Dobra Poljoprivredna Praksa u Srbiji

Code of Good Agricultural Practices

IPPC Project

SRBIJA

30.06.2016.

Dr Nenad Brkic

PROJEKAT “IMPLEMENTACIJA IPPC/IE DIREKTIVE U POSTROJENJIMA ZA INTEZIVAN UZGOJ ŽIVINE I

SVINJA”

CGAP

CGAP

EU je posebnom Direktivom 91/676/EEC, 1991. godine, ograničila nitratno zagađenje koje potiče iz poljoprivrede, čime su se zemlje članice EU obavezale da identifikuju sve vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. Kriterijum su da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči pojava eutrofikacije. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao nitratno osetljive zone (NVZ – Nutrient Vulnerable Zones), a gde svaka zemlja članica EU treba da primeni mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod dozvoljenih vrednosti• upotreba đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/god;

CGAP

Nitratna Direktiva (ND) je jedna odnajznačajnijih delova zakonodavstvao životnoj sredini kojom se utiče napoljoprivredu u EU, s obzirom da jeNitratna Direktiva jasno ukazala da jepoljoprivreda ključni izvor nitrata upodzemnim i površinskim vodama,kao i u morima.

odlučiti da li će Akcioni Program (AP) biti primenjen:a) na “čitavoj teritoriji” zemlje članice, ili b) u određenim “osetljivim područjima (Nitratno Osetljive Područja - NVZ)” gde postoji jasno identifikovan rizik od nitrata iz poljoprivrede u podzemnim i/ili površinskim vodama.

CGAP

Nutrienti: U ranijem periodu, kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom izvori nutrijenata potrebnih biljkama obezbeđivalo se iz stajskog (organskog) đubriva i otpada iz domaćinstva koji su rasturani po poljoprivrednom zemljištu čime se obezbeđivala plodnost zemljišta i prinosa. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena, a tako i u samoj poljoprivrednoj proizvodnji. Potrebe društva za većom produktivnošću, jeftinijim poljoprivrednim proizvodima, kao i potrebe za jeftinim mineralnim (veštačkim) đubrivima doveli su do nastanka većih i specijalizovanih farmi. Prethodno uspostavljena ravnoteža između stočarske i ratarske proizvodnje sada je u velikoj meri narušena.

CGAP

Kretanje nutrienata na farmi:

CGAP

Eutrofikacija:

Azot je označen kao glavna hranljiva materija koja dovodi do razvoja i cvetanja algi, bilo u površinskim, zalivskim, priobalnim ili morskim vodama, a čak i u slučajevima kada to nije jedini faktor koji ograničava obim i dužinu perioda razvoja i cvetanja algi. Zbog toga zemlje članice EU moraju da preduzmu korake gde azot iz poljoprivrednih izvora značajno dovodi/utiče do pojave eutrofikacije.

CGAP

2012 2012 2008 2008

Country% of territory designated

as NVZArea of territory designated

(km²)% of territory

designated as NVZArea of territory designated

(km²)

Austria Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)Belgium* 76.2 23356.2 67.53 20710.98Bulgaria 34.56 38351.59 53.13 58960.69Cyprus 5.26 486 4.98 461.67

Czech Republic 41.63 32835.39 39.78 31375.68Denmark Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)Estonia 7.18 3250 7.18 3250Finland Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)France 46.49 255372.07 45.54 250136.51

Germany Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)Greece 24.27 31962.81 24.27 31962.81

Hungary 45.7 42519 45.75 42564Ireland Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)

Italy 13.07 39391 12.64 38096.96Latvia 12.8 8258.7 12.65 8173.54

Lithuania Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)Luxembourg Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)

Malta Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)Netherlands Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)

Poland 4.54 14171.24 1.47 4608.82Portugal 4.39 4046.8 3.70 3408.07Romania 57.79 137803.8 6.72 16047Slovakia 29.82 14622 29.82 14622Slovenia Whole territory approach - Art. 3(5) Whole territory approach - Art. 3(5)

Spain 16.15 81699.44 12.58 63693.76Sweden 22.08 99339.26 15.01 67521.79

United Kingdom** 43.56 106538.68 38.67 94594.25

EU 27*** 46.69 1952086.48 42.29 1768271.03

CGAP

Tabela – Minimalni kapacitet za skladištenje stajnjaka po klimatskim zonama u EU

Climatic zone Minimum storage capacity at livestock farms / months

North area → 9 – 10 Atlantic area → 6 – 8 Central Europe areaAlpine areaPlains and valleys area

→7 – 86 – 7

Mediterranean area → 4 – 5

CGAP

Country Storage capacity -

Lowest minimum requirement

(months)

Storage capacity -

Highest minimum requirement

(months)

Austria 6 6

Belgium 4 4½

Denmark 6 9

Finland 12 12

France 4 6

Germany 6 6

Greece 3 6

Ireland 2 6

Italy 3 6

Norway 8 -

Portugal 1 3

Spain 2 4

Sweden 6 10

Switzerland 3 7

The Netherlands 5 -

United Kingdom 2 5

CGAP

Kruženje mateije u spoljašnjoj sredini: U slučajevima kada postoji visok nivo nitrata u telu, onda ovaj višak nitrata dovodi do smanjenja oksidacije u krvi. Nažalost, ovaj proces izaziva pojavu "plave bebe", termin koji se koristi kada postoji nizak nivo kiseonika kod beba (Comly, 1987, Johnson, 1987). Početkom 1990-tih godina, Centar za kontrolu bolesti istraživanja, izneo je predpostavku da postoji veza između visokog nivoa nitrata u vodi za piće i spontanih pobačaja kod žena. Pored zdravlja ljudi, ugroženo je i zdravlje domaćih životinja u slučajevima kada dolazi do povećanja nivoa nitrata u telu što izaziva anemiju i pobačaje (Carpenter i drugi saradnici, 1998).

CGAP

Pravilna definicija „organskog đubrija“ u zakonodavstvu – ne tretiratiga kao „otpad“ ili „otpadnu vodu“! Stajnak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje, i smatra se da je najbolje, najjeftinije i najkvalitetnije organsko đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta.

CGAP

Stajsko đubrivo može biti: čvrsto, polutečno, tečno stajsko đubrivo i osoka.

CGAP

13

Kategorija Dnevna proizvodnja stajnjaka [kg]

telad 4

junica 25

junad u tovu 23

muzne krave 55

Tabela - Procenjena dnevna proizvodnja stajnjaka za goveda (masa u svežem stanju)(Izvor: prof.dr Dušan Radivojević, Mehanizacija stočarske proizvodnje, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2004)

CGAP

14

Kategorija Telesna masa[kg]

Dnevna proizvodnja stajnjaka [ L ]

Prasad (odgoj) 20 2,40

Tovljenici - pred tov (I faza) 40 3,50

Tovljenici - tov (II faza) 40 - 80 5,10

Tovljenici na kraju tova 80 - 100 6,60

Suprasne nazimice i krmače 130 8,80

Krmače u laktaciji 180 15,30

Nerastovi 200 11,10

Tabela - Procenjena dnevna proizvodnja stajnjaka za svinje (masa u svežem stanju)(Izvor: prof.dr Dušan Radivojević, Mehanizacija stočarske proizvodnje, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2004)

CGAP

Količina čvrstog stajnjaka po grlu na dan izračunava se na osnovu sledeće formule:

suva materija hrane (kg)-------------------------------- + suva materija prostirke (kg) * 4 = količina stajnjaka (kg)

2 po danu

Primer:

Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije (SM) hrane, a stavi se 5 kg prostirke (prostirka ima 4,8 kg suve materije (SM)), tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi:

20 kg SM hrane---------------------- +4,8 kg SM prostireke = (10kg SM + 4,8kg SM)*4 = 59,2 kg čvrstog

2stajnjaka/dan

CGAP

Poštovati opšta CGAP pravila – prevencija potencijalnom zagađenju

Da bi se sprečilo zagađenje trebalo bi izbegavati slične situacije na farmama:

CGAP

Tipovi otpadnih voda sa farmeOtpadne vode sa farmi imaju zajedničko ime za svu vodu koja dolazi iz objekata za držanje grla sa farme, a zagađena je sa fecesom, urinom, mlekom, hranom, deterdžentima za pranje linije za mužu i druge hemijske supstance. Najštetnije otpadne vode je oced iz silaže.

17

CGAP

18

Skladištenje stajskog đubriva

Skladišni kapacitet za stajsko đubrivo potrebno je veoma pažljivo utvrditi jer se ono proizvodi tokom cele godine, dok s druge strane biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka. Da bi se izbegli ovi rizici, farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta za stajsko đubrivo na svojim farmama koji omogućuje da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva. Smanjenje gubitaka nutrijenata iz uskladištenog stajnjaka će smanjiti troškove farmerima radi kupovine mineralnih đubriva. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka za svaku farmu ponaosob. Ovo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku, prljavu vodu, kao i otpadnu vodu iz silaže.

Dužina preporučenog skladištenja stajskog đubriva na farmi trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije potrebnog skladišta za stajnjak. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće, a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka (Nutrient Management Plan - NMP).

CGAP

19

Ukupni skladišni kapacitet skladišta za stajnjak na farmi zavisi od: •količine proizvedenog stajnjaka, •količine sakupljene prljave vode sa skladišta za stajnjak, •zagađenih otpadnih voda sa farme, i •perioda skladištenja.

Količina stajnjaka proizvedena u stajama / objektima zavisi od: •broja i vrste životinja, •načina čuvanja životinja, •korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom, •kapaciteta proizvodnje, i •periodu ispaše.

Količina prljave vode zavisi od: •količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu, i •količine vode za pranje vimena tokom muže.

Procenjuje se da se u procesu muže krava troši 7-10 l po grlu dnevno.

Količina otpadne vode iz silaže zavisi od: •tipa silaže koji se koristi (travne ili kukuruzne silaže),•da li je od celih biljka ili od visoko vlažnog zrna.

Uticaj ishrane grla na životnuokolinu

Troškovi ishrane predstavljaju veliki izdatak za jednu farmu, tako da svaki farmer treba dobro da izbalansira obrok (50% - 75% troškovi ishrane). U slučajevima gde obroci nisu izbalansirani, višak nutrijenata neće biti iskorišćen od strane grla već će se kao višak izlučiti u životnu sredinu. Ovo je posebno važno za proteine (sadrže azot) i fosfor.... 20

CGAP

Uobičajeno je za životinje da prosipaju hranu, tako da ovaj gubitak može biti i do 20% obroka. Neiskorišćena hrana je često mokra i prekrivena prašinom. Ovakvu hranu životinje ne uzimaju jer ona utiče loše na zdravstveno stanje grla. Hranilice bi trebalo da budu napravljene tako da smanjuju gubitak odnosno rastur hrane. Hranilice kod svih kategorija životinja treba redovno čistiti i iz njih uklanjati pokvarenu hranu.

21

CGAP

CGAP

Platforma za stajnjak sastoji se od betonske ploče i bočnih betonskih zidova visine 1m, postavljanih sa tri strane oko nje. Betonska platforma se pravi od armiranog betona i mora biti vodonepropusna kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode. Zidovi će omogućiti slaganje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako.

22

CGAP

23

CGAP

Jama za osoku služi za prikupljanje prljave vode iz prostorije za mužu nakon čišćenja, zatim prostorija za sakupljanje mleka posle čišćenja i oceda sa skladišta za čvrsti stajnjak. U jami za osoku može biti smešten rezervoar. Manji rezervoar od 1,5 do 2 m u prečniku, često je potpuno ukopan u zemlju, dok se veći obično ukopavaju do pola. Treba imati u vidu, kod izgradnje, i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko će biti ukupan rezervoar za osoku. Rezervoar za osoku mora biti urađen od armiranog vodonepropusnog betona, jer bi curenje osoke dovelo do zagađivanja podzemnih voda što nije dozvoljeno.

24

CGAP

I fazaKopanje temeljne jame za izgradnju betonske platforme.za skladištenje čvrstog stajnjaka.

25

CGAP

II fazaPostavljanje armature i izolacije.

26

CGAP

III faza Izgradnja zidova na betonskoj platformi.

27

CGAP

IV fazaPostavljanje na početku betonske piste za skladištenje čvrstog stajnjaka rešetke za prikupljanje oceda (oced nastaje od odvajanja tečnosti iz čvrstog stajnjaka i atmosperskih padavina koje padaju na betonsku pistu sa stajnjakom).

28

CGAP

29

CGAP

30

Broj goveda, UG

Neophodan kapacitet za 6 meseci skladištenja stajnjaka na farmi Primedba

Zapremina skladišta za

čvrsti stajnjak, m3

Zapremina skališta za

tečni stajnjak, m3

Ukupna potrebna

zapremina skladišta za stajnjak, m3

Ukupno N za rasturanje na njivi, kg

Procena ekonomsk

e vrednosti

N, eur

10 102,00 46,00 148,00 323,75 131,12 Cena izgradnje skladišta za držanje stajnjaka (bilo da je betonska platforma ili rezervoar) zavisi od korišćenog materijala za izgradnju (vodonepropusni beton, specijalna vodonepropusna guma-plastika, nerdjajuće metalne ploče ili slični materijali), kao i ostali pripadajući troškovi izgradnje (npr. mikro lokalitet same farme, odnosno njena udaljenost od pristupnih puteva i slično).

15 153,00 69,00 222,00 485,63 196,68

20 204,00 92,00 296,00 647,50 262,24

25 255,00 115,00 370,00 809,38 327,80

30 307,00 138,00 445,00 971,25 393,36

35 358,00 168,00 526,00 1133,13 458,92

40 408,00 184,00 592,00 1295,00 524,48

45 460,00 207,00 667,00 1456,88 590,00

50 511,00 230,00 741,00 1618,75 655,59

*UG = Uslovno grlo je živa telesna masa od 500 kg

CGAP

- NMP treba da izračuna neophodnu zapreminu skladišta za stajnjak za 6 meseci na osnovu broja grala na farmi;

- NMP treba da za period od 6 meseci skladištenja ukalkuliše i osoku koja će se osloboditi tokom peroda čuvanja i izračunati zapreminu rezervoara za čuvanje osoke, i na ovu količinu dodati otpadne vode sa farme i atmosferske padavine;

Priprema Nutrient Management Plan (NMP)(zašto je ovaj dokumenat važan za farmere?):

Los primer upravljanja: Dobar primer CGAP:

Primer:Farma od 20 krava za 6 meseci je potrebno:- betonska platforma: 204 m3;- rezervoar za tečni deo: 95 m3;

CGAP

-NMP treba da uzme u obzir rezultate laboratorijskih analiza zemljišta i stajnjak;

- NMP treba da prikaže potrebne količine N, P i K za đubrenje zemljišta;- NMP treba da prokaže dostupnu količinu N, P i K u 1. i 2. godini posle đubrenja stajnjakom – produženi efekat delovanja;- NMP če takođe pokazati i finansijski efekat delovanja stajnjaka - ušteda u novcu za veštačko đubrivo, npr. N = 0.9 eur/kg, P = 0.7 eur/kg and K = 0. 55 eur/kg;- NMP treba da pokaže tačnu količinu stajnjaka koju farmer treba da iznese na njivu t/ha;

- NMP treba da predloži i neophodnu mehanizaciju za rasturanje stajnjaka, kao i njen način rada;

Priprema Nutrient Management Plan-a (NMP)

CGAP

33

Iz tih razloga se ne preporučuje primena mineralnih đubriva i/ili stajnjaka od 01. novembra do 28. febrara.

Na zemljišta “zasićena vodom” (nakon topljenja snega, jakih kiša, poplava) ne treba primenjivati đubrenje stajnjakom i/ili mineralnim đubrivima. Takođe, stajnjak i/ili mineralna đubrivia ne treba primenjivati na “zamrznutom zemljištu” (zemljištu koje je zamrznuto dublje od 5 cm u poslednja 24 sata) i na “zemljištu poktivenom snegom” (zemljište koje ima snežni pokrivač debljine od 5 cm u poslednja 24 satia.U skladu sa Nitratnom Direktivom ne treba primenjivati više od 170 kg N/ha.

Preporuka:

Ne preporučuje se đubrenje stajnjakom i/ili mineralnim đubrivima na zemljištima pod nagibom većim od 20%. Stajnjak i/ili mineralna đubrivia se mogu primeniti na nagibima većim od 10%, ukoliko se istog dana zaore u zemljište. Stajnjak i/ili mineralna đubrivia ne treba primenjivati na zemljištima koja naginju ka vodotokovima. Preporučuje se izbegavanje obrađivanje zemljišta, a poželjno je uspostaviti višegodišnje pašnjake.

CGAP

34

Upotreba mineralnih đubriva i/ili stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu, zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela.

CGAP

Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljišta pod nagibom.

Zaštita od erozija vodomgajenje visegodisnjih biljaka i oranje po konturama parcela.

CGAP

Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije, a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine, dužine trajanja i pravca vetra.

Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom:

CGAP

Farma pre i posle primene CGAP

pre posle

CGAP

Insistirati na pravilnoj upotrebi laguna za

skaldištenje stajnjaka

Farmerima treba da bude potpuno jasno ko šta radi i koji deo posla

CGAP

FARMER

Laboratorija za analizu zemljišta i stajnjaka

Da li laboratorije treba da budu akreditovane???

Koje će laboratorije raditi analizu zemljišta i stajnjaka???

Ko će platiti analize zemljišta i stajnjaka ???

Ko će pripremati NMP za farmu?

Na koji način će se farmeri podržati vezano za nabavku neophodne mehanizacije za rasturanje stajnjaka?

Ko izračunava zapreminu skladišta za stajnjak za period čuvanja od 6 meseci?

Ko izračunava zapreminu skladišta za stajnjak?

Edukacija i obuka farmera

Ko će kontrolisati kvalitet voda i implementaciju ND na terenu

Teškoće prilikom implementacije CGAP:

- Veliki broj „hot spots“ izvora zagađenja sa farmi;

- Svaka farma je manje ili više jedinstvena;

- Veliki broj malih farmi;

- Mala primena novijih tehnologija u poljoprivredi (finansije ograničavajuči faktor);

- Komasacija zemljišta nije svugde urađena;

- Veliki broj farmi poseduje zemlju na više mesta;

- Jedan od potencijalnih problema na terenu će biti i veterinarski pravilnik, član 11. (Sl.Gl. RS, br. 81/2006) koji kaže da skladište za stajnjak treba da bude udaljeno 50m od objekta za držanje životinja;

CGAP

Ekologija – zaštita i kontrola

Praćenje kvaliteta voda na terenu

Cilj – poboljšati status površinskih i podzemnih voda.

Izveštavanje ka EU komisiji:

- Republička Direkcija za vode / SEPA

CGAP

Edukacija i održavane treninga

CGAP

Mehanizacija za rastruanje stajnjaka

CGAP

CGAP

44

CGAP

HVALA!