diplomski rad analiza buke

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА

ДИПЛОМСКИ РАД

АНАЛИЗА БУКЕ ИЗ НОЋНИХ КЛУБОВА И КАФИЋА КАО

ЗАГАЂИВАЧА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Ментор: Кандидат:

Др Валентина Голубовић-Бугарски Бранко Лазић

Бања Лука, Март 2013.Год.

Анализа буке из ноћних клубова и кафића као загађивача животне средине u Бањој Луци Дипломски рад

Бранкп Лазић брпј индекса: 8011/08 2



УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА НА РАДУ

На основу молбе кандидата Бранка Лазића, студента Машинског факултета у Бањој Луци

и Одлуке Комисије за полагање дипломског испита, кандидату се додјељује

ДИПЛОМСКИ ЗАДАТАК

под називом:

АНАЛИЗА БУКЕ ИЗ НОЋНИХ КЛУБОВА И КАФИЋА

КАО ЗАГАЂИВАЧA ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Задатак кандидата Бранка Лазића је да у раду изврши анализу комуналне буке, с посебним

освртом на буку која потиче из ноћних клубова и кафића. Рад треба да садржи основне

појмове о буци (типови, звука, пропагација звука у животној средини, идентификација

извора буке у животној средини, извори рекреационе буке) и опис штетног утицаја буке на

човјека. Кандидат треба да прикаже основне елементе акустике просторија и објасни

посебне захтјеве за акустичку изолацију ноћних клубова и кафића, те да прикаже законски

оквир у области буке у животној средини. Након теоријског дијела рада, кандидат треба

да анализира стање буке емитоване из ноћних клубова и кафића на примјеру града Бања

Лука, те предложи неке мјере које се могу предузети за смањење буке и заштиту од буке

из ноћних клубова.

Бања Лука

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК-МЕНТОР ПРЕДСЈЕДНИК КОМИСИЈЕ

Доц. др Валентина Голубовић-Бугарски Проф. др Снежана Петковић



САДРЖАЈ

УВОД ......................................................................................................................................... 5

1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О КОМУНАЛНОЈ БУЦИ. ШТЕТАН УТИЦАЈ

КОМУНАЛНЕ БУКЕ НА ЧОВЈЕКА .......................................................................... 7

1.1.Типови буке ............................................................................................................. 8

1.2.Пропагација буке у животној средини ................................................................ 12

1.3.Структура комуналне буке – идентификација извора ....................................... 14

1.3.1. Бука саобраћаја ......................................................................................... 14

1.3.2. Индустријска бука .................................................................................... 14

1.3.3. Бука грађевинских машина ...................................................................... 16

1.4.Извори рекреационе буке ..................................................................................... 17

1.5.Штетан утицај комуналне буке на човјека ......................................................... 18

2. ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗА КОМУНАЛНУ БУКУ. МЕТОДОЛОГИЈА МЈЕРЕЊА

БУКЕ ............................................................................................................................ 20

2.1.ЕУ прописи који се односе на буку ..................................................................... 20

2.2.Локални закони у области буке у животној средини ........................................ 21

2.3.Дозвољени нивои буке на отвореном и затвореном простору, методологија

мјерења, мјерна опрема ........................................................................................ 23

3. АКУСТИКА ПРОСТОРИЈА-ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА АКУСТИЧКУ

ИЗОЛАЦИЈУ НОЋНИХ КЛУБОВА, КАФИЋА ..................................................... 29

3.1.Елементи звучне заштите у зградама .................................................................. 31

3.2.Дефиниције појмова којима се изражава звучна заштита ................................ 31

3.3.Акустичка подjела простора у зградама ............................................................. 32

3.4.Категоризација просторија по бучности ............................................................. 33

3.5.Критеријуми за дозвољени ниво буке ................................................................ 33

3.6.Принципи рјешавања звучне заштите ................................................................ 34

3.7.Акустички квалитет преграде .............................................................................. 37

3.8.Захтјеви за изолацију ноћних клубова и кафића ............................................... 39

4. АНАЛИЗА БУКЕ ИЗ НОЋНИХ КЛУБОВА (КАФИЋА) НА ПРИМЈЕРУ

НЕКОЛИКО НОЋНИХ КЛУБОВА (КАФИЋА) У ГРАДУ БАЊА ЛУКА........... 40

4.1.Резултати мјерења ................................................................................................. 41

4.2.Дискусија резултата .............................................................................................. 42

5. ПРИЈЕДЛОГ МИЈЕРА ЗА СМАЊЕЊЕ БУКЕ И ЗАШТИТУ ОД БУКЕ ИЗ

НОЋНИХ КЛУБОВА И КАФИЋА ........................................................................... 43

5.1.Звучна изолација просторије ............................................................................... 43

5.2.Примјер санације угоститељског објекта ........................................................... 47

6. ЗАКЉУЧЦИ ................................................................................................................ 50

7. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................. 52



УВОД

Бука је, према најчешће коришћеној дефиницији, сваки нежељени и непријатни звук. Бука

поред тога што има исте физичке карактеристике као и звук, разликује се од звуке по томе

што изазива различите психофизиолошке сензације (смета, узнемирава, угрожава) и

штетно дјелује на здравље човјека.

Различите особе имају различити став према жељеном и нежељеном звуку, тако да неки

звук може бити бука за неку особу, а веома пријатан догађај за друге. Према томе, бука је

само субјективна категорија, док је звук физичка категорија. Основна претпоставка да се

звук третира као бука је да постоји субјекат ( човјек или животиња ) који опажа звук и

коме тај звук смета. Нпр, саобраћај у суштини не генерише буку ако у непосредној

околини саобраћајнице не постоје стамбени објекти или станишта животиња. Тако се

веома често поставља дилема када треба користити термин звук, а када бука. У

свакодневном говору и литератури која обрађује проблеме звука и буке, уобичајена је

пракса да се користи термин бука за звук који се у општем случају третира као нежељени.

Нпр, звук који генеришу пнеуматици у контакту са подлогом могу за појединце да буду

пријатан звук (гледаоци трка Ф1) али је за већину то ипак нежељени звук-односно бука.

Разлике у индивидуалној осјетљивости на буку су велике. Бука је субјективан осјећај и

није је могуће мјерити. Она је одређена физичким особинама звука и физиолошким

својствима уха и људског организма. Оно што мјеримо је звучни притисак тј. ниво звучног

притиска Lp. Мјерење буке се врши фонометрима, уређајима који анализирају параметре

који утичу на субјективни доживљај буке.

Проблематика комуналне буке у склопу заштите и унапређења животне средине заузима

значајно мјесто. Комунална бука је увијек представљала веома важан проблем у животној

средини са којим се човјек суочавао и тежио да њом управља и да је контролише.

Урбана средина је последњих деценија оптерећена буком, која се повећава неколико

децибела годишње. Градску буку сачињава хаотични збир звукова који потичу од

различитих и многобројних извора, а који се међусобно разликују по висини, интензитету

и трајању. Највећи узрочник комуналне буке је саобраћај са око 80 %, а остали извори као

што су индустрија, угоститељски објекти, улична бука различитог поријекла и бука у

домаћинствима су заступљени у мањој мјери. Комуналну буку је тешко систематизовати,

пратити и проучавати, јер потиче из различитих извора и веома је промјењива. За

контролу комуналне буке веома често није било разумијевања, прије свега због

недовољног познавања ефеката које бука може да изазове на човјека. Комунална бука је

временски недетерминисана, по типу најчешће дисконтинуална, што је од изузетног

значаја за часове одмора, јер на дисконтинуалну буку не постоји навикавање. Један од

највећих проблема у вези буке је што у тренутцима када се човјек одмара, он је обично

изложен одређеном (повишеном) ниво звука који прераста у буку, иста та бука доводи до

немогућности одмарања, то доводи до оптерећења организма, што може да буде узрок

настанка неких обољења.



У поређењу са другим факторима животне средине, за контролу комуналне буке веома

често нема разумљевања, прије свега због недовољног познавања “скривених” ефеката

које бука може да изазове код човека. Такође се често заборавља на акумулативни ефекат

који бука има када излагање буци траје дужи временски период.

Институције које су задужене да се баве проблемима који настају у животној средини

веома често сматрају да је рjешавање проблема буке “луксуз” који себи могу да дозволе

само развијене земље. Међутим, изложеност већим нивоима буке карактеристичнија је за

земље у развоју, управо због њиховог односа према буци. Планирање коришћења

одређеног простора не водећи рачуна о нивоима буке и неадекватна градња стамбених

објеката у зонама гдје је бука изражена, повећава изложеност популације буци.

Грађани, прије свега у развијеним земљама, веома јасно препознају проблем и указују на

буку као главни чинилац који критично оптерећује популацију. Приказани резултати

анализе жалби грађана у Француској и Јапану (сл. 1.), јасно указују да је бука фактор која

знатно више смета човјеку у односу на друге факторе животне средине.

Слика. 1. Анализа утицаја независних аспеката животне средине на човека

Анализа жалби граћана код нас, конкретно у Бањој Луци које је примила Комунална

полиција Града Бања Лука у току 2011.год. по Одлуци о одређивању радног времена

угоститељским објектима, извршено је 11755 контрола од чега се око 5-6 % односи на

чујност музике ван затвореног дијела објекта. Од 48 угоститељских објеката који су

кажњени због прекршаја по овој одлуци 15 је због чујности музике ван затвореног дијела

објекта. Од 9 угоститељских објеката који су привремено затворени због прекршаја по

овој одлуци 3 је због чујности музике ван затвореног дијела објекта. У току 2012. год. по

Одлуци о одређивању радног времена угоститељским објектима на територији града Бања

Лука извршено је 14498 контрола1 од чега се око 4-5 % односи на чујност музике ван

затвореног дијела објекта. Од 42 угоститељска објекта који су кажњени због прекршаја по

овој одлуци 10 је због чујности музике ван затвореног дијела објекта. Од 6 угоститељских

објеката који су привремено затворени због прекршаја по овој одлуци 2 је због чујности

музике ван затвореног дијела објекта.

1Контроле су извршене до краја 11. Мјесеца 2012. год.

ЈАПАН

19.4%

26.1%

15.6%

38.9%

бука ваздух вода непријатни мирис

ФРАНЦУСКА

79.4%

7.7%

бука ваздух вода непријатни мирис

5.2% 7.7%



1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О КОМУНАЛНОЈ БУЦИ. ШТЕТАН УТИЦАЈ

КОМУНАЛНЕ БУКЕ НА ЧОВЈЕКА

Бука у животној средини - комунална бука, дефинише се као бука коју стварају сви извори

буке који се јављају у човјековом окружењу, искључујући буку која настаје на радном

мјесту у индустријским погонима. Иако се већ неколико деценија у свијету води борба за

заштиту и унапеђење животне средине, нема значајније уочљивог умањења штетног

утицаја буке на велики број становника, како у индустријски развијеним, тако и у земљама

у развоју, који живе изложени повећаној буци.

Бука је сваки нежељени звук. Буку можемо дефинисати и као појаву неугодних и

непожељних акустичких осјећаја. У пракси, бука је звук различите јачине, зависно од

услова или околности у којима се јавља и дјелује. Људска перцепција на звук веома је

сложена, тако да при покушаји описивања људске квалитативне осјетљивости на звучне

надражаје у квантитативном понашању, суочава се са великим проблемима. Човјек у

савременим условима живљења је перманентно окружен звуком. Основна претпоставка да

се звук третира као бука је да постоји субјект, било човјек или животиња, који тај звук

опажа и доживљава као нежељен или неугодан, односно коме тај звук смета. Нпр, звук

који генерише саобраћај у суштини није бука уколико у непосредној околини

саобраћајнице не постоје стамбени објекти или станиште животиња. Из аспекта физике,

бука има исте карактеристике као звук састављен од бесконачног броја континуално

распоређених фреквенцијских компоненти, тј. представља сложен звук са континуалним

спектром. За изучавање простог и до извјесног степена сложеног звука са линијским

спектром наука користи теоријску акустику, па тек на основу тих сазнања и уз примјену

експериментисања и емпирије изучавају се феномени сложеног звука континуалног

спектра. Да би звук настао потребно је да постоје испуњена два услова и то:

да постоји звучни извор и

да се звучни извор налази у еластичној средини.

Звучни извор представља механичко осциловање неког предмета у еластичној средини.

Еластичност средине карактерише способност молекула да могу да осцилују око свог

равнотежног положаја. Механичко осциловање звучног извора у еластичној средини

ствара промјенљиво физичко стање које се манифестује промјенљивом густином (ρ),

промјенљивим притиском (p) и брзином осциловања молекула еластичне средине (v).

Значајно је нагласити да се ни за једну величину која карактерише буку не може утврдити

нека правилна периодичност. Када је бука у питању, врло је важно уочити разлику у

осјетљивости људи за звук, јер та разлика може да буде изражена и значајна, тако да

субјективне оцјене о томе да ли је нешто бучно или није морају бити и провјерене.

Приликлом процјењивања да ли је неки звук бука или не основно је да успоставимо

дозвољену јачину буке при којој нема ометања у датим условима. Познато је да бука

угрожава човјека и при раду и при одмору. Значи, човјек реагује на буку без обзира да ли



се он налази на радном мјесту, или се одмара од посла, при чему се сви видови ометања

акумулирају и допуњују. Управо та околност чини проблем буке сложеним и захтијева

успостављање одговарајућих еквивалентних мјерила штетности буке током цијелог дана.

У урбаним срединама, тј. свуда гдје човјек живи и ради у зависности од мјеста у којем

дјелује разликујемо:

буку у радној средини и

буку у животној средини.

Проблем буке у животној средини је знатно мање проучаван него бука на радном мјесту.

Када се ради о буци користи се термин (укупни) ниво комуналне буке, настао као пријевод

енглеског термина (community noice level). Овакав домаћи термин семантички би више

приличио буци коју стварају комуналне службе, али би га са друге стране требало

тумачити као буку комуне – заједнице, коју она ствара својим (најчешће уобичајеним)

активностима. У том смислу под овим термином се подразумева бука у урбаној средини

која потиче од заједничког живљења и активности уопште. У поступку мјерења и оцјене

буке могу се појавити специфични чиниоци који се третирају као сметња, па их треба

искључити при одређивању нивоа комуналне буке. Као примјер би могао да се наведе

климатизер поред мјерног мјеста или птица која се оглашава, па разговор пролазника или

лавеж паса у непосредној близини мјерног мјеста и сл. Утицај оваквих извора може да,

због близине мјерном мјесту, представља знатну сметњу чак иако је његова акустичка

снага зрачења мала и чак безначајна са аспекта комуналне буке за дату локацију,

ситуацију и временски тренутак.

1.1.Типови буке

Расподела звучне енергије у оквиру периода посматрања одређује мјерну величину и

интервал мјерења. Бука се према томе разликује у више врста и то:

a) Разликовање према временском току;

b) Разликовање према фреквенцијском спектру;

c) Разликовање према ушчешћу извора буке;

a) Према временском току, бука се дијели на:

Уједначена (непромјенљива) бука- Бука са релативно константном промјеном

нивоа (до 5 dB) у оквиру периода посматрања. Један од најбољих примјера за

непромјенљиву (уједначену) буку је косилица за кошење траве. На слици 1.1.

приказан је сигнал непромјенљиве буке у временском домену.;



Слика1.1. Сигнал уједначене буке на примјеру косилице за траву

Промјенљива бука - бука са промјенљивим нивоом (више од 5 dB) у току периода

посматрања. Дефинишу се следећи типови промјенљиве буке:

континуално промјенљива бука (сл. 1.2.) - бука чији се ниво непрекидно

мјења у значајној мјери у току периода посматрања;

Слика 1.2.Приказ сигнала промјењивог ниво буке (нпр ниво буке код саобраћајнице)

испрекидана бука (сл. 1.3.) – бука извора који ради у правилним или

неправилним циклусима, гдје ниво буке веома брзо расте и опада неколико пута

у току периода посматрања; трајање уједначене вриједности буке у сваком

циклусу, која се разликује од резидуалне буке, износи више од 5 s;

Слика 1.3.Приказ сигнала испрекидане буке (нпр рад векер сата)



импулсна бука - бука удара или експлозија, односно бука која се састоји од

низа импулса звучне енергије, при чему сваки импулс траје мање од 1 s.

изоловани импулс звучне енергије - један импулс звучне енергије или

серија импулса, са интервалима између појединачних импулса дужим од 0.2

s;

квазиимпулсна бука- серија импулса буке сличне амплитуде, са

интервалима између појединачних импулса краћим од 0.2 s.

На слици 1.4. приказан је сигнал изоловане импулсне и квазиимпулсне буке у временском

домену.

Слика 1.4. Приказ сигнала изоловане импулсне и квазиимпулсне буке

b) Разликовање буке према фреквенцијском спектру

Расподјела звучне енергије у зависноси од фреквенције (фреквенцијски спектар) одређује

се фреквенцијском анализом нивоа буке примјеном октавних или терцних филтера.

Фреквенцијска анализа омогућава одређивање карактера буке и евентуалне корекције, као

и утврђивање оних фреквенцијских подручја о којима треба водити рачуна при примјени

мјера за смањење буке.

Широкопојасна бука - бука са приближно равномјерном расподјелом енергије

звука у ширем фреквенцијском опсегу (више сусједних октава). Спектар је

углавном без неравнина и континуалан. Примјер широкопојасне буке без

истакнутих тонова: саобраћајна бука.

Ускопојасна бука - бука чија је звучна енергија садржана у ужем фреквенцијском

опсегу (једна октава или мањи број терци). Примјери ускопојасне буке без

истакнутих тонова су: бука удаљене грмљавине (ниска фреквенција), бука

испуштања ваздуха из аутомобилске гуме (висока фреквенција).

Тонална бука (бука која садржи истакнути тон) - бука која садржи већи дио

енергије звука на дискретним фреквенцијама или веома уском опсегу фреквенција



и која се чујно издваја из укупне буке. Примјери тоналне буке су: бука

вентилатора, компресора, сирена аутомобила или воза.

Бука са нискофреквенцијским садржајем – бука која има значајну акустичку

енергију у фреквенцијском опсегу од 8 до 100 Hz. Ова врста буке се тешко

пригушује и може се простирати у свим правцима па се може чути и на

растојањима од неколико километара. Примјери буке са нискофреквенцијским

садржајем су: бука великих дизел машина код возова, бродова и електрана, бука

хеликоптера, бука подземне жељезнице, бука пнеуматске грађевинске опреме, бука

која настаје услед вибрирања моста и сл.

Слика 1.5. Типови буке са различитим карактеристикама у фреквенцијском домену

c) Разликовање буке према учешћу извора буке

Укупна бука- бука која обухвата све утицаје различитих блиских и далеких извора

на датој локацију у посматраном времену;

Специфична бука - компонента укупног звука која се може посебно

идентификовати и која је повезана са одређеним извором или групом извора;

Резидуална (основна) бука- укупан звук који остаје на датом мјесту у датој

ситуацији када се не узимају у обзир разматрани извори специфичне буке;

Почетна (првобитна) бука – бука на некој локацији која је постојала прије неке

промјене, нпр. изградња нове фабрике, саобраћајнице, баријере и сл.



Слика 1.6. Типови буке према учешћу извора буке

1.2. Пропагација буке у животној средини

Бука коју срећемо у животној средини је веома комплексна по поријеклу и стохастична је

појава. Њени извори су веома разноврсни и могу се подјелити на:

a) Изворе буке на отвореном простору, а ту се убрајају:

Превозна средства свих видова - саобраћај (друмски, жељезнички, авионски

и водни),

Грађевинске машине које се користе при извођењу јавних радова,

Машине и возила за комунално одржавање,

Машине за кућну употребу као што су косачице, моторне тестере и сл.,

Индустријски комплекси, и

Спортске активности, школе, концерти, забавни паркови и др.

b) Изворе буке у затвореном простору, а ту се убрајају:

Кућни апарати

Вентилациони системи и клима уређаји, трафостанице, пумпне станице итд,

Уређаји за музичку репродукцију,

Прославе

Бука из угоститељских објеката, пословних просторија, и сл, који су у

саставу стамбених зграда.

Распростирање буке у животној средини своди се на распростирање звука у отвореном

простору са различитим облицима и карактеристикама тла, грађевинских објеката,

звучних препрека и баријера. Распростирање комуналне буке у условима отвореног

простора у насељеним мјестима може да се сврста у сљедеће облике:

Распростирање буке по површини земље са различитим карактеристикама тла

(трава, асфалт, пијесак)

Распростирање буке кроз зелене појасеве



Распростирањe буке у условима различитих геометријских облика отвореног

простора, препрека и баријера као што су грађевински објекти, канали, косине,

зидови и сл.,

Продирање буке у затворене просторе (просторије).

На основу тога како се звучни талас простире у околини – простирања звучног таласа у

околини и на основу извора звучног таласа, звучни таласи се дијеле на:

Равни таласи;

Сферни таласи и;

Цилиндрични таласи.

Равни талас – добија се осциловањем бесконачне рави или клипне мембране у правој

цијеви идеално крутих зидова. Таласни фронт, у облику бесконачне равни или равни

клипне мамбране, нормалан је на правац простирања таласа и на тој површини у свим

тачкама, у истом тренутку, акустичке величине имају константну вриједност и исти фазни

помак.

Сферни талас – настају осциловањем тачкастог звучног извора или пулсирањем сфере.

Таласни фронт сферних звучних таласа има облик сфере.

Цилиндрични талас – настају осциловањем цилиндричне површи ваљка. Таласни фронт

цилиндричних звучних таласа има облик површине ваљка.

На слици 1.5. приказано је како се простиру звучни таласи у зависности од врсте извора

звучног таласа.

Слика 1.5. Простирање звучних таласа у зависности од извора таласа



1.3.Структура комуналне буке – идентификација извора

1.3.1.Бука саобраћаја

Иако није увек главни узрок жалби грађана, саобраћај (односно превозна средства која

човек користи) је доминантни извор буке у комуналној средини, укључујући све облике

саобраћаја (друмски, железнички и авионски) и све облике пријевозних средстава

(аутомобили, мотоцикли, камиони, аутобуси, возови, трамваји, авиони и хелихоптери).

Поред буке коју пријевозна средства стварају у окружењу, за пријевозна средства је

карактеристична и бука у унутрашњости возила којој су изложени возачи и путници.

Нивои буке у унутрашњости пријевозних средстава креће се у интервалу од 60 па чак и до

95 dB, у зависности од врсте пријевозног средства. У табели 1.1. приказани су нивои буке

у окружењу на растојању 10 m од извора буке у зависности од пријевозног средства.

Табела бр.1.1. Ниво буке на растојању 10m од пријевозног средства

Пријевпзнп средствп Сппљашни нивп букеdB(A)

Аутпмпбил при брзини пд 90km/h 72÷75

Аутпбус 82÷87

Теретни впз 85÷88

Ппдземна жељезница 98÷103

Камипн 82÷89

Камипн (лер гас) 70÷75

Нивои буке при прелијетању ваздухоплова на растојању од 300 m од линије летења,

налази се у опсегу од 96 до 114 dB, што важи за авионе а када су у питању хелихоптери,

опсег нивоа буке је од 89 до 100 dB.

1.3.2.Индустријска бука

Машине и машинска опрема која се користи у индустрији спадају у група стационарних

извора буке који генеришу буку на радном мјесту али, такође, могу генерисати значајне

нивое буке и у окружењу фабричке хале, на отвореном простору. Генерисана бука је

углавном зависна од снаге машине.

Машинска опрема укључује машине које се користе у индустријске сврхе као што су:

мотори, компресори, котлови, пумпе, трансформатори, генератори, куле за хлађење и

вентилациона опрема. Главни механизми генерисања буке могу се подјелити у три групе:

механички (зупчасти пријенос, лежајеви, каишни пријенос, вентилатори и друге



ротационе компоненте), аеродинамички (проток флуида - ваздуха или неке течности) и

магнетни (магнетострикција и периодичне силе између статора и ротора).

Механизми генерисања буке механичке природе могу се углавном веома успjешно

елиминисати перманентним праћењем стања машинске опреме и редовним одржавањем

на бази стања. Принцип одржавања на бази стања омогућава правовријемено рjешавање

проблема као што су: дебаланс, нестабилност система, неправилно подмазивање, кварови

код лежајева, неравне површине, прљавштина и сл. Неправилно одржавање може довести

до повећања нивоа буке и до 20 dB(А). Као дијагностичко средство у оцjени стања

машинских система могу се веома успjешно користити бука и вибрације.

И уз правилно одржавање, машинска опрема генерише веома високе нивое буке, углавном

тоналног карактера, са компонентама у средњефреквенцијском и високофреквенцијском

опсегу које су пропoрционалне ротационој брзини машинских компонената. Тоналне

компоненте су углавном посљедица трења, вибрација машинских компонената и

генерисања аеродинамичког протока. Није риједак случај да се у индустријским халама

налазе велике машине које иако правилно одржаване, генеришу нивое буке веће од 100

dB(А) на растојању 3 m од извора.

Аеродинамичка бука настаје као посљедица кретања флуида (обично ваздуха) кроз и око

машине. Бука је значајног нивоа ако се флуид креће кроз путеве са различитим

ограничењима или препрекама са оштрим кривинама, при чему се јавља турбуленција која

генерише широкопојасну буку. Поред тога, јављају се и тоналне компоненте као

посљедица рада ротирајућих система са лопатицама. Тако турбински мотори и машине

имају систем стационарних лопатица које се налазе поред ротационих, с циљем да

повећају ефикасност протока флуида. Интеракција протока флуида са ротационих

лопатица и стационарног система лопатица генерише тоналне компоненте буке које су

карактеристика система. У машинским системима који имају више ротирајућих

компонената, свака има свој скуп тоналних компонената буке које генерише.

Магнетни извори буке постоје код електричних мотора, генератора, трансформатора и

свjетлосних уређаја. Код електричних мотора, магнетне силе се јављају због механичких и

електромагнетских особина ротора и статора. Код генератора, јаке магнетне силе могу

деформисати статор изазивајући вибрације и генерисање буке. Код флуоросцентних

лампи и трансформатора феномен магнетострикције (промјене димензија усљед

магнетизације материјала) може генерисати карактеристичну буку зујања. Како

трансформатори користе струју фреквенције 50 Hz, намагнетисане плоче трансформатора

вибрирају истом фреквенцијом, тако да се јављају компоненте звука на тој фреквенцији и

на њеним умношцима (тзв. хармоници). Код свјетлосних уређаја углавном се побуђују

виши хармоници, тако да се највећи нивои буке јављају у опсегу говорних фреквенција

(500-2000 Hz).



1.3.3. Бука грађевинских машина

Коришћење грађевинских машина за градњу комерцијалних или стамбених објеката, или

за различите врсте ископавања у градским срединама, може изазвати значајну емисију

буке. Грађевинске машине спадају у групу привремених или повремених извора буке чије

је коришћење временски ограничено. Ограничено трајање буке који ови извори генеришу

морају се узети у обзир при оцјењивању утицаја буке на животну средину.

Грађевинске машине као извори буке могу се подјелити у две групе: покретни извори

(камиони, дозери, багери, ровокопачи, утоваривачи и сл.) и стационарни извори (кранови,

компресори, маљ набијач, пнеуматски чекић за разбијање и сјечење бетона и слична

електрична опрема).

Сл. 2.6. Грађевинске машине повремено значајно подижу ниво буке

Грађевинске машине су веома бучне, обично без икаквих система за редукцију буке и

често се веома лоше одржавају. Операције се углавном обављају не водећи рачуна о

посљедицама које оне изазивају на животну средину. Максимални нивои буке за неке

врсте грађевинских машина на одређеном растојању од извора приказани су у табели 1.4.

Табела 1.2. Ниво буке грађевинских машина

Извпр буке Максимални нивп букеdB(A)

Бушеое земље бургијама 94 (3m)

Рпвпкппач 87÷99 (10m)

Рпвпкппач, лер гас 74 (10m)



Миксер за бетпн 77÷85 (3m)

Мптпрна тестера 89÷95 (3m)

Кружна тестера за бетпн 91 (10m)

Кпмпреспр 91 (1m)

Утпваривач 79÷93 (15m)

Ударни чекићса ппкретнпм рукпм 100 (1m)

Разбијач бетпна 86 (10m)

Парни ваљак 87 (10m)

Машина за асвалтираое 84 (10m)

Бука коју производе грађевинске машине може бити континуалног и импулсног типа.

Извори континуалне буке укључују опрему на моторни погон намијeњену за различите

врсте ископавања, опрему за манипулацију материјалом и стационарну опрему. Бука

издувних система је доминантан извор буке код ове врсте опреме, али се не може

занемарити ни бука која потиче од усисних система, вентилатора за хлађење и

пријеносних система.

Извори импулсне или ударне буке укључују опрему типа маља набијача, чекића за

бушење и разбијање бетона и различитих врста електричних уређаја за нпр. забијање

ексера, притезање ударом и сл. Код конвенцијалних маљева набијача главни механизам

генерисања буке потиче од удара чекића о стуб који се набија. Погонски извори буке су

занемарљиви. Да би се бука смањила, ако то услови терена дозвољавају, могу се

користити различите врсте хидрауличких бургија или вибрационих набијача.

Код пнеуматске опреме, главни извори буке су издувни системи и удар алата по

материјалу који се обрађује.

1.4. Извори рекреационе буке

Одвијање активности у слободном вријемену, намијењених забави групе људи или

појединца (трке мотора, вожња картинга, дјечијих мотора и аутомобила, моторног чамца,

возила за кретање по снијегу) може значајно доприњети повећању нивоа буке у претходно

мирним зонама.

Значајан допринос генерисању буке могу дати и спортска и музичка дешавања, концерти

на отвореном, ватромети и различите фестивалске активности. Поред извора буке који се

користе при одвијању наведених активности, значајну буку генеришу и људи који

присуствују одређеним догађањима. Бука коју они генеришу обично је најзначајнија у

опсегу 500-2000 Hz. Бука је углавном широкопојасна, јер је генерише велики број људи

који могу имати различите доминантне фреквенције, али у наведеном опсегу. Познато је



да у женском и дjeчијем гласу доминирају више фреквенције, док код мушких гласова

доминирају ниске фреквенције. У табели 1.5. приказани су нивои буке које генерише

присуство људи одређеним догађајима.

Табела 1.3. Ниво буке који генерише присуство људи

Дпгађај Брпј људи Нивп букеdB(A)

Трајаое Leq Lmax

Дјечије игралиште 100÷500 68÷77 101 10÷30min

Кпшаркашка утакмица 12600 89 107 2.5h

Хпкејашка утакмица 17400 90 113 3h

Хрваое 7000 89 111 2.5h

Фудбалска утакмица 65000 88 111 3h

Рпк кпнцерти 19000 Музика дпминантна 109 3h

Ловачке активности (пуцњеви, лавеж паса) могу довести до значајног узнемиравања

непосредног окружења, али могу довести и до оштећења слуха самих ловаца због веома

високих нивоа буке који се генеришу при пуцању (132 – 172 dB(А)). Играње тениса и

одвијање других спортских активности на отвореном простору, црквено звоно и друге

религиозне активности, могу реметити претходно мирно окружење.

Кафићи, ноћни барови,дискотеке или концерти у затвореним просторима генеришу веома

високе нивое буке који могу довести до узнемиравања грађана ако простор у коме се

одвијају није акустички обрађен. Пратећи проблем је понашање посjетилаца при доласку и

одласку (коришћење аутомобила, галама).

1.5. Штетан утицај комуналне буке на човјека

Сметње буком могу бити веома различите, од лакших поремећаја функције до трајних

оштећења појединих органа. Некада се сматрало да је дејство буке ограничено на орган

слуха (аудитивно дејство), али је данас доказано да је њено дејство на друге органе

(екстрааудитивно дејство) много сложеније и по многима значајније. Бука озбиљно погађа

нервни систем, и то како централни тако и вегетативни, а преко овога утиче на срце, крвне

судове, крвни притисак, дигестивни тракт и многе друге органе и ткива, у којима изазива

промјене и функционалне сметње. Поред директног штетног дејства на здравље човjека,

бука посредно утиче на дневне активности, квалитет живота и резултате рада. Посебан

проблем представља бука у школама. Висок ниво саобраћајне буке отежава процес

едукације у школама, смањујући могућност комуницирања и учења. Студије су показале

да успjех ученика зависи, између осталог, и од нивоа буке. Ученици школа близу

аеродрома су показивали слабије резултате. Резултати студија говоре да је један од



најважнијих штетних медицинских ефеката комуналне буке ометање спавања. Особе са

умjереном или високо израженом осjетљивошћу на буку (око 1/3 популације) подложније

су негативним ефектима буке у току спавања, као и у погледу накнадних ефеката.

Истраживање групе научника у Шведској показало је да се поремећаји спавања чешће

јављају код особа које су изложене нивоу буке већем од 50 dB(A) (23%) у односу на

испитанике који живе у срединама са нивоима буке испод 50dB(А) (13%). Проблем је

израженији код испитаника чији прозори спаваће собе гледају ка улици. Коришћење

лијекова за спавање може бити учесталије код особа које су изложене вишим нивоима

буке у току ноћи. Бучна животна средина може негативно утицати на разне аспекте

понашања становништва и то на: свакодневне активности (комуницирање, коришћење ТВ

уређаја, коришћење прозора и балкона), социјално понашање (агресивност,

непријатељство, ангажованост) и социјалне индикаторе ( мијењање мјеста становања,

пријеми на болничко лијечење, коришћење лijекова, несрећни случајеви). Колики ће

ефекти на здравље бити од буке зависи од пола, старости, социјалног и културног нивоа

као и од нивоа буке којој је човијек изложен у радној и комуналној средини. С обзиром на

значај феномена буке, произилази потреба за контролом нивоа буке и планирањем мјера

за заштиту популације од њеног негативног дејства.

Чујни опсег звука у домену притиска је од 0-120 dB, а у фреквенцијском домену je 20 -

20000 Hz. Социјални контакт је у домену између 300-3000 Hz и 0-45 dB. Оштећење слуха

настаје најчешће усљед буке фреквенцијског домена од 2000-8000 Hz, а почиње нивоом

притиска вишим од 80 dB. Бука претежно оштећује слушни орган (аудитивни ефекти).

Штетни ефекти буке на слушни орган могу се подијелити на ефекте акутне акустичне

трауме које карактерише механичка оштећења сензорних елемената унутрашњег уха и

ефекте хроничне акустичне трауме који доводе до оштећења слушног органа. Механизми

дјеловања акутне и хроничне акустичне трауме су различити, али су њихови коначни

ефекти исти - оштећење слуха у дијапазону високих фреквенција од 3000 до 6000 Hz.

Штетни ефекти испрекидане буке су већи од континуиране буке док импулсна бука

настаје нагло и кратко траје (нпр пуцањ, експлозија). Степен оштећења слуха зависи од

физичких својстава буке (јачине, фреквенције и врсте буке). Сматра се да слух оштећује

бука јачине изнад 80 dB, међутим, бука мањег интензитета има штетно дјеловање на слух

и друге функције организма.

У процесу оштећења унутрашњег уха дјеловањем буке учествују физички и индивидуални

чиониоци:

Физички чиниоци:

Интензитет буке представља један од најважнијих фактора буке. Јачина буке која

узрокује оштећења почиње од 80 до 90 dB.



Спектар буке. Веће трауматизирајуће дејство имају тонови високе фреквенције, док

су дубоки тонови мање штетни него средњи и високи. Међутим, и дубоки тонови

могу узроковати оштећења ако су довољно великог интензитета.

Ритам буке. Бука може бити по свом ритму континуирана и дисконтинуирана.

Данас се претпоставља да континуирана бука узрокује већа оштећења од

дисконтинуиране.

Трајање буке је такође битан елемент од којег зависи степен и брзина настанка

оштећења слуха. Да би настала акустичка траума, интензитет буке мора да буде

изнад критичне границе. Излагање буци од 85 dB проузроковаће постепен губитак

слуха код значајног броја особа, а још гласнија бука ће само убрзати настанак

оштећења слуха.

Индивидуални чиниоци:

Постоји различита индивидуална осјетљивост на буку:

Животнa доба. Осетљивост на буку је управо сразмјерна старости особе која јој је

изложена.

Ранија обољења акустичког органа. Уколико већ постоји обољење унутрашњег и

средњег ува лакше ће настати акустичка оштећења. У случајевима оштећења

средњег ува долази до изостанка активирања физиолошких заштитних механизама

који штите унутрашње уво од дејства прејаког звука.

2.ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗА КОМУНАЛНУ БУКУ. МЕТОДОЛОГИЈА МЈЕРЕЊА

БУКЕ

2.1.ЕУ прописи који се односе на буку

Процењује се да је значајан број становника Европе изложен негативним ефектимабуке у

животној средини из различитих извора (саобраћај, индустрија, рекреативнеактивности,

итд.) због чега бука представља један од главних локалних проблемаживотне средине са

значајним последицама по здравље становништва. Ипак, тек 1993. године, Европска

заједница је најавила промјену политике у овој области у складу са релевантним

рјешењима садржаним у Петом акционом програму. Зеленом књигом Европске комисије

(1996. г.) проблеми са буком су експлицитно дефинисани као проблеми животне средине

чиме је отворена расправа о политици у области буке и даљим мјерама. Утврђена су два

правца дјеловања: општа политика у области буке (заједнички методи за процјену

изложености буци, установљавање заједничког индекса изложености буци, ограничавање

преноса буке, размјена информација и искустава, унапређивање кохерентности програма

истраживања у области буке) и смањивање емисија на извору (друмски, жељезнички и

ваздушни саобраћај и бука од опреме која се користи на отвореном простору).

Најзначајнији дио политике ЕУ у овој области усмјерен је ка смањивању буке путем

увођења обавезних техничких стандарда за производе, односно путем установљавања



граничних вриједности емисије за поједине производе (моторна возила, мотоцикли,

авиони, кућни апарати, различита опрема, клима уређајиитд). Један од циљева акционог

програма Заједнице у области животне средине односи се на смањивање броја људи који

су дугорочно угрожени над просјечним нивоом буке а нарочито буке из саобраћаја.

Општи циљ Директиве (2002/49/ECod 25. 6. 2002. год) о процјени и управљању буком је

дефинисање заједничког приступа намјењеног првенствено избјегавању, спрјечавању или

смањивању штетних дјеловања усљед изложености буци у животној средини, укључујући

сметње изазване буком. Осим тога, Директива треба да створи основу увођењу мјера

Заједнице за смањење буке коју емитују највећи извори, нарочито путничка и жељезничка

возила и инфраструктура, летјелице, вањска и индустријска опрема и покретне машине.

Директива се примењује на буку којој су људи изложени посебно у градским/урбаним

подручјима, у јавним парковима или другим тихим подручјима у агломерацији, у тихим

подручјима у природи, поред школа, болница идругих зграда и подручја осетљивих на

буку. С друге стране, Директива сене примењује на буку коју изазива особа изазивач буке,

буку од свакодневних активности домаћинстава, буку коју изазивају комшије, буку на

радном месту, буку унутар превозних средстава или буку од војних активностиу војним

подручјима. Неколико најзначајнијих обавеза држава чланица односе се на: обавезу да

одговарајућим нивоима именују надлежне власти и тјела одговорна за примјену

Директиве, укључујући власти надлежне за:

израду и, гдје је то релевантно, одобравање карата буке и акционих планова за

агломерације, главнепутеве, главне железничке правце и главне ваздушне луке;

прикупљање карата буке и акционих планова;

обавезу примјене индикатора буке(за припрему и ревизију израде стратешких

карата буке, односно примјену постојећих националних, односно додатних

индикатора буке;

методе процјене;

израду стратешких карата буке;

израду акционих планова;

информисање и консултовање јавности о излагању буци, њеним ефектима и

мјерењима која се предузимају ради рјешавања проблема буке, у складу са

релевантним одредбама Архушке конвенције;

сакупљање и објављивање података, итд.

2.2.Локални закони у области буке у животној средини

Код нас, Правилником о дозвољеним границама интезитета звука и шума (Слжбени

листбр. 46/1989) прописују се дозвољене границе интезитета звука и шума које се односе

на сва подручја природне и изграђене животне средине, те за просторије за становање и

боравак људи као и нивое буке у радним просторијама. Овај правилник је донешен прије

релативно много година и за сада нема измјене и допуне којим би се боље ограничило



емитовање буке а самим тим смањила изложеност буци у животној средини. Међутим,

Законом о заштити од буке у животној средини у Србији („Сл. гласник РС“, бр 36/2009),

много је боље уређено оно о чему би се требало водити рачуна при ограничавању ниво

буке у животној средини. Законом републике Србије уређују се:

субјекти заштите животне средине од буке;

мјере и услови заштите од буке у животној средини;

мјерење буке у животној средини;

приступ информацијама о буци;

надзор и друга питања од значаја за заштиту животне средине и здравље људи.

Одредбе овог закона не односе се на буку која настаје на радном мјесту и у радној

околини, буку која настаје у превозном средству, буку која потиче од војних активности

на армијским полигонима и активности на заштити од елементарних непогода, природних

и других удеса, буку од активности у домаћинству или буку из сусједног домаћинства, као

и на буку којој су изложени они који је стварају.

Заштита животне средине од буке обезбјеђује се утврђивањем услова и предузимањем

мјера заштите које су дио интегралног система заштите животне средине и односе се на:

просторно, урбанистичко и акустичко планирање;

звучну заштиту;

стратешку процјену утицаја планова и програма, односно процјену утицаја

пројеката на животну средину, као и на издавање дозволе за изградњу и рад

постројења, односно обављање активности;

прописивање граничних вриједности буке у животној средини;

производњу, промет и употребу извора буке;

акустичко зонирање;

израду стратешких карата буке;

израду акционих планова заштите од буке у животној средини;

мјерење и оцјену буке у животној средини;

процјену штетних ефеката буке на здравље људи и животну средину;

информисање јавности о буци и њеним штетним ефектима у животној средини.

У акустичким зонама може се забранити или ограничити употреба извора буке, односно

обављање дјелатности и других активности које проузрокују буку изнад прописаних

граничних вриједности.

Организатори јавних скупова, забавних и спортских приредби и других активности на

отвореном и у затвореном простору дужни су да у пријави за одржавање јавних скупова и

активности доставе податке о мјерама заштите од буке уколико употреба звучних и

других уређаја може прекорачити прописане граничне вриједности. Мјере заштите од



буке одређује јединица локалне самоуправе на захтјев организатора јавних скупова и

активности. Мониторинг буке врши се систематским мјерењем, оцјењивањем или

прорачуном одређеног индикатора буке, у складу са овим законом. Подаци из

мониторинга буке саставни су дио јединственог информационог система животне средине

у складу са законом којим се уређује заштита животне средине. Правно или физичко лице

које је власник, односно корисник извора буке дужно је да на прописан начин обезбједи

мјерење буке и израду извјештаја о мјерењу буке и сноси трошкове мјерења буке у зони

утицаја, у складу са овим законом.

Мјерење буке у животној средини може да врши овлашћена стручна организација ако

испуњава прописане услове за мјерење буке у складу са овим законом. Ради праћења и

евиденције буке у животној средини у оквиру информационог система заштите животне

средине, та организација води податке из мониторинга буке, на прописан начин.

Овлашћене стручне организације које врше послове мониторинга буке у животној средини

дужне су да достављају податке на начин и у роковима, у складу са законом којим се

уређује заштита животне средине.

У Бањој Луци за контролу буке која се емитује на отвореном простору надлежна је

Комунална полиција, док за буку која се емитује у затвореном простору, надлежна је

Еколошка инспакција.

2.3. Дозвољени нивои буке на отвореном и затвореном простору, методологија

мјерења, мјерна опрема

Код израде развојних, просторних и урбанистичких планова, потребно је да намјена

простора и границе подручја за одређене намјене (зоне) буду утврђене на тај начин да

задовољавају дозвољени ниво буке из табеле 2.1. –дозвољени ниво вањске буке. Ниво

затечене буке у некој зони, смије се повећати само ако одређена намјена те зоне дозвољава

виши ниво буке из табеле 2.1. Уколико ниво затечене буке у некој зони или дијелу зоне

прелази највиши дозвољени ниво из табеле 2.1., за ту зону или дио зоне орган надлежан за

послове просторног планирања, урбанизма или заштите човјекове животне средине,

прописује израду пројекта за накнадну заштиту од буке. Вањска бука у односу на објекте,

у смисли правилника (Службени лист бр. 46/89), је бука која влада на удаљености 0.5m

испред фасаде, мјерена у осовини отвореног прозора. Тамо гдје нема објекта на отвореном

простору, вањска бука се мјери на висини 1.7 m од нивоа терена, на удаљености најмање 3

m од препрека које рефлектују буку. Бука се изражава еквивалентним 15 минутним

нивоом Leq и вршним вриједностима L10 и L1 у dB(A) као илустрација критичних

промјењивих нивоа. L10 и L1 су нивои буке који илуструју присуство буке виших нивоа у

трајању од 10 % односно 1 % времена мјерења, односно периода дана или ноћи. При

оцјени нивоа буке на отвореном простору који овисе од утицаја различитих фактора

урачунавају се корекције према табели 2.2. – Корекција нивоа измјерене буке.



Ниво буке на отвореном простору у I, II и III зони од: транзитног саобраћаја,

индустријских погона мале привреде, кућне радиности, пољопривреде, сточарства,

грађевинских радова и сличних извора буке, мора бити нижи од 5 dB(A) од дозвољених

нивоа у тим зонама из табеле 2.1.

За туристичке, рекреационе, опоравилишне и љечилишне зоне, те друге зоне за боравак,

одмор, опоравак или оне које морају бити посебно заштићене, скупштина општине може

прописати ниже нивое буке од оних утврђених правилником (Сл. Лист 46/89) и одредити

за то посебне мјере, као и вријеме (дана или године ) њиховог важења. Изузетно,

скупштина општине може одобрити радове који изазивају прекорачење дозвољених

нивоа буке, и то највише у трајању од 30 дана, односно 45 дана у току 12 узастопних

мјесеци.

Просторни размјештај зона мора бити такав да се спријечи директни додир VI и III,

односно V и II, односно IV и I зоне, без заштитних зона или одговарајућих међузона по

редослиједу. При планирању и одређивању зона одређене намјене може се дио зоне

изузети односно уклонити у заштитну зону, уз услов да резултирајући ниво буке у

просторијам према намјени буде усклађен са дозвољеним нивоима буке у просторијама

према табели 2.3. – Дозвољени ниво буке у затвореним просторима. При изради

санационог пројекта не могу се мијењати зоне односно сврстати подручје или објекти у

зону са нижим степеном заштите односно вишим дозвољеним нивоом буке. При

пројектовању и планирању заштите од буке морају се задовољити вриједности ниже за 5

dB(A) од дозвољених у табели 2.1.

Највиши дозвољени нивои буке узроковане стационарним или нестационарним

(покретним) изворима у просторијама, које, према намјени, требају бити заштићени од

буке, наведени су у табели 2.3. унутрашња бука се мјери код затворених прозора и врата у

средишњем дијелу просторије, најмање 1 метар од унутрашњих површина. Бука се

изражава као еквивалентни 15 – минутни ниво Leq у dB(A). Критични 15 – минутни

еквивалентни ниво буке Leq dB(A) сматра се онај ниво буке који је трећи по јачини од

свих 15 – минутних нивоа у току дана односно ноћи, што искључује екстремне нивое

изазване неуобичајним појавама. Бука изазвана усљед природних појава ( грмљевина,

вјетар, и сл.) не смије утицати на мјерење нивоа буке.

Уколико се констатује да је прекомјерна бука у новоизграђеном подручју или објектима,

односно да би нови уређаји или поступци у простору изазвали повишење нивоа буке у

постојећим просторијама и просторима, и то као резултат: погрешног мјерења буке,

непостојања елабората заштите од буке, погрешних елабората заштите и неадекватних

мјера, санација стања ће се извршити на рачун починиоца неадекватних радњи

(пројектанта, извршиоца мјерења нивоа буке буке, органа који је издао дозволу или

рјешење без одговарајуће техничке документације и друге). Вриједност нивоа буке које

прелазе највише дозвољене нивое за 10 dB(A) или више, сматрају се алармним. У случају



утврђених алармних нивоа буке потребно је предузети хитне мјере у складу са овим

правилником.

Дозвољене нивое буке је обавезно узети у обзир на основу стручне процјене или

урврђивања стања код издавања грађевинских и употребних дозвола за новоградњу, код

инсталирања и употребе постројења те издавања употребне дозволе за нове машине,

апарате и уређаје који својим радом изазивају буку. Свако прекорачење дозвољених нивоа

буке подразумијева забрану рада извора буке или кориштења простора у којем бука

настаје.

Табела 2.1. Дозвољени нивои вањске буке

Ппдручје

(зпна)

НАМЈЕНА ПОДРУЧЈА

највиши дпзвпљени нивп

Еквивалентни

нивпи Leq

Мах нивп

Дан Нпћ L10 L1

I. Бплничкп, љечилишнп 45 40 55 60

II. Туристичкп, рекреацијскп, ппправилпшнп 50 40 60 65

III. Чистп стамбенп, васпитнп-пбразпване и здравствене

институције, јавне зелене и рекреаципне ппвршине

55 45 65 70

IV. Тргпвачкп, ппслпвни, стамбени и стамбени уз

сапбраћајне кпридпре, складиште без тешкпг

трансппрта

60 50 70 75

V. Ппслпвнп, управнп, тргпвачкп, занатскп, сервиснп

(кпмунални сервис) 65

60 75 80

VI. Индустријскп, складишнп, сервиснп и сапбраћајнп

ппдручје без станпва

70 70 80 85

Табела 2.2. Корекција нивоа измјерене буке

Утицајни фактор Корекција за Leq (dB(A)) Корекција за L1

Истакнути тонови +5 -

Импулсна бука +5 +5

Бука жељезнице -5 -5

Бука авиона -5 -10



Табела 2.3. Дозвољени нивои буке у затвореним просторима

Редни

брпј

НАМЈЕНА ПРОСТОРИЈЕ

највиши дпзвпљени

нивп 15 min LeqdB(A)

Дан Нпћ

1. Бплнице, клинике, дпмпви здравља и сл.

1.1. Бплничке спбе 35 30

1.2. Ординације 40 40

1.3. Операципни блпк без медицинских уређаја и ппреме 35 35

2. Хптели, мптели, дпмпви, самачки хптели и сл.

2.1. Хптелске спбе А категприје и виших категприја пд извпра буке

у згради и саципнарних извпра изван зграде

Од нестаципнарних извпра буке изван зграде

35

40

30

35

2.2. Хптелске спбе Б категприје и нижих категприја пд извпра буке

у згради и стаципнарних извпра изван зграде

Од нестаципнарних извпра изван зграде

40

45

35

40

2.3. Спавапнице у дпмпвима пд извпра буке у згради и

стаципнарних извпра буке изван зграде


40

45

35

40

2.4. Спбе у самачким хптелима пд извпра буке у згради и

стаципнарних извпра изван зграде


40

45

35

40

3. Шкпле, факултети, библиптеке и сл.

3.1. Амфитеатри и учипнице 40 40

3.2. Кабинети на факултетима 35 35

3.3. Кабинети у шкплама 40 40

3.4. Читапнице, библиптеке 40 40

4. Двпране

4.1. Кинп двпрана 35 35

4.2. Двпране у дпмпвима културе 40 40

4.3. Ппзпришта 30 30

4.4. Кпнцертне двпране 30 30

5. Устанпве за предшкплску дјецу и сл.



5.1. Спбе за пдмпр дјеце пд извпра буке у згради и стаципнарних

извпра изван зграде


Спбе за рад са дјецпм

40

45

45

35

35

45

6. Стамбени пбјекти

6.1. Бправишне прпстприје пд извпра буке у згради и

стаципнарних извпра изван зграде


40

45

30

35

Прекорачење прописаног нивоа буке - Извори буке могу се користити и када

прекорачују прописане највише дозвољене нивоебуке, само у случају отклањања

посљедица елементарних непогода и стања која би могла изазвати веће материјалне штете

или угрожавају здравље људи и њихове околине.

Забрана обављања радова и дјелатности– Законом је забрањено обављати радове,

односно дјелатности које због буке, укључујући и емитовање музике, ометају ноћни мир и

одмор у насељеним мјестима, у времену од 22 до 06 сати. Забрана се не односи на

обављање радова за уклањање посљедица елементарних непогода и стања која би могла

изазвати веће материјалне штете,или угрозити здравље људи и њихове околине.Забрана се

не односи и на радове и дјелатности које се по природи свог технолошког процеса, морају

обављати непрекидно, дању и ноћу, односно само ноћу, а не постоји техничка или друга

могућност да се спријечи ширење буке.

Мјерење буке у затвореном простору -Мјерење нивоа буке у просторијама врши се тако

да мјерна тачка буде удаљена 1 m од зидова или других рефлектујућих површина, а

микрофон се поставља на висину 1,2 m до 1,5 m изнад пода. Код мјерења буке у

просторијама са затвореним прозорима и вратима микрофон се поставља, по

могућностима, у средину просторије. Мјерење структурног звука (извор у згради) или код

вањске нискофреквенцијске буке, врши се при затвореним прозорима, у средини

просторије.

Мјерење буке на отвореном простору - Мјерење нивоа буке на отвореном простору

врши се тако да се микрофон постави 1,2 m до 2 m изнад тла. Код посебних мјерних

услова на терену (нпр. заклањање зидом, нагиб терена, велико пригушење на тлу и сл.),

микрофон се може поставити на висинуод 4 m изнад тла. Код мјерења буке у близини

зграде, микрофон се поставља на удаљеностнајмање 3 m. Код мјерења буке на фасади

зграде, микрофон се поставља 0,5 m изван зграде, приближно на средини отвореног

прозора.

Мјерна опрема –За мјерење буке у животној средини користи се букометар, односно

систем за мјерење и аквизицију података, који треба да омогући аутоматски временски



запис еквивалентног нивоа буке Leq, одређивање статистичких параметара и

фреквенцијску и терцну анализу. Мјерачи нивоа буке су дигитални мјерни уређај за

мјерење нивоа буке у децибелима, обично су намјењени за мјерење нивоа извора буке од

30 до 140 dB. Мјерена вриједност приказује се на LCD дисплеју у облику минимума и

максимума мјереног нивоа буке. Да би се смањио утицај вјетра приликом мјерења на

отвореном простору, користи се заштитна капица која не утиче знатно на промјену нивоа

буке али се ипак измјерене вриједности морају кориговати у зависности од врсте капице

која се користи, међутим ове капице у великој мјери смањује утицај вјетра. Инструменти

се обично напајају користећи батерије од 9 V. Мјерење се не смије вршити код

непогодних временских услова као што су:

Висока влага ваздуха и кишни услови

Прашина и запаљиви гасови, испаравање

Грмљевина

Ниједан дио уређаја не смије се мијењати или поправљати, не смије се третирати као

кућни отпад у случају када више није у функцији. Када се мјерни уређај уноси из топлог

простора у хладни (или обрнуто), ова нагла промјена може проузроковати формирање

кондензације на електронским мјерним уређајима. Овај физички ефекат није могуће

избјећи из конструктивних разлога, па је потребна аклиматизација (15-30 min у зависности

од разлике температура) прије него што се мјерни процес настави. Ради смањења утицаја

мјериоца на резултате мјерења, букометар треба да буде монтиран на одговарајући сталак

са висином која се може подесити.

Опрема за мјерење нивоа буке мора да буде еталонирана сваке друге године. Непосредно

прије и после сваке серије мјерења, мјерни систем мора да се калибрише еталонираним

калибратором ради провјере калибрације читавог мјерног система. Резултати калибрације

(фреквенција и ниво калибрације) се записују и дају у извјештају о мјерењу. У табели 2.3.

приказан је изглед и спецификације инструмента за мјерење буке С322А произвођача

ПРОБУС група (ПЦЕ Група д.о.о. Сарајево).

Табела 2.3. Приказ основних карактеристика и предности мјерача нивоа буке С322А

Професионални мјерач нивоа буке С322А, веома је погодан за примјену у индустрији,

здравству, надгледању нивоа буке у околини итд. Овај мјерни урађај с могућношћу

меморисања (32000 података) идеалан је за мјерење звука кроз дужи период. Након што се

подаци меморишу у интерну меморију мјерача, корисник их може помоћу USB-

прикључка и кабла пренијети на рачунар и накнадно анализирати. На тај начин је

омогућено руковање подацима, израда графичких приказа резултата мјерења и сл.



USB прикључак за пријенос

података

Погодан за све актуелне Windows

верзије

Аналогни излаз АС 1 V/ DC 10 mV

Подесива функција за дуготрајно

снимање података

Мин/мах функција

Велики LCD приказ

Фрекванцијско подручје 31.5 Hz до 8

kHz

Датум и вријеме

Функција за самоискључење након

15 min мјерења

А и С тежинско - фреквенцијско

процјењивање

С322А

Мјерач буке може се примијенити за

класично мјење или за дуготрајно снимање

звука. Помоћу USB прикључка подаци се

преносе на РС, који се могу анализирати на

разне начине

Могућ је приказ дијаграма у временском

домену, колона и вршних вриједности.

Могуће је програмирање параметара

мјерача буке код дуготрајних мјерења.

3. АКУСТИКА ПРОСТОРИЈА - ПОСЕБНИ ЗАХТЈЕВИ ЗА АКУСТИЧКУ

ИЗОЛАЦИЈУ НОЋНИХ КЛУБОВА, КАФИЋА

Акустички појам просторије подразумева физички ограничену форму ваздушног

простора. Просторна ограниченост посљедица је постојања грађевинских преграда са свих

страна: зидова, плафона, пода. Без обзира на врсту материјала од којих су те преграде

направљене, све површине у просторији представљају велики дисконтинуитет импедансе

у односу на импедансу ваздуха. Због тога се при простирању звука кроз просторију

дешавају суксцесивни процеси рефлексија на граничним површинама. При сваком



наиласку на граничне површине звучна енергија се враћа рефлектујући се назад у

просторију. Због тога у звучном пољу постоји константни енергетски губитак, који се

квантификује вриједностима коефицијента апсорпције свих граничних површина.

Постојање рефлектоване звучне енергије коју чине бројне рефлексије представља основну

одлику просторије као акустичког преносног система. Управо рефлектована звучна

енергија главна је тема којом се бави област названа акустика просторија. Предмет

интересовања је временска структура рефлектоване енергије која стиже у пријемну тачку

(импулсни одзив) и укупни ниво рефлектоване енергије која представља енергетски збир

свега што стиже до пријемне тачке у просторији (ниво рефлектованог звука).

Акустика просторија се бави мјерењем и моделовањем импулсних одзива и нивоа

рефлектованог звука. Може се рећи да је просторија у акустичком домену супротност

слободном простору. Када у слободном простору ради звучни извор, у њему су

геометријске границе звучног поља одређене само процесима слабљења звука при

удаљавању од извора. Просторни габарити звучног поља одређени су дометима извора,

односно његовом снагом. За разлику од слободног простора, када звучни извор ради у

просторији енергија остаје просторно ″заробљена″ у оквиру граничних површина, односно

унутар зидова просторије. Због тога су просторни габарити звучног поља у њој увијек

исти, без обзира на звучни извор и његову снагу.

Звучно поље у просторијама и његове специфичности значајни су јер оне представљају

мјесто гдје човјек живи и обавља своје професионалне активности. Акустичке

специфичности просторије посебно су значајне када она има улогу преносног система

између звучних извора и чула слуха слушаоца. Због тога се карактеристике звучног поља

у просторијама морају вредновати и са аспекта човјековог чула слуха. Просторије су

такође мјесто гдје се звук користи као изражајно средство умјетности, па се звучно поље у

њима повремено вреднује и са аспекта естетике звучне слике. Питање естетике

инжењерском домену намеће један специфичан аспект, јер се физичке карактеристике

звучног поља анализирају кроз призму човјековог субјективног доживљаја звука, што

излази изван оквира објективног физичког свијета.

Основна тема којом се бави грађевинска акустика је акустички квалитет грађевинских

објеката,што је једна од компоненти њиховог укупног квалитета. Колики ће бити значај

ове компонентеквалитета одређују намјена зграде, односно њен унутрашњи садржај и

окружење у коме се онаналази. У најраширенијем појавном облику зграда, у стамбеним и

пословним објектима,акустички квалитет је регулисан критеријумима који су дефинисани

стандардима. У сложенимтехнолошким објектима, као што су то на примјер радио и ТВ

центри, разне врсте сала и слично,акустички квалитет је једна од централних тема у

процесу пројектовања и извођења радова. Он се дефинише посебним стручним

препорукама, стандардима релевантних струковних организација или на основу посебно

дефинисаних захтева корисника. Генерално се може рећи да боравак људи у објекту,

односно захтјевани квалитет њиховог комфора, одређује значај акустичке компоненте



квалитета зграде. Људске активности, било да је то становање, рад или праћење неких

догађаја, диктирају услове које треба задовољити да би се могло говорити о акустичком

квалитету. У дјеловима објеката гдје нема дужег боравка људи, или уопште није

предвиђен приступ људима, акустички квалитет као тема при пројектовању и грађењу

зграда се не разматра. Због тога је у грађевинској акустици уведен појам боравишне

просторије да би се означили простори гдје је предвиђено дуже задржавање људи. У

стамбеним просторима то су собе стана, а у пословним објектима боравишне просторије

су канцеларије. За такве просторије су утврђени акустички критеријуми који морају бити

задовољени. Све друге просторије у објектима (разне помоћне просторије, санитарни

чворови, комуникације и слично) нису обухваћене акустичким критеријумима.

Специфичност грађевинске акустике је у томе што човјеково присуство у објекту, односно

његово чуло слуха, у инжењерски рад при пројектовању и изградњи грађевинских

објеката уводи неке не техничке појмове који постају основни критеријум у раду. Тако се

при дефинисању грађевинског објекта критеријуми заснивају на појавама као што су:

скретање пажње звуком, потребна тишина неопходна за сан, ометање звуковима при раду

који захтјева концентрацију, ометање говорне комуникације и деградација разумљивости

говора ометајућим звуковима, и слично.

3.1. Елементи звучне заштите у зградама

Са акустичког аспекта посматрано, зграде представљају јасно омеђену запремину

простора у коме се релативно измјешано појављују разни звучни извори, непосредно

управљани људима или који раде самостално као дио технолошких система, и других

људи који истовремено захтјевају одређени комфор и не желе да буду ометани или

узнемиравани њиховим звуцима. Рјешавање проблема њиховог заједничког смјештаја у

згради нужно мора имати два паралелна пута која заједно воде ка решењу:

административна контрола употребе звучних извора и адекватна материјализација зграда.

Овдје посебно треба ставити акценат на ″минимално потребну″ материјализацију, јер је за

бољу звучну заштиту потребоно више финансија. Да би звучна изолација била

задовољавајућа и сходна својој сврси, треба да задовољава одређене критеријуме а то су:

категоризација просторија по бучности,

нумјерички критеријуми за максимално дозвољени ниво буке у просторијама и

нумјерички критеријуми за акустички квалитет преградних конструкција између

стандардних просторија.

Они су записани у одговарајућим стандардима.

3.2. Дефиниције појмова којима се изражава звучна заштита

Основна физичка величина на којој се заснива звучна заштита је изолованост. То је, по

дефиницији, разлика нивоа звука у две сусједне просторије: једне у којој настаје звук и



друге која се од тог звука штити. Ако се предпостави да је у просторији са извором ниво

звука L1 (dB )а у сусједној L2 (dB), онда је изолованост, по дефиницији:

D (dB) = L1 - L2

Тражена вриједност изолованости између две сусједне просторије остварује се адекватним

акустичким квалитетом преграда које их раздвајају. Физичка карактеристика преграде која

показује њену способност да задржи звучну енергију назива се изолациона моћ. И ова

величина се изражава у децибелима. Смисао појмова изолованости и изолационе моћи

приказан је шематски на слици 3.1.

Слика 3.1. - Основни појмови који

дефинишу проблем звучне

изолације.

3.3. Акустичка подјела простора у зградама

Задатак грађевинске акустике, како је овде дефинисан, у себи имплицитно подразумева да

унутар једног грађевинског објекта постоје просторије које се међусобно разликују по

акустичким условима. Начелно се сви простори у једној згради могу подјелити на три

категорије:

просторије које садрже јаче изворе звука,

просторије у којима се налазе садржаји осетљиви на буку и којима треба

обезбједити одговарајућу заштиту од буке из окружења и

неутралне просторије које не садрже изворе буке, али истовремено у њима није

предвиђен дужи боравак људи.

Таква класификација просторија уводи у зграде посебне линије подјеле, које су

принципијелно сличне линијама раздвајања против пожарних зона или у термици зоне

гријаних и негријаних простора. То су равни по којима се раздвајају просторије у којима у

неким тренутцима могу владати високи нивои звука и просторије које се морају штитити

од њих.

Треба напоменути да рјешење звучне заштите, односно адекватно раздвајање бучних

просторија и простора које се акустички штите, није само питање материјализације у

објекту. Адекватна унутрашња организација простора у згради са аспекта акустике треба

да обезбиједити довољну удаљеност просторија у којима се налазе јаки извори буке и

просторија у којима се налазе садржаји осјетљиви на буку.



3.4. Категоризација просторија по бучности

Да би се потребе у звучној заштити могле свести у технички рјешиве оквире, нормативима

је уведена категоризација просторија према могућој јачини звучних извора у њима. Тако

су уведене три категорије просторија:

обичне просторије,

бучне (погонске или пословне) просторије и

врло бучне просторије.

Подјела међу њима је извршена према вриједностима нивоима буке која се може јављати

као посљедица активности у просторији. Бука се у овој подјели посматра преко средње

вриједности њене енергије у петнаестоминутним временским интервалима. Обичне

просторије су оне у којима тако посматрана вриједност нивоа буке не прелази 70 dB(А).

Категорију бучних просторија чине оне у којима се може очекивати да на исти начин

дефинисани ниво звука премашује 70 dB(А), али не прелази 85 dB(А).

Врло бучне просторије су оне у којима вриједност ниво звука у појединим периодима

премашује 85 dB(A).

3.5. Критеријуми за дозвољени ниво буке

Осим категоризације просторија у којима се очекују извори буке, друга страна исте теме је

дефинсање дозвољеног нивоа буке у просторијама из категорије оних које треба штитити.

Те вриједности, изражене у dB(A), питање су конвенције, односно законских одредби, и

утврђене су одговарајућим правилницима. У стамбеним и пословним објектима оне су

утврђене за боравишне просторије стана, гдје је потребно задовољити услове за одмор

људи, и за канцеларије гдје се захтјева концентрација при раду и комуницирање говором.

Постоје утврђене вриједности иза боравишне просторије у другим врстама објеката

(хотели, домови, болнице итд.). Значајно је да се максимално дозвољене вриједности

нивоа буке дефинишу само за боравишне просторије, у којима је могућ дужи боравак

људи. Законске одредбе не дефинишу дозвољени ниво буке у помоћним просторијама,

комуникационим просторима, санитарним чворовима и сличним дјеловима зграда. Овдје

треба разјаснити мало познату чињеницу о начину како су усвојене нумјеричке

вриједности које су проглашене максимално дозвољеним за буку у појединим врстама

просторија. Као што је на самом почетку дефинисано, бука је сваки нежељени звук који

својом нежељеношћу изазива ометање, деконцентрацију или нелагодност. Међутим,

људска популација у свим аспектима увијек подразумева огромну дисперзију у

особинама, па се то односи и на питање осјећања угрожености звуком. Заштита од буке се

не бави свођењем нежељених звукова из окружења на ниво нечујности. То би инжењерски

и финансијски често био готово немогућ задатак. Тај задатак је дефинисан као свођење



звукова из окружења на ниво када могу бити чујни, али су преслаби да би скретали

пажњу, па тиме престаје и узнемиравање. Међутим, вриједност нивоа када ће се то

догодити у истим околностима варира од особе до особе, што отвара питање колико је

довољно смањити ниво буке да престане узнемиравање. То је сложено питање које се у

литератури назива ″акустичка дилема″. Акустичка дилема се може описати кривом чији је

принципијелни изглед приказан на слици 3.2.. Повећавање нивоа амбијенталне буке у

човјековом окружењу изазива повећање процента оних који ће се осјећати угроженим.

Слика 3.2. – Принципијални изглед

криве која дефинише дилему. Дио

популације осјећаће угрожавање

буком чак и када је важећи

критеријум задовољен.

Усвајање критеријума за максимално дозвољени ниво буке при коме ниједна особа не би

била угрожена није рационално, а често није могуће. Због тога све постојеће норме за буку

имају вриједности при којима се очекује да ће проценат угрожених бити мањи од неке

унапријед задате границе, што се одређује проценом реално остваривих домета (5%, 10%

или слично). Постојање акустичке дилеме, илустроване дијаграмом са слике 3.2., значајно

је у грађевинској акустици јер објашњава да се звучном заштитом не тежи нечујности

звукова из окружења, већ њиховом свођењу у прихватљиве оквире за највећи дио

популације.

3.6.Принципи рјешавања звучне заштите

Основи поступак у свођењу изолованости неке две просторије на задату вриједност је

утврђивање свих путева којим звучна енергија пролази између њих. Само потпуно

сагледавање куда звук све пролази омогућава адекватне интервенције у мјери која је

потребна. Многе грешке у рјешавању звучне заштите биле су посљедица погрешно

сагледаног значаја појединих путања енергије.

Путеви проласка звука у грађевинским објектима -Када се разматра изолованост две

сусједне просторије уобичајено се размишља о проласку звука кроз зид (или таваницу)

који их дијели. Међутим, путеви проласка звучне енергије из једне просторије у другу



увијек су сложенији и шематски су илустровани на слици 3.3. Звучни извор ствара поље у

ваздушном простору собе. Енергија из ваздуха погађа све унутрашње површине, па један

њен мали дио прелази у материјал зидова, плафона и пода. Доспијевши у грађевински

материјал звук наставља да се креће ограничен само евентуалним дисконтинуитетима у

њему. Ове путање су шематски приказане на слици 3.3. Кроз грађевински материјал

звучна енергија доспијева до унутрашњих површина сусједне просторије, гдје ће један

мали дио тако доспјеле енергије бити израчен у њен ваздушни простор. Пролазак звука

између просторија мимо преградног зида назива се бочно провођење. Ниво звука у другој

просторији последица је онога што пролази директно кроз преграду која одваја две

просторије и бочног провођења. Значај бочног провођења у укупној изолованости

просторија функција је врсте материјала од којих су направљени зидови и таванице.

Постоје околности када је његов допринос релативно велики и лимитирајући за постизање

веће изолације.

Слика 3.3. – Шема путева

проласка звука између двије

просторије.

Сложеност путева којим звучна енергија пролази између дјелова зграде омогућава да се

звук из неке просторије, ако околности дозвољавају, може чути дијагонално, или на

удаљености од неколико спратова. Ови случајеви су шематски илустровани на слици 3.4.

Слабљење звучне енергије при проласку кроз материјал конструкције зависи само од

дисконтинуитета на тим путевима. Стварање дисконтинуитета је једна од мјера укупне

звучне заштите у зградама. У том смислу примењују се рјешења као што су дилатације у

контрукцији, одвајање преградних зидова од таванице (гдје је то могуће), и сличне мјере.

У најзахтјевнијим случајевима звучне заштите, какви су радијски и ТВ студији, примењује

се и рјешење која се назива ″соба у соби″ или ″кутија у кутији″. Овај принцип је шематски

приказан на слици 3.5. Просторија која се штити, најчешће је то студио, потпуно је

одвојена од остатка конструкције, постављена на еластичним ослонцима. То је у

техничком смислу и највише што се у изолацији може постићи грађевинским мјерама.



Слика 3.4. – Шематски приказ

могућих путева проласка звука

кроз структуру зграде.

Слика 3.5. – Шематски приказ принципа „соба у соби“ као мјера звучне заштите

Принципи смањења продора звука - Основни начин заштите од ваздушног звука у

зградама су преграде. Преграде су зидови, таванице, као и њихови дјелови који се отварају

- прозори и врата. Када енергија ношена звучним таласом из просторије погоди неку

преграду процес преласка енергије из ваздуха у материјал од кога је она направљена

зависи од физичке природе преграде. У том смислу може се увести извјесна

класификација могућих преграда по механизмима провођења звучне енергије кроз њих. У

грађевинској акустици се дефинишу монолитне преграде, направљене од физички

уједначене супстанце (такви су сви зидови од класичних грађевинских материјала,

бетонске таванице и слично), двоструке преграде, сендвич конструкције, итд. Природа

физичких процеса при кретању звучне енергије кроз простор чини да постоји значајна

неприлагођеност између звучног пољу у ваздуху и у чврстим материјалима од којих се

израђују преграде. Због тога на граничним површине преграде само мали дио енергије



може да пређе из ваздуха у материјал од кога је направљена и створи звучно поље у њој.

Подјела енергије у процесу преласка из ваздуха у преграду шематски је приказана на

слици 3.6. Највећи дио енергије се рефлектује и враћа назад у простор као рефлектовани

талас.

Слика 3.6. - Шематски приказ

подјеле звучне енергије при проласку

кроз масивну преграду: Pa – упадна

снага, Paref – снага рефлектованог

таласа, Patr – звучна снага која је

прошла кроз преграду.

Интересантно је да овој тачки настаје значајна подјела акустике у архитектури и

грађевинарству. Област која се назива просторна акустика (често се користи и израз

акустика просторија) бави се квалитетом звучног поља у просторијама и начинима

његовог подешавања према задатим критеријумима. Са аспекта приказа на слици 3.6.,

просторна акустика се бави само оним дјелом енергије која се рефлектује од преграде и

наставља своје кретање кроз простор. Област звучне заштите, што је главна тема

грађевинске акустике, бави се судбином оног дијела енергије који је доспио у материјал

преграде. Основни показатељ који одређује однос дијела енергије који ће се рефлектовати

и дијела који ће прећи у материјал преграде је физички дисконтинуитет на граничној

равни површине зида.

3.7 Акустички квалитет преграде

Основна особина неке преграде са аспекта њеног акустичког квалитета је функција

односазвучне снаге која погађа њену површину (Pa са слике 3.6.) и снаге коју зрачи њена

супротнаповршина у простор иза преграде (Patr са слике 3.6.).Физичка величина која

показујењихов односназива се коефицијент трансмисије τ.

𝜏 =𝑃𝑎𝑡𝑟

𝑃𝑎

Реалне преграде имају коефицијент трансмисије који је веома мали. И код најлошијих

врата која се могу срести вриједност τ је мања од 0,1. Преграде какве се јављају између

станова имају коефицијент трансмисије који је мањи од 10-5. С обзиром на погодност

свођења свих показатеља звучног поља на логаритамску скалу, и за коефицијент

трансмисије је у пракси уведена одговарајућа логаритамска величина која се назива

изолациона моћ. Она је по дефиницији:



𝑅 = 10𝑙𝑜𝑔1

𝜏[dB]

Изолациона моћ је карактеристика преграда која се користи у свакодневној пракси за

њихово описивање са аспекта звучне изолације. Реалне преграде имају изолациону моћ

која се креће од 20-30 dB код веома лаких преграда, обичних врата и сличних

конструкција, до 50-60 dB код масивних зидова. У ријетким околностима (ТV студији,

зидови веома бучних просторија и слично) захтјевају се преграде чија је изолациона моћ

већа од 60 dВ. Изолациона моћ је величина која се може мјерити. Процедуре таквог

мјерења су дефинисане стандардима, а мјерење се може вршити у лабораторијским

условима или у изграђеном објекту. Физички процеси у преградама чине да је вриједност

изолационе моћи зависна од фреквенције. То значи да се она може потпуно дефинисати

само дијаграмом или вриједностима датим табеларно.

Као последица тога, изолациона моћ сваке преграде има мање вриједности на ниским

фреквенцијама, а веће на високим. Таква природа изолационе моћи илустрована је на

слици 3.7. приказом лабораторијског резултата мјерења преграде од армираног бетона

дебљине 16 cm.

Слика 3.7. – Измјерена изолациона

моћ преграде од армираног

бетона дебљине 16 cm (пуном

линиом извучена је стандардна

крива за оцјену једнобројне

вриједности изолационе моћи).

Види се монотоно растући ток у опсегу фреквенција од 100 Hz до 3150 Hz, што

представља стандардни опсег у коме се разматрају изолациона својства преграда у

зградама. Способност преграде да задржи звучну енергију директно је сразмјерна њеној

маси. Такав однос се назива ″закон масе″ и представља један од основних физичких

закона који дјелују у области изолације од звука. Логаритамски однос у дефиницији

условљава да удвостручавање површинске масе преграде проузрокује повећавање

вриједности изолационе моћи за 6 dB. Из тога произилазе неки закључци веома важни за



акустику. Прво, немогуће је постићи велику вриједност изолационе моћи преградама које

су веома лагане. Изолација се ″плаћа″ масом. Друго, повећавање изолационе моћи неке

постојеће преграде не може се остварити наношењем на њу неких лаганих материјала,

премаза, фолија и слично. Повећање масе једног стандардног зида које се тиме остварује

је занемарљиво, па је занемарљива и промјена вриједности његове изолационе моћи.

Потреба за довољним масама даље води ка чињеници да се за остваривање већих

вриједности изолационих моћи, односно већих изолованости између просторија захтјева и

извјесна дебљина преграда. Може се рећи да се за потребе звучне изолације мора

обезбедити довољно простора у објекту за смјештај преграда довољне ширине.

3.8.Захтјеви за изолацију ноћних клубова и кафића

Реверберација и вријеме реверберације -Када извор који емитује буку у просторији

нагло прекине са емитовањем, бука из извора неће моментално нестати, него ће се

постепено смањивати, односно реверберирати. У том случају се може примијенити

акустична апсорпција, што би затим умањило стварање буке у простору. Дакле,

апсорпција се може користити, у неку руку, као вид контроле буке.

1922. године Сабин је дефинисао вријеме реверберације као вријеме које је потребно да би

притисак звука пао за 60 dB након прекида емитовања, и констатовао да је то вријеме

реверберације пропорционално запремини просторије подјељеном са укупном

апсорпцијом звука исте те просторије.

Ова идеја о акустичној апсорпцији се каткад може замијенити са идејом о звучној

изолацији. Када говоримо о реверберацији занимају нас материјали који апсорбују звук,

што је мјера звука који апсорбује материјал и који се у већини случајева претвара у

топлоту а не рефлектује се. Ипак материјали који апсорбују звук пружају врло мало

отпора звуку који путује кроз њих, њихова главна особина је да спријече звучне таласе да

се одбију од њих. Ефекат реверберације може бити и користан и штетан у зависности од

примјене. Очигледно је да се концертне и оперске дворане ослањају на реверберацију због

боље изведбе.

Реверберација је пожељна ако постоји слаб извор звука у просторији, а који би требало да

се чује у цијелој просторији; али краће вријеме реверберације је пожељно да би се

прикрио ефекат маскирања изазван „цурењем“ компоненти које одјекују из једне у другу.

Кратко вријеме реверберације се такође може користити за смањење буке, у простору, из

вањских и унутрашњих извора.

Пренос звука у просторије - На пренос звука у датој просторији може битно да утиче

постојање елемената са знатно мањом звучном изолацијом, као што су нпр врата или

прозори такође због таквог елемента могу да се појаве и пукотине и напукнућа у зиду

просторије што такође може да има велики утицај на акустичне перформансе цијелог зида.

Такође, на пријенос звука у просторији утиче број звучних извора као и размјештај тих



звучних извора у посматраној просторији. Постојање преградних дјелова као и разних

стубова и слично доводи до рефлектовања звучних таласа што утиче на квалитету звука и

може довести до преклапања звучнихталаса, чиме се губи жељени звучни одзив и

квалитет звука.

4. АНАЛИЗА БУКЕ ИЗ НОЋНИХ КЛУБОВА (КАФИЋА) НА ПРИМЈЕРУ

НЕКОЛИКО НОЋНИХ КЛУБОВА (КАФИЋА) У ГРАДУ БАЊА ЛУКА

Подаци о мјерењима који ће бити приказани у даљем тексту, преузети су из Еколошке

инспекције града Бања Лука која је вршила мјерења на основу позива грађана. Мјерења су

вршена из станова грађана који су пријавили прекорачење нивоа буке. Прекорачење буке

је од стране кафића који се налазе у приземљу или подруму стамбених зграда у којима

живе станари који су пријавили високи ниво буке. Преузета су два извјештаја еколошког

инспектора о мјерењу буке у стамбеним јединицама, а који потичу из кафића који се

налазе испод станова:

Угоститељски објекат 1, који се налази у улици Браће Мажар и мајке Мажар у

Бањој Луци, а пријаву је извршила особа Н.Н. која станује изнад објекта 1.

На слици 4.1. приказана је плавом бојом цијела улица Браће Мажар и мајке Мажар у којој

се налази угоститељски објекат 1 за који су вршена мјерења. Као што се види на слици,

улица се налази у зони града гдје имамо много стамбених зграда.

Слика 4.1. Прикз улице Браће Мажар и мајке Мажар са зонама града у њеној близини



Угоститељски објекат 2, који се налази у улици Васе Глушца у Бањој Луци, а

пријаву је извршила особа На.На. која станује изнад објекта 2.

На слици 4.2. приказана је плавом бојом цијела улица Васе Глушца у којој се налази

угоститељски објекат 2. за који су такође вршена мјерења. И ова се улица такође налази у

урбаној зони града гдје се налази велики број стамбених зграда које су густо распоређене.

Слика 4.2. Приказ улице Васе Глушцаса са зонама града у њеној близини

4.1.Резултати мјерења буке

Мјерења која су вршена за угоститељски објекат који се налази у улици Браће Мажар и

мајке Мажар показала су вриједности нивоа буке који су налазе у табели 4.1.

Табела 4.1. Измјерени нивои буке за угоститељски објект 1

Дана 05.04.2012. god.

Мјерење вршено 2150 − 2205

Leq Fmax Fmin LE Peak L1% L10%

dB(A) 59.5 81.7 39.1 89.3 95 64 61,6



dB(A) 59.7 86.4 43.4 89.4 112 64.9 61.8

Мјерења која су вршена за угоститељски објекат који се налази у улици Васе Глушца

показала су вриједност нивоа буке који се налазе у табели 4.2.



Табела 4.2. Измјерени нивои буке за угоститељски објекат 2

Дана 09.03.2012. god.



dB(A) 37.3 64.9 27 67.1 80.8 43.1 38.6

Дана 16.03.2012. god.



dB(A) 36.9 57.6 27.7 66.5 82 46.6 39.3

Дана 01.04.2012. god.



dB(A) 36.7 54.1 25.2 65.2 67.8 46.7 38.3



dB(A) 34.9 53 25.4 61.7 66.2 42.4 37.2

4.2.Дискусија резултата

Угоститељски објекат 1 – измјерене вриједност прелазе границу дозвољених

вриједности, при првом мјерењу за 19.5 dB(A), за дневну буку и 29.5 dB(A), за ноћну буку

у стамбеним просторијама. При другом мјерењу је прекорачена еквивалентна вриједност

за 29.7 dB(A), за ноћну буку у стамбеним просторијама. Према Правилнику о дозвољеним

границама интезитета звука и шума (Сл. Лист СР БиХ, бр. 46/89), дозвољени нивои буке у

боравишним просторијама стамбених објеката, су 40dB(A) за дан (од 06 – 22 часа) и 30

dB(A) за ноћ (од 22 – 06 часова). Због прекорачења дозвољених нивоа буке за дан и ноћ

еколошка инспекција је донијела рјешење да:

1. Послодавац не смије емитовати буку изван објекта већу од 60 dB(A) (од 06 – 22

часа) и 50 dB(A) (од 22 – 06 часова).

2. Послодавац не смије емитовати буку у стамбене просторије (тзв. Унутрашњу буку)

већу од 40 dB(A) (од 06 - 22 часа) и 30 dB(A) (од 22 – 06 часова)

3. Послодавац је дужан да у року 3 дана од пријема Рјешења, обавијести инспектора о

томе да ли се поштују наређене мјере.

Угоститељски објекат 2 - измјерене вриједност прелазе границу дозвољених

вриједности, при мјерењу које је извршено 09.03.2012.год. за 7.3 dB(A)за ноћну буку у

стамбеним просторијама. При мјерењу 16.03.2012.год. прекорачена еквивалентна

вриједност је за 6.9 dB(A), за ноћну буку у стамбеним просторијама. При мјерењима

01.04.2012. год., у првом мјерењу је прекорачење еквивалентне вриједности за 6.7 dB(A) а

при другом мјерењу је прекорачење еквивалентне вриједности за 4.9 dB(A), за ноћну буку

у стамбеним просторијама. Према Правилнику о дозвољеним границама интезитета звука



и шума (Сл. Лист СР БиХ, бр. 46/89), дозвољени нивои буке у боравишним просторијама

стамбених објеката, су 30 dB(A) за ноћ (од 22 – 06 часова). Због прекорачења дозвољених

нивоа буке за ноћ еколошка инспекција је донијела рјешење да:

1. Послодавац не смије емитовати буку изван објекта већу од 60 dB(A) (од 06 – 22

часа) и 50 dB(A) (од 22 – 06 часова).

2. Послодавац не смије емитовати буку у стамбене просторије (тзв. Унутрашњу буку)

већу од 40 dB(A) (од 06 - 22 часа) и 30 dB(A) (од 22 – 06 часова).

3. Послодавац несмијекористити извођење музике „уживо“ (оркестар, пјевање гостију

и сл.) до обезбјеђења заштите од буке

4. Послодавац је дужан да у року 3 дана од пријема Рјешења, обавијести инспектора о

томе да ли се поштују наређене мјере.

5. ПРИЈЕДЛОГ МИЈЕРА ЗА СМАЊЕЊЕ БУКЕ И ЗАШТИТУ ОД БУКЕ ИЗ

НОЋНИХ КЛУБОВА И КАФИЋА

Опште мјере заштите од буке из ноћних клубова и кафића су они поступци који су

усмјерени на усавршавање процеса рада, настојање да се обезбиједи нормалан рад

угоститељског објекта са што мање буке. Превенција дјеловања буке или њено

ублажавање, односно слабљење њеног дејства врши се изградњом акустичких преграда

или препрека које обично служе за редукцију нивоа буке коју стварају звучници у

угоститељском објекту. Ове мјере се реализују интердисциплинарно односно

ангажовањем разних професија као што су урбанисти, архитекте, инжењери, итд.

5.1.Звучна изолација просторије

Звучна изолација је комплексна наука, често контрадикторна јер поједини утицајни

фактори који са једне стране утичу на побољшање звучне изолације, истовремено са друге

стране исту погоршавају. Због тога није увијек лако процијенити да ли ће нека промијена

имати позитиван или негативан утицај на продор звука у другу просторију. Међутим, у

пракси, постоје извјесна поједностављена рјешења и објашњења прилагођена најчешћим

ситуацијама које у животу срећемо. Због тога, треба раздвојити простирање звука као

науку од онога што срећемо као један од појавних облика простирања звука у стамбеним и

другим грађевинским објектима.

Укупна енергија која се у облику таласног поремећаја притиска предаје неком преградном

елементу расподјељује се једним дјелом на енергију рефлектованих таласа, другим

дијелом на апсорбовану енергију и трећим дијелом на трансмитовану односно пренијету

енергију. Различити материјали, различито се понашају с обзиром на међусобне односе

ових величина које се у пракси описују преко одговарајућих коефицијената. У том смислу,



код звучне изолације, циљ је да смањити трансмитовану енергију, односно да се читав

спектар пребаци што је више могуће у зону апсорбованог односно рефлектованог звука.

Иако ово друго није баш препоручљиво у многим случајевима. На тај начин што је

коефицијент трансмисије нижи то су и укупни губици у преносу звука виши. Ниво звучне

редукције иза одговарајуће преграде није увијек исти и драстично се мијења и у

зависности од емитоване фреквенције.

У пракси се дешава да лоша карактеристика одговарајуће звучне изолације на ниским

фреквенцијама и добра на вишим у пракси резултира одличним својствима изолације у

смислу редукције буке од говора, вике, па чак и гласне музике у варијанти високих тонова

( хармонике, виолине, трубе и сл) али да истовремено остане апсолутно неефикасна у

смислу буке од скакања, удараца чашом о сто, лифта, ходања, и сл.

Постоји 5 принципа звучне изолације, међутим постоји основни, нулти принцип који је

услов за примјену и разматрање свих осталих, а то значи да могуће шупљине (отвори)

поред врата, прозора итд морају бити испуњене одређеним материјалом који спречава

пролазак звучних таласа у даље просторије. Без обзира на испуњеност свих осталих

принципа, уколико ова изолација није добро урађена и уколико су омогућени директни

звучни мостови, није могуће поставити звучну изолацију која би знатно смањила продор

буке у остале просторије.

1. Принцип масе

Ово је један врло прост и логичан принцип, који каже „ Сваком звучном поремећају биће

теже да изазове подрхтавање било које препреке утолико уколико је она инертнија ( тежа)

односно уколико има већу масу. Другим ријечима, тежи зид биће уједно и теже натјерати

да вибрира. Ипак, овај принцип сам за себе није нарочито користан јер је чак и у

теоретским условима потребно велико повећање масе за мјерљив учинак у звучној

изолацији. Тако, дуплирајући масу зида, побољшање звучне изолације износи тек негдје

око 6 dB. Принцип масе је нарочито користан у ситуацијама гдје је проблем буке повезан

са постојећим преградама мале масе. У тим случајевима, лакше је постићи веће

процентуално повећање масе са истим материјалима него код тешких масивних зидова. У

пракси, на класичном преградном зиду од гипса, дуплирање слојева гипс картонских

плоча даје ефекат од око 4 до 5 dB. Дакле, посматрајући изоловано само масу преградног

система, просто повећавање и додавање масе, само за себе неће имати нарочитог ефекта

осим у комбинацији са осталих 4 принципа.

2. Принцип одвајања – ваздушни џеп – одсуство крутих веза

Један је од најчешћих принципа звучне изолације је стварањем ваздушног џепа између два

слоја преграде уз што мању физичку везу, са та два слоја постиже се побољшање звучне



изолације. Уметање еластичних материјала између слојева преграде, формирање

двоструких преграда са смакнутим стубовима, има за посљедицу да ће се један дио звука

ослабити проласком кроз ваздушни џеп а остатак ће се значајно редуковати наиласком на

рецимо уметнуту изолацију од неке врсте апсорбујућег материјала ( вуне, стиропора и

сл.). Ипак, и овај принцип није универзалан и веома је зависан од фреквенције. Наиме,

овакве облоге склоне су резонанцији па ће такви системи имати одличне карактеристике

на фреквенцијама које су за једну октаву више од резонантне фреквенције. А у оном

дијелу спектра звучних осцилација који је у дијапазону око резонантне фреквенције све до

половине октаве изнад резонантне фреквенције овакви системи могу још и додатно

погоршати перформансе. Због тога, о овоме се мора водити рачуна. Што се више спусти

вриједност резонантне фреквенције то ће искоришћење оваквог система бити више.

3. Принцип абсорпције

Један од највише распрострањених и најпознатијих принципа који се често поистовјећује

са комплетном звучном изолацијом. Уметањем апсорпционих материјала као што су

минерална вуна, стиропор и сл. један дио звука се губи унутар структуре самог материјала

и не преноси се даље. Једна од предности додавања ових материјала у шупљине јесте и

снижавање вриједности резонантне фреквенције цијелог система. Ипак, на веома ниским

фреквенцијама ефекат додавања оваквих материјала нема много смисла. Наиме, уколико

се поставља плоча од фибергласа испред обичног звучника и примјећује се да је ниво

звука значајно смањен, међутим уколико се тај исти материјал постави испред нискотонца

или субвоофера практично се никакав ефекат у редукцији звука неће примјетити.

Абсорпциони материјали тек у комбинацији са осталим елементима и принципима звучне

заштите играју важну улогу у укупној редукцији нивоа пренијетог звука. На слици 5.1.

приказан је изглед абсорпционог материјала који се може производити у различитим

димензијама у зависности од димензија зида, као и различите дебљине у зависности од

потребне заштите.

Слика 3.3. абсорбциони материјали за изолацију од буке



4. Принцип резонанције

Принципи звучне изолације 1,2, и 3 могу негативно утицати на принцип 4. На резонантној

фреквенцији комплетан систем са све додатом масом, апсорберима, ваздушним џеповима

и осталим елементима из претходних поменутих принципа почети да вибрира и преноси

звук у сусједну просторију. Што је ова фреквенција ниже, то је боље. Сваки механички

систем има сопствену фреквенцију осциловања. У моменту када се фреквенција

принудних осцилација поклопи са фреквенцијом осциловања система, онда се дешава

појава да се амплитуда осцилација линеарно повећава током времена. Јачина звука

сразмјерна је управо амплитуди осцилација. Постоје два основна правца у рјешавању

проблема резонанције:

a) Пригушење – коришћењем одговарајућих еластичних материјала који смањују

односно пригушују амплитуду осциловања и тиме и смањују ниво звука који се

простире са друге стране осцилујуће површи. На слици 5.2. приказани су елементи

који пригушују односно смањују амплитуду освиловања механичког система.

Слика 5.2. еластични материјали за смањење резонанције и начин уграђивања

истих

b) Помјерање резонантне тачке – Користећи се правилном комбинацијом принципа

1,2 и 3 резонантна фреквенција се може помјерити на ниже вриједности. С обзиром

да ће преградни елемент ријеђе бити изложен звуку фреквенције нпр. од 70 Hz него

од 100 Hz, то значи да на тај начин смањујемо и вјероватноћу да ће се у пракси

уопште појавити резонанција таквог елемента. Битно је нагласити да је за појаву

резонанције јако битан и фактор времена трајања побудних осцилација, имајући у

виду да се код резонанције управо током времена трајања побудних осцилација

постепено повећава амплитуда побуђеног елемента. На тај начин, уколико

поремећај притиска односно звучна осцилација у области резонантне фреквенције

дјелује довољно кратко у том случају се појава резонанције заправо неће ни десити.

Неће имати времена да се деси. А управо су најчешће такве осцилације испод 70

Hz.



5. Принцип провођења звука

Посљедњи принцип односи се на индиректно провођење звука кроз конструктивне

елементе који заправо немају везе са непосредним преградним елементом. Звук се у

сусједну просторију осим директно кроз преградни зид, преноси и вибрирањем кроз

плафон и под, односно провођењем лонгитудиналних таласа кроз конструктивне елементе

пода и плафона односно врата и прозора. Чак, веома често већи дио буке пролази управо

овим каналима. Никаквим додатним интервенцијама и побољшањем звучне изолације

преградног зида не добија се никакав даљи ефекат, уколико се не пресјече канале којима

се звук простире провођењем кроз плафонску односно подну конструкцију. Ово се може

изводити уметањем механичких препрека, канала, пригушивача осцилација. На основу

досадашње анализе цијела проблематика добро изведеног система звучне изолације може

да се сведе на следеће битне елементе које та конструкција мора посједовати у циљу

добрих перформанси, и то:

1. Повећање масе

2. Механичко раздвајање

3. Убацивање абсорбера

4. Механичко пригушење

Све оно што за посљедицу нема суштинско побољшање неке од горе наведених ставки,

неће имати мјерљивог утицаја на укупан ефекат који се жели постићи. То практично

значи да, на примјер, постављање још једног слоја минералне вуне неће имати неки

значајан ефекат ако је један слој већ постављен у ваздушни простор спуштеног плафона,

или ако је већ извршено механичко раздвајање система, тада још један такав потез неће

доњети никакав ефекат осим што за посљедицу се могу добити чак и лошије перформансе.

У суштини, сваку од горе наведених активности треба спроводити само онда ако већ није

спроведена. Понављањем корака који је већ изведен, само се џаба троше паре, простор а

индиректно, помјерањем резонантне фреквенције можемо ствари учинити и горима него

што јесу. Заправо, за једну исту масу и дебљину зида, триплирањем нечега што је већ било

дуплирано погоршаћемо звучну изолацију:

5.2.Примјер санације угоститељског објекта

Илустровација проблема на типичаном примјеру у угоститељском објекту: Као и многи

модерни угоститељски објекти посматрани клуб има две етаже у истој стамбеној

јединици. Клуб 1 је смјештен у приземљу са међуспратом који гледа на плесни подијум.

Клуб 2 је смјештен на првом спрату. Клуб 1 има четири шанка, док Клуб 2 има само један.

Извршено је комплетно професионално истраживање нивоа буке у том угоститељском

објекту. Подаци добијени мјерењем изложености на буку, базирани су на мјерењима

прикупљеним током цијеле ноћи у оба клуба, ниво буке расте у достиже максимум у



23:30h. Већина мјерених вриједности је знатно већа од дозвољеног нивоа буке који

износи 90 dB(A). Dj у клуби 1 био је изложен буци од 98.6 dB(А) а DJ у клубу 2 буци од

99.8 dB(А). Конобари који су служили госте као и шанкери били су изложени буци од

85.8 dB(А) до 96.3 dB(А). У клубу 2 ови нивои буке су били увећани од 2 до 3 dB(А)

.Угоститељски објекат има додатне проблеме од којих су сви повезани са мањком

простора. Концепт „тихог мјеста“2 било би немогуће извести у овако малом

угоститељском објекту.

Два клуба, иако физички врло мали, нису имали акустичку апсорбцију у себи осим људи,

и имали су средњу фреквентну реверберацију од око једне секунде. Ефекат овога био је

велики ниво високог ревербареционог звучног притиска који је врло споро слабио у

односу на удаљеност. Споредни производ овога је да озвучење није добро звучало, што је

карактеристика многих ноћних клубова.

Након увођење мјера редукције буке у виду комплетног реновирања објекта, уведена је

контрола буке. У клубу 2 Гардероба и благајна помјерене су директно на улаз и одвојене

зидом од плесног подијума. Шанк је помјерен на супротни зид, а његово мјесто су заузели

сепареи, и тако повећали удаљеност између шанка и плесног подијума. Сви гласни

звучници су окренути од шанка на супротне стране. Цијели плафон је прелијепљен

акустичким апсорбентом. Слика 3.8. показује црне акустичке плочице на плафону изнад

сепареа.

Слика 3.8. изглед акустичких

материјала уграђених на

плафон клуба

2По дефиницији је готово контрадикција али се мисли на ноћни клуб који задовољава прописе спречавања

буке на радном мјесту.



Кутије са бас звучницима су постављене на носаче ,који су вибрационо изоловани, и

служе као непосредни емитери звука. Носачи који су вибрационо изоловани спречавају да

енергија ниске фреквенције уђе у структуру, што може изазвати непријатне шумове у

инсталацијама и опреми.

У клубу 1 зидови који су били ван дохвата су дорађени тако што је на њих нанијет

акустички апсорбент у спреју. Неке површине зидова и плафона испод шанка су дорађени

са перфорираним лименим плохама испод којих је стављена стаклена вуна. Велика

стаклена преграда је стављена испред Шанка 1 са стране од степеница да би одвојила

шанк од плесног подијума. Dj пулт је направљен као акустичка преграда која би требало

да штити Шанк 2 Слика 3.9. показује Dj пулт који је у потпуности заклања Шанк 2.

Слика 3.9. Преуређени

изглед DJ пулта

Озвучење се базира на томе да су звучници окренути ка доле са врло уским образцима

усмјерености. Као што је био случај и са Клубом 1 кутије са бас звучницима постављене

су на вибрационо изоловане носаче у нивоу са плесним подујумомо.

Резултат је био врло гласан али оштар и чист звук. Сами Dj-i су осјећали звук гласнијим

него што стварно јесте. Ово је посљедица тога што је вријеме реверберације смањено на

око 0,3 секунде на средњој фреквенцији. Након поновног испитивања ниво буке

запослени конобари и шанкери били су изложени мањој буци за 5 dB(А) и више док је

изложеност буци DJ-a незнатно смањена, али је побољшан субјективни доживљај музике.

У физички већим угоститељским објектима исте технике се могу примјенити још лакше и

још ефикасније. Ове основне мјере могу се увести у готово све нове клубове као и

накнадно у клубове који се преуређују (реновирају).



6. ЗАКЉУЧЦИ

Бука у животној средини угрожава здравље и квалитет живота преко 90 милиона људи

који живе у Европи, што представља чевртину популације. Може изазвати болести као

што су стрес и повећани крвни притисак, као и смањење способности дјеце да уче. У

зонама са прекомјерном буком највећи број људи постаје узнемирен, омета се спавање и

могу настати негативни ефекти по здравље. Такође, око 170 милиона грађана у Европи

изложено је у току дана нивоима буке који су довољни да изазову озбиљне здравствене

сметње. То је један од разлога зашто је 2001. године Европска комисија сврстала буку у

животној средини као главни приоритет, што је кулминирало директивом Европског

парламента и Савјета Европе која се односи на оцјену и управљање буком у животној

средини. Структура нове европске стратегије борбе против буке одређена је постојећим

директивама које регулишу емисију извора буке и директивом 2002/43/EC која се односи

на оцјену и менаџмент буком у животној средини. Директива која се скраћено назива

"Environmental Noice Directive" односно END има за циљ дефинисање заједничког

приступа за заштиту здравља популације од негативних ефеката буке као и стварање

услова за креирање тишег и пријатнијег окружења за грађане. Директива има за циљ,

такође, стварање основе за развој мјера за редукцију буке коју емитују главни извори буке

у животној средини.

Заштита и унапређење животне средине, као и стратегијско опредељење за здраву

животну средину, подразумева спровођење одређених активности за стварање локалне

стратегије за заштиту и унапређење животне средине. Локална стратегија исказана преко

Локалног еколошког акционог плана треба да укаже на све аспекте животне средине који

нарушавају здраву животну средину, као и на неопходне кораке које треба предузети за

елиминисање негативних ефеката савременог развоја цивилизације на животну средину.

Национално позитивно законодавство, технички прописи и стандарди својом актуелношћу

обезбеђују све предуслове да проблем буке у животној средини буде третиран на нивоу

високо развијеног друштва. Позитивном регулативом предвиђа се да:

Општина, односно град предузима мере за заштиту од буке и у том циљу одређује

зоне насеља, зоне одмора и рекреације и обезбеђује систематско мјерење буке.

Техничка документација за изградњу магистралних путева, железничких пруга и

аеродрома и других извора буке садржи обавезно и техничко решење заштите од

буке и вибрација.

Извори буке могу се стављати у промет ако имају потврду са подацима о нивоу

буке при прописаним условима коришћења и одржавања.

Извори буке који се уградјују у зграде и постројења и уређаји за обављање

привредних дјелатности који представљају самосталну цјелину морају имати поред



потврде са подацима о нивоима буке и писано упутство о мјерама за заштиту од

буке.

Извори буке морају се употребљавати и одржавати тако да бука не прелази

дозвољени ниво у средини у којој човек борави.

Мапирање буке је суштински дио континуираног праћења стања и ефективног управљања

буком у животној средини. Циљ акустичких мапа је да сликовито прикажу стање буке

властима и грађанима, тако да могу заједно да утичу на смањење броја људи који су

изложени прекомјерној буци.

Проблем буке вјероватно неби ни постоја да грађани нису толерантни више него што би

требало да буду. Обично то почиње толеранциом буке нпр. када неко има прославу у

локалу који се налази у склопу или у близини стамбене зграде, такве ствари обично

станари не пријављују надлежним органима, а та се бука углавном настави и наредних

дана тако да се дешава да станари толеришу нешто дуже вријеме што не би требали. При

прекорачењу нивоа буке станари би требали да на вријеме пријаве то прекорачење

надлежном органу, који ће поступити по закону о дозвољеним нивоима буке и шума. Ако

се проблем не може индивидуално ријешити, постоје и друге методе за рјешавања

проблема као нпр. колектив грађана који има исти проблем може да потражи адвоката

који тај проблем ријешава судски.

За постизање квалитетне заштите од буке потребно је у самом почетном пројектовању

стамбене зграде одредити најбољу позицију и изглед зграде као и поставити најбољу

изолацију од буке којом ће се смањити могуђност продора звучних таласа у стамбену

зграду. Повољан положај у односу на саобраћајницу као и остале изворе буке који се

јављају у околини стамбене зграде такође смањује могућност продора звучних таласа у

просторије. У самом пројекту стамбене зграде пожељно је собе за одмор пројектовати

тако да буду позициониране што даље од извора буке. Потребно је поставити добру

изолацију врата и прозора тако да око те изолације не постоје зазори кроз које би

пролазили звучни таласи.

Све оно што се покушава спровести за заштиту од буке као што је најповољније

пројектовање стамбене зграде, затим постављање адекватне изолације, није од превеликог

значаја ако власници угоститељских објекат не схватају проблематику буке. Веома је

битно да власници локала који производе повећани ниво буке предузму одређене мјере за

смањење на ниво буке који не угрожава животну околину. То се најлакше може постићи

кориштењем адекватне изолације која ће смањити ниво буке изван угоститељског објекта

а у унутрашњости истог остаје довољно висок ниво звука који задовољава потребе

гостију.



7. ЛИТЕРАТУРА

1. Д. Цветковић, М. Прашчевић: БУКА И ВИБРАЦИЈЕ „збирка задатака са

теоријским основама“, Ниш, 1989. Год.

2. Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) за Бања Луку, Бања Лука, 2009. Год.

3. Б. Б. Будисављевић, А. Миленковић, Д. Бољевић, С. Баралић, Д. Савковић: 18.

Телекомуникациони форум „Подлоге за прописе о комуналној буци- 1. део,

Београд, 2010. Год.

4. М. Јевтић: Бука и здравље, значај акционих планова, Министарство здравља

Републике Србије, 2012. Год.

5. Ф. Нетјасов: Савријемене мере за смањење буке у околини аеродрома, Универзитет

у Београду, 2009. Год.

6. Љ. Стојчић, М. Николић: Здравствени аспект мјерења комуналне буке и значај за

грађевинарство,Ниш, 2009. Год.

7. М. Аранђеловић, Ј. Јовановић: Медицина рада, Универзитет у Нишу, 2009. Год.

8. М. Рогач, М. Никић: Утицај буке жељезничког саобраћаја на животну средину,

Подгорица, 2010. Год.

9. Правилник о дозвољеним границама интезитета звука ишума, Службени лист

СРБиХ, 1989. Год.

10. Закон о заштити од буке у животној средини, „Сл. Гласник РС“, 36/2009

11. Упуство за руковање „Мерач буке BS15“, Београд, 2012. Год.

12. Probus GRUPA, http://www.pce-grupa.rs

13. Н. Драгојловић, Т. Мишћевић: Водич кроз ЕУ политике „Животна средина“,

Београд, 2010. Год.

14. Ж. Кошки, М. Перак: Побољшање акустике просторија апсорпцијским

материјалима и елементима, Осијек, 2010. Год.

15. М. Прашчевић: Мјерење буке у животној средини Q.CTI.UP.10, Ниш, 2010. Год.

16. М. Мијић: Грађевинска акустика, Београд, 2009. Год.

17. P. R. Dunbavin: Quiet Nightclubs, http://www.pdaltd.com

18. Basic Guide to Architectural Acoustics, http://www.pdaltd.com

19. С.Агић: Озвучење 4, Тузла, 2009. Год.

20. Д. Машовић, М. Аднађецић: Анализа могућности смањења буке са сплавова на

Сави постављањема акустичке баријере, Београд, 2011. Год.

21. С. Лакушић, В. Драгшевић, Т. Рукавина: Мјере за смањење буке промета у урбаним

срединама, Загреб, 2004. Год.

22. www.mason-uk.co.uk ,децембар 2012

23. www.soundproofstudios.co.uk/sound-advice/nightclub-and-music-venue,децембар 2012.

Год.

24. Wikipedija

http://www.pce-grupa.rs/

http://www.pdaltd.com/

http://www.pdaltd.com/

http://www.mason-uk.co.uk/

http://www.soundproofstudios.co.uk/sound-advice/nightclub-and-music-venue

diplomski rad analiza buke

Documents