentri{u se u Poto~arima, gotovo kao mamac srpskim snagama da iz osvete izvr{e pokoq; komandant Unprofora, general Morijon, hladno konstatuje da je u Srebrenici „Mladi} u{etao u klopku“; istraga Ha{kog tribunala, sa genocidnim nagove{tajima, otvara se samo nekoliko dana posle doga|aja i znatno pre nego {to su podaci o wegovom obimu i karakteru mogli biti poznati; pre nego {to je istraga mogla da krene sa mrtve ta~ke, protiv glavnih aktera na srpskoj strani najavquju se optu`nice za najte`e zlo~ine; me|utim, predstavnik druge zna~ajne zainteresovane organizacije na terenu, UN, u isto vreme tvrdi da nije prona{ao nikoga ko je prisustvovao izvr{ewu zlo~ina… Mogu}e su razne hipoteze, ali verovatno samo jedan op{ti zakqu~ak: ovaj splet okolnosti u najve}oj meri je neuobi~ajen i, bez potrebe pribegavawa teorijama zavere, on je sasvim dovoqan da izazove razumnu sumwu da zvani~na pri~a o Srebrenici — nije cela pri~a. Stefan Karganovi} 40 Ovu posve neobi~nu ~iwenicu lakonski je uo~ilo i pretresno ve}e u predmetu Krsti}: „Neosporno je da enklava nije brawena na na~in koji bi se o~ekivao.“ Tu`ilac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 35. I. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? I MAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? Ako }e se o Srebrenici razgovarati po{teno, ovo je pitawe nad pitawima. Ali to je bez ikakve sumwe i tabu pitawe, na ~ije se postavqawe gleda sa potpunim neodobravawem. Samo odva`ni se i usu|uju da ga postave.1 To pitawe mora biti potisnuto i suzbijeno po svaku cenu i — gde god je to mogu}e — jednostavno zabraweno.2 Promoteri propagandne verzije srebreni~kih doga|aja imaju jake razloge za tako odbojan stav, zato {to se ovde ne radi o obi~nom pitawu. To je potencijalni detonator, sa dovoqno razornog dejstva da ~itavu zvani~nu pri~u o Srebrenici neslavno uru{i. Razlog za to vrlo je jednostavan. Ako se prizna da je primordijalni zlo~in Srebrenice pogrom srpskog stanovni{tva za prve tri godine rata, onda se slika iz korena mewa. Tada bi postao mnogo prirodniji jedan drugi zakqu~ak: da je zlo~in, koji je 1995. bio izvr{en nad simboli~nim vinovnicima tog prvobitnog zlo~ina — osveta, poravnawe ra~una. Me|utim, takav zakqu~ak je sve drugo osim materijal iz kojeg se gradi stradalni~ki mit o genocidu. Utira~i puta u neka`weni zlo~in. Jedno od najkobnijih obele`ja gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine bilo je pristrasna uloga koju je u wemu odigrao strani faktor. Taj faktor ovde mo`emo definisati u naj{irem smislu kao me|unarodne ustanove (u prvom redu, UN); nekoliko uticajnih dr`ava koje su sebe samozvano proglasile za „me|unarodnu zajednicu“ kao i strukture koje su formirane pod wihovim patronatom, navodno u ciqu pomagawa da se re{i kriza; me|unarodni mediji, koji su delovali kao transmisioni kai{i za simplisti~ku ratnu propagandu i kao informacioni filtar koji je onemogu}avao svestrano obave1 ^ak i oni kolebali bi se da to u~ine u prisustvu Harisa Silajxi}a, za koga to predstavqa degutantan primer ¼relativizacije `rtava.½ 2 Jedna nevladina organizacija je 19 aprila, 2010, podnela tu`bu, u [vajcarskoj, protiv {vajcarskog lista La Nation, za navodno „negirawe“ jednostrane pri~e da se u Srebrenici 1995. dogodio „genocid“. U Srbiji, vojvo|anski politi~ar Nenad ^anak zala`e se za dono{ewe zakona kojim bi se „sankcionisalo poricawe genocida“ (Blic, 28 maj, 2007), dok su u Parlamentarnoj skup{tini Bosne i Hercegovine bo{wa~ki poslanici ve} podneli predlog za formalno uvo|ewe takvog delikta u kazneni zakonik, ali ga zbog protivqewe srpskih poslanika ne mogu da usvoje. 32 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA {tavawe javnosti o slo`enim uzrocima i toku sukoba;3 najzad, razne „nevladine organizacije“ i javne ustanove zapadnih zemaqa koje su navija~ki oblikovale mi{qewe javnosti o sukobu i wegovim u~esnicima. Umesto da sukobqenim stranama u Bosni i Hercegovini ponudi usluge po{tenih i nepristrasnih posrednika i stvarnih mirotvoraca, strani faktor je, u celini, jednu stranu licemerno osu|ivao i degradirao, dok je previ|ao ili pre}utno pravdao zlo~ine druge. Neosnovanost takvog pristupa struktura, koje su se tokom rata u Bosni i Hercegovini proglasile za „me|unarodnu zajednicu“, primetio je general Sati{ Nambijar (Satish Nambiar), koji je na po~etku sukoba u Sarajevu komandovao snagama Unprofora: “Portraying the Serbs as evil and everybody else as good was not only counter-productive but also dishonest. According to my experience, all sides were guilty but only the Serbs would admit that they were no angels, while the others would insist that they were. With 28.000 forces under me and with constant contacts with UNHCR and the International Red Cross officials, we did not witness any genocide beyond killings and massacres on all sides that are typical of such conflict conditions”4 General Nambijar bio je samo prvi u nizu vojnih komandanata Unprofora koji je, na osnovu svojih iskustava na terenu, sklopio objektivnu sliku o sukobu i o akterima sukoba. U tom nizu, mnogi su, kao generali Majkl Rouz (Michael Rose), Luis Makenzi (Lewis MacKenzie), pa i sam Filip Morijon (Philippe Morillon), stupali na du`nost pod vidnim uticajem prete`no antisrpske medijske i politi~ke kampawe, koja je obele`avala predigru i ceo period trajawa ratnog sukoba, da bi se zatim — pod neumoqivim utiskom empirijskih ~iwenica i iskustveno ste~enih saznawa — postepeno udaqavali od takvog stanovi{ta. To je verovatno bio glavni razlog {to su ih wihovi politi~ki {efovi, kao nepodobne, jednog za drugim smewivali. General Filip Morijon, koji je bio komandant snaga Unprofora u kriti~nom periodu 1993. godine, kada je u Srebrenici uspostavqena za{ti}ena zona,tipi~an je primer za ovu vrstu ambivalentnosti.5 On je vrlo dobro poznavao pravi karakter Nasera Ori}a, muslimanskog komandanta u Srebrenici, i nije imao nikakvih iluzija u pogledu Ori}evog potencijala da po~ini najgnusnija zverstva: 3 Videti, Brock, Peter, Dateline Yugoslavia: The Partisan Press, Foreign Policy, Number 93, Winter 1993–94, s. 152–172. Novinar i autor Piter Brok je opisao mehanizam medijske neprofesionalsnosti i obmane jo{ dok je sukob trajao. 4 Navedeno u svedo~ewu generala Morijona, Tu`ilac protiv Milo{evi}a, 12. februar 2004, s 32042, redovi 11–18. 5 Vredi napomenuti da je svojom teatralnom medijskom predstavom u Srebrenici u prole}e 1993. Morijon bio glavni pokreta~ politi~kog procesa koji je u aprilu 1993. godine okon~ao rezolucijom Saveta bezbednosti kojom je Srebrenica bila progla{ena za{ti}enom zonom. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 33 “I think you will find this in other testimony, not just mine. Naser Oric was a warlord who reigned by terror in his area and over the population itself. I think that he realised that those were the rules of this horrific war, that he could not allow himself to take prisoners. According to my recollection, he didn't even look for an excuse. It was simply a statement: One can't be bothered with prisoners.”6 “I wasn't surprised when the Serbs took me to a village to show me the evacuation of the bodies of the inhabitants that had been thrown into a hole, a village close to Bratunac. And this made me understand the degree to which this infernal situation of blood and vengeance…… led to a situation when I personally feared that the worst would happen if the Serbs of Bosnia managed to enter the enclaves and Srebrenica.”7 Po mi{qewu generala Morijona, ~iju kompetentnost u odnosu na ovu temu ne dovodimo u sumwu, zverstva koja su po~inile muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Ori}a bila su upravo onaj faktor koji je — barem na regionalnom nivou — pokrenuo ciklus neutoqive mr`we {to je u julu 1995. godine kulminiralo pokoqem muslimanskih zarobqenika: “I feared that the Serbs, the local Serbs, the Serbs of Bratunac, these militiamen, they wanted to take their revenge for everything that they attributed to Naser Oric. It wasn't just Naser Oric that they wanted to… take their revenge on, they wanted to avenge their dead on Orthodox Christmas. They were in this hellish circle of revenge. It was more than revenge that animated them all. Not only the men. The women, the entire population was imbued with this… ‰IŠt was pure hatred… ‰SŠuch hatred cannot be worse than it is towards neighbours and brothers.”8 Na pitawe sudije Robinsona, da li smatra da je masakr muslimanskih zarobqenika u julu 1995. usledio kao neposredna reakcija na sve {to je prethodnih godina Naser Ori} sa svojim sledbenicima iz enklave ~inio Srbima, Morijon je odgovorio: “Yes, Your Honour. I am convinced of that. This doesn't mean to pardon or diminish the responsibility of the people who committed that crime, but I am convinced of that, yes.”9 Morijon je tokom istog svedo~ewa pred Ha{kim tribunalom potvrdio i odgovor koji je ranije dao ~lanu francuskog parlamenta, Pjeru Braneu (Pierre Brane) na pitawe kako je u julu 1995. godine do{lo do masakra u Srebrenici: 6 7 8 9 Ibid., Ibid., Ibid., Ibid., s. s. s. s. 31966, 31966, 31975, 31975, redovi redovi redovi redovi 5–10. 12–19. 8–18. 22–25. 34 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA “Accumulated hatred. There were heads that rolled. There were terrible massacres committed by the forces of Naser Oric in all the surrounding villages. And when I went to Bratunac at the time when I intervened, I felt that.”10 Morijon je daqe naveo da mu je u li~nom kontaktu Ori} priznavao da ubija Srbe11, sa obrazlo`ewem da su to „pravila igre i da u ovoj vrsti gerilskog ratovawa nema zarobqenika.“12 Upitan mo`e li potvrditi stav iz paragrafa 3 izjave koju je dao Me|unarodnom tribunalu u Hagu, gde je rekao da mu se „~inilo da je on ‰Ori}Š izvr{avao politi~ka nare|ewa koja je dobijao iz Predsedni{tva”,13 Morijon je to u~inio bez kolebawa: “Yes… Naser Oric obeyed. He was head of a band. He was waging guerilla war in the enclave, but he himself considered himself to be a combatant in the service of the Presidency.”14 Sada treba pojasniti kakvo je to „Predsedni{tvo“ ~ija su uputstva — po saznawima generala Morijona — Naser Ori} i muslimanske snage u Srebrenici sprovodili na terenu na na~in koji Morijon opisuje. To je sarajevska „vlada“ Alije Izetbegovi}a, koja je u tom periodu u`ivala me|unarodno priznawe bez obzira na krvave ruke wenih predstavnika na terenu. Sa tom „vladom“ general Morijon je po funkciji svoga polo`aja zvani~no op{tio i sa tom „vladom“ faktori koji su se proglasili za me|unarodnu zajednicu tokom rata u BiH odr`avali su odnose koji su naj~e{}e bili srda~ni, ali nikada mawe nego korektni. Tehnika gerilskog ratovawa. Ako je potreban jezivi primer stila „gerilskog ratovawa“ kojim su se slu`ili Naser Ori} i wegove snage tokom napada koje su iz Srebrenice vr{ili na okolna srpska naseqa, ovo }e svakako biti dovoqno. U tekstu koji je 16. aprila, 1994. godine, objavio Washington Post, dopisnik iz BiH, Xon Pomfret (John Pomfret) prenosi utiske sa seanse sa lokalnim srebreni~kim „gospodarom rata,“ Naserom Ori}em: “Nasir Oric's war trophies don't line the wall of his comfortable apartment — one of the few with electricity in this besieged Muslim enclave stuck in the forbidding mountains of eastern Bosnia. They're on a videocassette tape: burned Serb houses and headless Serb men, their bodies crumpled in a pathetic heap.” 10 11 12 13 14 Ibid., Ibid., Ibid., Ibid., Ibid., s. s. s. s. s. 32031, redovi 23–25 i s. 32032. red 1. 32044, redovi 5–9. 32044, redovi 17–20. 32044, redovi 23–24. 32045, redovi 1–4. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 35 “We had to use cold weapons that night,” Oric explains as scenes of dead men sliced by knives roll over his 21-inch Sony. “This is the house of a Serb named Ratso,” he offers as the camera cuts to a burned-out ruin. “He killed two of my men, so we torched it. Tough luck.”15 Prilikom ove posete Ori}u Pomfreta je pratio dopisnik kanadskog dnevnika Toronto Star, Bil [iler (Bill Schiller), koji u svom izve{taju `ivopisno dopuwuje utiske ameri~kog kolege: “Oric is a fearsome man, and proud of it. I met him in January, 1994, in his own home in Serb-surrounded Srebrenica. On a cold and snowy night, I sat in his living room watching a shocking video version of what might have been called Nasir Oric's Greatest Hits. There were burning houses, dead bodies, severed heads, and people fleeing. Oric grinned throughout, admiring his handiwork. “We ambushed them,” he said when a number of dead Serbs appeared on the screen. The next sequence of dead bodies had been done in by explosives: “We launched those guys to the moon,” he boasted. When footage of a bullet-marked ghost town appeared without any visible bodies, Oric hastened to announce: “We killed 114 Serbs there.” Later there were celebrations, with singers with wobbly voices chanting his praises.”16 Klima imuniteta koja podsti~e na zlo~in. Ako su predstavnici “me|unarodne zajednice“, kao {to se vidi iz ovih fragmentarnih podataka, bili savr{eno obave{teni ne samo o prirodi sukoba nego ~ak i o aktivnostima vode}ih aktera, imaju li oni ubedqiv odgovor na slede}e pitawe: za{to — protivno izri~ito preuzetim obavezama — u za{ti}enoj zoni Srebrenica nisu sproveli sporazum o demilitarizaciji? Ovo pitawe ima su{tinski karakter a ne samo formalni. Kada su snagama kojima je na ~elu bio Naser Ori} ostavili oru`je, oni su znali da im na taj na~in omogu}avaju daqe vo|ewe rata sa demilitarizovanog podru~ja i da im ostavqaju mogu}nost za daqe ~iwewe zverstava. Oni zato snose odgovornost i za deo tih posledica. Navija~ki stavovi u prilog muslimanskoj strani stvorili su psiholo{ku i politi~ku klimu nedodirqivosti. Postojawe te klime u velikoj meri obja{wava gnusne zlo~ine kojima se Naser Ori} di~io pred stranim novinarima, bez vidqivog straha da bi za to ikada mogao biti pozvan na odgovornost. 15 16 John Pomfret, Washington Post, 12. februar 1994. Bill Schiller, Toronto Star, 16. juli 1995. 36 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Pristrasan stav me|unarodnih faktora koji su se ume{ali u rat u Bosni i Hercegovini, kako vojnih i politi~kih struktura na terenu, tako i onih udaqenijih koji su iz pozadine dirigovali tragi~nim doga|ajima i medijski manipulisali percepcijom sukoba, imao je, prema tome, jednu vrlo va`nu dimenziju, koja se o~ituje u hvalisawu Nasera Ori}a. Stvorila se klima imuniteta i nedodirqivosti, koja je {titila po~inioce ratnih zlo~ina ukoliko su pripadali muslimanskim formacijama. Postojawe te klime delovalo je kao podsticaj za ~iwewe novih zlo~ina i obja{wava prkosni prezir Nasera Ori}a prema normama me|unarodnog ratnog i humanitarnog prava. Za svakoga, ko zna da ~ita, to je jasan podtekst Ori}eve bahate izjave da je, po wegovom vi|ewu, to rat gde „nema zarobqenika“. Bez lo{e namere, i uva`avaju}i ~iwenicu da ta izjava poti~e iz perioda od pre jula 1995. godine, ipak se prirodno postavqa pitawe: da li ukidawe uobi~ajenih pravila rata va`i samo za zarobqene Srbe, ili bi u ratnom vihoru moglo imati i {iru primenu? Napadi iz za{ti}ene zone. U~estalost i ozbiqnost tih napada iz navodno „demilitarizovane“ zone Srebrenica ilustruje slede}i dokumenat muslimanske strane. „Odjeqewu za moral“ komande II. korpusa, dana 30. juna 1995. godine, zastupnik komandanta 28, divizije, major Be}irevi}, pod brojem 04–114/95, uputio je ¼Operativni izvje{taj, Pomo} boraca Srebrenice i @epe Armiji BiH.½ U ovom izve{taju, gde je posebno nagla{eno da je „za interno informisawe“, stoji: „1. Borci 28. divizije KoV locirane u enklavama Srebrenica i @epa, iako opsjednuti velikim problemima vezanim za ishranu i obavezu ~uvawa l/o slobodne teritorije koju dr`e, odlu~ili su da daju {to ve}i doprinos A R BiH u borbi sa agresorom, te su u tu svrhu poja~ale svoju djelatnost u dubini PZT od strane agresora. Prilikom izvi|awa PZT IDG 28. divizije KoV susrele su se u vi{e navrata sa agresorskim IDG i tih prilika otvarale vatru, U ovom izvi|a~kom periodu postignuti su slijede}i rezultati: — — — — — likvidirano je 13 ~etnika zaplijewena su 2 PM M–72 zaplijeweno je 8 AP zaplijewena su 2 pi{toqa raweno je vi{e desetina ~etnika Na{i gubici u ovim b/d bili su 2 poginula i 3 rawena borca. 2. U ciqu sprije~avawa neprijateqskih snaga da sa podru~ja oko Srebrenice i @epe ne upu}uju dodatne snage na Sarajevsko rati{te, izvedene su dvije diverzije u blizini SRebrenice i to: 23.06.1995. godine u mjestu Osma~e i 23.06.1995. godine u mjestu IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 37 Bijelo Stijewe kod Koprivna i te prilike postignuti su slijede}i rezultati: — — — — likvidirano je 7 ~etnika zaplijewen je 1 PM M72 zaplijewen je 1 pi{toq uni{teno je u potpunosti putni~ko vozilo „Kombi.“ Na na{oj strani nismo imali nikakvih gubitaka. 3. U ciqu odvra}awa neprijateqskih snaga od Sarajevskog rati{ta i wihovo razvla~ewe prema Srebrenici i @epi dana 26. 06. 1995. godine izvedeno je vi{e uspje{nih diverzija u dubini RZT pod agresorskom kontrolom od 20–40 km na podru~ju op{tina Han Pijesak i Vlasenica na slijede}im lokalitetima: a) b) c) d) Naseqe Vi{wica i utvr|ewe Bajte Rejon Crne Rijeke (spomenik kod raskr{}a) Rejon Crne Rijeke (Boj~ino Brdo) Objekat Vrani kamen U svim ovim lokalitetima uspje{no je izvr{ena diverzija iskqu~ivo na neprijateqsku `ivu silu i pri tom su postignuti slijede}i rezultati: Likvidirano je po na{im procenama vi{e od 40 ~etnika, mada raspola`eno neprovjerenim podacima RI da je agresor pretrpio gubitke od 71 vojnika. — — — — — — Zarobqen je 1 neprijateqski vojnik Zaplijeweno je 6 AR Zaplijewene su 2 radio-stanice Zaplijewen je 1 karabin Zaplijeweno je oko 5000 metaka Zaplijeweno je vi{e desetina sitne i krupne stoke U nasequ Vi{wica do{lo se do ve}ih koli~ina municije ali zbog premorenosti boraca nije se moglo vi{e iznijeti, ali je ista unu{tena, kao i svi va`niji objekti koje agresor mo`e koristiti u ratne svrhe.“ Kako stoji u zaplewenom muslimanskom dokumentu, ti napadi iz za{ti}ene i „demilitarizovane“ zone bili su izvedeni u junu 1995. godine, dakle neposredno pred operaciju srpskih snaga koja je zavr{ena zauzimawem Srebrenice i @epe. U debrifingu holandskog bataqona izri~ito se pomiwu oru`ani napadi iz enklave ba{ u ovom periodu.17 Pored toga {to svedo~e o de{avawima na terenu, navedeni podaci upe~atqivo prikazuju i 17 Par. 2.46, Report based on the Debriefing on Srebrenica ‰Assen, 4. oktobar 1995.Š, arhivski broj MKTBJ, 00349314. 38 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA okolnosti pod kojima se u julu 1995. istro{ilo strpqewe srpske strane. Profesionalni ili prijateqski odnos? Nejednakost u tretmanu lokalnih zara}enih strana odra`avala se na vi{e nivoa. Takav odnos bio je, pre svega, jedna od prirodnih posledica pojednostavqenih i karikaturalnih uloga koju je propaganda od po~etka sukoba dodelila lokalnim protagonistima. To je uslovqavalo ne samo nevidqivost srpskih `rtava nego i ube|ewe Nasera Ori}a da, bez straha od polagawa ra~una, mo`e slobodno da vr{i zlo~ine i da se wima hvali. To je tako|e uslovilo i odsustvo svake simetrije u reagovawu me|unarodne zajednice kada bi, na primer, neka od lokalnih zara}enih strana pribegla meri zarobqavawa vojnika Unprofora i dr`ala ih kao svoje taoce, a srpska strana nije jedina koja je to ~inila. Srpska strana to jeste u~inila u maju 1995. godine, kada je, zbog granatirawa Sarajeva, NATO — avijacija bombardovala srpske polo`aje. Taj postupak je izazvao krizu {irokih razmera u odnosima sa me|unarodnom zajednicom. Unprofor i NATO uputili su o{tre pretwe, sa nagove{tajima te{kih odmazdi ako taoci odmah ne budu pu{teni, i to ne samo rukovodstvu Republike Srpske ve} i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Sporazum kojim su taoci najzad bili oslobo|eni bio je zakqu~en u junu 1995. godine, ali i daqe u atmosferi velike napetosti. Za razliku od ovog primera, incident koji je trajao od 27. do 31. januara 1995. godine, kada su snage ABiH iz zone pod za{titom UN u Srebrenici zarobile i dr`ale kao taoce 99 pripadnika holandskog bataqona, pro{ao je skoro nezapa`eno.18 U vezi sa ovim incidentom nastala je prepiska izme|u Unprofora, konkretno holandskog brigadira Rider{tata ‰RidderstadtŠ, i odgovornih zvani~nika na muslimanskoj strani, Naserom Ori}em i Rasimom Deli}em, u nastojawu da se prona|e re{ewe. Poruke generala Rider{tata ne samo da pru`aju jasne dokaze da su strukture Ujediwenih Nacija dobro znale da za{ti}ena zona Srebrenice nije bila demilitarizovana, ve} ukazuju i na ne{to vi{e od toga. [to se prve ta~ke ti~e, u pismu koje je uputio Ori}u 1. februara 1995. godine, Rider{tat ka`e (Prilog 1.1): „Moram re}i da se predmet enklave neprestano nalazi na prvom mestu me|u mojim prioritetima. Mi smo potpuno svesni da demilitarizacija podru~ja nije bila sprovedena.“19 U pismu upu}enom Rasimu Deli}u, na~elniku glavnog {taba muslimanske Armije BiH, Rider{tat mu se obra}a ovako (Prilog 1.2): 18 Neposredan povod za zarobqavawe Holan|ana bila je zabrana vojnih vlasti ABiH iz Srebrenice holandskom bataqonu da patrolira u takozavnom „Bandera trouglu“ u enklavi. Kada su Holan|ani odlu~ili da ignori{u nare|ewe svojih {ti}enika i da nastave sa patrolirawem, muslimanske snage su ih zarobile. Par.2.40, Report based on the Debriefing on Srebrenica ‰Assen, 4. oktobar 1995.Š, arhivski broj MKTBJ, 00349314. 19 Dokumenat MKTBJ, EDS arhivska oznaka 01837510. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 39 „Vama je jasna pozadina. Savet bezbednosti UN Srebrenicu je proglasio za bezbednu zonu rezolucijom 819 od 16. aprila 1993. Sprovo|ewe inicijative UN da srebreni~ku enklavu pretvori u ‘bezbedno podru~je’ je onemogu}eno. Ta~ke ¼Sporazuma za demilitarizaciju Srebrenice½ od 8. maja 1993. nikada nisu bile ispo{tovane ni od jedne od zara}enih strana. Vojne aktivnosti i prekr{aji sporazuma o obustavi vatre od strane VRS spoqa, a ABiH iznutra, nastavqaju se bez prestanka, u prkos sporazumu o obustavi neprijateqstava koji je na snazi. Unprofor se neprestano podvrgava ograni~ewima u kretawu, pretwama, zastra{ivawu pucawem u neposrednoj blizini, i napadima. Civilno stanovni{tvo unutar enklave izlo`eno je velikim patwama. Od kako je bio potpisan sporazum o demilitarizaciji 8. maja 1993. obe strane su uporno odbijale da sara|uju sa snagama Unprofora, uprkos najboqim naporima koje je Unprofor ulagao.“20 Iz poruke holandskog generala te{ko je zakqu~iti koje snage su zarobile wegove vojnike kao taoce, i ko je u konkretnom slu~aju prekr{io normu, muslimanska vojska ili VRS. Karakteristi~no je da ~ak i kada nema sumwe da krivicu za grubi prekr{aj snose iskqu~ivo muslimanske snage, ona mora biti relativizovana nabrajawem zamerki i srpskoj strani. Iz nekog neobja{wivog razloga holandski komandant — iza koga stoje autoritet Ujediwenih nacija i vojna snaga NATO-a — uste`e se da se Deli}u obra}a imperativnim tonom. Umesto toga, Rider{tat Deli}a smerno moli da oslobodi wegove vojnike, a u slu~aju da se wegovoj molbi ne udovoqi, kao sankciju za nedoli~no pona{awe wihove vojske muslimanskim vlastima ne preti NATO bombardovawem, ve} samo lo{im publicitetom, koji bi mogao na{koditi wihovom ugledu u Holandiji: „Ne postoji nikakvo opravdawe za ovakav postupak vojnika koji se nalaze pod va{om neposrednom komandom. Apelujem na vas da izdate neophodna uputstva da moji vojnici bez odlagawa budu oslobo|eni. Ja pripremam saop{tewe za {tampu i siguran sam da }e izve{taj o ovom neprihvatqivom postupku uskoro biti objavqen u Holandiji. Holandski narod je vrlo osetqiv na ovakve stvari i objavqivawe te vesti ne}e ni najmawe koristiti ugledu BiH.“ Ova paradigmati~na prepiska sugeri{e nekoliko zakqu~aka. Prvo, snage UN i wihovi najvi{i organi, ovde konkretno general Rider{tat, bili su potpuno svesni ~iwenice da, uprkos sporazumu iz aprila 1993, muslimanska vojska u Srebrenici i daqe postoji i da u vojnom ustrojstvu ABiH figurira kao 8. operativna grupa,21 a da povodom toga — {to je 20 21 Dokumenat MKTBJ, EDS arhivska oznaka 01837512 To je jasno iz poruka kada se one ~itaju u celini. Videti u Prilogu. 40 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA po punova`nim sporazumima potpuno neprihvatqivo — oni nisu preduzeli ni{ta. Drugo, oni nisu preduzeli nikakve mere ni da se do kraja ispo{tuje sporazum o demilitarizaciji. Na taj na~in, oni maroderskim napadima muslimanskih formacija nisu izlo`ili samo okolno srpsko stanovni{tvo, ve} su doprineli stavqawu u polo`aj talaca i snaga UN u Srebrenici. To upravo i jeste predmet pisma Deli}u, gde mu se Rider{tat `ali da su snage pod komandom Ori}a iz ¼demilitarizovane½ Srebrenice izvr{ile zarobqavawe devedesetdevetorice pripadnika holandskog bataqona i od Deli}a tra`i nare|ewe da se oni oslobode. Tre}e, bez obzira na nesumwive napetosti, zaprepa{}uje veoma li~an i prijateqski ton pisama generala Rider{tata upu}enih Ori}u i Deli}u, posebno Ori}u, {to se s obzirom na povod i okolnosti te prepiske grani~i sa apsurdom.22 Zato se postavqa jo{ jedno logi~no pitawe: ako se kod nezakonitog zarobqavawa sopstvenih trupa, gde je imao nesumwivu obavezu da ih energi~no za{titi, ovaj general Unprofora muslimanskoj strani obra}a tako mlako, {ta bi se onda od wegove vojne jedinice, ili od snaga UN u celini, moglo realno o~ekivati kada su bile u pitawu wihove obaveze prema drugima, konkretno da na podru~ju Srebrenice i u okolini za{tite srpsko stanovni{tvo? Dubqi uzroci pogroma. Ciframa se ni pribli`no ne mogu do~arati mentalitet i glavni uzroci ne~ove~nog pona{awa sa obe strane u bespo{tednom sukobu koji je harao srebreni~kim podru~jem, {to je ina~e brutalni rat u BiH na tom delu izdvajalo po svireposti. Zgra`avawe generala Morijona, izra`eno prilikom wegovog svedo~ewa u predmetu Milo{evi} u Hagu, wegova zbuwenost pred pojavom paklene i sveop{te uzajamne mr`we koja je bila zahvatila skoro sve pripadnike obe glavne zajednice i koja ih je gonila da po~ine ne~uvena divqa{tva, neshvatqivo je in abstracto i van istorijskog konteksta. Za razumevawe pozadine ovih odnosa od velike je koristi nedavno objavqena kwiga Ibrana Mustafi}a, jednog od vode}ih u~esnika doga|aja o kojima je ovde re~.23 Pred rat Mustafi} je bio izabran za poslanika glavne muslimanske stranke, SDA, i on je odigrao va`nu ulogu u organizovawu te stranke na podru~ju Srebrenice. Sve vreme sukoba Mustafi} je proveo u Srebrenici na raznim strana~kim i politi~kim funkcijama. Zato je wegovo svedo~an22 Ne mawe apsurdna je Rider{tatova „pretwa“ Deli}u tamo gde ka`e da je po~eo da pi{e saop{tewe za {tampu, {to implicira da ni posle ~etiri dana od tog doga|aja zarobqavawe snaga UN od strane srebreni~kih Muslimana jo{ nije bilo poznato javnosti. [ta je moglo biti razlog za toliku diskretnost? U sklopu pristrasne politike koju je me|unarodni faktor vodio, ukqu~uju}i i same medije, ona je potpuno razumqiva. Javno prikazivawe tako agresivnog i nezahvalnog pona{awa „`rtava“ prema za{titnicima i spasiocima, katastrofalno bi se odrazilo na propagandnu konstrukciju sukoba. 23 Ibran Mustafi}: Planirani haos ‰Sarajevo, 2008Š. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 41 stvo, kako u svojstvu posmatra~a tako i u svojstvu neposrednog u~esnika u najva`nijim doga|ajima, od neprocewivog zna~aja. Mustafi}evi iskazi tretiraju ne samo doga|aje tokom rata ve} i wihovu pozadinu, i to dobrim delom kroz odgoj samoga autora u krilu jedne lokalne muslimanske porodice. Nave{}emo izbor onih delova Mustafi}eve kwige koji su bitni da bi se boqe shvatili zatvorenost zajednice kojoj je on pripadao i wena odbojnost prema Drugom, kojom su weni pripadnici bili zadojeni: Strana 11: Veli~a se usta{ka formacija iz Drugog svetskog rata „Crna legija“ i autor ka`e da je wegov deda bio pripadnik usta{ke vojske. On opravdava savez Muslimana sa hrvatskim Usta{ama tokom Drugog svetskog rata u borbi protiv Srba i navodi pesmu koju je nau~io od svoje babe: „Oj Hrvatu pola brata moga, a Srbine jebi oca svoga.“ Iz daqeg teksta vidi se da su Muslimani u BiH imali dva paralelna vaspitnoobrazovna sistema, jedan ku}ni gde su u~eni istoriji od svojih roditeqa, a drugi zvani~ni, {kolski, po ~emu se vidi da su mnogi Muslimani u predratnoj Jugoslaviji bili opsednuti netrpeqivo{}u prema Srbima u BiH Strane 12, 13: Opisuje se odnos Muslimana prema Srbima, pristrasnost muslimanskih u~iteqa u tretmanu dece muslimanske nacionalnosti i omalova`avawe Srba. Strana 15: Hvali se usta{ki pokret, koji je tokom Drugog svetskog rata kolaborirao sa silama Osovine. Sledi tekst iz kojeg se vidi da su Muslimani u BiH ~ak i za vreme postojawa Jugoslavije ma{tali o nezavisnoj Bosni sa granicom na Drini. Strana 25: O{tra kritika me{ovitih brakova Srba i Muslimana u BiH. Strana 26: Veli~aju se Muslimani iz Sanxaka, podru~ja sa brojnim muslimanskim stanovni{tvom na teritoriji Srbije, zato {to se ne me{aju sa Srbima i mrze ih vi{e od bh. Muslimana. Strana 49: Autor tvrdi da }e mnogi Muslimani biti spremni da se primire samo kada im granica bude na Drini: „…i sa ove vremenske distance mislim da, ako Muslimani (sada ve} Bo{waci) ne budu iza{li na Drinu i ne budu, po potrebi, spremni ru{iti sve postoje}e, bi}e nam dugotrajno neizvjestan opstanak na ovim prostorima.“ Strana 76: Autor navodi kako je u martu 1991. godine bio odr`an sastanak za izvr{ewe kadrovskih promena u policijskoj stanici Srebrenica gde je do{lo do o{trog neslagawa izme|u Mom~ila Mandi}a i wega, koji se protivio postavqawu Srbina na mesto komandira policije. Mustafi} je tokom te prepirke zapretio Mandi}u i rekao mu je da on ~ak ne sme ni u}i u Srebrenicu dok Musta- 42 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA fi}a ne pita, ina~e mu niko ne}e garantovati bezbednost. ‰Nota bene: sve ovo de{ava se pre zvani~nog po~etka rata.Š Strana 129: Opisuje se sukob izme|u Mustafi}a i Izetbegovi}a oko referenduma za nezavisnost BiH 1992. godine i navodi se Mustafi}ev govor gde on, izme|u ostalog, ka`e: „Ja Novi Pazar ‰glavni grad srpske regije Sanxak, videti s. 29 i Mustafi}eve razloge za pohvalu tamo{wim MuslimanimaŠ i Istanbul volim hiqadu puta vi{e nego Drvar i Bosansko Grahovo. Dakle, intimno, ja volim BiH, ali mi je najdra`e 43,7% BiH ‰prema zvani~noj statistici, procentualno u~e{}e Muslimana u ukupnom stanovni{tvu BiHŠ.Œ Strana 136: Ibran Mustafi} navodi kako ga je pozvao Hamed Salihovi} u stanicu policije Srebrenica da mu saop{ti slede}e: „Dobio sam depe{u iz stanice policije Zvornik u kojoj pi{e da se na prostoru Sapne dogodila pqa~ka jedne kafane iz koje su otu|eni poker aparati i automobil xip kabriolet, a da je u pqa~ki direktno u~estvovao Naser Ori}.“ ‰Nota bene: Ori} je tokom sukoba komandovao muslimanskim jedinicama u Srebrenici, a ovaj incident se dogodio pre zvani~nog po~etka rata.Š Strana 153: Opisuje se jedan dan u Skup{tini BiH u Sarajevu, gde je Mustafi} bio poslanik, kada je zajedno sa muslimanskim politi~arom Abdulahom Kowicijom zatekao jednu grupu beogradskih novinarki, koje su ~ekale ishod sednice u jednoj od soba Skup{tine BiH. Kowicija je zgrabio jednu od wih i bacio je niz stepenice sa prvog sprata. Strana 178: Mustafi} opisuje uspehe muslimanske vojske iz Srebrenice 1992. godine u napadima na okolnu srpsku teritoriju i pro{irewu podru~ja pod wenom kontrolom. Kada su se po~etkom devedesetih godina zakonske strukture u BiH uru{ile i kada je u prole}e 1992. godine nastao period definitivnog raspada te biv{e jugoslovenske republike, u nedostatku spoqa{wih okvira i ko~nica ovakav mentalitet izazvao je nasiqe, i zavr{io se — zlo~inom. To je postalo jasno ve} u aprilu 1992, kada je u oru`anoj muslimanskoj zasedi ubijen Goran Zeki}, srpski poslanik u parlamentu BiH iz srebreni~kog kraja. Ogromna ve}ina lokalnog srpskog stanovni{tva odli~no je shvatila poruku iz tog doga|aja i uskoro zatim, u strahu, napustila grad. U Srebrenici ih je ostalo ne{to mawe od 50. U okolnim selima me{tani su po~eli da dr`e stra`e i da posve}uju ve}u pa`wu svojoj bezbednosti po{to im je postalo jasno kojim se pravcem doga|aji kre}u. Mnogima je jo{ uvek u `ivom se}awu bilo pona{awe suseda za vreme Drugog svetskog rata, kada su kao pripadnici marionetske vojske ¼Nezavisne dr`ave Hrvatske½ lokalne Srbe terorisali i masovno ubijali. O tom savezu lokalnih stanovnika iz prethodnog rata, i o svom ku}nom odgoju u duhu divqewa prema usta{kim IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 43 zlo~incima iz tog perioda, Ibran Mustafi} govori vrlo otvoreno na s. 11 svoje kwige. Na osnovu iskaza Ibrana Mustafi}a kao o~evica i „insajdera“ srebreni~kih doga|aja u periodu ratnog sukoba u BiH, jasno proizilazi da je srebreni~ka zona pod kontrolom muslimanskih snaga u posledwem ratu slu`ila kao poligon za neprekidne i besomu~ne napade na okolne teritorije gde su se nalazila sela naseqena Srbima. U svetlu Mustafi}evog kazivawa, bilo bi te{ko ve}ini tih operacija pripisati iskqu~ivo ili ~ak prete`no vojni~ki zna~aj; wihova glavna svrha bili su pqa~ka i ~i{}ewe terena naseqenog Srbima. To se postizalo kombinacijom zastra{ivawa, paqewem i razarawem tih nasewa i masovnim ubijawem i proterivawem wihovih `iteqa.24 Primeri zverstava koja su ~inili pripadnici muslimanskih snaga ni`u se na stranicama Mustafi}eve kwige. Mustafi} u Planiranom haosu navodi kako mu je komandant 28. divizije Naser Ori} ispri~ao kako je ubio srebreni~kog sudiju Slobodana Ili}a. Ori} je Ili}u najpre, tvrdi Mustafi}, izvadio oba oka, pa ga je zatim zaklao. Ha{ki tribunal je, podsetimo, Ori}a osudio na samo dve godina zatvora zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Srebrenice, da bi mu zatim u `albenom postupku ~ak i tu bezna~ajnu kaznu ukinuo. Na stranicama Mustafi}eve kwige nalazi se tako|e i svedo~anstvo o ubistvu Slobodana Zeki}a i wegove majke Zagorke. Prema Mustafi}evim saznawima, wih je ubio lokalni Musliman Emir Halilovi}, tako {to im je udarcima kundakom pi{toqa smrskao glave. Halilovi}a je Mustafi} ozna~io i kao ubicu jednog starijeg Srbina, ~ije ime ne navodi, a koji je bio sme{ten u srebreni~ku bolnicu. Sa ubistvom te{ko obolelih Krste i Velinke Dimitrovski, Mustafi} povezuje srebreni~kog Muslimana Ejuba Goli}a. Ibran Mustafi} svedo~i, tako|e, da su jedinice bo{wa~ke Armije BiH iz navodno demilitarizovane zone, koja je bila pod za{titom Ujediwenih nacija, sistematski upadale na teritoriju pod kontrolom Vojske Republike Srpske i da su tamo vr{ile napade na srpske civile i vojnike. Osim toga, sugeri{e da je pad Srebrenice posledica „izdaje“ bo{wa~kog politi~kog i vojnog vrha. U vezi s tim vredna je pa`we Mustafi}eva tvrdwa na s. 388 wegove kwige: „Zanimqivo, posle mog izlaska iz ropstva ‰Mustafi} je bio zarobqen nakon ulaska srpskih snaga u Srebrenicu u julu 1995.Š, Alijina ‰Izetbegovi}—predsednik muslimanske vlade u SarajevuŠ tajna policija AID jedino {to mi je, preko tada{weg direktora, su24 Naravno, te operacije su imale i vojni~ku misiju: da {to vi{e srpskih snaga odvuku sa drugih i kriti~nijih rati{ta. Taj ciq, me|utim, bilo je mogu}e posti}i i kori{}ewem legitimnih vojni~kih sredstava, bez masakrirawa civila i ini{tavawa wihovih boravi{ta. 44 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA gerisala da ne otvaram pitawe koje se zove Srebrenica jer }e me likvidirati.“ Mustafi}eva kwiga sadr`i niz relevantnih svedo~anstava koja ostavqaju sna`an utisak da je srebreni~ka ispostava muslimanske vlasti iz Sarajeva — uprkos wenom zvani~nom predstavqawu pred me|unarodnom javno{}u pod maskom multietni~ke i multukulturne Bosne, pa ~ak i „evropskih vrednosti“ — zapravo bila leglo najprimitivnijeg opskurantizma, koji je po svom sklopu i spoqa{wim pojavama bio mnogo bli`i sredwem veku nego evropskoj civilizaciji dvadesetog stole}a. Strana 187: Grupa srpskih vojnika bila je zarobqena i likvidirana u mestu Zalazje. Mustafi} daje spisak imena nastradalih, pa potom komentari{e: „Daleko od toga da sam `alio, naprotiv, veselio sam se svakom poginulom ~etniku…“ Mustafi} zatim dodaje: „…ovaj slu~aj me je totalno zagolicao, jer sam taj gest smatrao lo{im potezom i da nije u skladu sa ratnim pravilima, ali sam isto tako smatrao da }e nam se takvi potezi dugoro~no obiti o glavu,“ iz ~ega se da doku~iti verovatna svirepost ovog pokoqa. Strana 187: „Saznao sam u Tuzli da je i Kemo sa Pala nosio po Srebrenici neku odsje~enu glavu i pla{io qude. Po tim saznawima sam vidjeo da glavno kolo u Srebrenici vode qudi od kojih se sva{ta mo`e o~ekivati.“ Strana 213: Napad na srpsko selo ^umavi}e. „Posle dugog ubje|ivawa, postrojili smo `ene i djecu. Ve} smo sa ubje|ivawem po~eli da gubimo `ivce, tako da je Hajro iz stroja izveo jednu malu djevoj~icu od majke i zapretio da }e je zaklati, ako ne prihvate ultimatum o predaji naoru`awa.“ Pretwa je na kraju delovala ubedwivo. Strana 214: Opisuje se napad Ori}eve vojske na srpsko selo Sijemovo, pqa~ka sela i ubistvo starca Milo{a Zeki}a, stanovnika Sijemova koji je ostao u selu. Strana 214–215: Mustafi} opisuje ponovni napad na srpsko selo ^umavi}e. Daqe se govori o podeli plena izme|u Nasera Ori}a i hoxe Alije Jusi}a, koji je bio glavni magacioner, a kasnije se u tekstu govori o svirepom tretmanu zarobqenih ^umavqana. Strana 217: Napad na Gnionu, Viogor i Orahovicu u ciqu uspostavqawa i povezivawa slobodnih teritorija Srebrenice: „U Gnionoj nikoga nismo ubili, a u Orahovcu je u ku}ama izgorelo oko 30 qudi, uglavnom staraca, dok su neki likvidirani na brutalan na~in.“ Strana 218–219: Celo poglavqe Mustafi}eve kwige naslovqeno je „Izbeglice, pqa~ke, ubistva“ i dobar je prikaz jezivog stawa u IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 45 Srebrenici pod muslimanskom upravom. Slede}i citat odnosi se na neke pojedince i na wihova zlodela: „Nakon napada na ‰srpsko selo — prim. autoraŠ Je`esticu, Kemo je u torbi donio odsje~enu glavu i pla{io narod po Srebrenici. Pla{io je i bolni~ko osobqe. Ne znam ta~no, ali se pri~a i da je umije{an i u likvidaciju Bate iz Srebrenice i wegove majke. Cvilili su, ka`u, kao guje.“ Strana 229: Opisuje se zauzimawe planinskih podru~ja oko Srebrenice od strane vojske Nasera Ori}a i slavqe u Srebrenici povodom tog doga|aja. Strana 231: Zauzimawe i pqa~kawe rudni~kog naseqa Sase, nedaleko od Srebrenice, gde je bio poru{en pravoslavni manastir iz 14. veka.25 Strana 243: Autor opisuje napad Nasera Ori}a i wegove vojske na Kravice na pravoslavni Bo`i}, 6 januara, 1993. (pre uspostavqawa demilitarizovane zone). Strana 261: Autor opisuje napad Nasera Ori}a i wegove vojske na srpska naseqa Jezero i Skelane (pre uspostavqawa demilitarizovane zone). Strana 269: Opisuje se i`ivqavawe nad mrtvim telom jugoslovenskog oficira: „Kada sam oti{ao do Srebrenice da vidim stawe u gradu, ubijenog jugoslovenskog oficira su natovarili na neki {pediter i vozali po Srebrenici, ne bi li dodatno dali neki moral vojsci…“ Strana 288: Navodi se dijalog izme|u Ibrana Mustafi}a i Nasera Ori}a, gde Ori} pri~a o gnusnom ubistvu nad Srbinom koje je po~inio. @rtva se zove Slobodan Ili} iz Zalazja. Prvo mu je Ori} bajonetom probadao o~i, a potom ga je ubio. Strana 289: Opis masakra koji su po~inili ori}evci nad zarobqenicima Zalazja. Strana 291: Na ovoj stranici po~iwe poglavqe „Likvidacije u Srebrenici.“ Autor govori o likvidaciji nekoliko Srba koji su ostali u Srebrenici ili su ih pripadnici Ori}eve vojske doveli kao zarobqenike. Strana 295: Opisuje se prodaja naoru`awa qudima iz Srebrenice, iako je to tada bilo demilitarizovana zona. Strana 315: Mustafi} opisuje kako su se na srpskoj TV „Srna“ pojavile dve devojke Muslimanke koje su pred kamerama tvrdile da 25 Muslimanska xamija, koja se nalazila na dvadesetak metara od manastira, na nesre}u tako|e je poru{ena kada su srpske snage povratile ovu teritoriju. To je `alostan primer vi{e opakog ciklusa nasiqa i odmazde. 46 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA su ih u Srebrenici silovali pripadnici srebreni~ke muslimanske mafije, kao i dva momka Muslimana koji su ispri~ali da su pobegli od srebreni~kog terora. Strana 366: Mustafi} daje primer sistematske prakse muslimanskih snaga: izlazak iz demilitarizovane zone i pravqewe zaseda za srpsku vojsku na putnom pravcu izme|u Bratunca i Skelana, da bi, kako ka`e autor „izazvali zlo“. Isto to na putu izme|u Mili}a i Podravawa. Strana 369: Mustafi} opisuje napad muslimanskih snaga iz Srebrenice na srpsko seli Vi{wica 26 juna, 1995. Ovo poglavqe je veoma bitno jer govori o pripremawu i izvo|ewu namernog napada na srpsko selo iz srebreni~ke za{ti}ene zone. Rat koji nije bio vo|en po evropskim standardima. U atmosferi mr`we i primitivnih sredwovekovnih strasti, pogotovo pod rukovodstvom sadiste i pohlepnog mafija{a kakav je bio „brigadir“ Naser Ori}, i pojam vo|ewa rata ubrzo se morao sasvim degenerisati, do te mere da je izgubio svaku prepoznatqivu vezu sa vojni~kim operacijama u konvencionalnom smislu te re~i. Usledili su maroderski napadi na obli`wa srpska sela26 na {irem podru~ju Srebrenice i susednih op{tina. Wihova iskqu~iva svrha bilo je ubijawe i pqa~ka. U ovim pohodima, kao {to se opa`a u izve{taju Holandskog ratnog instituta NIOD ubistvo bez okrutnosti bilo je privilegija malobrojnih.27 Ve}ina su pobijeni zverski, {to je wihovim pre`ivelim ro|acima i susedima ostalo u `ivom se}awu kada je u julu 1995. godine — na`alost — do{ao trenutak za obra~un. Napad koji je bio izvr{en na srpsko selo Bjelovac 14. decembra 1992. godine (Prilog 1.3), kada je bilo pobijeno 68 me{tana, ilustruje ne samo bespo{tednost tih pohoda ve} i metodi~nost u pripremi zverstava i vo|ewu uredne dokumentacije o wima koja prevazilazi ono {to bi se na Balkanu obi~no o~ekivalo. Dokumenta iz {taba muslimanske vojske koja se nalaze u prilogu odslikavaju etapu planirawa napada na Bjelovac i nekoliko susednih sela i zaselaka, a zatim se u izve{taju o rezultatima „akcije“ hladno navode dve stvari koje po svojim implikacijama lede krv u `ilama: (1) oko 50 zarobqenika bilo je „likvidirano“, izraz koji bi se opravdano mogao protuma~iti kao {ifra za smaknu}e28 i (2) nakon {to je selo bilo zauzeto, muslimanske snage su „zarobile“ i sa sobom odvele dve `ene i troje dece. 26 Posledice tih napada dramati~no su fotografski zabele`ene u monografiji koautora ove kwige, dr Qubi{e Simi}a: Stradawe srpske Srebrenice, 1992 — 1995 (fotografski putopis kroz zemqu jada i ~emera), Beograd, 2010. 27 „Mnogi ovi napadi su po svojoj prirodi bili krvavi. Na primer, `rtvama su bili prerezani grkqani, bili su napadnuti vilama ili zapaqeni.“ Izve{taj NIOD-a, I deo, poglavqe 10: „Srebrenica pod opsadom“. 28 Ponovo bi se moglo postaviti na~elno pitawe: da li se ista pravila rata odnose na tretman zarobqenika sa obe strane? IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 47 Pojam „zarobqavawa“ `ena i dece tokom vo|ewa vojnih operacija uglavnom je nepoznat u evropskom ratovawu novijeg doba, bar ne one vrste koja se uklapa u norme op{tepriznatih obi~aja i konvencija. ^ak i povr{an pregled muslimanskih dokumenata koji su vezani za napad na Bjelovac i susedna sela pokazuje nedostatak jednog vrlo bitnog elementa, ~ije prisustvo ~ini razliku izme|u prostog maroderstva i legitimne vojne operacije: tu nema ni pomena o vojnim ciqevima, niti ima poku{aja da se operacija stavi u kontekst nekog {ireg strategijskog plana. Ostaje neodoqiv utisak da je ~iwenica da su Bjelovac i susedna sela bili naseqeni Srbima bio sasvim dovoqan razlog da budu napadnuti i uni{teni, a `iteqi pobijeni. Tokom 1992. i 1993. godine najmawe 39 srpskih sela i lokacija u {irem rejonu Srebrenice napadnuto je i opusto{eno, a stanovni{tvo u wima bilo pobijeno i proterano, {to potvr|uju izjave pre`ivelih date nadle`nim organima MUP-a Republike Srpske: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. selo Bqe~eva ‰dve izjaveŠ zaseda na putu Srebrenica — Sase ‰~etiri izjaveŠ selo ^umavi}i ‰13 izjavaŠ selo Viogor ‰~etiri izjaveŠ selo Sjemovo ‰dve izjaveŠ selo Osredak ‰jedna izjavaŠ selo Orahovica ‰tri izjaveŠ selo Me|e ‰16 izjavaŠ zaseda na putu Srebrenica —Skelani ‰jedna izjavaŠ ubistvo Simi} Vojislava ‰jedna izjavaŠ zaseda u mestu @utica ‰pet izjavaŠ zaseda u Kowevi} Poqu ‰~etiri izjaveŠ zaseda u Bakra~ima ‰tri izjaveŠ selo Oparci ‰sedam izjavaŠ selo Crkvine ‰dve izjaveŠ selo Rupovo Brdo ‰osam izjavaŠ selo Ratkovci ‰15 izjavaŠ selo Loznica ‰sedam izjavaŠ selo Bre`ani ‰osam izjavaŠ selo Krwi}i ‰{est izjavaŠ selo Zagoni ‰{est izjavaŠ selo Zalazje ‰23 izjaveŠ selo Maga{i}i ‰sedam izjavaŠ selo Stanatovci ‰tri izjaveŠ selo Je`estica ‰~etiri izjaveŠ selo Gorwi Sadi}i ‰5 izjavaŠ selo Gorwa Kamenica ‰4 izjaveŠ selo Silovawe ‰dve izjaveŠ napad na Barke ‰~etiri izjaveŠ selo Podravawe ‰10 izjavaŠ 48 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. selo Rogosija ‰tri izjaveŠ selo Fakovi}i ‰tri izjaveŠ selo Kamenica ‰62 izjaveŠ selo Bjelovci ‰19 izjavaŠ selo Kravica ‰tri izjaveŠ napad na Skelane ‰16 izjavaŠ selo Kalaba~e ‰jedna izjavaŠ selo Gniona ‰sedam izjavaŠ selo Metaqka ‰tri izjaveŠ Ovaj poduga~ak spisak, i izjave koje ga prate, ne ostavqa prostora za sumwu da se tu radilo o napadima {irokog obima i sistematskog karaktera, dakle “widespread and systematic,” da se izrazimo terminologijom koju Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju rutinski koristi u optu`nicama i presudama koje se odnose na Srbe. Posle svakog od tih napada i paralelnog ~i{}ewa srpskog stanovni{tva, zona pod kontrolom muslimanske vojske pod komandom Nasera Ori}a neprekidno se uve}avala. Na svom vrhuncu, u prole}e 1993. godine, cenilo se da se srebreni~ka zona rasprostire na oko 500 kvadratnih kilometara29 {to je najzad Vojsku Republiku Srpske ubedilo u neophodnost da hitno preduzme odgovaraju}e protivmere. Zna~ajno je da su Unprofor, vojni kontingent UN u Bosni i Hercegovini, i wegovi pretpostavqeni u politi~kom lancu koji je vodio u Savet bezbednosti UN u Wujorku, na de{avawa na terenu Srebrenice po~eli da reaguju tek kada je u martu i aprilu 1993. uspeh srpske protivofanzive pretio da srebreni~ku muslimansku vojsku skr{i30. Ali sve do tada, oni su ostajali nemi dok je ta vojska, nesmetano i bez prigovora od istih visokih instanci, srpska naseqa brisala sa lica zemqe i bespo{tedno tamanila wihove mirne `iteqe. Ta reakcija UN, preduzeta pod izgovorom hitne humanitarne potrebe, ustvari nije bila ni{ta drugo osim politi~ka operacija spasavawa vojnog poligona muslimanske vojske, u dubini srpske teritorije, od nastupawa srpske armije. Ali ona je ipak zna~ajna i na jednom drugom nivou. Mo`da sa nekim politi~kim ogradama, ali na taj na~in su UN ipak na~elno priznale obavezu da tokom ratnog sukoba u BiH u~ine sve {to je bilo mogu}e da bi za{titile ugro`eno civilno stanovni{tvo. To priznawe dogodilo se kada su Ujediwene nacije upravo takav motiv istakle kao razlog za svoju intervenciju u aprilu 1993. godine, navodno osmi{qenu da osigura bezbednost ugro`enog muslimanskog stanovni{tva Srebrenice. Ali, ako takva obaveza na~elno postoji, ona se ne mo`e, bar ne otvoreno i javno, ograni~iti na 29 Po Izve{taju NIOD-a, ¼Na kraju je od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u podru~ju Srebrenice ostalo samo wih 860, i to uglavnom u ~etiri sela, Skelani, Crvica, Petrica i Lije{}e…Srbi iz podru~ja Bratunca uglavnom su bili potisnuti u sam grad Bratunac.“ Izve{taj NIOD-a, I deo, poglavqe 10. 30 Ovo jasno proizilazi i iz Izve{taja o Srebrenici generalnog sekretara UN 1998. godine, par. 115. IMAJU LI MUSLIMANSKE @RTVE IKAKVE VEZE SA SRPSKIM @RTVAMA? 49 pru`awe za{tite osobama samo jedne nacionalnosti. Ona je po svojoj prirodi, i u skladu sa misijom UN, univerzalna i prote`e se kako na Muslimane, tako i na Srbe, i na ostale ugro`ene qude. Izjava generalnog sekretara Ujediwenih nacija u kojoj je objasnio kako on shvata parametre misije Unprofora u Srebrenici, od momenta kada je 1993. bila uspostavqena za{ti}ena zona, pokre}e niz zanimqivih pitawa. „Da se za{tite civilna stanovni{tva uspostavqenih bezbednih podru~ja od oru`anih napada i od drugih oblika neprijateqstava, prisustvom vojnih snaga i, ako bi to bilo potrebno, primenom vazdu{ne sile, u skladu sa ugovorenom procedurom.“31 Ostavqaju}i po strani pitawe moralnih parametara intervencije UN, vredi obratiti pa`wu na to kako se weni pravni parametri artikuli{u u ovom enigmati~nom i nedovoqno prokomentarisanom izlagawu generalnog sekretara. Na kakva bi se to „civilna stanovni{tva“, u mno`ini, ova direktiva mogla odnositi, ako ne obuhvata i srpske civile na podru~ju Srebrenice i ako se ne podrazumeva, barem formalno, da bi koncept za{ti}ene zone, bez etni~ke ili konfesionalne diskriminacije, trebalo da se odnosi i na wih, kao i na svaku ugro`enu osobu, bez razlike, ukoliko bi se ona nalazila na tom podru~ju? Ako nastale obaveze analiziramo pa`qivo i u sklopu doga|aja iz kojih su te obaveze iznikle, vide}emo da je u uslovu da se mora sprovesti demilitarizacija muslimanske strane takav zakqu~ak implicitan. Ako je muslimanskoj strani trebalo oduzeti oru`je, razlog je da bi u protivnom to oru`je moglo biti (kao {to je do tada bilo) zloupotrebqavano za vo|ewe kampawe masovnog ubijawa i terora protiv srpskog stanovni{tva u okolnim naseqima. Dakle, naoru`ana muslimanska strana predstavqala je pretwu koju je demilitarizacijom trebalo otkloniti, a ta pretwa bila je uperena protiv okolnog srpskog `ivqa. Ne samo iz sadr`aja sporazuma kojim je bila uspostavqena za{ti}ena demilitarizovana zona, ve} i na osnovu op{te poznatih okolnosti na terenu, bilo je jasno da je srpska strana imala krupan razlog kada je zahtevala demilitarizaciju. To je bilo u ciqu za{tite svoga stanovni{tva u okolini Srebrenice. Prihvatawe tog uslova od strane me|unarodne zajednice, oli~ene u snagama UN, ~ak i bez izri~ite izjave u tom smislu, bilo je jednako wenom preuzimawu obaveze da se u Srebrenici za{titi ne samo muslimansko, ve} i okolno srpsko stanovni{tvo. Stefan Karganovi} 31 U originalu: “To protect the civilian populations of the designated safe areas against armed attacks and other hostile acts, through the presence of its troops and, if necessary, through the application of air power, in accordance with agreed procedure.”‰ U.N. Security Council, “Report of the Secretary-General Pursuant to Resolution 844 (1993),” S/1994/555, May 9, 1994, p. 5.Š. II. DEMILITARIZACIJA D EMILITARIZACIJA Nesprovo|ewe demilitarizacije srebreni~ke enklave u direktnoj je vezi sa vr{ewem zlo~ina protiv nemuslimana srebreni~kog kraja. To je istovremeno i jedno od kqu~nih pitawa sa kojim je povezana odgovornost ve}ine glavnih aktera, u prvom redu takozvane me|unarodne zajednice u liku Ujediwenih nacija. Odgovornost UN u vezi sa nesprovo|ewem demilitarizacije za{ti}ene zone Srebrenica treba posebno naglasiti. Ona proisti~e iz dva formalna ugovora o demilitarizaciji zakqu~ena u aprilu i u maju 1993. godine, gde su Ujediwene nacije nazna~ene kao ugovorna strana. Propust da se proces demilitarizacije muslimanskih oru`anih snaga u srebreni~koj enklavi sprovede stvorio je glavni materijalni uslov koji je tim snagama omogu}io da nastave sa borbenim dejstvima protiv okru`uju}e teritorije pod kontrolom Republike Srpske i da se pripremaju za predvi|ena integrisana borbena dejstva na {irem planu, u sastavu daqih ratnih operacija ABiH. Ugovori o demilitarizaciji. Pitawe demilitarizacije enklave bilo je regulisano u dva ugovora, koja se po su{tini malo razlikuju. Prvi ugovor (Prilog 2.1) bio je potpisan me|u zara}enim stranama i u prisustvu predstavnika Unprofora 17. aprila, 1993. godine; drugi ugovor, koji se pored Srebrenice odnosio i na demilitarizaciju enklave @epa, bio je sklopqen 8. maja, 1993. godine. UN je tom prilikom li~no zastupao komandant Unprofora, general Morijon (Morillon). U relevantnom delu ugovora o demilitarizaciji od 17. aprila, 1993. godine, a to je ta~ka 4. stoji: ¼Demilitarizacija Srebrenice bi}e izvedena u roku od 72 sata od pristizawa jedinice Unprofora u Srebrenicu (11:00 ~asova, 18. aprila 1993, a ukoliko stignu kasnije, to }e se promeniti). Sve naoru`awe, municija, mine, eksploziv i borbena oprema u Srebrenici (sa izuzetkom lekova) bi}e predato Unproforu pod nadzorom trojice oficira sa obe strane, dok }e kontrolu obavqati Unprofor. Sa izuzetkom Unprofora, nakon zavr{etka procesa demilitarizacije, naoru`anih pojedinaca ili jedinica vi{e ne}e biti u gradu. Odgovornost za proces demilitarizacije le`i na Unproforu½. Izme|u ostalog, ova odredba je zna~ajna zato {to po woj UN, preko svojih oru`anih snaga, na sebe izri~ito primaju odgovornost za sprovo|ewe procesa demilitarizacije. Na~in na koji su snage UN ispunile tu obavezu vidi se iz izve{taja generalnog sekretara o doga|ajima u Srebrenici od 1998. godine: 52 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA „61. Oko 170 vojnika Unprofora, uglavnom iz kanadskog kontingenta, bili su raspore|eni na podru~ju Srebrenice 18. aprila, ~ime je tamo po prvi put bilo ostvareno zna~ajno prisustvo Unprofora. Kanadske snage su zatim krenule u nadziravawe demilitarizacije grada Srebrenice, mada ne i podru~ja koje ga okru`uje. Halilovi} je izjavio da je izdao nare|ewe Bo{wacima u Srebrenici da ne predaju upotrebqivo oru`je ili municiju. Shodno tome, Bo{waci su predali oko 300 komada oru`ja, od ~ega je veliki broj bio neupotrebqiv; oni su tako|e predali nekoliko komada te{kog naoru`awa, za {ta nisu imali zna~ajne koli~ine municije. Velika koli~ina lakog naoru`awa bila je preme{tena van teritorije grada.“1 Ve} od samog po~etka postalo je jasno da je „demilitarizacija“ za{ti}ene zone bila jedna igra, a ne obaveza koju je muslimanska strana imala nameru iskreno da ispo{tuje. Da ni UN nisu imale ozbiqnu nameru da na tome insistriraju, prime}uje se ve} iz slede}eg paragrafa u izve{taju generalnog sekretara: „62. Sekretarijat je obavestio komandanta snaga2, s obzirom na stavove nekoliko ~lanova Saveta3, da proces demilitarizacije Srebrenice ne treba da se sprovodi preterano revnosno i da to iskqu~uje, na primer, pretragu za oru`jem od vrata do vrata.“ Potpunu neozbiqnost ovog procesa kruni{e saop{tewe za {tampu koje je, u prkos ~iwenicama sa terena, 21. aprila 1993. objavio Unprofor: „Demilitarizacija Srebrenice uspe{na.“4 Slede}i sporazum o demilitarizaciji (Prilog 2.2) bio je potpisan 8. maja, 1993. godine, i on se svojim dejstvom, pored Srebrenice, prote`e i na obli`wu enklavu @epa. Tamo se odre|uje (ta~ka 3) da }e se sve „vojne ili paravojne jedinice morati ili povu}i iz demilitarizovane zone ili predati naoru`awe“; da }e „Unprofor … staviti predato oru`je i municiju pod svoj nadzor“ (ta~ka 4); polo`aj Unprofora se defini{e tako da }e on „kontrolisati demilitarizovanu zonu kako bi se omogu}ilo sprovo|ewe ovog sporazuma i jedinice Unprofora koje }e biti dovoqno sna`ne da kontroli{u demilitarizovano podru~je bi}e prisutne u demilitarizovanoj zoni dok se ugovorne strane ne dogovore druga~ije“ (ta~ka 5); daqe, niko, „izuzev pripadnika Unprofora, ne}e imati pravo da poseduje bilo kakvo oru`je, municiju ili eksploziv. Oru`je, municija i eksploziv u wihovom posedovawu oduze}e im Unprofor. Borbenim licima ne}e biti dozvoqen ulazak u demilitarizovanu zonu“ (ta~ka 5); najzad, „na po~etku procesa de1 Videti: http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/348/76/IMG/N9934876.pdf?OpenElement 2 Misli se na komandanta kanadskog kontingenta, koji je zahtevao podr{ku da sprovode demilitarizaciju u prkos nekooperativnom stavu muslimanske strane. 3 Odnosi se na Savet bezbednosti UN. 4 Izve{taj generalnog sekretara, Ibid., par. 62. DEMILITARIZACIJA 53 militarizacije civilna policija UN nadgleda}e odr`avawe reda i zakona u demilitarizovanoj zoni“ (ta~ka 7). Sadr`aj ugovorenih obaveza. Ovaj drugi ugovor, postignut na insistirawe srpske strane, nezadovoqne usled prakti~nog fijaska prethodno potpisanog ugovora od 17. aprila, kada je oficirima UN na terenu iz Wujorka bilo savetovano da ne idu predaleko u nastojawima da prona|u i zaplene muslimansko naoru`awe u Srebrenici, sadr`i nekoliko zanimqivih elemenata. Pre svega, „vojnim ili paravojnim“ jedinicama u enklavi daje se izbor, ili da predaju oru`je snagama UN ili da se sasvim povuku iz enklave. Dakle ovim sporazumom najavquje se 0 (nula) tolerancija za postojawe bilo kakvih vojnih formacija u Srebrenici, sa izuzetkom pripadnika snaga UN Zatim, snagama UN se prepu{ta „kontrola“ demilitarizovane zone „kako bi se omogu}ilo sprovo|ewe ovog sporazuma“, a to zna~i i odredbe o demilitarizaciji. U skladu sa tim, nakon prikupqawa oru`ja, snage UN naoru`anim licima nadaqe ne}e dozvoqavati ulaz u zonu. Najzad, „civilna policija UN“ preuzima nadzor nad odr`avawem reda i zakona u demilitarizovanoj zoni. To implicitno zna~i da }e UN biti odgovorne za bezbednost svih gra|ana u zoni i da ne}e dopustiti da se unutar zone organizuju, niti da se odatle izvode, borbena dejstva koja bi bila protivna na~elima reda i zakona. Logi~no je da se ovo protuma~i kao zabrana da se u za{ti}enoj zoni Srebrenice vr{i bilo kakvo planirawe ili izvo|ewe napada ~iji bi ciq ili posledica bilo ubijawe neborbenih lica po okolnim naseqima. Treba posebno naglasiti da se pro{irewe ovog sporazuma u odnosu na prethodni odnosi na preciznije definisawe nadzorne uloge i na dodatne ingerencije koje su prenete na snage UN radi uspe{ne realizacije postavqenih zadataka. Li~no prisustvo komandanta snaga UN u Sarajevu, generala Morijona, nagla{ava ozbiqnost ovog sporazuma i podvla~i obavezuju}i karakter odgovornosti koje su strane tom prilikom preuzele na sebe. Su{tinsku ta~nost ovih zakqu~aka potvrdio je i sam general Morijon kada je svedo~io pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju u predmetu Slobodana Milo{evi}a, 12. februara, 2004. godine: „Sporazum je predvi|ao da svi oni koji nisu bili spremni da polo`e oru`je moraju da napuste enklavu …“5 Holandske oru`ane snage, ~iji je bataqon u ime UN od kanadskog po~etkom 1994. godine preuzeo nadzor nad srebreni~kom enklavom, svoj mandat su shvatale na sli~an na~in: ¼Najva`nija ta~ka ovog sporazuma bila je demilitarizacija enklava Srebrenice i @epe. Ciq je bio ili da se sve vojne ili paravojne formacije povuku iz demilitarizovane zone, ili da predaju sve svo5 Strana 32045, redovi 22–24. 54 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA je oru`je, municiju, mine i eksploziv Unproforu. Od tada, Unprofor je imao pravo da zapleni oru`je i municiju u posedu civila½.6 Na drugom mestu, zadatak holandskih, odnosno UN snaga, izme|u ostalog, defini{e se ovako: ¼Da razoru`a ABiH.½7 Posledice neuspeha demilitarizacije. Kako je proces ¼demilitarizacije½ tekao vidi se iz niza izve{taja komande ABiH u Srebrenici (u prvoj fazi sukoba pod nazivom 8. operativna grupa, a od 24. oktobra, 1994, 28. divizija ABiH) svojim pretpostavqenima u Tuzli i u Sarajevu, i obratno. Na primer, vrlo je indikativan izve{taj {taba oru`anih snaga Srebrenice aktom broj 35/93 od 28. 07. 1993. komandi II korpusa u Tuzli. Tu se vi{a komanda izve{tava da u julu 1993, dakle ve} pod uslovima uspostavqene za{ti}ene i ¼demilitarizovane½ zone, u okviru Operativne grupe u Srebrenici postoje: ¼Brigada Poto~ari sa tri bataqona, brigada Su}eska sa tri bataqona, brigada Kragqivoda sa tri bataqona … i pet samostalnih bataqona i samostalne jedinice rodova i slu`bi.½ Postavqa se pitawe: kako je postojawe takvih vrlo ozbiqnih i propisno organizovanih vojnih formacija moglo izma}i pa`wi kontingenta UN koji je bio razme{ten u bezbednoj zoni, i to upravo sa zadatkom da onemogu}i da se ne{to sli~no dogodi? Uslovi sporazuma bili su jasni i po~ivali su na bazi quid pro quo: muslimanska strana pristaje na demilitarizaciju i odustaje od daqih napada na srpska naseqa u okru`ewu i od ubijawa srpskog stanovni{tva u wima, a srpska strana se, za uzvrat, obavezuje da }e prekinuti svoja ofanzivna dejstva prema enklavi.8 Kada jedna strana prestane da po{tuje dogovoreno, to i drugu stranu osloba|a obaveze da se pridr`ava onih ta~aka koje se na wu odnose.9 Izgleda da su se stepen organizovanosti i borbene pripravnosti ilegalnih muslimanskih snaga u za{ti}enoj enklavi neprestano pove}avali. 6 Report based on the Debriefing on Srebrenica ‰Rapporteur O. van der Wind, brigadier generalŠ, 4 oktobar 1995, par. 2.20, s. 8 7 Ibid., par. 2.23, s. 9 8 Prema proceni generalnog sekretara UN u par. 59 Izve{taja iz 1998. godine, nije bilo sumwe da se u aprilu 1993, kada je postizawem sporazuma o demilitarizaciji srpsko nastupawe zaustavqeno, „Unprofor se suo~avao sa stvarno{}u da su Srbi bili vojni~ki u potpuno nadmo}nom polo`aju oko Srebrenice, i da su grad i wegovo stanovni{tvo bili ugro`eni.“ 9 To proizilazi nedvosmisleno iz odredaba Prvog dopunskog protokola @enevske konvencije (1977), ~lan 60, Demilitarizovane zone: „Ukoliko jedna od strana u sukobu materijalno prekr{i ta~ke 3 ili 6, druga strana }e biti oslobo|ena od svojih obaveza u sklopu sporazuma kojim se zoni dodequje demilitarizovani status. U tom slu~aju, zona taj status gubi …“ Ta~ke 3 i 6 odre|uju uslove koji se moraju ispuniti da bi status demilitarizovane zone mogao biti priznat, sa za{titom koja iz toga proisti~e. Za tekst konvencije, videti: http://www.icrc.org/IHL.NSF/FULL/470?OpenDocument DEMILITARIZACIJA 55 To ilustruje akt broj 03–2/94 koji je 8. februara, 1994. godine Op{tinski sekretarijat narodne odbrane Srebrenica uputio Okru`nom sekretarijatu odbrane u Tuzli, dakle u sedi{te II korpusa Armije BiH. U tom dopisu podnosi se izve{taj o stawu raspore|enog qudstva, vozila i stoke u januaru 1994. godine: — U oru`anim snagama (Armija i MUP) anga`ovano je 5.271 vojni obveznik; — U radnu obavezu je raspore|en 1.221 vojni obveznik; — U Civilnu za{titu je raspore|eno 939 vojnih obveznika; — Za potrebe Oru`anih snaga anga`ovano je 28 motornih vozila i 174 kowa (tovarna grla); — Neanga`ovanih (neraspore|enih) je 3.247 vojnih obveznika, a me|u tim brojem su i rawenici i invalidi. Komanda 8 operativne grupe (O.G.) Srebrenica 12. februara, 1994. uputila je komandi II korpusa u Tuzli tabelarni „Pregled popune i gubitaka u qudstvu jedinica 8 O.G. sa stawem na dan 15. 02. 1994. godine“.10 Iz ovoga akta se vidi da su jedinice 8 O.G. Srebrenica bile popuwene sa 98.8 procenata, ili da je od formacijom predvi|enih 5.193 pripadnika bilo mobilisano 5.133 qudi. Komanda II korpusa uputila je komandi 8. O.G. Srebrenica nare|ewe broj 02/2–356–1 dana 12. februara 1994. godine, pod nazivom: ¼Plan aktivnosti i mjere na unapre|ewu borbene gotovosti, Nare|ewe½. U preambuli Nare|ewa stoji: „Na osnovu referisawa Komandi O. G.-a o stawu borbene gotovosti i plana Komande II korpusa o otklawawu uo~enih nedostataka po elmentima borbene gotovosti II korpusa, a u ciqu podizawa i ja~awa ukupne borbene gotovosti II korpusa, nare|ujem: — 1. [to prije zavr{iti preformirawe jedinica… — 6. Sve jedinice }e dostaviti prijedlog o unapre|ewu starje{ina… — 10. Preko okru`nog i op{tinskog sekretarijata vr{iti popunu jedinica do pune RF... i — Sagledati stawe i pristupiti borbenom izvje{tavawu po najnovijem nare|ewu SVK.“ O ja~ini 28. divizije (Prilog 2.3) govori se i u jednom dokumentu koji je hronolo{ki vrlo blizak padu enklave. To je izve{taj za juni 1995. o stawu popuwenosti vojnih jedinica u enklavi Srebrenica, koji je lokalna komanda, pod datumom od 5. jula 1995. godine, uputila Ministarstvu odbrane u Sarajevu. Brojno stawe divizije u tom izve{taju se navodi kao 5.037 qudi.11 Akt komande 8. O.G. Srebrenica, akt 42/94 od 12.02.1994. godine. Arhivska oznaka EDS, originalni dokumenat: 1D15–1416; engleski prevod: 1D26-0121. 11 10 56 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Postavqaju se opet logi~na pitawa: o kakvom preformirawu ili popuwenosti jedinica, i o kakvom bi borbenom izve{tavawu, ovde smelo biti re~i, kada u tom periodu i na tom podru~ju uop{te nisu bile dozvoqene vojne formacije bilo kakve vrste, osim onih koje su pripadale UN? Najmawe su, mimo UN, bile dozvoqene vojne formacije one vrste koje su bile opremqene za izvo|ewe borbenih dejstava. Kao da je `eleo da naglasi farsu „demilitarizacije,“ komandant muslimanskih snaga u Srebrenici Naser Ori}, aktom broj 130–29–25/94 od 04.06.1994. godine izve{tava komandu II korpusa (Organ za popunu i personalne poslove) o slede}em: „U vezi Va{e Naredbe str. pov. broj 03/96–53 od 14.03.1994. godine, dostavqamo Vam podatke o popuni jedinica O. G. Podaci su prikazani po obrazcu PR–1 sa svim promjenama.“ Popuwenost 8. O.G. po ovom izve{taju je slede}a: oficira 429, podoficira 562 i vojnika 4.535, {to je ukupno 5.526 pripadnika 8. O.G. Srebrenica na dan 04.06.1994. godine. S obzirom na profesionalnu formacijsku organizovanost muslimanskih jedinica u Srebrenici, moglo bi se sa sigurno{}u re}i da one nisu bile predodre|ene da tu budu kao pasivni i nenaoru`ani posmatra~i. Od tih vojnih snaga ne samo da u aprilu i maju 1993. godine nije bilo zahtevano — kao {to su postignuti sporazumi predvi|ali — da svoje naoru`awe predadu Ujediwenim nacijama, ve} su one, raznim kanalima, bile stalno opskrbqivane novim zalihama vojne opreme.12 Isti komandant, Naser Ori}, 3 novembra 1994. godine uputio je na~elniku {taba Armije BiH, generalu Haxihasanovi}u, izve{taj pod brojem 01/130–204, gde stoji: „Veza Va{ akt broj: 02–1/1347–1 U vezi Va{eg akta broj 02–1/1347–1 od 1 novembra, 1994. godine obave{tavamo vas da i mi intenzivno radimo na pripremi predstoje}e operacije. Ranije smo vam dostavili na{u zamisao izvr{ewa zadatka … Radi potpunije realizacije i upoznavawa sa na{im mogu}nostima prestoje}eg zadatka ovlastio sam i odlu~io sam da vam ponovo uputim Suqi} Kasima koji }e vas usmeno i detaqno upoznati sa na{im mogu}nostima i namjerama.“ Kakve je „zadatke“ mogla da planira jedna vojna jedinica koja formalno nije imala pravo ni da postoji, a jo{ mawe da raspola`e materijalnim sredstvima za izvr{avawe vojnih zadataka?13 Protiv koga su ti „zadaci“ 12 U vezi sa tajnom operacijom snabdevawa muslimanskih snaga u Srebrenici, videti: Intelligence and the War in Bosnia 1992–1995, Cees Wiebes, Lit Verlag, 2003, s. 161. 13 Za prikaz nekih od tih borbenih operacija koje su snage 28. divizije izvodile iz „demilitarizovane“ za{ti}ene zone Srebrenica, pogledati dokumenat: „Komanda 2. Korpusa ABiH General{tabu ABiH, Sarajevo, Uprava bezbjednosti: Pad Srebrenice (radna verzija)“ ICTY, arhivska oznaka EDS 01854533. U tom dokumentu, izme|u ostaloga stoji: „Iz komande 2. korpusa i iz general{taba do{la je naredba da se diverzantskim akcijama privu~e pa`wa DEMILITARIZACIJA 57 bili usmereni, dok su snage UN, koje su po sporazumu trebale da vr{e kontrolu nad teritorijom enklave i da garantuju wenu demilitarizaciju, mo`da gledale u nekom drugom pravcu? Znawe Unprofora. Mo`da su snage Ujediwenih nacija u~tivo gledale u drugom pravcu dok su se doga|ale stvari koje su bile u neskladu sa wihovom misijom u Srebrenici. Ali kako saznajemo iz debrifinga holandskog bataqona od 4. oktobra, 1995, ~iji je autor general Van der Vind, to uop{te ne zna~i da one nisu znale {ta se tu de{ava. To zna~i samo da one ni{ta nisu preduzimale u vezi sa tim. U holandskom debrifingu nema dileme i precizno se defini{e „vojni zadatak“ kontingenta UN: „ciq prisustva UN bio je da snage bosanskih Srba odvrati od napada na enklavu, dok je ABiH imala da po{tuje demilitarizovani status enklave.“14 Saznajemo da je „osobqe holandskog bataqona u ovom pogledu imalo jedan problem — ukoliko bi za vreme vr{ewa patrolnih du`nosti nai{li na vojnike ABiH ili civile pod oru`jem — oni nisu imali dozvolu da koriste silu kako bi te osobe razoru`ali, niti im je bilo dopu{teno da ulaze u ku}e bez dozvole uku}ana.“15 Kao posledica takvog tolerantnog stava, „snage ABiH-a provodile su sistematske operacije iz enklave, da bi se zatim povukle na teritoriju pod za{titom UN“16 [to se ti~e srpskih snaga, koje su enklavu dr`ale u okru`ewu, „u sastavu tih jedinica nalazili su se najve}im delom izbegli bosanski Srbi, koji su pre toga `iveli u enklavi“.17 To je, nesumwivo, predstavqalo jednu vrlo zapaqivu okolnost, kao {to se i pokazalo u julu 1995. „Operativna dejstva vojske bosanskih Srba oko enklave“, nastavqa se u iskazu holandskog debrifinga, „bila su usmerena na odr`avawe postoje}eg stawa i na pru`awe za{tite bosansko-srpskom stanovni{tvu izvan enklave od ofanziva koje je ABiH izvodila iz enklave.“18 Srpska strana nije skrivala svoje nezadovoqstvo tom situacijom: „VRS je neprestano optu`ivala holandski bataqon da ne preduzima ni{ta da se spre~e vojna dejstva ABiH koja su bila izvo|ena iz enklave. Me|utim, s obzirom na svoje brojno stawe, holandski bataqon uop{te nije imao sredstava da takva dejstva onemogu}i, osim {to je nastojao da lokalno rukovodstvo ABiH ubedi da od wih odustane.“19 neprijateqa na taj na~in da se izvr{i izvi|awe neprijateqa po dubini, kako bi se pomogla akcija deblokade Sarajeva.“ 14 Debrifing, par. 2.30, s. 11. 15 Ibid., par. 2.38, s. 13. 16 Ibid., par. 2.34, s. 12–13. 17 Ibid., par. 2.35, s. 13. 18 Ibid. 19 Ibid., par. 2.43, s. 14. 58 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Srpske reakcije na ovakvo provokativno pona{awe muslimanske strane postajale su sve o{trije: „Krajem aprila ‰1995.Š — kao odgovor na neprestane ispade ABiH — VRS je preduzela ekstreman korak tako {to je enklavu hermeti~ki izolovala, {to je dovelo do prekida u wenom snabdevawu.“20 Jedan od tih incidenata, kada je tokom ispada iz enklave bilo ubijeno sedam Srba, izazvao je „`estoku reakciju“ sa srpske strane.21 Ono {to je bilo poznato holandskim vojnim vlastima na terenu u Srebrenici, nije bilo tajna ni za politi~ko rukovodstvo Ujediwenih nacija u Wujorku. U izve{taju o situaciji u BiH, koji je objavio 30 maja, 1995. godine, generalni sekretar je o tim stvarima diplomatskim ali dovoqno jasnim jezikom rekao slede}e: „The party defending a safe area must comply with certain obligations if it is to achieve the primary objective of the safe area regime, that is, the protection of the civilian population. Unprovoked attacks launched from safe areas are inconsistent with the whole concept. In recent months, ‰BosnianŠ government forces have considerably increased their military activity in and around most safe areas, and many of them, including Sarajevo, Tuzla and Bihac, have been incorporated into the broader military campaigns of the government side… The Government also maintains a substantial number of troops in Srebrenica (in this case, a violation of a demilitarization agreement), Gorazde and Zepa…“22 Posledice nesprovedene demilitarizacije. Posle nekoliko meseci pogroma okolnih srpskih naseqa i ubijawa i proterivawa nemuslimanskog stanovni{tva, koji su bili organizovani i sprovo|eni tokom 1992. godine iz srebreni~ke enklave, a {to je psiholo{ki kulminiralo napadom i pokoqem u Kravici i obli`wim selima na Bo`i} 1993. godine, Vojska Republike Srpske preduzela je uspe{nu protivofanzivu. Pored strategijske opasnosti koja je pretila od naglog {irewe enklave, situacija na koju je VRS reagovala predstavqala je i prvorazrednu humanitarnu katastrofu sa aspekta lokalnog srpskog stanovni{tva. Holandski institut za ratna istra`ivawa ‰NIODŠ to stawe opisuje ovako: Ibid. Ibid., par. 2.46, s. 15 22 Bosnia-Herzegovina report of the secretary-general pursuant to security council resolutions 982 (1995) and 987 (1995), 30 maj 1995. godine, par. 36–38. U prevodu: „Ona strana koja brani za{ti}enu zonu mora da ispo{tuje odre|ene obaveze da bi osnovni ciq, radi kojeg je za{ti}ena zona uspostavqena, mogao biti postignut, a to je za{tita civilnog stanovni{tva. Neizazvani napadi iz za{ti}enih zona neuskladivi su sa tim op{tim ciqem. Zadwih meseci, snage ‰bosanskeŠ vlade znatno su pove}ale vojnu aktivnost u i oko za{ti}enih zona i mnoge od wih, ukqu~uju}i Sarajevo, Tuzlu i Biha}, obuhva}ene su u okvirima {irih vojnih operacija koje vlada vodi….Vlada tako|e dr`i zna~ajne vojne snage u Srebrenici ({to je u ovom slu~aju prekr{aj sporazuma o demilitarizaciji)…“ 20 21 DEMILITARIZACIJA 59 “Ostatak 1992. godine Srbi su u ovom regionu proveli u defanzivi. Muslimanski borci iz Srebrenice napali su ukupno 79 srpskih mesta u podru~jima Srebrenice i Bratunca. Pona{ali su se po ustaqenom obrazcu. Prvo su Srbi bili isterani iz etni~ki me{anih gradova. Onda su bili napadnuti srpski zaseoci okru`eni muslimanskim gradovima i na kraju su bila prega`ena preostala srpska naseqa. Stanovni{tvo je ubijeno, wihovi domovi poharani, spaqeni ili dignuti u vazduh. Postojala je te`wa da se napadi izvode na srpske nacionalne praznike (kao {to su \ur|evdan, Vidovdan, Petrovdan i Bo`i}), verovatno zato {to se tada o~ekivalo najmawe otpora. Ali to je istovremeno doprinosilo rastu}oj ogor~enosti me|u Srbima. Mnogi ti napadi su po svojoj prirodi bili krvavi. Na primer, `rtvama su prerezani grkqani, bili su napadani sa vilama ili zapaqeni. Procewuje se da je u ovim napadima pobijeno ili usmr}eno izme|u 1,000 i 1,200 Srba, dok je wih oko 3,000 raweno. Na kraju od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u podru~ju Srebrenice ostalo je samo wih 860, i to uglavnom u ~etiri sela Skelani, Crvica, Petrica i Lije{}e. Srpski poku{aji da brane druga sela nisu imali uspeha. Srbi iz podru~ja Bratunca uglavnom su bili potisnuti u sam grad Bratunac.”23 Iako je Generalni sekretar UN u svom izve{taju ocenio da je u martu i aprilu 1993. godine srpska protivofanziva prakti~no dovela do vojni~kog kraha muslimanskih snaga iz srebreni~ke enklave, srpska strana je kombinacijom pritisaka i obe}awa ipak bila prinu|ena na pristanak da obustavi uspe{no napredovawe svojih snaga i prihvatila je politi~ko re{ewe u obliku sporazuma o demilitarizaciji. Ispostavilo se, me|utim, da je potpisivawe tog sporazuma sa muslimanske strane bilo samo takti~ki potez da se izbegne predstoje}i poraz, a ne odraz iskrene namere da se stawe u srebreni~kom kraju zaista stabilizuje. Napadi i provokacije iz zone, koju su sada {titile Ujediwene nacije, produ`ili su se, a muslimanska vojska u zoni organizovala se i obu~avala za u~e{}e u operacijama mnogo {ireg obima u sklopu strategijskih namera ABiH. Sve to izazvalo je neizbe`an rasplet, koji je poprimio oblik odlu~ne i vrlo uspe{ne srpske ofanzive u julu 1995. godine, ~iji kontekst i uzroke prikazuje Holandski institut za ratna istra`ivawa: „…‰Srebreni~kaŠ enklava je u sve ve}oj meri za ABiH po~ela da igra ulogu ‘za{ti}enog podru~ja’, odakle je ABiH mogla da zadaje udare ciqevima koji su — uglavnom — bili civilni. Te operacije su verovatno doprinele ~iwenici da je krajem juna VRS stala na stanovi{te da se to vi{e ne mo`e trpeti, nakon ~ega su odlu~ili da interveni{u. Kratko vreme zatim, VRS je donela odluku da en23 NIOD Report, Part I: The Yugoslav Problem and the Role of the West, 1991–1994; Chapter 10: Srebrenica under siege. 60 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA klavu zauzme. U vezi s tim, ‰ilegalniŠ ‘crni letovi’ do Tuzle i neprekidno snabdevawe ABiH u isto~nim enklavama mo`da su doprineli kona~noj odluci da se enklava napadne. U svetlu svega navedenog, nije iznena|uju}e da su se Mladi} i drugi bosanski Srbi na ovo stawe neprekidno `alili, ali te `albe su obi~no ostajale bez odgovora… ”24 Stefan Karganovi} 24 Srebrenica — A Safe Area? Appendix II. — Intelligence and the war in Bosnia 1992 — 1995: The role of the intelligence and security services, Chapter 4, Secret arms supplies and other covert actions. III. ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA A NALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA Analiza forenzi~kog materijala ima za ciq da doprinese rasvetqavawu istine o Srebrenici, kao i da nas uvede u metode rada i funkcionisawa Ha{kog tribunala. O~igledno je da su se posledwih 15 godina pojavili mnogi, najbla`e re~eno kontradiktorni stavovi po nekim osnovnim i vrlo osetqivim stvarima kada je u pitawu ovaj materijal kao i celokupan rad Ha{kog tribunala. Opet, posmatrano sa strane, sti~e se utisak da je na pitawa koja se odnose na qudske gubitke vezane za Srebrenicu dato najmawe odgovora. ^ak i u slu~ajevima kada imamo odgovore, oni su ~esto neubedqivi, protivure~ni i, {to je va`no ista}i, vrlo ~esto kose se sa do sada poznatim nau~nim saznawima iz razli~itih oblasti koja su trebala da budu primewena na rasvetqavawu srebreni~kih doga|aja. Mi ne}emo previ{e ulaziti u politi~ku, pravnu, ili moralnu pozadinu doga|aja u Srebrenici, iako je ona nezaobilazna i od velike va`nosti jer upotpuwuje sliku o doga|ajima 1992—1995. Poku{a}emo da na jedan sveobuhvatan na~in i kroz ~iwenicama protkan put do|emo do odgovora koji nedostaju da bi se ovo, slobodno mo`emo re}i, pitawe od vitalnog zna~aja za sve koji dele ovo par~e zemqe, zvano Republika Srpska, re{ilo na najboqi na~in. Da bi se tako ne{to dogodilo, svaka analiza, pa i ova, mora biti u celosti transparentna. To zna~i da pred {iroku javnost moraju biti iznete sve sumwe i nedoumice, i sva relevantna dokumentacija, kako bi se o wima moglo raspravqati na {to temeqitijoj osnovi. Takva analiza ne samo da daje novu sliku o doga|ajima u Srebrenici i periodu 1992—1995. nego ukazuje da nismo jo{ pre{li ni polovinu puta ka utvr|ivawu istine. Iako je put do utvr|ivawa ~iwenica, bar kada je Balkan u pitawu, dug i mukotrpan, period koji je iza nas i koji nije tako kratak, a to je 15 godina nakon posledwih de{avawa u Srebrenici, nije ponudio previ{e odgovora. [tavi{e, moglo bi se re}i da su se pojavila i mnoga nova pitawa. Sve ovo jasno ukazuje na to da nekima nije stalo da se utvrde ~iwenice jer bi to uzdrmalo wihove po~etne polo`aje i wihovo vi|ewe doga|aja u Srebrenici. Za protagoniste jedne ili druge krajnosti to je potpuno neprihvatqivo jer remeti dosada{we ustaqeno mi{qewe bazirano uglavnom na negirawu tu|ih a isticawu svojih patwi. Odsustvo sluha i empatije, kako za svoje `rtve, tako i za `rtve na drugoj strani, dovelo nas je u poziciju da ni 15 62 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA godina nakon rata nemamo jasniju sliku o de{avawima tokom troipogodi{we ratne stihije. S druge strane, petnaestogodi{wi period nakon rata dao je vremena da se iz neutralnog ugla, a kroz prizmu baziranu na ~iwenicama, kompetentno govori o mnogim aspektima doga|aja i doprinese rasvetqavawu istine. Na`alost, broj onih koji su savesno i odgovorno radili svoj posao na nivou je statisti~ke gre{ke. Kao po obi~aju, a kako druga~ije na Balkanu, na la`i i preterivawa jedne strane, usledio bi identi~an odgovor kvaziistra`iva~a druge strane. U moru me|usobnih optu`bi, uglavnom zasnovanih na propagandnom materijalu, istina se izgubila. Strani stru~waci i wihov modus operandi. Mo`da bismo mi ve} poprili~no odmakli sa mrtve ta~ke da je intervencija Zapada bila umerenija ili bar konstruktivnija. Sprovo|ewe politike sopstvenih ciqeva i interesa odlo`ilo je ili, boqe re}i, usporilo proces implementacije mira, su`ivota i pomirewa. Na`alost, takve tendencije nisu bile prepoznate na vreme, i ne samo da nisu bile prepoznate kao ne{to r|avo i pogre{no nego su prihva}ene kao mogu}nost da se uz pomo} autoritativnog i jakog stranog ¼prijateqa½ zada sna`an udarac na{em, ~e{}e fiktivnom nego stvarnom doma}em neprijatequ. Neke odgovore kako funkcioni{e Zapad dobi}emo i kroz na{u analizu, jer su nam ostavili dragocen trag svoga rada i profesionalnosti koji }emo predo~iti ~itala~koj publici. Koliko je va`an ovaj materijal govori podatak da su na temeqima ovih dokaza pojedinci pred Ha{kim tribunalom dobili vi{edecenijske kazne, a da pri tome niko nije ozbiqno analizirao detaqe vezane za sadr`aj izve{taja istra`iteqa i forenzi~kih stru~waka Tribunala. Pretpostavqamo da je poverewe u wihovu objektivnost bilo veliko, tako da se nije ni pomi{qalo na to da bi wihove teze mogle da se ospore. Da je zaista tako, govori podatak da su stru~waci Tribunala imali potpunu slobodu i nezavisnost u radu, jer doma}im stru~wacima iz te oblasti nije bio dozvoqen pristup ni na jednoj od preko 20 masovnih grobnica prona|enih i analiziranih u Podriwskom regionu. S obzirom na to da niko osim stru~waka Tribunala nije mogao prisustvovati ekshumacijama celokupna odgovornost za rezultate pala je na wihova ple}a. S druge strane, imaju}i u vidu zemqe iz kojih su dolazili i razvoj doga|aja u posledwih petnaest godina, mnogi su skloni mi{qewu da ostavqawe tolike slobode i nezavisnosti pru`a mogu}nost za niz propusta u radu i manipulacija podacima. To se posebno nametnulo kao ozbiqno pitawe nakon objavqivawa kwige Krunski svedok bugarskog pisca i novinara @erminala ^ivikova, koji je nekoliko godina pratio rad Tribunala i koji je kroz svedo~ewe Dra`ena Erdemovi}a, kao jednog od u~esnika doga|aja u Srebrenici u julu 1995. godine, izneo mnoge propuste u radu Ha{kog tribunala i wihovu tendencioznu nameru da se ~iwenice o kojima jo{ ne znamo dovoqno previ{e ne istra`uju jer bi otkri}a mogla biti u suprotnosti sa namerama i zadacima Suda. ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 63 Jasno, sudovi ne bi trebalo da postoje da bi sprovodili ne~ije namere i izvr{avali zadatke, nego da bi utvr|ivali ~iwenice i dolazili do istine. To jeste ta~no za veliki broj sudova u svetu, ali svako pravilo ima i svoje izuzetke. Da bi se na boqi na~in razumela problematika i da se ne bi napravili propusti koji bi naneli vi{e {tete nego koristi, poku{a}emo da podatke analiziramo iz vi{e uglova, i to ne samo podatke kao takve nego i na~in kako su prezentovani i interpretirani, kao i na~in na koji su iskori{teni kao baza za presude optu`enih pred Ha{kim tribunalom. Takav pristup da}e nam mnogo vi{e informacija, jer }e nam omogu}iti da jedan kompleksan materijal analiziramo i podrobno objasnimo na primerima. Kao {to smo prethodno naveli, predmet ove analize su rezultati i zakqu~ci stru~waka Ha{kog tribunala baziranih na analizi sudsko—medicinskih izve{taja sa~iwenih u periodu 1996. do 2002. godine na nekoliko lokaliteta u regionu Podriwa, gde je otkopano i obra|eno na stotine qudskih ostataka za koje se pretpostavqa da pripadaju srebreni~kim `rtvama. Obdukcioni nalazi ra|eni su na `rtvama iz vi{e od 20 masovnih grobnica sme{tenih na 13 lokaliteta: Glogova, Kozluk, Kowevi} Poqe, Hoxi}i cesta, Nova Kasaba, Pilica, Ravnice, Zeleni Jadar, La`ete, Cerska, Lipqe, Dam (Brana) i ^an~ari cesta. Nasumi~ni zakqu~ci. Pre nego {to zapo~nemo na{u analizu, bilo bi korisno da se upoznamo sa mi{qewem stru~waka Ha{kog tribunala o forenzi~kim dokazima. Wegovo mi{qewe odra`ava stav i odnos Tribunala po ovom pitawu, i zato ga treba ista}i na samom po~etku. Naime, na pitawe odbrane da li bi bilo celishodno poku{ati ta~no ustanoviti koliko je Bo{waka poginulo u borbenim dejstvima, vojni stru~wak Tu`ila{tva Ha{kog tribunala Ri~ard Batler ‰Richard ButlerŠ, na su|ewu Popovi} i drugi, odgovorio je slede}e: „To bi bilo relevantno samo u slu~aju da su sudsko-medicinski dokazi iz masovnih grobnica u skladu sa povredama koje su nastale tokom borbi. Sudsko-medicinski dokazi, koliko je meni poznato, pokazuju suprotno, da to nisu povrede nastale tokom borbenih dejstava.“1 Ipak, malo daqe, pod unakrsnim ispitivawem odbrane, Batler je priznao da bi bilo razborito pretpostaviti da je „…izme|u 1.000 i 2.000 Bo{waka moglo stradati u borbenim dejstvima“.2 O~igledno, Batler poku{ava da nam predo~i novi, samo wemu razuman na~in analize autopsijskih izve{taja, na osnovu kojeg metak prona|en u nekom delu tela dokazuje da je osoba streqana a ne da je poginula tokom borbenih dejstava. Svakom razumnom ~oveku i bez medicinskog obrazovawa jasno je da takve zakqu~ke nije mogu}e pouzdano izvesti, te da su oni tendenciozni i da nemaju nikakvo upori{te kada je nauka u pitawu, a pri tome se kose i sa lo1 2 Popovi} et al, Transkript, 23. januar 2008, s. 20250. Popovi} et al, Transkript, 23. januar 2008, s. 20251, redovi 6–8. 64 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA gikom. Batler nije jedini stru~wak Tribunala koji je za potrebe suda bio spreman da svedo~i na ovakav na~in i da ube|uje javnost u ne{to {to je samo wemu i sudijama jasno. Sli~ni stru~waci defilovali su ha{kom pozornicom kad god je bilo potrebe da se potvrde unapred utvr|ene ~iwenice. Neprofesionalnost ¼vrhunskih profesionalaca½. Da ne bi bilo nedoumice, treba ponoviti da nijedan stru~wak, nezavisno od wegove reputacije, ne mo`e na osnovu samo prona|enog metka i/ili povrede u bilo kom delu tela, koje je pri tome u poodmakloj fazi raspadawa ili je prona|en samo skelet, sa sigurno{}u utvrditi da li se radi o streqawu ili je povreda nastala tokom borbenih dejstava. Sli~nom logikom kao Batler vodilo se ve}e u predmetu protiv generala Krsti}a, s tim {to treba dodati da su zakqu~ci koje mo`emo prona}i u presudi generalu Krsti}u, a koji se odnose na forenzi~ke izve{taje, na kojima i po~iva dobar deo presude, poprili~no prilago|eni, interpretirani i usvojeni onako kako ih je predo~ilo Tu`ila{tvo, bez kriti~ke analize, {to }e re}i, onako kako su Tu`ila{tvu odgovarali. U kritici presude Krsi}u nave{}emo taksativno elementarne propuste, a zatim detaqnije objasniti svaku stavku pojedina~no. 1. Pre}utno je prihva}eno da jedan forenzi~ki izve{taj zna~i jedno telo. To nije ta~no. Jer, znatan broj izve{taja sadr`i samo nekoliko kostiju, na osnovu kojih se ne mogu izvu}i nikakvi zakqu~ci, posebno kada se radi o kostima {ake ili stopala na kojima nema nikakvih vidqivih povreda (prilog 3.4). 2. Ukupan broj tela na kojima su prona|eni povez preko o~iju i/ili ligature na rukama prema na{oj analizi je 442. U presudi generalu Krsti}u pojavquju se dva broja. Jedan se odnosi samo na broj prona|enih poveza na o~ima (448), drugi samo na ligature (423).3 Implikacija u tekstu presude je da se radi o dve posebne grupe. Kada zbrojite te dve cifre, dobijete 871, {to je daleko vi{e od stvarnog broja (442) `rtava prona|enih u stawu koje sugeri{e streqawe. Neki su imali samo poveze, neki samo ligature, neki i jedno i drugo. Dakle, izme|u ove dve kategorije bilo je preklapawa. Me|utim, u presudi nigde ne pi{e da postoje zna~ajna preklapawa, te da su na zna~ajnom broju tela prona|eni i povez preko o~iju i ligature na rukama. Ciq Tu`ila{tva je verovatno bilo da se zna~ajno pove}a broj potencijalno streqanih osoba, ~ime bi i utisak na sudije bio ve}i. Da je ciq postignut, govori visina kazne koju je dobio general Krsti}. 3 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, paragraf 75. U presudi stoji: ¼Istra`iteqi su otkrili najmawe 448 poveza za o~i na telima ili uz tela prilikom ekshumacija izvr{enih na deset odvojenih mesta. Najmawe 423 ligature prona|ene su prilikom ekshumacija na 13 razli~itih mesta.½ ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 65 3. U presudi se nigde ne pomiwe kategorija izve{taja koji se odnose na tela u kojima su prona|eni tragovi gelera ili fragmenti mine, ~ije prisustvo bi nesumwivo govorilo protiv teze da su sve `rtve prona|ene u masovnim grobnicama strewane i samouverenog naga|awa stru~waka Batlera na tu temu (prilog 3.2). 4. Namerno ili slu~ajno, ostalo je nerazja{weno pitawe povreda i izve{taja u kojima se kao zakqu~ak navode povrede koje su nanete mecima velike brzine (high velocity bullet injuries), {to na osnovu te`ine i opse`nosti opisanih povreda, kao i tragova na kostima, vi{e govori u prilog dejstva ¼prage½4 ili drugog sli~nog oru`ja koje se obi~no ne koristi za streqawe zarobqenika (prilog 3.1). 5. Nije navedeno prisustvo izve{taja koji opisuju kompletna tela sa prisutnom mawom ili ve}om koli~inom mekih tkiva bez ikakvih vidqivih povreda nanetih vatrenim oru`jem ili nekim drugim oru|em. To bi moglo navesti na zakqu~ak da je izvestan broj qudi u enklavi tokom vremena umro prirodnom smr}u ili na neki drugi na~in koji iskqu~uje streqawe (prilog 3.13). 6. U presudi se navodi da je do tada, po tvrdwama forenzi~ara, otkriveno najmawe 2.028 tela.5 Na{ materijal, koji obuhvata jo{ dve masovne grobnice otkopane nakon presude generalu Krsti}u, pokazao je da tamo ima oko 1.920 tela. 7. Ve}e u presudi Krsti}u zakqu~uje da u dodatnih 18 grobnica ima ne{to vi{e od 2000 tela koja jo{ nisu otkopana.6 Te masovne grobnice ni posle devet godina nisu otkopane, iako su stru~waci Tu`ila{tva „procenili“ da u wima ima 2.571 telo streqanih Bo{waka,7 a da ukupan broj tela „detektovan“ ‰na engleskom, detectedŠ u masovnim grobnicama iznosi 4.805.8 Od tada, pro{lo je skoro jedna decenija, ali u prkos naknadnom prekopavawu terena od ovih 4.805 tela nema ni traga, {to sugeri{e da je ta procena bila nasumi~na i profesionalno neutemeqena. Ni{ta boqi stav ve}e nije zauzelo ni u drugim predmetima vo|enim pred Ha{kim tribunalom. Uzmimo sada zakqu~ke iz presude Blagojevi}u. Pored niza propusta koji su zajedni~ki i koji su ve} pomenuti u prethodnim paragrafima, izne}emo jo{ neke. 4 Praga: M53/59. praga je samohodni dvocevni protivavionski top. Iako je wena glavna namena bila borba protiv nisko lete}ih aviona i helikoptera, tokom rata u BiH uglavnom je bila upotrebqavana protiv `ive sile i lako utvr|enih objekata. 5 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, paragraf 80. 6 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, paragraf 80 7 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, fusnota 166. 8 Ibid. 66 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 1. Za Pilicu (Brawevo farma) navodi se da su u masovnoj grobnici prona|ena 132 tela, od kojih 82 sa ligaturama.9 Taj podatak nije ta~an. Prona|eno je 115 tela, od kojih 70 sa ligaturama. 2. Za masovne grobnice Glogova 1 i Glogova 2, navode da ima 317 tela. Po na{oj analizi, to nije ta~no, jer tamo ima 275 tela, i to ne samo u masovnim grobnicama Glogova 1 i 2 nego u svim masovnim grobnicama otkopanim u tom mestu ukupno, a to su Glogova 1, Glogova 2, Glogova 3, Glogova 4, Glogova 5 i Glogova 6. Prostom matematikom re~eno, u svih {est masovnih grobnica ima ukupno 275 tela, dok u presudi Blagojevi}u stoji da samo u dve masovne grobnice u mestu Glogova ima 317 tela.10 3. Za masovne grobnice Hoxi}i cesta u nekim paragrafima pomiwu da po wihovim procenama ima 219 tela. Tamo je prona|eno 156 tela.11 Ha{ki tribunala se ovom problematikom bavio ne samo na osnovu izve{taja koje su sa~inili stru~waci Tu`ila{tva na terenu nego i izvo|ewem svedoka koji su u~estvovali u doga|ajima u julu 1995, boqe re}i jednog svedoka — Dra`ena Erdemovi}a, koji se pojavqivao kao kqu~ni svedok Tu`ila{tva u nekoliko razli~itih procesa. Mesto gde se ukr{ta na{a analiza i Erdemovi}evo svedo~ewe je selo Pilica, sme{teno ~etrdesetak kilometara severno od Srebrenice. To je jedno od mesta gde su, po Erdemovi}evom svedo~ewu, streqani zarobwenici u julu 1995. godine. U svojoj kwizi Krunski svedok,12 @erminal ^ivikov u potpunosti opovrgava svedo~ewe Dra`ena Erdemovi}a da je sa sedam drugih pripadnika svoje jedinice za mawe od pet sati mogao streqati izme|u 1.000 i 1.200 osoba. Imaju}i u vidu da su, po Erdemovi}u, zarobqenici bili vezani i da su autobusi kojima su dovo`eni bili udaweni od mesta pogubqewa izme|u 100 i 200 metara (udaqenost je u jednom iskazu koji je dao Erdemovi} bila 100 metara, a drugi put je naveo da su autobusi od mesta pogubqewa bili udaqeni 200 metara) i da su zarobqenici bili streqani u grupama od po 10, ^ivikov smatra da bi takvim tempom, prostom matematikom za svaku grupu bilo na raspolagawu po dva i po minuta na raspolagawu za izvr{ewe zlo~ina.13 Ako uzmemo u obzir date okolnosti, te izjavu Erdemovi}a da su u Prvostepena presuda Blagojevi}u i Joki}u, paragrafi 312 i 352. Prvostepena presuda Blagojevi}u i Joki}u, paragrafi 312 i 352. 11 Prvostepena presuda Blagojevi}u i Joki}u, paragrafi 312 i 352. 12 @erminal ^ivikov: Krunski svedok, Beograd, 2009, s. 75 i 76. 13 Pore|ewa radi, treba pogledati par. 763 prvostepene presude u predmetu Blagojevi} i Joki}. Tamo se opisuje streqawe zarobqenika u {koli Grbavci, kod Orahovca. Na s. 219 te presude pi{e da je tamo streqano 1.000 lica, {to je mawe od 1.200, za koje Erdemovi} tvrdi da su streqani u Pilicama, i {to je Tribunal na osnovu wegovog iskaza usvojio kao verodostojnu ~iwenicu. ^udna stvar je slede}e. U par. 763 kod Blagojevi}a stoji da je streqawe grupe od 1.000 kod Orahovca po~elo 14. jula posle podne, trajalo celo ve~e, i zatim celu no}, sve do 05:00 ujutru slede}eg dana, 15. jula. Postavqa se logi~no pitawe: kako je — po 10 9 ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 67 okviru pet sati xelati imali vremena da se odmore, piju, maltretiraju zarobqenike, nateraju ih da prvo odlo`e li~ne karte i isprazne xepove, pa ih tek onda odvedu na mesto pogubqewa, a zatim i provere da li su sve osobe ustreqane, jasno je koliko ovakva pri~a deluje neuverqivo i koliko je nerealno da se takav akt sa svakom grupom mogao obaviti u intervalu od dva i po minuta. Me|utim, to nikada nijednog sudiju nije navelo da posumwa u istinitost Erdemovi}evog svedo~ewa, ma koliko ono neverovatno zvu~alo. Ve}e ~ak nikada nije osetilo ni potrebu da pozove druge u~esnike zlo~ina u Pilici, a kamoli da Tu`ila{tvo podigne optu`nicu protiv wih, mada je to bila wegova obaveza s obzirom na dimenzije zlo~ina za koji je Erdemovi} tvrdio da je bio po~iwen.14 Da Erdemovi} preteruje, ili mo`da uop{te ne govori istinu, potvr|uje i analiza masovne grobnice u Pilici. Zbog toga smo se osvrnuli na Erdemovi}evo svedo~ewe. U Pilici je prona|eno 115 tela, od tog broja sa ligaturama i/ili povezom preko o~iju je bilo 70. To je jo{ uvek 15 puta mawe od broja koji je naveo Erdemovi}. ^ak ni to nije bilo dovoqno da se dovede u pitawe kredibilitet ovog „krunskog“ svedoka ili da se pred lice pravde izvedu ostali po~inioci zlo~ina u Pilici, kako bi se wihovi iskazi uporedili sa Erdemovi}evim svedo~ewem. Jo{ uvek je misterija kako je sud mogao da bez provere prihvati ovakve protivre~nosti. Iz navedenog proizilazi da jedna tvrdwa sigurno nije ta~na. Ili Erdemovi} ne govori istinu kada ka`e da je sa jo{ sedam ~lanova jedinice pogubio 1.200 qudi, ili su nalazi forenzi~ara u Pilici ubedqivo neta~ni, jer su na tom mestu prona|eni ostaci 115 osoba. Sudijama Ha{kog tribunala ~ak ni takva nedoslednost i razlika u podacima nija bila dovoqan osnov za pokretawe dodatne istrage ili za dovo|ewe ostalih po~initeqa ovog zlo~ina u sudnicu kako bi se re{ilo ovo zna~ajno pitawe. Pre}utno je prihva}eno i jedno i drugo bez dodatnih obja{wewa i iskori{}eno za dono{ewe drakonskih kazni u predmetima koji su vo|eni pred Ha{kim tribunalom. U presudi generalu Krsti}u ve}e poku{ava da tu protivre~nost ubla`i tako {to navodi da su posmrti ostaci iz Pilice delimi~no preneti u masovne grobnice ^an~arska cesta 12. Me|utim, ni to nije previ{e ubedqivo, jer u masovnoj grobnici ^an~arska cesta 12, na osnovu na{e analiErdemovi}u — moglo da se streqa 1.200 qudi za samo pet sati, dok je na drugom mestu trebalo tri puta vi{e vremena da se streqa 1.000? 14 Na su|ewu Popovi}u i drugima (2007), sudija Agijus je upitao Erdemovi}a za imena drugih pripadnika Desetog diverzantskog odreda koji su sa wime streqali zarobqenike u Pilici. Erdemovi} (koji je sam Hrvat) naveo je slede}a imena i wihovu etni~ku pripadnost: Marko Bo{ki} (Hrvat), Franc Kos (Slovenac), Vlastimir Golijan (Srbin), Brano Gojkovi} (Srbin), Stanko Savanovi} (Srbin), Aleksandar Cvetkovi} (Srbin) i Zoran Gorowa (Srbin). Zna~ajno je podvu}i da protiv ovih lica, koja su preko Erdemovi}evih svedo~ewa u pet ha{kih predmeta tokom posledwih desetak godina vlastima bila poznata kao potencijalno osumwi~eni za te`ak ratni zlo~in niko ranije nije vodio istragu niti je bilo poku{aja privo|ewa sve do objavqivawa kwige @erminala ^ivikova, Krunski svedok, krajem 2009. godine. 68 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA ze, ima 90 tela, {to sa Pilicom daje ukupno 205 tela, a to je opet {est puta mawe od brojke koju navodi Erdemovi}. Istine radi, treba pomenuti da u presudi generalu Krsti}u ve}e ne negira da je postojala mogu}nost da je jedan broj qudi poginuo tokom borbenih dejstava, ali ipak navodi da je ogromna ve}ina bila streqana.15 Kako Ha{ki sud tuma~i forenzi~ke podatke. Da su forenzi~ki izve{taji daleko komplikovaniji nego {to se to na prvi pogled ~ini, ubedi}e nas jedan detaq, koji do danas niko nije izneo, niti se wime bavio. Taj detaq mo`e da nam pomogne da malo boqe razumemo de{avawa u Srebrenici i da, kroz analizu, izvu~emo jo{ neke zakqu~ke. Naime, tokom pregleda materijala u nekim masovnim grobnicama pojavquju se izve{taji u kojima je kao zakqu~ak o uzroku smrti navedena povreda metkom velike brzine ili, na engleskom: high velocity bullet injury. Takvi izve{taji odnose se na nekoliko masovnih grobnica i wihov broj nije zanemarqiv. Povrede na telu koje su opisane pod nazivom burst-out, nastale kao posledica dejstva projektila velike brzine, bile su opse`ne i u ve}ini slu~ajeva smrtonosne. Prvo pitawe koje se postavqa je: za{to ve}e nikada nije raspravqalo o ovim izve{tajima niti je poku{alo da do|e do zakqu~aka koja je vrsta oru`ja mogla naneti tako razorne povrede? Da li su pu{~ana zrna mogla da prouzrokuju takav vid destrukcije tkiva? Pravi razlog za{to je ovo pitawe va`no je mogu}nost da bi se poku{alo odrediti vrstu oru`ja koja mo`e da izazove ovakva opse`na o{te}ewa. Specifi~nost povreda nanetih projektilima velike brzine ogleda se u slede}em. Kada projektili, koji se kre}u br`e od 900 m/s16 pogode telo, oko projektila stvara se la`an prostor koji je znatno ve}eg pre~nika, nego sam projektil, i to uzrokuje znatno ve}a o{te}ewa tkiva. S druge strane, projektili koji se kre}u velikim brzinama prenose na tkivo veliku koli~inu kineti~ke energije, {to dodatno o{te}uje tkivo ili, ukoliko je u pitawu kost, nastaju povrede koje se na engleskom imenuju kao burst-out injuries, ili — prevedeno na srpski — povrede koje dovode do rasprskavawa kosti na veliki broj sitnih fragmenata. Iz primera (prilog 3.1) mo`e se na osnovu opisanih povreda zakqu~iti da je verovatno}a nastanka ovakvih povreda dejstvom uobi~ajenog automatskog ili poluautomatskog oru`ja vrlo mala i da su opisane povrede na kostima (burst-out injures) mogle biti nanete projektilima iz ¼prage½, ~iji je projektil ve}eg kalibra i ima brzinu dovoqnu da navedene povrede nanese. Kao primer imamo povrede lobawe ili nekog dela tela po principu rasprskavawa kosti (burst-out injuries) na desetine malih fragmenata. Takve povrede su izazivale defekat na lobawi dijametra ~esto preko 10 santimetara, ili kada je metak pogodio grudni ko{, pri ~emu je polomio lopaticu 15 16 Prvostepena presuda generalu Krsti}u, par. 77. Za nau~nu obradu ovog pitawa, videti: http://www.kenrahn.com/jfk/scientific_topics/wound_ballistics/How_a_high-speed.html ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 69 na desetine sitnih fragmenata i uz to polomio {est susednih rebara (prilog 3.1). Name}e se pitawe: koja vrsta oru`ja mo`e da izazove tolike povrede? Jedan od odgovora je: protivavionski top M53/59, ili oru`je poznatije pod nazivom ¼praga½. Kao prvo, po~etna brzina metka kod ovog oru`ja je 1000 m/s, drugo, veli~ina metka kod ¼prage½ ukazuje na to da se ogromna koli~ina energije predaje telu u momentu impakta, {to zna~i da su, shodno tome, i povrede izra`enije. U odnosu na ¼pragu½ projektili iz oru`ja koji su, po navodima svedoka,17 bila kori{}ena za streqawe imaju neuporedivo mawu brzinu. Recimo, brzina projektila ispaqenih iz svima poznate i me|u velikim brojem vojnika omiqene pu{ke AK47, poznatije kao ¼kala{wikov½, je 700 m/s;18 ili kada je u pitawu automat M92, brzina ispaqenog zrna je 645 m/s;19 kod automatske pu{ke M70, brzina ispaqenog zrna je 720 m/s;20 kod pu{komitraqeza M72B1 brzina ispaqenog zrna 745 m/s.21 Tako|e treba pomenuti i poznati ¼{korpion½, ~iji projektil ima brzinu samo 320 m/s.22 Danas nema mnogo radova gde se prou~ava dejstvo ¼prage½ po civilnim ciqevima. Nesporno je da je ¼praga½ namenski bila zami{qena za upotrebu kao protivavionsko oru`je. Me|utim, u ratu u Hrvatskoj i BiH, obilato je bila kori{}ena i protiv civilnih ciqeva. Ovu tezu su u svojim izjavama potvrdili i pripadnici 28. divizije armije BiH koji su u julu 1995. godine bili u koloni koja se povla~ila ka Tuzli. Oni navode da je do pogibije velikih razmera u wihovim redovima do{lo upravo zato {to sa vi{e mesta na obli`wim brdima dejstvovala ¼praga½ koja je prouzrokovala velike gubitke u qudstvu Armije BiH.23 Da jo{ jednom pojasnimo: kao prvo, pu{~ana zrna koja su kori{}ena u pogubqewima po balisti~kim parametrima svrstavaju se u metke velike brzine, ali to nije dovoqno da bi se do{lo do navedenih povreda. Drugo, obim povreda ukazuje na to da je energija koja je preneta na telo tokom impakta ogromna i daleko ve}a od one koju bi moglo da prenese uobi~ajeno automatsko ili poluautomatsko oru`je 17 Na primer, svedok Salihovi} Be}ir (izjava arhivirana u MKTBJ pod brojem 00464530) tvrdi da je pre`iveo streqawe i ka`e da je prilikom streqawa bilo kori{teno automatsko i poluautomatsko oru`je. 18 http://www.wikipedia.org/sr-el/A–47 19 http://www.zastava-arms.rs 20 Ibid. 21 Ibid. 22 http://www.wikipedia.org/wiki/Scorpion_gun 23 Karakteristi~an u vezi sa ovim je iskaz Ali} Mevlida, 00371771, koji navodi da je kolona 28. divizije bila ga|ana „artiqerijom“ i iz „protivavionskih topova“. Kori{}ewe te vrste oru|a protiv kolone pomiwu i Mehanovi} Ha{mir, 00371774 (pomiwe jo{ i vatru iz minobaca~a) i Halilovi} Suqo, 01008121. Svi svedoci su pre`iveli borci 28. divizije koji su se sredinom jula 1995. uspe{no sa kolonom probili iz Srebrenice do Tuzle, posle ~ega su dali izjave. 70 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Na{e navode su u vi{e navrata potvrdili pripadnici 28. divizije Armije BiH koja se kretala ka Tuzli. Naime, oni su u vi{e nezavisnih izjava rekli da su tokom proboja ka Tuzli pretrpeli ogromne gubitke, i to ba{ od vatre iz ¼prage½, koja je na nekoliko ta~aka sa srpskih polo`aja u~estvovala u sukobima sa vojnicima Armije BiH tokom wihovog povla~ewa. Brzina projektila koje ispaquje ¼praga½ je, kao {to smo rekli 1.000 m/s,24 {to je vi{e nego dovoqno da se izazovu opisane povrede, a pri tome treba pomenuti da sa kalibrom od 30 mm i navedenom brzinom ovakvi projektili predaju veliku koli~inu kineti~ke energije telu, te dovode do obimnih i te{kih povreda koje su u visokom stepenu smrtonosne.25 Ako odbacimo mogu}nost da su zarobqenici streqani ¼pragom½, jedini zakqu~ak koji nam preostaje, a koji je u skladu sa brojnim izjavama pre`ivelih pripadnika 28. divizije ABiH, jeste da su povrede, opisane u zakqu~cima forenzi~ara Ha{kog tribunala mogle nastati samo kao posledica borbenih dejstava.26 Izgleda neverovatno da Sud nije ni postavqao pitawe, kako je do{lo do tako razornih povreda kakve se u forenzi~kim izve{tajima Tu`ila{tva opisuju kao burst-out injuries. Wima tu ni{ta nije bilo nelogi~no, niti je podsticalo wihovu intelektualnu radoznalost. Da su materijal detaqnije proanalizirali, uo~ili bi da se navedene povrede ne pojavquju u svim izve{tajima, {to bi bio signal da se zapitaju za{to su ti izve{taji druga~iji. S druge strane, ako su takve povrede uobi~ajene kada se dejstvuje iz automatskog i poluautomatskog oru`ja, za{to nisu opisane u velikoj ve}ini izve{taja? Za wih ti izve{taji, kojih ima oko 150, i koji str{e po svojim zakqu~cima i opisanim povredama, nisu predstavqali osnov za pokretawe novih pitawa. Ne samo da sud nije pokretao nova pitawa koja bi pomogla rasvetqavawu istine i ukazala na pravu prirodu stradawa jednog broja vojnika tokom borbenih dejstava nego ih je {irokoj svetskoj javnosti kroz izre~ene presude neta~no predstavio kao forenzi~ke izve{taje koji se odnose na zarobqenike pogubqene tokom jula 1995. godine. Da su srebreni~kim `rtvama u julu 1995. godine neopravdano pridodati i oni koji su poginuli tokom borbenih dejstava, svedo~i i druga vrsta izve{taja, u kojima se jasno i nedvosmisleno kao uzrok smrti navodi povreda naneta {rapnelom (prilog 3.2), odnosno delom granate, mine ili delom nekog drugog projektila koji nije metak. To je u skladu i sa izjavama pojedihttp://yumodelclub.tripod.com/vehicals/m5359_twin_30mm_self.htm Ibid. 26 Tribunal, u principu, ne negira ~iwenicu da je muslimanska kolona u povla~ewu bila meta artiqerijskih dejstava sa srpske strane. Videti par. 546 prvostepene presude u predmetu Krsti}: „…VRS je preduzela artiqerijski napad na kolonu bo{wa~kih mu{karaca koji su mar{irali prema Tuzli uskoro nakon {to je saznala za wu“. Me|utim, u svojim razmatrawima, ve}e toj ~iwenici ne pridaje odgovaraju}i zna~aj niti poku{ava da je pove`e sa forenzi~kim rezultatima. 24 25 ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 71 nih u~esnika ratnih dejstava na bo{wa~koj strani. Oni svedo~e da je jedan broj qudi nastradao od dejstva artiqerije, kao i tokom povla~ewa 28. divizije Armije BiH. Takvu mogu}nost teoretski ne iskqu~uje ni Ha{ki tribunal, koji u presudi generalu Krsti}u potvr|uje da je postojala „mogu}nost“ da je izvestan broj qudi poginuo tokom borbenih dejstava.27 Na toj jednoj re~enici zavr{ila su se sva wihova vi|ewa o stradalim tokom borbenih dejstava. Do danas niko nije obra}ao vi{e pa`we na to. [tavi{e, sud se nije ni osvrtao na takve izve{taje, a o sprovo|ewu detaqnije analize niko nije ni pomi{qao. ^iwenice — u Prokrustov krevet. Sti~e se utisak da se na vol{eban na~in poku{alo, brzo i bez zadr`avawa, pre}i preko ovako va`nih ~iwenica, koje dosta toga mewaju u pogledu na Srebrenicu. U ve}ini slu~ajeva Ha{ki tribunal se uvek isto pona{ao kada bi se suo~io sa te{ko oborivim dokazima ili ~iwenicama koje se ne mogu uklopiti u wegove teze. On bi, naime, propustio svaku mogu}nost da dovede stru~wake iz te oblasti ili svedoke koji bi potkrepili takve dokaze ili sumwe, pu{taju}i — umesto toga — da se va`an materijal izgubi u moru drugih podataka i da se na taj na~in umawi wegov zna~aj. Nasuprot tome, Sud nije propustio da dovede razne svedoke, kao {to je pomenuti Erdemovi}, kada je trebalo potvrditi, kako se ~ini, unapred zadate zakqu~ke. Pored izve{taja forenzi~kih stru~waka Ha{kog tribunala, u prilog na{oj tezi da su zna~ajni gubici morali nastati dejstvom artiqerije, govore i brojne izjave Bo{waka. Nave{}emo kratak spisak izjava koje nedvosmisleno ukazuju na to da je odre|eni broj qudi stradao od artiqerijskog ili drugog oru`ja koje iskqu~uje streqawe. Detaqi o povla~ewu 28. divizije koji svedo~e o na{im zakqu~cima nalaze se u drugom delu kwige. Hasanovi}, Sead 03021142–43 Granatirawe u podru~ju Kamenice Jusufovi}, Azim #93, 00464628 Granatirawe u podru~ju Kamenice Muhi}, Azem #97, 00464635 Granatirawe u podru~ju Kamenice Sinanovi}, Sabrija #106, 00464646 Granatirawe u predelu Baqkovice Ba{i}, Adem #67, 00464604 Granatirawe u blizini Kamenice 27 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 77. 72 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Ja{arevi}, Fehim 00464628 12. jul — srpske snage otvorile vatru na kolonu sa svih strana, procewuje da je oko 5.000 pobijeno. Jusufovi}, Azmir 00464629 12. jul — napad na kolonu kod Kamenice, oko 300 mrtvih i 100 rawenih. Mahmutovi}, Haris 00464630 Tokom povla~ewa kolone, na mestu koje je svedoku bilo nepoznato, bila je postavqena zaseda gde je oko 100 civila stradalo, a mnogi su raweni. Mehmedovi}, Adil 00464631 12. jul — na cesti Kamenica — Pobu|e kolona granatirana sa okolnih brda: mnogi su bili ubijeni ili raweni. Putem ka Snagovu, nai{li na mnogo mrtvih. U Peruniku video preko 200 mrtvih. Hasanovi}, Admir 00464621 11. jul — ~etnici granatirali kolonu, 20 mrtvih, 40 rawenih Hasanovi}, Hasan 00464621 11. jul — kolona granatirana Hasanovi}, Vejz 00464622 11. jul — zaseda u {umi kod Kravice, mnogo poginulih i rawenih Hoxi}, Xanan 00464624 11. jul — kolona nai{la na minsko poqe u Jagli}ima gde je 5 civila poginulo, 10 raweno. Hoxi}, Nezir 00464624 11. jul — kolona stalno granatirana, video mnogo mrtvih u Srebrenici, Kowevi} Poqu, Cerskoj i Kamenici. Hoxi}, Zuhra 00464625 11. jul — kolona nai{la na zasedu kod Buqima: oko 200 mrtvih. 13. jul — zaseda kod Velike Glave. Mnogo mrtvih. Lipaq kod Baqkovice, najmawe 50 mrtvih Beganovi}, Ragib 00464609 11. jul — te`ak artiqerijski napad u trajawu od 45 minuta, mnogo mrtvih. 26. jul — prolaze}i kroz dolinu (prema putu Kowevi} Poqe-Kaldrmica) gde je bila prva zaseda na koju je kolona nai{la, video oko 2.500 le{eva koji su se raspadali. ]osi}, Muharem 00464612 11. jul — zaseda u Jadru, 500–600 ubijenih. 14. jul — u zasedi u Baqkovici, oko 150 qudi ubijeno. ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 73 Guti}, Sabahudin 00464618 11. jul — kod brda Bukovik ~etnici granatirali kolonu i pobili mnoge, … ga|ali topovima kalibra 82 i 120mm. Ori}, Fadil 00464653 12. jul — kod Buqima kolona granatirana artiqerijom. Muhi}, Azem 00464635 12. jul — kolona neprestano granatirana sve do Kamenice. Muratovi}, Sakib 00464637 11. jul — ~etnici granatirali kolonu i qudi pred wim gubili `ivote. Mustafi}, Idriz 00464638 11. jul — kod Buqima, ~etnici granatirali kolonu (qudi pobijeni pred o~ima svedoka). 12. jul — ~etnici opet granatirali i svedok video ubijene i rawene qude. Rixi}, Ramo 00464640 11. jul — na cesti Buqim-Nova Kasaba, kolona napadnuta iz pravca Kravice, Zabr|a i okolnih brda…. na delu od Kamenice do Kasabe oko 700 qudi pobijeno. Salihovi}, Sefedin 00464642 11. ili 12 jul — prilikom prelaska puta blizu Kowevi} Poqa, kolona granatirana i pobijeno najmawe 500–600 qudi. Od 12 do 15 qudi pobijeno od granatirawa kod sela Jagli}i. Sanxi}, Bajro 00464643 12. jul — kod Pobu|a ~ulo se pucawe, zatim granatirawe kolone….. isto ve~e prema Kasabi artiqerijski napad od ~ega su mnogi poginuli i raweni… isto na platou kod Kasabe, posle granatirawa ostavqeno mnogo mrtvih i rawenih. Sinanovi}, Sabrija 00464647 ^etnici granatirali kod Baqkovice: oko 100 mrtvih i 100 rawenih Smajlovi}, Ahmet 00464647 11. jul — kolona napadnuta kod Kowevi} Poqa i mnogo qudi izginulo Suqi}, Mevludin 00464649 12. jul — zaseda kod Kowevi} Poqa, procewuje da je oko 400 do 500 qudi pobijeno. Udovi~i}, Edin 00464649 Granatirani i pucano na kolonu celim tokom povla~ewa…. „^etnici su nas granatirali bez prestanka“. Izjave drugih svedoka tako|e svedo~e o brojnim gubicima tokom povla~ewa kolone. 74 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Osmanovi} Ramo 00512683, Rami} Sado 01008163, Zukanovi} Bego 00371759, Ademovi} [eval 01008095, Ali} Melvid 00371771, Avdi} Enver 00371746, Haki} Nermin 01185308, Halilovi} Osman 00818527, Halilovi} Suqo 01008121, Hasanovi} Sead 03021141, Husi} Ramiz 00813498, Kadri} Midhat 00371768, Mehanovi} Ha{mir 00371774, Memi{evi} Nurif 00396028, Muminovi} Behudin00464352, Muminovi} Sejdalija 00371757, Muratovi} Kadrija 01185372, Mustafi} Husejn 00401647, Osmanovi} Nazif 01008158, Ori} Mevludin 00464519, Avdi} Nexad 00464521, Ahmetovi} Nexad 03053077. U kombinaciji sa ovim izjavama pripadnika 28. divizije Armije BiH, forenzi~ki izve{taji u kojima se kao uzrok smrti pomiwe {rapnel dobijaju jo{ vi{e na zna~aju. Jedino jo{ Ha{ki tribunal ima nedoumicu oko navedenih dokaza i te{ko se odlu~uje takve mogu}nosti ~ak i da pomene, a kamoli da ih ozbiqno uva`i i uz zadovoqavaju}e obja{wewe uklopi u svoje presude. To daje krila i dobrom delu bo{wa~kog stanovni{tva u BiH da slede put Tribunala i da takve mogu}nosti negiraju, verovatno u uverewu da }e pod pla{tom la`nog ¼pravosu|a½ istina biti ugu{ena. Druge remetila~ke ~iwenice. Treba pomenuti tako|e i izve{taje koji se odnose na kompletna tela, sa mawom ili ve}om koli~inom prisutnih mekih tkiva (prilog 3.13), gde nisu prona|eni nikakvi tragovi povre|ivawa, ali za koja se mo`e pretpostaviti da pripadaju jednom broju qudi koji su umrli prirodnom smr}u u enklavi. Naravno, nije potrebno nagla{avati da je Sud propustio priliku da ovakve izve{taje pomene, kao i mogu}nost da na taj na~in podvu~e ~iwenicu da sve mrtve osobe nisu bile streqane. Sud je imao bar profesionalnu obavezu da postavi pitawe: kako su se u masovnim grobnicama na{la kompletna tela, bez ikakvih povreda i bez utvr|enog uzroka smrti? U ovom konkretnom slu~aju, iz wihovog ugla verovatno je izgledalo najpametnije ne otvarati Pandorinu kutiju. Pa`wu treba posvetiti i telima otkopanim u primarnim grobnicama 1996. godine, gde su prona|ene samo kosti bez mekih tkiva (prilog 3.3). U nauci je poznato da je za potpuno raspadawe mekih tkiva potrebno izme|u ~etiri i osam godina,28 pa je stoga jasno da nije moglo do}i do potpunog raspadawa mekih tkiva pod datim okolnostima za godinu dana. To navodi na zakqu~ak da su neki ostaci na|eni i opisani u masovnim grobnicama kao `rtve doga|aja u Srebrenici jula 1995. godine morali pripadati osobama koje su stradale tokom rata znatno pre kriti~nog perioda u julu 1995. i da ne mogu biti svrstani u kategoriju srebreni~kih `rtava iz 1995. godine. Bilo bi previ{e o~ekivati od Tribunala da uo~i tako suptilne razlike kada nisu bili sposobni da uo~e ni mnogo o~iglednije dokaze. 28 Ekspertizna medicina, prof. dr Du{an J. Duwi} i saradnici, str. 53. ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 75 Da ciq opravdava svako sredstvo kada je Ha{ki sud u pitawu, pokaza}e slede}i primeri, koji se odnose na interpretaciju broja `rtava u forenzi~kim izve{tajima, a koji na ~udan na~in, pre}utno, poistove}uju jedan izve{taj sa jednim telom. Kao {to smo ranije pomenuli, jedan izve{taj ne zna~i jedno telo. Vrlo ~esto izve{taji sadr`e svega po nekoliko kostiju i u preko 90 procenata po na{im istra`ivawima, i po zakqu~cima samih forenzi~ara Ha{kog tu`ila{tva, uzrok smrti nije utvr|en, pa samim tim nije mogu}e ni izvu}i validne zakqu~ke.29 Ponekad izve{taji sadr`e samo jednu kost ili samo fragment kosti (prilog 3.4). Ovo na neki na~in obja{wewava kako je mogu}e manipulisati brojem `rtava. Pre}utno se prihvata da jedan izve{taj zna~i jedno telo, s obzirom na to da se nigde eksplicitno ne navodi druga~ije. Ovakav pristup je stvorio la`nu sliku, kako u doma}oj, tako i u svetskoj javnosti, o broju tela koja je ekshumirao Ha{ki tribunal, koji i pored wegove zdu{ne namere da bude {to ve}i, ipak, petnaest godina posle doga|aja, nije pre{ao cifru od 2.000 od svih uzroka.30 Osvrtom na na{u analizu pojedina~nih grobnica, kao i kontrolnu analizu koja se odnosila na butne kosti, sti~e se realan uvid, kako o broju izve{taja u kojima se pomiwe samo nekoliko kostiju, tako i o broju butnih kostiju na osnovu kojih se mo`e utvrditi ta~an broj tela u masovnim grobnicama.31 Da manipulacija `rtvama mo`e biti jo{ bezobzirnija, govori i presuda generalu Krsti}u,32 u kojoj se navodi da u drugih 18 grobnica koje tada nisu bile otkopane po wihovim procenama ima preko 2.000 tela. Kako je mogu}e da se „procewuje“ broj `rtava u grobnicama koje jo{ nisu ni otkopane i da se tako olako daju neutemeqene „procene“ — umesto utvr|enih ~iwenica, kao {to jednoj ozbiqnoj pravnoj ustanovi dolikuje — a koje su doprinele visini kazne generalu Krsti}u? Kako da protuma~imo ~iwenicu da Tribunal nikada posle toga nije otkopao navedene grobnice, iako je do sada imao deset godina da to u~ini? [tavi{e, mi ne znamo ni lokacije tih grobnica. Sve ovo navodi na samo jedan zakqu~ak, da je Ha{ki tribunal zapo~eo sa licitacijom `rtava jo{ pre desetak godina, a danas takav vid retorike ostavio je u nasle|e svojim protagonistima u BiH, kao i satelitskim organizacijama u regionu, koje pod pla{tom borbe za qudska prava licitiraju `rtvama. Oni na taj na~in u~estvuju u destabilizaciji odnosa me|u zajednicama i udaqavaju nas od istine, i od mogu}nosti trajnog pomirewa u regionu. 29 Videti odeqak ¼Kompletni podaci½ u ~etvrtom poglavqu, ¼Interpretacija i prikaz rezultata po masovnim grobnicama.½ 30 Ta cifra, naravno, ne odra`ava broj pogubqenih, nego samo mrtvih. Ra{~lawavawe po uzrocima smrti donosimo u poglavqu, ¼Interpretacija i prikaz rezultata po masovnim grobnicama.½ 31 Poglavwe IV: ¼Interpretacija i prikaz rezultata po masovnim grobnicama½ 32 Prvostepena presuda Krsti}u, paragraf 80. 76 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Propusti u pojedina~nim forenzi~kih izve{tajima. Posebno se treba osvrnuti na analizu pojedina~nih izve{taja. To }e boqe od bilo ~ega do sada objasniti na~in funkcionisawa Tribunala, kao i na{u tezu da su zakqu~ci bili izvedeni pre bilo kakve analize i da su takve analize bile pravqene samo da bi potvrdile zakqu~ke koji su odgovarali i podr`avali pre}utnu ali jasnu politiku Tribunala. Jasno, to obesmi{qava i zakqu~ke i samo postojawe takve institucije. Mo`da se najboqa ilustracija prakti~nog rada Tribunala ogleda u izve{tajima koji se odnose na ekshumaciju u Pilici 1996. godine. Da bi se objasnio stepen propusta, moramo dati neke smernice koje se odnose na te izve{taje. Prvo, radi se o ostacima prona|enim u primarnoj grobnici u Pilici 1996. god. Drugo, na skeletu je prisutna ve}a ili mawa koli~ina mekih tkiva. Tre}e, nikakve povrede na telima nisu prona|ene, bilo od metka, tupe sile ili na neki drugi na~in. ^etvrto, nisu prona|eni ostaci metka ili drugi metalni fragmenti na telu ili u blizini tela. Peto, na ostacima nisu prona|ene ligature, kao ni povezi preko o~iju. Iz ovoga jasno sledi da uzrok smrti nije mogao biti utvr|en, {to su forenzi~ari i potvrdili u svojim izve{tajima. Me|utim kada je trebalo da se izjasne o na~inu na koji je smrt nastala (manner of death) oni su zakqu~ili da se radi o ubistvu (homicide) (prilozi 3.5, 3.6, 3.7 i 3.8). Prostim jezikom re~eno, bez ikakvih tragova povre|ivawa, bez ikakvih materijalnih dokaza i bez utvr|enog uzroka smrti izvukli su proizvoqan zakqu~ak da se radi o ubistvu, i takav zakqu~ak stavili u svoj izve{taj. Jedino forenzi~arima Ha{kog tribunala nije potreban materijalni dokaz za utvr|ivawe na~ina smrti. Nije poznato za{to je Ha{ki tribunal uop{te tro{io novac na, kako se ~ini, nepotrebna istra`ivawa na terenu kada su — {to se mo`e zakqu~iti iz wihovih izve{taja — a priori znali i broj `rtava, i uzrok i na~in smrti, i niz drugih parametara. Da stvar bude uo~qivija pobrinuo se neko ko je imao malo vi{e profesionalne savesti, pa je nekoliko meseci kasnije ispravqao takve izve{taje i na mesto koje se odnosi na na~in smrti dopisao jedini mogu}i odgovor, a to je da, ako ne znamo uzrok smrti, ne mo`emo govoriti ni o na~inu na koji je osoba stradala: da li je bila ubijena ili je s obzirom na oskudnost dokaza, umrla prirodnom smr}u, izvr{ila samoubistvo, ili je po sredi ne{to drugo (prilozi 3.7 i 3.8). Ozbiqan sud bi nakon ovakvog skandala suspendovao svoje istra`iteqe i odbacio bi wihove zakqu~ke kao neutemeqene i neosnovane, a posao bi poverio qudima sa malo vi{e integriteta i savesti. ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 77 O~igledno, ha{ki sud ne samo da ih nije suspendovao nego je svoje teze ve}e gradio upravo na ovakvim izve{tajima, a u nekim procesima ovakvi ili sli~ni zakqu~ci imali su imlikacije i na visinu kazne, {to bi za svaki ozbiqan sud bilo neprihvatqivo. Kada je Tribunal u pitawu, to nije ni{ta neobi~no. [tavi{e, sve su to œdozvoqenaŒ sredstva da se stigne do ciqa i niko nema pravo, samo zato {to na telu nisu prona|eni nikakvi materijalni dokazi ili povrede, niti je utvr|en uzrok smrti, da ospori tezu da se radi o pogubqewu. Ovde treba ista}i dve stvari. Prvo, u svojoj osionosti, oni nisu ni pomi{qali da }e nekome pasti na pamet da proverava wihov rad, a jo{ mawe da ga podvrgne stru~noj kritici. Drugo, da bi prividno potkrepili unapred pretpostavqene ~iwenice i donete zakqu~ke, prostor za objektivnost i stru~ni pristup morao je biti maksimalno su`en. Tu opet dolazimo do jo{ jedne kqu~ne stvari, pomenute na po~etku na{eg izlagawa, a to je odsustvo nezavisnih stru~waka tokom otkopavawa i rada na masovnim grobnicama. Ovde se najboqe vidi kolika bi bila korist da je takva mogu}nost postojala, i verujemo da bismo danas bili daleko bli`e istini. U najmawu ruku, imali bismo korektne izve{taje i realniju sliku. Na kraju se postavqa pitawe: kako posle ovakvih izve{taja iko mo`e da ima poverewe u instituciju kakva je Ha{ki tribunal, kada su oni na osnovu ovakvih izve{taja, i bez kriti~kog osvrta, izricali qudima drakonske kazne, a da se pri tome nisu upu{tali u analizu temeqa na kojima su wihove presude po~ivale? Notorne nelogi~nosti. Da se radi o proizvoqnom dono{ewu zakqu~aka koji u zna~ajnom procentu nisu bazirani na ~iwenicama, vidi se na mnogo razli~itih primera koji pojedina~no upotpuwuju sliku o radu Ha{kog tribunala. U moru defektnih izve{taja neki se ipak isti~u po svojoj nelogi~nosti. U jednom takvom izve{taju forenzi~ari Tribunala su maramicu prona|enu u xepu okarakterisali kao mogu}u ligaturu, {to bi, prostim jezikom re~eno, ukazivalo na to da je ta osoba streqana (prilog 3.9). Prvo, radi se o maramici. Drugo, ta maramica je prona|ena u xepu. Tre}e, kao ligature su uglavnom kori{tena `ica ili duge trake od tkanine koje su mogle biti obmotane nekoliko puta oko ru~nih zglobova i zavezane. Posebno je interesantno da je maramica prona|ena u xepu, {to nam govori da, ako se radilo o ligaturi, onda su vojnici koji su u~estvovali u streqawu stradalom prvo morali vezati ruke, pa onda, nakon egzekucije, skinuti maramicu i staviti je u xep od pantalona streqane osobe. Jasno, da takav postupak nakon streqawa te{ko je zamisliti, a jo{ te`e je doku~iti kako je onaj koji je tako ne{to napisao mogao do}i do takvog zakqu~ka. 78 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Ni tu nije kraj proizvoqnim zakqu~cima patologa Tribunala i razli~itim neutemeqenim pretpostavkama. Verovatno im niko nije objasnio da se nauka bazira na ~iwenicama i ~vrstim dokazima, a ne na pretpostavkama i da je izvla~ewe zakqu~aka ipak posao suda, a ne wihov. U jednom primeru (prilog 3.10) povreda kolena se tretira kao mogu}i uzrok smrti, pa se navodi da takve povrede, ukoliko se medicinski ne zbrinu, neizostavno dovode do gubitka krvi, odnosno do smrtnog ishoda. U drugom slu~aju (prilog 3.11) prvobitno utvr|eni uzrok smrti koji je po wima nastao zbog povrede potkolenice, nekoliko meseci kasnije je precrtan. Naknadno je dopisano, kao i u mnogim drugim izve{tajima koji vode poreklo iz masovnih grobnica Pilica, da nije mogu}e utvrditi uzrok smrti nakon takve povrede, {to je ta~no, jer bez drugih povreda, izolovana povreda potkolenice ne mo`e biti vaqan razlog za takav zakqu~ak. U tre}em slu~aju (prilog 3.12) forenzi~ari su prona{li potpuno skeletizovane ostatke noge, bez povreda na kostima. Iako nisu prona{li nijednu povredu, to ih nije spre~ilo da hipoteti~ki zakqu~e da je metak prona|en u blizini mo`da o{tetio meka tkiva kojih na`alost nema zbog procesa raspadawa. To {to nema mekih tkiva i povreda na prona|enim kostima, za wih nije prepreka da se iznese pretpostavka da je neko ubijen, jer oni imaju sve {to im je potrebno za takav zakqu~ak, a to je, u ovom konkretnom slu~aju, ma{ta i dobra voqa istra`iva~a, jer im je bilo poznato da kakav god izve{taj bio, podr{ka suda ne}e izostati. Uostalom, i Ha{ki tribunal je jo{ uvek nova institucija i mo`da sa mawe iskusnim kadrovima, koji jo{ nisu do{li u fazu da svoje zakqu~ke baziraju na ~iwenicama i materijalnim dokazima. A i za{to bi, kad boqe rezultate posti`u kada svoje zakqu~ke baziraju na pretpostavkama. Po tome su poznati u o~ima relevantnih stru~waka koji jo{ od samog osnivawa prate rad Tribunala. Nadajmo se da }e ih i istorija jednog dana pamtiti po tome. Sasvim je drugo pitawe da li stru~waci sudske medicine, bilo gde u svetu, imaju mogu}nost da samovoqno iznose svoje opservacije i zakqu~ke koji nisu bazirani na ~iwenicama. Jasno je da wihov posao treba da bude opis stawa koje su zatekli tokom otkopavawa masovnih grobnica, a ne izvla~ewe hipoteti~kih zakqu~aka. Takve zakqu~ke, posebno ako zadiru u pravni domen, mo`e da donese jedino sud, ali ne i forenzi~ki stru~wak na terenu. Wega je sud anga`ovao da predo~i ~iweni~ko stawe, a izno{ewem svoga stava on se u ovakvim situacijama pona{a neprimereno i ~ini veliku {tetu pravnom procesu. Ukoliko je sud takvo neprimereno pona{awe iz nekog razloga tolerisao, to samo govori lo{e o wemu. Svakako da u situacijama kada se maramica u xepu tretira kao ligatura, kada se bez ijedne prona|ene povrede utvr|uje uzrok smrti, kada se izvla~e razni zakqu~ci o povredama mekih tkiva, a tih tkiva nema zbog procesa truqewa, ili o potencijalnom smrtnom ishodu usled krvarewa zbog povrede kolena, potkolenice ili stopala koji se jo{ uvek u medicini ne ANALIZA FORENZI^KIH IZVE[TAJA TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA 79 tretiraju kao vitalni delovi tela, te{ko je odupreti se utisku da su neke institucije preko svojih stru~waka na terenu proizvodile zakqu~ke kakvi su im u tom trenutku bili potrebni. Takvih hipoteti~kih zakqu~aka ima vi{e nego dovoqno da bi se moglo govoriti o nekoj oma{ci ili slu~ajnosti. Oni koji su se u posledwoj deceniji bavili radom suda nisu nimalo iznena|eni ovakvim izve{tajima. [tavi{e, mnogo toga ukazuje da veliki deo wihovih dokaza stoji na staklenim temeqima, za koje je dovoqan i povetarac da bi se uru{ili. Ne radi se samo o forenzi~kim izve{tajima. I drugi dokazni materijali na koje se poziva Ha{ki sud, kada se analiziraju i ra{~lane dobiju potpuno drugu konotaciju i smisao. Kqu~no pitawe koje iziskuje neizbe`an odgovor i oko koga se vode brojne debate jeste broj srebreni~kih `rtava. Stav koji, ~ini se, datira pre kriti~nog perioda u julu 1995.33 odnosi se na o~ekivawe da }e u Srebrenici biti nekoliko hiqada streqanih Muslimana. U nekim svojim presudama, i Tribunal izvodi upravo takve zakqu~ke.34 Za ozbiqan sud to bi zna~ilo da za takve tvrdwe postoje materijalni dokazi. Po{to su u ovom slu~aju forenzi~ki dokazi jedini corpus delicti, normalno je o~ekivati da }e sud svoje zakqu~ke u presudama potvrdili prona|enim brojem tela u masovnim grobnicama. To zna~i da bi imali pravo da o~ekujemo da su forenzi~ari Tribunala u masovnim grobnicama zaista prona{li izme|u 7.000 i 8.000 tela. Istina je sasvim druga~ija. Naime, oni imaju 3.658 izve{taja i pre}utno se podrazumeva da je jedan izve{taj jednako {to i jedno telo. Po na{oj analizi, to nije ta~no. Veliki broj izve{taja sadr`i samo po nekoliko kostiju, vrlo ~esto kosti {ake ili stopala na kojima nema nikakvih povreda i gde, u oko 90 procenata takvih izve{taja, ni forenzi~ari Tribunala nisu utvrdili uzrok smrti. Za potpunu sliku o broju tela u masovnim grobnicama bilo je potrebno prebrojati butne kosti.35 Broj tela po toj analizi je 1.923. To je skoro duplo mawe od broja izve{taja Tribunala — 3.658) i ~etiri puta mawe od broja kojim se ve} 15 godina manipuli{e — 8.000). Na kraju treba pomenuti da je Ha{ki tribunal pravio neobi~nu selekciju pri izboru patologa. Zna~ajan broj wih bio je iz Amerike i Turske, 33 Hakija Mehoqi}, {ef policije u srebreni~koj enklavi tokom rata i ~lan delegacije iz Srebrenice koja je na poziv Alije Izetbegovi}a 1993. godine i{la na savetovawe u Sarajevo, otkrio je nedavno da je Izetbegovi} delegaciji izjavio da mu je tada{wi ameri~ki predsednik Klinton rekao da je politi~ki uslov za ameri~ku intervenciju — pokoq najmawe 5.000 srebreni~kih Muslimana, Srna, 24. april 2010. Tako|e, videti Dani (Sarajevo), 22. juni 1998. Isti podatak navodi se u Report of the Secretary-General Pursuant to General Assembly Resolution 53/35, November 1, 1999, paragraf 115. U izve{taju generalnog sekretara se napomiwe da je Izetbegovi} naknadno poricao istinitost izjave koju mu Mehoqi} pripisuje. 34 Po prvostepenoj presudi generalu Krsti}u, stoji prili~no neodre|eno da je u doga|ajima vezanim za Srebrenicu jula 1995. godine stradalo „7.000 do 8.000 mu{karaca“, par. 487. 35 U poglavqu ¼Interpretacija i prikaz rezultata po masovnim grobnicama,½ donosi se analiza za svaku grobnicu pojedina~no. 80 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA a najve}e propuste na koje u na{oj analizi ukazujemo pravili su upravo patolozi iz Turske. To je posebno zna~ajno ako znamo da srpskim ili nezavisnim stu~wacima nije bio omogu}en pristup. Na koji na~in je Tribunal vr{io izbor stru~waka jo{ ne znamo, ali postoje jake indicije da su bili tendeciozni ~ak i u tom segmentu. Mnogi }e se pitati kako je mogu}e da jedna zemqa kao {to je Rusija, koja je, kada je re~ o medicini, daleko ispred Turske ili drugih zemaqa Evrope, nije bila zastupqena na ovom poslu. Jer mo`da nije imala stru~wake odgovaraju}eg kalibra koji su ga mogli savesno raditi? Svakako da je imala i ima. Jedina razlika je u tome {to ruski stru~waci mo`da ne razumeju jezik Ha{kog tribunala, kao {to ga ni mi koji se bavimo ovom problematikom mnogo puta nismo razumeli. Qubi{a Simi} IV. INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA I NTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA Da bi rezultati na{eg rada bili u {to ve}oj meri transparentni, mi smo za svaku masovnu grobnicu, odnosno lokalitet na kome se nalaze grobnice, pripremili po jedan grafi~ki prikaz koji sadr`aj tih grobnica verodostojno prikazuje. Svaki izve{taj klasifikovan je na osnovu sadr`aja u jednu od devet grupa, {to se jasno uo~ava na grafikonima. Isti postupak primewen je za svih 13 lokaliteta na kojima su prona|ene masovne grobnice. Tih devet grupa su: Prva, tela sa metkom u gorwoj i u dowoj polovini tela; Druga, tela sa metkom u gorwoj polovini tela; Tre}a, tela sa metkom u dowoj polovini tela; ^etvrta, tela koja pored metka sadr`e i metalne fragmente razli~itog porekla; Peta, tela koja sadr`e samo metalne fragmente razli~itog porekla; [esta, predstavqa samo razli~ite delove tela, odnosno slu~ajeve gde nije prona|eno celo telo, nego samo po nekoliko kostiju, ponekad samo jedna kost; Sedma, nekompletna tela, odnosno izve{taji u kojima je uglavnom opisana gorwa ili dowa polovina tela ili samo lobawa; Osma, kompletna tela, ali bez utvr|enog uzroka smrti; i Deveta, tela sa povezom preko o~iju i/ili ligaturama na rukama. Posledwi grafikon sadr`i pet grupa i predstavqa sumaciju na{e analize, jer su rezultati iz svih masovnih grobnica preto~eni u ovaj grafikon, odnosno pet kategorija koje on sadr`i. Te sumarne kategorije uz data obja{wewa pru`aju potpuniju sliku o srebreni~kim `rtvama i na~inu na koji su stradale. Glogova U ovom mestu prona|eno je nekoliko masovnih grobnica od kojih neke sadr`e ostatke od 2–3 tela, druge broje znatno ve}i broj ostataka. Skoro sve masovne grobnice otkopane su tokom septembra i oktobra 1999. godine sa izuzetkom masovne grobnice ozna~ene kao Glogova 1, koja je otkopana u maju 2001. god. Na grafikonu nije te{ko uo~iti da dominira stubac koji ozna~ava prisustvo samo razli~itih delova tela. U zna~ajnom procentu radi se o maloj koli~ini tkiva, ~esto samo nekoliko kostiju. Sa pretpostavkom da qud- 82 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA ski organizam sadr`i vi{e od 200 kostiju jasno je da tako mala koli~ina tkiva u velikom broju slu~ajeva ne predstavqa reprezentativan materijal za utvr|ivawe bilo kakvih sudsko-medicinskih ~iwenica, posebno ukoliko to nije kost lobawe ili neka druga kost koja {titi vitalne organe i ukoliko na kostima nema povreda od metka ili nekog drugog oru`ja. Treba ista}i, da stru~waci ha{kog tribunala na ovoj lokaciji od 295 izve{taja koji opisuju malu koli~inu tkiva ili nekoliko kostiju nisu utvrdili uzrok smrti u 280 slu~ajeva. Na 35 tela prona|eni su delovi {rapnela, {to nedvosmisleno ukazuje da su osobe stradale od dejstva granate, mine ili nekog drugog te{kog naoru`awa. Blast povrede su bile uzrok smrti kod 32 osobe . Treba jo{ jednom apostrofirati da 53,3 procenta ukupnog materijala koji se odnosi na sve grobnice u mestu Glogova nisu kompletna tela nego samo fragmenti ili delovi tela. Od tog procenta u 95% slu~ajeva uzrok smrti nije utvr|en. Kada je re~ o nekompletnim telima u 33 slu~aja uzrok smrti nije utvr|en, u 8 slu~ajeva uzrok smrti je bila povreda u gorwoj polovini tela, u jednom slu~aju kao uzrok smrti navedena je povreda u dowoj polovini tela. 14 tela imalo je povez preko o~iju i/ili ligature na rukama. Kozluk Sve masovne grobnice u Kozluku otkopane su tokom jula, avgusta i septembra 1999. godine. Daleko najve}i broj slu~ajeva odnosi se samo na delove tela, ukupno 184 izve{taja od ~ega u 176 slu~ajeva nije utvr|en uzrok smrti, {to je 95,7 odsto.Treba ista}i i 123 tela koja su prona|ena sa ligaturom i/ili povezom preko o~iju. Od 32 slu~aja nekompletnih tela uzrok smrti nije utvr|en u 26 slu~ajeva. Kowevi} poqe U masovnim grobnicama u Kowevi} Poqu prona|eno je 12 tela, od tog broja ve}ina je imala povrede od metka, uz to na telu su prona|eni metalni fragmenti razli~itog porekla. Na osnovu ovih podataka, najprirodniji zakqu~ak je da su tela prona|ena u ovoj grobnici pripadala licima koja su nastradala tokom borbenih dejstava. Otkopavawe je vr{eno u septembru 1999. god. Hoxi}i cesta Masovne grobnice Hoxi}i cesta otkopane su tokom septembra i oktobra 1998.godine. Od ukupnog broja slu~ajeva (239) broj onih gde je prona|en samo deo tela je najve}i, i on iznosi 55. Od 55 takvih slu~ajeva uzrok smrti nije utvr|en u 52 slu~aja, {to prevedeno u procente iznosi 94,5%. Broj tela na INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA 83 kojima su prona|ene ligature i/ili povez preko o~iju je 46. Od 29 nekompletnih tela uzrok smrti nije utvr|en u 13 slu~ajeva. Nova Kasaba Otkopavawe masovnih grobnica u Novoj Kasabi obavqeno je septembru 1999.god. Le{evi prona|eni u ovim grobnicama imaju ne{to druga~iju distribuciju kada je re~ o povredama. Ovde je broj povreda od metka i broj tela sa povredama nanetim metalnim fragmentima razli~itog porekla koji su prona|eni sami ili uz metak ujedna~en. Tako|e treba uo~iti i broj kompletnih tela kod kojih nisu prona|ene nikakve povrede, niti o{te}ewa tkiva te samim tim nije utvr|en ni uzrok smrti za ta lica. Uzrok smrti nije utvr|en ni kod nekompletnih tela. U ovoj masovnoj grobnici nisu prona|ena tela sa ligaturama i/ili povezom preko o~iju. Pilica Masovna grobica u Pilici otkopana je u oktobru 1996.god. Pilica-Brawevo farma, mesto gde su prona|ena tela se isti~e po broju tela na kojima je prona|en povez preko o~iju i/ili ligatura. Taj broj je 70, ili 51% od ukupnog broja obra|enih slu~ajeva za ovu masovnu grobnicu. Ostatak se uglavnom odnosi na slu~ajeve gde su prona|eni samo deo tela ili nekompletna tela. Drugi grafikon se odnosi samo na nekompletna tela iz ove grobnice gde se mo`e uo~iti da je kod jednog broja nekompletnih tela uz metak prona|en i metalni fragment razli~itog porekla, drugi deo je imao samo povrede od metka, dok kod ostatka nisu bile uo~ene povrede, pa samim tim, ti slu~ajevi su li{eni mogu}nosti da se na bilo koji na~in utvrdi uzrok smrti. Od 15 slu~ajeva gde je prona|en samo mawi deo tela ili nekoliko kostiju, uzrok smrti nije utvr|en u 12 slu~ajeva. Ravnice Otkopavaqa u mestu Ravnice vr{ena su u dva navrata. Prvi put u septembru 2000. god. i drugi put u avgustu i septembru 2001. god. Karakteristika ovih grobnica je veliki broj slu~ajeva gde je prona|en samo deo tela. Od ukupno 495 obra|enih autopsijskih izve{taja, u 275 izve{taja radi se samo o delu tela. Ta proporcija jasno se mo`e videti i na grafikonu, ali da bi podaci bili {to jasniji, procenat slu~ajeva gde je prona|en samo deo tela, ponekad samo jedna kost ili wih nekoliko, iznosi 55%. Mo`da jo{ va`niji podatak jeste, da od 275 izve{taja u kojima je opisano samo po nekoliko kostiju uzrok smrti nije utvr|en u 259 izve{taja, {to procentualno iznosi 94,2%. Kod nekompletnih tela uzrok smrti nije utvr|en u 17 slu~ajeva. Zeleni Jadar Masovna grobnica u Zelenom Jadru je otkopana u oktobru 1998.god .Sadr`i zna~ajan broj izve{taja sa jako malim brojem kostiju. Procenat izve- 84 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA {taja gde je prona|en samo deo tela, recimo, samo butna kost ili samo stopalo, iznosi 31,5%. Od ukupnog broja od 64 izve{taja gde je prona|en samo deo tela, uzrok smrti nije utvr|en u 54 slu~aja, ili u 84,3%. Kada je re~ o nekompletnim telima, od 58 slu~ajeva gde je prisutno nekompletno telo, uzrok smrti nije utvr|en u 28 slu~ajeva, a ostatak nekompletnih tela sadr`i povrede od metka, sa ne{to ve}om distribucijom projektila u gorwoj polovini tela. Cerska Otkopavawa u mestu Cerska vr{ena su tokom jula i avgusta 1996. god. Za masovne grobnice prona|ene na ovom lokalitetu karakteristi~no je prisustvo metka, ~ija je distribucija vrlo raznolika. Metak je u velikom broju slu~ajeva prona|en i u gorwoj i u dowoj polovini tela. ^ak i u slu~ajevima gde nije bilo prona|eno kompletno telo, postojali su uslovi da se utvrdi uzrok smrti i da se prona|u dokazi u vidu metka ili delova metka me|u ostacima. Takvih izve{taja sa nekompletnim telima ima ukupno 33, uzroci smrti kod istih su posledica dejstva vatrenog oru`ja u ve}ini slu~ajeva i u gorwoj i u dowoj polovini tela. Svakako, ovde mora biti pomenut i broj od 38 tela na kojima su prona|ene ligature i/ili povez preko o~iju. Lazete Otkopavawa vr{ena tokom septembra 1996. god. Ova masovna grobnica, kao {to se mo`e uo~iti iz grafikona, karakteri{e se visokim procentom tela na kojima su prona|ene ligature i /ili povez preko o~iju. Broj takvih tela je 67, ili u procentima oko 59,8%. Ostala tela uglavnom sadr`e povrede od metka kako u gorwoj tako i u dowoj polovini tela. Lipqe Masovne grobnice Lipqe otkopane se tokom septembra i oktobra 1998.god. Isti~u se po broju izve{taja gde je prona|en samo deo tela. Od ukupno 441 izve{taja, 330 odnosi se samo na delove tela, ili 74,8%, dok je u 73 slu~aja, ili 17,5%, prona|eno nekompletno telo. Od 330 izve{taja koji se odnose samo na delove tela, uzrok smrti nije utvr|en u 318 slu~ajeva, {to je u procentima 96,4%. Kada su nekompletna tela u pitawu, od 73 izve{taja sa nekompletnim telima uzrok smrti nije utvr|en u 53 slu~aja. Ostalih 20 izve{taja ima jednaku distribuciju povreda vatrenim oru`jem u gorwoj, odnosno dowoj polovini tela koje su u pomenutih 20 izve{taja, prema zakqu~cima forenzi~ara ha{kog tribunala prouzrokovale smrtni ishod. Brana Masovne grobnice u okolini Brane imaju istu katrakteristiku kao i neke prethodne, jer se najve}em broju slu~ajeva radi o samo nekoliko kostiju ili mawem delu tela. Takvih izve{taja ima ukupno 72. Uzrok smrti nije INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA 85 utvr|en kada se radi o takvim izve{tajima. Za razliku od prethodnih grobnica, ovde se pojavquje jedna nova kategorija izve{taja koji sadr`e skupine od 50 i vi{e kostiju ili fragmenata kostiju, bez ikakvog razvrstavawa. Kosti vode poreklo od razli~itih osoba. Otkopavawa vr{ena u junu 1998. god. ^an~ari cesta Masovne grobnice ^an~ari cesta tako|e sadr`e visok procenat izve{taja gde je prona|eno samo po nekoliko kostiju po „slu~aju.“ Broj takvih izve{taja je 285 od ukupno 563, {to u procentima iznosi 50,6%. Uzrok smrti nije utvr|en u 240 slu~ajeva, ili 84,2%. Tako|e treba ista}i i visok broj izve{taja sa nekompletnim telima, koji iznosi ukupno 129. Od 129 izve{taja sa nekompletnim telima, uzrok smrti nije utvr|en u 77 slu~aja, ili procentualno u 60% izve{taja. Ostatak izve{taja, gde je utvr|en uzrok smrti, sadr`e u visokom procentu povrede nanete vatrenim oru`jem. Tako|e treba ista}i i broj izve{taja sa ligaturama i/ili povezom preko o~iju. Taj broj je 56, ili oko 10% od ukupnog broja izve{taja koji se odnose na masovne grobnice ^an~ari cesta. Otkopavawa vr{ena tokom jula, avgusta i septembra 1998.god. Kompletni podaci Pregledani materijal, a to je celokupni fond posmrtnih izve{taja koji su se nalazili na raspolagawu ha{kog tribunala 2008 godine, sadr`i ukupno 3.568 izve{taja, i svaki od wih smo u ovoj analizi obradili. S razlogom koristimo termin „3.568 izve{taja,“ a ne „3.568 tela.“ jer 1 izve{taj ne zna~i 1 telo. Kao {to smo nekoliko puta istakli najve}i broj izve{taja a to je 44,4 odsto sadr`i samo mawi deo tela, ponekad samo jednu kost ili fragment kosti. Ostaci na koje se visok procenat ovih izve{taja odnosi ne dozvoqavaju izvla~ewe nikakvog zakqu~ka o na~inu i uzroku smrti, {to ih ~ini neupotrebqivim za utvr|ivawe bilo kakvih sudsko-medicinskih ~iwenica. Kada se uzme u obzir da qudsko telo sadr`i preko 200 kostiju, jasno je tako|e za{to se ne mo`e povu}i paralela izme|u 1 autopsijskog izve{taja i 1 tela. To svakako ukazuje na ~iwenicu da je broj tela, odnosno poginulih lica, daleko mawi od broja izve{taja. To se lako mo`e uo~iti analizom masovnih grobnica i grafikona koji pripadaju tim masovnim grobnicama. Da bi rezultati bili potpuno pregledni, i da bi se mogli analizirati na adekvatan na~in, podelili smo ih u pet grupa. U prvoj grupi nalaze se tela ili ostaci na kojima su prona|eni povezi preko o~iju i/ili ligature. Drugoj grupi pripadaju tela kod kojih je prona|en metak ili povrede koje ukazuju na dejstvo metka. Takve povrede ne upu}uju na decidne zakqu~ke jer su mogle nastati kako tokom borbenih dejstava, tako i tokom streqawa zarobqenika. 86 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Tre}oj grupi pripadaju tela kod kojih nije bilo izolovanih povreda od metka nego su uz metak prona|eni i metalni fragmenti razli~itog porekla ~ije se poreklo sa sigurno{}u ne mo`e definisati ili ~ije poreklo vodi od granate ili mine, zatim tela gde su prona|eni samo razli~iti metalni fragmenti. ^etvrtoj grupi pripadaju tela koja nisu imala nikakve povrede i za koja nije bilo mogu}e utvrditi uzrok smrti. Posledwa, i najve}a grupa, jesu zapravo izve{taji gde su prona|eni samo mawi delovi tela, vrlo ~esto samo jedna kost, ili izolovano stopalo u ~izmi, butna kost, patela i sli~no. U toj kategoriji nalazi se ukupno 1.583 izve{taja od ukupno 3.568 izve{taja, ili izra`eno procentima 44,4%. Taj broj jo{ vi{e dobija na zna~aju ako se zna da uzrok smrti nije utvr|en od strane forenzi~ara tribunala u 92,4 procenta takvih izve{taja. Na osnovu analiziranih obdukcionih nalaza i izvedene klasifikacije wihovog sadr`aja, profesionalno odgovorno mogli bi se izvu}i slede}i zakqu~ci o verovatnoj sudbini lica na koja se ovaj materijal odnosi: 1. Prva grupa sastoji se od 442 tela na kojima su prona}eni povez preko o~iju i/ili ligature na rukama. Prema interpretaciji suda kada je re~ o ovakvim izve{tajima, te osobe se tretiraju kao streqane. 2. Kod 655 tela prona|ene su povrede koje se u forenzi~kim izve{tajima vode kao povrede nastale od metka i na osnovu samo te okolnosti nije mogu}e precizirati da li su osobe streqane ili su podlegle povredama zadobijenim tokom borbenih dejstava, ili je do smrtnog ishoda do{lo na neki drugi na~in, n. p. samoubistvo. Me|utim, u ovoj grupi, za oko 150 `rtava mo`e se re}i sa visokim stepenom verovatno}e da nisu stradali od pu{~anog zrna zato {to pokazuju obrazac povre|ivawa koji po svojim karakteristikama u smislu veli~ine defekta na kostima i izra`ene fragmentacije kostiju vi{e odgovara dejstvu ¼prage½ ili nekog sli~nog oru`ja nego dejstvu obi~nog pu{~anog zrna.1 3. Za odre|eni broj `rtava (477) mo`e se sa prihvatqivim stepenom profesionalne izvesnosti re}i da nisu bili streqani jer je kod wih utvr|eno prisustvo {rapnela i drugih metalnih fragmenata, koji ne vode poreklo od metka ili ~ije poreklo sa sigurno{}u nije utvr|eno. Ovakvi izve{taji navode na zakqu~ak da je jedan zna~ajan broj `rtava nastao tokom borbenih dejstava, odnosno tokom povla~ewa 28. divizije ABiH ka Tuzli. 4. Za 411 tela nije bilo mogu}e utvrditi da li se radi o egzekuciji ili ne zato {to su ta tela nekompletna i ne mo`e im se ustanoviti 1 Na primer: defekti na lobawi uz fragmentaciju ve}i od 10 sm. ili fragmentacija lopatice sa prelomom susednih {est rebara. U forenzi~koj terminologiji, karakter ovakvih povreda se opisuje kao burst out rana, {to u ve}ini slu~ajeva iskqu~uje obi~an metak. INTERPRETACIJA I PRIKAZ REZULTATA PO MASOVNIM GROBNICAMA 87 uzrok smrti. Ovoj skupini tako|e pripadaju i tela na kojima nisu prona|eni nikakvi tragovi projektila, pa samim tim uzrok nasilne smrti nije ni mogao biti utvr|en. 5. Posledwa i najve}a skupina izve{taja, ukupno 1.583, sadr`i samo po nekoliko kostiju. Na osnovu takvih izve{taja nije mogu}e izvu}i nikakve zakqu~ke, tim pre {to veliki procenat tih izve{taja ne opisuje nikakve traume na tim kostima. Ovo potvr|uje i ~iwenica da zvani~no od strane sudsko-medicinskih stru~waka tribunala u 92,4% slu~ajeva uzrok smrti nije bio utvr|en. Kontrolna analiza I pored ~iwenice da su ovi rezultati vi{e nego jasni, smatrali smo da bi bilo od op{teg interesa da izvr{imo jo{ jedno istra`ivawe jer nam prethodno nije dalo uvid u ukupan broj `rtava. Zbog velikog broja izve{taja koji su sadr`ali samo po nekoliko kostiju, `eleli smo da i na drugi na~in proverimo rezultate, te smo pribegli dodatnom ispitivawu. Zapravo, na{ osnovni ciq je da utvrdimo {to ta~nije ukupan broj tela u navednim masovnim grobnicama. Osnova od koje smo krenuli bila je prebrojavawe lobawa i butnih kostiju. Obzirom da su u velikom broju slu~ajeva lobawe smrskane ili raspar~ane ponekad i na vi{e od 20 kostiju, taj pristup se nije pokazao plodnim pa smo se oslonili u potpunosti na prebrojavawe butnih kostiju. U na{em istra`ivawu prebrojali smo sve desne i leve butne kosti, kao i fragmente butnih kostiju gde se moglo utvrditi da li pripadaju desnoj ili levoj kosti. Za jedan mali broj fragmenata (ukupno 28) zbog wihove veli~ine nije se moglo utvrditi da li pripadaju desnoj ili levoj butnoj kosti. Kao {to se mo`e videti iz tabele, rezultati se u potpunosti poklapaju sa prethodnom analizom i u oba slu~aja utvr|eno je da je ukupni broj tela prona|enih u navedenim masovnim grobnicama mawi od dve hiqade, preciznije negde izme|u 1.919 i 1.923. Ova ukupna cifra u svim grobnicama — da naglasimo — obuhvata obe kategorije lica, kako one koji su bili streqani tako i one koji su poginuli tokom borbenih dejstava. Ovim na{a teza, na koju smo u glavnom istra`ivawu ukazali, a to je da se znatan broj izve{taja (44,4%) koji se sastoje iz fragmenata ne mo`e ni aproksimativno tretirati kao telo, potpuno je dokazana. Broj takvih izve{taja, da jo{ jednom ponovimo je 1.583. Kada broj tih izve{taja (1.583) oduzmemo od ukupnog broja „slu~ajeva“ za koje stru~waci tribunala vode obdukcioni protokol (3.568) dobijamo cifru od 1.985 razli~ite kompletnosti, {to se u prihvatqivim okvirima poklapa sa rezultatima na{e kontrolne analize sa osloncem na butne kosti, koja nam je dala merni opseg od ukupno izme|u 1.919 i 1.923 usmr}enih osoba u masovnim grobnicama koje su vezane za Srebrenicu. 88 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Masovne grobnice Lipqe Ravnice Glogova ^an~ari cesta Kozluk Hoxi}i cesta Cerska Nova Kasaba La`ete Pilica Zeleni Jadar Brana Kowevi} Poqe Ukupan broj butnih kostiju Desna butna kost 131 221 275 233 318 155 146 56 110 115 116 31 12 1.919 Leva butna kost 131 224 273 240 315 156 146 56 110 115 113 32 12 1.923 Fragment kosti 4 1 2 3 0 2 0 0 0 0 1 15 0 28 Qubi{a Simi} V. DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. DA SE SVI MUSLIMANI ZAROBQENI U SREBRENICE I OKO WE POGUBE? D A LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. Sa pravnog stanovi{ta, ovo pitawe se mora postaviti, jer u protivnom ne mo`emo se ozbiqno baviti sudbinom pogubqenih muslimanskih zarobqenika nakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine. To pogubqewe bi se moglo opisati na samo dva na~ina: (1) kao masakr velikih razmera, koji predstavqa grubi prekr{aj zakona i obi~aja rata, ili (2) kao genocidno delo. Da bi varijanta (2), genocid, bila odr`iva, mora se postaviti pitawe: da li je postojala odluka o pogubqewu Muslimana koji bi pali u ruke srpskih snaga? Da bi se utvrdio genocid, odgovor na to pitawe mora biti bezuslovno potvrdan. Potvrdan odgovor ne mo`e se uslovqavati, ili se teza o genocidu ru{i.1 Uslovqavawe bilo kakve vrste udaqava masovno ubijawe koje se odigralo nakon {to su srpske snage u julu 1995. zauzele Srebrenicu od definicije genocida i svrstava ga u prvu varijantu ratnog masakra. Ve}e u slu~aju Krsti}u izjasnilo se vrlo decidno po ovom pitawu, i to u potvrdnom smislu. Razmatrawe ve}a u par. 546 prvostepene presude to jasno odra`ava i ono mu ostavqa malo manevarskog prostora: „Pretresno ve}e se na kraju uverilo da su ubistva i nano{ewe te{ke telesne ili du{evne povrede bili po~iweni s namerom da se ubiju svi vojno sposobni mu{karci bosanski Muslimani u Srebrenici…sva ta pogubqewa sistematski su ciqala vojno sposobne mu{karce bosanske Muslimane, bez obzira da li su bili civili ili vojnici.“2 Daqe: „Dokazi … pokazuju da je u jednom momentu donesena odluka da se uhvate i pobiju svi bosansko-muslimanski mu{karci bez razlike.“3 1 Konvencija UN o spre~avawu i ka`wavawu genocida (1948) taj zlo~in defini{e kao „namerno i sistematsko istrebqewe, potpuno ili delimi~no, neke etni~ke, rasne ili verske zajedniceŒ. 2 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 546. 3 Prvostepena presuda Krsti}u, par. 547. Ve}e ne ka`e kada je nastao taj trenutak, i kada je odluka takve vrste bila doneta, niti ko je doneo. To je prili~no krupan propust u analizi ~iwenica kada je re~ o jednom toliko va`nom i dramati~nom zakqu~ku. 90 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Najzad: „Sa izuzetkom rawenika, svi mu{karci, kako oni izdvojeni u Poto~arima tako i oni zarobqeni iz kolone, bili su pogubqeni, bilo u mawim grupama bilo u pa`qivo organizovanim masovnim egzekucijama …Dokazi pokazuju da je VRS nastojao da pobije sve vojno sposobne mu{karce bosanske Muslimane iz Srebrenice, bez obzira na to da li su bili civili ili vojnici.“4 Ako je ve}e unapred odlu~ilo da usvoji zakqu~ak o genocidu, ono jedva da je imalo drugog izbora — bez obzira na ~iwenice — osim da na ovakav na~in po~ne sa pripremawem terena. Samo op{ta i nediskriminirija}a namera da se jedna za{ti}ena grupa satre uklapa se bezuslovno u tezu o genocidu. Da bi zakqu~ak bio prividno validan, postojawe takve namere mora se dogmatski isticati i braniti po svaku cenu. Svako limitirawe ili uslovqavawe te namere stvara mnogo vi{e teorijskih problema, nego {to ih re{ava. Razlika izme|u genocida i masakra nije u nijansama intenziteta ili na~ina ubijawa — ona je su{tinska. Genocid pretpostavqa postojawe posebnog elementa dolus specialis i defini{e se kao specifi~na namera uni{tewa jedne za{ti}ene qudske grupe, ili wenog znatnog dela, kao takve. Ako se ne mogu utvrditi elementi karakteristi~ni za genocid, onda se, bez obzira na koli~inu i svirepost protivpravnog ubijawa, zakqu~ak o genocidu ne mo`e izvesti. U pravnoj nauci se, zato, smatra da je genocid jedan od najte`ih zlo~ina za dokazivawe. Genocid je u istoriji relativno retka pojava, a u pravnoj praksi, s obzirom na izuzetno te`ak teret dokazivawa, tako|e. Samim tim, tamo gde se on utvrdi naredbodavci i po~inioci tog zlo~ina predmet su izuzetno o{trih moralnih, pravnih, pa i materijalnih sankcija. I to je potpuno pravilno, s obzirom na su{tinu i jezivost tog zlo~ina. Izjave pre`ivelih boraca i civila iz srebreni~ke enklave. Raspola`emo sa 59 izjava Muslimana iz Srebrenice i @epe, vojnika i civila, koji su se silom prilika na{li u jednoj od za{ti}enih zona u julu 1995. Oni su svoje izjave naknadno dali nadle`nim organima na muslimanskoj strani ili istra`iteqima Ha{kog tu`ila{tva sa kojima su razgovarali po{to su stigli na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Mnoge od izjava zabele`ene su neposredno posle doga|aja na koje se odnose, a neke posle razmene nekoliko meseci kasnije. Ni u jednom slu~aju ne postoji zna~ajna vremenska distanca izme|u zabele`enih utisaka i samih doga|aja. Jedna va`na napomena: ove izjave nalaze se u elektronskoj arhivi Ha{kog tribunala, ali one su samo mali deo ukupnog materijala te vrste. Vi{egodi{wi glav4 Ibid., par. 547. Ve}e je prinu|eno da na neki na~in re{i problem zbrinutih — ne pogubqenih — muslimanskih rawenika po{to je odbrana ve} predo~ila dokaze na tu temu. Izlaz za koje se ve}e opredequje svodi se na cini~no obja{wewe da je srpska strana te rawenike po{tedela iz propagandnih razloga. (Ibid., par. 86) DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 91 ni ha{ki istra`iteq @an-Rene Ruez nedavno je rekao da je u Tuzli, posle prispe}a pripadnika kolone 28 divizije koja se iz Srebrenice povukla sredinom jula 1995. godine, bilo uzeto oko 1.200 sli~nih izjava.5 Stavqawe tog materijala na uvid istra`iva~ima i na raspolagawe javnosti — kao {to mi to sada ~inimo sa izjavama kojima mi raspola`emo — bilo bi od ogromne koristi ne samo za boqe razumevawe qudske strane srebreni~ke tragedije ve} nesumwivo, i za re{avawe niza jo{ nerasvetqenih ~iweni~kih pitawa. Izjave pre`ivelih Srebreni~ana i @epana dragocene su iz najmawe tri razloga: (1) u 14 izjava, koje se odnose na kriti~ni period, koji mi defini{emo kao 12–19 juli, 1995, osoba koju je VRS zarobila bila je procesuirana na u celini redovan na~in (o~igledno nije bila ubijena po kratkom postupku jer u protivnom ne bi mogla dati izjavu), a u mnogim slu~ajevima, gde je to bilo potrebno, ukazana joj je medicinska pomo} od strane srpskih snaga; (2) od ukupno 59 izjava, kojima raspola`emo ({to obuhvata i prvih 14) u 29 pomiwe se da je zarobqenoj osobi bilo omogu}eno da se registruje kod Me|unarodnog Crvenog krsta (ICRC); (3) u izjavama osoba koje su se povla~ile sa kolonom i uspe{no se probile do Tuzle, ili koje su negde usput bile zarobqene, govori se o borbenim dejstvima izme|u kolone i VRS, o granatirawu i drugim vidovima napada kojima je tokom povla~ewa ta kolona, kao legitiman vojni ciq, bila izlo`ena, i pomiwu se veliki qudski gubici koje je na tom putu kolona pretrpela. Slede kratki prikazi tih izjava muslimanskih boraca i civila. U prvoj grupi nalaze se lica koja su bila zarobqena (bez fatalnog ishoda, naravno) tokom kriti~ne sedmice izme|u 12. i 19. jula 1995, zatim ostali koji su se uspe{no povukli ili su tokom povla~ewa bili zarobqeni od strane srpskih snaga, propisno procesuirani, i kasnije razmeweni. Posle svakog imena sledi godina ro|ewa i arhivski broj u elektronskoj gra|i Ha{kog tribunala. Ako pi{e „status nejasan,“ to zna~i da iz izjave nije mogu}e utvrditi da li je osoba koja je daje vojnik ili civil. Zatim sledi kratak sa`etak izjave.6 1. Ademovi}, Bekir (1975), 01185273. Vojnik, zarobqen 13. jula sa jo{ 17 rawenika. Navodi imena petorice koji su bili zarobqeni sa wim. Bio svedok borbenih dejstava u predelu Koqevi} Poqa tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Preba~en u bratuna~ki „Dom zdravqa,“ prva dva dana bez nege, zatim ga le~io holandski lekar. U no}i 17/18. jula preba~en u zarobqeni~ki logor Batkovi}. Video kako tuku zarobqenike, ali li~no nije bio zlostavqan. Le Point, 22 maj 2008. Francois-Guillome Lorrain: “Six ans dans les charniers de Srebrenica”. Ovde i u produ`etku, broj koji sledi posle imena odnosi se na oznaku pod kojom je dokumenat zaveden u bazi podataka Tu`ila{tva tribunala u Hagu. 5 6 92 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 2. Memi{evi}, Nurudim, civil, zarobqen 14. jula kod Baqkovice. Za detaqe videti izjavu oca, Memi{evi}, Nurifa, 00396028. Preba~en u Batkovi} 14 jula; tu~en. 3. Ahmetovi}, Nexad (1953), 01189539. Vojnik, zarobqen 13. jula. Odveden u Karakaj (kod Zvornika), dr`an dva do tri dana. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Preba~en u kasarnu u Bijeqini, razmewen 24. decembra, 1995. 4. Mustafi}, Zazim (1964), 01185284. Vojnik, rawen, zarobqen od strane vojne policije Drinskog korpusa 12. jula. Navodi jo{ 10 osoba koje su bile zarobqene sa wim. Preba~en u Batkovi} 18. jula, razmewen 29. septembra 1995. 5. Ha{emovi}, Aziz (1960), 01185332. Vojnik, Zarobqen 16. jula sa devet drugih rawenika, navodi ~etiri osobe iz te grupe. Ukazana medicinska pomo} u „Domu zdravqa“ u Bratuncu, zatim preba~en u Batkovi} 17. jula. Oslobo|en radne obaveze zbog rawavawa. Razmewen 29. septembra 1995. 6. Vili}, Sadik (1960), 00401652. Civil, zarobqen 13. jula. Posle povla~ewa holandskog bataqona Srbi ga zarobili zajedno sa velikom grupom rawenika u Poto~arima. Svi su primili propisnu medicinsku negu u „Domu zdravqa“ u Bratuncu, nije bio zlostavqan. Ispitivan od strane obave{tajnih organa VRS. Registrovan u Crvenom krstu 18. jula, evakuisan za Batkovi} 19. jula sa jo{ 22 rawenih zarobqenika. Razmewen 29. septembra 1995. U Batkovi}u ga ispitivao oficir VRS o vojnim stvarima, nije bio zlostavqan; zatim bio ispitivan i zlostavqan od strane istra`iteqa za ratne zlo~ine. 7. Tabakovi}, Reuf (1960), 01185288. Vojnik, rawen, zarobqen 12. jula. Proveo pet dana u Bratuncu, 17. jula preba~en u Batkovi}. Razmewen 24. decembra 1995. 8. Tabakovi}, [ukrija (1973), 00371755. Vojnik, rawen, zarobqen 11. na 12. jul. Proveo {est dana u kampu UN u Poto~arima, zatim sa jo{ {est rawenih Muslimana poslat u bolnicu u Bratuncu (17. i 18. juli) na le~ewe. Navodi imena drugih rawenika koji su bili preba~eni i le~eni zajedno sa wim. Preba~en u Batkovi} 18. jula, gde mu je bilo saop{teno da }e biti tretiran u skladu sa @enevskom konvencijom. Razmewen 30. septembra 1995. 9. Kaqevi}, Rifet (1945), 01185280. Vojnik, rawen, zarobqen 14. jula. U~estvovao u povla~ewu, poku{ao da izvr{i samoubistvo, zarobqen i odveden u bratuna~ku bolnicu na le~ewe od poku{aja samoubistva. Pomiwe drugog „te{ko bolesnog“ zarobqenika iz Srebrenice koji je bio na le~ewu, ali je preminuo u bratuna~koj bolnici. Preba~en u Batkovi}, razmewen 24. decembra 1995. 10. Smajlovi}, Idriz (1956), 12122824. Vojnik, rawen, zarobqen 11. jula. Proveo nekoliko dana na klinici u Poto~arima, prijavqen Crvenom DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 93 krstu. Preba~en u Bratunac 15. jula, ispitivan i tamo zlostavqan. Odveden u Batkovi} 16. jula, razmewen 29. septembra 1995. Svedok ogor~en na Srbe zato {to je bio povre|en od mine na koju je nagazio, ali potvr|uje da je kao zarobqenik bio korektno tretiran. Potvr|uje da je 28. divizija iz Srebrenice napadala okolna srpska sela. 11. Selimovi}, Sadik (1962), 03052246 ‰broj pod kojim je izjava zavedena u protokolu muslimanske obave{tajne slu`be AIDŠ; 02131234 ‰broj pod kojim je izjava zavedena u protokolu Tu`ila{tva MKTBJŠ. Vojnik, rawen, zarobqen u Poto~arima 12. jula. Odveden sa drugim rawenicima u Bratunac, gde ih je jedan deo bolni~kog osobqa tretirao korektno, a drugi deo ne. Osam dana posle zarobqavawa preba~en u Batkovi} i prijavqen Crvenom krstu. Dao izjave muslimanskim vlastima ‰AIDŠ i tu`ila{tvu Ha{kog tribunala ‰OTPŠ. 12. Hasi}, Sakib (1968), 00588878 ‰broj pod kojim je izjava zavedena u protokolu Tu`ila{tva MKTBJŠ. Nije jasno da li je bio civil ili vojnik. Rawen, zarobila ga VRS na klinici UN u Poto~arima. Srpski vojnici izdvajali te{ko povre|ene muslimanske zarobqenike da ih oslobode. U Bratuncu video muslimanske rawenike sa kartonima Crvenog krsta. Pregledan 13. jula. Ispitivan 15. jula u vezi ratnih zlo~ina i prijavqen Crvenom krstu dan ili dva kasnije. Preba~en u Batkovi} sa 22 muslimanska rawenika. Razmewen 24. decembra 1995. 13. Gra~anli}, Xemo (1974), 00371741. Status nejasan, rawen i zarobqen od VRS na klinici UN u Poto~arima sa jo{ 23 muslimanska rawenika. Preba~en u bolnicu u Bratuncu 14 jula, zatim 19 jula u bolnicu u Bijeqini, posle u logor Batkovi}. Registrovan kod Crvenog Krsta, razmewen 29 septembra, 1995. 14. Zukanovi}, Bego (1978), 00371759. Civil, zarobqen 21. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Posle dva sata u Karakaju, 21. jula preba~en u Batkovi}. Nije bio zlostavqan, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 19. septembra 1995. 15. Hasanovi}, Alvir (1974), 01008132. Civil, zarobqen 22. jula. On i svi zarobqenici iz wegove grupe bili su ispitivani. Odveden u Karakaj, zatim 23. jula u Batkovi}. Nije bio zlostavqan. Preba~en u logor Kotorsko sa 45 drugih zarobqenika 7. oktobra 1995. 16. Mehanovi}, Ha{mir (1979), 00371774. Civil, zarobqen 25. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Preba~en prvo u Osmake, gde je bio ispitivan i zlostavqan, zatim 25. jula u Batkovi}. Prijavqen Crvenom krstu. 17. Kadri}, Midhat (1978), 00371768. Civil, zarobqen 25. jula. Bio svedok borbenih dejstava kod Kravice i Baqkovice tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi} 26. jula i odmah prijavqen Crvenom krstu. 94 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 18. Salihovi}, Hasan (1946), 01097604. Vojnik, zarobqen sa sedmoricom drugih 25. jula. Zlostavqan u vreme zarobqavawa. Raweni pripadnici grupe bili medicinski zbrinuti. Preba~en u Batkovi} 25. ili 26. jula, prijavqen Crvenom krstu i razmewen u decembru, 1995. 19. Ali}, Mevlid (1961), 00371771. Civil, zarobqen 23 ili 24 jula. Bio svedok borbenih dejstava izme|u Baqkovice i Kowevi} Poqa tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama na tim lokacijama. Zlostavqan nakon zarobqavawa. Preba~en 25. jula u Batkovi}, gde je zatekao 22 muslimanska rawenika. Oslobo|en te`ih radova zbog povreda. Prijavqen Crvenom krstu. 20. Avdi}, Enver (1977), 00371746. Civil, zarobqen sa grupom ~ija imena navodi. Bio svedok borbenih dejstava kod Buqima i Kravice tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Odveden prvo u [ekovi}e, gde nije bio zlostavqan, zatim 26. jula u Batkovi}. Prijavqen Crvenom krstu, nije bio zlostavqan, rawenici zbrinuti. 21. Ori}, Fadil (1971), 00512727. Civil, zarobqen 22. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone, i navodi podatke o posledicama. Odveden u Karakaj, zatim istog dana preba~en u Batkovi}. Razmewen 24. decembra 1995. 22. Salihovi}, Selvid (1978), 00371738. Civil, zarobqen 23. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone na cesti Udr~ — Baqkovica i navodi podatke o posledicama. Odveden u Karakaj, gde su ga ispitivali organi bezbednosti koji su imali spiskove osumwi~enih za ratne zlo~ine. Slede}eg dana preba~en u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu. Ispitivan o vojnim stvarima, nije bio zlostavqan. 23. Ori}, Meho (1962), 01008156. Zarobqen 25. jula, tokom povla~ewa kolone, usput bio svedok le{eva. Odveden prvo u Memi}e i tamo zlostavqan, zatim u Karakaj, gde ga nisu zlostavqali. Preba~en u Batkovi} 25. jula, prijavqen Crvenom krstu. Nije bilo zlostavqawa. 24. Salki}, Abdulah (1946), 01008169. Civil, zarobqen 25. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone kod Kamenice i na putu od Ku{lata do Baqkovice i navodi podatke o posledicama. Odveden prvo u Karakaj, zatim istog dana u Batkovi}. Prijavqen Crvenom krstu, razmewen 29. septembra 1995. 25. Rami}, Omer (1961), 01189559. Vojnik, zarobqen 22. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone u predelu Buqina i Kamenice i navodi podatke o posledicama. Odveden prvo u Karakaj, pa slede}eg dana u Batkovi}. 26. Haki}, Nermin (1980), 01185308. Civil, zarobqen 24. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone u predelu od Srebrenice DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 95 do Crnog Vrha i navodi podatke o posledicama. Odveden u Karakaj, ispitivan i tu~en. Preba~en u Batkovi} i razmewen 21. septembra 1995. 27. Ibrahimovi}, Fahidin (1968), 01008138. Vojnik, nema datuma zarobqavawa. Odveden u Batkovi} gde je nai{ao na 150 zarobqenika iz Srebrenice, razmewen. 28. Muminovi}, Serdalija (1978), 00371757. Civil, zarobqen 24. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i video „mnogo mrtvih“ od srpskog granatirawa. Odveden prvo u Karakaj, zatim istog dana u Batkovi}. Razmewen 29. septembra 1995. 29. Ali}, Hasan (1969), 00371752. Vojnik, rawen, zarobqen 24. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i navodi podatke o oko 1.000 mrtvih u jednoj zasedi koja bila postavqena koloni. Odveden prvo u Karakaj, zatim u vojnu bolnicu u Zvorniku, gde je bio operisan i zbrinut. Posle oporavka, preba~en u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu. Nije bio zlostavqan. 30. Vejzovi}, Gadafi (1977), 01185356. Civil, zarobqen iz zasede 24. jula. Video „stotine“ le{eva u {umi tokom povla~ewa. Odveden prvo u [ekovi}e, zatim u Batkovi}e. Razmewen 25. decembra 1995. 31. Kova~evi}, Sadik (1977), 00371749. Civil, zarobqen 25. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice i navodi podatke o posledicama. Zlostavqan u Osma~ima posle zarobqavawa. Preba~en u Batkovi} 26. jula, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 29. septembra 1995. 32. Ademovi}, [eval (1951), 01008095. Vojnik, zarobqen u Memi}ima 24. jula. Procewuje brojnost kolone na 10.000 do 15.000 qudi. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i navodi podatke o posledicama. Zlostavqan prilikom zarobqavawa, proveo no} u Karakaju. Preba~en u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu, razmewen 24. decembra 1995. 33. Hasanovi}, Sead (1964), 03021141. Civil, zarobqen kod Memi}a nekoliko dana posle napu{tawa Srebrenice. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice i navodi podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi}, prijavqen Crvenom krstu. @ali se na uslove u zarobqeni~kom logoru. 34. Memi{evi}, Nurif (1948), 00396028 (broj pod kojim je izjava zavedena u protokolu Tu`ila{tva MKTBJ). Civil, uspeo da se prebaci na muslimansku stranu posle lutawa od 70 dana. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone u {umi izme|u Kravice i Kamenice i navodi podatke o posledicama. 35. Mustafi}, Ibran (1960), 02015277. Civil, rawen. Bio u politi~kim strukturama srebreni~ke enklave tokom sukoba. Odveden u Bijeqinu i optu`en za ratne zlo~ine. Razmewen. 96 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 36. Ori}, Fadil (1971), 03052972 (broj pod kojim je izjava zavedena u protokolu Tu`ila{tva MKTBJ), prethodno dao izjavu muslimanskoj obave{tajnoj slu`bi, AID-u. Ro|ak Mevludina Ori}a i Nasera Ori}a, zarobqen 22. jula. Preba~en u Batkovi}. Prijavqen Crvenom krstu. Video oko 70 muslimanskih rawenika u Batkovi}u, ukqu~uju}i 20–30 iz bratuna~ke bolnice. Razmewen 28. decembra 1995. 37. Dedi}, Sulejman (1958), 01189551. Civil, zarobqen 22. jula kod Pandurice. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice, Snagova i Baqkovice i navodi podatke o posledicama. Ispitivan u Karakaju. Ne ka`e da je bio zlostavqan. Preba~en u Batkovi} 24. jula, razmewen 24. decembra 1995. 38. Efendi}, Mensur (1977), 01189563. Vojnik, zarobqen 25. jula kod Zvornika. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice i usput i navodi podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi} istog dana, razmewen 25. decembra, 1995. 39. Jusupovi}, [efik (1959), 01185316. Vojnik, zarobqen 21. jula kod Snagova. Napustio Srebrenicu sa grupom od oko 30 u nameri da se prebaci na muslimansku teritoriju. Tokom dvanaestodnevnog lutawa, video „na stotine mrtvih Bo{waka.“ Posle zarobqavawa odveden u Bijeqinu, razmewen 24. decembra 1995. 40. Muratovi}, Kadrija (1973), 01185372. Vojnik, poku{ao da pobegne iz Srebrenice sa jo{ sedmoricom, zarobqen 24. jula. Tokom povla~ewa kolone, bio svedok borbenih dejstava oko Kamenice i navodi podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi}, razmewen 24. decembra 1995. 41. Mustafi}, Husejn (1963), 00401647. Vojnik, zarobila ga vojna policija 25. jula kod Zvornika. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko 2 km od [u{wara i u blizini Kravice i navodi podatke o posledicama. Preba~en istog dana u Batkovi}, razmewen 24. decembra 1995. 42. Osmanovi}, Nazir (1946), 01008158. Status nejasan, zarobqen kod Snagova 25. jula. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kaldrmice i Snagova i navodi podatke o posledicama. Istog dana preba~en u Batkovi}, razmewen 24. decembra 1995. 43. Osmanovi}, Ramo (1975), 00512683. Status nejasan, zarobqen 18. ili 19. jula kod Baqkovice. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kowevi} Poqa i navodi podatke o posledicama. Sva petorica iz wegove grupe streqani, ali po nare|ewu komande on zadr`an za razmenu. Preba~en u Batkovi} i prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 24. decembra 1995. 44. Malki}, Hamza (1964), 02918842. Status nejasan, pre{ao u Srbiju sa mawom grupom, zarobqen 22. jula. Zlostavqan tokom ispitivawa. Preba~en u Batkovi} 24. jula, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 24. decembra 1995. DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 97 45. Rami}, Sado (1966), 01008163. Status nejasan, zarobqen 22. jula kod Snagova. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone i navodi podatke o posledicama. Preba~en u Batkovi} 23. jula, razmewen 24. decembra 1995. Tokom boravka u zatvoru u Bijeqini, 10. avgusta video Avdu Pali}a. 46. Muminovi}, Behudin, 00464652. Status nejasan, zarobqen 23. jula kod Baqkovice. Preba~en u Batkovi} 26. jula, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 24. decembra 1995. 47. Hasi}, Ahmo (1937), 01097609. Civil, predao se srpskim snagama nakon {to je nekoliko dana lutao kroz {umu. Video fizi~ko zlostavqawe zarobqenika u Bratuncu i Pilicama. Tvrdi da je pre`iveo streqawe i bezuspe{no poku{ao da se prebaci na muslimansku teritoriju. Ispitivan u Batkovi}u, ne pomiwe zlostavqawe. Doveden u Batkovi} sa drugim muslimanskim zarobqenicima 26. jula, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen u decembru 1995. 48. Rizvi}, Hasudin (1974), 01008167. Zarobqen sa grupom kod Snagova. Preba~en u Karakaj, ispitivan i tu~en. Preba~en u Batkovi} 22. jula, kasnije razmewen. 49. Sal~inovi}, Sadik (1965), 02112340. Civil, krio se sa mawom grupom dok nije bio zarobqen 18. oktobra. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone kod Buqina i navodi podatke o posledicama. Odveden u Bratunac, nije bio zlostavqan. Preba~en u Fo~u 25. oktobra, prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 28. januara 1996. 50. Halilovi}, Suqo (1960), 01008121. Status nejasan, po{ao sa kolonom iz Srebrenice, ali se zatim vratio i iz @epe sa grupom pre{ao u Srbiju, gde je bio zarobqen i predat vlastima Republike Srpske. Tokom povla~ewa kolone, kod Kamenice bio svedok borbenih dejstava i navodi podatke o posledicama. Bio tu~en od strane srpske policije. Ve}ina pripadnika grupe, ~ija imena navodi, bili na spisku oslobo|enih iz logora u Fo~i 27. januara 1996. 51. Kadri}, Nexad (1971) 00686336 (OTR). Vojnik, zarobqen u @epi istog dana kada je bila zauzeta. Prijavqen Crvenom krstu 26. jula, 1995. U izjavi Ha{kom tribunalu rekao da `eli da izmeni neke delove izjave koju je ranio dao AID-u, {to otvara mogu}nost da je AID na wega vr{io pritisak da ka`e stvari koje su im odgovarale. Tvrdi da su ve}ina zarobqenih „civila“ u @epi, u stvari, bili muslimanski vojnici koji su skinuli uniforme. Preba~en u Rogaticu, ispitivan po propisu. 52. ^avi}, Bego (1936), 03358253. Civil, evakuisan iz @epe 27. jula. Sa grupom drugih zarobqenika preba~en u logor u Rogatici. Ispitivan, tretman korektan, ali postao grubqi kada je NATO po~eo da bombarduje srpske polo`aje. 98 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 53. Gladovi}, Bego (1936), 03358257. Civil zarobqen 27. jula sa grupom od 43 osobe. Profesionalno ispitivan. Preba~en u Rogaticu istog dana kada je bio zarobqen, razmewen u Butmiru 19. januara 1996. 54. Kulovac, Jasmin (1977), 00510272. Status nejasan. Sa grupom poku{ao da se probije iz @epe. Zarobqen 5. avgusta od strane paravojne bande pod komandom Milana Luki}a. Po{to su Luki}evi qudi streqali nekoliko pripadnika wegove grupe, predat srpskoj vojnoj policiji i preba~en u Rogaticu 8. avgusta, zatim u Kulu (Fo~a). Mese~ne posete Crvenog krsta logoru, ali formalno registrovan tek 11. januara 1996. Razmewen u Butmiru u januaru 1996. godine. 55. Osmanovi}, Pasan (1937), 03358269. Civil, zarobqen 27. jula kod kontrolnog punkta blizu Kladwa. Tu~en u zatvoru. Odveden u Rogaticu istog dana kada je bio zarobqen. 56. Xebo, Meho (1962), 03358245. Civil (policajac), zarobqen u @epi 27 jula. Odveden u Rogaticu istog dana sa 12 muslimanskih rawenika. Prijavqen Crvenom krstu. Razmewen 19. januara 1996. 57. Uvejzovi}, Ejub (1932), 0335–8276-0335–8278. Civil iz @epe, evakuisan 27. jula. Odveden u Rogaticu, razmewen 19. januara, 1996. 58. Jusufovi}, Azmir, 00464628. Status nejasan, predao se srpskim snagama 18. jula sa jo{ tridesetoricom. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone oko Kamenice i navodi podatke o posledicama. Ispitivan u Bratuncu i Zvorniku. Odveden do muslimanskih linija u predelu Baqkovice i pu{ten da pre|e na muslimansku teritoriju po{to su mu Srbi pro~istili put kroz minsko poqe. 59. Smajlovi}, Muhamed (1970), 00953447. Zarobqen 18. ili 19. jula kod Baqkovice. Bio svedok borbenih dejstava tokom povla~ewa kolone kod Buqina, na putu Kowevi} Poqe-Kravica, u Sandi}ima i oko Baqkovice. Ispitivan i tu~en u Zvorniku. Prijavqen Crvenom krstu i razmewen 24. decembra 1995. Mo`e li se masovno ubijawe koje se dogodilo nakon pada Srebrenice tretirati kao genocidni doga|aj? Pravna istorija srebreni~kog pitawa, ako se ono tretira kao primer izvr{enog genocida, svodi se uglavnom na wegovo razmatrawe pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju i, indirektno, pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu.7 Po{to je preuzeo zakqu~ak MKTBJ u predmetu Krsti}, Me|unarodni sud pravde je odatle, kao presu|ene ~iwenice, razvijao svoje daqe teze. 7 MSP u predmetu BiH protiv Srbije i Crne Gore (2007) nije razmatrao meritum optu`be da se u Srebrenici dogodio genocid nego je samo preuzeo odgovaraju}e zakqu~ke MKTBJ iz predmeta Krsti} i ugradio ih u svoju presudu. DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 99 O~igledno, taj preuzeti zakqu~ak mo`e biti samo onoliko utemeqen i ubedqiv koliko je to i presuda MKTBJ, na koju se MSP poziva. Naravno, za one koji nekriti~ki prihvataju akta MKTBJ, to je sasvim dovoqno. To ~ak slu`i i kao osnov za pomalo ekstravagantnu tvrdwu da je u Srebrenici genocid utvr|en presudama ne samo jednog ve} dva ugledna me|unarodna sudili{ta. Ne}emo se daqe upu{tati u raspravu o ovom ipak ne su{tinskom, ve} vi{e tehni~kom pitawu. Ograni~i}emo se na neke aspekte izvornog nalaza MKTBJ. Razlozi za vrlo skepti~an odnos prema zakqu~cima MKTBJ da se u Srebrenici dogodio genocid,8 vrlo su brojni. Nave{}emo samo nekoliko od wih: 1. Srpske snage omogu}ile su evakuaciju oko 20.000 (procene se razlikuju) `ena, dece i ostarelih iz Srebrenice nakon wenog zauzimawa 11. jula 1995.9 [tavi{e, pretresno ve}e u predmetu Krsti} prihvatilo je da je to bila „…disciplinovana i uredna operacija, i da je Krsti} posebno naredio da se civilima bosanskim Muslimanima koji se prisilno preme{taju ne sme ni{ta lo{e desiti.“10 Ova ~iwenica, koju i sam Sud na odre|eni na~in uva`ava, ne uklapa se na prvi pogled u teoriju o genocidu.11 2. Vojska Republike Srpske 16. jula 1995. otvorila je koridor kojim je me{ovitoj vojno-civilnoj koloni 28 divizije, koja je odstupala iz Srebrenice prema Tuzli, bio omogu}en nesmetan prolaz. Prethodnih dana vodile su se ogor~ene borbe izme|u VRS i naoru`anih elemenata iz te kolone, tokom kojih su pripadnici kolone (a tako|e i Zvorni~ke brigade VRS) pretrpeli ogromne qudske gubitke. Ti gubici su posledica legitimnih borbenih dejstava i oni se ne mogu podvesti pod kategoriju prekr{aja zakona i obi~aja rata. Samim tim, te `rtve se moraju oduzeti 8 Presuda u predmetu Krsti} ni o tom pitawu nije potpuno jasna, ali po{to je `albeno ve}e ipak presudilo da je Krsti} pomagao u genocidu, mo`da je delo genocida implicitno sadr`ano u takvom zakqu~ku. 9 Ova cifra je prihva}ena u internom muslimanskom dokumentu ¼Pad Srebrenice½ od 28 avgusta, 1995., namewenom General{tabu AbiH i Upravi bezbednosti u Sarajevu, EDS arhivska oznaka 01854533, s. 4. 10 @albena presuda, Tu`ilac protiv Krsti}a, par. 239. 11 U drugostepenoj presudi Krsti}u, ovo pitawe se tretira poglavito u par. 30 i 31. Ve}e izla`e prvo tvrdwu odbrane da odvo|ewe, za razliku od ubijawa, srebreni~kih `ena i dece nije u skladu s neselektivnim pristupom koji karakteri{e slu~ajeve genocida. Komentar ve}a na to glasi: „Moglo bi se re}i da argumenat odbrane logi~no proizilazi iz odluke snaga bosanskih Srba da premeste `ene, decu i stare qude pod svojim nadzorom na druga podru~ja. Tu ~iwenicu je, me|utim, mogu}e i druga~ije protuma~iti,“ pa obrazla`e onaj zakqu~ak kome daje prednost, a to je da je navedeni postupak bio taktika da se „elimini{e i najmawa mogu}nost obnavqawa muslimanske zajednice na tom podru~ju.“ Ako ve}e priznaje da je argumenat odbrane „logi~an,“ za{to nije ispo{tovalo na~elo in dubio pro reo? Po kom je osnovu ve}e to na~elo tako nametqivo ukinulo, kako se ~ini samo zato da bi poni{tilo zna~aj ~iwenice da su srpske snage ve}inu stanovni{ta sklonile na sigurno usled ~ega je ono pre`ivelo, i da bi na taj na~in stvorilo sebi mogu}nost da generala Krsti}a osudi za genocid? 100 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA od broja lica koja su bila protivprano pogubqena. Da je politi~ko i vojno rukovodstvo Republike Srpske imalo nameru da uni{ti sve Muslimane koji su mu bili na dohvatu ruke, kao takve, za{to bi kolonu ipak propustili, umesto da postupe dosledno svojoj „genocidnoj“ zamisli i da poku{aju da je vojnim sredstvima sasvim uni{te? 3. Svedo~anstvo holandskog lekara i oficira holandskog bataqona A. [utena (A. A. Schouten) za procenu ovih doga|aja ima tako|e odre|enu te`inu. U kriti~nom periodu on je bio na licu mesta. Neposredno zatim, 27. jula 1995 godine, dok su mu utisci bili sve`i i dok nikakvi spoqa{wi uticaji jo{ nisu mogli da oblikuju wegovu pri~u, on je amsterdamskom listu Het Parool dao izjavu o onome {ta je u Srebrenici video i do`iveo. Prenosimo glavne delove tog ~lanka: Kao pripadnik holandskih oru`anih snaga (A. [uten) bio je u Bratuncu, ali on nije video ni{ta od navodnog masakra mu{karaca bosanskih Muslimana. ‘Bilo je vesti o deset hiqada Muslimana, koje su Srbi zatvorili na fudbalskom igrali{tu. Ovo me ~udi. U Bratuncu ja nisam video nikakav stadion. Da li mo`ete da poverujete da bi u selu od pet hiqada stanovnika mogao da bude stadion koji prima deset hiqada osoba?’ Kasnije, trebalo bi da su u Bratuncu izvr{ena streqawa na jednom igrali{tu i u {koli. Samo pro{le nedeqe, u ponedeqak, treba da su Srbi pobili 1.600 qudi. Holan|anin lekar iz holandskog bataqona ka`e da on ni{ta od toga nije video: ‘Svi o tome pri~aju, ali niko ne nudi ~vrste dokaze.’ Posle pada Srebrenice Srbi su [utena poslali sa te{ko povre|enim muslimanskim vojnicima u bratuna~ku bolnicu. On ka`e da wemu Srbi nisu pravili nikakve smetwe. Ako je bilo ubijawa od strane Srba, to je bilo dobro ~uvana tajna. ‘Ja u to zato uop{te ne verujem. Nakon pada Srebrenice, 13 jula, stigao sam u Bratunac i ostao sam tamo osam dana. Tokom tog vremena, mogao sam i}i kuda sam `eleo. Bila mi je ukazana svaka pomo}, nigde me nisu zaustavqali. Pored toga, nije mogu}e prevesti deset hiqada qudi a da to niko ne primeti. Za to je potrebno barem dvesta autobusa, {to bi stvorilo ogromnu kolonu. I trebalo je da pro|u pored nas, a da ih holandski vojnici ne primete.’“12 4. Postoji jo{ jedan sli~an primer koji navodi na osnovanu sumwu u mnoge elemente zvani~nog narativa o Srebrenici. On se odnosi na dokumenat Ujediwenih nacija sa~iwen 24. jula 1995. godine, dakle u vremenu odvijawa srebreni~kih doga|aja. Dokumenat nosi oznaku Ha{kog tribu12 Het Parool (Amsterdam), 27. juli 1995: Arts: 'Geen bewijs genocide' DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 101 nala R 002 1272. Wegov zvani~ni naziv je: Debrief of UNMOS from the Srebrenica enclave, a sadr`ina mu je razgovor obavqen posle doga|aja (debriefing) sa tri vojna posmatra~a snaga UN u enklavi Srebrenica, po jednim iz Holandije, Gane i Kenije. U par. 2 dokumenta stoji da su se opservacije sva tri svedoka u tolikoj meri podudarale da je wihov prakti~no jednoglasan iskaz omogu}io sastavqawe jedinstvenog izve{taja o padu enklave i o doga|ajima koji su neposredno nakon toga usledili. Dokumenat treba pro~itati u celini, pa ga zatim kriti~ki uporediti sa opisom istih doga|aja u nekim merodavnim sudskim spisima Ha{kog tribunala, na primer, u presudi u predmetu Krsti}. Utisak je da vojni posmatra~i UN, koji su bili na licu mesta, i sudije u predmetu Krsti}, koji to nisu, govore o dve potpuno razli~ite lokacije i o dva potpuno razli~ita doga|aja. Fokusira}emo se samo na par. 28 ovog dokumenta, gde se ta razlika izme|u dva opisa najizrazitije o~ituje: „28. Me|u izbeglicama nije bilo naoru`anih qudi. Kru`ile su glasine da su oni poku{avali da izvr{e proboj preko trougla Bandera i izme|u posmatra~kih punktova M i N, prema Tuzli. Bilo je nagove{taja o wihovoj nameri da povedu sa sobom taoce iz redova VRS dok se probijaju. Pripadnici UN bili su sa izbeglicama 24 ~asa dnevno, ali oni nisu primetili ni{ta u vezi dojava da je bilo ubijawa vojnosposobnih mu{karaca. Mogli su se ~uti pojedina~ni hici, ali nije bilo ni~ega {to bi ukazivalo na to da se tu radilo o pogubqewima. Jedna grupa holandskih vojnika izjavila je da su prve ve~eri, kada su mu{karci odvo|eni, videli da je devetoro qudi odvedeno iza jedne zgrade i da su se zatim ~uli hici, a da se ti qudi nisu vratili. Me|utim, nakon sprovedene istrage, nije bilo tela niti ikakvih znakova da je izvr{eno pogubqewe.“ Ko se potrudio da pro~ita presudu u predmetu Krsti} primeti}e da ta presuda obiluje fantasti~nim izjavama svedoka koje je muslimanska obave{tajna slu`ba AID o~igledno za tu svrhu bri`qivo pripremila. Wihove iskaze Krsti}evo ve}e nekriti~ki usvaja (videti, na primer, par. 43 i 44 prvostepene presude Krsti}u) i koristi ih kao osnovu za izgradwu svojih daqih zakqu~aka. Razlika izme|u tih bombasti~nih pri~a i profesionalnog izve{taja stranih posmatra~a, koji nisu imali razloga da svoje utiske doteruju prema potrebama jedne ili druge strane, drasti~na je. Te{ko je zamisliti da su se mogla izde{avati ubistva na na~in i u obimu kako to tvrde doma}i svedoci, a da ih ovi neutralni posmatra~i sa strane ne primete. 5. Postavqa se, tako|e, i jedno drugo pitawe, koje je toliko logi~no i o~igledno da ga mo`da upravo iz tog razloga skoro svi previ|aju: za{to bi Republika Srpska svoje resurse tro{ila na masovno pogubqewe hiqada Muslimanskih zarobqenika kada bi joj oni bili neuporedivo korisniji kao aduti za razmenu? Taj apsurd je primetilo i zabele`ilo i ve}e u predmetu Krsti}, ali bez poku{aja da daqe razradi tu temu niti da pro- 102 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA u~i wene logi~ke implikacije: „Sa vojnog stanovi{ta, odluka da se pogube mu{karci me|u bosanskim Muslimanima neshvatqiva je… Kao {to je ukazao vojni stru~wak tu`ila{tva, Ri~ard Batler, ‘…te{ko je zamisliti ja~i adut za pregovore sa vladom BiH i sa me|unarodnom zajednicom od 10.000 do 15.000 mu{karaca Muslimana zato~enih u redovnom zarobqeni~kom logoru usred Poto~ara, pod nadzorom snaga UN i uz prisustvo Me|unarodnog Crvenog krsta.’“13 6. Podjednako je interesantan i srpski plan vojnih dejstava u okviru srebreni~ke operacije, ako se razmatra s obzirom na hipotezu da je srpska strana tu operaciju preduzela nameravaju}i da Muslimane u enklavi uni{ti kao takve. Te`i{te srpskog napada bilo je sa ju`ne strane enklave, i u obliku potkovice, pri ~emu je Muslimanima ostavqeno nekoliko otvorenih pravaca za povla~ewe.14 Da je postojao unapred razra|eni koncept wihovog uni{tewa, napada~i bi verovatno postupili logi~nije i protivni~ku teritoriju bi prvo opasali ~vrstim obru~em koji nikome ne bi dozvoqavao da pobegne. 7. Upadqivo je i odsustvo psiholo{kih pretpostavki za zlo~in genocida, ako se uzme u obzir da je genocid, kako ga je pravilno opisao Luis Moreno Okampo, glavni tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu15, „prevashodno zlo~in namere (a crime of intention — prim. autora)“.16 Kao dokaz da ve}e koje je generala Krsti}a osudilo za pomagawe u genocidu nije bilo na~isto sa osnovnim pojmovima, u par. 225 presude ono ka`e da „postojawe plana ili politike ne predstavqa sastavni deo krivi~nog dela ‰genocidaŠ u pravnom smislu.“17 Ako nije bilo takvog plana ili politike, na ~emu se onda temeqi sugestija da je u Srebrenici po~iwen genocid, bez ~ega ne bi bilo ni~ega za {ta bi general Krsti} po toj liniji imao da odgovara i da zaslu`i tridesetpetogodi{wu kaznu? U par. 26 stoji: „Glavni pokazateq… da su snage VRS nameravale da elimini{u sve bosanske Muslimane iz Srebrenice bio je pokoq od strane VRS svih vojno sposobnih mu{karaca iz te zajednice.“ Da li su masakrirali ba{ sve, to upravo je otvoreno pitawe i jedna je od tema ovog istra`ivawa. Ali, ako je u vrhovima politi~kog i vojnog rukovodstva Republike Srpske postojala takva genocidna namera, kako se neubijawe Muslimana desetak dana kasnije, tokom i neposredno nakon operacije zauzimawa susedne enklave @epa, uklapa u scenario? Ve}e u slu~aju Krsti} za~etak srebreni~kog genocidnog plana locira na sastanku Prvostepena presuda, Tu`ilac protiv Krsti}a, par. 70. Ova ~iwenica je zapa`ena u izve{taju posmatra~a UN, majora Rajta ‰Maj. PHD WrightŠ pod datumom od 26 jula, 1995, {tabovima u Zagrebu i Sarajevu. Arhivski broj MKTBJ, R0050422. 15 ICC (International Criminal Tribunal), koji ne treba me{ati ni sa MKTBJ ni sa Me|unarodnim sudom pravde, koji se bavi sporovima me|u dr`avama. 16 http://www.sudantribune.com/spip.php?article27898. 17 Drugostepena presuda, Tu`ilac protiv Krsti}a, par. 225. 14 13 DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 103 srpskog vojnog i politi~kog rukovodstva u hotelu „Fontana“ u Bratuncu tokom prepodnevnih ~asova 12. jula 1995, mada priznaje da za to nema ~vrstih dokaza.18 Da li je genocidna namera koja je u hotelu tada navodno formulisana predstavqala samo prolazno raspolo`ewe, koje je potrajalo ne vi{e od nekoliko dana? Jer uskoro zatim, pri polasku na @epu, dolus specialis izgleda da je nestao i bio je zamewen povratkom na uobi~ajene obrasce vojni~kog pona{awa, mawe-vi{e u skladu sa odredbama me|unarodnog ratnog prava. U odnosu na postojawe i sprovo|ewe namere za ubijawe Muslimana, makar da je ona bila teritorijalno, vremenski i kategorijalno („vojno sposobni mu{karci“) ograni~ena,19 pitawe @epe je vrlo bitno ali istovremeno je i sistematski ignorisano. Ignorisawe @epe, koju od srebreni~kih doga|aja razdvaja samo desetak dana i desetak kilometara, razumqivo je jedino u okviru strategije da se izuzmu iz rasprave — i iz vidokruga javnosti — svi elementi koji remete jednozna~nu sliku ovih doga|aja, koji zapravo u strate{kom i svakom drugom pogledu predstavqaju jednu integralnu celinu. Izve{taj Krisa Hexesa (Chris Hedges) u Wujork tajmsu, objavqen posle zauzimawa @epe u julu 1995, ilustruje neophodnost sveobuhvatnog sagledavawa ovih doga|aja: „Rawenici su bili ostavqeni, i kada su bosanski Srbi u utorak zauzeli grad, bili su preba~eni u Sarajevo na le~ewe u bolnicu Ko{evo. Mnogi od wih krenuli su iz Srebrenice, odakle su se povukli u planine kada je ‘bezbedna zona’ 11. jula pala u ruke bosanskih Srba. Oni nisu uspeli da se domognu Tuzle, kao {to je to bio slu~aj sa ve}inom izbeglica, ve} su umesto toga postali branioci @epe. ‘Oko 350 od nas uspeli smo da pod borbom iza|emo iz Srebrenice i da stignemo u @epu’, rekao je Sadik Ahmetovi}, jedan od 151 qudi koji su danas evakuisani u Sarajevo na le~ewe. (…) Oni su rekli da ih Srbi koji su ih zarobili nisu zlostavqali.“20 18 Vidi paragrafe 126 — 134 prvostepene i par. 84, 85 i 91 drugostepene presude za na~in kako ve}e u slu~aju Krsti} tretira sastanke u hotelu ¼Fontana½ 11. i 12. jula 1995. godine. U vezi sa ovim, paragraf 573 prvostepene presude predstavqa tipi~an primer kako ve}e donosi unapred pripremqen zakqu~ak, bez obzira na to da li je potkrepqen dokazima, ili ne: „Pretresno ve}e nije u mogu}nosti da utvrdi ta~an datum kada je bila doneta odluka da se vojno sposobni mu{karci pobiju. Usled toga, ono ne mo`e da tvrdi da su ubistva koja su se dogodila u Poto~arima 12. i 13. jula 1995. bila sastavni deo plana da se ubiju svi mu{karci vojni~kog uzrasta. Uprkos tome, pretresno ve}e je ube|eno da su masovna streqawa i druga ubistva, po~iwena od 13. jula pa nadaqe, bili sastavni deo takvog plana.“ Kako u jednoj ozbiqnoj presudi, bar {to se ti~e wenih najva`nijih delova, „ube|ewe“ mo`e da zameni dokaze? 19 Trenutno se ne upu{tamo u raspravu o tome da li pojam „op{tinskog“ ili nekog drugog genocida sa geografskim ograni~ewima sli~ne vrste, sra~unatim da olak{aju posao tu`ila{tvu, uop{te ima smisla. 20 Hedges, Chris: Bosnia Troops Cite Gassings At Zepa; New York Times, Jul 27, 1995. Ovo je izve{taj koji puno govori o dolus specialis-u srpske vojske u kriti~nom periodu. 104 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 8. Ovaj niz osnovnih pitawa u odnosu na srebreni~ku zagonetku ostao bi nepotpun bez osvrta na enigmati~no svedo~ewe, u predmetu Slobodana Milo{evi}a, ~oveka koji je bio komandant snaga UNPROFOR-a u Sarajevu tokom jedne kqu~ne faze srebreni~kih doga|awa 1993. godine, generala Filipa Morijona: „…Mladi} je u Srebrenici u{etao u zasedu, zapravo u klopku. On je o~ekivao da }e nai}i na otpor, ali wega nije bilo. Nije o~ekivao da }e se masakr dogoditi, i potcenio je koli~inu prikupqene mr`we. Ne verujem da je on izdao nare|ewe za masakr, ali ja to ne znam. To je moje li~no mi{qewe.“21 U tom trenutku, predstavnik francuske vlade koji je bio u sudnici sa generalom i koji je pratio wegovo izlagawe, tra`io je prekid i zatvorenu sednicu. U produ`etku predsedavaju}i Morijonu predo~ava wegovu izjavu datu jednom drugom prilikom pred komisijom francuskog parlamenta, koja je ispitivala doga|aje oko Srebrenice, a koja glasi: „Bio sam ube|en da je Srebrenica bila `rtva vi{eg interesa, dr`avnog razloga, raison d’etat, ali taj vi{i interes nalazio se u Sarajevu i u Wujorku, svakako ne u Parizu.“22 Zna~ajno je da je general Morijon navedene ranije stavove, nakon {to su mu bili pro~itani pred sudskim ve}em MKTBJ, potvrdio. Ali je jo{ zna~ajnije da je ve}e uskoro zatim sa ove fascinantne linije ispitivawa pre{lo na druge, o~igledno bezbednije i neuporedivo mawe osetqive teme.23 Potrebna je iznijansirana slika. Nije poznato da je materijal koji se odnosi na (1) muslimanske vojnike koji su kriti~ne sedmice od 12. do 19. jula 1995. bili zarobqeni i potom tertirani propisno kao ratni zarobqenici i (2) na zarobqene muslimanske rawenike kojima je medicinska nega bila ukazana u skladu s ratnim propisima, i koji su zatim bili poslati u logore i razmeweni, ikada pre ovoga u literaturi bio sistematski razmatran niti da je na nekom od srebreni~kih su|ewa pred MKTBJ bio propisno razmatran i ocewen. Ali je veoma bitan za procenu pravne prirode tih de{avawa. U nedostatku srebreni~kog „revolvera koji se pu{i“,24 razna pretresna ve}a MKTBJ vi{ekratno su ponavqala da je sud, budu}i da je sastavqen od vrsnih profesionalaca, kompetentan da raznorodne i ~esto protivure~ne pojedinosti sklopi u koherentnu celinu i da na taj na~in, na osnovu posrednih dokaza (circumstantial evidence), do|e do pouzdanih zakqu~aka. To je mo`da ta~no, ali u op{toj genocidnoj slici koju je Ha{ki tribunal izgradio izjave koje smo naveli predstavqaju, da se opet izrazimo jednim Tu`ilac protiv Milo{evi}a, s. 32029. Ibid., s. 32029. 23 Promu}urni ~itaoci sigurno da su primetili frapantnu sli~nost izme|u aluzija generala Morijona vezanih za pozadinu srebreni~kih doga|aja i izjava Hakije Mehoqi}a i Ibrana Mustafi}a o istom pitawu. 24 Da upotrebimo englesku frazu smoking gun, koja se odnosi na postojawe neposrednih materijalnih dokaza. 22 21 DA LI JE POSTOJALA NAMERA U JULU 1995. 105 od zvani~nih jezika tribunala, a fly in the ointment, sitnicu koja remeti celinu ali koja se na neki na~in mora uklopiti, ako se `eli da ta celina opstane u predlo`enom obliku. U protivnom, ovi podaci kreatorima navedene celine najozbiqnije kvare ra~un. Evo za{to. Ako prihvatimo zvani~nu tezu Tu`ila{tva MKTBJ da je 11. jula 1995. godine na sastanku srpskih vojnih i civilnih predstavnika u bratuna~kom hotelu „Fontana“25 bilo dogovoreno da }e svi zarobqeni Muslimani biti pobijeni, onda bi se moglo o~ekivati (a) da je ta odluka najvi{ih autoriteta preneta i svim podru~nim organima i (b) da su je oni morali dosledno sprovoditi na terenu. Svako zna~ajnije odstupawe od prirodnog i o~ekivanog rezultata sprovo|ewa takve odluke stavqa pod znak pitawa da li je ona uop{te postojala, kao i celokupnu konstrukciju srebreni~kih doga|aja, kako su oni predstavqeni u optu`nicama i presudama MKTBJ. Razlog za ovu konstataciju je o~igledan. Apsolutno jedini na~in postupawa vojnih i civilnih vlasti Republike Srpske nakon dono{ewa navodne odluke da se srebreni~ki Muslimani uni{te, posebno u periodu koji mi nazivamo „kriti~nom sedmicom“ — od 12. do 19. jula 1995. godine — jedini modus operandi koji je u skladu sa zvani~nom tezom i sa postojawem takve odluke, je hvatawe i ubijawe svakog zarobqenog Muslimana na licu mesta ili odvo|ewe na neko mesto masovnog pogubqewa. Ako postoje dokazi da se tako ne{to nije doga|alo, onda je zvani~na teza u velikoj krizi i weni protagonisti imaju obavezu da ponude racionalno obja{wewe za ovakvo odstupawe od o~ekivane norme. Navedeni podaci ne samo da sugeri{u na to da nije postojala nikakva politika indiskriminacionog ubijawa muslimanskih zarobqenika, niti je bila sprovo|ena, ve} i ne{to vi{e od toga, {to baca dodatnu sumwu na kredibilitet zvani~ne teze. Brojni muslimanski zarobqenici su upravo u ovom periodu bili procesuirani sasvim redovno i u skladu sa pravilima rata, bili su prijavqeni Crvenom krstu i zatim otpravqeni u logor za ratne zarobqenike. U vi{e slu~ajeva, i to upravo u periodu kada je prema zvani~noj tezi trebalo o~ekivati ubijawe po kratkom postupku, muslimanski rawenici zbriwavani su u srpskim medicinskim centrima.26 U jednom slu25 ^itaoci }e odmah primetiti `alostan nedostatak kreativnosti kod tu`ila{tva Ha{kog tribunala. U nemogu}nosti da odrede na~in, mesto i vreme za~etka „udru`enog zlo~ina~kog poduhvata“ da se sprovede genocidna operacija nad srebreni~kim Muslimanima, Tu`ila{tvo je u toj funkciji lansiralo sastanak u „Fontani“ kao neku vrstu srpskog ekvivalenta Bodenze konferencije 1942 godine, gde su Hitler i wegov {tab doneli odluku da se istrebi jevrejski narod. Ve}e u slu~aju Krsti} priznaje da ne raspola`e konkretnim dokazima o ~emu je na tom sastanku bilo re~i (par. 91: „razumno je predpostaviti“), ali veruje da je s obzirom na okolnosti to bila idealna prilika da se formuli{e plan za „genocidnu operaciju,“ pa usvaja pretpostavku da se to zaista tako moralo i dogoditi (Tu`ila{tvo protiv Krsti}a, `albena presuda, par. 91–94). 26 Pretresno ve}e u slu~aju Krsti} prihvata da je jedan broj rawenih Muslimana le~en u srpskim bolnicama nakon zarobqavawa, par. 86. Ve}e tu ~iwenicu naziva „anomalijom“. Ve}e zatim odbacuje o~igledne implikacije te „anomalije“ na na~in ~ija bizarnost u 106 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA ~aju, komandant ili visoki oficir Bratuna~ke brigade tim rawenicima je obezbedio oru`anu za{titu od razjarenog srpskog civilnog stanovni{tva koje je tra`ilo osvetu.27 U drugom slu~aju, zarobqeni Musliman bio je ispitan i pu{ten da pre|e na teritoriju svojih oru`anih snaga, i to tako {to mu je VRS prvo prokr~ila put kroz minsko poqe.28 Najzad, neobi~an slu~aj neuspelog samoubice, koga srpski vojnici skidaju sa improvizovanih ve{ala, {aqu na medicinsku negu i oporavak, koji zatim prispeva u zarobqeni~ki logor i na kraju biva razmewen.29 Pod pretpostavkom da je postojao plan za masovno ubijawe Muslimana, srpske snage nisu imale nikakav razlog da ga skidaju sa ve{ala niti da resurse, koji bi se mogli staviti na raspolagawe srpskim rawenicima, tro{e na wegov oporavak. Ukoliko `elimo da ponudimo odgovornu analizu doga|aja u Srebrenici u julu 1995. godine, ne mo`e se pre}i preko ovih izjava i podataka. Ove podatke moramo ili ugraditi u op{tu sliku doga|aja, po cenu odricawa od teze o genocidu, ili }emo morati da ih potisnemo zato {to su nespojivi sa tom tezom. Ono {to je potrebno, to je {iroko i istan~ano obja{wewe slo`ene matrice srebreni~kih doga|aja u julu 1995, sposobno da izdr`i po{tenu kritiku i da {iroko obuhvati sve elemenate iz kojih se ta slo`ena slika sastoji. Jednodimenzionalna teza o genocidu takvu potrebu ne zadovoqava. Stefan Karganovi} potpunosti dolazi do izra`aja samo u izvornom engleskom tekstu: „It may perhaps be explained, to some degree, as a strategy on the part of the Bosnian Serbs to avoid attracting international suspicion…“ Na srpskom: „To bi se mo`da moglo objasniti, do odre|enog stepena, kao strategija bosanskih Srba da izbegnu me|unarodno podozrewe…“ Niz retori~kih uslovqavawa jasno govori da samo ve}e nema mnogo poverewa u sopstveno rezonovawe. 27 Vidi izjavu Selimovi}, Sadika, 03052248 ‰AIDŠ i 02131234 ‰OTPŠ 28 Vidi izjavu Jusupovi}, Azmira, 00464628 ‰OTPŠ. 29 Vidi izjavu Kaqevi}, Rifeta, 01185280 ‰OTPŠ. VI. ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA, BORBENIH DEJSTAVA I DRUGIH UZROKA A NALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA Osnovna pitawa Onovno pitawe koje se ovde tretira odnosi se na gubitke muslimanske kolone koja se iz srebreni~ke enklave, preko planinskog terena, povla~ila prema Tuzli tokom kriti~nog perioda, izme|u 12. i 16. jula 1995 godine. Uzgredno pitawe odnosi se na to da li postoji jedan ili vi{e posebnih uzroka, u pravnom smislu te re~i, za takve gubitke. Mogu li se svi ti gubici podvesti pod pojam pogubqewa, kao {to se i ~ini u nastojawu da se korist od srebreni~kog masakra propagandno maksimizira? Ili je bar jedan deo tih gubitaka bio prouzrokovan drugim ~iniocima, koji nose razli~it pravni karakter, pa se samim tim u ukupnom sagledavawu qudske tragedije u Srebrenici taj deo mora tretirati druga~ije? Na{ ciq ovde nije da ustanovimo koliko je biv{ih stanovnika srebreni~ke enklave bilo pogubqeno ili da zauzmemo stav o pitawu, da li na~in kako su zarobqenici bili usmr}eni zadovoqava definiciju genocida ili ne. Koriste}i raspolo`ive muslimanske, srpske, UN i druge kompetentne izvore, nastoja}emo da utvrdimo slede}e: (a) da li je u to vreme i na tom podru~ju bilo dovoqno zna~ajnih borbenih dejstava u kojima su u~estvovali Srebreni~ani koji su se povla~ili iz enklave, a koja su mogla prouzrokovati znatne qudske gubitke na muslimanskoj strani;1 (b) pored ove vrste gubitaka, da li je kolona usput nailazila na minska poqa, koja su tako|e mogla biti uzrok mnogobrojnih gubitaka; (v) prema verodostojnim nesrpskim i nemuslimanskim izvorima, da li je kolona mogla pretrpeti znatne legitimne gubitke koji se ne bi mogli svrstati u genocidne, ili druge vrste, egzekucije; i (g) na osnovu raspolo`ivih podataka, koliko bi ti legitimni muslimanski gubici mogli iznositi? 1 Navodimo mi{qewe Ri~arda Batlera, vojnog ve{taka Ha{kog tu`ila{tva: œNa temequ moga poznavawa situacije, rekao bih da bi te cifre ‰odnosi se na gubitke nastale u okviru legitimnih vojnih operacija — SKŠ morale biti visoke za bilo kakvu vrstu borbenih dejstava.Œ Popovi} et al., Transkript, 23. januar 2008, s. 20250, redovi 23—25. 108 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Pravni status muslimanske kolone Ostavqamo sasvim po strani slo`ena pravna i ~iweni~ka pitawa koja su vezana za pogubqene ratne zarobqenike i usredsredi}emo se iskqu~ivo na kolonu koja je 11. jula 1995. godine kasno nave~e po{la u proboj iz enklave prema Tuzli. Polazimo od teze da je op{teprihva}eno pravilo me|unarodnog prava da me{ovita vojno-civilna kolona predstavqa legitiman ciq. Analiza slede}ih izjava, koje su naknadno dali pre`iveli pripadnici kolone, dokazuje me{ovitu vojno/civilnu prirodu te kolone: Mehanovi}, Ha{mir, izjava 003717742 Hasanovi}, Sead, izjava 03021141 Avdi}, Enver, izjava 00371746 Salihovi}, Selvid, izjava 00371738 Ori}, Meho, izjava 01008156 Muminovi}, Sejdalija, izjava 00371757 Ali} Hasan, izjava 00371757 Sal~inovi}, Sadik, izjava 02112340 Husi}, Ramiz, izjava 00813498 Dodatnu podr{ku tezi da je kolona bila me{ovita pru`a i vojni ve{tak Tu`ila{tva MKTBJ, Ri~ard Batler (Richard Butler). U par. 3.21 svog stru~nog nalaza od 1. novembra 2002. Batler ka`e da je „10.000 do 15.000 qudi formiralo me{ovitu (vojno-civilnu) kolonu“ koja se uputila prema Tuzli.3 O koloni se govori kao me{ovitoj i u izve{taju General{tabu ABiH i Upravi bezbednosti u Sarajevu, „Pad Srebrenice,“ pod datumom od 28 avgusta, 1995.4 Tamo stoji da „po nekim procenama u koloni je bilo izme|u 10.000 i 15.000 qudi, me|u kojima je bilo oko 6.000 naoru`anih boraca.“ Na osnovu iznesenog, mogu}e je izvu}i zakqu~ak da je kolona, koja se povla~ila iz Srebrenice prema Tuzli, bila me{ovita, da se sastojala od vojnih lica i civila, i da je samim tim, po me|unarodnom pravu, ona predstavqala legitimnu metu. Legitimna borbena dejstva u kojima je kolona u~estvovala Tezu da su se odvijala borbena dejstva tokom kojih je znatan broj srebreni~kih muslimana poginuo, potvr|uje glavni istra`iteq Ha{kog tu`ila{tva, @an-Rene Ruiz (Jean- Rene Ruiz). 2 Ovde i daqe, broj koji sledi posle imena odnosi se na oznaku pod kojom je dokumenat zaveden u bazi podataka Tu`ila{tva Tribunala u Hagu. 3 Batler je u svom svedo~ewu u predmetu Popovi} decidno priznao me{oviti vojno-civilni sastav kolone i wen status legitimnog vojnog ciqa: Transkript, s. 20244 redovi 19–25 i s. 20245, red 1. 4 „Pad Srebrenice,“ 28 avgust, 1995., EDS arhivska oznaka 1D19-0222. ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA 109 U intervjuu koji je objavqen u crnogorskom listu Monitor,5 Ruez ka`e slede}e: „Zna~ajan broj (Muslimana) bili su ubijeni u borbama. Zvorni~ka brigada je organizovala zasede i tada je imala najve}i broj gubitaka tokom celog rata. Mnogi su poginuli dok su prolazili kroz minska poqa. Nepoznati broj verovatno je izvr{ilo samoubistvo… ne iskqu~ujem da su neki pucali u one koji su `eleli da se predaju.“ Ruez zatim izla`e slede}i plan za daqi rad odseka Tu`ila{tva kojem je on bio na ~elu: „Mi }emo raditi na osnovu broja lica koja su bila neposredno pogubqena, koja su bila zarobqenici. Oni su bili zarobqenici, i to je kraj pri~e.“ Da li su se Ruez i Tu`ila{tvo dosledno dr`ali najavqene namere da se u svom radu oslawaju iskqu~ivo na broj neposredno pogubqenih zarobqenika, to je ne{to o ~emu bi se moglo sporiti. Takva, strogo principijelna, metodologija ne bi im sigurno dala neophodan broj le{eva da se dokumentuje cifra od 8.000 `rtava. Kako bilo, malo daqe u istom intervjuu Ruez izjavquje slede}e: (1) „[to se ti~e onih, koji su izginuli u {umi, mi moramo smatrati da su oni ubijeni u borbi.“ Ta konstatacija je potpuno fer i ona je ta~na.6 (2) „Najve}im delom, mi iskazima svedoka verujemo…“ Ovo istra`ivawe upravo se i temeqi na iskazima svedoka, tako da je spremnost glavnog istra`iteqa Tu`ila{tva da ih uva`i, veoma bitna.7 Ako usvojimo Ruezovu tezu, da su svi oni koji su „izginuli u {umi“ ubijeni u borbama, i ako prihvatimo Batlerovu tezu da je kolona bila me{ovita, iz toga sledi zna~ajan zakqu~ak. Ti gubici moraju se u pravnom smislu tretirati razli~ito od `rtava koje su (po Ruezovim re~ima) „neposredno pogubqeni, koji su bili zarobqenici.“ To zna~i da se gubici za koje se utvrdi da su nastali tokom povla~ewa kolone moraju oduzeti od cifre onih za koje se pretpostavqa da su pobijeni u masakru ili u okviru genocida. Korisno je znati da se Ruez i Tu`ila{tvo MKTBJ, u ~ije ime on govori, sla`u da su izjave svedoka u celini verodostojne. Mi se oslawamo na veliki broj takvih izjava da bismo osvetlili pravu prirodu qudskih gubitaka, o kojima je ovde re~. Mesta borbenih sudara sa kolonom Ruezovo priznawe da je Zvorni~ka brigada u tom ~etvorodnevnom periodu borbi sa muslimanskom kolonom pretrpela vi{e gubitaka nego ikada do tada u ratu, samo po sebi mnogo govori. U najmawu ruku, time se potvr|uju slede}i zakqu~ci. 5 6 7 Monitor, 19 april, 2001. Ibid. Ibid. 110 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prvo, kolona koja se kretala iz „demilitarizovane zone“ prema Tuzli mora da je bila vrlo solidno naoru`ana ako je mogla naneti tolike gubitke srpskim snagama koje su je presretale na tom putu. Drugo, da bi srpske snage mogle pretrpeti tako zna~ajne gubitke, borbe su morale biti vrlo `estoke, i one su, to je logi~no pretpostaviti, morale naneti srazmerne gubitke i muslimanskoj strani. Slede}e pitawe, prema tome, trebalo bi da glasi: gde su se odvijali ti borbeni kontakti? To pitawe bilo je postavqeno uzalud vojnom ve{taku Tu`ila{tva MKTBJ Ri~ardu Batleru, kada je on 23. januara 2008 svedo~io na su|ewu Popovi}u i ostalima:8 Pitawe: U vezi sa va{om analizom, da li ste ikada proanalizirali koliko je moglo biti borbenih konatkata izme|u kolone bosanskih Muslimana, koja se kretala iz Srebrenice, Poto~ara i [u{wara, i VRS? Odgovor: Ne, gospodine. Nikada se nisam bavio razmatrawem pojedina~nih kontakata sa kolonom. Mi smo se tim pitawem bavili i mo`emo da rasvetlimo ovaj segment de{avawa na koji Batler nije mogao da ponudi adekvatan odgovor.9 Na osnovu pregleda 33 izjave pripadnika kolone koji su se uspe{no povukli iz Srebrenice prema Tuzli, utvr|uje se da su se tokom povla~ewa borbeni kontakti izme|u kolone i srpskih snaga dogodili najmawe na slede}im mestima: Kamenica Kowevi} Poqe Sandi}i Okolina Jadra Buqin [uma oko Buqina Baqkovica Lipaw Su}eska Kravica Kaldrmica Udr~-Baqkovica cesta Snagovo Jagli} Crni vrh Cerska [iqkovi}i selo Pervani selo Veqa glava Borbena dejstva du` putawe povla~ewa. Po izjavama u~esnika u povla~ewu, borbi je bilo celim putem od Srebrenice pa sve do zone pod muslimanskom kontrolom u blizini Tuzle. Na osnovu prou~avawa izjava pre`ivelih, uspeli smo da izdvojimo 33 izjave koje se odnose direktno na ovo pitawe. Me|utim, mo`e se pretpostaviti da takvih u raznim arhivama ima mnogo vi{e zato {to su informativni razgovori ove vrste nakon doga|aja standardna praksa u svim kontra-obave{tajnim postupcima. 8 9 Popovi} et al., Transcript, 23. januar 2008, na s. 20243 Popovi} et al., Transkript, 23. januar 2008, s. 20244, redovi 7–18. ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA 111 Verujemo da organizacija Human Rights Watch poseduje bar sedam sli~nih izjava, ali oni se do sada nisu odazvali na{im zahtevima da nam ih dostave.10 Ali, ~ak i ovako su`ena baza podataka od 33 izjave pru`a vrlo dramati~nu sliku ogor~enih borbi i te{kih qudskih gubitaka celom putawom povla~ewa muslimanske kolone: Kamenica Ademovi}, [eval, 01008095: 200–250 mrtvih Ali}, Hasan, 00371752: 7 mrtvih, 7 ozbiqno rawenih Dedi}, Sulejman, 01189551: veliki broj mrtvih i rawenih Hasanovi}, Sead, 03021141: œpunoŒ vi|enih le{eva, najmawe 100 pored potoka Jusufovi}, Azmir, 00464628: 300 ubijeno, 100 raweno Kova~evi}, Sadik, 00371749: oko 200 ubijenih Memi{evi}, Nurif, 00396028: 2000–3000 mrtvih Muminovi}, Behudin, 00464352: 6 le{eva Muratovi}, Kadrija, 01185372: œhiqadeŒ mrtvih Osmanovi}, Ramo, 00512683: nekoliko stotina ubijenih i 300–400 rawenih Rami}, Sado, 01008163: oko 1.000 mrtvih Salki}, Abdulah, 01008169: nekoliko stotina mrtvih Kowevi} Poqe Ademovi}, Bekir, 01185273: œmnogo telaŒ Ali}, Mevlid, 00371771: mnogo mrtvih i rawenih du` puta za Baqkovicu Smajlovi}, Muhamed, 00953447: procewuje 500–1.000 mrtvih Lipaw Hasanovi}, Sead, 03021141: œmnogo le{evaŒ Sandi}i Muminovi}, Behudin, 00464352: video masovno ukopavawe oko 500 le{eva Smajlovi}, Muhamed, 00953447: procewuje 200 mrtvih 10 ‰1Š ‰2Š ‰3Š ‰4Š ‰5Š ‰6Š ‰7Š Ekrem Salihovi}, Tuzla, 24. juli 1996. Mensur Memi}, Tuzla, 24. juli 1996. Ramiz Masi}, Tuzla, 3. juli 1996. Senad Grabovica, Tuzla, 24. juli 1996. Muhamed Matki}, Gorwa Tuzla, 19. juli 1996. Dr Ilijaz Pilav, Vogo{}a, 24. juli 1996. Ramiz Be}irovi}, @ivinice, juli 1996. 112 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Zukanovi}, Bego, 00371759: video pet pobijenih; kasnije „nekoliko“ kako su poginuli Oblast Jadra Jusufovi}, Azmir, 00464628: mnogi poginuli, nema procene Buqin Avdi}, Enver, 00371746: 1000 poginulih Kova~evi}, Sadik, 00371749: 30 poginulih Mehanovi}, Hasmir, 00371774: oko 100 poginulih Memi{evi}, Nurif, 00396028: video mnogo kostura i delova tela Osmanovi}, Nazif, 01008158: 100 poginulih i mnogo rawenih Rami}, Sado, 01008163: 50 poginulih Smajlovi}, Muhamed, 00953447: 30 poginulih, 45 povre|eno [uma blizu Buqina Mehanovi}, Ha{mir, 00371774: 20 poginulih mu{karaca [u{war okolina Mustafi}, Husejn, 00401647: œstotine poginulihŒ Baqkovica Dedi}, Sulejman, 01189551: le{evi i neprijatan smrad Haki}, Nermin, 01185308: video qude kako ginu, nema procene Mehanovi}, Ha{mir, 00371774: pet mrtvih vojnika i civila Mustafi}, Husejn, 00401647: pet mrtvih Salki}, Abdulah, 01008169: na putu od Kamenice nekoliko stotina le{eva Smajlovi}, Muhamed, 00953447: mnogo crnih i raspadnutih le{eva Su}eska Ali}, Mevlid, 00371771 : tu~eni artiqerijom, nema procene gubitaka Kravica Ademovi}, [eval, 01008095: œmnogo mrtvih i rawenihŒ Husi}, Ramiz, 00813498: 12 samoubistava Kadri}, Midhat, 00371768: œveliki broj poginulihŒ Memi{evi}, Nurif, 00396028: œmnogo qudiŒ poginulo i osaka}eno u artiqerijskom napadu Mustafi}, Husejn, 00401647: œmnogo poginulih i raskomadanih le{evaŒ Ori}, Fadil, 00512727: œnekoliko stotinaŒ poginulih Kaldrmica Halilovi}, Suqo, 01008121: 1.000 poginulih i nekoliko stotina rawenih ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA 113 Cesta Udr~ — Baqkovica Salihovi} Selvid, 00371738: œnekoliko stotina le{evaŒ Crni Vrh Haki}, Nermin, 01185308: video kako qudi ginu celim putem od Srebrenice Snagovo Ademovi}, [eval, 01008095: video tela izginulih i mnogo rawenih Dedi}, Sulejman, 01189551: veliki broj poginulih i neprijatan miris od le{eva Jusupovi}, [efik, 01185316: 18 poginulih Osmanovi}, Nazif, 01008158: œmnogi poginuli i raweniŒ Jagli} Halilovi}, Osman, 00818527: ~uo da su mnogi izginuli i bili raweni Muratovi}, Kadrija, 01185372: troje mrtvih i mnogo rawenih Selo [iqkovi}i Halilovi}, Osman, 00818527: ~uo da je bilo 30 mrtvih, 42 raweno Selo Pervani Memi{evi}, Nurif, 00396028: {est mrtvih Veqa Glava Rami}, Sado. 01008163: 20 mrtvih Loli}i cesta Memi{evi}, Nurif, 00396028: 200 mrtvih Cerska Avdi}, Enver, 00371746: oko 100 mrtvih Neidentifikovana mesta Ali}, Hasan, 00371752: oko 1.000 izginulih na 8 km od Kamenice Efendi}, Mensur, 01189563: video na desetine le{eva du` celog puta Halilovi}, Osman, 00818527: video 30–40 le{eva i 20 samoubistava Husi}, Ramiz, 00813498: 44 le{eva, 10 raweno Jusupovi}, [efik, 01185316: œstotine poginulih MuslimanaŒ u {umi Kova~evi}, Sadik, 00371749: oko 300 poginulih Kadri}, Midhat, 00371768: oko 500 poginulih Muminovi}, Sejdalija, 00371757: pet poginulih na jednoj ta~ki, „veliki broj“ izginulih i rawenih na drugoj Muratovi}, Kadrija, 01185372: le{evi i raskomadana tela u {umi Ori}, Meho, 01008156: 70 izginulih 114 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Sal~inovi}, Sadik, 02112340: {est mrtvih Vejzovi}, Gadafi, 01185356: œstotine le{evaŒ u {umi Ove gubitke proceni}emo na kraju teksta. O~igledno je da se iznesene opservacije i procene moraju tretirati sa velikom obazrivo{}u i da im se ne sme pripisivati onaj stepen preciznosti koji im ne pripada. Ali se ipak mo`e izvesti op{ti zakqu~ak: tokom povla~ewa muslimanske kolone bilo je ~estih i ogor~enih borbi, koje su prouzrokovale ogromne qudske gubitke. Ti gubici, ma koliko tragi~ni, predstavqaju posledicu legitimno vo|enih vojnih operacija i ne mogu se svrstavati u kategoriju posledica postupaka koji su protivni zakonima i obi~ajima rata. Pripada im poseban pravni status i za wih se u ukupnom obra~unu qudske cene sukoba mora izdvojiti posebno mesto. Postojawe minskih poqa du` putawe kretawa kolone. U slede}im izjavama kojima raspola`emo govori se o minskim poqima sa kojima se kolona susretala, i o qudskim gubicima koje su joj nanele mine: Hasanovi}, Sead, 03021141 Jusufovi}, Azmir, 00464628 Efendi}, Mensur, 01189563 Memi{evi}, Nurif, 00396028 Husi}, Ramiz, 00813498 Me{anovi}, Ibrahim, 00464633 Zapravo, putawa kretawa kolone bila je zasejana minama, u tolikoj meri da ve{tak Tu`ila{tva Batler ka`e da je sakupqawe qudskih ostataka u okviru asanacije terena bilo ote`ano opasno{}u od wih.11 Pored izjava pre`ivelih iz kolone, i jedan dokumenat 28. divizije potvr|uje postojawe minskih poqa u predelu Buqina.12 I u srpskim izvorima,13 nai}i}emo na niz potvrda o postojawu mina i minskih poqa du` puta kojim se kolona kretala,14, 15, 16, 17, 18, 19. Popovi} et al., Transcript, s. 20252, redovi 17—20 i 24—25 i 20253, red 1. Dokumenat Ha{kog tribunala broj 0308–3838. 13 Blagojevi} i Joki}, dokazni predmet Tu`ila{tva 617. 14 Veoma je bitno da se prisustvo mina u zoni odgovornosti Zvorni~ke brigade pouzdano dokumentuje zato {to je vojni ve{tak Tu`ila{tva Ri~ard Batler pod unakrsnim ispitivawem uporno tvrdio: “…we were able to conclude, particularly with respect to Zvornik, that the individuals that were coming out of these particular mass graves and the associated secondaries…were not meeting the characteristics of combat casualties, in fact they were meeting the characteristics of victims from crime scenes,” Popovi} et al., Transkript, s. 20250, redovi 6—10. U prevodu: „…bili smo u mogu}nosti da zakqu~imo, naro~ito u odnosu na Zvornik, da pojedinci u tim masovnim grobnicama i u sekundarnim grobnicama…nisu nosili obele`ja postradalih u borbenim dejstvima, nego da su zapravo oni izgledali kao `rtve zlo~ina.“ Taj non{alantni „zakqu~ak“ ve{taka Batlera potpuno je sporan i analiza koju je stru~wak Istorijskog projekta Srebrenica dr Qubi{a Simi} izvr{io nad posmrtnim izve{tajima Ha{kog tu`ila{tva i koji objavqujemo u drugom delu ove monografije pokazuje da je taj zakqu~ak neodr`iv. 11 12 ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA 115 Da zakqu~imo, proizilazi da je minskih poqa bilo gotovo celim putem povla~ewa kolone. Na osnovu vi{e izvora, da se zakqu~iti da je kolona nailazila na mine i da su i one, pored vojnih napada, prouzrokovale gubitke qudstva. Ta sada utvr|ena ~iwenica mora se povezati i sa procenom sudsko-medicinskih protokola `rtava koje su sa~inili ve{taci Tu`ila{tva MKTBJ prilikom otkopavawa masovnih grobnica posle 1995. g.20 Veliki broj tih protokola ukazuje na prisustvo metalnih fragmenata i projektila koji jesu u skladu sa hipotezom da su uzrok smrti bile mine i granate, a iskqu~uju hipotezu da je ta `rtva mogla biti streqana. Razlog je logi~an: qudi se ne streqaju topovima i minobaca~ima. Pored toga, kao {to se moglo videti, postoje dokazi da su mine bile toliko mnogobrojne i toliko rasprostrawene da su ~ak i srpske snage, koje su ih postavile, morale da se pona{aju krajwe obazrivo, ali su ~ak i one trpele gubitke, najverovatnije od vlastitih mina. Drugi uzroci smrti. Pored borbenih dejstava, ukqu~uju}i granatirawe, i minskih poqa, iz izjava je jasno da su samoubistva tako|e bila faktor koji je odgovoran za gubitak niza `ivota me|u pripadnicima kolone u povla~ewu. O tome se govori u slede}im izjavama: Hoxi}, Smail, 00464517 13-07–95 Kada je deo kolone u kome se on nalazio stigao do Pobu|a, veliki broj civila izvr{io je samoubistvo. Avdi}, Nexad, 00464521 Veliki broj qudi koji su bili sa wim u predelu Kamenice izvr{ili su samoubistvo. Husi}, Ramiz, 00813498 Video dvanaest osoba da su izvr{ili samoubistvo. Halilovi}, Osman, 00818527 Video dvadeset samoubistava. Blagojevi} i Joki}, 15. jul 2004, Transkript, s. 11,963—11,979. U.S. Immigration Court removal proceedings, In matter of Radenko Ubiparipovi}, File A 75 067 541, s. 132. 17 Blagojevi} i Joki}, 3 June 2004, Transkript, s. 10,265, 10,264, 10,222, 10,075, 10,082. 18 MKTBJ razgovor sa Nedeqkom Trkuqom, 28 septembar 2005, s. 10. Da bi mogle da propuste muslimansku kolonu, srpske snage su morale da im prokr~e put kroz sopstvena minska poqa. 19 Blagojevi} i Joki}, 25 maj 2004, s. 9868, 9869. .Kada su kretale u napad na Srebrenicu, srpske snage su tako|e morale sebi da prokr~e put kroz sopstvene mine. 20 http://www.srebrenica-project.com/sr/index.php?option=com_content&view=category &layout=blog&id=19&Itemid=17 16 15 116 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Me{anovi}, Ibrahim, 00464625 11. jul — ka`e kada su qudi shvatili da se „kraj pribli`io“ da su po~eli da ubijaju jedan drugoga. 13. jul — video je ~oveka kako se ubio ru~nom bombom. Muhi}, Azem, 00464635 12. jul — kod mosta na Kaldrmici, saznao da su mnogi izvr{ili samoubistvo Veli}, Omer, 00464650 Saop{tava da ima saznawe da je odre|eni broj qudi izvr{io samoubistvo. Sanxi}, Bajro, 00464643 13. jul — video kako je nekoliko mladih qudi izvr{ilo samoubistvo ru~nim bombama. Strani izve{taji o gubicima koje je muslimanska kolona pretrpela u povla~ewu. Raspola`emo i procenama muslimanskih gubitaka koji poti~u od posmatra~a i stru~waka koji nisu ni Srbi ni Muslimani. (1) Tokom svedo~ewa na su|ewu Popovi}u i ostalima, ve{tak Tu`ila{tva Ri~ard Batler priznao je pod unakrsnim ispitivawem da je „razborito predpostaviti“ da je u borbama tokom povla~ewa kolone stradalo izme|u 1.000 i 2.000 muslimana.21 Batler je period kada su muslimani pretrpeli te gubitke odredio kao 12. do 18. jula, 1995.22 (2) Jo{ jedna procena `rtava tokom povla~ewa kolone 28. Divizije nalazi se u izve{taju Unprofora, Severoisto~ni sektor Tuzla, pod datumom od 17 jula, 1995, a sa potpisom oficira Kena Bisera ‰Ken BiserŠ. U odnosu na gubitke, Biser ih opisuje ovako: „Do tri hiqade stradalo je usput, uglavnom od mina i u sukobima sa VRS. Nepoznati broj bili su zarobqeni. Neki su izvr{ili samoubistvo. Nepoznati broj uputio se za @epu.“23 (Prilog 6.1) (3) Dodatne procene nalaze se u dnevnom „Izve{taju o stawu“ UNMO24, od 17 jula 1995, s. 19.25 Tamo stoji da je 10–11 jula 1995 u proboj po{lo 12.000 do 15.000 qudi, od kojih je oko 3.000 bilo naoru`ano. ProcewuPopovi} i ostali., Transkript, s. 20.251, redovi 6–8. Ibid., s. 20.251, redovi 12–14. 23 United Nations, Sector NE Tuzla, Civil Affairs, 17 juli, 1995, s. 2, EDS arhivska oznaka R0433426. 24 UNMO: Vojni posmatra~i Ujediwenih nacija 25 Dokumenat Ha{kog tribunala broj R003–8740. 22 21 ANALIZA GUBITAKA MUSLIMANSKE KOLONE USLED MINSKIH POQA 117 je se da je 3.000 nastradalo od minskih poqa, snajpera i zaseda koje je postavqala VRS (Prilog 6.2). Procena qudskih gubitaka kolone Pitawe nad pitawima je: kako do}i do realne procene? Kao i u slu~aju izjava koje su dali u~esnici u povla~ewu od Srebrenice do Tuzle, i cifre i procene stranih posmatra~a moraju se tretirati vrlo obazrivo. U haosu kriti~ne nedeqe, nakon {to su srpske snage zauzele Srebrenicu, malo je verovatno da se iko bavio preciznim prebrojavawem mrtvih. To svakako nisu ~inili pripadnici kolone tokom povla~ewa, zato {to je wihov glavni ciq bio da se {to pre domognu sigurnosti koja ih je o~ekivala na muslimanskoj teritoriji. Slika koju oni pru`aju svakako da ima svoj zna~aj za prou~avawe doga|aja vezanih za Srebrenicu i, u odnosu na koli~inu `rtava, predstavqa va`nu dokumentaciju zato {to poti~e od o~evidaca, ali ona je impresionisti~ke vi{e nego egzaktne prirode. Ti iskazi se pretvaraju u pouzdan podatak ili, boqe re}i, verodostojan utisak, tek posle pa`qivog upore|ivawa i ukr{tawa. Na osnovu wih, te{ko je utvrditi ta~an ukupan broj, ali se gubici koji su tu zabele`eni — bez pretenzija na preciznost — mogu osnovano okvalifikovati kao mnogobrojni. Sli~no kao procene o~evidaca, i procene stranih posmatra~a moraju se uzeti vrlo obazrivo. Tu se radi o procenama koje su nastale ne kao posledica neposrednog opservirawa, ve} kao rezultat ukr{tawa podataka iz raznih obave{tajnih i drugih izvora kojima su raspolagali strani faktori. Da bi se do{lo do verodostojnih veli~ina, i strane procene — koje nude posmatra~i koji su bili udaqeniji od mesta doga|aja ali su zato kao izvor svakako disciplinovaniji i profesionalniji od lokalnih u~esnika — moraju se tako|e me|usobno uporediti i ukrstiti. Ipak, uz sve te ograde, i procene stranaca kre}u se izme|u 1.000 i 3.000. ^ak ako bismo prihvatili dowu ili neku sredwu cifru, to i daqe predstavqa znatan deo ne samo od ukupnih qudskih gubitaka za koje muslimanska strana tvrdi da ih je pretrpela (oko 25 odsto od 8.000) nego, {to je jo{ bitnije, to je zna~ajna brojka i u odnosu na ukupnu cifru ekshumiranih osoba koje je do sada bilo mogu}e utvrditi (oko 2.000 ili ne{to ispod te cifre). ^iwenica da neekshumiranih masovnih grobnica koje su neosporno vezane za pogubqewa vi{e prakti~no nema, ali da jo{ uvek ima dosta neobra|enih nalazi{ta qudskih ostataka du` putawe povla~ewa kolone i na ta~kama gde je, po iskazima svedoka, bilo borbenih kontakata, od velike je va`nosti. To sugeri{e da }e, kako se proces ekshumacije bude daqe odvijao, ve}ina `rtava najverovatnije pripadati kategoriji poginulih u borbenim dejstvima, a vrlo mali ili sasvim neznatan dodatni broj bi}e iz kategorije streqanih. Svaka `rtva u jednom sukobu koji je od samog po~etka bio besmislen i koji se mogao izbe}i — tragi~na je, bez obzira na to kojoj strani ili kategoriji ona formalno pripadala. Ali ako }emo o tome uop{te govoriti, onda 118 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA najboqi — zapravo jedini — na~in da `rtve moralno ispo{tujemo jeste da se, kada govorimo o wima, dr`imo istine. Zato, a ne da bi se ispo{tovali formalni kriterijumi, smatramo da te dve kategorije `rtava ne smeju se me{ati. @rtve borbenih dejstava te{ko su zloupotrebqene kada se iz rubrike gde im je mesto preme{taju u jedan drugi kontekst, a to se ~ini iz ~isto politi~kih razloga, da bi se, uz pomo} brojeva, pribli`ilo ~arobnoj cifri od 8.000 i da bi se kvantitativno poja~ao argumenat da se u Srebrenici dogodio genocid. Zato se te dve cifre moraju razdvojiti, onoliko koliko je to mogu}e. @rtve borbenih dejstava moraju se razmatrati posebno, i one se moraju oduzeti od broja `rtava za koji se tvrdi da su bili streqani protivno zakonima i pravilima rata. Stefan Karganovi} VII. BILANS B ILANS Koliko je Muslimana stradalo u Srebrenici u julu 1995. godine, u obe kategorije stradalnika — pogubqeni i poginuli tokom povla~ewa kolone 28. divizije? Da bismo mogli ponuditi ubedqiv odgovor na ovo pitawe, moramo da prou~imo dva kqu~na parametra: (1) stanovni{tvo srebreni~ke enklave u julu 1995, pre srpskog napada, i (2) koliko ih je neposredno zatim bilo evidentirano me|u `ivima na teritoriji pod muslimanskom kontrolom. Za oba parametra imamo podatke ~iji je nivo pouzdanosti zadovoqavaju}i. Mogli smo ih staviti na po~etak ove monografije, ali iz vrlo odre|enih razloga sa~uvali smo ih za kraj. Psiholo{ki utisak zvani~nog narativa o Srebrenici ne treba potcewivati. On je ~iweni~ki potpuno neutemeqen, kao {to je car bio potpuno go. Ali da bi ukazivawe na pravo — za razliku od fiktivnog — stawa uspe{no delovalo, ovo posledwe se mora prethodno dekonstruisati. Samo na taj na~in, oma|ijani gledalac bi}e spreman da sagleda i neke druge mogu}nosti. To smo poku{ali da u~inimo u prethodnim poglavqima. Stanovni{tvo enklave u julu 1995. O brojnom stawu u enklavi kada je u julu 1995. godine bila napadnuta, imamo nekoliko izvora. 1. U debrifingu holandskog bataqona, koji se, kao {to je poznato, u vreme napada nalazio u enklavi, stoji slede}e: „Na po~etku jula, stanovni{tvo enklave brojalo je pribli`no 40.000 osoba, od kojih su ve}ina (80%) bili izbeglice.“1 Ovaj izve{taj o brojnom stawu je va`an zato {to poti~e iz izvora koji je nesumwivo kompetentan (sa lica mesta) a u odnosu na zara}ene strane i wihove kontroverze — neutralan. 2. Slede}a procena stanovni{tva enklave u kriti~nom periodu poti~e od oficira Posmatra~ke misije UN na terenu u Srebrenici. U svom zvani~nom izve{taju vi{im komandama misije u Zagrebu i Sarajevu, pod datumom od 26. jula 1995, major P. H. D. Rajt ‰P. H. D. WrightŠ procewuje broj1 Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 2.33, 4. oktobar 1995., EDS arhivska oznaka 00349926. Izve{taj pripremio O. Van der Vind, brigadni general holandske vojske. U originalu: “At the beginning of July, the population in the enclave amounted to approximately 40.000 people, of whom the majority (80%) consisted of refugees.” 120 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA nost vojnih snaga ABiH u enklavi na 4.000, sa obja{wewem da, kada se vr{i procena vojnosposobnih mu{karaca, da je uobi~ajeno da se uzima cifra od 10 odsto od ukupnog stanovni{tva.2 To zna~i da i major Rajt, jednako kao holandske vojne vlasti, procewuje da je u vreme napada u srebreni~koj enklavi `ivelo oko 40.000 qudi. 3. U depe{i od 15. jula 1995, naslovqenoj „Situacija u Tuzli i Srebrenici“, specijalni izaslanik UN za Bosnu, Jaku{i Aka{i ka`e da je „osnovna cifra od 42.500 stanovnika Srebrenice bila ustanovqena 1993. godine i da ostaje nepotvr|ena.“3 (Prilog 7.1) Napomena: ako je cifra od 42.500 stanovnika va`ila za 1993. godinu, od tada pa do jula 1995, po{to priliva stanovni{tva u enklavu vi{e nije bilo, ona se samo mogla smawiti, a nikako pove}ati. Dakle i ova ne{to ve}a procena, koja govori o neznatno ve}em broju, kada se uzmu u obzir period od kada datira i faktori koji su u me|uvremenu mogli uticati na stawe, mogla je u julu 1995. biti samo jo{ bli`a dvema prethodnim procenama od oko 40.000 qudi. 4. Imamo, tako|e, i procenu stanovni{tva u srebreni~koj enklavi koju je u svojoj pravosna`noj presudi donelo `albeno ve}e u predmetu generala Radislava Krsti}a. U paragrafu 15 te presude stoji: „U Srebrenici je, pre nego {to su je osvojile snage VRS-a, `ivelo pribli`no ~etrdeset hiqada bosanskih Muslimana.“ U paragrafu 37, ve}e o tome ka`e: „Oni su (snage bosanskih Srba — primedba autora) odredili za uni{tewe ~etrdeset hiqada Muslimana stanovnika Srebrenice, koji su kao grupa prestavqali bosanske Muslimane uop{te.“ Stav Tu`ila{tva kre}e se u istim op{tim demografskim okvirima. U prvostepenoj presudi generalu Krsti}u ve}e navodi procenu tu`ila{tva MKTBJ da je muslimansko stanovni{tvo u Srebrenici „pre pada broj(alo) ukupno izme|u otprilike 38.000 i 42.000 ~lanova“.4 Zagovornicima zvani~nog narativa o de{avawima u Srebrenici bi}e izuzetno te{ko da ospore procenu koja se navodi u presudi ve}a koje je sudilo generalu Krsti}u, jer tu se u prvom planu nalazi wihova omiqena teza — da se u Srebrenici dogodio genocid. Da bi se o postojawu genocida moglo kredibilno raspravqati, materijalne ~iwenice ovakve vrste od prvoPostscript to Srebrenica, 26. jul 1995, par. 8. EDS arhivska oznaka R0050422 Videti dokumenat, Cable from Akashi. 15. jul 1995: Situation in Tuzla and Srebrenica, par. 5. EDS arhivska oznaka 1D19–1603. U originalu: 5. „Base figure of 42.500 inhabitants of Srebrenica was established in 1993 and remained unconfirmed.“ 4 Tu`ilac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 592, 593. 2 3 BILANS 121 razrednog su zna~aja. Ako je ve}e izvelo pogre{an zakqu~ak u odnosu na brojno stawe stanovni{tva, na koje se genocidna radwa odnosila, kako onda mo`emo pokloniti poverewe wegovim ostalim zakqu~cima, kao, na primer, da se dogodio genocid? Stoga, ove podatke, koji poti~u iz nekoliko razli~itih izvora, sada mo`emo rezimirati. U julu 1995. godine u srebreni~koj enklavi bilo je oko 40.000 qudi, podrazumevaju}i da se tu ne radi o preciznom popisu stanovni{tva, nego da je to najboqa procena do koje su do{li kompetentni i neutralni posmatra~i na terenu ili ustanove koje su imale profesionalnu obavezu da {to ta~nije utvrde brojno stawe. Kredibilitet te cifre pove}an je ~iwenicom da ona predstavqa konvergentnu vrednost vi{e procena koje poti~u iz nekoliko nezavisnih i kompetentnih izvora. Koliko stanovnika Srebrenice nije poginulo? Slede}e va`no pitawe odnosi se na broj pre`ivelih iz srebreni~ke enklave nakon {to su je srpske snage zauzele 11 jula, 1995. 1. U izve{taju Komande severo-isto~nog sektora snaga UN, vazdu{na baza Tuzla, upu}enom komandantu tog sektora 4. avgusta 1995. (Prilog 7.2) , nalazi se slede}a informacija: „PREDMET: Situacija sa raseqenim licima u Srebrenici — posledwe informacije. Ukupan broj u severoisto~nom sektoru (podru~je odgovornosti): 35.632 (oko) Sme{teni u privatnom sme{taju: 17.383 Sme{teni u kolektivnim centrima: 9.749 Kamp vazdu{ne baze Tuzla: 6.5005 Ra{~lawavawe ukupne cifre na nekoliko kategorija sme{taja uliva pouzdawe da se radi o odgovorno utvr|enom, a ne o globalnom ili pribli`nom, broju. Pristizawe srebreni~kih izbeglica mo`e se pratiti i hronolo{ki ako se sa ovim izve{tajem pove`e dokumenat Svetske zdravstvene organizacije ‰WHOŠ iz Tuzle, sa~iwen 29. jula 1995.6 Tu stoji da je toga dana u Tuzli bilo registrovano 34.341 izbeglica (prilog 7.2). To se logi~ki uklapa u kona~ni izve{taj Komande severoisto~nog sektora snaga UN o stawu nekoliko dana kasnije, 4 avgusta — 35.632. 2. Taj isti podatak akredituju i holandske vojne vlasti, koje ga u svom dibrifingu za Srebrenicu prenose na slede}i na~in: 5 6 EDS arhivska oznaka: 3D41-0464. EDS arhivska oznaka, 3D41-0030. 122 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA „Na osnovu izvora UN da se zakqu~iti da su 35.632 izbeglice uspele da stignu u Tuzlu do 4. avgusta 1995.“7 3. U o~iglednoj nameri da pomogne rad Ha{kog tribunala na rasvetqavawu srebreni~kih doga|aja, ministar odbrane Holandije, dr J.J.K. Forheve ‰J.J.C. VoorhoeveŠ, uputio je 20. oktobra 1995, zvani~ni dopis glavnom tu`iocu, Ri~ardu Goldstonu (Prilog 7.3), gde pi{e: „U prilogu vam dostavqam dokumenat koji je primqen tokom debrifinga holandskog bataqona gde se govori da su ukupno bile registrovane 35,632 izbeglice iz Srebrenice. Ako je ova cifra ta~na — {to nije sigurno — ona bi mogla biti od pomo}i da se ustanovi broj nestalih i pogubqenih qudi iz Srebrenice. Zato smatram da }e vam dokumenat biti interesantan.“8 Dopis holandskog ministra zanimqiv je iz bar tri razloga. Pre svega, jo{ jedna kompetentna instanca prihvata kao ~iwenicu podatak da je, posle srpskog napada, enklavu uspe{no napustilo preko 35.500 lica. Drugo, sasvim logi~no se isti~e da je ova cifra — ako je ta~na — vrlo relevantna za utvr|ivawe koliko je qudi moglo nastradati u srebreni~koj operaciji. Na taj na~in se potreba za naga|awem (pod pretpostavkom da raspola`emo i podatkom o prethodnom brojnom stawu) spu{ta na najmawu meru. Najzad, iz navedenog tako|e vidimo da je tu`ila{tvo MKTBJ jo{ iste godine kada se masakr dogodio, bilo obave{teno, sa vrlo zvani~nog mesta, da podatak o broju pre`ivelih — postoji. Da li je u MKTBJ postojala dobra namera? Kada se svi ovi podaci sklope, ne postavqa se vi{e pitawe da li je neko napravio matemati~ku gre{ku, ve} se postavqa jedno mnogo ozbiqnije pitawe: da li je, prilikom razmatrawa problematike na koju se ovi podaci odnose postojala bona fide, dobra namera? Ako }emo samo da se bavimo matematikom, wena pravila su poznata, to je ta~no, i odgovori su vrlo precizni, ali u ovom slu~aju pogre{ni matemati~ki odgovori imaju i prvorazredne moralne implikacije. Ako po~nemo od tu`ila{tva Ha{kog tribunala, i ako po|emo od wihove ni`e procene stanovni{tva Srebrenice u julu 1995. godine — 38.000,9 tu se javqa razlika od samo 2.368 osoba koje su mogle stradati. Ako po|emo 7 Report Based on the Debriefing on Srebrenica ‰AssenŠ, 5.38., 4. oktobar 1995., EDS arhivska oznaka 00349976. Izve{taj pripremio O. Van der Vind, brigadni general holandske vojske. U originalu: “It appears from UN sources that 35,632 refugees had reached Tuzla by August 4, 1995.” 8 EDS arhivska oznaka: 00412058 i 3D39-0410. Nota bene: na dokumentu se nalazi pe~at koji ukazuje na to da ga je adresant u Ha{kom tribunalu primio 24 oktobra, 1995. U originalu: „Herewith I send a document that was received during the debriefing of Dutchbat about the registration of approximately 35,632 refugees from Srebrenica. If this number is correct — which is not sure — it can help to determine the number of missing and executed men from Srebrenica. Therefore, I think the document could be of interest to you.” 9 Tu`ilac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 592, 593. BILANS 123 od wihove ve}e procene — 42.000, razlika je 6.368 potencijalno nastradalih osoba. To nam ne pru`a mogu}nost da ta~no odgovorimo na pitawe koliko je osoba bilo pogubqeno, zato {to su neki bili streqani, a neki su stradali u borbi, ali to svakako postavqa gorwu mogu}u granicu ukupno stradalih. O~igledno, kada se imaju u vidu obe varijante, 8.000 streqanih jednostavno nije mogu}e. Ali Tu`ila{tvo je — kao i odbrana — jedna od zainteresovanih strana u procesu, i ono mo`e da tvrdi {ta god ho}e. Sudsko ve}e je taj neutralni organ koji ~iwenice i dokaze procewuje, odgovorno i bespristrasno. Ako je na po~etku operacije, prvih dana u julu 1995. godine, u Srebrenici bilo 40.000 qudi,10 od kojih je do 4. avgusta 35.632 uspe{no stiglo u Tuzlu, to nam daje razliku od 4.368 lica koja su mogla nastradati — od svih uzroka. ^iwenica da se 4. avgusta 1995. svi koji su bili stanovnici enklave u trenutku wenog pada nisu nalazili u Tuzli, ne zna~i da su bili mrtvi; to zna~i samo da oni nisu bili u Tuzli. Me|utim, o~igledno je da svi oni koji 4. avgusta jesu bili u Tuzli, nisu mogli biti `rtve genocida. Kako je pretresno ve}e kod Krsti}a onda moglo da izvede slede}i zakqu~ak? ¼Pretresno ve}e je zakqu~ilo da su gotovo svi ubijeni na mestima pogubqewa bili odrasli mu{karci bosanski Muslimani, te da je pogubqeno oko 7.000–8.000 qudi.½11 Videli smo da materijalni dokazi za takav zakqu~ak uop{te ne postoje zato {to je broj ekshumiranih tela, koja bi se mogla dovesti u bilo kakvu vezu sa doga|ajima u Srebrenicu i oko we u julu 1995 od svih uzroka, ispod 2.000. To nije ni blizu onog broja koji je potreban da bi zakqu~ak ve}a mogao izdr`ati kritiku. Me|utim, takav zakqu~ak je neodr`iv iz jo{ jednog razloga. On je matemati~ki nemogu} zato {to se nikako ne mo`e uskladiti sa razlikom izme|u broja stanovnika enklave na po~etku i broja pre`ivelih na kraju relevantnog perioda. Postavqa se jo{ jedno va`no pitawe. Na ~emu pretresno ve}e temeqi svoj slede}i zakqu~ak? ¼Na osnovu rezultata forenzi~kih ispitivawa mo`e se zakqu~iti da ve}ina osoba ~ija su tela ekshumirana nije poginula u borbi½.12 Ovakvom formulacijom ve}e se trudi da proizvede utisak da je me|u ekshumiranim osobama procenat onih koji o~igledno nemaju nikakve veze sa borbenim dejstvima, toliko visok da malobrojni izuzeci samo potvr|uju pravilo. Me|utim, provera rezultata forenzi~ke analize takav zakqu~ak ubedqivo demantuje. Pre svega, kategorija ekshumiranih ¼slu~ajeva½ koji 10 11 12 Konstatacija @albenog ve}a u predmetu Krsti}, par. 15 i 37. Tu`ilac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 487. Tu`ilac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 75. 124 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA se dovode u vezu sa povredom od metka, i koji su kandidati za potvrdu teze da su mogli biti streqani, iznosi 655, {to je oko 18 odsto, a nikako ve}ina od ukupno 3.658 autopsijskih izve{taja.13 Zatim, u okviru te kategorije, za oko 150 slu~ajeva forenzi~ka analiza do{la je do visokog stepena sigurnosti da uzrok rawavawa nije moglo biti obi~no pu{~ano zrno ve} projektil ve}eg kalibra, kao onaj koji ispaquje ¼praga½.14 To nam u ovoj kategoriji ostavqa oko 500 potencijalnih `rtava koje su mogle biti streqane, ali i to sa ogradom da su mnogi od wih sli~an obrazac rawavawa mogli zadobiti i tokom borbenih dejstava. Ako ovih 500 ipak uvrstimo me|u streqane i dodamo ih broju od 442 prona|ena sa povezima i ligaturama, maksimum potencijalno streqanih me|u ekshumiranim slu~ajevima je oko 950.15 To je oko 26 odsto, a ne ¼ve}ina½ od ukupnog broja ekshumiranih slu~ajeva. Kada na 477 slu~ajeva `rtava koje su nesumwivo stradale od gelera, mina i drugih vrsta artiqerijske municije, dodamo 150 koji se vode kao `rtve od metka, ali za koje se po fragmentaciji kostiju osnovano sumwa da su stradali od ¼prage½ ili drugog sli~nog artiqerijskog oru|a, dobijamo zna~ajan broj od 627 za koje postoji visok stepen verovatno}e, suprotno od onoga {to ve}e tvrdi, da jesu poginuli u borbi. Ni u ovom segmentu ~iwenice ne potkrepquju non{alantne i krajwe neobazrive tvrdwe Ha{kog tribunala. Ovo su i suvi{e krupni proma{aji u rasu|ivawu da bi se mogli pripisati iskqu~ivo r|avoj matematici. To }e pre biti posledica r|ave voqe, mala fide, kojom se ve}e rukovodilo prilikom dono{ewa zakqu~aka. Verovatno postoji vi{e mogu}ih obja{wewa za{to je ve}e rezonovalo na na~in koji nije u skladu ni sa pravilima matematike, ni sa principima logike. Ali, obja{wewe koje ovaj primer intelektualno neodgovornog pona{awa najvi{e sugeri{e je slede}e: neumoqiva obaveza ve}a da donese ne juristi~ki ispravan, nego politi~ki predodre|eni zakqu~ak, i to — kako bi se izrazio Xorx Pamfri — po cenu n'importe quoi. Pitawe pouzdane procene. Na kraju, moglo bi se postaviti pitawe: po na{oj proceni, koliko je qudi na bo{wa~koj strani izgubilo `ivot kao neposredna posledica srebreni~ke operacije? 13 Jasno je da svaki od tih izve{taja ne predstavqa jedno telo, ili jednu osobu, kao {to je pokazano u ~etvrtom poglavqu koje se bavi analizom autopsijskih izve{taja. Ali ve}e implicitno postupa u skladu sa pretpostavkom da jedan izve{taj jeste jedno telo. Samim tim, ono mora da prihvati i sve statisti~ke posledice koje proisti~u iz tog na~elnog pristupa. 14 Videti tre}e poglavqe, „Analiza forenzi~kih izve{taja Tu`ila{tva Ha{kog tribunala.“ 15 Te{ko je prevideti bliskost izme|u ove cifre i procene ukupnog broja streqanih koju je dao Filip Korvin ‰Phillip CorwinŠ, civilni predstavnik UN u BiH u julu 1995. godine. Po Korvinu stvarni broj pogubqenih je oko 700. Videti, Phillip Corwin, “Foreword,“ (Uvod u Izve{taj Srebreni~ke grupe), http://www.srebrenica-report.com/foreword.htm. Korvin je cifru od 700 ponovio i u intervjuu datom nema~kom listu Junge Welt, 31.7.2008. („Srebrenica ist Teil einer groŸeren Tragodie“, Cathrin Schutz) BILANS 125 Na kamenoj plo~i u Memorijalnom centru u Poto~arima uklesan je jedan od odgovora na ovo pitawe: 8372 … Za ta~ke se mo`e pretpostaviti da one gledaocu poru~uju da bi taj broj vremenom samo mogao da raste. S obzirom na ~iwenice da je u Memorijalnom centru do sada sahraweno ukupno 3.74916 osoba, da je legitimitet mnogih od tih sahrana vrlo upitan,17 kao i to da je broj sahrana daleko ispod uklesane cifre projektovanih `rtava, sa ili bez dodatih ta~aka, o ovoj proceni se ne mo`e govoriti ozbiqno. Ona je i po svojoj formi ~isto propagandna i — u svakom slu~aju — ona nema nikakvu nau~nu podlogu. Drugi — ozbiqniji — poku{aj procene nalazi se u „Bosanskom atlasu ratnih zlo~ina“18 Istra`iva~ko-dokumentacionog centra u Sarajevu. U delu koji se odnosi na Srebrenicu, pru`a nam se informacija da je u Srebrenici i oko we postradalo 7.364 lica. Od te cifre, 4.256 otpada na ubijene Bo{wake, a 2.673 na nestale Bo{wake.19 Tamo se ne obja{wava na koji na~in je mogu}e nekoga krivi~no teretiti u vezi sa licima za koje se ka`e da su nestala, ali to je sporedna tema. Kako bilo, kategorija œubijeni Bo{waciŒ po evidenciji IDC broji oko 4.200. To je tek na pola puta do magi~ne cifre od 8.000. Pri tome i taj broj, pod pretpostavkom da je pouzdan, treba ra{~laniti na zarobqenike koji su bili pogubqeni u julu 1995, na `rtve ratnih dejstava tokom proboja kolone 28. divizije prema Tuzli nakon {to su 11. jula srpske snage zauzele Srebrenicu, i na osobe koje su na razne druge na~ine i iz raznih drugih uzroka nastradale ili umrle u tom periodu. Toga u Atlasu nema, niti ~ak ima na~elne spoznaje da bi takva kategorizacija mogla biti od pomo}i za boqe razumevawe problema. Nedostatak dodatnih obja{wewa i precizirawa sasvim je dovoqan da ovu procenu Istra`iva~ko-dokumentacionog centra u~ini vrlo upitnom. [to se ti~e Ha{kog tribunala, wegov stav se svodi na slede}u lakonsku konstataciju: œPretresno ve}e je zakqu~ilo da su gotovo svi ubijeni na mestima pogubqewa bili odrasli mu{karci bosanski Muslimani, te da je pogubqeno oko 7000–8000 qudi.Œ20 16 Blic, 22 april, 2010., http://www.blic.rs/Vesti/Svet/186253/U-Potocarima–11-jula-sahrana–800-zrtava-iz-Srebrenice 17 Videti, Ve~erwe novosti (Beograd), 22 mart, 2010. Po direktoru Memorijalnog centra, M. Smajlovi}u, u centru je pokopano oko 50 osoba koje nisu srebreni~ke `rtve i, nakon {to je ta informacija iza{la u javnost, sada se planira wihovo izme{tawe. A direktor Instituta za nestale BiH, Amor Ma{ovi}, potvrdio je da se u Memorijalnom centru nalaze i osobe ¼koje su u bliskom srodstvu sa nekim, ve} sahrawenim i identifikovanim `rtvama srebreni~kog zlo~ina.½ 18 http://www.idc.org.ba/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id= 80&Itemid=83&lang=bs 19 Za iscrpnu kritiku metodologije i rezultata IDC, pogledati: http://www.srebrenica-project.com/sr/index.php?option=com_content&view=article&id=70:2009–11–27–20–17–27&catid=12:2009-01–25-02-01-02 20 Tu`ilac protiv Krsti}a, prvostepena presuda, par. 487. 126 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Kao {to smo istakli na drugom mestu, ovaj zakqu~ak nije potkrepqen nikakvim materijalnim dokazima zato {to, pre svega, forenzi~kih tragova koji bi bili konsistentni sa takvim brojevima `rtava — nema.21 Moglo bi se re}i da je lopta sada u na{em delu igrali{ta. Mo`emo li mi ponuditi procenu broja postradalih, koja bi bila pouzdanija od ovih prethodnih? Mo`da je to pitawe pogre{no formulisano. Teret dokazivawa je na predlaga~u neke teze, a mi ovde ne tvrdimo ni{ta. Mi samo podvrgavamo kriti~koj analizi teze na kojima insistiraju drugi. Mi ne pori~emo da je u okviru srebreni~ke operacije u julu 1995. godine bilo mnogo mrtvih. Ali saglasnost po toj ta~ki re{ava vrlo malo. Ostaju brojna druga pitawa koja su i daqe {irom otvorena i sporna. Srebrenica, da se podsetimo, nije bitka koja se dogodila u anti~kim vremenima, pa da bi usled istorijskog rastojawa i propadawa dokaza sada bilo te{ko do}i do relativno ta~nih odgovora o tome {ta se tamo stvarno zbilo. Radi se o ne~emu {to se dogodilo pre samo petanest godina. Mnogo vi{e qudi, koji su iz raznih uglova bili svedoci tog doga|aja danas su `ivi, nego mrtvi.22 Da je Srebrenica samo moralno i humanitarno pitawe, i ni{ta vi{e, sigurno je da bi se do sada na{lo dovoqno mogu}nosti da se sve osnovne nedoumice u vezi sa wom adekvatno re{e. Ali to, naravno, nije slu~aj. Srebrenica je prevashodno politi~ko pitawe. To je glavni razlog za{to se ono ne tretira po{teno i za{to u odnosu na wega mi nemamo dovoqno po{tenih odgovora, pa ~esto ni podataka na osnovu kojih bi do `eqenih odgovora mogli do}i.23 Statisti~ke procene nisu na{ domen.24 Ono {to mi mo`emo da u~inimo, to je da kriti~ki ocenimo metodologiju drugih koji se takvim proceVideti posebno tre}e i ~etvrto poglavqe ove monografije. Da pojednostavimo stvar: ako bi `eleli da sklopimo prili~no pouzdanu sliku o broju zarobqenika koji su bili postreqani na strati{tima oko Zvornika, najefikasniji metod bilo bi da prona|emo voza~e autobusa, u kojima su zarobqenici u tom smeru bili prevo`eni, i da ih upitamo, pre svega, o koliko se autobusa tamo radilo pa da tu cifru pomno`imo sa oko 50; zatim. kako su ta~no glasila uputstva koja su voza~i dobili kada su polazili iz Bratunca: da ih voze do zarobqeni~kog logora u Batkovi}u kod Bijeqine, ili samo do Zvornika?; i ko se i sa kakvim autoritetom u rejonu Zvornika pojavio da preuzme i preusmeri kolonu autobusa sa zarobqenicima? Ovakva metodologija bila bi svakako neuporedivo informativnija od slu{awa fantasti~nih pri~a „svedoka“ a la Erdemovi}. 23 U vezi sa sahrawivawem u Memorijalnom centru u Poto~arima osoba koje nisu poginule u julu 1995., u {ta se dugo vremena sumwalo, kao i sa preporukom Izetbegovi}a da bi 5.000 srebreni~kih Bo{waka trebalo da budu ¼zaklani½ kako bi se pospe{ila strana intervencija, videti intervju visokog funkcionera srebreni~ke enklave tokom rata, Hakije Mehoqi}a, ¼Srebrenicu prodali da bi Sarajevo bilo Kanton,½ Glas Srpske, 22 april, 2010., http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/38539/cir/Hakija-Meholjic-Srebrenicu-prodali-da-bi-Sarajevo-bilo-kanton.html 24 Za stru~ne analize statisti~kih pitawa vezanih za broj `rtava Srebrenice, pogledati: „Delatnost me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju: sadr`aj, rezultati, efikasnost“ (Materijali Me|unarodnog nau~nog skupa odr`anog u Ruskoj akademiji nauka u Moskvi, 22–23 aprila 2009. g.), Beograd–Moskva, 2010, Radovanovi} Svetlana: Demografske eks22 21 BILANS 127 nama bave i da pomognemo javnosti i zainteresovanim stru~wacima da provere validnost rezultata koje oni nude. Na{ ciq nije da im konkuri{emo pru`awem sopstvene procene bo{wa~kih `rtava, nego da kriti~ki ispitamo wihovu metodologiju. Pored toga, `eleli smo da uka`emo na pristup i metodolo{ke standarde koji su u ovoj materiji preporu~qivi ako postoji iskrena `eqa da se do|e do ozbiqnih i validnih rezultata. To je sasvim dovoqno da se teze suprotne strane dovedu u pitawe. Da ponovimo: teret dokazivawa iskqu~ivo je na wima. Ali i pored toga, mo`e se re}i slede}e. Raspolo`ivi podaci, a to se odnosi posebno na kqu~ne, forenzi~ke, dokaze petnaest godina posle doga|aja, uop{te ne podr`avaju tvrdwu da je 8.000 qudi streqano. Mada Konvencija o genocidu ne predvi|a dowu cifru ubijenih, me|unarodnopravna praksa i zdrav razum stvaraju o~ekivawe da broj utvr|enih `rtava mora biti znatan pre nego {to bi hipoteza o genocidu mogla biti uzeta u razmatrawe.25 [to se ti~e specijalne namere, u slu~aju Srebrenice, to ne izgleda ubedqivo iz vi{e napred navedenih razloga. Prema tome, utisak da se u Srebrenici dogodio genocid ne podr`avaju nikakvi su{tinski dokazi koji su do sada bili ponu|eni. Mada su se stvarni ratni zlo~ini dogodili ono, za {ta se tvrdi da predstavqa genocid — jeste virtuelni doga|aj. Kome koristi zvani~na pri~a? Poznata autorka i analiti~arka, Dajana Xonston pokrenula je pre nekoliko godina debatu o „kori{}ewu Srebrenice“ ili, na engleskom, the uses of Srebrenica.26 Kako ona obja{wava svoj analiti~ki pristup, za wu u prvom planu nije pitawe: {ta se dogodilo? nego: kakve su sve koristi od toga? Me|u mnogobrojnim zainteresovanim stranama koje sistematski eksploati{u politi~ki rudnik koji se zove Srebrenica treba posebno izdvojiti jednu grupu korisnika: politi~ku elitu koja usmerava na~in mi{qewa, svest i kolektivnu viziju muslimanske zajednice u Bosni i Hercegovini. Wima je Srebrenica dragocena kao sredstvo za masovnu mobilizaciju i — {to je mo`da podjednako va`no — za trajnu diferencijaciju muslimanskih masa od druge velike i u svim bitnim pogledima, osim verskog, sli~ne, srpske zajednice. Srebrenica, u konotaciji poku{aja da se zatre malo islamsko ostrvce okru`eno morem neprijateqa, daleko od svoje duhovne i civilizacijske matice, idealna je kao povod za raspirivawe neprestapertize Tu`ila{tva MKTBJ kao specifi~an model i metod ciqane statisti~ke konstrukcije i manipulacije, s. 151; [krbi} Ratko: Analiza stanovni{tva Srebrenice, s. 295. 25 U predmetu Krsti}, drugostepeno ve}e u svojoj presudi potvr|uje da su „razmeri ubijawa“ jedan od ~inilaca koji se uzima u obzir prilikom utvr|ivawa specijalne namere (par. 35). 26 Diana Johnstone, Srebrenica Revisited, Counterpunch, 12. oktobar 2005: http://www.counterpunch.org/johnstone10122005.html Neke od nabrojanih koristi: obrazlo`ewe za budu}e „preventivne“ agresije, sredstvo za neograni~eno politi~ko ucewivawe Srbije i dovo|ewe wenog rukovodstva u stawe potpune poslu{nosti, mit koji permanentno truje odnose izme|u tri glavne zajednice u BiH i uslovqava neophodnost stranog prisustva i posredni{tva… 128 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA nog ose}awa nesigurnosti i ugro`enosti. ^arobni frula{i iz samoobnavqaju}eg politi~kog establi{menta u Sarajevu to ose}awe pretvaraju u nepresu{ni politi~ki kapital: oni su jedini sposobni da svome narodu pru`e adekvatnu za{titu od tih smrtnih opasnosti. Muslimanskom establi{mentu Srebrenica slu`i kao savr{en mehanizam kojim se obezbe|uje da narod, koji su ve} nemilosrdno saterali u konformisti~ki tor, ne mo`e da smogne hrabrosti da iz wega iskora~i zato {to je ube|en da ga napoqu ~ekaju, ne susedi ili ro|aci, nego svirepi neprijateqi, `eqni da ga uni{te. Pod pla{tom mita o Srebrenici, begovska kontrarevolucija, koja je otpo~ela ~im je postalo jasno da su biv{em re`imu odbrojani dani, mo}i }e neprimetno da se konsoliduje dok je pa`wa svih ve{to odvra}ena na drugu stranu, na la`ne parole povratka islamu i razvijawa bo{wa~kog identiteta. Srebrenica je mehanizam masovnog zbijawa i kontrole o kakvom elite samo mogu da sawaju. Za muslimansko rukovodstvo, desakralizacija srebreni~kog kulta je nezamisliva. Sarajevo ne}e pristati nikada na po{teno istra`ivawe tog doga|aja, jer to ne samo da bi ugrozilo jednu od najva`nijih poluga wegove politi~ke mo}i nad sopstvenim masama ve} bi moglo i da katastrofalno kompromituje ratne postupke wegovih najautoritativnijih krugova. Koliko su samozvane i samonametnute vo|e muslimanske zajednice korisnici Srebrenice, toliko je muslimanski narod Bosne i Hercegovine wen najve}i gubitnik. @rtvovan fizi~ki — i to sa najve}im cinizmom — u Srebrenici, on je to i daqe, samo sada politi~ki. Umesto da deluje slo`no sa svojim srpskim susedima i ro|acima, {to je apsolutno jedini na~in da postane zna~ajan faktor sposoban da za{titi svoje vitalne interese na Balkanu i u Evropi, iako relativno ve}inski, muslimanski narod je sateran u objektivno najnepovoqniji teritorijalni i politi~ki geto u Bosni i Hercegovini. U tom getu on se nalazi u polo`aju apsolutne zavisnosti, gde doma}i ili stranci — ali uvek drugi — vo|eni iskqu~ivo svojim interesima i geopoliti~kim potrebama, oblikuju wegovu sudbinu. A {to je najfatalnije, wegova jedina spona sa spoqa{wim svetom, koji mu nije nimalo, ni u moralnom ni u bilo kojem drugom smislu naklowen — ni na Istoku ni na Zapadu — upravo je egoisti~na, amoralna i beskrajno politi~ki kratkovida upravqa~ka kasta ponikla iz wegovih sopstvenih redova. Ta kasta muslimanskom narodu nikada ne}e citirati otre`wuju}e upozorewe Hane Arent, koje bi trebalo da bude istaknuto u svakoj muslimanskoj ku}i, odmah pored slike svetili{ta u Meki: ¼Samo glupost mo`e da osmisli politiku koja se za za{titu oslawa na neku daleku imperijalnu silu, dok od sebe otu|uje blagonaklonost suseda.½27 27 Hannah Arendt: “Only folly could dictate a policy which trusts a distant imperial power for protection, while alienating the goodwill of neighbours.” BILANS 129 Za primer kako ta glupost funkcioni{e u praksi, dovoqno je ~uti izjavu ameri~kog kongresmena Toma Lanto{a, navodnog velikog prijateqa balkanskih Muslimana, koji je jednom nedavnom prilikom ipak otkrio svoje pragmati~ne karte: ¼…ovo treba da podseti sve dr`ave u svetu koje su pod muslimanskim vo|stvom kao jo{ jedan primer kako Sjediwene Dr`ave predvode u stvarawu ve}inski muslimanske dr`ave u samom srcu Evrope. Ovo treba da zabele`e ne samo odgovorne vo|e muslimanskih dr`ava, kao {to je Indonezija, ve} tako|e i xihadisti svih mogu}ih fela.½28 Podr{ka koja se prividno nudi, ali iz trenutnih geopoliti~kih interesa, mo`e biti povu~ena u svakom trenutku, ukoliko bi do{lo do promene situacije koja je uslovqava. Svetska medijska ma{inerija, koja je mobilizovana za odr`avawe mita o jednom genocidu koji se nije dogodio, tako|e mo`e biti demobilisana u svakom trenutku ako se proceni da efekti toga mita vi{e nisu korisni ili neophodni. Podrazumeva se da bez te globalne propagandne logistike, koju bosanskohercegova~ki Muslimani uop{te ne kontroli{u, niti mogu na wu da uti~u, a koja prividno dr`i wihovu stranu samo zbog trenutnog preklapawa strate{kih interesa i koja i wih koristi samo u ulozi statista, od srebreni~ke pri~e ne bi bilo ni{ta. Niko ne bi obra}ao ni najmawu pa`wu na tugu muslimanskih majki Srebrenice, kao {to apsolutno niko ne obra}a pa`wu ni na tugu srpskih. Ili ira~kih, ili avganistanskih. La`na Srebrenica, ~ija se sr` sastoji od gnusnog zlo~ina koji se nije dogodio, koji Srbi nisu po~inili i koji nikada ne}e prihvatiti kao svoje zajedni~ko delo, ciqano je izgra|ena kao trajna i nepremostiva prepreka jedinstvu dve verske zajednice koje su sastavni delovi istog naroda. To je jedan od na~ina kori{}ewa (uses, kako bi se izrazila Dajana Xonston) srebreni~kog kulta. Prava Srebrenica, onaj deo zvani~nog narativa koji odgovara stvarnosti, kao i skoro potpuno zata{kani drugi deo koji se odnosi na masovno stradawe pripadnika srpske zajednice u Srebrenici u istom peri28 Huffington Post, 20. april, 2007. U originalu i u pro{irenoj verziji: „Let me just raise a few items, Mr. Secretary. The first one: just a reminder to the predominantly Muslim-led governments in this world that here is yet another example that the United States leads the way for the creation of a predominantly Muslim country in the very heart of Europe. This should be noted by both responsible leaders of Islamic governments, such as Indonesia, and also for jihadists of all color and hue. The United States’ principles are universal, and in this instance, the United States stands foursquare for the creation of an overwhelmingly Muslim country in the very heart of Europe.“ Lanto{ je tom prilikom konkretno imao u vidu narkodr`avicu Kosovo, koja je upravo bila jednostrano progla{ena uz podr{ku zapadnih sponzora koji su na taj na~in `eleli da muslimanskom svetu po{aqu poruku na koju se odnose Lanto{eve re~i. Ali, mutatis mutandis, ta poruka „podr{ke“ upu}uje se i bosanskim Muslimanima. Posebno je — i vrlo relevantno — pitawe {ta je sa primenom tih „univerzalnih vrednosti“ u Iraku i Avganistanu, gde je u kolonijalnim ratovima zadwih godina pobijeno na stotine hiqada Muslimana, dakle najmawe po jedna Srebrenica sedmi~no, da pomenemo samo nekoliko ta~aka gde se de{avaju vrlo neprijatne stvari koje „podr{ka“ balkanskim Muslimanima ima zadatak da relativizuje i zamagli. 130 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA odu, korisna je tako|e, ali na dijametralno suprotan na~in. Podeqena patwa qude zbli`ava i solidari{e. Sagledavawe nesre}e izme|u 1992. i 1995. kao zajedni~ke i uzajamne, umesto samo jednostrane, najbli`e je garanciji da qudi vi{e ne}e dozvoliti da ih iko nagovori da se ta nesre}a ponovi. Za korisnike Srebrenice, za one koji, zapravo, zloupotrebqavaju mit o woj, takva spoznaja bila bi katastrofa i oni }e se svim raspolo`ivim sredstvima boriti da je spre~e. Mi se moramo boriti jo{ upornije da se ta „katastrofa“ dogodi {to pre. Deceniju i po posle zavr{etka rata Srebrenica je enigma koja izaziva bezbroj pitawa na koja jo{ uvek imamo vrlo malo po{tenih odgovora. Jedino {to sa sigurno{}u mo`emo re}i je to da se taj mit koji truje nalazi van domena istine. Mi moramo ulo`iti sav potrebni trud da taj otrovni mit neutrali{emo istinom i da ga zamenimo prikazom doga|aja koji }e, bar u svojim osnovnim crtama, odgovarati stvarnosti. Samo na taj na~in narod Srebrenice ostvari}e onu vrednost za koju, u trenutnom stawu svoje svesti, mo`da ne shvata da mu je najbitnija, ali koja bi trebalo da to bude zato {to mu zaista jeste najpotrebnija: ve~ni mir, sa sobom i sa svojim susedima. Stefan Karganovi} English summary: SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE S REBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE It is scarcely possible to discuss meaningfully the events surrounding Srebrenica without taking a holistic approach. That means that the core event, the prisoner massacre that occurred between July 11 and 19, 1995, must be broadly contextualised to include an analysis of the role of major external actors ‰e.g. international community, media, etc.Š as well as important internal factors ‰e.g. attacks on surrounding Serbian villages, failed demilitarisation process, etc.Š which shaped the events that culminated in the large scale loss of life. The reductionist approach, which has been dominant in the Srebrenica debate until recently, avoids dealing with contextual complexities and seeks instead to offer an explanation that is simplistic ‰a sudden desire to wipe out an entire communityŠ and notoriously careless with the facts ‰an exaggerated death toll which is insisted upon to lend credibility to the charge of genocideŠ. The justified nervousness of the reductionist camp has been palpable. It has been working hard to encourage the passing at various levels of political resolutions and punitive measures designed to sacralise the dogmatic version of Srebrenica events and to impose it as the only correct way to view them. The primary goal of this monograph is to analyse the losses suffered in the Srebrenica theater by the Moslem side in the Bosnia-Herzegovina conflict in July 1995. This is an important issue for several reasons. First, because those losses are raised as evidence of guilt of the Serb side in the BH conflict, even in the collective sense of that word; second, assuming that some form of responsibility may indeed be imputed, it is fair to try to assess as accurately as possible the character and scope of those losses, otherwise the nature of the responsibility hardly can be properly established; further, those losses are not treated as a routine wartime event but have become widely regarded as exemplifying the most heinous crime known to international law: genocide, so it becomes additionally important to sort things out. Finally, all pragmatic considerations aside, there is also a moral imperative: the truth has an enormous healing power which both communities in Srebrenica — and in Bosnia-Herzegovina as a whole — should welcome if it is indeed their wish to live in peace and not to allow the recent horrors to ever be repeated. 132 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA In line with the holistic approach, available data relative to the scope of Moslem losses which resulted directly from the takeover of the Srebrenica enclave by Serbian forces ‰VRSŠ are considered. That is the primary focus of this monograph. In the chapters prepared by Dr. Ljubi{a Simi}, a detailed analysis is presented of the forensic material that is used by ICTY prosecution to demonstrate Srebrenica Moslem casualties in the various Srebrenica-related trials. That forensic material is the only corpus delicti of the crime of Srebrenica and the only available physical evidence for the allegation that in July of 1995 the Serb side committed genocide by executing “8000 Moslem men and boys.” The other aspect of this issue is practically unknown to the public at large. It concerns combat losses inflicted on the 12,000 to 15,000 strong column of the 28th Division of the Bosnian Moslem army, which included military personnel and civilians, who attempted a break through from Srebrenica to Tuzla after the enclave’s fall on July 11, 1995. As a result of clashes with Serbian forces, minefields, and other calamities, the column suffered considerable casualties. Such a mixed military-civilian column is a legitimate target according to international law and, in contrast to the execution of prisoners, its casualties are not even a war crime, let alone a more serious offence. Therefore, regardless of prisoner executions elsewhere, which were a war crime, casualties sustained by the column must be distinguished and treated separately. They are not even victims of massacre, let alone genocide. The systematic avoidance of the column as a distinct piece of the Srebrenica jigsaw puzzle during the critical period in July of 1995 and the absence of any analysis of those casualties is a salient example of the perils of reductionism and of the need to take a holistic approach. If there is a will to establish the authentic number of Moslem victims of Srebrenica in July of 1995 and to properly delineate the scope of the crime which forms the material basis for the charge of genocide, legitimate losses resulting from combat must not be conflated with executed prisoners of war. The causes and structure of those legitimate losses is discussed in the chapter authored by Stephen Karganovic. The account of combat activities and losses incidental to them is based on hitherto unexamined and unpublished statements of Moslem column members who were successful in reaching Tuzla and were debriefed about their experiences by authorities there. If the holistic approach is to be fruitful, it cannot be confined to a breakdown of Moslem casualties in July of 1995 but must encompass all elements which influenced the situation on the ground from the outbreak of hostilities in April of 1992 to the fall of the enclave in July of 1995. As a minimum, that requires that attention be paid to two key factors: the agreed to but never implemented demilitarisation and dissolution of Moslem armed forces within the enclave and systematic attacks launched out of the enclave which devastated Serbian villages surrounding Srebrenica, and which were accompanied by the mass killing and expulsion of the peaceful non-Moslem population. These events are part and parcel, morally and forensically speaking, of the denouement of July of 1995, and in this monograph they are treated accordingly. SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE 133 The empirical analysis of authentic Moslem casualties, and their proper categorisation, is the core issue with regard to Srebrenica. Without a corpse, there is no murder, or genocide for that matter. The forensic evidence of Srebrenica is the only corpus delicti we have, and its quality and correct interpretation are crucial to understanding and properly interpreting what happened. Dr. Ljubi{a Simi}, in two essays, presents the results of his critique of the forensic data, after having reviewed the entire, 30,000 page, record of ICTY’s Office of the Prosecutor on this subject. The numerous errors and methodological shortcomings in the prosecution forensic results, which Dr. Simi} identifies, strongly suggests that the Hague tribunal drew huge and mostly unwarranted conclusions based on scant and improperly elaborated evidence. The critique of the forensic aspect of ICTY prosecution’s Srebrenica case is a metaphor for the factual untenability of several other key props upon which it rests. Three of those major props are closely examined. ‰1Š The Erdemovi} evidence. Dra`en Erdemovi} is a the prosecution’s key Srebrenica ocular witness as well as an alleged participant in the commission of the crimes which he describes. He became the star Srebrenica prosecution witness after concluding a plea bargain. In return for a benign sentence of 5 years for allegedly taking part in the execution of 1200 prisoners at Pilice, Erdemovi} has given evidence in five Srebrenica trials so far. But his evidence is shown to be highly problematic, contradictory, and in many key details plainly unconvincing. An example of Erdemovi}’s fundamental lack of credibility is the fact that at Pilice, where this mass crime allegedly involving about 1200 victims occurred, ICTY prosecution forensic teams exhumed the remains of only 137 potential victims, of whom 70 had blindfolds and/or ligatures, which confirms that the story as told by the witness is partially correct, but nevertheless enormously exaggerated. Since Erdemovi} is a key ocular witness/participant, a great deal of the official Srebrenica narrative in fact rests on his shaky testimony, plus the grossly misrepresented forensic findings. ‰2Š DNA evidence. DNA was introduced into the Srebrenica investigation process as an evidentiary tool rather late in the game, but with great pomp. Its application in the gathering of evidence is under the auspices of the International Commission for Missing Persons in the former Yugoslavia ‰ICMPŠ whose official mission is to help identify suspected remains of individuals who went missing during the conflict. Although ICMP officially tries to nurture the profile of a non-political and humanitarian organisation, its background shows close ties to the US political establishment and, in fact, its president is appointed by the US Secretary of State. That suggests the possibility of a conflict of interest because it raises the specter of a client relationship with a government which is competing tenaciously for influence in the region. It should be noted that ICMP’s purported identification of over 6000 out of Srebrenica’s 8000 alleged 134 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA victims just happens to dovetail very conveniently with that government’s Bosnian agenda. While DNA evidence, with its aura of cutting edge science, can undoubtedly be used to make a huge impression on behalf of whatever cause it is trotted out to support, its effectiveness in bringing ICTY prosecution to within striking distance of its goal of identifying 8000 Srebrenica victims is highly uncertain. Where it was presented in court, as in the Popovic et al. case, that was in closed session and under highly restrictive conditions which limited defence’s opportunity to properly examine and criticise the application of this procedure in the identification of Srebrenica victims. It seems, surprisingly, that even the Office of the Prosecutor was denied full access. The stated reason for this secretiveness is that supposedly, in the interest of privacy, DNA test samples and analytical results cannot possibly be released or made public without the written permission of surviving relatives. Since such permission is hardly forthcoming, that effectively makes ICMP’s tender of DNA evidence unverifiable and a matter of faith. The acceptance of such faith based evidence does not generate any meaningful scientific or judicial data and it is a serious violation of the procedural rights of the accused. ‰3Š Satellite photos. Evidence in this category has been known and avidly discussed since August of 1995, when US Secretary of State Madelaine Albright showed what purported to be photos of Srebrenica mass graves to the UN Security Council. But as with the DNA evidence, it also is inaccessible and unverifiable, in this case for the alleged reason of national security. It has recently come to light, as a result of an interview given by Jean-Rene Ruez, ICTY prosecution’s chief investigator during the initial stages of the Srebrenica investigation, that the widespread impression that was nurtured over the years, that Srebrenica mass graves and evidence of “disturbed earth” suggesting reburials were reliably recorded from outer space using the latest satellite technology, is in fact false. According to Ruez, aerial recognisance over Srebrenica was conducted not by technologically advanced satellites whose intelligence gathering techniques might justifiably be subject to secrecy, but by much older U2 spy planes. Since a U2 had been shot down over the USSR some time ago, it may be assumed that its major features are quite well known to foreign intelligence, thus eliminating the need for placing a 50-year seal on Srebrenica photos on the pretext that it in order to protect sophisticated intelligence gathering technology. In sum, it turns out that what were thought to be satellite photos are actually nothing of the kind and that, upon closer examination, this particular prop of the official Srebrenica narrative is as unverifiable as the DNA evidence and as unreliable as the testimony of Dra`en Erdemovi}. In chapter I, “Have Moslem victims anything to do with Serbian victims?”, the three days in July of 1995, during which Moslem residents of the Srebrenica enclave were victims, are balanced against the record of the three preceding years of the war, during which residents of surrounding Serbian villages were SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE 135 targeted systematically in a campaign of devastation and mayhem. However, this balancing account is steadfastly ignored by the proponents of the official Srebrenica narrative, and for a reason which makes eminent sense from their perspective. If the original crime of Srebrenica was the pogrom of the Serbian population during the first three years of the conflict, then the picture changes fundamentally. The conclusion that would then more naturally fit the facts might be that the crime committed in 1995 against the symbolic perpetrators of the original crime of Srebrenica was revenge, a settling of accounts. But such a conclusion hardly is suitable material from which to fashion a victimological narrative and a genocide cult. The so-called international community and its various agencies and institutions failed to rise to the challenge and serve as honest brokers in encouraging an equitable solution early on to the tripartite ethnic conflict in Bosnia and Herzegovina. Instead, they served mainly as enablers for one of the sides, while consistently misrepresenting the position, goals, and conduct of another. The perspective of UNPROFOR commander Gen. Phillipe Morillon on the players and the nature and background of the conflict in Bosnia is extensively examined. He has discussed in great detail the brutal methods employed by Naser Ori}, the local commander of Moslem forces in Srebrenica, the destructive and lethal consequences of his raids on surrounding Serbian villages, and the degree of intercommunal hatred that this extraordinarily brutal campaign of violence generated. Evidence is presented that representatives of the international community were well aware of the impact of the violence which Ori} orchestrated, openly boasting to foreign journalists and to General Morillon of fighting a war where no prisoners are to be taken. Considering that Ori} was the local field commander for the Sarajevo Moslem-dominated government which enjoyed international recognition and also in considerable measure political support, the failure of the international community to make its concerns over this outrageous conduct known created a climate of impunity where practically no restraints were imposed on the Moslem side. The result were numerous attacks on Serb civilian targets ‰a list of villages and statements of surviving victims is givenŠ in which over 1000 inhabitants were killed and dozens of villages were burned and to this day remain uninhabitable. In chapter II, “Demilitarisation”, an overview of the failed demilitarisation process is presented, including a discussion of the salient features and implementation record of both demilitarisation agreements that were concluded on April 17 and May 8, 1993, respectively. The agreed upon terms for the cessation of the successful Serbian counter-offensive in the Spring of 1993 against the vastly expanded enclave under the control of Naser Ori}’s Moslem forces included the stationing of a UN peacekeeping force within the protected enclave, the handing over by Moslem troops of all their weapons to it, and the dissolution of all non-UN military units within the enclave. The latter two points of the agreement were never carried out, and evidence is presented that the UN knew and tolerated it, in disregard of its duty to ensure the successful implementation of the demilitarisation agreement. In fact, raids continued to be conducted outside the enclave 136 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA by armed units of the Moslem army throughout the period of existence of the „demilitarised“ safe zone, right up to late June of 1995, culminating with an attack on the village of Vi{njica. Evidence is presented that at that stage the fully operational 28th Division of the Bosnian Moslem army inside the enclave was about 5000 men strong. Proof of consistent violations of the demilitarisation agreement by the Moslem side is also presented from the Debriefing document of the Dutch Battalion. In chapter III, „Analysis of ICTY Forensic Reports“, a sustained critique is presented of ICTY prosecution forensic experts’ autopsy reports based on exhumations of 13 mass graves in the region of Srebrenica conducted between 1996 and 2002. The results of those exhumations were offered by the prosecution to the various ICTY chambers dealing with Srebrenica as demonstrating that the overwhelming majority of the victims were executed, with but a negligible percentage showing a pattern of injury consistent with combat activity. In chapter IV, „Interpretation and presentation of results of mass grave exhumations“, both this contention and the prosecution’s assessment of the total number of bodies in the mass graves are effectively challenged. But the main focus of this chapter is on the prosecution forensic experts’ methodology, which ultimately led to factually unsupported and properly unexamined impressions passing for facts, which severely infected the substance of the Krsti} judgment (2001). All the main judicial findings regarding Srebrenica were reached in that case and were mostly replicated in the subsequent cases. Some of the major conclusions of the Krsti} court are taken to task in light of its uncritical acceptance of many of prosecution forensic experts’ professionally defective data. Some of the main issues identified here are the misleading implication that each of the 3658 prosecution autopsy reports = one body, when in fact it may consist of no more than a few bones from which no meaningful forensic conclusions may be drawn; the presence of injuries inflicted by „high velocity bullets“ is unexplored, although — as is demonstrated here — such injuries could only have been made by artillery projectiles and are highly indicative not of executions but of combat deaths; although victims with blindfolds overlap to a large extent with those with ligatures (442 in total), they are presented in the Krsti} judgment as separate categories, apparently in an attempt do almost double the number of victims who were incontestably executed; also in Krsti}, there is no analysis to distinguish and set aside victims of artillery ammunition or mine fragments, who could not possibly have been executed; prosecution forensic reports show also the presence of complete bodies with various amounts of soft tissue and no perceptible injuries, suggesting that some residents of the enclave died of natural causes rather than execution, but no proper account is taken of that; in Krsti}, the number of bodies in the mass graves is put at 2028, when in fact forensic evidence after a few more years of exhumation activity supports the presence of at most 1920, including all causes of death; based on prosecution projections, the Krsti} chamber accepts in 2001 that an additional 4805 bodies would be found in as yet unexumed mass graves, but almost ten years later this SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE 137 anticipated evidence that would have retroactively made the Krsti} judgment look more credible has failed to come to light. Several issues are singled out for specific discussion. The forensic evidence unearthed by the prosecution at Pilice is compared to the evidence given by their principal witness, Dra`en Erdemovi}, who allegedly took part in the mass execution which occurred there. The enormous discrepancy between Erdemovi}’s claim of how many were executed (about 1200 in five hours) and the forensic evidence on the spot (137) is but one of the problems there because in the form and at the pace described by Erdemovi} there would have been but 2.5 minutes per batch of prisoners to do the job in that time frame. A comparison with evidence of the mass execution of 1000 prisoners at another location in the Blagojevi} and Joki} case, which that chamber heard and accepted, reveals that in that episode it took about three times longer to execute fewer prisoners. Another issue is that in many cases the pattern of injury that is described in the forensic reports as resulting from a „bullet“ in fact is not necessarily consistent with the impact of conventional bullets from automatic and semi-automatic weapons that are commonly used in executions. Upon closer examination, even prosecution autopsy reports give important clues, such as „high velocity bullet“ and „burst out injuries,“ which suggest that the more likely cause were artillery munitions. A close technical analysis leads to the conclusion that out of 655 deaths in the exhumed mass graves that are attributable to a „bullet,“ about 150 show characteristics more consistent with artillery such as the Praga gun that was widely used against infantry during the Bosnian war. An analysis of numerous statements given by surviving members of the retreating 28th Division column amply documents the widespread use of the Praga, and artillery in general, by Serbian forces in the combat which took place along the column’s route. That strongly suggests that even a significant number casualties attributed to bullets were in fact victims of combat related artillery injuries, thus to some extent excluding execution even in that category. A list of column member statements indicating artillery barrages by Serbian forces during the retreat route is provided, along with their reference numbers in the electronic data base of the Hague tribunal. Other serious methodological issues in the treatment of the forensic evidence are discussed. For example, a number of bodies were exhumed in primary graves in 1996 which exhibited only skeletons, without any soft tissue, which virtually excludes that they could have been execution victims only a year earlier, given that the decomposition process takes several years. Also, a number of individual forensic reports are highlighted for special comments to illustrate their low level of professionalism. In chapter IV, „Interpretation and presentation of results of mass grave exhumations“, a thorough analysis is presented of the 30,000 pages of forensic material which constitutes not the main, but the only physical evidence of Srebrenica, with a separate discussion for each burial site. The first fundamental conclusion reached is that while in the Prosecution evidence there are said to be 138 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA 3658 “cases,” that does not equal 3658 exhumed bodies. On more careful examination, it turns out that in about 44% of these “cases”, or a total of 1583 of the available ICTY autopsy reports, not only was there absolutely nothing resembling a complete body from which meaningful forensic conclusions might be drawn, but what was termed a “case” may have consisted of no more than a body fragment, often a single bone, incapable of generating any forensic conclusions at all. In fact, even the prosecution’s own forensic experts concede that in 92,4% of these autopsy reports, which consisted of body fragments, the cause of death could not be determined. But even the slightly over 50% of the exhumed remains which do allow the possibility of some forensic conclusions nevertheless do not present a uniform picture and they do not necessarily support the prosecution’s case. A breakdown of patterns of injury is presented, some clearly suggesting combat deaths rather than execution. If we combine victims with blindfolds and ligatures, 442, and those with bullet or bullet fragment wounds only, 505, the total of victims whose condition and pattern of injury at the time of exhumation were consistent with execution is 947. That is less than a third of the cases in ICTY prosecution’s forensic evidence, and far short of the official Srebrenica execution figure of about 8000. A control analysis was also conducted to determine the total number of victims in the 13 exhumed Srebrenica mass graves, irrespective of other relevant factors. The method selected was simple but extremely reliable: count all the right and left femur bones, which happens to be one of the sturdiest skeletal components. When paired, the femurs give a total of just under 2000 victims (1919), which is about 6000 short of the 8000 figure which must be properly documented if the authorized version of Srebrenica events is to be sustained. In chapter V, „Is there evidence of intent in July of 1995 to execute all captured Moslems in and around Srebrenica?“, it is argued that the execution of prisoners in July of 1995 can only be viewed as either a war crime of significant proportions or as an act of genocide, as ICTY has claimed. But for the latter option to be chosen, there must be persuasive evidence of the existence of intent to execute every Srebrenica Moslem who might have fallen into the hands of Serbian forces, at least during the critical period, July 11 to 19. That intent should have manifested itself in the indiscriminate liquidation of all such prisoners. But statements of surviving soldiers and civilians from the Srebrenica enclave who during that period were captured by Serbian forces, some of whom had been wounded and were properly treated in Serbian medical facilities, lend no support to such a hypothesis. In total, 59 statements are considered (all properly referenced to the ICTY electronic data base) and chief prosecution investigator Jean-Rene Ruez is quoted to the effect that a total of about 1200 were taken. In 14 of those cases, the person was captured between July 12 and 19, 1995 and was properly processed by Serbian forces, and in 29 cases the POW was properly registered with the International Red Cross. Each of the 59 statements is briefly summarised. SREBRENICA: THE DECONSTRUCTION OF A VIRTUAL GENOCIDE 139 The issue, can genocidal intent be attributed to the mass killing which followed the takeover of Srebrenica on July 11, 1995, is also considered from several additional angles. 1. The existence of such intent is inconsistent with the transfer of about 20.000 women, children, and elderly, by the Serbian forces to territory under Moslem army control. 2. On July 16, 1995, VRS opened a corridor to allow passage to the retreating Srebrenica column instead of using all its available assets in an attempt to annihilate it, which would have been more consistent with genocidal intent. 3. The testimony of Dutchbat doctor, A. A. Schouten, who was present in Srebrenica and nearby Bratunac for several days following the takeover denies seeing anything that would support the suspicion that large numbers of Moslem men were being taken away for execution. 4. In the debriefing of three UN military observers, taken on July 24, 1995, it is also denied that in the aftermath of the takeover any evidence or reports of mass killing of military age men had reached them. 5. The fact, noticed by prosecution military expert Richard Butler, that thousands of prisoners would have been an excellent bargaining chip for the Serbian side, which could have exchanged them for its own captured personnel, militates strongly against the irrational decision to execute Moslem prisoners. 6. The Serbian military plan of attack also was inconsistent with the intent to eliminate all Moslem residents of the enclave as such. Instead of tightly surrounding the enclave, leaving no possibility of escape, VRS attacked from the south, leaving escape options of which the mixed male 12.000 to 15.000 strong military/civilian column availed itself by undertaking the trek from Srebrenica to Tuzla. Based on this evidence, it is clear that the reductionist approach fails once again and that a nuanced picture must be sought if events are to be understood properly. In chapter VI, „Analysis of Moslem column losses due to minefields, combat activity, and other causes,“ an assessment is made of the casualties that could have been suffered by the mixed military/civilian column estimated at about 12,000 to 15,000 which left the enclave on foot, attempting a breakout through mountainous terrain, in order to reach Moslem-controlled territory in Tuzla, about 60 km. to the northeast. Along the way, the column had several military clashes with Serbian forces and survivor statements agree that it suffered severe casualties. Based on information in dozens of such statements, the losses inflicted on the column—due mainly to minefields, fighting between different factions within the column, and ambushes set by Serbian forces—are reconstructed. Also, based on witness statements, points of contact with Serbian forces ambushing the column are indicated. Statements about column losses by international observers in the area who had insight into the local situation are presented. It is concluded that while no exact figures are available, or perhaps even possible, column losses were ascertainably substantial and in the thousands. Under inter- 140 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA national law, combat losses suffered by a mixed military/civilian column are legitimate, yet in most reconstructions of Srebrenica these casualties are not treated as a separate category and they are as a rule implicitly conflated with execution victims. Due weight must be given to this major source of casualties on the Moslem side, which cannot be considered as constituting either massacre or genocide. In Chapter VII, “The balance sheet,” an attempt is made to reach some broad conclusions as to what Moslem Srebrenica losses in July of 1995 might have been in light of the preceding analysis. This is accomplished, first, by reviewing sources offering relatively reliable data about the population of the Srebrenica enclave immediately prior to the takeover on July 11, 1995. It is put at about 40,000. Evidence is then considered of how many of them had subsequently reached safety. UN and WHO headcounts converge on the conclusion that by August 4, 1995, at least 35,632 residents of Srebrenica enclave had been accounted for. That means that the maximum that casualties could have been is just over 4000. In light of the evidence that there were at least two major sources of casualties, executions and combat activity during the retreat of the 28th Division column, the thesis of 8000 executed war prisoners is completely untenable. Furthermore, of the slightly more than 4000 who might have perished, forensic analysis of the number of femur bones shows the demonstrable presence of about 1920 bodies in the mass graves. The conclusion that the pattern of injury breakdown supports is that 947 victims were probably executed, combining those found with blindfolds and/or ligatures and those with injuries caused by conventional bullets. The available data, in particular the forensic evidence fifteen years after the fact, lend no support to the claim of 8,000 executions. While the Genocide convention does not require a minimum number, its focus being on special intent, the relevant jurisprudence and common sense establish the expectation that the number of victims ought to be substantial before the hypothesis of genocide could meaningfully be considered. In the case of Srebrenica, the presence of special intent to commit genocide is negated by a number of factors. The impression that genocide occurred in Srebrenica in July of 1995 is unsupported by any substantive evidence offered so far. Hence the conclusion that, while real war crimes did occur, what is claimed to have been genocide was a virtual event. P RILOZI PRILOZI 141 Prilog Predgovor. 1 142 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 2. 1. PRILOZI 143 144 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 2. 2. PRILOZI 145 146 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA PRILOZI 147 148 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 2. 31 PRILOZI 149 Prilog 2. 32. 150 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 3. 1. PRILOZI 151 152 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA PRILOZI 153 Autopsijski izve{taj Broj RV02/221B datum 09.08.2001. Sa`etak Potpuno ogoqeni humani ostaci odrasle osobe sa ne{to ode}e i drugih li~nih stvari. Prisutne skoro sve kosti glavnog skeleta, kao i nesto ostataka koji pripadaju drugim telima. Antropolo{ki procewena starost osobe je izme|u 35 i 55 godina, osoba je mu{kog pola visine 182 +/– 7,7 cm. Na ostaci uo~eno nekoliko povreda nanetih metcima velike brzine u predelu glave, grudnog ko{a i karlice. Iako nisu prona|ene ulazne ili izlazne rane na lobawi, obrazac preloma govori u prilog povredama nanetim metcima velike brzine. Prona|ena je tako|e i fraktura desne ramewa~e, koja je po karakteristikama povrede verovatno naneta tupim predmetom. Za ovu povredu nije mogu}e sa sigurno{}u re~i da li je naneta pre ili nakon smrti. Nakon ovakvih povreda glave metkom do{lo je odmah do smrtnog ishoda. Pravac pru`awa zrna nije mogu}e utvrditi. Uzrok smrti: Penetrantna povreda glave metkom velike brzine. Ovaj zvani~ni izve{taj je baziran na autopsijskom izve{taju koji sam pripremio u vreme mog istra`ivawa. Oba izve{taja istinito i ta~no odra`avaju moja saznawa. dr A. Samarasekera, MD,MBBS, DLM, DMJ, Dip.FM Datum 13. 08. 2001.god. Op{ti opis ostataka: Potpuno skeletizovani humani ostaci odrasle osobe sa ne{to ode}e i li~nih stvari. Sve kosti su li{ene mekih tkiva, suve. Neke od wih prona|ene u ode}i. Skoro ceo skelet od jedne osobe prisutan uz nekoliko kostiju koje pripadaju drugom skeletu. Kosti od drugog skeleta odvojene i stavqene u zasebnu vre}u. Ode}a: prisutna Pocepane pantalone sa kai{em, ostaci pocepane ode}e, dowi ve{ i ~arape. Ligature, povez za o~i: nisu prona|eni Drugi predmeti: Mala srebrena kutija, polomqeno par~e ogledala u plasti~noj kutiji pri~vr{~eno na uzici, kqu~, dve brojanice, brija~ i dva `ileta. Karakteristike od koristi pri identifikaciji: Pol: Na osnovu ispitivawa mekih tkiva: nije mogu}e utvrditi Na osnovu antropolo{kih detaqa: osoba mu{kog pola Starosna dob: 154 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Na osnovu antropolo{kih podataka: izme|u 35 i 55 godina starosti Telesna gra|a: nije mogu}e utvrditi Visina (cm) Na osnovu antropolo{kih podataka: 182 +/– 7.7 cm Kosa: nije mogu}e utvrditi Brada: nije mogu}e utvrditi Brkovi: nije mogu}e utvrditi Zubi: nekoliko zuba u polomqenoj vilici Tragovi na ko`i, o`iqci, tetova`e: nije mogu}e utvrditi Povrede: Nalazi radiografije: ?? Opis glavnih povreda: Glava i vrat: Povreda glave koja je dovela do rasprskavawa lobawe na fragmenate razli~ite veli~ine. Dowa vilica tako|e polomqena sa obe strane tela kosti, pri ~emu predwi deo kosti nedostaje. Nakon rekonstrukcije lobawe uo~ava se ko{tani defekt na licu , ~elu, temenu i bazi lobawe. Ulazne i izlazne rane nisu uo~ene. Prona|eni prelomi ukazuju na na povrede lobawe nanete metkom velike brzine. Trup: Prelom karli~ne kosti . Prelomi na zglobnoj povr{ini i grebenu ilija~ne kosti uz poqe veli~ine 2x3 cm na kome se uo~ava ko{tani defekt. Ilija~na kost je polomqena na tri odvojena fragmenta zbog prisutna dva lineara preloma koji se pru`aju do grebena kosti vertikalno. Sedalna kost je tako|e polomqena. Polomqeni fragmenti su intaktni. Nakon rekonstrukcije uo~ava se ko{tani defekt veli~ine 3x2 cm koji je u vezi sa povredom nanetom metkom velike brzine. Ruke: Prelom na dowoj tre}ini tela desne ramewa~e. Kost je razdvojena na dva dela . Svi delovi kosti prisutni. Povreda korelira sa dejstvom tupe sile na kost. Prelom na srewoj tre}ini desne kqu~ne kosti , pri ~emu se na unutra{woj povr{ini kosti uo~ava otkinuti fragment na poqu veli~ine 3x2 cm. Prelom kqu~ne kosti po svojim karakteristikama korelira sa povredom nanetom vatrenim oru`jem. Unutra{wi organi: Nema tragova tkiva Metci/{rapnel: nisu prona|eni DNA Desna butna kost, zub Radiografiju kostiju uradio: E. Canniff PRILOZI 155 Prilog 3. 2. 156 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA PRILOZI 157 158 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Autopsijski izve{taj Broj ZJ05B248 datum 21. 10. 1998. Sa`etak Po mom mi{qewu uzrok smrti u slu~aju ZJ05B248 je povreda naneta {rapnelom. Komentar Antropolo{ko ispitivawe potvrdilo je da se radi o mu{koj osobi , starijoj od 22 godine. Visina osobe nije utvr|ena. Prisutan deo skeleta odrasle osobe sa povredom od {rapnela u predelu vrata i grudnog ko{a.Lobawa je neo{te}ena. Neke povrede uz fragmentaciju nastale nakon smrti. Mnogi delovi fragmenata nedostaju. Prona|ena i dva {rapnela.U xepovima prona|ena dva `ileta i kremen. Na ode}i nekoliko otvora , kao i tragovi paqewa na ko{uqi. Ovaj zvani~ni izve{taj je baziran na autopsijskom izve{taju koji sam pripremio u vreme mog istra`ivawa. Oba izve{taja istinito i ta~no odra`avaju moja saznawa. dr C. Gray, BSc, MBChB, DMJ, FRCPath Datum: 21. 10. 1998. god. Ode}a: prisutna Jakna, ko{uqa i pojas Ligature, povez za o~i, zavoj: nisu prona|eni Li~ne stvari: Dva `ileta i kremen u xepovima Identifikacioni dokumenti ili li~na karta: nisu prona|eni O~uvanost ostataka: Deo skeleta uz ostatke mekih tkiva. Delovi tela koji su prisutni: Lobawa- drugi vratni pr{qen, prva ~etiri grudna pr{qena, fragmenti rebra, delovi desne i leve lopatice, ru~ica grudne kosti, leva i desna kqu~na kost, leva ramena kost, leva lakatna kost i `bica , kosti leve {ake. Izme{anost sa ostacima drugih tela: nije uo~ena Kosa: nepoznato Boja: nepoznato Du`ina: nepoznato Brada/brkovi/telesna kosmatost: nepoznato Tragovi na ko`i: nepoznato PRILOZI 159 Hiru{ki o`iqci: nepoznato O`iqci od povreda: nepoznato Stare povrede: nepoznato Drugi tragovi: nepoznato Trauma povezana sa smrtnim ishodom: Prelomi na desnoj strani drugog, tre}eg i ~etvrtog vratnog pr{qena. [rapnel u mi{i}ima desne lopatice. Trauma koja nije povezana sa smrtnim ishodom: Prelomi levih rebara sa zadwe strane. Fragmentacija rebara. Unutra{wi organi: nije mogu}e diferencirati Prona|eni predmeti: Projektili: [rapnel(desna lopatica) [rapnel(u ode}i) Radiografiju kostiju uradio: Patrick Reynolds 160 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 3. 3. PRILOZI 161 162 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA PRILOZI 163 164 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Autopsijski izve{taj Masovna grobnica Lazete Broj: LZ2-S1& R2 Starosna dob: 35–55 Pol: mu{ki datum autopsije 06.09.1996.god. visina: 174 cm +/– 3,27cm dominantna ruka: desna Ode}a: Ko{uqa: dugih rukava sa crnim, crvenim, `utim i plavim kockicama, levo napred xep, crvena dugmad na rukavima, napred bela. Pantalone: nisu prona|ene Xemper: nije prona|en Jakna:nije prona|ena Podko{uqa:nije prona|ena Kai{: nije prona|en ^arape:nisu prona|ene Obu}a: nije prona|ena Drugo: — Li~ne stvari: Nisu prona|ene Dokumneti: Nisu prona|eni Spoqa{wi opis ostataka: Prona|eni ostaci: nekompletni ostaci Zglobovi: razdvojeni ostaci na zglobnim mestima O~uvanost: kompletno ogoqeni ostaci Izme{anost sa ostacima drugih tela: nije uo~ena. Kosa: nisu poznati detaqi Boja: nepoznato Tip: nepoznato Du`ina: nepoznato ]elavost : nepoznato Brada: nisu poznati detaqi Brkovi: nisu poznati detaqi Kosmatost tela: nisu poznati detaqi Karakteristike na ko`i: nisu poznate Tetova`e: nepoznato Hiru{ki o`iqci: nepoznato O`iqci od povreda: nepoznato Cirkimcizija: nepoznato Drugi tragovi: nepoznato PRILOZI 165 Deformiteti, uro|eni: bez deformiteta na prisutnim kostima Deformitete, ste~eni: bez deformiteta na prisutnim kostima Stari prelomi kostiju: bez starih preloma na prisutnim kostima Amputacije:nepoznato Unutra{we ispitivawe: Op{te: nepoznato Resekcija organa: nepoznato Medicinska pomagala, implanti proteze: nisu prona|eni Zubi: Nedostaje gorwa vilica Izva|eni zubi: 17,18,19,20,29,30,31,32 Zubi koji nedostaju post-mortem 22,24,25,28 Evidentirane povrede: Prisutne kosti: leva lopatica, dowa vilica, obe kqu~ne kosti, ru~ica i telo grudne kosti, svi pr{qenovi, krsna kost, 6 levih i 9 desnih rebara, obe ramene kosti, obe lakatnr kosti, levi kuk, desna butna kost, desna golewa~a i neke kosti ru~ja. Povrede: prelom na predwem okrajku drugog rebra levo, nejasne prirode. Defekt krila leve ilija~ne kosti sa prisutnim radijalnim frakturnim linijama. Na mestu defekta nedostaje deo kosti. Defekt leve sedalno-pubi~ne grane karli~ne kosti , deo kosti nedostaje. Povreda vatrenim oru`jem levog krila krsne kosti, kao i popre~nog i rtnog nastavka petog slabinskog pr{qena. Deo kosti nedostaje. Putawa projektila je od pozadi ka napred i od spoqa{we ka unutra{woj strani. Zna~ajni parametri: Projektili: Nisu prona|eni Drugi zna~ajni dokazi: Nisu uo~eni Uzrok smrti: Povreda vatrenim oru`jem Na~in na koji je smrt nastala: Ubistvo Bulent Sam, M.D. Specijalista forenzi~ke medicine 166 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 3. 4. PRILOZI 167 168 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA PRILOZI 169 Autopsijski izve{taj Broj: RV01/216BP datum 13.09.2000. Sa`etak Desna `bica odrasle osobe, bez povreda. Uzrok smrti: Uzrok smrti u slu~aju RV01/216BP nije mogu}e utvrditi Ovaj zvani~ni izve{taj je baziran na autopsijskom izve{taju koji sam pripremio u vreme mog istra`ivawa. Oba izve{taja istinito i ta~no odra`avaju moja saznawa. Dr John Clark MB ChB FRCPath Dip FM Datum 02.10.2000.god. Op{ti opis ostataka: Desna `bica Ode}a: nije prisutna Ligature, povez za o~i: nisu prona|eni Karakteristike koje mogu pomo}i u identifikaciji: Pol: Na osnovu ispitivawa mekih tkiva: nije mogu}e utvrditi Na osnovu antropolo{kih karakteristika: nije mogu}e utvrditi Starosna dob: Na osnovu antropolo{kih karakteristika: odrasla osoba Telesna gra|a: nepoznato Visina: nepoznato Kosa: nepoznato Brada: nepoznato Brkovi: nepoznato Zubi: nisu prisutni Tetova`e: nepoznato O`iqci: nepoznato Druge karakteristike: nisu uo~ene Delovi tela koji nedostaju: kompletan skelet nedostaje osim desne `bice Povrede: Radiografska saznawa: nema povreda Glavne povrede: nisu uo~ene Unutra{wi organi: nisu prisutni Metak/{rapnel: nisu prona|eni DNK: nije uzet uzorak Druge karakteristike: nisu uo~ene Radiografiju kostiju uradio: Adham Nicola 170 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 3. 5. PRILOZI 171 172 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA PRILOZI 173 174 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Autopsijski izve{taj Masovna grobnica Pilica Broj: PLC9 datum autopsije 17.10.1996. god. Starosna dob 21–46 visina 169,46 Pol: mu{ki dominantna ruka: nije utvr|eno Ode}a: Ko{uqa: nije prona|ena Pantalone: prona|ene Xemper: nije prona|en Jakna: prona|ena Podko{uqa: nije prona|ena Kai{: prona|en ^arape: jedna ~arapa prona|ena Obu}a: prona|ena leva cipela Drugo: Li~ne stvari: Nisu prona|ene Dokumneti: Nisu prona|eni Spoqa{wi opis ostataka: Prona|eni ostaci: ostaci nekompletni- nedostaje glava , grudni ko{, gorwi ekstremiteti i ki~meni stub. Razdvojenost po zglobovima: delimi~no razdvojeni ostaci O~uvanost: proces putrifikacije, saponifikacije, delimi~no skletizovani ostaci Izme{anost sa ostacima drugih tela: nije uo~ena. Kosa: nisu poznati detaqi Boja: Tip: Du`ina: Gubitak kose: Brada: nepoznato Brkovi:nepoznato Kosmatost tela:nepoznato Karakteristike na ko`i: bez uo~enih karakteristika na ko`i Tetova`e: Hiru{ki o`iqci: O`iqci od povreda: Cirkimcizija: Drugi tragovi: Deformiteti, uro|eni: nisu uo~eni PRILOZI 175 Deformitete, ste~eni: nisu uo~eni Stari prelomi kostiju:nisu uo~eni Amputacije: Unutra{we ispitivawe: Op{te: — Resekcija organa: — Medicinska pomagala, implanti proteze: nisu prona|eni Zubi: Nisu prona|eni zubi sa ostacima skeleta Uo~ene povrede: Nema povreda na ostacima skeleta Otkriveni zna~ajni parametri: Projektili: Nisu prona|eni Drugi zna~ajni dokazi: Nisu prona|eni Uzrok smrti: Nije utvr|en Na~in na koji je smrt nastala: Ubistvo Shaku Teas, M.D. Patolog 176 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Prilog 3. 6. PRILOZI 177 178 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA PRILOZI 179 180 SREBRENICA: DEKONSTRUKCIJA JEDNOG VIRTUELNOG GENOCIDA Autopsijski izve{taj Masovna grobnica Pilica Broj: PLC 57 datum autopsije 16.10.1996.god. Starosna dob: 18–23 visina: 179,7 Pol: mu{ki dominantna ruka: nije utvr|eno Ode}a: Ko{uqa: nije prona|ena Pantalone: prona|ene Xemper: nije prona|en Jakna:nije prona|ena Podko{uqa:nije prona|ena Kai{: nije prona|en ^arape: nis uprona|ene Obu}a: nije prona|ena Drugo: — Li~ne stvari: Nisu prona|ene Dokumneti: Nisu prona|eni Spoqa{wi opis ostataka: Prona|eni ostaci: nekompletni. Od ostataka prisutni leva polovina karlice, leva noga i stopalo, kao i desna butna kost i jedan slabinski pr{qen. Razdvojenost po zglobovima: nije prisutna O~uvanost: proces putrifikacije, delimi~ni skeletizovani ostaci Izme{anost sa ostacima drugih tela: nije uo~ena. Kosa: nisu poznati detaqi, osim male koli~ine maqa u pubi~noj regiji crne boje Boja: Tip: Du`ina: Gubitak kose: Brada: nisu poznati detaqi Brkovi: nisu poznati detaqi Kosmatost tela: nisu poznati detaqi Karakteristike na ko`i: nisu poznate Tetova`e: Hiru{ki o`iqci: O`iqci od povreda: Cirkimcizija: Drugi tragovi: Deformiteti, uro|eni: nepoznato

Recommended

View more >