diplomats ko

8/7/2019 Diplomats Ko

1/18

Univerzitet Privredna akademija

Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih

ekonomista za rukovodece kadrove Novi Sad

Predmet: DIPLOMATSKO I KONZULARNO PRAVO

S E M I N A R S K I R A D

Tema : EKONOMSKA PIJUNAA

Profesor student

Prof. Dr Ivan Stojanovic

Br. Indeksa D803/09

S O K O B A NJ A

Jul. 2010.godine


2/18

Sadraj :

Uvod......................................................................................................3

Ekonomska obavetajna aktivnost........................................................4

Meunarodna ekonomska pijunaa.....................................................7

Zatita zemalja u tranziciji .................................................................11

Zakljuak............................................................................................13

Literatura.............................................................................................15


3/18

1. U V O D

Ekonomska diplomatija predstavlja specifian i istanan spojdiplomatije u klasinom smislu, ekonomskih nauka, naukamenadmenta, metoda i tehnika pregovora sa stranimpartnerima, odnosa s javnou i prikupljanja ekonomskihinformacija od interesa za privredu svoje zemlje ili kompanije u cilju

prodora na svetsko trite. Klasino ratovanje sve vie zamenjujetakozvano ekonomsko ratovanje, u kome dojueranji saveznicipostaju najljui neprijatelji, gde se ne biraju sredstva da se doedo informacija i dobije prednost u odnosu na konkurenciju. Iako seovo prvenstveno odnosi na privredne subjekte, u praksi se svevie dogaa da drava koristi svoje vojne i obavetajne kapacitete

zarad pribavljanja informacija ili drugih prednosti svojimkompanijama. Kraj ,, hladnog rata'' nametnuo je njegovimuesnicima prestanak potrebe za iskljuivo vojnom nadmoi ipijunaom u iskljuivo vojne svrhe. U dananje vreme se nadmoi dominacijau globalnim razmerama sve vie stie kao rezultat nesamo vojne, ve i ekonomske, tehnoloke i razvojne nadmoi nadprotivnikom. Ono to je nekad predstavljalo oruje, danas jeinformacija, koja je postala etvrti obavezni inilac proizvodnje,pored kapitala, radne snage i tehnologije. Upravo je informacija

najbitnija za ostvarivanje prednosti nad konkurencijom i zbog toganajrazvijenije zemlje sveta sve vie svojih obavetajnih kapacitetakoriste radi pribavljanja briljivo uvanih industrijskih, proizvodnihili finansijskih informacija, koje e deravi ili domaoj kompaniji daomogue da stekne prednost nad konkurencijom i boljepozicionira sebe na globalnom tritu. Naravno da se posebnapanja mora posvetiti zemljama u tranziciji, poto su one uposebnom poloaju. S obzirom na manji ili vei tehnolokizaostatak u odnosu na razvijene zemlje, kod njih ne dolazi utolikoj meri do sluajeva ekonomske pijunae, ve se tu moegovoriti o pravom ekonomskom ratovanju protiv ovih zemalja, odstrane tehnoloki i privredno razvijenijih zemalja, zaradostvarivanja privrednih, vojnih ili politikih ciljeva. Metodi ovogspecifinog naina voenja rata protiv neke drave su ponekaddaleko razorniji nego metodi klasinog vojnog ratovanja, madaima i primera pozitivnih mera, u sluaju kada situacija zahteva da


4/18

se nekoj tranzicionoj zemlji omogui ubrzan ekonomski rast irazvoj, ili ostvarivanje nekog specifinog cilja, a koji je prihvatljivili poeljan stranoj sili u ijinteresnoj sferi. 1.Ekonomska obavetajna aktivnost ta je ekonomska obavetajna

aktivnost? ,, Ekonomska obavetajna delatnost moe da se definie kao skupkoordinisanih akcija istraivanja, obrade i distribucije, radi njene eksploatacije,informacije korisne za ekonomske aktere. Ove razliite akcije vode selegalno sa svim garantijama neophodne zatite za ouvanjebatine preduzea, u najboljim uslovima kvaliteta, rokova i cene.Korisna informacija je ona koja je potrebna razliitim nivoimaodluivanja u preduzeu, ili kolektivu, da bi se elaborisali iuspostavili na koherentan nain strategija i neophodne taktike upostizanju ciljeva koje je definisalo preduzee, u cilju poboljanjasvog poloaja u konkurentskom okruenju. Ove akcije se u okrilju

preduzea ureuju u neprekinuti ciklus, generator zajednikevizije ciljeva koje treba dosegnuti ''2. Ovo je definicija ekonomskeobavetajnosti koju daje francuski Generalni komesarijat za plan,

jedno od najviih dravnih tela. Pod pijunaom podrazumevamosvaku nedozvoljenu radnju ili akciju poduzetu u cilju pribavljanjainformacija ije posedovanje dovodi u prednost osobu ilioraganizaciju koja je poseduje, u odnosu na protivnu stranu.Ekonomska pijunaa je posebna vrsta pijunae, koja se bavipribavljanjem informacija u korist kako dravnih, tako i privatnih

organizacija, po emu se razlikuje od klasinih oblika pijunae.Pri tome moramo praviti razliku izmeu ekonomske pijunae iekonomske obavetajnosti, jer postoji tendencija da se ova dvaizraza izjednaavaju. Ekonomska obavetajnost oznaavapribavljanje ekonomskih podatakalega lnim putem, sakupljanjeminformacija iz zvaninih izvora, godinjih izvetaja, publikacija i sl.Ekonomska pijunaa predstavljailegalno dolaenje doinformacija, koje je po pravilu u suprotnosti sa zakonom. Ovo nijepronalazak, modernog doba. Od poetka proizvodnje koja nijeprimarno namenjena za sopstvenu upotrebu ve za razmenu iliprodaju, pokuava se doi do informacija o konkurentskomproizvodu ili tehnologiji proizvodnje zarad ostvarivanjakompetitivne prednosti.Koreni pijunae seu daleko u prolost ipominju se ak i u Bibliji, kada Mojsije alje 12 pijuna da2Z.Petrovi Piroanac, Ekonomska pijunaa, Draslar partner,Beograd, 2005, str. 9 4


5/18

izvide zemlju Kanaana, obeanu zemlju jevreja. Naravno da suprvi pijunski zadaci bili preteno vojne ili ratne prirode, koji supostavljali osnove za kasnije irenje delatnosti. Kolevka moderneekonoske obavetajnosti, Francuska, jo u srednjem veku je imala

razvijenu obavetajnu mreu koja se nje bavila samo vojnim ve iekonomskim obavetajnim podacima. Temelje ove slubepostavio je kardinal Rielje, a njima se obilato koristio francuskikraljevski sekretar, an Baptist Kolber, koji je slao pijune uEnglesku radi pribavljanja podataka o engleskim zanatima, koji suposle toga razvijani u Francuskoj. Najvei broj obavetajnihoperacija bio je vezan za dravne poslove, mada su i pojedineprivatne kompanije unajmljivale pijune za svoje potrebe, i toprvenstveno banke. Jedan od najboljih primera je Rotild. Uoibitke kod Vaterloa, gde su se sukobili Engleska i Francuska, na

Londonskoj berzi je vladala velika nervoza, jer su cene drzavnihakcija zavisile od ishoda bitke. Kada je bitka zavrena, privatniobavetajni agent je Rotildu doneo informaciju o pobediEngleske. Rotild meutim daje nalog svojim brokerima da krenusa prodajom akcija. Ostali trgovci, videvi postupak Rotilda,kreu sa nagaanjem da Rotild zna da je Engleska izgubila i dazato prodaje akcije, i kree besomuna prodaja. Svi prodaju akcijei cene vrtoglavo padaju. U jednom trenutku Rotild neprimetnodaje znak brokerima da krenu sa kupovinom akcija, i dok svi

prodaju on polako kupuje. Kada je otkupio skoro sve stie izvanino obavetenje o pobedi Engleske i cene strhovito skau,to Rotildu donosi stotinu puta vei profit. Ovim primerom jedato i objanjenje ta je bitna karakteristika ekonomskihobavetajnih podataka, da su to ' tane informacije u tanovreme'. Svoj veliki procvat ekonomska obavetajnost doivljava uvreme industrijalizacije u 19. veku, da bi se do danas njen udeo uukupnoj obavetajnosti samo poveavao. Pretpostavlja se da sedanas preko 60% obavetajnih podataka odnosi na ekonomskepodatke ili povezane sa ekonomijom i industrijom. Poto snagu

jedne drave, pored vojske, ini i njena industrija ili ekonomija, uekonomsku pijunau u korist privatnih ekonomskih subjekata ilipreduzea se sve vie uvlae dravne obavetajne strukture, dabi svojim domaim ekonomskim subjektima obezbedilipravovremene tane informacije o planovima i nameramakonkurencije ili omoguili pristup novim tehnologijama ili


6/18

tritima. Vojno ratovanje je skoro u potpunosti zameniloekonomsko ratovanje, mada se tamo gde nije mogue postiiprednost ekonomskim ili obavetajnim putem jo uvek pribegavavojnoj prisili ili ak i klasinom ratu u ime 'ciljeva' ili zatite

sopstvenih bezbednosnih interesa. Evidentna je takoe jo jednastvar, a to je da su zemlje, koje su vojno saveznici, u ekonomskomratu najljui protivnici. Najbolji primer za to su SAD i Francuska,koje vode bezpotedan rat u ekonomsko-obavetajnoj sferi, ukojem nema granica ni milosti. Sve drave ohrabruju svojekompanije da dele pribavljene obavetajne podatke izmeu sebe,radi njihove bolje iskorienosti. Takoe je veoma bitno i da sveobavetajne strikture jedne drave deluju sinergistiki, to znaida treba da apsolutno sarauju i da jedna drugoj pomaudostavljanjem informacija i meusobnim konsultacijama, jer se

tako postie nekoliko puta vei efekat nego kada bi svaka slubaradila zasebno, ili jo gore da budu konkurencija jedna drugoj.Zadaci ekonomske obavetajne aktivnosti Postoje mnogedefinicije koje objanjavaju ta su primarni zadaci ekonomskeobavetajnosti. Tako recimo profesor Filip Kler sa pariske Sorbonedefinie etiri funkcije ekonomske obavetajnosti danas:31.Ovladavanje (odbrana i promovisanje) naunim i tehnolokimznanjima2.Detekcija opasnosti i prilika na domaem i spoljnim tritima

3.Kapacitet za definisanje individualnih ili kolektivnih dogovorenih strategija4.Definisanje strategija uticaja oslanjanjem na akcijeDrugi poznavalac ove oblasti, Mikael Zartarian, smatra da ekonomskaobavetajnost ima tri velika zadatka: 1.Ovladavanje naunom,tehnolokom i konkurentskom batinom preduzea i njegovazatita2.Detekcija pretnji i prilika sa kojima moe da se suoi preduzee3.Ustanovljavanje strategija uticaja u slubi preduzea2. Meunarodna ekonomska pijunaa ,, Svi oblici i sve vrstefinansijskih, poslovnih, naunih, tehnikih, ekonomskih iliinenjerskih informacija, ukljuujui obrasce, kompilacije,programerske ureaje, formule, dizajn, prototipove, metode,tehnike, procese, procedure, programe ili kodekse, materijalne inematerijalne, bez obzira na to kako su sastavljeni ili zapisani, ufizikom, elektronskom, grafikom, fotografskom ili pisanomobliku, predstavljaju poslovnu tajnu''. Ovo je definicija poslovne


7/18

tajne koju daje ameriki Akt o ekonomskoj pijunai iz 1996. Uirem smislu, tajna podrazumeva svaki onaj podatak o jednojdravi (preduzeu, dravnom organu, drutvenoj organizaciji-stranka, sindikat, udruenje boraca itd.-, raznim ustanovama kao

to su instituti, univerziteti, socijalne slube itd.), koji je od bitnevanosti za tu instituciju i ije bi saznanje od strane neovlaenihlica moglo da prouzrokuje konkretne tete kako za tu instituciju iustanovu tako i za dravu u celini. Prema tome, za jednu zemljunisu tajni podaci samo vojni, politiki i ekonomski podaci nego isocijalni, kulturni, obrazovni, turistiki, sportski i drugi koji bimogli posluiti drugoj dravi da lake ostvari svoje odreeneciljeve i nanese tetu dravi o kojoj raspolae takvim podacima.Nema sumnje da se ak i nacionalna bezbednost drava svemanje oslanja na vojnu, a sve vie na ekonomsku mo.Jedna o

kljunih promena u svetu je to da na globalnom tritu dravepoinju da gube primat, koji od njih preuzimaju tzv.

Transnacionalne kompanije, koje postaju kljuni iniociintegralnog globalnog sistema4. S obzirom da ove kompanijezahtevaju velike koliine kvalitetnih informacija za svoje potrebe,one poinju da razvijaju sopstvene obavetajne kapacitete, imese oslobaaju zavisnosti od dravnih institucija te namene. Todovodi i do pomeranja moi sa drava na transnacionalnekompanije. Na osnovu svega to je dosad reeno, poslovna

pijunaa bi se mogla definisati kao zbir veoma delikatnih,planiranih i struno izvedenih aktivnosti na pribavljanju poverljivihinformacija od koristi za poslovne projekte sopstvenog preduzea,organizacije ili drave ili za zatitu poslovnih interesa istih5.4Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Da bi smo seblie upoznali sa nainima pristupa poverljivim informacijama,neophodno je utvrditi koje su to informacije koje su najea metaekonomskih obavetajnih operacija. One su podeljene u petgrupa: finansijskeorganizacionemarketinketehnikenauneTipovi informacija koji su obino primarna meta jesu: kodovi pristupnihkarticainformacije o projektima


8/18

informacije o cenama i predvianja tritafinansijske informacijeraunarski izvorni kodoviprototipovi, test materijali

informacije o kupcimainenjerski planovi i nacrtihemijske formulebiomedicinska istraivanjasoftver (raunarski programi)Naravno da nisu samo ove informacije meta pijunae, uzima se iproverava svaka informacija koja moe biti od koristi. Da bi sedolo do informacija postoje dva naina- legalni i nelegalni. Svakiod njih ima nekoliko metoda pristupa informacijama. Legalninaini pristupa informacijama Opte je poznato da se preko 95%

potrebnih informacija u ekonomskoj obavetajnosti moe dobiti idobija legalnim putem. Postoji vie naina da se do traenihinformacija doe be korienja nelegalnih sredstava ili metoda:Internet predstavlja najlaki i najvie korien nain pronalaenjainformacija o ekonomskim subjektima. Prema nekimistraivanjima, izmeu 1990- 1995 je dolo do poveanjaekonomske obavetajne aktivnosti od preko 300%, i za to je kaoglavni krivac oznaen internet i informacije koje on prua.Najei nain za dobijanje informacija je puteme-mail-ova, kao i

putem raznih upita. Evidentna je stvar da je informatikaobrazovanost zaposlenih prilino niska kada se radi o bzebednostina intenetu. Pristup drutvenim mreama tipa Facebook,Myspace, Twitter ili raznim chat-sobama predstavlja velikuopasnost za svaku kompaniju, jer su zaposleni skloni da uneobaveznim razgovorim ak i potpunim strancima priaju vrlopoverljive stvari. Popularnosti interneta kao nainu za pribavljanjepoverljivih informacija doprinosi i anonimnost, koju je mnogolake ostvariti putem interneta nego u nekim drugim situacijama.Mogunost irokopojasnog- broadband pristupa internetu sa

javnih mesta poput biblioteka ili intenet caffea prua velikemogunosti za potpuno anoniman ekonomsko obavetajni rad.Pretraga zaposlenih je uobiajen nain dobijanja informacija.Najee se koristi takozvani ,, fantomski intervju''. Od stranefirme A se unajmi trea osoba da bi intervjuisala zaposlene firmeB radi navodnog zaposlenja, a u cilju izvlaenja podataka od


9/18

zaposlenih. S obzirom da ne postoji namera da se intervjuisanizaposli, ova metoda je vrlo neetika, a u nekim situacijama semoe smatrati i pijunskom delatnou. Zajednika ulaganja ispajanja firmi predstavljaju jo jedan nain kako se legalno dolazi

do bitnih informacija. Ako zaposleni iz firme A due vreme radezajedno sa zaposlenim iz firme B, oekivano je da e sevremenom smatrati za partnere, poputaju bezbednosni protokolii omoguava im se pristup informacijama i tehnologijama. Takoe

jo jedna sigurna solucija za dolazak u posed traene tehnologijepredstavlja kupovina ili preuzimanje kompanije, ali to je prilinoskupo reenje. Konferencije, izlobe, seminari i sajmovipredstavljaju dobro mesto da se u direktnom kontaktu izvukuvane informacije. Zbog znanja i strunosti, esto su uesniciangaovani od strane kompanija ili vlada radi pribavljanja

informacija. Direktne posete su dugo vremena bile vredanizvorinformacija iz tehnolokih ili proizvodnih kompanija. Posetioci suobuavani kako da dou do vrednih informacija namernimulaskom u zabranjene zone, nedozvoljenim fotografisanjem ilipostavljanjem pitanja izvan dozvoljenih okvira. Kopanje posmeupredstavlja jo jedan odlian izvor raznih podataka, kao tosu baeni dokumenti, zabeleke ili slino. Ovo je sasvim legalnozato to se odbaena stvar ne smatra niijim vlasnitvom.Naravno, ukoliko se kanta za smee nalazi u ograenom prostoru

bez dozvole ulaska, onda to predstavlja krivino delo. Iz ovogizvora se esto mogu izvui veoma vredne informacije, Nelegalninaini pristupa informacijama Iako predstavljaju samo mali deoekonomskih obavetajnih podataka, podaci dobijeni na nelegalannain su esto najvredniji, poto su toliko vani da se do njih nemoe doi legalnim putevima. Najee ih pribavljaju:Organizovani kriminalje postao vrlo est nain za pribavljanjeinformacija iz preduzea. Globalizacija biznisa je omoguila i nekenove trans-nacionalnih oblike kriminala. Tako se kriminalci ne libeda pritiskom i ucenama na poslovne ljude uu u najveekompanije, i svojom snagom i moi, koja je esto vea od lokalnihvlasti, predstavljaju veliku opasnost za biznis i industriju6. Nezavisnipreduzetnici ukljuuju nezavisne ili slabo povezane osobe uekonomskoj pijunai. U sutini, radi se o privatnim detektivimakoji su unajmljeni od strane kompanija radi pribavljanjainformacija koje kompanija unajmljiva smatra potencijalno


10/18

korisnim za sebe.Ovi ljudi , u zavisnosti od svoje pohlepe zanovcem, se ne libe i teih povreda zakona radi pribavljanjatraene ,, robe''. Bez obzira ko je lice koje pribavlja informacije,postoje nekoliko naina na koje kompani je ili ak strane vlade

pribavljaju informacije: Zaposleni (insajderi) sa pravom pristupapredstavlaju veliki bezbednosni problem za kompanije. Po nekim istraivanjima,preko 75% ekonomske pijunae se obavlja prekoinsajdera, osoba koje dolaze izsame firme ili imaju pristup osetljivim podacima. Naravno, postojiodreen broj ljudi koji nenamerno odaju tajne koje ne bi smeli.Odreen broj informacija se odaje prilikom neobaveznih askanjauz pie posle posla, kada panja poputa i ljudi suskloniji da kauvie nego to bi smeli. Takoe se koristi izmamljivanje informacijaod strane obuenih profesionalaca, koji na posredan i vet nainzbunuju rtvu i navode je da oda stvari koje inae ne bi. Ovo se

naziva socijalni inenjering, i iako samo po sebi nije krivino delo,moe biti uvod u dalja krivina dela. Infiltracija meu zaposlenepredstavlja dobar nain za pijunau. Poto se bez veih tekoa uvelikom broju sluajeva moe ui unutar subjekta pijunaepomou falsifikovanih-lanih dokumenata, ovim pristupom jestepen uspeha pijunae drastino povean. Regrutacijazaposlenih je jedan od najefikasnijih naina pijunae. Jednomkada se insjader ili ,,krtica'' regrutuje pomou mita ili nekogdrugog naina, moe mu se traiti posebna vrsta informacija, a ne

sve na ta naie. Sakuplja informacija ne treba da budefokusiran na izvrne direktore ili istraivae, ve e se mnogo viepostii regrutacijom nieg osoblja, kao to su sekretarice,raunarski tehniari ili ak i osoblje odravanja. Ovde postoje dveprednosti: nii nivoi zaposlenih su mnogo manje sumnjivi, a estoimaju vei pristup informacijama, i njihova cena moe biti mnogonia, a volja za saradnjom mnogo vea nego recimo generalnogmenadera. Ovaj nain pijunae je prilino lak, jer jedan brojzaposlenih i na svoju ruku krade informacije radi dalje prodaje, dok su druginezadovoljni odnosom prema njima i kao stvoreni za ovakvu vrstu saradnje.Kompjuterski upadi predstavljaju jo jedan, veoma est, nain zapribavljanje informacija. S obzirom da se raunari sve vie koristeza obradu i skladitenje podataka, sve je vei broj ,, upada'' usisteme korporacija radi nelegalnog pribavljanjinformacija. Dok jedan broj takozvanihhakera radi ovo iz istog sporta ilimrnje prema globalizaciji ili multinacionalnim kompanijama,


11/18

postoje i profesionalci koji kradu informacije radi prodaje nacrnom tritu. I konkurentske kompanije i obavetajne slubeunajmljuju ovakve profesionalce radi provaljivanja u tueinformacione sisteme. Rauna se da je preko 90% kompanija bilo

bar jednom rtva upada u informacioni sistem, dok su direktnigubici samo u 2002 godini iznosili preko 170.000.000 dolara zbogkrae informacija7. Provale i krae predstavljaju tradicionalannain za pribavljannje obavetajnih podataka. Iako se u veinisluajeva radi o fizikoj krai dokumenata, prilikom koje se oniotuuju, moe se desiti da provalnik samo fotografie ili umnoitraeni dokument, tako da rtva i ne zna da je pokradena inormalno nastavlja rad na projektu, to konkurenciji omoguavapraenje razvoja i dalje informacije. Ovaj nain je obino povezansa ostalim nainima ekonomskog obavetavanja. Elektronski

nadzor se sve vie koristi kako tehnika napreduje, poto jemogue izdvojiti jedan glas izmeu hiljada na stadionu iliprislukivati mobilni telefon rtve. Dok je ranije ova oprema bilaekskluzivitet dravnih obavetajnih slubi, danas je mogue zamalo novca kupiti najkvalitetniju opremu za prislukivanje inadzor. Kao to se vidi, irok je dijapazon sredstava i tehnika zadolaenje do informacija. Neke su legalne, neke ne ali s obziromna estinu dananje trine utakmice, ne treba se zavaravati dasvaka kompanija kojoj su potrebne informacije nee pribei

svakom nainu da bi dola do njih, bio on legalan ili ne.Tradicionalne trine utakmice se pretvaraju u prave ratove, i tu cilj opravdavasvako sredstvo, te svaka kompanija mora da misli prvenstveno na sopstvenu

bezbednos

Zatita od pijunae

Zatita poverljivih podataka od pijunae ili krae je kritino vana zaorganizacije koje ele da zadre svoju konkurentnost i nadmo na tritu.Rauna se da preko 70% vrednosti tipinog malog ili srednjegpreduzea predstavljaju njegovi intelektualni resursi- znanje,tehnologije, zaposleni iliknow-how, ali koliko zaposlenih zaista znai razume ta je to poslovna tajna8 ? Svaka kompanija kojarazmilja ,, korak unapred'' bi trebalo da oformi poseban tim kojie se baviti integracijom i upravljanjen trima stubovimatradicionalne bezbednosti: fizikom bezbednou, IT bezbednou


12/18

i upravljanjem rizicima. Naravno, da bi kompanija izbegla da budertva ekonomske pijunae, moraju se preduzeti tri obaveznakoraka1. Identifikovanje poslovne tajne predstavlja prvi vaan korak u zatiti od

ekonomske pijunae. Jer da bi se poslovna tajna mogla tititi, mora se prvoprepoznat i dokumentovati. Tek kada se proceni njena trina vrednost, mogue jepreduzeti korake radi kreiranja programa njene zatite, to nije uvek lako. Velikideo problema je to to veina zaposlenih ne ume da prepozna ta bimoglo predstavljati poslovnu tajnu. Osetljivi delovi, kao tosuknow-howi nove tehnologije su veoma ranive prema krai.Poslovna tajna koja nije dokumentovana je jo uvek ovde, ali jenezatiena. Zato je zadatak tima za zatitu da razvije i primenitehnike i postupke koji omoguavaju zaposlenima da prepoznajuposlovnu tajnu i aktivnije uestvuju u njenom upravljanju i uvanju.

Upravljanje rizicima ili preduzimanje razumnih mera da bi se izbeglopijuniranje. S obzirom da se mnogo poslovnih tajni preduzea moe nai ulinim raunarima zaposlenih, elektronskim porukama ili razniminternim dokumenima, tim zaduen za bezbednost mora darazume kao se poslovne tajne upotrebljavaju, kako im se pristupa,kako se unose i iznose iz kompanije. Kada potpuno ovladajuputanjama poslovnih tajni, mogu kreirati sistem koji eklasifikovati, arhivirati ili unitavati iskoriene poslovne tajne bezbojazni da e one da padnu u pogrene ruke. Naravno, da bi se

ovo postiglo, tim mora imati neogranien pristup tajnama isistemu, to znai da u njemu moraju biti ljudi od vrhunskog poverenja.Obuka zaposlenih kako da uvaju poslovnu tajnu. uvanje poslovnetajne je od vitalnog znaaja za ekonomsku stabilnost preduzea.Bez jasnog i kvalitetnog plana uvanju poslovnih tajni postoji rizik dazaposleni, koji naputaju kompaniju, svesno ili nesvesno sa sobom ponesu veomavane poslovne tajne. Naknadno dokazivanje odgovornosti je teko, a posledice pokompaniju mogu biti ponekad katastrofalne, a po pravilu veoma skupe. Zato jemnogo jednostavnije i efikasnije da se poslovna tajna jasnoidentifikuje, a zaposlenima jasno predoi njena vanost i vrednost.

Jednom kada su pravilno informisani, zaposleni poklanjaju mnogoveu panju uvanju poslovne tajne. Naravno, ne trebazapostaviti ni ostale komponente, kao to je fizika bezbednostpodataka preduzea, kao i IT zatita, jer su tu rizici mnogoapstraktniji za veinu zaposlenih koji ne razumeju funkcionisanjeinformacionih sistema, a jedan kvalitatn profesionalac moe


13/18

napraviti veu tetu nego grupa lopova koja fiziki upadne ukompaniju. Naravno, bezbednosni tim jeste odgovoran zapravljenje kvlitetnoih i primanljivih programa zatite, ali jeodgovornost svih zaposlenih da te programe primenjuju, da bi se

osigurala nihova uspena primena. Tako se na radnim mestima razvija jednaopta kultura bezbednosti, gde je svako upoznat sa time koja je to poslovna tajnakojom raspolae i kakva je njgova odgovornost u odnosu na nju. Naravno, jednomnapravljen i implementiran program nije garant sigurnosti, ve se on morastalno prilagoavati, a zaposleni neprestano uiti i treniratibezbednosnoj kulturi

4.Zatita zemalja u tranziciji

Za razliku od ekonomski razvijenih drava, kod zemalja u razvoju, posebno u

zemljama u tranziciji, kao to je i naa, ekonomska pijunaa je, s jednestrane, meu preduzeima i preduzetnicima veoma malo poznata,dok je sa druge straneomraena, jer kod mnogih jo uvekpodstie negativne konotacije povezane sa radomdravnih/vladinih klasinih obavetajno-bezbednosnih slubi izprolosti, kao i danas11. Zemlje u tranziciji su manje ili vietehnoloki zaostalije u odnosu na razvijene zemlje, to uslovljavaposeban pristup njihovoj pijunai. Svaki vid pijunae se vri radisticanja odreene prednosti nad konkurencijom, dok kod zemalja

u razvoju i tranzicionih zemalja ona ima i ulogu vrenja pritiskaradi ostvarivanja ciljeva drava ili njihovih kompanija. Moglo bi serei da na globalizovanom svetskom tritu vladaju zakoni pravogekonomskog ratovanja, gde, po pravilu, velike svetske sile,odnosno njihove transnacionalne korporacije, gutaju male inedovoljno razvijene zemlje12. Neretko se pribegava i pravomratu, koji se vodi klasinim ubojnim sredstvima. Najee se radi ovojnim intervencijama, koje se pravdaju ztitom sopstvenihinteresa, kojima se dodaju razlozi tipa zatite demokratije,spreava humanitarnih katastrofa itd. Pokazalo se da je vrlo efikasno koristitigraanske ratove zarad ostvarivanaj ciljeva, jer su mnogo jeftinijiod klasinog ratovanja, a nema rtava meu sopstvenimnarodom, ve ginu pripadnici takozvanih ,, paravojski ''. Ovakavvid ratovanja primenjuje SAD u sklopu svoje koncepcije rat ponioj ceni. Koriste se sukobi niskih intenziteta, poput nedavnihratova na Blakanu, gde se finansira jedna strana, koja e nakon


14/18

pobede da obezbedi ostvarivanje ciljeva finansijera. Da bi se jovie smanjili trokovi ratovanja, oni se dele na vie uesnika, kojinisu zvanino u ratu, ali novano potpomau jednu stranu zaradsopstvenih interesa. Drugi, veoma efikasan metod ekonomskog

ratovanja, predstavljaju sankcije. Sankcije mogu biti razne premasadraju: verske, politike, sportske, ekonomske, vojne itd.Najznaajnije su ekonomske, vojne i politike sankcije. Sankcijemogu biti uvedene od strane pojedinih drava ili meunarodnihinstitucija, kao to su bile sankcije protiv SR Jugoslavije, koje jeuveo Savet bezbednosti UN 1991 godine. Sve sankcije sepreduzimaju u ciljuizolacije i slabljenja ciljane drave, da bi seoslabila privreda i onemoguilo funkcionisanje politikog sistema idrutvene delatnosti. Ovim se direktno slabi sposobnost drave zaratovanje, dok se druga strana indirektno ili ak direktno pomae,

tako da se ovim moe uticati na ishod rata, jer su one podrkaonoj strani u ratu koja ima naklonost velikih sila. Naravno dasankcije mogu biti upotrebeljene i protiv drava koje nisu krive, asve zarad postizanja globalnih ciljeva. Izlino je rei da u ovakvimprilikama najvie trpi civilno stanovnitvo. Razlozi za uvoenjesankcija, osim rata, mogu biti i suprotstavljanje uvoenjucarinskih ili drugih propisa koje propisuju meunarodneisnstitucije, kao i mehanizam jednostranih barijera u svetskojtrgovini. One mogu biti nametnute od strane jedne zemlje, grupe

zemalja ili interesnih grupacija, koje imaju uticaja na lanoveSaveta bezbednosti UN, tako da Organizacija UN postajeinstrument u rukama svetskih sila. Iako sankcije predtsavljajuprvenstveno kaznenu meru, koja ima za cilj da ekonomski oslabipogoenu dravu, ima primera da se pribegava i tzvpozitivnimsankcijama, kada se eli neka zemlja nagraditi ili pozitivnim ekonomskim uticajem

privoleti na saradnju

Krajnje su razliiti razlozi za uvoenje sankcija protiv pojedinihzemalja. Takvi su bili uvoenje rasistiih zakona i reimaaparthejda ( Juna Afrika), savez sa drugom velikom silom koja seproglasi pretnjom po nacionalne interese ili neprihvatljivostunutranjeg ureenja ( Kuba), agresija na susednu zemlju ( Irak),neprihvatanje izabranog predsednika ( Haiti), sumnja naposedovanje nuklearnog ili henmijskog oruja ( Irak, S.Koreja,Iran), suprostravljanje nasilnoj secesiji dela svoje teritorijeili


15/18

navodno krenje ljudskih prava( SFRJ i SR Jugoslavija)13. Ovo susamo neki od razloga koji mogu biti korieni kao izgovor zauvoenje sankcija nekoj dravi. Takoe je vrlo prisutnainstrumentalizacija raznih meunarodnih institucija, globalnog ili

lokalnog karaktera, koja ide ak do zloupotrebe humanitarnihorganizacija, koje se koriste radi doturanja oruja i municije jednojstrani, ili radi stvaranja slike navodnih humanitarnih katastrofa,koje bi opravdale vojne intervencije na suverene drave. Osimekonomskog ratovanja na nivou i od strane drava, poslednjihgodina se sve vie u prvi plan namee jedan drugi inilacekonomskog rata protiv tranzicionih zemalja, a to sutransnacionalne kompanije. One svoju globalnu mo ostvarujuputem kontrole tri najznaajnija trita: trita roba i usluga,finansijskog trita i trita informacija14, koje polako poinje da

bude najvanije od ova tri. Takoe, znaajan deo izvozatranzicionih zemalja, kao i veliki broj radnih mesta zavisi upravood ovih kompanija. Zato je veoma bitno da drave imaju to viepodataka o ovim kompanijama koje posluju kod njih, da bi ueventualnim pregovorima mogle da zauzmu pravilnu poziciju.Nedostatak informacija je napravio problem Indiji, koja jeprecenila svoje pregovarake pozicije sa Coca-colom i IBM-om,koji su otili sa trita Indije, nanevi time ekonomiji Indije mnogoveu tetu nego to su pretrpeli sami. Zbog toga tranzicione

zemlje treba maksimalno da iskoriste svoje pregovarake pozicije,da sklopljeni ugovori budu na obostranu korist: kompanija dobijatrite, a drava radna mesta i mogunost da obui kvalitetankadar, kao i da dobije dodatne investicije u vidu projekata zazatitu ivotne sredine i slino. Veliki problem za sve tranzicionezemlje predstavlja sam proces globalizacije svetske privrede, jeron slui kreiranju ekonomske politike savremene drave15. To senaroito odnosi na male zemlje ili one u razvoju, poto njihprisiljavaju da se prilagode razvijenim zemljama, obimom itempom proizvodnje. Dananji ekonomski poredak je posledicaglobalizacije privrede, a naroito finansijskih trita. Meunarodnefinansijske institucije predstavljaju osnovu svetskog ekonomskogporetka, kao to su MMF (Meunarodni monetarni fond), SB(Svetska banka), STO (Svetska trgovinska organizacija). Svenjihove odluke se donose glasanjem, a broj glasova svakog lana

je uslovljen kvotama u MMF-u ili brojem akcija u SB-u. Poto


16/18

najvei imaju najvie glasova, a najvea je SAD, lako se moezakljuiti cijim ciljevima se podreuje politika navedenih institucija.Svetska banka je odreena za dugoronu finansijsku pomodravama u razvoju, i daje kredite za razvoj, dok je MMF institucija

ija je uloga kratkorona pomo dravama za prevazilaenjeplatno-bilansnih problema i stabilnost kursa valuta. MMF kaouslov za davanje kredita uvek trai od drava da uspostaveravnoteu platnog bilansa u zemlji, da se ogranii javna potronjai da se povea fiskalna disciplina. Ovo uvek dovodi do padaproizvodnje i standarda graana.Paradoksalna stvar je da je svakatranziciona zemlja, koja je prihvatila savete MMF-a, reformezavrila sa mnogo veim problemima nego to ih je poela(Argentina), dok su drave koje nisu htele da primene tzv. ,,okterapiju'', koju predlae MMF, uspevale da ree svoje probleme i

da poveaju proizvodnju i razvoj. Njavea opasnost od MMF-a je utome to drave , mahom u tranziciji, prihvatanjem uslova zadobijanje kredita, padaju u duniko ropstvo, kada je nemogueservisirati dugove prema kreditorima u inostranstvu, jer iznosdugova viestruko nadmauje vrednost izvoza drave. MMF jeosnovan sa ciljem pomoi nerazvijenim i dravama u tranziciji, ali

je kasnije potpao pod uticaj najjaih lanova, i umesto da brine orazvoju tranzicionih zemalja, osnovna stvar je da se zatiteinteresi kreditora, bez obzira na stanje korisnika kredita. Svim

dravama je propisivan isti program oporavka i reformi, kojenigde nisu dale rezultate, ve u po pravilu gurnule zemlje udugogodinje ekonomske probleme ili ak duniko ropstvo.Svako ko eli kredit od MMF-a mora da prihvati paket reformi,koje onemoguavaju zemljama u tranziciji da koriste mere zatitedomaeg trita i proizvodnje, to dovodi do unitavanja privredekonkurencijom transnacionalnih kompanija. Drava ne moe daservisira svoje dugove, onda MMF dalju finansijsku pomouslovljava privatizacijom preduzea, koja bivaju kupljena odstrane najveih korporacija, to dovodi do gubitka velikog brojaposlovnih tajni preduzea prostom akvizicijom. Iz preostalihpreduzea se isisavaju kvalitetni kadrovi, kojima se nude boljiuslovi za rad i zarade. To dovodi do jo veeg pada kvaliteta uproizvodnji, gubi se trina utakmica, preduzea se zatvaraju inezaposlenost raste. Praksa je pokazala da su tranzicione zemlje,koje su odbile reforme MMF-a najbolje prole. Primer je Slovenija,


17/18

koja je u startu odbila pomo i danas predstavlja najbolje stojeubivu tranzicionu zemlju. Poljska je 1994 prekinula sa reformama ponalogu MMF-a, a Rusija 1998, i obe su posle toga ostvarile privredni rast suprotnonajavama

5.Zakljuak

Nema sumnje da ekonomska obavetajna aktivnost predstavljaveliki izazov za zemlje u tranziciji, u nekim sluajevima i velikuopasnost. Zbog toga je potrebno da se dobro odrede stratekiciljevi u ovoj oblasti, i da se na njihovom ostvarivanju postignepun konsenzus svih relevantnih inilaca, kao to su dravniorgani, obavetajne slube i ekonomski inioci drave. Jedna odkljunih stvari u kojoj tranzicione zemlje mogu ostvariti

kompetitivnost sa velikim igarima jeste ba ekonomskaobavetajnost, zahvaljujui dobrim obrazovnim ustanovama iiskusnim obavetajnim slubama, ali iza toga mora da staneprvenstveno drava sa svojim kapacitetima, da se donese jasnastrategija dugoronog razvoja, i da se se odrede prioritetni ciljeviunutranje i spoljne politike. Ekonomska obavetajnost postajeprimarna funkcija kako zvaninih dravnih organa, kao to suambasadori ili konzuli, tako i obavetajnih elemenata. Tu dravamora jasno da odredi svoje ciljeve i da radi na njihovom punom

ostvarivanju, da bi u sve veoj i otrijoj trinoj utakmici mogla daizbori sopstveno mesto zarad kompetitivnosti sa jaim igraimana globalnom tritu. Slepo prihvatanje uslova koje odreujumeunarodne institucije, zarad navodnih ,,reformi'', moe dravuskuplje kotati nego da se osloni na sopstvene snage i posle pargodina krize ostvari zdrav privredni rast. Treba uvek imati na umuda su meunarodne institucije odavno izgubile ulogu koja im jeprvobitno bila namenjena, a to je pomo zemljama u razvoju izemljama u tranziciji. Danas su one servis najjaih privreda sveta,ukljuujui tu i transnacionalne kompanije,koje slue da bi manjimi slabijim dravama nametale trine uslove koji pogoduju samo

jakim i razvijenim privredama. Ovim putem se tranzicione zemljeu startu onemoguavaju za trinu utakmicu, pretvarajui se nataj nain u moderne kolonije i isto trite za privrede razvijenih.

Jedno od moguih reenja bi bilo da se meunarodna finansijskapomo koristi prvenstveno za osnaivanje i reformu institucija


18/18

zemalja u tranziciji, koje bi posle teret tekih ekonomskih reformimogle da iznesu same, bez dozvoljavanja preteranog uplitanjastranih institucija. Takoe je potrebno da tranzicione zemljeprvenstveno ulau u obrazovanje. Ve je spomenuto da informacija

postaje jedan od kljunih resursa privrede, a u budunosti e se tosamo poveavati, jer znanje u ljudski resursi predstavljaju jedanod najvanijih inilaca razvijenih privreda. Opasnost za zemlje utranziciji je i odliv mladih, kvalitetnih i kolovanih strunjaka, imeprivreda zemlje gubi dvostruko: prvo to kolovanje kvalitetnihstrunjaka mnogo kota, a posle toga jer ti strunjaci nedoprinose ekonomiji sopstvene zemlje ve neko drugi dobijavrhunski ljudski resurs bez ulaganja. Isto tako se mora obratitipanja na privatizaciju kljunih preduzea u dravi, kao to sutelekomunikaciona, elektromrea ili transportna. Poklanjanje

sopstvenih zatienih kanala komunikacije na upravljanje stranojkompaniji znai omoguiti sopstveno pijuniranje bez napora, toni jedna drava ne sme sebi da dozvoli. Zato se mora napravitibalans izmeu onoga to se mora prihvatiti zarad interesa drave,a ta predstavlja samo oigledan interes neke svetske sile ilikompanije, koje se,sa kvalitetnim diplomatskim i ekonomskimkadrom koji vodi pregovore, moe reiti i odbijanjem ili deliminimprihvatanjem bez opasnosti od izazivanja tete po interese drave

Literatura

Petrovi, Z.P., Ekonomska pijunaa, Beograd: Draslar partner,2005

Nekovi,S., Poslovna diplomatija u procesu decentralizacije i regionalizacijekao nacionalni interes Republike Srbije, Kragujeva

diplomats ko

Documents