Priroda i metod pedagogijeEmil Dirkem

Vaspitanje i pedagogija Vanost razlikovanja vaspitanja od pedagogije Vaspitanje dejstvo Pedagogija teorija vaspitanje je samo sadraj (materija) pedagogije pedagogija razmiljanje o stvarima vaspitanja

Vaspitanje Dejstvo koje roditelji i uitelji vre na decu Stalno i opte Kontinuiranost vaspitanja kroz istoriju Svesno roditelji i uitelji svesno prenose rezultate svog iskustva (putem nastave) Nesvesno primerom, reima koje izgovaramo, postupcima koje inimo

Pedagogija Ne sastoji se iz dejstava, ve iz teorije Teorije nain da se pojmi vaspitanje, a ne nain da se ono praktikuje Ponekad se pedagoke teorije razlikuju od postojee prakse i suprotstavljaju joj se u pedagogiji kroz istoriju postoje prekidi, dok je vaspitanje kontinuirano (ovek ne razmilja uvek, ve samo onda kada postoji potreba da razmilja)

Kljuna pitanja1. Ono to se odnosi na vaspitanje moe biti predmet jedne discipline koja poseduje sve karakteristike drugih naunih disciplina 2. Pitanje geneze i funkcionisanja vaspitnih sistema 3. Pedagogija kao praktina teorija treba da se osloni na jednu izgraenu i nepobitnu nauku, tako da ona predstavlja samo njenu primenu 4. Da bi pedagoko razmiljanje moglo da proizvede korisne efekte, mora biti podvrgnuto odgovarajuoj kulturi

Konstitutivni elementi nauke Da bi se jedan skup studija mogao nazvati naukom, potrebno je i dovoljno da one poseduju sledea svojstva: 1. Da poivaju na proverenim i izgraenim injenicama i na injenicama koje se mogu posmatrati 2. Da te injenice budu meusobno dovoljno homogene da bi mogle biti svrstane u istu kategoriju 3. Te injenice nauka prouava da bi ih saznala na potpuno nepristrasan nain

Vaspitanje Skup postupaka, radnji i obiaja koji ine savreno definisane injenice koje imaju istu realnost kao i druge drutvene injenice Drutvene institucije decu ne podiemo onako kako mi to elimo, ve postupamo prema pravilima koja vladaju u drutvenoj sredini u kojoj ivimo

Vaspitanje ivimo u atmosferi kolektivnih ideja i oseanja koja ne moemo da menjamo po svojoj volji Na tim idejama i oseanjima te vrste poivaju vaspitni postupci

Vaspitni postupci Zajednika karakteristika vaspitnih postupaka: potiu od dejstva koje jedna generacija vri na sledeu generaciju da bi je prilagodila drutvenoj sredini u kojoj treba da ivi Razliiti modaliteti tog osnovnog odnosa injenice iste vrste pripadaju jednoj istoj logikoj kategoriji, pa mogu da budu predmet jedne nauke o vaspitanju

Nauka o vaspitanju Neki od glavnih problema prouavanja nauke o vaspitanju: Vaspitni sistem vaspitni postupci nisu injenice izolovane jedne od drugih, ve su u jednom istom drutvu povezani u jedan isti sistem iji svi delovi tee istom cilju da vaspitni sistem bude svojstven toj zemlji i tom vremenu Generiki tipovi vaspitanja klasifikacija Utvrditi zakone koji vladaju razvojem vaspitnih sistema aspekt prolosti

Nauka o vaspitanju Aspekt sadanjosti mogu se istraivati formirane pedagoke institucije: na koji nain funkcioniu, koje rezultate proizvode i pod dejstvom kojih uslova se ti rezultati menjaju kolska statistika

Nauka o vaspitanju Geneza vaspitnih sistema Funkcionisanje vaspitnih sistema Opisivanje sadanjih ili prolih stvari ili ispitivanje njihovih uzroka i odreivanje njihovih posledica

Pedagogija Pedagoke teorije se bave spekulacijom sasvim druge vrste One ne opisuju i ne objanjavaju ono to jeste ili ono to je bilo, ve ono to treba da bude Usmerene su prema budunosti Cilj im je da prepiu recepte ponaanja Pedagogija nauka o vaspitanju

Pedagogija vetina? Vetina u proirenom smislu rei Vetina sistem postupanja prilagoenih posebnim ciljevima, koji su proizvod ili tradicionalnog iskustva koje se prenosi vaspitanjem, ili linog iskustva Stie se samo ako stupimo u odnos sa stvarima na koje treba da se vri odreeno dejstvo i sopstvenim delovanjem Moe da bude proeta razmiljanjem, ali razmiljanje nije njen bitni element

Pedagogija - teorija Umesto da se na stvari deluje na jedan odreeni nain, razmilja se o postupcima delovanja, ne da bi se oni saznali ili objasnili, ve da bi se ocenila njihova vrednost, da li oni jesu ono to treba da budu, treba li ih menjati i na koji nain Ova razmiljanja dobijaju oblik teorija kombinacije ideja, a ne kombinacije delovanja, i po tome su blie nauci

Pedagogija praktina teorija Cilj tako kombinovanih ideja nije da izraze prirodu datih stvari, ve da usmeravaju akciju Teorije ne predstavljaju promene, ali su blizu promena koje treba da usmeravaju Programi akcije po tome se pribliavaju vetini Pedagogija je praktina teorija ona ne prouava nauno-vaspitne sisteme, ve o njima razmilja da bi aktivnosti vaspitaa pruila ideje koje ga usmeravaju

Pedagogija kao praktina teorija Pedagogija kao praktina teorija je mogua i legitimna samo ako se osloni na jednu izgraenu i nepobitnu nauku, tako da ona predstavlja samo njenu primenu Teroijski pojmovi iz kojih su izvedene praktine posledice imaju naunu vrednost koja se prenosi na zakljuke koji se odatle izvlae Praktine teorije vrede samo onoliko koliko vrede nauke od kojih ona uzima osnovne pojmove

Nauka o vaspitanju Pedagogiji je potrebna nauka o vaspitanju Kakva je priroda vaspitanja Kakvi su uslovi od kojih ono zavisi Kakvi su zakoni po kojima se razvijalo tokom istorije Nauka o vaspitanju tek treba da se izgradi, a sociologija i psihologija nisu dovoljno razvijene

Pedagogija Korist pedagogije: U kritinim periodima kada je potrebno to hitnije uskladiti jedan kolski sistem sa potrebama vremena stalno neophodno pomono sredstvo u vaspitanju

Znaaj razmiljanja Kada vaspita shvati znaaj metoda koje koristi, njihov cilj i razlog njihovog postojanja, onda je u stanju da ih procenjuje, pa je spreman i da ih modifikuje ukoliko je to potrebno Razmiljanje je snaga koja je suprotna rutini, a rutina je prepreka nunom napretku Zato se pedagogija u istoriji pojavljuje samo povremeno, ali sve vie tei da postane stalna funkcija drutvenog ivota

Pedagoko razmiljanje Pedagogija nije vaspitanje i njime se ne moe zameniti Uloga pedagogije da vodi praksu, da je objanjava, da joj, kada je to potrebno, pomae da popuni praznine koje se pojave, da ukloni nedostatke koje u njoj uoi

Pedagoko razmiljanje Da bi to uinio, pedagog mora da razume sistem vaspitanja (kolski sistem) svog vremena, a za to je potrebno i poznavanje istorije razvoja tog sistema kolski sistem se ne sastoji jedino iz ustanovljene prakse, metoda namenjenih praksi i naslea prolosti, ve sadri i klice budunosti

Pedagoka kultura Mora imati iroku istorijsku osnovu Odreivanje ciljeva koje vaspitanje mora da sledi omoguavaju istorija nastave i istorija pedagogije Sredstva neophodna za ostvarivanje tih ciljeva treba potraiti u psihologiji

Pedagoka kultura Pedagoki ideal stanje drutva u datom vremenu Da bi taj ideal postao stvarnost potrebno je saobraziti mu svest deteta Svest poseduje sopstvene zakone koje treba poznavati da bi se mogli menjati a psihologija treba da pomogne da se snaemo u raznolikostima inteligencija i karaktera Znaaj kolektivne psihologije