Samo konfigurisanje odvija se tako da se našim standardnim web browserom spojimo na web sučelje AP preko defaultne ip adrese s kojom dolazi iz tvornice.Kasnije naravno sve to možemo promeniti.Neki malo skuplji modeli imaju I telnet mogućnost no mišljenja sam da je web sučelje jednostavno,brzo pa tako I bolje rešenje za ovakve jednostavne zadatke.

Želimo li da nas AP ima neku drugu funkciju odnosno mod,o kojima je bilo priče u uvodu,I to možemo vrlo jednostavno konfigurisati.Dakle klik na karticu advanced pa na mode I vidimo ponuđene opcije(sl. 4.7).

Sl. 4.7 – AP modovi

Praktički jedina stvar koja nam može zadati probleme se nalazi na sekciji performance na istoj kartici (sl.4.8).Tu se već nalaze naprednije postavke koje direktno utiču na performance mreže.Srećom vrlo su neretki slučajevi kada se oni moraju menjati,a tada nema nekog pravila nego testiranje dok ne dobijemo sta želimo.

Sl.4.8 – Napredne postavke AP-a

Zaključak

Postavljanje tačke bazirane na hardware AP-u je relativno jednostavno I brzo.Želimo li povezati već postojeći nod sa ovim,tada nam treba još jedan AP sa svake strane ili imamo mogućnost staviti u ovaj repeater mod,wds ili nesto slično.Zaštita zavisi u odabranim postavkama.Ako imamo podršku,za RADIUS imamo mogućnost vrlo jake zaštite korišćenjem njega uz Wpa enkripciju.

4.2.2.Mikrotik

Mikrotik RouterOS operativni sastav koji PC mašinu pretvara u dedicated router.Ima već ugrađenu podršku za određeni hardware pa ako smo uskladili njegove zahteve sa našim sklopom spreman je za rad odmah nakon instalacije.Na sam OS možemo gledati I kao na firmware koji se prilikom boota podiže u RAM I mi dalje ne možemo ništa sa njim osim konfigurisati ga.Postoji određeni mali prostor za dodatne opcije u obliku softwerskih paketa ali još ih je malo I dosta se retko koriste.Router je temeljen na Linux kernelu,a same komande I kretanje kroz meni jako podseća na CISCO IOS.Ovaj ruter će služiti kao izlaz mreže na Internet.Internet će biti dozvoljen korisnicima preko pppoe servisa radi lakšeg praćenja potrošnje I korišćenja prometa.Dakle router će ovde biti pppoe Access Concentrator.

Sl.4.9. – Mikrotik uvodni ekran

Prvo što se radi nakon paljenja mikrtotika je postavljanje Interface-a I promena password-a.Password se menja vrlo jednostavnom naredbom password ili skraćeno pass.Sve naredbe mogu se pisati u punom obliku ili skraćeno tako da nedvosmisleno označavaju naredbu.Tako recimo ukoliko u rootu ne postoji niti jedna naredba koja počinje sa “p” osim password možemo upisati samo p.Slično je I u IOS-u.Prva I po meni glavna razlika je što se tu ne mora ulaziti u konfiguracijski mod nego se odmah nalazimo u konfiguracijskom meniju.U IOS-u se ulazi u conf terminal I onda se dalje kreće u konfigurisanje.Dakle interface je potreban da bi se moglo sa udaljene lokacije konfigurisati ruter.Postavlja se prvo enbleni interface I onda ip.To bi išlo otprilike ovako:

/ interface print

Enable 0,1,2…

/ip address set 0 address xxx xxx xxx xxx netmask itd…

Sl.4.10. – Mikrotik NIC

Ovi su screen shot-ovi rađeni sa remote lokacije jer je jednostavnije prikazati slike.Takođe router je tada već imao konfigurisani pppoe server pa su dva korisnika spojena na njega.

Nakon ovih postavki router se spaja u mrežu I putty dalje radi svoje.

Pri ssxh konfiguraciji dobro je znati za safe mode.Nakon što sam par puta napravio grešku u firewall konfiguraciji I jednom slučajno isključio local interface saznao sam za ovo.Dakle CTRL + X prebacuje u safe mode I ponovno pritiskanje kombinacije vraća nazad.Ako se tu desi neka greška I router nakon otprilike 10 min ne dobije nikakav odgovor od nas(prodje TPC timeout) sve promene biće vraćene na prvobitno stanje.Isto možemo napraviti I sa CTRL + D.

Svi zapisi I sve sto se događa na routeru beleži se u log I history.Ovakve promene iz safe moda imaće zastavicu F pa ih je lako uočiti ako je vise korisnika spojeno.

Da bi više korisnika pristupalo jednom IP-u ili da se jedan IP prebaci na drugi I sl. koristi se NAT.Jedini NAT koji nam sada treba postaviti je da korisnici iza router-a pristupaju vanjskoj mrezi sa jednog IP-a.Dakle svi source IP moraju dobiti drugi source.Sve ostalo ostaje isto.Na mikrotiku se to radi action-om masquerade.Dakle svi IP će biti prikazani iza routera kao jedna te ista IP adresa.No pre toga biće potrebno podesiti pppoe server.

PPPoE (Point to Point Protocool over Ethernet) protokol omogućuje vrlo laku kontrolu korisnika ,network management I obračunavanje.Trenutno PPPoE se najčesće koristi od strane davatelja Internet usluga(Internet Service Provider,skraćeno ISP) za kontrolu spajanja na xDSL.PPPoE je dodatak na standardni Point to Point protokol(PPP).Razlike su u prenosnim metodama,PPPoE koristi Ethernet umesto modem konekcije.PPPoE spoj se sastoji od klijenta I server tacnije access concentrator-a.Klijent može biti Windows ili bilo koji drugi kompjuter sa instaliranim PPPoE klijentskim protokolom.MikroTik podržava oboje – klijentske I access concentrator implementacije PPPoE – a.Uz to on može biti I RADIUS klijent pa se sve to može I centralno održavati.

Konfiguracija bi išla otprilike ovako:

Klijent

/interface pppoe-client add name-pppoe user-PIA password-123 interface-int service name-internet disabled-no

Server

1.Adresni pool

/ip pool add name-“pppoe-pool” ranges-10.1.1.1-10.1.1.72

2.PPP profile:

/ppp profile add name-“pppoe-profile” local-address-10.1.1.1 remonte address-pppoe pool

3.Dodavanje korisnika:

/ppp secret add name-PIA password-123 service-pppoe profile-pppoe profile

4.PPPoE server:

/interface pppoe-server server add service name-internet interface-out/…default-profile-pppoe-profile

Network Adress Translation(NAT) je ruterov process zamene source ili destination IP adrese IP paketa dok taj paket prolazi kroz ruter.Najčesća mu je primena za propustanje vise lokalnih korisnika na public mrežu.Takodje to privlači otvaranje nekih portova za pristup public mreži lokalnim servisima.Uz masquerade onda ćemo I otvoriti jedan port za eksterni pristup.Dakle jedan će biti jednostavno translation dok će drugi biti takozvani masquerade.Svi odlazni IP-ovi će biti promenjeni tako da source IP odgovara vanjskom IP rutera.

Prvo nam treba svaki source prebaciti na vanjski IP tj. Interface out.Posto destination IP naravno ostaje isti tu se koristi masquerade.

/ip firewall src

addsrc-address-10.0.0.0/8 out-interface-outaction-masquerade

Ovim smo prebacili adrese za korišćenje interneta.

Na kraju to izgleda ovako:

0-src-address-10.0.0.0/8:0-65535 dst-address-0.0.0.0/0:0-65535

out-interface-out-protocol-all icpm-options-any:any flow”“

connection –“” content-“”” limit-count-0 limit-burst-0 limit-time-action-masquerade to-src-address-0.0.0.0 to-src –port-0-65535

Sl.4.11 – Mikrotik NAT

Ovo je bio src NAT.No kod nata nastaje problem što ako smo maskirani iza određene adrese niko izvan ne može inicirati vezu pošto router neće znati kome da prosledi taj promet.Svaki zapis o promeni ostaje u Router tabelama.Kada se paket vrati on pogleda u tabelu I zna kome je namenjen.Ovde u gornjem slucaju ta tabela ne postoji.Kod servera kojima je zadatak upravo to može doći do problema.

Ako trebamo neki odredjeni servis sa vanjske mreže preusmeriti na unutrašnju onda to radimo dst-nat om.Recimo da želimo koristiti nekakav komunikacijski program koji radi na portu 2525 udp,a nalazi se na internoj ip adresi 10.0.0.2 tada bi postavke išle ovako:

Src-address-0.0.0.0/0:0-65535 in-interface-XXLadsl-cl

dst-address-0.0.0.0/0:2525 protocol-udp icmp-options-any:any flow-“”

connection-“” content-“ ” src-mac-address-00:00:00:00:00:00

limit-count-0 limit-burst-0 limit-time-0s action-nat

to-dst-address-10.0.0.2 to-dst-port-2525

S ovime smo internet zagotivili.Pinganje I slično bi trebalo proći osim u slučaju da se koriste imena domena,posto DNS jos nije postavljen.Ovaj router podržava DNS cash koji je DNS tabele spremati na određeno vreme tako da se minimizira nepotrebni promet prema van.Uz sam promet koji je minimalan smanjuje I vreme potrebno za tako nesto.

Postavljanje DNS-a:

/ip dns

set primary-dns-195.29.150.3 secondary-dns-195.29.150.4

Postavljanje I aktiviranja DNS-cash-a

/ip dns-cash

set primary-dns-195.29.150.3 secondary-dns-195.29.150.4 disable-no size-1024

Sl.4.12 – Mikrotik DNS konfiguracija

Router je sada spreman za rad.Ostalo je doterivaje I poboljšanje veza.Prvo treba minimizirati bilo kakve sigurnosne pretnje.Sve sto ne treba može biti potencijalna pretnja.Router ima nekoliko servisa po default pokrenutih koji neće trebati I mogu se isključiti.

/ip service print nam otkriva pokrenute servise

Sl.4.13 – Mikrotik servisi

Servisi sa X pretpostavljaju disable-ane a bez pokrenute servise.Telnet uz ssh je potpuno nepotreban,hotspot se tu ne koristi a ftp I www koji puta zatrebaju ali se kratkim postupkom vrlo lako uključe.

Učitavanje servisa se obavlja set naredbom

/ip service print

Set 0 disable-no ili krace enable-0

Uz to možemo dodeliti I određenu ip adresu s koje se može pristupiti servisu tako da se još vise podigne razina sigurnosti.

Pričati o sigurnosti bez firewall je nemoguće pa ćemo sledeće firewall rešiti.Mikrotikov firewall je jedan od njegovih jačih delova.Može se zaista limitirati sve I svašta.Firewall ima tri glavna rula.Jedan koji se gleda ako je paket namenjen routeru(in) jedan koji izlazi iz routera(out) I jedan koji prolazi router(forward).

Sl.4.14 – Firewall pravila

Svi oni rade da principu prvog podudaranja.Nakon toga sve što je ispod uopšte se ne gleda.Dakle kada se nađe podudaranje preduzima se neka akcija.No,ne nađe li se ni jedno podudaranje nastupa default akcija koja je ili alow all ili deny all.Ili-ili je ovde pošto se za razliku od IOS moze odabrati.Defaultno je na allow zbog lakšeg konfigurisanja.Akcije koje se poduzimaju nakon podudaranja su:

accept – prihvata paket

drop – tiho odbija paket(bez slanja ICPM poruke)

reject – odbija paket uz slanje ICPM poruke

passtrough – označava paket za kasnije procesiranje

return – vraća se u prethodni lanac(pre skoka)

jump – skače na specificirani lanac

Na gornjoj slici se vidi nekoliko pravila(filtara).0 odbacuje sve icpm pakete koji ulaze u router I zabranjuje pristup ssh serveru.

Da bi se postavio rule koji odbacuje sav promet koji je namenjen routeru sa destination port 80 treba napisati otprilike ovako:

/ip firewall rule input add protocol-tcp dst-port-80 action-drop

Kod postavljanja pravila kako firewall tako I ostalih treba imati na umu kojim redom se paketi procesiraju.Slika dole pokazuje grafički prikaz od ulaza do izlaza te redosled procesiranja u svim fazama,Pre I Post routing I outputu.

Sl.4.15 – Firewall šema

Sve ovo tj vecina ovoga mogla se podesiti preko GUI sučenja.Program koji obavlja spajanje sa routerom se zove WinBox konzola.Ona je namenjena korisnicima koji ne vole ili im je prekomplikovan način rada kroz CLI.U pravilu to su početnici ili korisnici koji imaju samo read ovlašćenja.

Sl.4.16 – WinBox

Da bi se dozvolio useru određeni servis treba se kreirati grupa sa potrebnim pravima.Kasnije se doda user u tu grupu.Po default postoji jedan user(admin) koji se ne može obrisati I ima potpuna prava.

Sl.4.17 – Dodavanje korisnika

I na kraju svega na kraju dolazi do queue redova I bandwidth menadzmenta.Mikrotik ima vise queue mehanizama.Neki su tek za statiku dok su drugi postali snažni bandwidth shaperi.

PFIFO – Packets First-In-First-Out

BFIFO – Bytes First-In-First-Out

SFQ – Stochastic Fair Queuing

RED – Random Early Detetcion

HTB – Hierarchical Token Bucket

PCQ - Per Connection Queue

PCQ je nama najintetesantniji za limitiranje po konekciji dok HTB za dodeljivanje prioriteta I sl.Ovako bi se konfigurisalo deljenje bandwitha između korisnika:

Označavanje prometa ciljne grupe

/ip firewall mangle add chain-forward src-address-192.168.0.0/24 action-mark-connection new-connection-mark-users-con

/ip firewall mangle add connection-mark-users-conaction-mark-packet new-packet-mark-user chain-forward

Dodavanje queue-a

/queue type add name-pcq download kind-pcq pcq-classifier-dist address

/queue type add name-pcq upload kind-pcq pcq-classifier-src address

Dodavanje postavki queue-a

/queue tree add name-Download parent-Local max limit-10000000

/queue tree add parent-Download queue-pcq download packet-mark-users

/queue tree add name-Upload parent-Public max-limit-20000000

/queue tree add parent-Upload queue-pcq upload packet-mark-users

Zaključak

Mikrotik je vrlo dobar,stabilan,prepun opcija I rešenja koja imaju jednu manu a to je da se treba znati sta se želi.Kada znamo šta želimo onda nije problem to I napraviti.Poznavanje,jako dobro poznavanje mreža I mrežnih protokola ovde je uvod za bilo kakav rad sa njime.Router OS ima mogućnost I dizanja AP-a na njemu no po meni to nije neko najsrećnije rešenje.Dosta su zakomplikovali bridge wirelessa I običnih

ethernet interface-a,mora se dosta paziti na podrzane kartice I chipsete koji često stvaraju problem sa njim.

4.2.3.Linux server

Linux kao besplatan I jedan od najsnažnijih Os-a trenutno nam može ponuditi puno što se tiče mreža I mrežnih servisa.Na njemu možemo imati dinamični DNS klijent,chat server,file I FTP server.Sve to uz vrlo male zahteve na hardware.Što je najbolje ima jako dobru podršku za wireless drivere.Čak I puno bolju od windowsa.Na njemu možemo relativno lako premostiti wireless na žicanu mrežu,podignuti client ili AP.Sve što je ranije opisano na mikrotiku praktično se može I na linuxu.Dosta toga već je ugrađeno u kernel pa ćemo morati verovatno kompajlirati iznova što na novijim mašinama predstavlja zanemarljivo vreme.U nastavku ću opisati kako postaviti linux kao client I AP,te ukratko opisati ostale mogućnosti.

Ja sam kod ovog zadatka koristio Gentoo distribuciju zbog paket menagementa koji koristi.Stvari koje nam trebaju skidaju se sa reposistorya I kompajliraju kako mi želimo pomoću USE flagovova.Distribucija se na prvi pogled čini malo teže za savladati zbog komplikovanije instalacije,ali je zato dalje korisćenje dosta lakše I ugodnije od ostalih distribucija.Sama instalacija debelo izlazi iz granica ovoga rada pa ću se bazirati na daljnjim paketima I konfiguracijama već funkcionalnog OS-a.

Pre nego sto počnemo raditi bilo šta na gentoo linuxu moramo imati osposobljen Internet.Zapravo I ne moramo imati ali to komplikuje stvari u više pogleda.U slučaju da se konektujemo na internet preko pppoe protokola trebaće nam I pppoe client.Naravno njega ne mozemo instalirati preko interneta kao I ostale pakete pošto nam je on sam potreban za spajanje na internet.Zbog toga ne smemo zaboraviti na njega prilikom instalacije odnosno LiveCD environment-a.Sama konfiguracija se odvija kroz nekoliko skripti ili par config datoteka.

Prvo što nam treba je pppoe-setup skripta koja će nam pomoći pri konfigurisanju rp-pppoe klijenta.Ona će automatski uneti potrebne vrednosti u /etc/ppp/pppoe.conf te u pap-secrets I chap-secrets koje se nalaze u istom direktorijumu kao I prvi.Nakon što je to gotovo pppoe konekciju dižemo skriptom pppoe-start,stopiramo pppoe-stop, a proveravamo pppoe-status.To bi bilo dovoljno sto se tiče pppoe protokola I spajanja na danas sve popuarnije adsl veze.

Sl.4.17 – rp-pppoe konfiguracija

Sada imamo sve što nam je potrebno za prvo skidanje potrebnih paketa I njihovih dependency-a.Zavisno od toga šta želimo,klijent ili ap,moramo voditi računa o chipsetima kartica.Trenutno su najpopularniji RT2500 I Atheros.RT2500 je meni prvi izbor ako je u pitanju klijent dok za ap on jos nema stabilnu podršku.

Za pogledati koje će nam sve pakete povuci sa Internet emerge-pv-madwifi-ng

Download I compile emerge madwifi-ng

Na tesnom kompijuteru postavljen je default USE flag na –X sto onemogućava skidanje bilo kojeg GUI paketa koji naravno zavisi od takozvanih “iksima”.To dosta smanjuje dependency koji su potrebne za skidanje bilo kojeg buduceg paketa.Nakon što sve prođe dobijamo spremne module za pokretanje naše kartice.

Naredba modprobe podiže željeni modul,a u našem slučaju potreban nam je modprobe ath_pci.Želimo li skenirati bilo šta drugo prethodno moramo podići wireless interface.To radimo sa ifconfig ath0 up,a izlistavamo postojeće sa ifconfig.Nakon što podignemo interface alat iwlist će nam pomoći u skeniranju,komanda ide Iwlist ath0 scann.

Sl.4.18 – iwlist scan

Tu možemo videti koji su sve čvorovi oko nas te po tome odabrati najbolji kanal.Madfiwi po default diže driver u station modus to je zapravo klijent.Da bi to sprečili I stavili ga u AP mode podićićemo modul sa “modprobe ath_pci autocreate=none” te nakon toga podignuti interface u ap modus a “wlanconfig ath0 create wlandev wifi0 wlanmode ap”.Ostalo konfigurisanje nastavljamo sa iwconfig.Config file koji možemo ručno editirati je “/etc/conf.d/wireless”.Da ne bi kod svakog restarta morali ručno podizati interface gentoo nam vrlo lako omogucava podizanje skripti na bootu.

U nasem slučaju to radimo sa “ln-s net.lo netath0” pa zatim “rc-update addnet.ath0default”.

Nekima je ovo dovoljno no meni je stvaralo određene probleme sa podizanjem interface-a pa sam I ovo dodao u conf.d/net skriptu:

“preup() {

If[[${IFACE}---“ath0”]]; then

#Some atheros cars need extra up

#NOTE: the card is upped a few times anyway,so this *should* be redundant

Interface_up “${IFACE}”

#Maybe give it time to settle

sleep 2

fi

}”

Ovo bi bilo sve što je potrebno za podići ap.Nakon ovoga sledi bridge-anje interfacea no o tome malo kasnije.Konfiguracija klijenta je u neku ruku jednostavnija jer je rađena sa drugim chipsetom pa tako I drugim driverom.Pošto je chipset rt2500 prvo treba skinuti driver za njega,”emerge-search rt-2500” će nam to obaviti.Nakon što je sve gotovo takođe je potrebno podignuti modul sa “modprobert2500”.Da bi se spojili na ap trebamo podesiti konfiguracijski fajl koji se nalazi u “/etc/Wireless/RT2500STA/RT2500STA dat”.Standardne postavke izgledaju ovako:

“[Default]

CountryRegion—0

WirelessMode—0

SSID—AP350

NetworkType—Infra

Channel—0

AuthMode—Open

EncrypType—NONE

DefaultKeyID—1

Key 1 Type—0

Key 1 Str—0123456789

Key 2 Type—0

Key 2 Str—

Key 3Type—0

Key 3 Str—

Key 4 Type—0

Key 4 Str—

WpaPsk-abcdefghijklmnopqrstuvwxyz

TXBurst—0

TurboRate—0

BGProtection—0

ShortSlot—0

TxRate—0

RTSThreshold=2312

FragThreshold=2312

PSMode—CAM”

Nakon sentiranja pokrećemo interface te ga treba u default runlevel boot.Naredbe “/etc/int.d/net.ra0 start” pa zatim “rc-update add net.ra0 default”

Kada smo završili sa bežičnim postavkama preostaje nam još jedan bridge LAN-a I WLAN-a.Da bi uopšte mogli bilo šta treba skinuti “net-misc/bridge-untils” paket ako ga nemamo te u “/etc/conf.d/net” treba upisati IP postavke za malopre podešeni interface.

Primer konfiguracije:

“bridge br0—“eth0 ra0”

config_br0--(“192.168.0.1 netmask 255.255.255.0”)

config_eth0—(“null”)

config_ra0—(“null”)

Ovo je privelo kraju Linux mrežne postavke.Treba napomenuti da se umesto bridge-a može koristiti NAT no on može praviti probleme kod broadcast prometa pa sam ga ja zaobišao u ovoj konfiguraciji.

Zaključak

Prednosti ovako bazirane mreže su u daljem proširivanju.Poželimo li dinamički DNS,FTP ili HTTP server vrlo lako ga podignemo na našem access pointu.Uz to naš Linux AP možemo uz malo truda pretvoriti u router sa oblikovanjem prometa,vatrozidom,nat servisom I sl.Ovakvo rešenje je istina puno duže I teže za pripremati ali jednom kada to rešimo pruža vrlo veliki stupanj autonomije I skalabilnosti.Mislimo li da bi se naša mreža mogla proširiti toliko da bi nam trebali centralizirani servisi ovo je definitivno najekonomicnije rešenje.

Zaključak

Zadatak rada je bio objasniti samu wireles tehnologiju te pokazati u “stvarnome svetu” izgradnju temelja wireless zajednica.Nakon uvoda u prednosti bežičnih mreža opisane su bile bežične tehnologije.U praktičnom delu pokazana su 3 najčešće korišćena načina za ugradnju mreža.

Svaka od gore navedenih solucija ima svoje prednosti I mane.Svaku od njih treba dobro izvagati I isplanirati pre početka nabavke opreme.Daleko najkompleksnije rešenje je ono temeljeno na Linux operativnom sistemu no ono pruža I najviše mogućnosti.Mikrotik je kao RouterOS vrlo dobro rešenje koje isto tako dozvoljava I kreiranje AP-a uz korišćenje tačno određenih kartica(chipseta) no iz vlastitoga iskustva zna biti dosta komplikovan u određenim segmentima.Na kraju dedicated AP pruža najbrže pa u jednu ruku I najbolje rešenje no iziskuje dodatne novčane izdatke kojih u neprofitnim udruženjima često nema.

Literatura

1. GEIER, J. 2002. Wireless LANs, SAMS, Indianapolis, USA2. BAŽANT, A. 2001. Bežični LAN-ovi, ZZT-FER, Zagreb.

3. WHEAT, J., HISER, R., TUSKER, J., NEELY, A., 2001. Designing a wireless network,SYNGRESS, Rockland, USA

4.  KRALJ, Z. 2003. Tehnike upravljanja zagušenjem u bežičnim lokalnim mrežama,DIPLOMSKI RAD.

5. SHARMA, S. 2004. Analysis of 802.11b MAC: A QoS, Fairness and PerformancePerspective. Stoney Broke University.

6. WIKIPEDIA, Wireless LAN, GFDL, http://en.wikipedia.org/wiki/Wireless_LAN

Strani izrazi

Access Point Pristupna tačka

Acknow ledgement Potvrda

Bit Erorr Ratio Verovatnoća greške bita

Bridge Most

Client Klijent

Dedicated Posebna namena

Distributed Cordination Function Distribuirana kordinacijska funkcija

Firewall Vatrozid

Handheld Ručno računalo

Hidden node Skrivena stanica

Infracture Network Mode Strukturirana mreža

Interface Sučelje

Medium Access Control Posloj MAC

Mod Način rada

Multi-point Bridge Most sa više tačaka

Network Allocation Vector Vektor rezervacije mreže

Network Interface Card Mrežna kartica

Network Mreža

Personal Identification Number Personalni identifikacijski broj

Physical carrier sense Fizičko merenje signala nosioca

Physical Layer Fizički sloj

Physical Layer Convergence Procedure Podsloj proc. konvegiranja fizičkom sloju

Physical Medium Dependent Posloj zavisan od prenosnog medija

Point Coordination Function Centralizirana kordinacijska funkcija

Point coordinator Koordinator

Queue Red

Repeater Ponavljač

Superframes Superokviri

Virtual carrer sense Virtuelno merenje signala nosioca

Wireless Network Interface Card Bežična mrežna kartica

Wireless Bežičan

Skracenice

ACK Acknowledgement

AP Access Point

BD_ADDR Bluetooth Device Address

BEB Binary Exponential Backoff

BER Bit Error Ratio

BSS Basic Service Set

BT Bluetooth

CCK Complementary Code Keying

CFP Contention Free Period

CP Contention Period

CSMA/CD Carrier Sense Multiple Access/Collision Detection

DCF Distributed Coordination Fuction

DECT Digital Enhanced Cordless Telecommunications

DFIR Diffuse Infrared

DIFS Distributed Inter Frame Spacing

DNS Domain Name System

DSSS Direct sequence spread spectrum

FCC Federal Communications Commision

FHSS F Requency-hopping spread spectrum

IBSS Independent Basic Service Set

IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers

IP Internet Protocol

IrDA Infared Data Association

ISM Industrial, Science and Medicial

ISP Internet Service Provider

LAN Local Area Network

MAC Medium Access Control

Mbit Megabit

NAT Network Addres Translation

NAV Network Allocation Vector

NIC Network Interface Card

OFDM Orhogonal Frequency Division Multiplexing

PAN Personal Area Network

PC Point Coordinator

PCF Point Cordination Fuction

PHY Physical Layer

PIN Personal Identification Number

PLCP Physical Layer Convergence Procedure

PMD Physucal Medium Dependent

PPP Point to Point Protocol

PPPoE Point to Point Protocol over Ethernet

QoS Quality of Service

QPSK Quadrature Phase Shift Keying

RTS/CTS Request To Send/Clear To Send

SWAP Shared Wireless Access Protocol

TCP Transmision Control Protocol

WECA Wireless Ethernet Compability Alliance

WNIC Wireless Network Interface Card

Dodatak

Nakon što je sve pripremljeno i podešeno treba naći mesto gde instalirati opremu.Uređaji koji služe kao pristupne tačke trebaju biti na vidljivom mestu kako bi se svi sa što manje prepreka mogli spojiti.Pošto je po pravilu uvek to mesto krov neke kuće ,treba se pobrinuti da se uređaji zaštite od atmosferskih prilika.Postoje već gotova rešenja koja koštaju mnogo više od standardnih pa se često problemi doskače sa vodonepropusnim kutijama i slično.Nakon što je sve završeno ovo je jedno od mogućih rešenja koje smo u ovom radu koristili:

Sl.1 – PC Računalo

Sl.2 – Access Point