dimitrios batrelos - vizantijski hristos

С благословом Његовог ПреосвештенстваЕпископа шумадијског Г. Јована

Наслов изворника:

Bathrellos, DemetriosThe Byzantine Christ

Person, Nature, and Will in the Christology of Saint Maximus the Confessor

Oxford University Press, 2007

Димитриос Батрелос

ВизантијскиХристос

Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника

са енглеског пре веојереј мр Александар Ђаковац

Kрагујевац, 2008.

СадржајПредговор ................................................................................................................. 9Увод ..........................................................................................................................13

1 Од че твр тог до сед мог ве ка .........................................................................19

1.Увод ...................................................................................................................192. Апо ли на ри јев ство .......................................................................................20

2. 1 За кључ ци и про це не ............................................................................243. Не сто ри јан ство ............................................................................................25

3. 1 Увод ..........................................................................................................253. 2 Те о дор Моп су е стиј ски и Не сто ри је о лич но сти Хри сто вој ...273. 3 За кључ ци и про це не ............................................................................32

4. Све ти Ки ри ло Алек сан дриј ски ...............................................................335. Хал ки дон ски Са бор ....................................................................................366. Ан ти-хал ки дон ско ис ку ше ње ..................................................................39

6. 1 За кључ ци и при мед бе .........................................................................417. По сле-Хал ки дон ски од го вор ...................................................................43

7. 1 Увод ..........................................................................................................437. 2 „Нео-хал ки дон ство“ ............................................................................437. 3 Јо ван Гра ма тик .....................................................................................457. 4 Ле он ти је Ви зан тиј ски и Ле он ти је Је ру са лим ски ........................477. 4. 1 Не ке увод не на по ме не ...................................................................477. 4. 2 Лич ност/ипо стас и при ро да/су шти на код Ле он ти ја Ви зан тиј ског .....................................................497. 4. 3 Ле он ти је Ви зан тиј ски и Ипо стас у Хри сто ло ги ји .................517. 4. 4 Ле он ти је Је ру са лим ски и Хри сто во чо ве штво .......................537. 4. 5 Ле он ти је Је ру са лим ски и Ипо стас у Хри сто ло ги ји ...............537. 4. 6 Кри тич ки осврт ................................................................................557. 4. 7 Кон струк тив на упо тре ба ка па до киј ско на сле ђаод стра не дво ји це Ле он ти ја ......................................................................567. 4. 8 Ко нач но пи та ње у ве зи дво ји це Ле он ти јамо но те ли ти или ди о те ли ти? ....................................................................58

8. Пе ти Ва се љен ски Са бор ............................................................................619. За кључ ци ........................................................................................................63

2 Мо но те лит ска је рес сед мог ве ка ...............................................................67

1. Увод ..................................................................................................................672. Исто риј ски пре глед ....................................................................................683. Пре глед ли те ра ту ре ....................................................................................724. Хри сто ло ги ја мо но те ли та сед мог ве ка .................................................76

4. 1 Те о дор Фа ра на ски ...............................................................................764. 2 Сер ги је Кон стан ти но пољ ски ...........................................................784. 3 Хо но ри је .................................................................................................834. 4 Пир ...........................................................................................................854. 5 Па вле Кон стан ти но пољ ски ..............................................................884. 6 Пе тар Кон стан ти но пољ ски ..............................................................904. 7 Ма ка ри је Ан ти о хиј ски и ње го ви след бе ни ци .............................92

5. За ле ђе мо но те лит ске је ре си сед мог ве ка .............................................946. За кључ ци и оце не ......................................................................................102

3 Ди о те лит ска Хри сто ло ги ја све тог Мак си ма Ис по вед ни ка ...........105

1. Увод ................................................................................................................1052. Лич ност/ипо стас, при ро да/су шти на,је дин ство и раз ли ка у Хри сто ло ги ји све тог Мак си ма .......................105

2. 1 Мак си мо во од ба ци ва ње „сло же не при ро де“као пу та за схва та ње је дин ства у Хри сто ло ги ји ..............................1052. 2 Лич ност/ипо стас у Хри сто ло ги ји све тог Мак си ма ................1072. 3 Лич ни, фор мал ни и ма те ри јал ни аспе кат ипо ста си ...............1102. 4 Даљ е осо бе но сти Хри сто ло ги је све тог Мак си ма ...................1132. 4. 1. Фор му ла све тог Мак си ма:„Хри стос је из две при ро де, у две при ро де и две при ро де“ .........1132. 4. 2 Он то ло шко пр вен ство лич но сти/ипо ста си над при ро дом/су шти ном ...................................................1132. 4. 3 Ло гос је исто ве тан са Бо жан ском при ро дом по при ро дии са обе при ро де по ипо ста си ...............................................................1172. 4. 4 Нео-хал ки дон ски ка рак терХри сто ло ги је све тог Мак си ма ..............................................................1182. 5 За кљу чак ...............................................................................................120

3. По јам во ље код све тог Мак си ма ...........................................................1223. 1 Увод ........................................................................................................1223. 2 За што по јам „во ља“? ..........................................................................1233. 3 Не ка основ на раз ли ко ва ња .............................................................1243. 4. Фи зи о ло ги ја во ље .............................................................................1273. 5 П роцес х тења ......................................................................................1323. 6 Зак ључак ..............................................................................................133

4. М ак си мова одб рана д ио тел итске Х рис то ло гије .............................1354. 1 Ту ма чење г ет сим анске мо литве пре и током мо но тел итског с пора ..................................................................146

5. Пос ебност и фу нк ција љ удске воље И суса Х ристап рема с ветом М ак симу ................................................................................153

5. 1 Увод ........................................................................................................1535. 2 Начин х тења, G nōmē – Г ном ичка воља ( Gnw,mh – Gnw miko.n qe,lhma)и P r o ai resis – П р ое рет ичка воља (P roai, resij – P r o ai re tiko.n qe,lhma) у од носу на Х рис то ло гију п рема с ветом М ак симу .......................................1535. 3 Д аље на по мене о М ак си мовом сх ва тању л ич ности и воље у Х ристу .......................................................................................................158 5. 4 М ак си мово по ри цање g nōmē и p r o ai resis у Х ристу ................1605. 5 Од нос бо жанске и човеч анске во ље у И сус у Христу .............. 1685. 6 Закључак ...............................................................................................177

4 Ос та ла пита њ а у в ези Мак сим ов е диотели тскеХ р ис тологиј е и њихов теолошки знача ј ...................................................181

1. Уво д ................................................................................................................1812. Личност или Прир од а? Ла в, М аксим и питањ е субјек та хте ња ..............................................................................182

2. 1 Закључа к ...............................................................................................1913. За кљ учне напомен е о сх в ат ању воље и њеног тео лошког зн ачаја к од св етог Ма ксима Испове дн ик а ..........1944 . Рано прихват ањ е израза „ј една ен ер гија“ к од светог Макс им а имо гу ћн ост исправ но ст и мо нотелит ске терминологије .....................1985. Еп илог ...........................................................................................................213

Мојим родитељима, Кириакосу и Евангелијии мојој жени, Кириаки.

9

Дошљак сам ја на земљи,Не скри од мене заповести Твоје.Пс 118, 19

Отвори оче моје,И схватићу чудеса Твоја из закона Твога.Пс 118, 18

Предговор

Пројекат који је, на концу, довео до настанка ове књиге, отпочео је 1996. године, када сам се припремао да напустим своју земљу (Грчку), како бих започео докторска истраживања која су се показала тежим и плодоноснијим него што сам икада замишљао. На крају овог пута, забринут сам због тога што је, упркос мојим напорима и помоћи коју сам добио од других, резултат мог рада мање задовољавајућ него што сам желео. Ипак, упркос овој бризи, сматрам да је, мање више, по-стигнут суштински целовит приступ теми ове књиге.

Овде бих желео да се захвалим свима који су ми, на овај или онај начин, помогли да завршим ову књигу. Пре свега бих желео да поме-нем моје родитеље. Без многих жртава с њихове стране, квалитет, не само ове књиге већ и читавог мог образовања, био би значајно умањен. Захвалан сам великом броју професора класичних језика и теологије на Универзитету у Атини. Желео бих да посебно споменем мог профе-сора Јована Пападимитриоса, као и мог професора теологије Власиоса Фидаса, Васлилија Јанопулоса, Стилијана Пападопулоса, Константина Папапетроса, и Харамбоса Сотиропулоса, којима дугујем велики део моје љубави према теологији и одлуку да предузмем истраживања која су водила настанку ове књиге.

Моје истраживање је знатно олакшано даром Државног Стипен-дијског Фонда Републике Грчке. Захвалност дугујем и Константину Скутерису, професору Историје догматике и мом менотору именова-ном од стране ДСФ, не само за његов допринос мом теолошком уобли-чавању, већ и због подршке у тешкоћама са којима сам се сусретао током фрустрирајућих година истраживања. Захваљујем се, такође, и Митрополиту Јовану Зизијуласу, који ми је давао вредне савете при обликовању мог истраживачког пројекта, као и за разговоре о разли-читим аспектима овог истраживања.

10

Византијски Христос

Такође сам посебно захвалан мом ментору, Colin Gunton-у са Кингс Колеџа у Лондону, не само због читања и ишчитавања различитих вер-зија моје тезе – од које је настала ова књига – и критика и охрабрења, већ и због стварања одличног академског окружења на Кингс Колеџу, које је укључивало истраживачки семинар систематске теологије – са његовим члановима, међу којима су и професор Alan Torrance, Francis Watson, Douglas Farrow, Michael Banner, dr Brian Horne, Murray Rae и Steve Holmes. Хвала, такође, и dr Murray Rae-у, који је читао прет-последњу верзију моје тезе и понудио конструктивну критику. Раније верзије и поједине делове ове књиге читали су и коменатраисали dr Graham Gould и Јован Зизијулас. Захвалан сам обојици.

У диксусијама о важним аспектима мог истраживања учество-вали су професори Richard Sorabji, dr Basil Markezinis, отац Antonios Pinak-oulas, и dr John Bekos. Такође се захваљујем и колегама студентима са истраживачког семинара у Конгсу, који су више пута слушали раније верзије и поједине делове овог рада, и дали корисне коментаре. Dr Paul King и dr Jacquie King као Matt и dr Linda Peacore имају моју захвалност за неочекивани дар пријатељства које су ми тако великодушно пружили, посебно у првим годинама мог истраживања. Они, и многи други, као dr Paul Metzger, dr Peter Robinson, dr Richard Fermer, dr Josef Lössl, dr Douglas Knight, dr Luke Bretherton, и Shirley Martin, имају моју за-хвалност за гостопримство и теолошки ангажман за поједине теме које су ме, током овог ис-траживања, занимале. Посебно се захваљујем и Fred Murphy, Douglas Knight, и нарочито Susanne Elliott и Jean van’ Al-tena, који су ми помогли око енглеског језика при састављању ове књиге. Посебно сам захвалан епископу Калистосу Веру са Универзитета Оксфорд, и оцу Ендрју Лауту, професору патрологије и византијских студија на Универзитету Дурхам, који су проучили моју тезу и дали вредне коменатаре, што је допринело побољшању ове књиге. Изузетно сам захвалан директору Оксфордских Раних хришћанских студија (Early Christian Studies), професору Gillian Clark-у и нарочито Andrew Louth-у, који су ми предложили да у издању Оксфорда објавим ову књигу и дали ми врло корисне савете у том смеру. Такође бих желео да се захвалим и професору Paul Blowers-у за охрабрење и конструктивну критику ранијих верзија ове књиге, као и Hilary O’Shea, Lucy Qureshi, Enid Barker, Rachel Woodforde и Jean van’ Altena, који су ми помогли при решавању различитих тешкоћа приликом припреме књиге за штампу. Изражавам захвалност и Питерсу који ми је дозволио да у ову књигу укључим поглавље о две воље у Христу (што је сада треће поглавље), чија је краћа верзија објављена у Studia Patristica. На крају, али не на последњем месту, желим да се захвалим и старешини грчке саборне Цркве Свете Премудрости (Света Софија), епископу нази-

11

Предговор

јанском др Теодориту, као и мом сабрату, архимандриту Теони Ба-калису, који су ми дали довољно времена да прођем све фазе припреме ове књиге за објављивање. Подразумева се да нико од поменутих, ни на који начин није одговоран за било који недостатак који је преостао.

Напокон, желим да се захвалим мојој супрузи Кириаки, чија по-дршка, охрабрење, одрицање, љубав и оданост током година мојих ис-траживања и нашег брака, превазилазе било шта што бих о томе могао да кажем.


Грчка саборна црква Свете Премудрости (Света Софија), Лондон9. новембар 2003. године, на празник светог Нектарија Пентапољског

13

Увод

Ова књига је, по карактеру, и историјска и систематска. Питања која су инспирисала и мотивисала ово истраживање, воде ка предањском учењу Цркве, према коме Исус Христос има две воље, божанску и чове-чанску вољу, које одговарају Његовим двема природама, божанској и човечанској. Да ли је ово учење оправдано? Ако јесте, на који начин? Шта подразумевамо под појмовима „личност“, „природа“ и „воља“? У ком смислу се може тврдити да Исус Христос има две воље без под-вајања Његовог личносног јединства? Да ли воља нема никакве везе са личношћу која жели и одлучује, и када и како Он изражава своју вољу? Даље, ако Христос има две воље, у каквом су оне међусобном односу? Ако је ствар једноставно у томе да се оне једна другој не про-тиве, на основу чињенице да је људска воља послушна божанској – како је Шести Васељенски Сабор нагласио – да ли, тада, остаје ишта више осим међуодноса Христових природа и природних воља, па се личност Христова губи из вида? С друге стране, да ли монотелитство има смисла? Може ли бити случај да, упркос свим могућим доктри-нарним слабостима у својој Христологији, монотелитство има заслугу за проницљиву интуицију да личност Логоса мора бити у центру дискусије а не природе, као што изгледа да диотелитство чини? Може ли, напокон, бити случај да теолошки језик монотелитства изражава јединство Христово на нивоу хтења (= воље)* на подеснији начин него што то чини дотелитство?

Питања која су постављена захтевају одређено бављење исто-ријском теологијом. Свакако, питањем воља Христових можемо се бавити на више различитих начина. Питање се може разматрати са чисто систематског стајалишта, али би тада недостајало дубље истраживање основе проблема, развоја и значења диотелитства седмог века, које је оправдано на Шестом Васељенском Сабору и које је постало део заједничког доктринарног наслеђа хришћанске Цркве. Из тог разлога је изабран историјски фокус, који се често поклапа са развојем древне Христологије од четвртог до седмог ве-ка, са посебним нагласком на питање воља, које је било у центру

* Речи додате у загради на овај начин (= ) представљају појашњење преводиоца и нису део изворног текста, осим ако није другачије наглашено (прим. А. Ђ.).

14


онога што је фон Балтазар (von Balthasar) назвао „der christologische Endkampf“ седмог века.1 Посебна пажња је посвећена диотелитској Христологији светог Максима Исповедника, најзначајнијег пред-ставника диотелитства и једног од најважнијих теолога читаве хри-шћанске историје.

Иако у последњим деценијама двадесетог века цвета проучавање патристике као целине, а посебно изучавање Максимове теологије,2 изненађујуће је мало пажње посвећено монотелитском сукобу и Ма-ксимовој диотелитској Христологији. Упркос заначају овог сукоба, ко-ји је доминирао интересовањем Цркве током већег дела седмог века, и завршио одлуком једног од седам Васељенских Сабора, и упркос великом значају диотелитске Христологије светог Максима, и ова област и познавање читаве његове мисли, представљају поље које је до данашњих дана остало релативно неистражено.

Пре готово педесет година, Чарлс Моелер је тврдио да је неопходна једна исцрпна студија о монотелистком спору,3 али је од тада мало тога урађено у том правцу. Кратки осврти на овај сукоб и Максимово диотелитство налазе се у неким студијама које имају шире интересовање, али студија које се баве самим овим сукобом и Максимовим дио-телитством, има свега неколико. Вернер Елерт се усредсредио на Тео-дора Фаранског и на одређене аспекте монотелитског сукоба у студији објављеној 1957. године.4 Теза Марсела Дусеа о Максимовом Диспуту с Пиром, брањена 1972. године је целовитија и укључује важан увод о монотелитском сукобу као и корисне расправе о неким његовим аспектима.5 Ова теза, пак, није објављена, а последица тога је да је остала непозната. Две године касније, Ф. Марфи (F.-X. Murphy) и П. Шервуд (P. Sherwood), објавили су корисну студију о Петом и Шестом Васељенском Сабору, али је мало пажње посвећено Максимовој дио-

1 Hans Urs von Balthasar, Kosmische Liturgie: Das Weltbild Maximus des Bekenners, 2nd rev. edn. (Einsiedeln: Johannes-Verlag, 1961), 19.2 Видети импресивну библиографију о Максиму у: M. L. Gatti, Massimo il Confessore: Saggio di bibliografia generale ragionata e contributi per una ricostruzione scientifica del suo pensiero metafisico e religioso (Milan: Vita e Pensiero, 1987) и у Jean-Claude Larchet, La Divinisation de l’homme selon saint Maxime le Confesseur (Paris: Cerf, 1996). Још потпунија библиографија дата је у: Кнежевић Микоња, Луча, XXI-XXII (2004-2005), 583-687, прим. прев.3 Charles Moeller, ‘Le Chalcédonisme et le néο-Chalcédonism en Orient de 451 à la fin du VIe siècle’, in Aloys Grillmeier and Heinrich Bacht (eds.), Das Konzil von Chalkedon: Geschichte und Gegenwart, i (Würzburg: Echter-Verlag, 1951), 718.4 Werner Elert, Der Ausgang der altkirchlichen Christologie: Eine Untersuchung über Theodor von Pharan und seine Zeit als Einführung in die alte Dogmengeschichte (Berlin: Lutherisches Verlagshaus, 1957).5 Marcel Doucet, ‘Dispute de Maxime le Confesseur avec Pyrrhus’: Introduction, texte critique, tra-duction et notes (unpublished doctoral thesis, University of Montreal, 1972).

15

Увод

телитској Христологији.6 Исте године, Хозе Јулијан Прадо (Jose Ju-lian Prado) је објавио књигу, у којој је покушао да баци више светла на Максимову философску антропологију, укључујући питање воље,7 али та студија касније није била доступна широј јавности. Неколико година касније, Франсоа-Мари Летел (François-Marie Léthel) је објавио кратку монографију о неким аспектима монотелитства и Максимовог одговора. Ова мнографија, пак, није увек поуздана.8

Пјер Пирет (Pierre Piret) је, неколико година касније, објавио књигу посвећену Тројичној теологији и Христологији светог Максима, где се бавио проблемом воља, али није увек био од помоћи и независан, како се очекивало.9

Књига Феликса Хаинцера (Felix Heinzer) о Максимовој Христоло-гији пружа неке занимљиве увиде, али се уопште не удубљује у његово учење о вољама. Неким аспектима Максимовог учења о вољама,10 ба-ви се нешто више студија Јозефа П. Фарела (Joseph P. Farrell), и то је једини релевантан рад, који се појавио на енглеском језику.11 Ипак, ње-гово бављење овим питањем није баш убедљиво и није шире узето у обзир. Импресивно учена књига Гвида Бусенхарта (Guido Bausenhart) укратко се бави монотелитским спором, и укључује важне коментаре на Диспуту с Пиром, али његове анализе монотелитства и Максимовог диотелитства нису увек довољно дубоке и исцрпне.12

Од 1992. године на овамо, није се појавила ни једна монографија посвећена монотелитском спору и диотелитској Христологији светог Максима, иако се могу наћи нека краћа разматрања и осврти. Неки аспекти се налазе у неколицини књига, као што је друго издање студије

6 F.-X. Murphy and P. Sherwood, Constantinople II et III, ed. Gervais Dumeige, Histoire des Conciles Oecuméniques, iii (Paris: Éditions de l’Orante, 1974).7 Jose Julian Prado, Voluntad y Naturaleza: La Antropologia Filosofica de Maximo el Confesor, Colec-cion ‘Ciencias Humanas y Filosofia’ (Rio Cuarto: Ediciones de la Universidad Nacional de Rio Cuarto, 1974).8 François-Marie Léthel, Théologie de l’Agonie du Christ: la liberté humaine du Fils de Dieu et son importance sotériologique mises en lumière par Saint Maxime le Confesseur, Théologie historique, 52 (Paris: Beauchesne, 1979). Летелову књигу је оштро критиковао Марсел Дусе, ‘Est-ce que le mono-thélisme a fait autant d’illustres victimes?: réflections sur un ouvrage de F.-M. Léthel’, Science et Esprit, 35 (1983), 53–83.9 Pierre Piret, Le Christ et la Trinité selon Maxime le Confesseur, Théologie historique, 69 (Paris: Beauchesne, 1983).10 Felix Heinzer, Gottes Sohn als Mensch: Die Struktur des Menschseins Christi bei Maximus Con-fessor, Paradosis, 16 (Freibourg, Switzerland: Universitätverlag, 1980).11 Joseph P. Farrell, Free Choice in St. Maximus the Confessor (South Canaan, Pa. St Tikhon’s Semi-nary Press, 1989).12 Guido Bausenhart, ‘In allem uns gleich auβer der Sünde’: Studien zum Beitrag Maximos’ des Bek-enners zur altkirchlichen Christologie mit einer kommentierten Übersetzung der ‘Disputatio cum Pyr-rho’, Tübinger Studien zur Theologie and Philosophie, 5 (Mainz: Matthias-Grünewald-Verlag, 1992).

16


Ларса Тумберга (Lars Thunberg) о Максимовој антропологији,13 у књи-зи Ендрју Лаута о Максиму14 и студији Жан-Клод Ларшеа (Jean-Claude Larchet) о обожењу по светом Максиму.15

Изучавање монотелитства и Максимовог одговора, може бити упот-пуњено на различите начине. Ова књига, као и свака друга, има своје особености, и поклања нарочиту пажњу оним аспектима које сматрам најзначајнијим и најзанимљивијим. Као што поднаслов књиге сугерише, изучавању питања воља, овде се прилази напоредо са изучавањем појмова личност/ипостас и природа/суштина у Христологији. Кључно питање овог спора је било, да ли постоји једна воља у Христу која одговара Његовој личности, или две воље које одговарају Његовим природама, и, како сам врло брзо схватио, ова питања, као и многи други аспекти овог спора, не могу се адекватно разматрати без дубљег изучавања појмова личност, испостас, природа и суштина. (Начин на који је сагледаван однос воље према Христовој ипостаси и природама, баца ново светло на значење ових појмова) Пошто су појмови личност/ипостас и природа/суштина били у средишту интересовања дуго времена пре седмог века, биће делом разматрани у првом поглављу ове књиге, које је посвећено христолошком залеђу седмог века. Раз-матрање овог залеђа је неизбежно, пошто без његовог темељног познавања и разумевања, та Христологија не може бити исправно контекстуализована, схваћена и процењена. Ово се залеђе не односи толико на појам воље – што је пре седмог века ретко било питање о коме се расправљало – колико на начин на који су схваћене Христове природе и ипостас. Посебна пажња ће бити посвећена халкидонској Христологији, која представља наслеђе које непосредно претходи Христологији седмог века.16

Друга основна компонента ове књиге је исцрпно истраживање монотелитске Христологије. То испитивање је важно само по себи, али можда још више зато што нас води бољем разумевању Максимовог диотелитства, јер оно није представљао непристрасни академски напор, већ је то био одговор на конкрену претњу јереси његовог доба.

13 Lars Thunberg, Microcosm and Mediator. The Theological Anthropology of Maximus the Confessor, 2nd edn. (Chicago: Open Court, 1995).14 Andrew Louth, Maximus the Confessor (London: Routledge, 1996).15 15 Larchet, La Divinisation de l’homme. Постоји још једна књига, релевантна за моју студију, али је она касно објављена да бих је узео у обзир: Friedhelm Winkelmann, Der monenergetisch-mono-thelische Streit, Berliner Byzantinistische Studien, 6 (Frankfurt: Peter Lang, 2001).16 Изучавање Христологије овог периода је значајно олакшано монументалним делом: Aloys Grillmeier, Christ in Christian Tradition, а следећи део ове књиге је посебено користан: Aloys Grillmeier in collaboration with Theresia Hainthaler, Christ in Christian Tradition, ii, pt. 2, trans. John Cawte and Pauline Allen (London: Mowbray, 1995).

17

Увод

Из тог разлога, друго поглавље ове књиге је у целости посвећено анали-зи монотелитског учења.

У трећем поглављу ћемо испитати Максимово схватање појмова личност/ипостас, природа/суштина и воља у Христологији, његову одбрану диотелитства, и неке аспекте његове диотелитске Христо-логије, који су од суштинског значаја како са историјске тако и са систематске тачке гледишта, као што је посебност (= партикуларност) и деловање (= функција) воље Христове и однос између божанске и људске воље. У четвртом поглављу, истражићемо неке друге релевантне теме, као што је питање да ли личност или природа морају да буду поистовећени са субјектом који хоће (= има вољу) у Христологији, као и питање дозвољености употребе пажљиво одабране монотелитске терминологије.

Као додатак овом општем прегледу који ова књига жели да пок-рије, такође је важно напоменути шта премашује њен циљ. Није могуће у овој књизи понудити детаљну анализу Христологија светог Кирила Александријског, Севира, Несторија и Теодора Мопсуестијског, које, због свога значаја, заслужују засебне монографије. Стога су одговара-јући делови првог поглавља на неки начин сажети и имају за циљ углавном да прикажу окружење у коме се истражује монотелистка и диотелитска Христологија седмог века. Зарад сажетости и кохеренци-је, изостављен је шири одељак о појму енипостатон. Из истог разлога, неки аспекти Максимовог учења о Христовим енергијама нису исцрп-но истражени, нарочито након процене да њихова теолошка важност није нарочито значајна.17

Штавише, истраживање односа Максимовог схватања воље у ши-рем контексту јелинске философије ограничено је на кратке напомене. Напокон, није било изводљиво посветити довољну пажњу ни начину на који се Максимова диотелитска Христологија уклапа у целину њего-ве теологије или импликацијама које се јављају на основу различитих аспеката доктринарне теологије.

Као што ће бити очевидно, ова књига има за циљ да се позабави и анализом мисли писаца који се разматрају и доношењем теолош-ког суда на основу различитих доктринарних становишта. Све то, укратко, треба да резултира показивањем на који је начин древна Христологија постепено постизала јасну синтезу, која је суштински довршена диотелитском Христологијом светог Максима Исповед-ника. Доказано је да несторијанство и монофизитство нису успели

17 Ово нема негативног ефекта на књигу. Срж спора се начелно тиче воља. Штавише, аргументација коју Максим користи у одбрану две воље и две енергије у Христу је суштински иста. Вреди запазити да је, на пример, у Диспуту с Пиром, када је Пир уверен у православност учења о две воље, Максим сматрао расправу о енергијама сувишном (PG 91, 333BC).

18


да артикулишу убедљиву Христологију, пошто су наизменично пре-виђали јединство Христово и потпуност (= интегритет) његовог чо-вештва. Насупрот њима, показано је да су до краја шестог века, после-халкидонски теолози, попут двојице Леонтија, уобличили добро одмерену Христологију, сједињујући у њој елементе кириловског и халкидонског предања, са стављањем нагласка и на јединство Христо-во и на целовитост (= потпуност) Његове божанске и човечанске природе. Такође се износи став да је монотелитство седмог века представљао неуспешан покушај унапређења ове синтезе на нивоу Христових воља и енергија, што је постигла управо Максимова дио-телитска Христологија. Инсистирајући на томе да, с једне стране, Христос поседује две природне воље и енергије, које одговарају двема Његовим природама, и стављајући нагласак, с друге стране, на оваплоћеном Логосу као личном субјекту који има вољу и који дејствује, Максим је успео да изрази веру у Христа на начин који је превазилазио и монотелитство и формулу Томоса Лава Великог, који је у својој проширеној верзији, прихваћен од стране Шестог Васељенског Сабора,18 и који, изгледа, у Христу види две воље и два начела деловања, истоветна са Његове две природе. Напокон, тврди се, на основу неких Максимових сопствених предлога, да је вредно истражити питање ваљаности употребе пажљиво одређене „монотелитске“ терминологије, што ће утврдити дубоко јединство две природне воље и енергије једне ипостаси Господа нашег Исуса Христа.

18 Овде се осврћем на израз из Томоса папе Лава где каже да „свака природа дела у заједници са другом, оно што јој је прикладно“, што је Шести Васељенски Сабор продужио, рекавши да свака „природа хоће и дела...“ О овоме ће бити више речи у 4. поглављу.

19

1Од че твр тог до сед мог ве ка

1. Увод

Пр во по гла вље ове књи ге има за циљ да пред ста ви исто риј ско и те-о ло шко за ле ђе ра ди раз у ме ва ња мо но те лит ског спо ра сед мог ве ка и Хри сто ло ги је све тог Мак си ма Ис по вед ни ка. У мо ме из ла га њу овог за-ле ђа, био сам вр ло се лек ти ван. Те ме су пред ста вље не украт ко, с об зи-ром на оно што је зна чај но за Мак си мо ву ди о те лит ску Хри сто ло ги ју, на шта је ова сту ди ја пре вас ход но усред сре ђе на. Сто га, пр во по гла вље не би, ни у ком слу ча ју, тре ба ло да бу де по сма тра но као не ка за себ на исто ри ја раз во ја Хри сто ло ги је од че твр тог до сед мог ве ка, већ пре као кра так и са жет увод у мо но те лит ски спор и ди о те лит ску Хри сто ло ги ју све тог Мак си ма.

За пра во, не мо гу ће је раз у ме ти Хри сто ло ги ју сед мог ве ка без зна ња о оно ме што је би ло пре то га. Име на Апо ли на ри ја, Ки ри ла, Не сто ри ја и Се ви ра, и те о ло шке по зи ци је ко је су они пред ста вља ли, ве о ма че сто из ла зе на ви де ло у те о ло шким рас пра ва ма сед мог ве ка. Без по зна ва ња су шти не њи хо вог уче ња, хри сто ло шко ста но ви ште све тог Мак си ма и ње го вих про тив ни ка не мо же би ти аде кват но схва ће но. Шта ви ше, те о-ло шко де ло на ста ло на кон Хал ки дон ског Са бо ра у кон тек сту бо го слов-ског ди ја ло га хал ки до на ца и ан ти-хал ки до на ца, ко је се та ко ђе ис пи ту је у овом по гла вљу, ства ра не по сред ни оквир уну тар ко га је из био мо но-те лит ски спор.

У овом по гла вљу украт ко ће мо пред ста ви ти хри сто ло шке по зи ци је апо ли на ри зма, не сто ри ја ни зма, Ки ри ла, Хал ки дон ског Са бо ра и кри-ти ча ра овог Са бо ра. Све је то учи ње но вр ло са же то, у ме ри у ко јој је би ло нео п ход но за на шу те му. Зна чај но ши ре су пред ста вље ни не ки од нај зна чај ни јих бра ни те ља Хал ки до на: Јо ван Гра ма тик и, по себ но, Ле он-ти је Ви зан тиј ски и Ле он ти је Је ру са лим ски.

Ра ди са же то сти, пре глед но сти и угод но сти чи та ла ца, на ша упо тре-ба пој мо ва „лич ност“, „ипо стас“, „при ро да“ и „су шти на“ у Хри сто ло ги-ји пре Хал ки до на мо же по не кад де ло ва ти по ма ло од ре ђе ни ја и стан-дар ди зо ва ни ја не го што је за пра во би ла у том пе ри о ду. Ствар се, пак, ме ња ка да до ђе мо до Јо ва на Гра ма ти ка и дво ји це Ле он ти ја. Сто га смо

20


на сто ја ли да, што је пот пу ни је мо гу ће, до сег не мо зна че ње ових пој мо ва у кон тек сту Хри сто ло ги је. То је нео п ход но по што све ти Мак сим Ис по-вед ник по све ћу је по себ но мно го сво је па жње дво ји ци Ле он ти ја, ко ри-сте ћи их за раз вој соп стве не Хри сто ло ги је. Мак си мо во ди о те лит ство не мо же би ти схва ће но без ду бо ког по зна ва ња на чи на ње го вог раз у ме-ва ња лич но сти и при ро да Хри сто вих, а ње го во раз у ме ва ње, у зна чај ној ме ри, за ви си од ње го вих прет ход ни ка.

У окви ре раз во ја Хри сто ло ги је у пе ри о ду до сед мог ве ка, та ко ђе спа да и ис тра жи ва ње раз ли чи тих гле ди шта на пи та ње Хри сто вих во-ља. Још јед ном, то је нео п ход но да би се раз у ме ла по ја ва мо но те лит ске и ди о те лит ске Хри сто ло ги је сед мог ве ка. Апо ли на ри јев ство, не сто ри-јан ство, Ки ри ло, Лав, Се вир и дво ји ца Ле он ти ја, на овај или онај на чин, ба ве се пи та њем во ља Хри сто вих, и сви они, а по себ но дво ји ца Ле он ти-ја, че сто су на во ђе ни у де ли ма све тог Мак си ма и ње го вих про тив ни ка, као и код са вре ме них ис тра жи ва ча,19 као пред став ни ци би ло мо но те-лит ства би ло ди о те лит ства.

На дам се да ће у пр вом по гла вљу би ти на зна че но све што је по треб-но о за ле ђу ди о те лит ске Хри сто ло ги је све тог Мак си ма. Мо је из ла га ње ће от по че ти са Апо ли на ри јем, из вр сним те о ло гом, осу ђе ним је ре ти-ком, ва жним по бор ни ком мо но те лит ства.

2. Апо ли на ри јев ство

Апо ли на ри јев ство мо жда мо же би ти сма тра но пр вим це ло ви тим по ку ша јем да се ја сно из ра зи це ло ви та те о ри ја о лич но сти Хри сто вој.20 Во де ћа ли ни ја у Апо ли на ри је вој Хри сто ло ги ји би ла је ње го ва на ме ра да се су прот ста ви сва ком раз у ме ва њу ко је би упу ћи ва ло на по де лу у Хри сто вој лич но сти. Као што је Пре стиж при ме тио, „он ни је при зна-вао би ло ко ју те о ри ју ко ја би ука зи ва ла да је исто риј ски лик Ис ку пи те-ља пред ста вљао сје ди ње ње Бо га и чо ве ка са мо у Си ну Бо жи јем, при ма-њем бо жан ске бла го да ти и пот чи ња ва њем бо жан ском на дах ну ћу“.21

По сто ја ле су две глав не бри ге апо ли на ри јев ске Хри сто ло ги је: пр во, да се очу ва Хри сто во он то ло шко је дин ство, и дру го, да се очу ва етич-ко је дин ство по ри ца њем Ње го ве де лат не и по тен ци јал не гре шно сти.22 19 Ви де ти освр те са вре ме них на уч ни ка на дво ји цу Ле он ти ја.20 О те ма ма ко је се ти чу из во ра Апо ли на ри је ве Хри сто ло ги је, ви де ти: Aloys Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, i, 2nd rev. edn., trans. John Bow den (Lon don: Mow bray, 1975), 329–30.21 G. L. Pre sti ge, Fat hers and He re tics: Six Stu di es in Dog ma tic Fa ith with Pro lo gue and Epi lo gue (Lon-don: SPCK, 1958), 106; на ве де но и у: R. A. Nor ris jun., Man hood and Christ: A Study in the Chri sto logy of The o do re of Mop su e stia (Ox ford: Cla ren don Press, 1963), 95.22 Ви де ти и: Jo han nes Qu a sten, Pa tro logy, iii, Chri stian Clas sics, Inc. (West min ster, Md.: [n. pub.], 1986), 382, and Pre sti ge, Fat hers and He re tics, 109–12.

21

Од четвртог до седмoг века

Оба ова на сто ја ња би ла су са свим оправ да на, упр кос чи ње ни ци што је он по ку шао да их утвр ди са ка ће њем Хри сто вог чо ве штва. Хај де да то раз мо три мо.

Из гле да да је Апо ли на ри је био жр тва по гре шног уве ре ња у фи ло-соф ски ак си ом да две са вр ше не ства ри не мо гу да бу ду јед но.23 Из ја-вљи вао је да „ако је са вр ше ни Бог сје ди њен са са вр ше ним чо ве ком, он да ће би ти дво ји ца, Син Бо жи ји по при ро ди и Син Бо жи ји по усво је њу“.24 Ка ко би пред у пре дио те о ри ју о два Си на, Апо ли на ри је је по ри цао по-сто ја ње пот пу ног чо ве штва у Хри сту. Оно што је Апо ли на ри је за пра во, ис кљу чио из Хри сто вог чо ве штва је сте ра ци о нал на (= сло ве сна) ду ша као цен тар ми сле ног и вољ ног де ла ња.25 По ње го вом ми шље њу, по сто-ја ње чо ве чи јег ума у Хри сту би учи ни ло ова пло ће ње не мо гу ћим.26 Из-гле да да је, као што је при ме ће но у ста ри ни а и у са вре ме но до ба, Апо-ли на ри је до шао вр ло бли зу по и сто ве ће ња људ ске ипо ста си са људ ским умом, ко ји због то га ни је мо гао да бу де при пи сан Хри сту.27 То ква зи по и сто ве ће ње се од но си на оп шту и ра ши ре ну не способ ност мно гих те о ло га, укљу чу ју ћи Апо ли на ри ја, да раз ли ку ју ис по стас од при ро де. Пре ма Апо ли на ри ју, ако је Хри стос је дан (јед на лич ност), Он мо ра има-ти јед ну при ро ду, јер ће у про тив ном, очи глед но би ти по де љен на две ипо ста си, на јед ну бо жан ску и јед ну људ ску.28 Због то га је за Апо ли на-

23 Псе у до-Ата на си је раз ма тра овај ак си ом као јед ну од глав них цр та Апо ли на ри је ве ми сли. Ви-де ти PG 26, 1096B. О из во ру овог ак си о ма в.: Ари сто тел, Ме та фи зи ка 1039а 9-10.24 Hans Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea und se i ne Schu le: Tex te und Un ter suc hun gen (Tübin gen: Ver lag von J. C. B. Mo hr, 1904), 224. 14–15.25 О пи та њу не до след но сти ко ја про из и ла зи из Апо ли на ри је ве упо тре бе ди хо том не ан тро по-ло ги је у ње го вим ра ним ра до ви ма и три хо том не у ње го вим ка сни јим де ли ма, ви де ти Nor ris, Man-hood and Christ, 82–94. Но рис на гла ша ва да та два при сту па ни су су прот ста вље на, и да мо ра ју би ти схва ће на у па влов ској схе ми pneu/ma & sa,rx.26 Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea, 222. 6–8.27 Су прот ста вља ју ћи се Апо ли на ри ју, древ ни је ре си о лог Епи фа ни је Са лам ски пи ше: „Ја не сма-трам наш нус (= ум) за ипо стас, ни ти то чи ни би ло ко од си но ва Цр кве“ (ви де ти ње го во: Adver sus Ha e re ses, III, II—Ha e res. LXXVII, PG 42, 692D); он та ко ђе, пи ше: „(Хри стос) има... за и ста људ ски ум, не ра ди то га да би смо та ко по твр ди ли да је нус (исто што и) ипо ста сис, ка ко што не ки чи не (ibid., 812A, нај ве ро ват ни је је, под „не ким љу ди ма“ имао у ви ду Апо ли на ри ја). Као што је на гла сио Mar cel Ric hard, пре ма Епи фа ни ју, Апо ли на ри је је сма трао да је чо век „ипо стас за хва љу ју ћи уму“ (‘L’In tro duc tion du mot “hypo sta se” dans la théolo gie de l’in car na tion’, Mélan ges de sci en ce re li gi e u se, 2 (1945), 5–32, 243–270, at 9–10; о то ме ви ди и: Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, i. 339). Си-ли а нос Па па до пу лос је у пра ву ка да на гла ша ва да, за Апо ли на ри ја, чо ве ко ва ипо стас пре би ва у уму (Πατρολογια, ii (At hens: [n. pub.], 1990), 533–5. Из гле да да је Апо ли на ри је био на ис тој ли ни ји са Ири не јем, сма тра ју ћи нео п ход ним усво је ње људ ског те ла, али се раз ли ку је од Гри го ри ја Бо го-сло ва ко ји сма тра да је упра во ум, а не те ло, тај ко ји нај пре по тре бу је спа се ње (ви де ти Epi stle 101, PG 37, 188B, и Paul Gal lay in col la bo ra tion with Ma u ri ce Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Let tres théolo gi qu es: in tro duc tion, tex te cri ti que, tra duc tion et no tes, So ur ces Chréti en nes, 208 (Pa ris: Cerf, 1974), 58. 51–2.28 Li et zmann, Apol li na ris of La o di cea, 257. 13–16. Ви ди и ка ко По ле мон, је дан од Апо ли на ри је вих уче ни ка, по чи ње од јед но сти лич но сти Хри сто ве ка ко би до ка зао је дин ство ње го ве при ро де, во ље и енер ги је (Ibid., 276. 9-12).

22


ри ја, ова пло ће ни Ло гос „јед на при ро да, јед на ипо стас, јед на енер ги ја, јед на лич ност, је дан и исти пот пу ни Бог и пот пу ни чо век“.29

Али, као што је ра ни је по ме ну то, Апо ли на ри је се за ни мао и за етич-ко је дин ство и це ло ви тост ова пло ће ног Ло го са. Из гле да да је, пре ма ње му, чо век ско ро по де фи ни ци ји гре шан, и због то га Хри стос ни је пот-пу ни чо век.30 По но во је људ ски ум оно што он тре ба да бу де, из у зе то из Хри ста, ка ко би се очу ва ла ње го ва без гре шност. За Апо ли на ри ја, да је Ло гос усво јио људ ски ум, пао би у гре шне по ми сли, ко ји ма је људ ски ум (не из бе жно) пот чи њен. Због то га „Ло гос ... ни је усво јио људ ски ум, ко ји је под ло жан про ме на ма, и ко ји је за ро бље ник срам них по ми сли, већ је имао бо жан ски и не бе ски и не про мен љи ви ум“.31 За Апо ли на ри ја, људ-ски ум је не спо со бан да упра вља те лом и да га ис ку пљу је, због не до стат-ка (исти ни тог) зна ња. Због то га је нео п ход но да Хри стос има бо жан ски нус спо со бан да се би при ла го ди на ше гре шно те ло.32 Апо ли на ри је ниг де не по ка зу је ви ше сво ју за бри ну тост за етич ко је дин ство Хри сто во, не го у ис трај ном по ри ца њу људ ске во ље ова пло ће ног Ло го са. Апо ли на ри је по ри че да су Бог и чо век сје ди ње ни, по што би то за по сле ди цу има ло ра зо ре ње чо ве ко вог са мо о дре ђе ња, што је (= у том слу ча ју) пре ма ње му, не из бе жно.33 Шта ви ше, он ве ру је да је не мо гу ће да јед на осо ба има два на че ла ми шље ња и во ље, по што ће они не из о став но би ти су прот ста-вље ни јед но дру гом сво јим за себ ним во ља ма и енер ги ја ма (= деј стви-ма).34 Апо ли на ри је је ово ме та фи зич ко на че ло при ме нио на Хри сто ло-ги ју. Ако би у Хри сту би ла два ума, бо жан ски и људ ски, не из бе жно би се ја ви ла њи хо ва су прот ста вље ност због про мен љи во сти овог дру гог (= људ ског). Про мен љи вост је ов де из гле да схва ће на као про мен љи вост (= уда ља ва ње) од до бра, па је за то ње на по сле ди ца да људ ски ум до ла зи у су коб са не про мен љи вим бо жан ским умом и ње го вом во љом.35Апо-ли на ри је ви уче ни ци че сто иду истом ли ни јом ми шље ња. По ле мон, на

29 Ibid. 199. 16–17.30 Ibid. 243. 14–20. Као што Псе у до-Ата на си је ка же, за Апо ли на ри ја „где год да је пот пу ни (= ком плет ни, са вр ше ни) чо век, та мо је и грех“ (PG 26, 1096B). Ди ле ма је, та ко, не у мо љи ва: или је Хри стос гре шник, или ни је пот пу ни чо век. Апо ли на ри је се опре де лио за ово дру го.31 Li et zmann, Apol li na ris of La o di cea, 256. 4–7.32 Ibid. 222. 22–4. Ге ор ги је Фло ров ски (Ge or ges Flo rovsky) је ис прав но на гла сио да је, осу дом апо ли на ри је ве је ре си и ње ног пе си ми стич ког гле да ња на људ ски ум, Цр ква по твр ди ла мо гућ ност, чак и ду жност, из у ча ва ња те о ло ги је (ви де ти: Ge or ges Flo rovsky, Col lec ted works, iii: Cre a tion and Re demp tion (Bel mont, Mass.: Nor dland Pu blis hing Com pany, 1976), 30–1). Ви ше о раз ли чи тим те о ло-шким и прак тич ним по сле ди ца ма апо ли на ри јев ства ви де ти у De me tri os Bat hrel los, „Ef ta, a`marth,mata tou/ su,ghro nou evkklhsi a sti kou/ av pol li na ri smou“( Su,naxh( 74 (2000), 10–18.33 Li et zmann, Apol li na ris of La o di cea, 226. 1–6.34 Ibid. 204. 11–14 и 247. 23–7.35 Ibid. 247. 30–248. 5. Ко мен та ри шу ћи овај фраг мент, Но рис на по ми ње да се „ње го ва (Апо ли на-ри је ва) при мед ба од но си на то да је за про мен љи ву сло ве сну при ро ду, грех, за пра во, не из бе жан“: Man hood and Christ, 113.

23


при мер, сма тра да се људ ски ум, сво јом при род ном во љом, при род но кре ће ка су прот ним мо гућ но сти ма.36 За ње га, ди о те лит ство зна чи он-то ло шку по де лу и етич ку су прот ста вље ност.37 На да ље, про мен љи вост је та ко ду бо ко уко ре ње на у људ ској во љи да чак и ка да је обо же на оно мо же да гре ши, ка ко го во ри По ле мон, на су прот Гри го ри ју Бо го сло ву, ко ји је за сту пао су прот но ста но ви ште.38 Из то га раз ло га су Апо ли на-ри је ви уче ни ци, на кон цу при пи си ва ли Хри сту смо јед ну во љу – бо-жан ску – и са мо јед ну енер ги ју (= деј ство).39 Чак и раз го вор Хри стов са Оцем у Гет си ман ском вр ту не по ка зу је, пре ма Апо ли на ри ју, две во ље већ јед ну, а она сва ка ко ни је исто вет на са људ ском.40 Од ба ци ва ње две во ље и енер ги је пред ста вља ва жно обе леж је Апо ли на ри је вог си сте ма. Не ки од Апо ли на ри је вих след бе ни ка, као што су Ев но ми је и Ју ли јан, та ко ђе су од ба ци ва ли две во ље и енер ги је у Хри сту.41 Ка ко Грил ма јер оправ да но при ме ћу је, „Апо ли на ри јев си стем је мо но е нер гет ска или мо но те лит ска тво ре ви на ко ја ис по ља ва ве ли ки ути цај при њи хо вом ства ра њу“.42

Не су мљи во је да је Апо ли на ри је сма трао да су во ља и енер ги ја ме-ђу соб но по ве за не. Јед на во ља под ра зу ме ва јед ну енер ги ју (= деј ство), и vi ca ver se, док би две енер ги је прет по ста вља ле две во ље, што зна чи две во ље су прот ста вље не јед на дру гој. Овај на чин ми шље ња ће мо про на ћи по но во у мо но те лит ству сед мог ве ка.

По сто ји, пак, још јед на ка рак те ри сти ка Апо ли на ри је ве ми сли ко-ју вре ди по ме ну ти. На осно ву чи ње ни це да Апо ли на ри је не при пи су је Хри сту људ ску при ро ду, Вол фсон (Wol fson), у Фи ло со фи ји Ота ца Цр кве (The Phi lo sophy of the Church Fat hers), сма тра ва жним да по ста ви пи та-ње да ли Апо ли на ри је при пи су је Хри сту не ра зум ну ани мал ну при ро ду. Ње гов је за кљу чак био да Апо ли на ри је ис ти че је дин ство пре вла да ва ња, у ко ме сла би ји и па сив ни ји еле мент не оп ста је као при ро да, већ са мо као свој ство, или ква ли тет, или кван ти тет.43 Ако је Вол фсо нов за кљу чак

36 Li et zmann, Apol li na ris of La o di cea, 274. 7–8.37 Ibid. 275. 22–6.38 Ibid. 274. 6–12. Ово се од но си на оно што је Апо ли на ри је сам пи сао: на и ме, да је не мо гу ће за људ ску во љу да по стиг не ствар ну пра вед ност (ibid. 245. 7–8). За Гри го ри је во ми шље ње ви де ти Сло во 30, 12 (PG 36, 117C), и Paul Gal lay in col la bo ra tion with Ma u ri ce Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na-zi an ze, Di sco urs 27–31 (Di sco urs théolo gi qu es): in tro duc tion, tex te cri ti que, tra duc tion et no tes, So ur ces Chréti en nes, 250 (Pa ris: Cerf, 1978), 248. 5–6).39 Ви де ти Апо ли на ри је ве из ја ве у Li et zmann, Apol li na ris of La o di cea, 232, 29–31; ви де ти та ко ђе и: ibid. 248. 6–7.40 Ibid. 233. 2–8. Ви ше о ово ме ви де ти у По гла вљу. 3, оде љак 4.1.41 Ви де ти: Li et zmann, Apol li na ris of La o di cea, 276. 23–30 и по себ но 277. 10–11.42 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, i. 339.43 Ha rry Austryn Wol fson, The Phi lo sophy of the Church Fat hers: Fa ith, Tri nity, In car na tion, 3rd rev. edn. (Cam brid ge, Mass.: Har vard Uni ver sity Press, 1976), 434–44.

24


ис пра ван,44 у апо ли на ри јев ству мо же мо уочи ти прет ход ни цу Се ви ра45 ко ји, као што ће мо ви де ти, не при пи су је Хри сту људ ску при ро ду, већ са мо људ ске осо би не (= свој ства), што чи не и мо но те ли ти ко ји су го во-ри ли о јед ној пре вас ход ној енер ги ји у Хри сту.

2. 1 За кључ ци и про це неИз гле да да су за апо ли на ри јев ство, људ ска лич ност, при ро да, ум,

во ља, енер ги ја, про мен љи ви и за јед но гре шни.46 Апо ли на ри јев ство бра ни је дин ство и без грe шност лич но сти Хри сто ве ис кљу чи ва њем из Ње га људ ске при ро де, во ље и енер ги је.47 На тај на чин, пак, озбиљ но је по му ће но Хри сто во чо ве штво, и због то га ова Хри сто ло ги ја не мо же да бу де при хва ће на.

Али, ка рак те ри сти ка апо ли на ри јев ства ни је са мо бри га за је дин-ство и без гре шност Хри сто ву, ни ти са мо ње на не мо гућ ност да пре-ва зи ђе он то ло шки и етич ки ду а ли зам.48 Мо жда је пре те ра но ре ћи да су Апо ли на ри јев Бог и чо век „веч но су прот ста вље ни“49, али је сва ка ко исти на да у апо ли на ри јев ском си сте му Бог и чо век не мо гу би ти пот-пу но, ипо ста сно сје ди ње ни (у Хри сту), што, та ко ђе, ва жи и за њи хо ве во ље. Апо ли на ри је и ње го ви уче ни ци ни су мо гли да при хва те са по сто-ја ње и са рад њу бо жан ске и чо ве чан ске при ро де и во ља у Хри сту ко је би по што ва ло по себ ност и це ло ви тост сва ке од њих.50 Но рис је тач но при ме тио, да је за Апо ли на ри ја „не мо гу ћа са вр ше на са рад ња бо жан ске и чо ве чан ске во ље“51, што зна чи да јед на од њих (тј. бо жан ска) мо же и мо ра да бу де по твр ђе на са мо на ра чун дру ге. Та ко, ис кљу чу ју ћи људ-

44 Но рис (Nor ris, Man hood and Christ, 107–11) кри ти ку је Вол фсо но во гле ди ште из ра же но у The Phi lo sophy of the Church Fat hers, из да ње 1956., али Вол фсон ни је узео у об зир Но ри со ве при мед бе у по нов ном из да њу књи ге на ко ју се освр ће мо. Ду бља ана ли за овог пи та ња би пре ва зи шла свр ху ове књи ге.45 О ово ме ви де ти та ко ђе: Wol fson, Phi lo sophy of the Church Fat hers, 444–51.46 О Апо ли на ри је вој со ти ри о ло ги ји види: Nor ris, Man hood and Christ, 112–22.47 На сто ја ње да лич ност по и сто ве ти са при ро дом или при род ним ква ли те ти ма и по себ но са умом, што ка рак те ри ше апо ли на ри јев ство, из гле да да се че сто ја вља ло у исто ри ји људ ске ми сли. Тре ба за па зи ти да и у на ше вре ме, не ки фи ло со фи ети ке да ју од ре ђе ње „лич но сти“ ко је се за сни ва на мен тал ним и вољ ним спо соб но сти ма, па на тај на чин успе ва ју да оправ да ју нпр. абор тус и чак уби ство (ро ђе не) де це. Ви де ти на при мер: Pe ter Sin ger, Prac ti cal Et hics, 2nd edn. (Cam brid ge: Cam-brid ge Uni ver sity Press, 1995).48 О не га тив ним по сле ди ца ма ду а ли зма на Хри сто ло ги ју в. Co lin E. Gun ton, Yester day and To day: A Study of Con ti nu i ti es in Chri sto logy (Lon don: SPCK, 1997), 86–102.49 Но рис (Nor ris, Man hood and Christ, 113–14), спо ми ње да су, пре ма Ра ве ну, за Апо ли на ри ја, Бог и чо век ‘веч но су прот ста вље ни’ (C. E. Ra ven, Apol li na ri a nism: An Es say on the Chri sto logy of the Early Church (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1923), 183) и да сма тра да је, за Апо ли на ри ја, грех по сле ди ца чо ве ко ве про мен љи во сти.50 Под „во љом“ ов де под ра зу ме вам при род ну спо соб ност по мо ћу ко је је не ко спо со бан да хо ће. О во љи ће би ти ви ше ре чи у тре ћем по гла вљу.51 Nor ris, Man hood and Christ, 119.

25


ску во љу из Хри ста, апо ли на ри јев ство ни је мо гло да по и ма Хри ста као би ће ко је би, по пут нас, би ло ку ша но у све му, а по се бе но у гре ху52 или у по слу ша њу Оцу, на че му све ти Мак сим та ко мно го ин си сти ра три сто ле ћа ка сни је.

Апо ли на ри је во ту ма че ње тај не је дин ства Бо га и чо ве ка у лич но сти Хри сто вој је озбиљ но по гре шно. Он је успе шан у утвр ђи ва њу је дин-ства Хри сто вог и у на зна ча ва њу Бо га Ло го са као лич но сног су бјек та у Хри сто ло ги ји на на чин на ко ји то Не сто ри је ни ка да ни је учи нио. Ипак, то је по стиг ну то уз пла ћа ње ве ли ке це не: оште ће ње Хри сто вог чо ве-штва. Не чу ди сто га што је ње го ва је рес би ла из ло же на ра за ра ју ћим кри ти ка ма од стра не не ких ве ли ких те о ло га че твр тог ве ка. Гри го ри је Бо го слов је сма трао да Апо ли на ри је не са мо што по ни шта ва Хри сто во чо ве штво, већ та ко ђе и на ше спа се ње. Ако оно што ни је усво је но ни је ни ис це ље но, он да у Апо ли на ри је вом си сте му на ша ду ша оста је не ис-ку пље на, твр ди ли су Гри го ри је Бо го слов53, и Гри го ри је Ни ски54 из ра-жа ва ју ћи ве ру Цр кве, ко ја се су прот ста вља ла те о ри ји о два Си на као и сва ком сво ђе њу је дин ства Хри сто вог на спо ља шње и етич ко је дин ство бла го да ти, и ни ка да ни је мо гла да при хва ти ни ти апо ли на ри јев ски „ан-тро по ло шки ми ни ма ли зам“55 ни ти ње го ву осно ву и по сле ди це.

На кон осу де на са бо ри ма у Ри му, Алек сан дри ји и Ан ти о хи ји 377, 378, и 389. го ди не, апо ли на ри јев ство је ко нач но осу ђе но на Дру гом Ва се љен ском Са бо ру у Кон стан ти но по љу 381. го ди не. Осу да Апо ли-на ри ја се че сто на ла зи у спи си ма го то во свих ва жни јих хри шћан ских пи са ца у на ред ним ве ко ви ма. Ипак, тре ба ло је са че ка ти сед ми век да би се ви део пун раз вој апо ли на риј ства и ње го во раз гра на ва ње, на кон ко нач ног од ба ци ва ња од стра не све тог Мак си ма Ис по вед ни ка.

3. Не сто ри јан ство

3. 1 УводУ овом одељ ку ће би ти ис тра же но не сто ри јан ство и ње го во схва-

та ње лич но сти Хри сто ве. Раз ло зи за то су ра зно ли ки. Не сто ри је ва

52 Јев 4, 15. 53 За Гри го ри је во од ба ци ва ње апо ли на ри јев ства, ви де ти ње го во: Epi stle 101, PG 37, 176A–193B, и у Gal lay with Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Let tres théolo gi qu es, 36–69 а за ње гов чу ве ни ак си ом, ви де ти PG 37, 181C–184A, и Gal lay with Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Let tres théolo-gi qu es, 50. 32.54 Ан ти а по ли на ри јев ске бе се де Гри го ри ја Ни ског ви де ти у: Fri de ri cus Müller (ed.), Gre go rii Nysse-ni Ope ra Dog ma ti ca Mi no ra, pars I (Le i den: Brill, 1958), 119–233.55 Из раз при па да Ге ор ги ју Фло ров ском. Ви де ти: Ge or ges Flo rovsky, Col lec ted Works, Vol. vi ii: The Byzan ti ne Fat hers of the Fifth Cen tury, ed. by Ric hard S. Ha ugh, trans. Raymond Mil ler, An ne-Ma rie Döllinger-La bri ol le, and Hel mut Wil helm Schmi e del (Va duz: Bücher ver tri eb san stalt, 1987), 213.

26


Хри сто ло ги ја чи ни ве ли ки део це ло куп не ста ро хри шћан ске Хри сто ло-ги је. Два Ва се љен ска Са бо ра су на свом днев ном ре ду има ла по би ја-ње не сто ри јан ског схва та ња Хри сто ло ги је.56 По врх то га, не ки од нај-здра ви јих из ра за древ не Хри сто ло ги је су пре ко мер но ока рак те ри са ни као не сто ри јан ство. Хал ки дон је, на при мер, био оп ту жен за вас по ста-вља ње не сто ри јан ства, и пред став ни ци и по др жа ва о ци хал ки дон ског уче ња озна ча ва ни су као не сто ри јан ци од стра не ан ти-хал ки дон ских про тив ни ка. Ка сни је је и сам Мак сим био озна ча ван као не сто ри ја нац од стра не ње го вих мо но те лит ских про тив ни ка. На да ље, сва ка ко да је о пра во слав но сти го то во сва ког на сто ја ња те о ло га на кон Хал ки дон ског Са бо ра (451) да се устро ји јед на уте ме ље на Хри сто ло ги ја, про су ђи ва но, ма кар де ли мич но, на осно ву ан ти-не сто ри јан ске осе тљи во сти. Шта ви-ше, пред став ни ци не сто ри јан ства су по ста ви ли пи та ња и да ли од го во-ре ко ји су зна чај ни за Хри сто ло ги ју свих вре ме на. Из свих ових раз ло га ис тра жи ва ње не сто ри јан ства из гле да не за о би ла зно ка да се у ви ду има свр ха ове књи ге. Сва ка ко, глав на па жња је усме ре на на мо но те лит ски спор, та ко да де таљ но ба вље ње свим ауто ри ма ко ји би мо гли би ти озна-че ни као не сто ри јан ци, пре ва зи ла зи њен циљ. Ипак, нео п ход но је по-ну ди ти ин тер пре ти ра ни опис и из не ти те о ло шки суд о не сто ријнству, с по себ ним освр том на ње го ве глав не пред став ни ке Те о до ра Моп су е-стиј ског и Не сто ри ја.

Про у ча ва ње Те о до ра Моп су е стиј ског и Не сто ри ја омо гу ће но је за-хва љу ју ћи от кри ћи ма, у два де се том ве ку, не ких њи хо вих де ла ко ја су сма тра на из гу бље ним.57 Са да смо у бо љој при ли ци да пој ми мо квин-те сен ци ју њи хо вог уче ња и мо жда да убла жи мо не ке не га тив не су до-ве. Ипак, на су прот ми шље њу не ких на уч ни ка, но во от кри ве на де ла ни су до вољ на да по ни ште до ка зе до би је не из дру гих из во ра, укљу чу ју ћи оне ко је је древ на Цр ква ко ри сти ла при осу ди ових те о ло га. На про тив, она по твр ђу ју за кљу чак да су и је дан и дру ги би ли за го вор ни ци „не сто ри јан-ске“ Хри сто ло ги је ко ја раз де љу је (Хри ста). Го во ре ћи о њи ма као за го вор-ни ци ма Не сто ри је вог уче ња, McGu ic kin ис прав но твр ди да „тре ба би ти оба зрив пре ма сту ди ја ма ко је га (Те о до ра Моп су е стиј ског) ве ли ча ју као не схва ће ног ге ни ја ко ји има мно го да по ну ди са вре ме ној те о ло ги ји“.58

56 Тре ћи (431) и Че твр ти (553) Ва се љен ски Са бор.57 Ви де ти: Ne sto ri us, The Ba za ar of He rac le i des, trans. and ed. with an in tro duc tion, no tes and ap-pen di ces by G. R. Dri ver and Le o nard Hod gson (Ox ford: Cla ren don Press, 1925) и The o do re of Mop su-e stia, Com men tary on the Ni ce ne Creed, ed. аnd trans. A. Min ga na, Wo od bro o ke Stu di es, 5 (Cam brid ge: W. Hef er & Sons, 1932) и Com men tary on the Lord’s Prayer and on the Sac ra ments of Bap tism and the Euc ha rist, ed. and trans. A. Min ga na, Wo od bro ok Stu di es, 6 (Cam brid ge: W. Hef er & Sons, 1933).58 John A. McGuc kin, Sa int Cyril of Ale xan dria, the Chri sto lo gi cal Con tro versy: Its Hi story, The o-logy, and Texts (Le i den: Brill, 1994), 173. За ко ри стан, иако не са вре мен, пре глед про бле ма пра во-слав но сти Те о до ра Моп су е стиј ског в.: John S. Ro ma ni des, ‘Hig hlights in the De ba te over The o do re of Mop su e stia’s Chri sto logy and So me Sug ge sti ons for a Fresh Ap pro ach’, Gre ek Ort ho dox The o lo gi cal

27


Ипак, раз ма тра ње пра во слав но сти Не сто ри ја и Те о до ра Моп су е-стиј ског, глав них пред став ни ка не сто ри јан ства, ни је, у ужем сми слу, циљ ове књи ге. Па жња ће би ти усме ре на на ис так ну те еле мен те њи-хо вог уче ња, и на чин на ко ји су они до при не ли ка сни јем раз во ју Хри-сто ло ги је.59 На да мо се да ће ис тра жи ва ње њи хо ве Хри сто ло ги је во ди ти ду бљем раз у ме ва њу не ких про бле ма ко ји су се по ја ви ли то ком мо но те-лит ског су ко ба, као и оба ве ште ни јем про су ђи ва њу о мо но те лит ским и ди о те лит ским ста но ви шти ма.

3. 2 Те о дор Моп су е стиј ски и Не сто ри је о лич но сти Хри сто војСа свим су прот но Апо ли на ри ју, те о ло зи ан ти о хиј ске шко ле би ли су

за ин те ре со ва ни за по твр ђи ва ње пу но ће Хри сто вог чо ве штва. Њи хо ва је Хри сто ло ги ја че сто би ла ка рак те ри са на као Ло гос-чо век Хри сто ло-ги ја, на су прот алек сан дриј ској, та ко зва ној Ло гос-саркс Хри сто ло ги ји.60 Ипак, ако не ко рев но сно ин си сти ра на це ло ви то сти чо ве штва ко је је Ло гос усво јио, свом си ли ном се по ста вља пи та ње на ко ји на чин ће он да је дин ство Хри сто во би ти очу ва но. Упра во се ту по ка зу је нај ве ћа раз ли-ка са не сто ри јан ством.

И Те о дор и Не сто ри је су на сто ја ли да је дин ство Хри сто во по ка жу не на но воу при ро да, као што је чи нио Апо ли на ри је, већ на ни воу лич-но сти. Ипак, те жи ли су да го во ре о Хри сто вом бо жан ству и чо ве штву на на чин ко ји је ука зи вао да их они ви де као две лич но сти. Исти на за пе ча ће на у ре чи Гри го ри ја Бо го сло ва да у Хри сту има мо два „шта“ (a;llo kai a;llo) али не и два „ко“ или „је“, што ће ре ћи лич но сти (a;lloj kai a;lloj),61 из гле да да је про ма кла њи хо вој па жњи. Обо ји ца го во ре о усво је ном чо ве ку као да је реч о дру гом лич но сном су бјек ту (јед ном a;lloj) на по ре до са Ло го сом.62 Си ту а ци ја је по гор ша на чи ње ни цом што су они Хри сто вом чо ве штву при пи си ва ли не са мо осо би не при ро де, већ и оне осо би не ко је се ти чу ипо ста си или лич но сти. На при мер, ка-

Re vi ew, 5 (1959–60), 140–85, at 140–53, и Nor ris, Man hood and Christ, 246–62; За пре глед пи та ња пра во слав но сти Не сто ри ја в.: Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, i. 559–68. Та ко ђе тре ба по ме-ну ти да пи та ње ин тер по ла ци ја у Хе ра кли дес не мо же ов де би ти раз ма тра но (за ви ше о тој те ми, в.: Fran ces M. Young, From Ni ca ea to Chal ce don: A Gu i de to the Li te ra tu re and its Bac kgro und, Lon don: SCM Press, 1983, 230–3). Исто ва жи и за пи та ње аутен тич но сти не ких на во да при пи си ва них Те о-до ру Моп су е стиј ском.59 Део овог пи та ња ће де ли мич но би ти об ра ђен у ка сни јим одељ ци ма.60 Ипак, Ло гос-саркс те о ри ја се не мо же при пи са ти та ко ве ли ким бро ју те о ло га древ не Цр кве као што не ки исто ри ча ри дог ма та ве ру ју.61 В.: Epi stle 101, PG 37, 180A и Gal lay with Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Let tres théolo gi qu es, 44. 20.62 Иако Не сто ри је по ми ње да у Хри сту ни су два a;lloj kai a;lloj (Fri e drich Lo ofs (ed.), Ne sto ri-a na: Die Frag men te des Ne sto ri us, Ge sam melt, Un ter sucht und He ra us ge ge ben (Hal le: Max Ni e meyer, 1905), 224. 12–13 и 281.7), пре о вла ђу је ути сак да из ње го вих тврд њи про из и ла зи су прот но. Те о дор је од ре ђе ни ји од Не сто ри ја у сво јим из ја ва ма (PG 66, 1004C).

28


ко Грил ма јер на по ми ње „Те о дор увек ста вља фи сис и ипо ста сис јед но крај дру гог“.63 Слич но то ме, Не сто ри је твр ди да „усиа (= су шти на) по до-би ја Бо жи јег и уси ја по до би ја слу ге оста ју у њи хо вим ипо ста си ма“,64 и че сто го во ри о две лич но сти ко је се спа ја ју у јед ну, ка ко су при ме ти ли Драј вер и Ход гсон.65 Сто га, чи ње ни ца да обо ји ца по ри чу те о ри ју о два Си на66 не из гле да до вољ на да би би ли осло бо ђе ни оп ту жби за не сто-ри јан ство, што ће по ста ти ја сно у на став ку овог одељ ка.

Ка ко су они ко ри сти ли по јам лич но сти за од ре ђи ва ње Хри сто вог је дин ства? Грил ма јер је про ниц љи во уочио да Не сто ри је „по не кад го-во ри о две про со па а по не кад о јед ном про спон у Хри сту“. Те о дор чи ни исто, што се мо же ви де ти из од го ва ра ју ћих фраг ме на та.67 Јед на про-со пон на ко ју се Те о дор освр ће не из ра жа ва ствар но је дин ство, што се мо же из ве сти на осно ву чи ње ни це да он стал но го во ри о Ло го су и усво је ном чо ве ку „као о јед ном Си ну“.68 За пра во је чи ње ни ца да су Те о-дор и Не сто ри је на сто ја ли да са чу ва ју је дин ство Хри сто во осла ња њем на „јед ну сје ди ње ну про со пон“. Про блем ни је био са мо у то ме што су они је дин ство и по себ ност у Хри сту из ра жа ва ли истим пој мом – већ и то што је тер мин про со пон за обо ји цу углав ном озна ча вао спо ља шњу по јав ност.69 Као ре зул тат, „лич ност сје ди ње ња“ је озна ча ва ла углав ном спо ља шње је дин ство бо жан ства и чо ве штва у Хри сту. Та ко Не сто ри-је, на при мер, из ра жа ва то једнство до ка зу ју ћи да су усво је ни чо век и Ло гос је дан, тер ми ни ма av xi,a( auvqen ti,a( timh,( и av xiw ma као и пој-мо ви ма bo ulh, и qe,lhsij (во ља).70 Смр то но сност њи хо ве не спо соб но сти да устро је јед ну он то ло ги ју лич но сти/ипо ста си као не што раз ли чи то од при ро де мо ра би ти на гла ше на. Што се ти че ан ти о хиј ске три ја до ло-ги је, сти че се ути сак да је Ло гос у вре ме ну по и сто ве ћен са мо са бо жан-ском при ро дом.71 За њих је би ло са свим не при хва тљи во да се са гла се

63 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, i. 439.64 Ne sto ri us, Ba za ar of He rac le i des, 172.65 Dri ver and Hod gson’s In tro duc tion to ibid. p. xxxii.66 За Те о до ра в. PG 66, 985B, а за Не сто ри ја, Ba za ar of He rac le i des, 47, 54, etc.67 Тај фраг ме нат је на ве ден код Ле он ти ја Ви зан тиј ског: в.: Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di-tion, i. 432; ви ди та ко ђе и PG 66, 981B–C.68 Ви де ти нпр. Те о до ро во Ту ма че ње Сим во ла ве ре, 64, 66 и да ље.69 Грил ма јер је у пра ву ка да то при ме ћу је: Christ in Chri stian Tra di tion, i. 463.70 Ви де ти нпр.: Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 196. 15–17, 224. 5–15, 273. 12, 354. 9–11 и 354. 14–18.71 Се лерс је по ме нуо да „у њи хо вој те о ло ги ји (ан ти о хи ја ца) они от по чи њу, не као алек сан дриј-ци, од тро јич ног схва та ња Бо га, већ од ње го вог је дин ства“: R. V. Sel lers, The Co un cil of Chal ce don: A Hi sto ri cal and Doc tri nal Sur vey (Lon don: SPCK, 1953), 158–9. Не сто ри је по вре ме но по и сто ве ћу је Бо га Ло го са са бо жан ском при ро дом: „Бог Ло гос је по ка за тељ њи хо ве при ро де“ (Ба зар Хе ра кли-де са, 308). Ка ко је при ме тио Ро ма ни дис, Те о дор не мо же да раз ли ку је Ло го са од бо жан ске при ро-де. За ње га су „пој мо ви Ло гос и бо жан ска при ро да ме ђу соб но за ме њи ви“. (‘Hig hlights in the De ba te’, 161) Ова на зо ви (= ква зи) по и сто ве ће ња огле да ју се и у чи ње ни ци да је бо жан ска при ро да, а не Ло гос, по вре ме но пред ста вље на као су бје кат де ло ва ња, као на при мер кад ка же: „онај ко је усво јио

29


са основ ним уче њем алек сан дриј ске Хри сто ло ги је: да је Ло гос по стао чо век, не пре ста ју ћи да бу де Бог, да је ро ђен од Ма ри је Дје ве и по стра-дао у те лу. То је би ло та ко, по што је пре ма њи хо вом ста но ви шту, ре ћи да је Бог Ло гос ро ђен од Ма ри је или да је Ло гос по стра дао, би ло исто као и ре ћи да је бо жан ска при ро да ро ђе на и стра да ла.72 На ни воу Хри-сто вог чо ве штва, за Те о до ра и Не сто ри ја реч „ипо стас“ је исто вет на са реч ју „при ро да“ а не са реч ју „про со пон“, што ука зу је да су ствар ну он то ло ги ју би ћа сме сти ли у област при ро де, пре не го у област лич но-сти. За њих лич ност, ка ко смо ви де ли, ни је ни шта дру го до спо ља шње по сто ја ње при ро де. Та ко је по јам „лич ност“, ко ји они ко ри сте да из-ра зе је дин ство у Хри сту, ве о ма слаб у по ре ђе њу са пој мом „при ро да“, „ипо стас“ (и „лич ност“) ко је ко ри сте да из ра зе по себ ност бо жан ског и људ ског у Хри сту. Ан ти о хиј ци су би ли не спо соб ни да схва те зна чај го во ре ња о јед ној ипо ста си Хри сто вој,73 о ипо ста си Ло го са.74 С дру ге стра не, пре-он то ло шко схва та ње лич но сти75 (вр ста „са ве ли јан ства“ у Хри сто ло ги ји) је би ло свој стве но и Те о до ру и Не сто ри ју ко ји су не-пре ста но од би ја ли да по и сто ве те Хри ста, или ка ко су они го во ри ли „лич ност сје ди ње ња“, са Ло го сом, што је би ло у оштрој су прот но сти у од но су на ста но ви ште њи хо вих алек сан дриј ских про тив ни ка. По сле-ди ца ово га је би ла да, за њих, су бје кат на шег спа се ња ни је по и сто ве ћен са Ло го сом већ са Хри стом,76 ко ји је с дру ге стра не по не кад по и сто ве-

је сте бо жан ска при ро да ко ја је све учи ни ла за нас“ (Ко мен та ри на Сим вол ве ре, 87). Ви де ти та ко ђе и Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 231–42, где се ви ди да код Не сто ри ја ме ша шње Бо га Ло го са са бо жан ском при ро дом во ди за кључ ку да, по што ве ли ки пр во све ште ник из По сла ни це Је вре ји ма не мо же да бу-де по и сто ве ћен са бо жан ском при ро дом (= Ло го сом), Он би ва по и сто ве ћен са усво је ним чо ве ком. Пре ма Фло ров ском, Ки ри ло, на про тив, по ми њу ћи да је Ло гос као чо век тај ко ји се по и сто ве ћу је са пр во све ште ни ком, за пра во го во ри про тив уло ге чо ве ка у вр ше њу Све тих Тај ни (Flo rovsky, Byzan-ti ne Fat hers of the Fifth Cen tury, 283).72 Не сто ри је не пре кид но по ри че да је Бог Ло гос ро ђен од Ма ри је (ви де ти: Lo ofs (ed.), Ne sto ri-a na, 176. 17–18), и да је он био су бје кат стра да ња (ви де ти: ibid. 229. 14–15, и Ne sto ri us, Ba za ar of He rac le i des, 150). 73 Ан ти о хи јац Те о до рит Кир ски по и сто ве ћу је „лич ност“ и „ипо стас“, али за ње га „лич ност“ (и след стве но „ипо стас“) још увек углав ном зна чи по јав ност, та ко да он је дин ство Хри сто во не мо же да за сну је на он то ло шки си гур ном те ре ну (ви ше о то ме ви де ти у: Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra-di tion, i. 488–95). О крип то-не сто ри јан ству Те о до ри та в.: John S. Ro ma ni des, ‘St. Cyril's “One Physis or Hypo sta sis of God the Lo gos In car na te” and Chal ce don’, in Pa u los Gre go ri os, Wil li am H. La za reth, and Ni kos A. Nis si o tis (eds.), Do es Chal ce don Di vi de or Uni te? To wards Con ver gen ce in Ort ho dox Chri-sto logy (Ge ne va: World Co un cil of Chur ches, 1981), 50–70, на стр. 59–61.74 Дво стру ко зна че ње пој ма „ипо стас“ ће би ти раз от кри ве но ка сни је у спи си ма дво ји це Ле он-ти ја и Мак си ма.75 О по сти за њу он то ло шког раз у ме ва ња пој ма лич но сти у три ја до ло ги ји в.: John Zi zi o u las, Be ing as Com mu nion: Stu di es in Per son hood and the Church (New York: St Vla di mir's Se mi nary Press, 1985), 27–49.76 Раз ли ко ва ње Ло го са и Хри ста је мо тив ко ји се код Не сто ри ја по на вља: ви де ти, нпр: Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 254, 358. 9–18 и Ne sto ri us, Ba za ar of He rac le i des, 144 (Хри стос је „лич ност сје ди-ње ња“, док је Бог Ло гос лич ност у сво јој соп стве ној при ро ди, 146, 252, итд.

30


ћен са усво је ним чо ве ком77. И по што је „чо век Исус био (за Те о до ра, и, ја бих до дао и за Не сто ри ја), та ко ре ћи, са мо фи гу ра тив но и по ча шћу Син Бо жи ји“, да на ве де мо Миг на на,78 оп ту жбе про тив њих да су чо ве-ко-по кло ни ци, ко је је су екс трем не, мо жда ни су би ле са свим нео сно-ва не.79 Овај ути сак је утвр ђен Те о до ро вом из ја вом да је „Је ди но род ни Син Бо жи ји, из во лео да усво ји чо ве ка нас ра ди, (= чо ве ка) ко га је Он вас кр сао из мр твих, уз ди гао на не бе са, сје ди нио са со бом, и по ста вио с де сне стра не Бо гу“,80 што ука зу је да је усво је ни чо век на пре до вао у про-це су сје ди ња ва ња са Ло го сом ко је је до вр ше но тек на кон Вас кр се ња. То је, та ко ђе, пот кре пље но при ме ром је дин ства му жа и же не у јед ном те лу ко ји он ко ри сти да ба ци све тло на је дин ство Ло го са и усво је ног чо ве ка.81

Још јед на по себ на ка рак те ри сти ка ан ти о хи ја ца је би ла њи хо во за-ни ма ње за ети ку. Пре ма Се лер су, „не чу ди то што код њих пре о вла да ва пре етич ко не го он то ло шко са гле да ва ње, ако узме мо у об зир њи хо ву бли ску по ве за ност са ју да и змом... и њи хо во не пре ста но ин те ре со ва ње за Ста ри за вет, ко ме се не пре кид но вра ћа ју ра ди ин спи ра ци је“.82 До-шли смо до кле смо до шли. Оста је пи та ње да ли њи хо во мо рал но гле-ди ште усло вља ва на чин њи хо вог схва та ња је дин ства у Хри сту. Пре ма фраг мен ти ма бе се де О Ова пло ће њу, Те о до ра Моп су е стиј ског, ко ји су при ку пље ни ра ди ње го ве осу де на Пе том Ва се љен ском Са бо ру, Те о дор је ве ро вао да је Бог Ло гос ода брао да се сје ди ни са усво је ним чо ве ком због то га што је пред знао ње го во до бро на стро је ње и ње го ве бу ду ће из у зет не вр ли не. Ка ко је Свит (Swe te) су ми рао Те о до ро во уче ње, из-во де ћи га из ње го вих ко ме на тра на Па вло ве По сла ни це, „ако би би ли пи та ни у ком сми слу Бог пре би ва у том чо ве ку, мо ра мо од го во ри ти да је то по на ро чи тој на кло но сти пре ма ње му, на кло но сти са вр ше не при-јем чи во сти (Еф 1, 22, 23; 4, 9). Бог у сво јој нео пи си вој при ро ди и су шти-77 У: Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 259. 16–17, Не сто ри је по ри че да је Хри стос про сто чо век и твр ди да је Он и Бог и чо век. Ипак, на дру гом ни воу, као што је ibid. 275. 10–11 и 289. 6–15, под ра зу ме ва се да је Хри стос по и сто ве ћен са усво је ним чо ве ком. Те о дор Моп су е стиј ски та ко ђе по ри че да је Хри-стос био са мо чо век (Ту ма че ње Сим во ла ве ре, 54). Ипак, на дру гом ме сту, за ње га се „Ја“ Хри сто во ја сно од но си на чо ве ка (PG 66, 1000B–C). Шта ви ше, по сто је из ја ве у ње го вом Ту ма че њу Сим во ла ве ре где се ис ти че исто вет ност Хри ста и усво је ног чо ве ка: нпр: „у јед ном Го спо ду Ису су Хри сту. То је име чо ве ка ко је му је Бог дао“ (36).78 Види: Миг на нов увод у Те о до ров Ко мен тар на Сим вол ве ре, 17. 79 Не сум њи во је да у Ту ма че њу кр ште ња, Те о дор до ла зи вр ло бли зу то ме да по и сто ве ти Гла ву Цр кве са усво је ним чо ве ком (64-5), док у сво јом Ту ма че њу Сим во ла ве ре ка же да је онај ко ји ће су ди ти жи ви ма и мр тви ма усво је ни чо век: „Они (Оци) ис прав но при пи су ју ре че ни цу: Ко ји ће су-ди ти жи ви ма и мр тви ма про со пон-у чо ве ка ко ји је ра ди нас усво јен.“ (80) 80 Ви де ти Ту ма че ње Мо ли тве Го спод ње и Све тих Тај ни (98).81 PG 66, 981 A–B.82 Sel lers, Co un cil of Chal ce don, 158; ње го во раз ма тра ње Хри сто ло шке ми сли ан ти о хиј ске шко ле ви де ти у ibid. 158–81 као и у idem, Two An ci ent Chri sto lo gi es: A Study in the Chri sto lo gi cal Tho ught of the Scho ols of Ale xan dria and An ti och (Lon don: SPCK, 1954), 107–201.

31


ни ис пу ња ва ва се ље ну, шта ви ше, он је све у све му. У Хри сту, он де ла у лич но сти Сло ва мо рал ним је дин ством... (Рим 1, 2-3; Фил 2, 8; 1Тим 3, 16)“.83 Шта ви ше, ка ко Ро ма ни дис на по ми ње, „за Те о до ра, Бог се вољ но сје ди њу је са усво је ним чо ве ком, али то је дин ство је у за ви сно сти од Бо жи јег пред зна ња о вр ли на ма усво је ног чо ве ка“,84 а по сто је до ка зи да исто ва жи и за Не сто ри ја.85

Не по треб но је на гла си ти да „хри сто ло шко пе ла ги јан ство“ пре ви ђа Је ван ђе ље Бо жи јег ис ку пље ња чо ве ка на суп ти лан, али из у зет но опа-сан, на чин.86 Има ју ћи на уму зна чај ко ји су Те о дор и Не сто ри је при пи-си ва ли во љи усво је ног чо ве ка, за јед но са њи хо вим уче њем у це ли ни, мо же се ре ћи да је њи хо ва по твр да мо но те лит ства и мо но е нер гет ства етич ког, а не он то ло шког ка рак те ра.87 На зва ти пред став ни ке ан ти о хиј-ске шко ле мо но те ли ти ма и по ве за ти их са мо но те лит ством сед мог ве ка би ло би не тач но и не по ште но.88 На про тив, из гле да да је за њих усво је ни чо век об да рен во љом,89 а та ко ђе пред ста вља и лич ни ен ти тет спо со бан да во љу из ра зи као вр ли ну, што се ви ди из њи хо вог на гла ша ва ња етич-ке бор бе усво је ног чо ве ка да по сте пе но до стиг не пра вед ност,90 што је

83 H. B. Swe te (ed.), The o do ri Epi sco pi Mop su e ste ni, in Epi sto las B. Pa u li Com men ta rii, 2 vols. (Cam-brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1880–2), i (1880), p. lxxxii.84 Ro ma ni des, ‘Hig hlights in the De ba te’, 168; ви де ти та ко ђе PG 66, 977B и C, 980B и C, 989C–D и 1004D. Да ље се мо же твр ди ти, да је пре ма Те о до ру, чо век сје ди њен с Бо гом Ло го сом за хва љу ју ћи чо ве ко вом до бром про из во ље њу (γνοµη) (PG 66, 977C). Та ко ђе, у свом Ту ма че њу Сим во ла ве ре, Те о дор ка же да Син, за јед но са Оцем и Ду хом де лу је у Хри сту по што је Хри стос по слу шан Бо жи-јим за по ве сти ма (92).85 Види: Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 220. 1–6 и 224. 8–10.86 Да ли је то про сто исто риј ска слу чај ност што је Тре ћи Ва се љен ски Са бор осу дио „ан тро по ло-шки мак си ма ли зам“ (из раз ко ји опет при па да Фло ров ском) не са мо не сто ри јан ства већ и пе ла ги-јев ства? Ов де не мо же мо да пре ду зме мо даљ ња ис тра жи ва ња о по ве за но сти не сто ри јан ства и пе-ла ги јев ства. Ви ше о то ме ви де ти у: Flo rovsky, Byzan ti ne Fat hers of the Fifth Cen tury, 209, 213, 224–7.87 Због то га из ра зи ко је на ла зи мо у Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 224, не сме ју би ти схва ће ни као про-ја ва ствар ног, он то ло шког мо но те лит ства.88 Ро ма ни дис ов де гре ши (‘Hig hlights in the De ba te’, 170), по што је Мак си мо во по вла че ње ли ни је од мо но те лит ства сед мог ве ка ка не сто ри јан ству, би ло очи глед но из так тич ких раз ло га (о то ме ви де ти по гла вље 3).89 Види: нпр.: Ne sto ri us, Ba za ar of He rac le i des, 163, где је при ме ње но ди о те лит ство, и ibid. 240, 251, и 314 где је Хри сту ја сно при пи са на људ ска во ља. Те о дор та ко ђе из ја вљу је да Хри стос има јед ну во љу и енер ги ју `o uv lo,gw| fu,sewj avll v euv do ki,aj v (PG 66, 1004D). Адолф Хар нак (Adolph Har nack) је ис прав но твр дио да је „ми сао да Хри стос по се ду је сло бод ну во љу би ла зве зда во ди ља њи хо ве [антиохијске] Хри сто ло ги је“ (Hi story of Dog ma, iv, trans. E. B. Spe irs and Ja mes Mil lar (Ox-ford: Wil li ams & Nor ga te 1898), 165). О ва жно сти сло бод не во ље усво је ног чо ве ка за ан ти о хиј це ви де ти та ко ђе Sel lers, Two An ci ent Chri sto lo gi es, 243–57.90 Ј. Горс (J. Gross) је дав но на по ме нуо да „на осно ву чи ње ни це да у ње го вим [Теодоровим] очи-ма две при ро де та ко ђе зна че две лич но сти, он се за ла же за про гре сив но обо же ње чо ве ка Ису са... Пре ма ње му, је дин ство Ло го са са чо ве ком Ису сом про ла зи кроз не пре ста но по ја ча ва ње (= осна-же ње)“, што за по сле ди цу има „ра ди кал ни пре о бра жај усво је ног чо ве ка: La Di vi ni sa tion du chrétien d’ après les Pères grecs: con tri bu tion hi sto ri que á la doc tri ne de la grâce (Pa ris, 1938), 268, на ве де но пре ма: Lar chet, La Di vi ni sa tion de l’hom me, 278.

32


по ве за но са њи хо вим на сто ја њем да га схва те као он то ло шки, иако не и етич ки, гре шног.91

3. 3 За кључ ци и про це неа) Не сто ри је ни је ус пео да ство ри убе дљи ву те о ри ју о Хри сто вој

лич но сти. Је дин ство и без гре шност Хри сто ва би ли су угро же ни за рад на гла ша ва ња це ло ви то сти чо ве штва усво је ног чо ве ка и ње го вих мо-рал них ди мен зи ја. Не сто ри јан ство је осу ђе но на Тре ћем и Пе том Ва се-љен ском Са бо ру, о ко ји ма ће ка сни је би ти ви ше ре чи.

Осу да не сто ри јан ства, не тре ба да нас спре чи да уви ди мо по зи тив-не еле мен те Хри сто ло ги је ан ти о хиј ске шко ле. Не тре ба да про ђе не за-па жен на пор ко ји је уло жен да се по твр ди пу но ћа чо ве штва у Хри сту, у вре ме ка да су ра зни ви до ви, у нај ма њу ру ку при кри ве ног, мо но фи зит-ства има ли ути цај у раз ли чи тим де ло ви ма цар ства.92 Њи хов мо рал ни осе ћај у ве зи Хри сто вог по што ва ња За ко на и во ље Оче ве та ко ђе на гла-ша ва јед ну ва жну ди мен зи ју Хри сто ло ги је. Не сто ри ју и Те о до ру та ко ђе мо ра би ти при зна то да су скре ну ли па жњу на Хри сто ву људ ску во љу, на осно ву че га мо же мо схва ти ти Ње го во по сла ње на људ ски на чин.93 Сви ови еле мен ти, ако су ис прав но про ту ма че ни, не мо гу а да не бу ду део или област здра ве Хри сто ло ги је, и тре ба на гла си ти да је Мак сим, упр кос чи ње ни ци да је при па дао алек сан дриј ској хри сто ло шкој тра ди-цји, био спо со бан да обо га ти Хри сто ло ги ју Цр кве ис тра жу ју ћи не ка од пи та ња ко ји ма су се, прем да не зграп но, ба ви ли и ве ли ки Ан ти о хиј ци, два ве ка пре ње га.

91 Ан ти о хиј ци ни су при хва та ли да усво је ни чо век гре ши – тј. да је био етич ки гре шан – али су га схва та ли као гре шног у са мом ње го вом би ћу (он то ло шки). Не сто ри је је пи сао у Ба за ру Хе ра кли-де са: „Иако је Хри стос имао све што при па да на шој при ро ди, гнев и по ме те ност ми сли, и све се то уве ћа ва ло све ви ше, уве ћа ва ло сва ке го ди не (ње го вог жи во та), он је чвр сто ста јао у по слу шно сти.“ (63) Те о дор Моп су е стиј ски је био оп ту жен, а ка сни је и осу ђен на Пе том Ва се љен ском Са бо ру, јер је Хри сту при пи си вао гре шност (по гле дај оде љак о Пе том Ва се љен ском Са бо ру). Не ка вр ста при-пи си ва ња гре шно сти Хри сту се мо же на ћи у одељ ци ма у PG 66, по себ но у 992С. Ро ма ни дис та ко ђе при ме ћу је да: „Те о дор до ла зи вр ло бли зу да ка же да је Хри стос за пра во био гре шан пре Вас кр се-ња.“ (‘Hig hlights in the De ba te’, 169) Из гле да да ни је са мо за Апо ли на ри ја, већ и за ан ти о хиј це, пот-пу но чо ве штво ишло ру ку под ру ку са гре шно шћу, па је то раз лог због че га су Не сто ри је и Те о дор, ко ји су сма тра ли Хри ста за пот пу ног чо ве ка, при пи си ва ли Ње му не ку вр сту гре шно сти.92 По пи та њу тер ми но ло ги је, тре ба на по ме ну ти да су Не сто ри је и Те о дор че сто го во ри ли о две при ро де (ви де ти нпр.: Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 242. 18 и 254. 10, и у PG 66, 981C, где Те о дор го во ри о две при ро де и јед ној лич но сти, иако он та мо го во ри и о две лич но сти).93 Ви де ти: Ne sto ri us, Ba za ar of He rac le i des, 62–9, где се до бро вољ ном Хри сто вом по слу ша њу и ње го вим ис ку ше њи ма да је од го ва ра ју ћи на гла сак. У истом одељ ку им пли цит но је спо ме ну та људ ска во ља. Тре ба скре ну ти па жњу на Грил ма је ро ву на по ме ну да је Те о дор ус пео да од Хри сто-ве ду ше на чи ни те о ло шки чи ни лац, на су прот Ло гос-саркс Хри сто ло ги ји, где је ду ша Хри сто ва, по ње го вом ми шље њу, (у нај бо љем слу ча ју) са мо фи зич ки чи ни лац (Christ in Chri stian Tra di tion, i. 426).

33


4. Све ти Ки ри ло Алек сан дриј ски

Ви де ли смо да је Не сто ри је пред ста вљао озбиљ ну прет њу за ве ру Цр кве по што је пре ви ђао лич но сно је дин ство у Хри сту. Нај зна чај ни ји про тив ник Не сто ри је ве Хри сто ло ги је је био све ти Ки ри ло Алек сан-дриј ски. Из над је за да та ка на ше књи ге да де таљ но при ка же мо Ки ри-ло ву Хри сто ло ги ју, али је нео п ход но из не ти кра ћа за па жа ња о ње ним глав ним смер ни ца ма и зна ча ју, ка ко би се мо гао раз у ме ти ка сни ји раз вој.

Ки ри ло ва Хри сто ло ги ја има је дин ство Хри сто во за сво је пре вас-ход но на че ло. Ки ри ло је ин си сти рао на то ме да је Хри стос исто ве тан са ова пло ће ним Бо гом Ло го сом. Лич ни из вр ши лац на шег спа се ња ни је био са мо чо век, ма у ка квом од но су да је био са Бо гом Ло го сом, већ Сам Бог Ло гос ова пло ће ни.94 Ја сно је да Ки ри ло ни је мо гао да то ле ри ше не сто ри јан ство. За ње га је Не сто ри је био по пут фа ри се ја, ко ји је био у ста њу да ви ди чо ве ка Ису са, али ни је мо гао да пре по зна Бо га Ло го са у те лу. Ки ри ло је ви део Не сто ри ја као оно га ко ји Ису су по ста вља исто пи та ње као фа ри сеј: „Ко си ти да се, бу ду ћи чо век, гра диш Бо гом?“95 По Ки ри ло вом схва та њу, Не сто ри јев про ма шај је био ко бан.

На па да ју ћи раз де љу ју ће уче ње не сто ри јан ства, Ки ри ло је из ра зио пре дањ ску осе тљи вост Цр кве за је дин ство Хри сто ве лич но сти. Ки ри ло је, по овом пи та њу, био на ис тој ли ни ји са пре дањ ском пра во слав ном Хри сто ло ги јом, та ко да ни ма ло не из не на ђу је што је он био тај ко ји је од нео по бе ду. За и ста, ни је са мо Тре ћи Ва е љен ски Са бор, ко јим је сам Ки ри ло пред се да вао, већ је и чи тав раз вој Хри сто ло ги је од пе тог ве ка до све тог Мак си ма Ис по вед ни ка и све тог Јо ва на Да ма ски на (сед ми и осми век), пра тио Ки ри ла и сма трао га ауто ри те том у пи та њи ма Хри-сто ло ги је.

Бо ре ћи се про тив не сто ри јан ства, Ки ри ло је на гла ша вао је дин ство Хри сто во. На жа лост, не ки од Ки ри ло вих чи та ла ца, ка ко древ них та-ко и са вре ме них, ни су ус пе ли да уви де раз ли ку ко ју је Ки ри ло пра вио из ме ђу бо жан ства и чо ве штва у Хри сту, те су, као по сле ди ца то га, ве-ро ва ли да је он до шао опа сно бли зу мо но фи зит ства, или да је чак сам био уме ре ни мо но фи зи та. По сто је три пре вас ход на раз ло га за ово не-ра зу ме ва ње.

Пр ви је „екс трем на“ алек сан дриј ска Хри сто ло ги ја и је зик ко ји је Ки ри ло ко ри стио, на при мер у Тре ћем пи сму Не сто ри ју и у Два на ест 94 О ово ме ви де ти две ње го ве ана те ме на кра ју Тре ће по сла ни це Не сто ри ју: viz. Ана те ме X и XII, у PG 77, 121 B–D. 95 Све ти Ки ри ло, Ex pli ca tio Du o de cim Ca pi tum, PG 76, 293B. Cf. Јн 10, 33.

34


ана те ми за ма. Дру ги је то што је че сто ко ри стио „мо но фи зит ску“ фор-му лу „јед на при ро да Бо га Ло го са ова пло ће ног“. Тре ћи је што су се ан ти-хал ки дон ски мо но фи зи ти по зи ва ли на ње га ка ко би пот кре пи ли сво-је хри сто ло шке ста во ве. Ис тра жи мо украт ко ове раз ло ге. Ки ри ло вих Два на ест ана те ма су пи са не на на чин ко ји од ра жа ва алек сан дриј ску хри сто ло шку тра ди ци ју са ње ним на гла ша ва њем лич но сног је дин ства ова пло ће ног Ло го са. Мо же мо до пу сти ти да су та на гла ша ва ња јед но-стра на: за пра во, да на га ша ва ју Хри сто во лич но сно је дин ство ви ше не-го це ло ви тост ње го вог чо ве штва. То је та ко углав ном због је ре си ко ју је на па дао: а то је не сто ри јан ство (Хал ки дон ски Са бор ће ка сни је би ти оп ту жен за не сто ри јан ство из упра во су прот них раз ло га: због на гла-ша ва ња раз ли ке бо жан ске и чо ве чан ске при ро де у Хри сту. Али, та да је не при ја тељ био дру га чи ји, тј. мо но фи зит ство). Ме ђу тим, би ти јед но-стран ни је исто што не би ти у пра ву. Ки ри ло ве ана те ме мо ра ју би ти чи-та не и схва ће не у кон тек сту чи та ве ње го ве Хри сто ло ги је, ко ја је, чак и у „нај а лек сан дриј ски јем“ из ра зу, са вр ше но пра во слав на. Тре ба при ме ти-ти да је чак и Халк ди он по твр дио Ки ри ло ву Хри сто ло ги ју, укљу чу ју ћи ана те ми зме, а исто је ва жи ло и за ве ћи ну, ако не и за све пра во слав не те о ло ге.96

Ки ри ло је ко ри стио фор му лу „јед на ова пло ће на при ро да Бо га Ло-го са“, за то што је ми слио да она по ти че од све тог Ата на си ја Ве ли ког, хе ро ја ни кеј ског тро јич ног бо го сло вља и ње го вог прет ход ни ка на алек-сан дриј ском тро ну.97 Али, би ло би не по ште но оп ту жи ти Ки ри ла за мо-но фи зит ство због ове фор му ле, и пре не брег ну ти оста так ње го ве Хри-сто ло ги је, на те ме љу ко је мо ра би ти схва ће на и ова фор му ла.

За пра во, Ки ри ло је био флек си бил ни ји и отво ре ни ји не го што не-ки сма тра ју. Пра во сла вље за ње га ни је би ло, на про сто, ствар ре чи. То се мо же ви де ти и по ње го вом до го во ру са ис точ ним пред став ни ци ма ан ти о хиј ске Хри сто ло ги је, ко ји је на шао свој из раз у То мо су сје ди ње-ња из 433. го ди не. Су шти на Ки ри ло ве Хри сто ло ги је је би ла укљу че на у То смос сје ди ње ња, али су не ки ње го ви из ра зи за ме ње ни или до пу ње ни дру ги ма ко ји до ла зе из ан ти о хиј ске тра ди ци је. Та ко је по стиг нут „ка то-ли чан ски ји“ (= са бор ни ји) из раз исти не, ко ме ће сле до ва ти ве ли ко по-стиг ну ће Хал ки до на, ма ње од два де сет го ди на ка сни је.98

Тре ћи раз лог сум њи че ња Ки ри ла за „мо но фи зит ство“ је то што су мо но фи зи ти и мо но фи зит ству скло ни те о ло зи као и гру пе из пе тог ве-96 Ка ко ће мо ви де ти у на ред ним одељ ци ма, Хал ки дон је пред ста вљао зна чај но про ши ре ње Ки-ри ло вог Са бо ра. Оци Хал ки дон ског Са бо ра су би ли у ста њу да ис прав но чи та ју Ки ри ла, и да уоче да су ње го ва и њи хо ва Хри сто ло ги ја исто вет не.97 Ова фо ру му ла је апо ли на ри јев ског по ре кла (по ти че из апо ли на ри јев ског фал си фи ка та Ad Jo-vi a num, ко ји је по гре шно при пи сан Ата на си ју, а мо же се на ћи у Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea, 251. 1–2),98 Текст То мо са сје ди ње ња ви ди у: PG 77, 173C–181C.

35


ка, стал но има ли скло ност ка ис тој осе тљи во сти као и Ки ри ло по пи та-њу ва жно сти је дин ства Хри сто ве лич но сти. Се вир и ан ти-хал ки дон ци су се че сто по зи ва ли на ње га као на ду хов ног оца и окре та ли су се ње му ка ко би про на шли пот по ру за сво ја уче ња. Мо но те ли ти сед мог ве ка су се та ко ђе по зи ва ли на Ки ри ла, ка ко би на шли по др шку за сво ју Хри-сто ло ги ју. Пре суд но пи та ње ов де је, сва ка ко, да ли су ови те о ло зи ис-прав но чи та ли Ки ри ла. До бро је по зна то да су се хал ки дон ци по зи ва ли на Ки ри ла и да су у ње му увек ви де ли ду бо ког пред став ни ка ис прав не пра во слав не Хри сто ло ги је, иако ње гов је зик још ни је имао ја сно ћу ко ја је по стиг ну та на Хал ки до ну.

Уства ри, Ки ри ло је је дан од нај по гре шни је чи та них те о ло га древ-не Цр кве. По мом ми шље њу, ње го ва Хри сто ло ги ја је мно го ви ше „хал ки дон ска“ не го што се обич но сма тра.99 У ње го вим тек сто ви-ма, ви ди мо бес ком про ми сно на сто ја ње на Хри сто вом лич но сном је дин ству, али и не дво сми сле но раз ли ко ва ње Ње го вог бо жан ства и чо ве штва. У ње го вој Хри сто ло ги ји на ла зи мо ја сно и не по гре ши во по зна ње по сто ја ња ње го ве бо жан ске и чо ве чан ске при ро де на кон сје ди ње ња.

Пре ва зи шло би циљ ове књи ге ако би смо на во ди ли све ци та те ко ји по др жа ва ју ову тврд њу. Сто га ће мо се огра ни чи ти на са мо је дан кра-ћи од ло мак из Ки ри ла, ка ко би смо ви де ли на чин на ко ји он го во ри о по сто ја њу Хри сто вих при ро да на кон сје ди ње ња. У ње го вој Scho lia de In car na ti o ne Uni ge ni ti (= Схо ли ја о Ова пло ће њу Је ди но род ног), он пи ше да „при ро де (мно жи на) оста ју без сме ша ња“.100 Он та ко ђе пи ше да „ми по зна је мо раз ли ку при ро да (мно жи на) и схва та мо их без ме ша ња јед-не са дру гом“.101 Та ко, он по све ћу је чи тав оде љак об ја шње њу на ко ји на чин при ро де – да кле, при ро да Ло го са и људ ска при ро да – са по сто је. Он пи ше да је сва ка при ро да у дру гој, да по сто ји раз ли ка у при ро да ма итд. Ја сно је, на рав но, да се Ки ри ло освр ће на при ро де Хри сто ве на кон сје ди ње ња.102 На по кон, мо ра мо да спо ме не мо и да То мос сје ди ње ња, ко ји је Ки ри ло свим ср цем при хва тио, го во ри о две при ро де на кон сје-ди ње ња.103

Сли чан за кљу чак на ла зи мо и код Алој за Грил ма је ра: „Ни је те шко на ве сти мно го ме ста на ко ји ма је из ра же на раз ли ка из ме ђу две при ро-де (tw/n du,o fu,sewn to. dia,fo ron). Та ко па три јарх (= Ки ри ло) не оста вља

99 Јед ан еле ме нат Ки ри ло ве до бро из ба лан си ра не Хри сто ло ги је ко ји је по се бе но по ми њан, је сте на чин на ко ји је ту ма чио Ису со ву мо ли тву у гет си ман ском вр ту. Ви ше о ово ме ви де ти у По гла вљу 3, оде љак 4.1.100 PG 75, 1381A–B.101 Ibid. 1386C.102 Ibid. 1397C–D.103 Ви де ти: PG 77, 173A у чу ве ном Ки ри ло вом пи сму La e ten tur co e li.

36


сум ње да та раз ли ка оста је очу ва на и на кон сје ди ње ња две при ро де. Из тог раз ло га, ја сан је за кљу чак да Ло гос ко ји је по стао те ло у ова пло ће њу „има две при ро де“ или је „у две при ро де“.104

Чи ње ни ца да код Ки ри ла не на ла зи мо исто ве тан је зик са је зи ком Хал ки до на, ко ји је био у упо тре би не ко ли ко го ди на на кон Ки ри ло ве смр ти, не зна чи си гур но да се ње го ва Хри сто ло ги ја раз ли ку је од хал ки-дон ске. Пре вас ход ни на пор мно гих пра во слав них те о ло га на кон Хал-ки до на је био да по ка жу ускла ђе ност и су штин ску исто вет ност Ки ри ла и Хал ки до на, ка ко би ти ме до ка за ли да је Ки ри ло во „мо но фи зит ство“ по сле ди ца по гре шног раз у ме ва ња. О ово ме ће би ти ви ше ре чи у на-ред ним одељ ци ма, по што са да мо ра мо да се освр не мо на Хал ки дон и ње го ву Хри сто ло ги ју.

5. Хал ки дон ски Са бор

Као што смо упра во ви де ли, од лу чују ћи уда рац не сто ри јан ству је за дат спо ра зу мом Ки ри ла и пред став ни ка ис точ не ан ти о хиј ске Хри-сто ло ги је, што је на шло свој из раз у То мо су сје ди ње ња. То мос сје ди ње-ња пред ста вља ва жан спој хри сто ло шких пре да ња Алек сан дри је и Ан-ти о хи је. Упр кос огром ном зна ча ју, ово сје ди ња ва ње још увек ни је би ло за вр ше но. Цр кви је још увек би ло по треб но да про на ђе бо љи на чин за из ра жа ва ње је дин ства и по себ но сти у Хри сту. Од лу чу ју ћи ко рак у том прав цу је учи њен ра ди од ба ци ва ња ев ти хи јан ског мо но фи зит ства.105

Ев тих, из гле да, ни је био ве ли ки те о лог. Ње го ва осу да на Хал ки дон-ском Са бо ру се до го ди ла због ње го вог ин си сти ра ња да Хри стос има јед ну при ро ду на кон сје ди ње ња, и по себ но због ње го вог по ри ца ња Хри сто ве јед но сушт но сти са на ма. Али Ев ти х ни је био је ди ни ко ји се за ла гао за фор му лу о јед ној при ро ди. Не ки од Ки ри ло вих след бе ни ка, ма ње флек си бил ни од ње га, су сма тра ли ис по ве да ње ве ре у „јед ну ова-пло ће ну при ро ду“ за ши бо лет пра во слав не хри сто ло ги је. Ди о скур, на при мер, ко ји је на сле дио Ки ри ла на Алек сан дриј ском тро ну, по ка зао се као је дан од нај ек стрем ни јих пред став ни ка алек сан дриј ске Хри сто ло-ги је то га до ба. Под ње го вим вођ ством, „La tro ci ni um Ep he si num“, из 449. го ди не ре ха би ли то вао је Ев ти ха и ана те ми сао фор му лу о две при ро де

104 Gril lme i er with Ha int ha ler, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 29.105 На жа лост, исто риј ски и те о ло шки де та љи не мо гу ов де би ти раз ма тра ни. Ви ше о Хал ки дон-ском Са бо ру и ње го вом зна ча ју, ви де ти у оп шир ној би бли о гра фи ји ко ја по сто ји на ову те му, са сле де ћим пре по ру ка ма: Aloys Gril lme i er and He in rich Bacht, Das Kon zil von Chal ke don: Geschic hte und Ge gen wart, 3 vols. (Würzburg: Ec hter-Ver lag, 1951–4); Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, i. 543–57; Sel lers, Co un cil of Chal ce don; Gre go ri os, La za reth, and Nis si o tis (eds.), Do es Chal ce don Di vi de or Uni te? и J. van Oort and J. Rol da nus (eds.), Chal ke don: Geschic hte und Aktualität. Stu dien zur Re zep-tion der chri sto lo gischen For mel von Chal ke don (Le u ven: Pe e ters, 1998).

37


за јед но са они ма ко ји су је по др жа ва ли, укљу чу ју ћи и во ђе Са бо ра у Ца-ри гра ду из 448. го ди не.

Ово је крај ње са жет пре глед исто риј ског и те о ло шког за ле ђа Хал-ки дон ског Са бо ра. Са бор је одр жан две го ди не на кон „Раз бој нич ког са бо ра“ из 449, и имао је за циљ обо ри ње го ве од лу ке. Ње гов је глав ни циљ био да из ра зи исти ни ту ве ру Цр кве на на чин ко ји ће од стра ни ти не са мо не сто ри јан ство, већ и мо но фи зит ство. То мос Па пе Ла ва, ко ји је од ра жа вао За пад но хри сто ло шко пре да ње уте ме ље но на Тер ту ли ја ну, са ја сним пре по зна ва њем це ло ви то сти чо ве штва у Хри сту, био је де ли-мич но од по мо ћи у овом слу ча ју.

Ипак, по треб но је ов де из не ти не ко ли ко су штин ских за па жа ња. Мо ра би ти по ме ну то да је Хал ки дон ски Са бор био ма ње-ви ше „ки ри-лов ски“. Као што се мо же из ве сти на осно ву ње го вих по сту па ка, и као што су на уч ни ци по пут Па три ка Гре ја (Pa trick Gray) убе дљи во по ка за-ли, за ве ли ку ве ћи ну Хал ки дон ских ота ца, Ки ри ло је био пре вас ход ни ауто ри тет у Хри сто ло ги ји.106 Та ко ђе су и Ан ри Ха ло,107 Ге ор ги је Мар це-лос108 и дру ги утвр ди ли ки ри лов ске еле мен те хал ки дон ске де фи ни ци је (= оро са) ве ре. Ова де фи ни ци ја не пре ста но ин си сти ра на лич ном је дин-ству Хри ста, а на да ље, ја сно утвр ђу је да Хри стос тре ба да бу де по и сто-ве ћен са Бо гом Ло го сом.109 Ка ко је Деј вид Ко феј при ме тио „дру ги део (хал ки дон ског) дог ма та го во ри о лич но сти Хри сто вој као о „јед ном и истом Си ну, Је ди но род ном, Бо жан ској Ре чи“... Дру гим ре чи ма, ис прав-но го во ре ћи, Онај Ко ји је „по стао по знат у две при ро де“ ни је то ли ко био „Хри стос“ већ „Бо жан ска Реч“.110

Ипак, не сме мо да за бо ра ви мо да је на чел ни циљ Хал ки до на био осу да мо но фи зит ства и од стра њи ва ње мо гућ но сти аси ме трич ног мо-

106 Pa trick T. R. Gray, The De fen ce of Chal ce don in the East (451–553) (Le i den: Brill, 1979), 7–16.107 An dré de Hal le ux, ‘La Défi ni tion chri sto lo gi que à Chalcédo i ne’, Re vue théolo gi que de Lo u vain, 7 (1976), 3–23, 155–70.108 Ge or ge D. Mart ze los, Ge,nesh kai, Phge,j tou/ {O rou th/j Halk hdo,naj* Sum bolh, sth,n Ì sto ri ko dogmatjkh, Di e reu,nhsh tou/ {O rou th,j D, Oiv ko u me nikh/j Su no,dou (Thes sa lo ni ca: Π. Πουρναρᾱς, 1986). У ап страк ту на ен гле ском, Мар це лос на по ми ње: „Сто га, не са мо из ра зи ко ји су до шли не по сред но од Ки ри ла, већ и они ко ји су про ме на ма и до да ва њем до спе ли у Орос, све до че да је Хал ки до ски Орос у пот пу но сти ки ри лов ски по свом ка рак те ру. Сва ка ко, Орос је и син те за алек сан диј ских, ан-ти о хиј ских и за пад них хри сто ло шких еле ме на та, али је та син те за у пот пу но сти оства ре на уну тар окви ра ки ри лов ске Хри сто ло ги је (230). Грил ма јер је сва ка ко у пра ву ка да ка же да Ефес и Хал ки дон не сме ју да се по сма тра ју ди ја лек тич ки (Christ in Chri stian Tra di tion, i. 550).109 Орос гла си: àll v e;na kai. to.n auv to.n uiò.n mo nog neh/ qeo.n lo.gon ku,rion vI sou/n Cri sto,n (ви де ти: N. P. Tan ner (ed.), Dec re es of the Ecu me ni cal Co un cils, i: Ni ca ea I to La te ran 5 (Lon don: Sheed & Ward; Was hing ton: Ge or ge town Uni ver sity Press, 1990), 86. Ипак, ов де мо ра би ти спо ме ну то да је, ка ко Грил ма јер при ме ћу је, Хал ки дон при ме нио по јам „ипо стас“ не на јед ног Ло го са – су бјек та, већ „на ко нач ни вид Ње га ко ји је при мио те ло“ (Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 277). У ка сни-јим одељ ци ма, по све ће ним дво ји ци Ле он ти ја и Мак си му, има ће мо при ли ку да ви ди мо ка ко је реч „ипо стас“ ко ри шће на да од ре ди и бо жан ску лич ност Ло го са и ко нач ни про из вод сје ди ње ња.110 Da vid Cof ey, ‘The The an dric Na tu re of Christ’, The o lo gi cal Stu di es, 60 (1999), 405–31, at 410.

38


но фи зит ског ту ма че ња Ки ри ло ве Хри сто ло ги је. Оци Са бо ра су мо ги да ода бе ру или фор му лу „из две при ро де“ (evk du,o fu,sewn) или „у две при-ро де“ (evn du,o fu,sewn), и они су ода бра ли ову дру гу. Раз лог то ме је био што Ки ри ло ва фор му ла evk du,o fu,sewn ни је ја сно ука зи ва ла на по сто ја-ње пу ног чо ве штва на кон сје ди ње ња. Та ко ђе, Ди о скор је ко ри стио ову фор му лу на са бо ру из 449, ка да је ре ха би ли то ван мо но фи зи та Ев тих. Сто га, ка да су оци Хал ки до на би ра ли из ме ђу „Ди о ску ра, ко ји је по ри-цао две при ро де у Хри сту, и Ла ва, ко ји је твр дио да су ту две при ро де“ они су бе сум ње иза бра ли овог дру гог, што их је во ди ло усва ја њу из ра за evk du,o fu,sewn.111

Ва жност Хал ки до на, ка ко исто риј ска та ко и те о ло шка, те шко мо же би ти пре це ње на. Уво ђе њем у Хри сто ло ги ју тер ми но ло ги је ко ја је би ла ко ри шће на у че твр том ве ку ра ди утвр ђи ва ња је дин ства и по себ но сти у Бо гу, до шло је до зна чај ног по ве зи ва ња „те о ло ги је“ и „ико но ми је“.112 На да ље, Хал ки дон је Цр кву снаб део тер ми но ло ги јом спо соб ном да за-шти ти ве ру Цр кве од не сто ри јан ских и мо но фи зит ских за стра ње ња. Об ја вом да је јед на лич ност Хри сто ва јед на ипо стас, Са бор је по ка зао сво је од луч но про ти вље ње не сто ри јан ству.113

С дру ге стра не, го во ре ћи да је та ипо стас по зна та у две при ро де, не са мо у бо жан ској већ и чо ве чан ској, по ка за но је да је не при хва тљи-во ме ша ње Хри сто вих при ро да, што би во ди ло гу бит ку ње го ве јед но-сушт но сти са Оцем и са на ма, или пре ви ђа њу пу но ће ње го вог чо ве-штва на кон сје ди ње ња.114

Ипак, Орос Са бо ра је до вео до не ко ли ко не из бе жних и зна чај них пи та ња, ко ја ин три ги ра ју те о ло ге до да на шњих да на. Да ли је хал ки-

111 Види: Ric hard, ‘L’In tro duc tion du mot “hypo sta se” ’, 267–8.112 У ка сни јим одељ ци ма ће мо ви де ти ка ко Мак сим ко ри сти ово по ве зи ва ње, ко је, на да ље, ука-зу је на по ве за ност тро јич ног бо го сло вља и Хри сто ло ги је и, след стве но то ме, ан тро по ло ги је и екли со ло ги је, на по тен ци јал но пло дан на чин.113 Ви ше о за ле ђу упо тре бе пој ма „ипо ста сис“ у Хри сто ло ги ји пре Хал ки дон ског Са бо ра ви де ти у: Ric hard, ‘L’In tro duc tion du mot “hypo sta se”’, по себ но 258–70, где је при ка зан до при нос ар хи е пи-ско па ца ри град ских Про кла и Фла ви ја на као и Ва си ли ја Се лев киј ског. О ва жно сти уво ђе ња пој ма „ипо ста сис“ у Хал ки дон ски Орос, Ри чард је до бро при ме тио да су оци Са бо ра жар ко же ле ли да „‘ex pri mer for te ment... le ur foi en l’unité per son nel le du Christ’, и да фо ру му ла e;n pro,swpon n’of ra it pas to u tes les ga ran ti es so u ha i ta bles. Il n’est pas do u te ux que les rédac te urs de la de fi ni tion’, he con ti nu es, ‘ont ajo uté κα µ αν π στασιν po ur écar ter cet te fa us se in ter préta tion du dog me qui ne vo u la it vo i re dans le Christ qu’ une union pu re ment mo ra le’. (269) О Хри сто ло ги ји Ва си ли ја Се лев киј ског и ње го вом до при но су фо ру мал ци ји Хал ки донскг Оро са ви де ти: Ге ор ги је Д. Мар це лос, H Cri sto lo gi,a tou/ Basi lei,ou Se le u kei,aj kai, h` oiv ko u me nikh, shma si,a thj (Со лун: Π. Πουρναρας, 1990).114 Тре ба на по ме ну ти да ни Ефес ни Хал ки дон ни су пред ста вља ли пр во из ла га ње пра во слав не Хри сто ло ги је. Ра ни ји бо го сло ви, по пут дво ји це Гри го ри ја (Гри го ри ја Бо го сло ва и Гри го ри ја Ни-ског), на при мер, из ла га ли су пра во слав ну Хри сто ло ги ју, иако ни су раз ви ли де таљ ну Хри сто ло-ги ју по што су би ли пре о ку пи ра ни пи та њи ма тро јич ног бо го сло вља. Не твр дим да су до Ефе ског и Хал ки дон ског са бо ра, апо ли на ри јев ство и не сто ри јан ство пред ста вља ли два пре о вла ђу ју ћа при-сту па у Хри сто ло ги ји.

39


дон ска Хри сто ло ги ја уса гла си ва са Ки ри ло вом? Ко ја је то раз ли ка из-ме ђу при ро де и лич но сти/ипо ста си на ко ју се Са бор по зи ва? На и ме, за оне ко ји су од ба ци ли Хал ки дон – за ан ти-хал ки дон ске „мо но фи-зи те“ - Хри сто ло ги је Хал ки до на и Ки ри ла су би ле не у са гла си ве. Пре-ма њи ма, не по сто ји раз ли ка из ме ђу при ро де и лич но сти/ипо ста си, у нај ма њу ру ку на ни воу ико но ми је, па су због то га они за пре па шће ни Са бо ром, ко ји је очи то вас по ста вио је рес Не сто ри ја при пи су ју ћи Хри-сту две при ро де. Са да ће мо ис пи та ти не ке де та ље њи хо вих раз ло га за про ти вље ње Са бо ру.

6. Ан ти-хал ки дон ско ис ку ше ње

Хал ки дон се су о чио са сна жним про ти вље њем ве ли ког бро ја Ки ри-ло вих след бе ни ка, ко ји су у Са бо ру ви де ли ре ха би ли та ци ју не сто ри-јан ства. Про ти вље ње Хал ки до ну, ко је је би ло ра ши ре но у не ким обла-сти ма Ис то ка и Ју га, во ди ло је ка ус по ста вља њу ан ти-хал ки дон ских цр ка ва. То зна чи да су коб хал ки до на ца и њи хо вих про тив ни ка ни је био пре вас ход но ствар ака дем ског те о ло шког над му дри ва ња, већ је имао сна жне по сле ди це и на је дин ство Цр кве и на је дин ство Им пе ри је. Ка-сни је ће мо има ти при ли ке да се де таљ ни је по за ба ви мо не ким од тих по сле ди ца. За са да ће мо се усред сре ди ти на бо го слов ске ре ак ци је про-тив ни ка Хал ки до на.

Са бо го слов ског гле ди шта, нај по зна ти ји и нај у ти цај ни ји пред ста-ник ан ти-хал ки дон ске Хри сто ло ги је је био Се вир Ан ти о хиј ски. Ње го во уче ње и ар гу мен та ци ја чи не квин те сен ци ју нај твр ђе ан ти-хал ки дон ске Хри сто ло ги је, што је раз лог због ко га је ве ли ки број бра ни те ља Хал ки-до на, им пли цит но или ек пли цит но, на сто јао да од ба ци ње го ве тврд-ње. Про у ча ва ње ис ку ше ња ко ја је он по ста вио Хал ки до ну и од го во ра след бе ни ка Хал ки до на ба ца од ре ђе но све тло на по сле-хал ки дон ску Хри сто ло ги ју, и во ди нас до нај за ни мљи ви јих хри сто ло шких пи та ња, по ма жу ћи нам да раш чи сти мо тло на ко ме ће се во ди ти бит ка сед мог ве ка. Основ на обе леж ја Се ви ро ве Хри сто ло ги је ов де ће би ти украт ко пред ста вље на, са на сто ја њем да се, ко ли ко је то мо гу ће, из бег не по јед-но ста вљи ва ње.

Се вир ни је при хва тао раз ли ко ва ње при ро де и ипо ста си на ни-воу ико но ми је. Ка ко је Јо зеф Ле бон (Jo seph Le bon) при ме тио, за Се ви-ра, као и уоп ште за ан ти-хал ки дон ску Хри сто ло ги ју, из ме ђу пој мо ва „при ро да“, „ипо стас“ и „лич ност“, по сто ја ла је „synonymie par fa i te“115 При пи си ва ње Хри сту две при ро де, не би зна чи ло са мо да је ње го-115 Ви де ти оп ши ран и зна лач ки чла нак Јо зе фа Ле бо на „La Chri sto lo gie du mo nophysi sme syrien“, у Gril lme i er and Bacht (eds.), Das Kon zil von Chal ke don, 425–580, на 463.

40


во чо ве штво ин ди ви ду а ли зо ва но, већ и да оно по сто ји одво је но од Ло го са,116 што је исто што и не сто ри јан ство.117 Из тог раз ло га, ан ти-хал ки дон ци су по ри ца ли да је Хри стос јед на лич ност/ипо стас у две при ро де. Пре ма Се ви ру „миа фи сис ни је са мо по чет на тач ка, већ је то и ре зул тат сје ди ње ња“118. Ка ко он да раз ли ко ва ти бо жан ство и чо-ве штво у Хри сту? Се вир је ве ро вао да се мо гу раз ли ко ва ти са мо на но воу при род них ква ли те та. Пи сао је:

„Та ко, ис по ве да мо јед но из дво је, Го спо да и Си на и Хри ста, и јед-ну ова пло ће ну при ро ду Са мо га Сло ва. Сма тра мо да по сто је раз ли ке у при род ним свој стви ма (на ше под вла че ње) при ро да од ко јих је Хри-стос. Али, ако го во ри мо о две при ро де на кон сје ди ње ња, ко је по нео п-ход но сти (мо је под вла че ње) по сто је у јед но сти и одво је но у двој но сти, али су сје ди ње не у брат ству (тј. у лич ном је дин ству) ... по јам раз ли ко-ва ње уз ра ста до по де ле, и не за у ста вља се на при род ним свој стви ма (= ка рак те ри сти ка ма).“119

Та при род на свој ства, пак, не мо гу би ти при пи са на раз ли чи-тим при ро да ма. Грил ма јер на по ми ње да „раз де љи ва ње `природних квалит ета` на чи сто бо жан ске и чи сто људ ске и њи хо ва по де ла на `божанство` и `човешт во`, би ло је, пре ма оп штем уве ре њу ан ти-хал-ки до на ца, per se не то ри јан ство и уче ње гну сног Ла во вог То мо са.120 Та-

116 Ка ко Ле бон при ме ћу је „l’af r ma tion de du,o fu,sij in clut donc néces sa i re ment cel le de de ux êtres in di vi du els, le Ver be et l’hom me, exi stant à part et de le ur exi sten ce pro pre“ (ibid. 464). Исто ва жи и за Фи лок се на Ма бу шког, ко ји је ве ро вао да Хри сто во чо ве штво не мо же би ти „el le n’a ja ma is existé et n’exi ste pas séparément et par el le-même“ (ibid. 463).117 Ibid. 464.118 Gril lme i er with Ha int ha ler, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 158–9.119 Овај од ло мак је из Се ви ро вог X пи сма и на ве ден је пре ма: Ro ber ta C. Che snut, Three Mo-nophysi te Chri sto lo gi es: Se ve rus of An ti och, Phi lo xe nus of Mab bug and Ja cob of Sa rug (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 1976), 16–17.120 Gril lme i er with Ha int ha ler, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 85. Че снут (Che snut) на по ми ње да, пре ма Се ви ру „Хри стос је је дан по вр сти, јед на при ро да ко јој при па да ју две гру пе осо би на“ (ibid. 36). Сер ги је Гра ма тик (мо но фи зи та), је био за до во љан ка да је на пи та ње упу ће но Се ви ру, за што је по гре шно ре ћи да Хри стос по се ду је јед ну гру пу ква ли те та (што је би ло ње го во ста но ви-ште) уме сто две, до био од го вор да Хри стос има јед ну при ро ду и да „сва ка осо бе ност при па да по јед ној под ву че ној при ро ди, па, ако тра жи мо две осо бе но сти, при ну ђе ни смо да го во ри мо о две при ро де“, твр дио је Сер ги је. Ви де ти: Iain R. Tor ran ce, Chri sto logy af ter Chal ce don: Se ve rus of An ti och and Ser gi us the Mo nophysi te (Nor wich: Can ter bury Press, 1988), 30. Не мо же мо ов де рас пра вља ти о то ме да ли је Се вир ис прав но раз у мео Сер ги је ве „осо бе но сти“ као ква ли те те. Ви ше о то ме ви-де ти у: Tor ran ce, pas sim. Из гле да да је Сер ги је ко ри стио су штин ски исти ак си ом као и Мак сим: тј. да при род ни ква ли те ти (= свој ства) прет по ста вља ју по сто ја ње при ро де ко ја их по се ду је. Али, из гле да да је Сер ги је, по ла зе ћи од при хва та ња јед не при ро де, за го ва рао и јед ну гру пу при род них ква ли те та (= свој ста ва), док је Мак сим, по ла зе ћи од при хва та ња две при ро де, го во рио о по сто ја њу бо жан ских и чо ве чан ских при род них ква ли те та (= свој ста ва), укљу чу ју ћи и по себ ност бо жан ске и људ ске во ље и енер ги је (= деј ства).

41


ко је по сле ди ца по ри ца ња људ ске при ро де у Хри сту, би ла да је Се вир ве ро вао да „осо бе но сти чо ве шта ва по ста ју осо бе но сти бо жан ства Ло го са“.121

Још је дан за ни мљив аспе кат Се ви ро ве ми сли, ко ја нас по себ но ин те-ре су је, је сте ње го во уве ре ње да број „два“ ука зу је на по де лу.122 Из гле да да је ово уве ре ње до при не ло ње го вом од ба ци ва њу фор му ле „у две при-ро де“, ко јом је Хал ки дон озна чио раз ли ко ва ње бо жан ства и чо ве штва у Хри сту. Из гле да да то ва жи и за ан ти хал ки дон ско мо но те лит ство и мо-но е нер гет ство, ко ји ни су до зво ља ва ли ја сно раз ли ко ва ње бо жан ских и чо ве чан ских спо соб но сти во ље и енер ги је у Хри сту.123 То ве ро ват но ва-жи за ан ти хал ки дон ске мо но те ли те, ко је је због на гла ша ва ња Хри сто-вог бо жан ства, по там њи ва ло ње го ву људ ску во љу као што је то чи ни ло са ње го вом људ ском при ро дом.

6. 1 За кључ ци и при мед беТач но го во ре ћи, ни је по ште но озна чи ти ан ти хал ки дон це као мо-

но фи зи те. Мно ги од њих су вр ло да ле ко од са гла сно сти са Ев ти хом. Шта ви ше, из гле да да не ма сум ње да је њи хово мо но фи зит ство било са мо вер бал но и да они ни су има ли ни ка квих мо но фи зит ству ју ћих на сто ја ња и цр та. Ка ко би ло, не мо же мо а да не бу де мо не га тив ни у на шем су ду о Хри сто ло ги ји Се ви ра и ан ти хал ки до на ца уоп ште. Њи-хо ва Хри сто ло ги ја се по ка зу је јед но стра на, на гла ша ва ју ћи је дин ство Хри сто во, а не ус пе ва ју ћи при том да јед на ко са чу ва вред ност раз ли ка бо жан ских и чо ве чан ских ел ме на та у Ње му. Њи хо во од ба ци ва ње хал-ки дон ског раз ли ко ва ња лич но сти/ипо ста си и при ро де/су шти не, с по-зи ва њем на од ре ђе на ту ма че ња Ки ри ла и не ком вр стом ки ри лов ског

121 Jo seph Le bon, Le Mo nophysi sme Sévérien (Lo u vain, 1909), 429.122 Грил ма јер на по ми ње да, за Се ви ра, ни је при хва тљи во бро ја ње при ро да, по што то зна чи њи хо ву по де лу (Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 29–30). Ле бон на по ми ње да је за мно фи зи-те „l’union n’a pas d’en ne mi plus ra di cal que le nom bre“ (‘La Chri sto lo gie du mo nophysi sme syrien’, 467). Ми тро по лит ни тро пол ски, Ме ле ти ос Ка ла ма рас се та ко ђе сла же да је за ан ти-хал ки дон сце, „сва ко по ми ња ње бро ја два зна чи ло не сто ри јан ство“ (H Pe,mpth Oiv ko u menkh, Su,no doj, Ати на: `I e ra, Mhtro,po lij Ni ko po,le oj kai Pre,bezhj 1985), 81).123 По ве за ност Се ви ра и ан ти хал ки дон ског мо но те лит ства и мо но е нер гет ства је не сум њи ва, као и њи хо во мо но фи зит ство. Та ко, на при мер, Грил ма јер ве ру је да за Се ви ра „два по сто ји са мо у про из во ду Хри сто вог де ла ња, ни ка да у Ње му Са мо ме, и да се то од но си на при род не си ле зна ња и во ље, и на све дру го што је у Хри сту (Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 163, на ше под вла че ње) и из ја вљу је да „не ма сум ње да је Се вир до при нео мо но е нер гет ској, мо но те литској кри зи сед мог ве ка (ibid. 149, на ше под вла че ње). Исти аутор че сто скре ће па жњу на мо но те лит ство и мо но е нер-гет ство ан ти хал ки до на ца, ко је ни је увек исто вет но са њи хо вом ка сни јом вер зи јом, ко ја су ге ри ше по сто ја ње сло же не (бо го чо ве чан ске) во ље и енер ги је, већ је бли же екс трем ни јим ва ри јан та ма ко је се за ла жу за по сто ја ње са мо бо жан ске во ље и енер ги је (ви де ти, на при мер, ње го во об ја шње ње Те о до си је вог ви ђе ња Хри сто вог не зна ња, 368-74). Ка ко ће мо ка сни је ви де ти, за Мак си ма је нео-спор но Се ви ро во мо но фи зит ство, мо но е нер ги зам и мо но те литство.

42


фун да мен та ли зма,124 спре ча ва их да усво је тер ми но ло шка (= пој мов на) по стиг ну ћа Са бо ра, ко ја, у по ре ђе њу са Ки ри ло вим је зи ком, без сум ње пред ста вља ју ко рак на пред. Ка ко је Грил ма јер по ка зао, чи ње ни ца да су ан ти-хал ки дон ци те ме љи ли је дин ство и по себ ност на истом ни воу, на ни воу при ро де, не из бе жно их је во ди ла у про тив ре ч ност, што из гле да има ве зе са чи ње ни цом да је у њи хо вој гру па ци ји на ста ло ви ше три ја-до ло шких и хри сто ло шких је ре си, на по ре до са уну тра шњим по де ла ма, фрак ци ја ма и оде ље ним гру па ма.125

Њи хо ва пред ра су да о бро ју „два“ де лу је сум њи во, као на сто ја ње да се про те ра Хри сто во чо ве штво и на ње го во ме сто по ста ве осо бе но сти (= ква ли те ти) Ло го са.126

Њи хо во не по пу стљи во про ти вље ње Хал ки до ну и ње го вим по сле-хал ки дон ском пред став ни ци ма по ка зу је да су се њи хо ве Хри сто ло ги је, сва ка ко, раз ли ко ва ле. На по кон, њи хо во мо но те лит ство и мо но е нер-гет ство су из вр ши ли не га ти ван ути цај на не ке те о ло ге зва нич не Цр кве, ко ји су, на сто је ћи да пре ва зи ђу јаз из ме ђу Цр кве и ан ти-хал ки до на ца, зав ши ли у при хва та њу ста но ви шта ко ја су во ди ла про ва ли мо но те лит-ских су ко ба сед мог ве ка.

Је ди ни по зи тив ни до при нос ан ти-хал ки до на ца је што су узро ко ва-ли ко нач но те о ло шко ис кљу че ње не сто ри јан ства из Цр кве, и што су под ста кли пост-хал ки дон ске те о ло ге да на ду бок, де та љан и че сто вр ло за до во ља ва јућ на чин, про ту ма че Хал ки дон, по себ но по пи та њу раз ли-ко ва ња при ро де и ипо ста си. Са да ће мо скре ну ти па жњу на не ке од тих те о ло га.

124 П. Т. Р Греј (P.T.R. Gray) по ка зу је да су ан ти-халк ди он ци би ли пред ста ни ци уског тра ди ци о-на ли зма, што се ви ди из њи хо ве упо тре бе си ро ма шне, ис кљу чи ве, хри сто ло шке тер ми но ло ги је, на су прот њи хо вих но во-хал ки дон ских про тив ни ка, ко ји су би ли отво ре них схва та ња и спрем ни да се осло не на пре да ње али и да га пло до но сно про ту ма че у ње го вом исто риј ском кон тек сту („Neo-Chal ce do ni a nism and the Tra di tion: From Pa tri stic to Byzan ti ne The o logy“, Byzan ti nische For-schun gen, 8 (1982), 61–70).125 Ан ти-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја и хри сто ло шка тер ми но ло ги ја мо гу, мо жда, би ти по ве за ни са три те и змом Фи ло по но са (ви ше о то ме ви де ти у: Aloys Gril lme i er in col la bo ra tion with The re-sia Ha int ha ler, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 4, trans. O. C. Dean jun. (Lon don: Mow bray, 1996), 131–5). То се од но си и на Сер ги ја Гра ма ти ка. Та ко ђе мо же би ти по ме нут слу чај аф тар то де кет ства (иако ни је си гур но да је ње гов глав ни пред став ник, Ју ли јан Ха ли кар на шки, био је ре тик) и аг но ет-ства Те ми сту са, ко ји су, та ко ђе, на ста ли у ан ти-хал ки дон ском та бо ру.126 По што при род ни ква ли те ти (= свој ства) ни ка да не ма ју исту те жи ну као при ро да, чи ње ни ца је да су ан ти-хал ки ди он ци при пи си ва ли Хри сту са мо људ ске ква ли те те (= свој ства) (ма да не и при ро ду) је сте знак њи хо вог на сто ја ња да на гла се бо жан ско на ра чун људ ског (ово за па жа ње см де ли мич но пре у зео од др Бра ја на Хор на (Brian Hor ne)).

43


7. По сле-Хал ки дон ски од го вор

7. 1 УводKа о што смо ви де ли, ан ти-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја је про тив Хал-

ки до на из не ла тврд њу да, по што при ро да и ипо стас тре ба да бу ду по-и сто ве ће не на ни воу ико но ми је, при пи си ва ње Хри сту људ ске при ро де во ди ка при пи си ва њу људ ске ипо ста си, што ће ре чи, не сто ри јан ству. Ан ти-хал ки дон ци су би ли рев но сни у по на вља њу да „не ма при ро де без ипо ста си (ouvk ev sti fu,sij av mu po,sta toj)“, што зна чи да људ ска при ро да ко-ју је Хал ки дон при пи сао Хри сту не мо же а да не бу де и људ ска ипо стас.

По сто ји оправ да ње за ова кво гле ди ште, јер за и ста, људ ска при ро да по сто ји са мо у и кроз од ре ђе на људ ска би ћа. По сле-хал ки дон ски те о ло-зи127 не пре ста но из но се тврд њу да је Хал ки дон при пи сао људ ску при ро-ду Хри сту без уво ђе ња у Хри сто ло ги ју људ ске лич но сти/ипо ста си на по-ре до са Ло го сом. При пи су ју ћи Хри сту људ ску при ро ду, али не и дру гу – људ ску – лич ност/ипо стас, Хал ки дон је под ву као раз ли ку из ме ђу лич-но сти/ипо ста си и при ро де/су шти не на ни воу ико но ми је. Али, не из бе-жно је би ло пи та ње шта то раз ли ко ва ње још по вла чи са со бом. Без сум-ње, пра во слав ност Хал ки до на је за ви си ла од од го во ра на то пи та ње.

Пост-хал ки дон ски те о ло зи су се рва ли са овим пи та њем, као и са мно штвом те ма са ко ји ма је оно би ло по ве за но. По не кад су то чи ни ли успе шно а по не кад не у спе шно. Ни ти је мо гу ће, ни ти це лис ход но про у-ча ва ти ов де све пред став ни ке пост-хал ки дон ске Хри сто ло ги је, па смо ода бра ли са мо три пост-хал ки дон ца чи је ће мо уче ње ис тра жи ти. Ода-бра ли смо Јо ва на Гра ма ти ка, Ле он ти ја Ви зан тиј ског и Ле он ти ја Је ру са-лим ског, у на сто ја њу да осве тли мо не ке аспек те њи хо ве Хри сто ло ги је ко ји су ре ле вант ни за ово ис тра жи ва ње. Овај из бор ни је за сно ван са мо на (по зи тив ној или не га тив ној) ва жно сти аспе ка та њи хо ве Хри сто ло-ги је ко ји ће би ти пред ста вље ни, ваћ и на чи ње ни ци да ће они обез бе ди-ти нео п ход но за ле ђе за бо ље раз у ме ва ње мо но те лист ког спо ра сед мог ве ка. Пре ис тра жи ва ња њи хо ве Хри сто ло ги је, би ће ко рисно ре ћи не ко-ли ко ре чи о та ко зва ном нео-хал ки дон ству.

7. 2 „Нео-хал ки дон ство“„Нео-хал ки до ни зам“ је тер мин ко ји се ко ри сти ра ди опи си ва ња од-

ре ђе ног те о ло шког по кре та ко ји је на стао на кон Хал ки дон ског Са бо-

127 Под „пост-хал ки дон ским“ те о ло зи ма ми сли мо на пра во слав не те о ло ге на кон Хал ки до на, као што су дво ји ца Ле он ти ја, же ле ћи да из бег не мо из раз „стро ги хал ки дон ци“, итд., што че сто пред-по ста вља и схва та ње њи хо ве Хри сто ло ги је са ко јим ни смо увек са гла сни. Ви ше о „нео-хал ки дон-ци ма“ ви де ти у сле де ћем одељ ку.

44


ра.128 Као нео-хал ки дон ци су опи са ни они те о ло зи чи ји је пре вас ход ни ин те рес био да про ту ма че Хал ки дон на ли ни ји Ки ри ло ве Хри сто ло ги је, или, у сва ком слу ча ју, у бли ској ве зи са њом. Њи хов је циљ био да по би-ју ан ти-хал ки дон ско схва та ње Хал ки до на, и да на тај на чин до при не су вас по ста вља њу цр кве ног је дин ства. Нео-хал ки дон ство је че сто не га-тив но про це њи ва но, а не ки су твр ди ли да њи хо ва Хри сто ло ги ја чи-ни осно ву мо но те литске је ре си. Ви ше ће о то ме би ти ре чи у на ред ном одељ ку. За са да ће мо из не ти са мо не ке крат ке ко мен та ре о том пи та њу и ње го вом зна че њу, што ће нам по мо ћи да бо ље раз у ме мо Хри сто ло-ги ју од Хал ки до на на ова мо, укљу чу ју ћи Хри сто ло ги ју мо но те ли та и светог Мак си ма Ис по вед ни ка.

Пре ма Грил ма је ро вом ин фор ма тив ном де лу, из раз „нео-хал ки дон-ство“ је пр ви упо тре био Јо зеф Ле бон да би њи ме озна чио гру пу по сле Хал ки дон ских те о ло га ко ји су се осла ња ли на Ки ри ла ра ди про це не Хал ки дон ске Хри сто ло ги је.129 Ле бон је твр дио, осла ња ју ћи се на Не фа-ли ја и Јо ва на Гра ма ти ка, да су они ве ро ва ли да мо гу „да вас по ста ве је-дин ство пред ла жу ћи упо ред ну упо тре бу и алек сан дриј ске миа-фи сис и хал ки дон ске диа-фи сис фор му ле – јед не као за шти ту од не сто јан ства а дру гу ра ди ис кљу че ња ев ти хи јан ства“.130

Ка сни је су Ри чард (Ric hard) и Ме лер (Mo el ler) из но ва од ре ди ли раз-ли ку из ме ђу хал ки дон ства и „нео-хал ки дон ства“, раз ли ку ју ћи пред ста-вни ке пр ве и дру ге гру пе на те ме љу то га што за ове дру ге, упо ред но ко ри шће ње обе хри сто ло шке фор му ле, „јед на при ро да“ Ки ри ла и „две при ро де“ Хал ки до на, пред ста вља „су штин ски услов ис прав ног пред-ста вља ња ве ре“.131 Због то га је та раз ли ка ка сни је при хва ће на и на да ље ко ри шће на.

Ипак, Грил ма јер ну ди ни јан си ра ни је раз ли кова ње из ме ђу „екс трем-них нео-хал ки до на ца“ – да кле, оних ко ји су зах те ва ли упо ред ну упо-тре бу обе фор му ле не оба зи ру ћи се на не ус кла ди вост идеј них си сте ма ко ји ма су оне при па да ле – и „уме ре них нео-хал ки до на ца“, да кле оних ко ји су ко ри сти ли хал ки дон ско раз ли ко ва ње ипо ста си и при ро де и чу-ва ли фор му лу „јед на ипо стас у две при ро де“, те же ћи да се „до пу ни је зик Хал ки до на при до да ва њем ки ри лов ских тер ми на и фор му ла... без по-ри ца ња упо ред не упо тре бе миа-фи сис фор му ле или са до зво ља ва њем ње не упо тре бе (ово, углав ном под од ре ђе ним усло ви ма)“.132 Грил ма јер

128 Да нас се уме сто из ра за „нео-хал ки дон ство“, по не кад ко ри сти из раз „Ки ри лов ско хал ки дон-ство“ ка да је реч о истом овом по кре ту. 129 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 430.130 Ibid. 431.131 Ibid. Mar cel Ric hard, ‘Le Néο-chalcédo ni sme’, Mélan ges de sci en ce re li gi e u se, 3 (1946), 156–61. Mo-el ler, ‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 666f. На вод је из ibid. 666.132 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 434.

45


скре ће па жњу на сле де ће еле мен те нео-хал ки донске тер ми но ло ги је: (1) раз ли ко ва ње при ро да у „the o ria“; (2) син те за фор му ла „из две при ро де“ и „у две при ро де“; (3) упу ћи ва ње на јед ног сло же ног Хри ста; (4) упу ћи-ва ње на је дин ство по ипо ста си; и (5) озна ча ва ње Хри ста као јед ног од Све те Тро ји це.133

Као на пор да се по стиг не сје ди ње ње ан ти-хал ки до на ца са Цр квом, нео-хал ки дон ство је до жи ве ло не у спех. У тер ми но ло шком сми слу, ње го во пре вас ход но на че ло – да су Ки ри ло и Хал ки дон пред став ни-ци су штин ски исте Хри сто ло ги је – је сте ис прав но, иако, из так тич ких раз ло га, нео-хал ки дон ци ни су увек ја сно на гла ша ва ли над моћ ност ди-о те лит ске хал ки дон ске тер ми но ло ги је над Ки ри ло вом „мо но фи зит-ском“ фор му лом.

О нео-хал ки дон ству ће би ти ви ше ре чи у на ред ном одељ ку. Ис пи-та ће мо ње гов од нос пре ма мо но те литству и Мак си му, што ће нам да ти ја сну пред ста ву о ка рак те ру Хри сто ло ги је на кон Хал ки до на.

7. 3 Јо ван Гра ма тикЈо ван Гра ма тик, епи скоп Ке са ри је, на пи сао је јед ну апо ло ги ју Хал-

ки дон ског Са бо ра у пр вој де це ни ји ше стог ве ка. Упр кос чи ње ни ци да је он био до ста ја сан бра ни тељ хал ки дон ске Хри сто ло ги је,134 на чин на ко ји је ту ма чио и ко ри стио ка па до киј ско на сле ђе да раз ја сни хри-сто ло шка пи та ња, во дио је ње го ву Хри сто ло ги ју у im pas se.* Јо ван је по ку шао да по ка же да Хал ки дон, упр кос то ме што је Хри сту при пи-си вао две при ро де – да кле, људ ску при ро ду са бо жан ском – ни ка ко ни је уво дио људ ску лич ност на спрам бо жан ске лич но сти. Да би то по сти гао, ко ри стио је раз ли ко ва ње су шти не и ипо ста си ко је је све ти Ва си ли је Ве ли ки ис та као у свом чу ве ном Пи сму Те рен ти у су: „су шти-на има исти од нос пре ма ипо ста си као за јед нич ко пре ма по себ ном. Сва ко од нас у свом по сто ја њу уче ству је у за јед нич ком пој му су шти-не (усиа) а пре ма сво јим соп стве ним по себ но сти ма у је дин ки и као је дин ка.“135

Ов де се тре ба при се ти ти да ка да је Ва си ли је ко ри стио ову или слич-не де фи ни ци је, ње гов је циљ био да ре ши про блем Тро јич не те о ло ги је, на сто је ћи да на гла си да три Ипо ста си Све те Тро ји це мо гу би ти раз-ли ко ва не од њи хо ве за јед нич ке су шти не на осно ву по себ них свој ста ва

133 Ibid. 434–6.134 An dré de Hal le ux, ‘Le “Syno de néoc halcédo nien” d’Ale xan dret te (ca 515) et l’“Apo lo gie po ur Chalcédo i ne” de Jean le Gram ma i rien’, Re vue d’hi sto i re ecclési a sti que, 72 (1977), 593–600, at 593, и Gray, De fen ce of Chal ce don in the East, 115, из гле да да се сла жу да је Јо ван Гра ма тик био ја сан те о лог, док Грил ма јер сма тра су прот но: Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 25 и pas sim.* Сле па ули ца, ћор со как – прим. прев.135 PG 32, 789A (ви де ти и из да ње Y. Co ur ton ne, Sa int Ba sil, Let tres, ii (Pa ris: les Bel les Let tres, 1961), 205). Ен гле ски пре вод је узет из Ni ce ne and post-Ni ce ne Fat hers, 2nd ser., vol. 8 (1997), 254.

46


ко је по се ду ју. Ипак, ње гов је зик је мо гао да ство ри по гре шан ути сак да он лич но сност сво ди на по себ ност. Као ре зул тат ње го вог, ве ро ват но по гре шног, раз у ме ва ња Ва си ли ја, Јо ван Гра ма тик је пао у зам ку по гре-шног при ме њи ва ња Ва си ли је ве де фи ни ци је на Хри сто ло ги ју, твр де ћи да људ ска при ро да у Хри сту не уво ди у Хри сто ло ги ју људ ску лич ност по што јој не до ста ју по себ ни из ра зи, ко ји би се ја сно пре тво ри ли у људ-ску лич ност.136

Пре не го што се по за ба ви мо ела бо ри ра њем ове те ме, же ли мо да ис так не мо да Јо ван ни је имао на ме ру да по рек не по сто ја ње ствар ног чо ве штва у Хри сту. Грил ма јер га, по мом ми шље њу, по гре шно раз у ме ка да твр ди да је он пра вио раз ли ку из ме ђу су шти не, ко ја је тре ба ло да бу де схва ће на као ге не рич ки ен ти тет, и при ро де, ко ја је тре ба ло да бу де схва ће на као не што кон крет но, ка ко би се ово дру го при пи са ло Хри сту.137 На про тив, Јо ван по и сто ве ћу је пој мо ве „су шти на“ и „при ро-да“,138 и, на да ље, из гле да да оп ту жу је сво је про тив ни ке да их по гре шно разли ку ју.139

Гра ма тик је твр дио да је чи та ва бо жан ска при ро да, а не са мо је дан њен део, сје ди ње на са чи та вом људ ском при ро дом, а не са јед ним ње-ним де лом, али то не зна чи да је чи та ва Тро ји ца сје ди ње на са свим људ-ским ипо ста си ма. Јо ван је са мо же лео да по ка же да је Ло гос, ко ји има пу но ћу бо жан ске при ро де, сје ди њен у се би са свом, чи та вом, људ ском при ро дом, укљу чу ју ћи те ло и сло ве сну ду шу,140 и шта ви ше, из ја вљу је да је људ ска при ро да Хри сто ва ин ди ви ду ал на.141

Ипак, по ла зе ћи од прет по став ке, пре у зе те од Ка па до ки ја ца, и при-хва та ју ћи да при ро да/су шти на по ста је лич ност/ипо стас за до би ја њем по себ них свој ста ва, он за вр ша ва у по ри ца њу по сто ја ња по себ них свој-ста ва у Хри сто вој људ ској при ро ди ка ко би од бра нио пра во слав ност

136 Mar cel lus Ric hard (ed.), Iohan nis Ca e sa ri en sis Presbyte ri et Gram ma ti ci Ope ra qu ae su per sunt, Cor pus Chri sti a no rum Se ri es Gra e ca, 1 (Tur nho ut: Bre pols; Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, 1977), 56. 208–11; ви де ти и 9. 105–10 у ла тин ском пре во ду си риј ског тек ста. Ути цај ове Ва си ли је ве де фи ни-ци је мо же се утвр ди ти на осно ву чи ње ни це да је она де ли мич но ци ти ра на у грч ком (49. 20–2) као и у си риј ском тек сту (9. 113–16) ка ко би се њо ме по твр дио Гра ма ти ков став137 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 54–61.138 Ric hard (ed.), Iohan nis Ca e sa ri en sis, 49. 10–11, 53. 132, и 54. 167. На да ље, Јо ван на из ме нич но ко ри сти пој мо ве „су шти на“ и „при ро да“ у грч ким фраг мен ти ма ње го ве Апо ло ги је.139 Ibid. 50. 33–51, 69, и 54. 165–7. At ha na si os Pa ra vant sos, ‘∆ιάλογος µe. τοu.ς αντιχαλκηδονίους’, Σύναξη, 63 (1997), 125–35, at 131, на во ди Се ви ров текст, где он ка же да ње го ви про тив ни ци не би би ли то ли ко бу да ла сти да ка жу да је при ро да исто што и су шти на, јер би то зна чи ло да се Све та Тро ји ца чи та ва ова пло ти ла: E. W. Bro oks (ed.), A Col lec tion of Let ters of Se ve rus of An ti och, Pa tro lo-gia Ori en ta lis (1973), 198). Слич ност гле ди шта ко ме се Јо ван про ти ви и го ре на ве де ног Се ви ро вог ста ва је ја сна. Грил ма јер та ко ђе на по ми ње да је Се вир схва тао „to ta na tu ra“ Гра ма ти ка, као уни вер-зал ну при ро ду (Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 60).140 Ви де ти: Ric hard (ed.), Iohan nis Ca e sa ri en sis, 50. 33–51. 79.141 Ibid. 8. 66–7.

47


Хал ки до на.142 Гра ма ти ко ва тврд ња да људ ска при ро да у Хри сту ни-је исто вет на са лич но шћу за то што јој не до ста ју по себ на свој ства не мо же да из др жи кри ти ку. Јер ако би људ ској при ро ди у Хри сту не до-ста ја ла по себ на свој ства, он да она не би би ла ствар на. Ње гов пред лог за пра во „про жди ре“ људ ску (исто риј ску и) он то ло шку по себ ност Ису-са на на чин ко ји, за пра во, ње го во чо ве штво чи ни не ствар ним. У исто вре ме, ње го во ква зи-сво ђе ње лич но сти на по себ ност пред ста вља ње но опа сно ми ни ма ли зи ра ње. Гре шка ње го вог пред ло га је оп ште ви дљи ва, и ве ро ват но због то га ни је при хва ћен од оста лих по сле-хал ки дон ских те о ло га, као што су дво ји ца Ле он ти ја, већ је пре пу штен за бо ра ву. Ње-гов на пор слу жи је ди но да осве тли те шко ће пост-хал ки дон ске Хри-сто ло ги је, ко је су по гор ша не не из о став ним ба вље њем ка па до киј ским по ве зи ва њем лич но сти и по себ но сти. Пост-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја ни је мо гла да из бег не ба вље ње овим по ве зи ва њем, не са мо због то га што су Ка па до киј ци би ли вр ло це ње ни оци Цр кве, што је зна чи ло да њи хо ва те о ло ги ја не мо же би ти иг но ри са на или од ба че на, већ и због то га што је Хал ки дон ко ри стио раз ли ко ва ње из ме ђу лич но сти/ипо ста-си и при ро де/су шти не ко ју су Ка па до киј ци ко ри сти ли да би од ре ди ли сво ју Хри сто ло ги ју.

Ипак, Јо ван је из нео не ке до дат не раз ло ге због че га људ ска при ро-да у Хри сту не ма ипо стас. Ов де ће мо се освр ну ти са мо на два. Пр ви је је дин ство бо жан ства и чо ве штва у Хри сту по „уипо ста зи ра но сти“.143 Дру ги ле жи у чи ње ни ци да чо ве чан ска при ро да не по сто ји по се би (kaq e[a uth,n).144 Ови нас раз ло зи во де ка сле де ћој дво ји ци те о ло га, Ле он ти ју Ви зан тиј ском и Ле он ти ју Је ру са лим ском.

7. 4 Ле он ти је Ви зан тиј ски и Ле он ти је Је ру са лим ски

7. 4. 1 Не ке увод не на по ме неПре не го што от поч не мо са пред ста вља њем и ту ма че њем Хри сто-

ло ги је дво ји це Ле он ти ја, мо ра мо ис та ћи не ко ли ко увод них мо ме на та. Пр ви се ти че пи та ња да ли ми има мо по сла са дво ји цом Ле он ти ја или са јед ном истом осо бом. На ша је прет по став ка да је реч о два раз ли чи-

142 Ипак, по сто ји је дан ни во на ко ме из гле да да Јо ван при хва та по сто ја ње по себ ног (iv dikh,) те ла у Хри сту и ње го вих по себ них (iv di ka,) свој ста ва, ко ја су при пи са на Ло го су и из гле да, на по кон, усво-је на као не што што је Ло го су свој стве но (ibid. 55. 183–8). 143 Јо ван је увео по јам enypo sta tos у хри сто ло шке рас пра ве. Ов де се освр ће мо са мо на ње гов ар-гу мент да је чо ве штво у Хри сту enypo sta tos (= уипо ста зи ра но) у сми слу да по сто ји, да је ствар но (Ibid. 55. 207-56, као и 55, 200-2), али не у сми слу да има сво ју ипо стас (ibid. 55. 206-7). Јо ван та ко ђе го во ри о „enypo sta tos је дин ству“, што је је дин ство ко је се оства ру је у јед ној лич но сти-ипо ста си (Ibid. 52. 95-6 и 53. 133-6).144 Ibid. 55. 187–8.

48


та пи сца. То је и на ше ми шље ње али и оп ште уве ре ње.145 По што смо то ис та кли, же ли мо и да ја сно ис так не мо про ти вље ње оним пи сци ма ко ји су сма тра ли да ова дво ји ца ауто ра има ју раз ли чит хри сто ло шки при ступ.146 На ша ис тра жи ва ња су нас уве ри ла да су, упро кос њи хо вим раз ли ка ма, два Ле он ти ја су штин ски са гла сна. Ипак, ја ћу их раз ма-тра ти одво је но, ка ко бих био по штен пре ма њи хо вом за себ ном при-сту пу хри сто ло шким про бле ми ма пост-хал ки дон ске ере.

Да ље, по ме ну ћу по ла зи ште да је, пре ма на шем ми шље њу, пот пу на пра во слав ност обо ји це Ле он ти ја ван сва ке сум ње. Ни је дан од њих не ма ве зе ни ти са ори ге ни змом,147 или не сто ри-јан ством,148 или мо но фи зит ством,149 упр кос си ме трич ним или 145 Раз ли ко ва ње њих дво ји це, у мно го ме је мо гу ће за хва љу ју ћи члан ку Мар се ла Ри чард са: Mar cel Ric hard’s ‘Léon ce de Jéru sa lem et Léon ce de Byzan ce’, Mélan ges de sci en ce re li gi e u se, 1 (1944), 35–88. За по и сто ве ћи ва ње дво ји це Ле он ти ја ве што се за ла гао ру мун ски све ште ник Ilie Fra cea, ‘O Λεό vντιος Bυζάντιος: Bί,ος καί , Συγγρά ,µµατα (Κριτική Θεόρηση) (At hens: [n. pub.], 1984); За до бар са же так Fra-cea-ове те зе, ви де ти пре глед An dré de Hal le ux у Re vue d’hi sto i re ecclési a sti que, 81 (1986), 139–43. Ова те за, ипак, ни је за кључ на. Да нас се Ле он ти ју Ви зан тиј ском при пи су ју сле де ћа де ла: (1) Con tra Ne sto ri a nos и Eutychi a nos, PG 86, 1273A–1316B; (2) Con tra Aphthar to do ce tas, PG 86, 1316D–1357A; (3) De pre hen sio и Tri ump hus su per Ne sto ri a nos, PG 86, 1357B–1396A; (4) Epa po re ma ta, PG 86, 1901B–1916B; (5) Epilyse is, PG 86, 1916C–1945D; и (6) Adver sus Fra u des Apol li na ri sta rum, PG 86, 1948A–1976A (о ово ме ви де ти: Brian E. Da ley, ‘ “A Ric her Union”: Le on ti us of Byzan ti um and the Re la ti on ship of Hu man and Di vi ne in Christ’, in Stu dia Pa tri sti ca, 24 (Le u ven: Pe e ters, 1993), 239–65 at 239–40). Бе се де Con tra Mo nophysi tas, PG 86, 1769A–1901A, and Adver sus Ne sto ri a nos, PG 86, 1400A–1768iB, при пи су ју се Ле он ти ју Је ру са лим ском. Рас пра ва De Sec tis, PG 86, 1193A–1268A, не при пи су је се ни јед ном од њих (о то ме ви де ти: Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 185–6). Dirk Kra-usmüller је пред ло жио те зу по ко јој је Ле он ти је Је ру са лим ски те о лог сед мог ве ка, али рас пра ва о том пи та њу пре ва зи ла зи циљ ове књи ге (‘Le on ti us of Je ru sa lem: A The o lo gian of the Se venth Cen-tury’, Jo ur nal of The o lo gi cal Stu di es, 52 (2001), 637–57). 146 Та кву тврд њу на ла зи мо код: Mo el ler, ‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 687; Gray, De-fen ce of Chal ce don in the East, 102; Ni co la os Ka ra za fe i res, doc to ral the sis, Uni ver sity of Тhessalonica, 1985), 74; итд.147 Mar cel Ric hard је по ста вио пи та ње о ори ге ни зму Ле он ти ја Ви зан тиј ског још 1947. го ди не (‘Léon ce de Byzan ce éta it-il origéni ste?’, Re vue des étu des byzan ti nes, 5 (1947), 31–66). Нај де таљ ни је из ла га ње те зе о Ле он ти је вом ори ге ни зму се на ла зи у Da vid Be ec her Evans, Le on ti us of Byzan ti um: An Ori ge nist Chri sto logy (Was hing ton: J. J. Augu stin, 1970). John Meyen dorf, Christ in Eastern Chri-stian Tho ught (New York: St Vla di mir’s Se mi nary Press, 1987), 61–8, и Gray, De fen ce of Chal ce don in the East, 90–103, за сту па ју исто гле ди ште. За не га тив ни суд о овој те зи ви де ти John J. Lynch, ‘Le on ti us of Byzan ti um: A Cyril lian Chri sto logy’, The o lo gi cal Stu di es, 36 (1975), 455–71; Brian Da ley, ‘The Ori ge-nism of Le on ti us of Byzan ti um’, Jo ur nal of The o lo gi cal Stu di es, 27 (1976), 333–69; Fra cea, ‘O Λεόντιος Bυζάντιος, pas sim; и Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 181–229, esp. 189.148 Из гле да да Греј при пи су је Ле он ти ју не ку вр сту се ми-не сто ри јан ства (De fen ce of Chal ce don in the East, 90–103). 149 Хар нак по ве зу је Ле он ти ја са апо ли на ри јев ством (Hi story of Dog ma, iv. 233–4). Char les Mo-el ler је при мер не га тив ног су да о нео-хал ки дон ском ту ма че њу Хал ки до на од стра не Ле он ти ја Је ру са лим ског (‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 687, и 701–17; ви де ти и ње гов чла-нак: ‘Tex tes “Mo nophysi tes” de Léon ce de Jéru sa lem’, Ep he me ri des the o lo gi cae lo va ni en ses, 27 (1951), 467–82). Ken neth Paul Wesche се про ти вио тврд ња ма о на вод ном мо но фи зит ству Ле он ти ја Је-ру са лим ског (‘The Chri sto logy of Le on ti us of Je ru sa lem: Mo nophysi te or Chal ce do nian?’, St Vla-di mir’s The o lo gi cal Qu ar terly, 31 (1987), 65–95), ука зу ју ћи на по зи ти ван при ступ Ле он ти ју ко ји из ра жа ва ве ћи на те о ло га Пра во слав не Цр кве (ви де ти нпр.: Meyen dorf, Christ in Eastern Chri-

49


аси ме трич ним∗ при зву ци ма ко ји се мо гу при ме ти ти у раз ли чи тим де ло ви ма њи хо вих спи са. Њи хо ва Хри сто ло ги ја ни је са мо иму на на опа сно сти не сто ри јан ства и мо но фи зит ства – она је та ко уре ђе на да им се про ти ви.

Тре ће, раз ма тра ње не ких основ них аспе ка та њи хо ве Хри сто ло ги је је нео п ход но из два на чел на раз ло га. Пр ви је тај што ова два те о ло га ту-ма че те мељ но схва та ње лич но сти/ипо ста си и при ро де/су шти не ха ли-дон ског оро са на јед на ду бок на чин, ко ји да је бо љи сми сао хал ки дон ској Хри сто ло ги ји. Дру ги је што мо но те лит ски спор, а по себ но ди о те лист ка Хри сто ло ги ја све тог Мак си ма Ис по вед ни ка, не мо гу би ти схва ће ни без освр та на Хри сто ло ги ју на кон Хал ки до на и на ра до ве дво ји це Ле он-ти ја. Ни је пре те ра но ре ћи да, да Мак сим ни је по сти гао ја сно и ду бо ко раз у ме ва ње лич но сног је дин ства и при род не по себ но сти у Хри сту, што је де лом ре зул тат не по сред ног и по сред ног по зна ва ња ле он ти јев ског ту ма че ња Хал ки до на, он би ве ро ват но био ма ње у мо гућ но сти да се ба ви „Хал ки дон ском ло ги ком“ и да про ши ри ње ну при ме ну на во ље и енер ги је у Ису су Хри сту.

7. 4. 2 Лич ност/ипо стас и при ро да/су шти на код Ле он ти ја Ви зан тиј скогЛе он ти је Ви зан тиј ски био је све стан ка па до киј ског раз ли ко ва ња

ипо ста си и при ро де за сно ва ном на раз ли ко ва њу за јед нич ког и по себ-ног.150 Из гле да да је он ипак ве ро вао да ово раз ли ко ва ње ни је од ве ли ке по мо ћи ка да је реч о Хри сто вом чо ве штву, по што то чо ве штво мо ра да бу де не што по себ но – јер у про тив ном не би би ло ствар но – а у исто вре ме не сме да бу де по и сто ве ће но са људ ском лич но шћу – јер би у про тив ном не сто ри јан ство би ло не из бе жно. Ка сни је ће мо ви де ти ка ко се он ба вио ка па до киј ским на сле ђем. Са да ће мо па жњу усред сре ди ти на ње го во соп стве но од ре ђе ње ипо ста си и при ро де.

Пре ма Ле он ти је вом ми шље њу, при ро да под ра зу ме ва ло гос би ћа, док ипо стас под ра зу ме ва и ло гос би ћа по се би (kaq e[a uth,n).151 На да ље, за Ле он ти ја, су шти на пред ста вља оно што ствар но по сто ји (pra/gma u`festw,j),152 док ипо стас пред ста вља „не ко га“ (to,n ti na dhloi/).153 Ка да су ан ти-хал ки дон ски про тив ни ци пи та ли Ле он ти ја, да ли се то што је Ло-гос усво јио људ ску при ро ду ви ди као eidos или као ин ди ву ду ал на (при-ро да), он је од го во рио да је усво је на јед на ин ди ви ду ал на људ ска при ро-

stian Tho ught, 73–80). Као што зна мо, јед на од две рас пра ве Ле он ти ја Је ру са лим ског је Con tra Mo nophysi tas!* Од но си се на Хри сто ло ги ју (прим. прев.).150 Con tra Ne sto ri a nos и Eutychi a nos, PG 86, 1280A; све ре фе рен це на Ле он ти ја би ће из PG 86.151 Ibid. 1280A.152 Ibid. 1277D.153 Ви де ти нпр. ibid. 1277D и 1280A.

50


да.154 Ле он ти је ви про тив ни ци су он да по ста ви ли пи та ње, ко ја је раз ли ка из ме ђу ин ди ви ду ал не при ро де и ипо ста си, ја сно под ра зу ме ва ју ћи да је не ма. А Ле он ти је је уз вра тио да уче шће у ипо ста си чи ни не што по себ-ним не по вр сти већ по лич но сти (a;llon po i ei/ av lloi/on).155 Он је об ја снио због че га у Хри сту не ма две раз ли чи те ипо ста си/лич но сти (a;lloj av po. a;llou), го во ре ћи да је то та ко по што Ло гос ни је ни ти са су шта ствен156 ни ти је одво јен од људ ске при ро де не го са њом са по сто ји.157 Из гле да да се Ле он ти је сла гао са сво јим про тив ни ци ма да „ипо стас“ под ра зу ме ва све што по сто ји са мо по се би и одво је но (од све га оста лог).158

Из гле да да је Ле он ти је схва тао лич но сност као по себ ност и одва-ја ње.159 Али шта је он, за пра во, под ти ме под ра зу ме вао? Вра ти мо се на два основ на зна че ња пој ма „ипо стас“. Пр во се од но си на ствар но по-сто ја ње би ћа, а дру го озна ча ва лич ност. У скла ду са пр вим зна че њем, ја сно је да ако би људ ска при ро да Хри сто ва би ла одво је на од Ло го са и ње го ве бо жан ске при ро де, она би би ла ствар но одво је на, као што је ва тра по себ на „ипо стас“ у од но су на мач, ка да ни су ује ди ње ни у јед ној „ипо ста си“ у уси ја ном ма чу. По што су Ло гос, или бо жан ска при ро да и људ ска при ро да сје ди ње ни, они пред ста вља ју јед ну ипо стас, као што су мач и ва тра јед но, је дан уси ја ни мач, јед на „ипо стас“. Ипак, то ни је све што је Ле он ти је за и ста ре као, по што он на да ље на сто ји да по ка же да ако је људ ска при ро да Хри сто ва одво је на од Ло го са, она би та ко ђе пред ста ва љала лич ни су бје кат раз ли чит од Ње га (јед но a;lloj via-à-vis Ње га).160 Али за што би то би ло та ко? Ле он ти је ни ка да ни је дао екс пли-ци тан од го вор на то пи та ње, иако ни је на ро чи то те шко да се он из-ве де. За Ле он ти ја, као ве ро ват но и за све по сле-хал ки дон ске те о ло ге,

154 Epilyse is, 1917B. Из гле да да је Ле он ти је при хва тио на че ло ви зан тиј ске ми сли да је: viz. eidos ни је са мо по сто је ћи, већ по сто ји у мно ги ма. Ви ше о фи ло соф ској ат мос фе ри то га вре ме на ви де ти у: Li nos Be na kis, ‘The Pro blem of Ge ne ral Con cepts in Neo pla to nism and Byzan ti ne Tho ught’, у Do mi-nic J. O’Me a ra (ed.), Neo pla to nism and Chri stian Tho ught (Al bany, NY: Sta te Uni ver sity of New York Press, 1982), 75–86.155 Epilyse is, 1917B–C.156 Ле он ти је је твр дио да ипо стас раз ли ку је оно што је раз ли чи то по бро ју али има исту при ро ду (Con tra Ne sto ri a nos и Eutychi a nos, 1280A). Ипак, то ни је слу чај у Хри сту, јер оно што се раз ли ку је по бро ју не ма исту при ро ду, не го су то баш две при ро де.157 Epilyse is, 1917B–C.158 Ibid. 1917C–D. Раз у ме ва ње ипо ста си, пре ма ко ме ипо стас по сто ји по се би и одво је но од дру-гих ипо ста си, од ра жа ва јед ну ра ни ју тра ди ци ју, али на чин на ко ји је дво ји ца Ле он ти ја ко ри сте, да је фор мал но од ре ђе ње ипо ста си ко ја по сто ји упра во у тим цр та ма, што им омо гу ћа ва да об ја сне за-што је људ ска при ро да у Хри сту пот пу на, а ни је лич ност ко ја се раз ли ку је од Ло го са. Ви ше о то ме ви де ти у: Mar cel Ric hard, ‘Le Tra ité “De Sec tis” et Léon ce de Byzan ce’, Re vue d’hi sto i re ecclési a sti que, 35 (1939), 695–723, at 705.159 Не ма сум ње да су пој мо ви „ин ди ви дуа“ (a;to mon), „лич ност“ (pro,soon) и „ипо стас“ ко ри шће ни као си но ни ми код ве ћи не по сле хал ки дон ских пи са ца, укљу чу ју ћи Ле он ти ја (ви де ти нпр: Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1305C).160 Epilyse is, 1917B–C.

51


при ро да ни је са мо по сто је ћа.161 Ка ко је Wesche на гла сио, „он то ло шки те мељ би ћа ни је при ро да, већ лич ност. При ро да не по сто ји осим у ипо-ста си“.162 Ле он ти је ви про тив ни ци су упор но по на вља ли да „не по сто ји anypo sta tos (бе зи по ста сна) при ро да“.163 Али, твр де ћи ово, они ни су ми-сли ли да не ма при ро де ко ја не по сто ји (што би би ла бе сми сли ца). По јам anypo sta tos у овом кон тек сту озна ча ва би ти без лич но сти/ипо ста си.164 Ан ти хал кид но ци су, по зи ва ју ћи се на овај до каз, же ле ли да до ка жу да, по што не ма при ро де без лич но сти, те уко ли ко у Хри сту по сто ји дру га (људ ска) при ро да, ка ко је Хал ки дон твр дио, он да у Ње му не из бе жно по сто ји и дру га (људ ска) лич ност, што тре ба да бу де од ба че но као очи-глед но не сто ри јан ство.165 Из гле да да је Ле он ти јев ар гу мент био да са мо уко ли ко Хри сто ва људ ска при ро да по сто ји одво је но од Ло го са, он да ће по сто ја ти и у (људ ској) лич но сти, раз ли чи тој од Ло го са. Али, ка ко она по сто ји са Ло го сом а не одво је но од ње га, они ни су са мо јед на ипо стас/ствар ност већ, та ко ђе, и јед на ипо стас/лич ност.166

Ипак, ди ску си ја је из ро ди ла пи та ње са ки ме је, пре ма Ле он ти је вом ми шље њу, лич ност/ипо стас у Хри сто ло ги ји по и сто ве ће на. Са да ће мо раз мо три ти од го вор на то пи та ње.

7. 4. 3 Ле он ти је Ви зан тиј ски и ипо стас у Хри сто ло ги јиBrian Da ley је ис прав но за па зио да је „Ле он ти је оба зрив да пред ста-

ви Хри ста „си ме трич но“. Он па жљи во при пи су је људ ску ду шу и те ло, као и људ ска де ла и ис ку ства ова пло ће ној Ре чи, „Хри сту“, „Го спо ду“ пре не-го „лич но сти Све те Тро ји це“.167 Ово је сва ка ко тач но за Ле он ти ја, ко ји је на сто јао да се усред сре ди на Хри ста као на крај њи про из вод ова пло ће-ња, пре не го на Бо га Ло го са. Ле он ти је по и сто ве ћу је лич ност, или ипо-стас, или ин ди ви дуу, или су бјек та са ре зул та том је дин ства по при ро ди

161 Ви де ти Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1280A, за Ле он ти ја Ви зан тиј ског и Adver sus Ne sto-ri a nos, 1572D, за ње го вог име ња ка.162 Wesche, ‘Chri sto logy of Le on ti us of Je ru sa lem’, 82; ви де ти и Meyen dorf, Christ in Eastern Chri-stian Tho ught, 76–7. 163 Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1277B. Из гле да да Ле он ти је при хва та овај ак си ом (ви де ти нпр. 1277D, 1280A) али га ка сни је по ри че (ви де ти, нпр.. ibid. 1277C).164 Јо ван Гра ма тик до но си је дан од ар гу ме на та про тив ни ка, пре ма ко ме не по сто ји без лич на при ро да (ou;k ev sti fu,sij av pro,swpoj): Ric hard (ed.), Iohan nis Ca e sa ri en sis, 51. 82–3. 165 Сам Ле он ти је је ова ко пре нео ми шље ње сво јих про тив ни ка: Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a-nos, 1277B–C.166 Ве за из ме ђу лич но сно сти, с јед не стра не, и одва ја ња и по де ле, с дру ге, мо ра би ти схва ће на уну тар овог кон тек ста, а не као су прот ност пој му бо жан ске лич но сти, ко ја је уте ме ље на на при-сном он то ло шком од но су. Одва ја ње ко је у Ле он ти је вом кон тек сту од ре ђу је лич ност не зна чи не-до ста так од но са (Не сто ри јев Исус је био у бли ском од но су са Ло го сом) већ не до ста так ду бо ког он то ло шког је дин ства у јед ној ипо ста си.167 Da ley, ‘Ori ge nism of Le on ti us of Byzan ti um’, 360, на вед но код Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra-di tion, ii, pt. 2, 187.

52


(kat , ouv sian e;nwsij), ко ји је, по ње го вом ми шље њу, је дан.168 Он твр ди да Ло гос са по сто ји са људ ском при ро дом, и та ко до при но си це ли ни у ко-јој је дин ство ре зул ти ра.169 На дру гом ме сту, он твр ди да је Хри стос це ли-на а да су ње го ве при ро де део те це ли не.170 Хри стос не озна ча ва при ро ду већ ипо стас, а ко нач ни про дукт је дин ства је са њом исто ве тан.171 Пре ма Ле он ти ју, иден ти тет лич но сти (у Хри сто ло ги ји) је оства рен кроз сла га-ње (sun dromh,) две при ро де у јед ну ипо стас.172 У Хри сто вој ипо ста си, две при ро де се мо гу ви де ти, и у њи ма је од ре ђе на (Хри сто ва) лич ност.173 Де-ло ви од ко јих је Хри стос са ста вљен, твр ди Ле он ти је, су кон сти ту тив ни за лич ност Хри сто ве ипо ста си (sumplhrw ti ka. tou/ prosw,pou th/j ka ta. Cri sto.n u po sta,sewj).174 Сто га, Ле он ти је на сто ји да лич ност у Хри сто ло ги ји са гле да са по зи ци је fa it ac com pli ипо ста сног је дин ства, за ко је он ко ри сти име „Хри стос“, ка ко Да леј об ја шња ва, и то ње го вој Хри сто ло ги ји да је од ре ђе-но хал ки дон ско бла го у ха ње. Ипак, не тре ба ово ме при да ва ти пре ве ли ки зна чај. Ле он ти је ниг де не ка же ни ти под ра зу ме ва да Хри стос и Ло гос ни-су иста лич ност, као што је то чи нио Не сто ри је, и на јед ном ме сту он их екс пли цит но по и сто ве ћу је.175 Та ко, иако се он ни је у до вољ ној ме ри ба вио од но сом Хри ста и Ло го са, ње го ва је Хри сто ло ги ја са вр ше но пра во слав на.

За и ста, Ле он ти је је дао зна ча јан до при нос по ка зу ју ћи да при ро да у Хри сту ни је по себ на лич ност, за то што она не по сто ји одво је но од Ло-го са, већ је са њим ује ди ње на у јед ној ипо ста си. Ипак, он ни је на гла сио исто вет ност Ло го са са Хри стом. Та исто вет ност тре ба да бу де сна жни-је на гла ше на, и на том пи та њу се мо ра ло ви ше по ра ди ти, ка ко би се по сти гла плод на ин те гра ци ја Ки ри ло ве и хал ки дон ске Хри сто ло ги је. То је по сти гао име њак Ле он ти ја Ви зан тиј ског, Ле он ти је Је ру са лим ски, ко ме се са да окре ће мо.

7. 4. 4 Ле он ти је Је ру са лим ски и Хри сто во чо ве штвоЛе он ти је Је ру са лим ски је, по пут свог име ња ка, не по пу стљив у ис-

ти ца њу ствар но сти и по себ но сти људ ске при ро де Хри сто ве.176 Ипак, та 168 Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1305C. Си ме три ја код Ле он ти ја се та ко ђе мо же при ме-ти ти у па ра ле ли ко ју он по вла чи из ме ђу чо ве ка (ду ша и те ло чи не чо ве ка) и Хри ста (бо жан ство и чо ве штво чи не Хри ста): ibid. 1288D–1289B.169 De pre hen sio and Tri ump hus su per Ne sto ri a nos, 1380C.170 Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1289A.171 Epilyse is, 1925D–1928A.172 Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1293B; реч sun dromh је на ста ла од ре чи sun tre cou,sij ко ја је упо тре бље на у хал ки дон ском оро су (ви де ти Tan ner (ed.), Dec re es of the Ecu me ni cal Co un cils, i. 86).173 Epilyse is, 1928A.174 Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1289A.175 Ле он ти је пи ше: Hgei,sqw de. tou/ lo,gou Cri sto.j o` Qeo.j kai. Lo,goj: Con tra Aphthar to do ce tas, 1316D. Ко ли ко је ме ни по зна то, овом по и сто ве ће њу ни је по кло ње на до вољ на па жња. 176 У Adver sus Ne sto ri a nos, 1485D, 1548C, и 1552D, Ле он ти је озна ча ва људ ску при ро ду Хри сто ву као iv di ki. и у 1493D јој при пи су је ис по ста сна [sic] свој ства.

53


људ ска при ро да не сме да бу де схва ће на као исто вет на са људ ском ипо-ста си. Ле он ти је од ре ђу је ипо-стас као апо-ста сис (ода ље ност),177 диа-ста сис (оде ље ност),178 раз дво је ност179 и оно што по сто ји по се би.180 Та ко за Ле он ти ја, људ ска при ро да Хри сто ва не пред ста вља људ ску ипо стас, по што ни ка да ни је одво је на од Ло го са.181

Ка да се ово има у ви ду, он да кри ти ци зам До не ра ко ји је на овај или онај на чин по но вљен од стра не мно гих на уч ни ка, не ма зна ча ја. До нер је твр дио да су „учи те љи Цр кве... ка да је њи хов циљ био да по твр де је-дин ство две при ро де, је ди но би ли у ста њу да по стиг ну свој циљ од ба-ци ва њем, на кон при ме ра апо ли на ри јев ства, и да бра не пу но ћу људ ске при ро де Хри сто ве, при хва та њем сме ша ња, или тран суб стан ци ја ци је, у сфе ри пер со не, слич но оно ме што су мо но фи зи ти чи ни ли у сфе ри на ту ре“.182 Ова тврд ња је по гре шна. Она под ра зу ме ва да је људ ска при-ро да без људ ске лич но сти не пот пу на, што за уз врат во ди за кључ ку да је лич ност део при ро де. Пред став ни ци по сле-хал ки дон ског пра во сла-вља, укљу чу ју ћи дво ји цу Ле он ти ја, на не сум њив на чин чвр сто сто је у уве ре њу да је људ ска при ро да Хри сто ва пот пу на и аутен тич на људ ска при ро да. Та при ро да, пак, не по сто ји у за себ ној људ ској лич но сти јер ни ка да ни је одво је на од Ло го са.

Ов де не ће мо по на вља ти оно што је већ ре че но при ли ком об ра-де Ле он ти ја Ви зан тиј ског, по што се оба те о ло га су штин ски сла жу у од ре ђе њу ипо ста си и тврд ња ма због че га људ ска при ро да у Хри сту ни је ипо стас. Са да је по треб но да раз мо три мо да ли Ле он ти је Је ру-са лим ски по и сто ве ћу је ипо стас у Хри сто ло ги ји са Ло го сом или са Хри стом.

7. 4. 5 Ле он ти је Је ру са лим ски и ипо стас у Хри сто ло ги јиЛе он ти је Је ру са лим ски углав ном по и сто ве ћу је ипо стас у Хри сто ло-

ги ји са Ло го сом. Ка да, на при мер, ње го ви не сто ри јан ски про тив ни ци твр де да је Ло гос јед на лич ност јед не при ро де, док је Хри стос јед на лич-ност сје ди ње ња (ци ља ју ћи на то да те лич но сти не мо гу би ти исто вет-не), Ле он ти је уз вра ћа да је лич ност у Хри сто ло ги ји са мо јед на, лич ност Ло гос, за то што је сје ди ње ње за у зе ло ме сто „у при род ној лич но сти Ло-

177 Ibid. 1529D; по ве за ност ипо ста си и апо-ста си са је при хва ће на и од Ле он ти је вих не сто ри јан-ских про тив ни ка: ви де ти нпр. ibid. 1549D и 1552B.178 Ibid. 1568B, и Con tra Mo nophysi tas, 1797D.179 Adver sus Ne sto ri a nos, 1529D. 180 Ibid.181 Con tra Mo nophysi tas, 1876B. У Con tra Mo nophysi tas, 1800D, Ле он ти је ка же да ако би људ ска при ро да Хри сто ва би ла за себ на и по сто ја ла без Ло го са, то би зна чи ло умно жа ва ње ипо ста си.182 I. A. Dor ner, Hi story of the De ve lop ment of the Doc tri ne of the Per son of Christ, i. trans. D. W. Si mon (Edin burgh: T & T Clark, [n.d.]), 152.

54


го са“183. Та ко, на су прот Грил ма је ро вом ми шље њу,184 ни је увек слу чај да је код Ле он ти ја, Ло гос у Хри сто ло ги ји по и сто ве ћен са Хри стом,185 али на дру гим ме сти ма, он ма кар им пли цит но, пра ви раз ли ку ме ђу њи ма186 и твр ди да је ипо стас у Хри сто ло ги ји исто вет на са Хри стом, док је Ло-гос део те ипо ста си.187 Ово, сва ка ко, ра ђа за на чај не про бле ме са ко ји ма се мо ра мо су о чи ти.

При се ти мо се по но во, два основ на зна че ња пој ма „ипо стас“.188 „Ипо стас“ мо же да озна ча ва или јед ну ин ди ви ду ал ну ствар ност, или лич ност, или, на рав но, обо је. С об зи ром на пр во зна че ње, тре ба ре ћи да Ле он ти је че сто при ме њу је реч „ипо стас“ да озна чи две раз ли чи те ства ри ко је чи не јед ну ствар ност, чак и ако та ствар ност ни је „лич на“. Сун ђер и во да у ње му, на при мер, или гво жђе и ва тра у слу ча ју уси ја ног гво жђа, чи не јед ну ипо стас, упр кос чи ње ни ци да исто вре ме но оста ју две при ро де.189 Из гле да да, по не кад, Ле он ти је и Хри ста са гле да ва из ове пер спек ти ве – као ко нач ни про из вод ова пло ће ња, као јед ну не раз де-љи ву ипо стас/ствар ност – па у том слу ча ју, ипо стас/лич ност Ло го са се ми сли као део ипо ста си/ствар но сти.

Ипак, ка да Ле он ти је твр ди да је лич ност у Хри сто ло ги ји Ло гос (а не Хри стос), из гле да да он ипо стас раз у ме као исто вет ну са Ло го-сом. С об зи ром на то, Ло гос ни је део Хри сто ве ипо ста си, већ чи та ва ипо стас Хри сто ва. Пре ма Ле он ти ју, ипо стас Ло го са је у по чет ку би ла про ста (= не сло же на), али је са да сло же на у Хри сту.190 Ипак, ово се ни-

183 Adver sus Ne sto ri a nos, 1592B–C. О Ло го су као лич но сти у Хри сто ло ги ји код Ле он ти ја, ви де ти и: ibid. 1500C, 1513A (им пли цит но), 1577C, 1577D, 1749D, итд.184 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 277–82.185 Ле он ти је твр ди да Хри стос је сте Ло гос (Adver sus Ne sto ri a nos, 1577D), или ова пло ће ни Ло гос (ibid. 1573A).186 Ви де ти: Adver sus Ne sto ri a nos, 1676A, 1676D–1677A, 1712C; Con tra Mo nophysi tas, 1796A, 1801C–D.187 Ле он ти је твр ди да је Ло гос део сло же не ипо ста си (Adver sus Ne sto ri a nos, 1445D), и, та ко ђе, да је он део чи та вог Хри ста (ibid. 1444D). За слич не из ја ве ви де ти: ibid. 1524A, 1524C, 1797A, 1752C–D, итд. У ibid. 1440A из гле да да он не ги ра да Бог мо же би ти са гле дан као део не ке це ли не и та ко про тив ре чи са мом се би, али, по што је ово ве ро ват но са мо по сле ди ца ње го ве не са вр ше не Хри сто ло ги је, на осно ву то га се не мо же пре ви ше за кљу чи ти. Ка сни је, он до да је да је Ло гос по стао део це ли не а да јој исто вре ме но ни је по стао пот чи њен (ibid. 1444B–D). Тре ба да има мо на уму да Ле он ти је ни по што ни је не сто ри ја нац. Он бра ни гле ди ште да је Ма ри ја Бо го ро ди ца (ско ро чи та ва че твр та књи га Adver sus Ne sto ri a nos, 1649D–1721C, је по све ће на тој те ми), и за ла же се за пра во-слав ни те о пах си зам: тј. за гле ди ште да је Ло гос по стра дао у те лу. За ње га то зна чи при пи си ва ње стра да ња „чи та вој лич но сти Хри сто вој“ (ibid. 1768eD).188 По треб но је по јед но ста вљи ва ње и усред сре ђи ва ње на оно то је су штин ско, ина че би би ло нео-п ход но спо ми ња ње свих че тр на ест за на че ња ре чи „ипо стас“ ко је Ле он ти је по ми ње у ibid. 528D–1532A. О зна че њу пој ма „ипо стас“ ви ше ће би ти ре чи у одељ ци ма 2. 2 и 2. 3 тре ћег по гла вља.189 Con tra Mo nophysi tas, 1813D–1816A. На сли чан на чин Ле он ти је при ме њу је по јам „ипо стас“ на ку-ћу (са ста вље ну од ка ме на и др ве та: ibid. 1816A), на храм, на свет (Adver sus Ne sto ri a nos, 1564D), итд.190 Adver sus Ne sto ri a nos, 1585B. За Ле он ти ја, ипо стас Ло го са се ме ња од iv dikh, до ko inh, и po i kil wo-te,ra (ibid. 1568A–B), од a`plh, до su,nqe toj (ibid. 1585B, 1716D), од mo no fuh,j до di fuh,j (ibid. 1593C,

55


је до го ди ло спа ја њем Ло го са са би ло ко јом дру гом лич но шћу.191 Та ко „сло же на ипо стас“ не сме би ти схва ће на као сло же на из две лич но-сти. Она мо ра би ти схва ће на би ло у сми слу јед не сло же не не по де љи ве ствар но сти у ко јој са по сто је Ло гос и ње го ва људ ска при ро да, ка ко је ма ло час опи са но, или као Ло гос ко ји са да има две при ро де, бо жан ску и чо ве чан ску, оста ју ћи је дин стве ни лич ни бо жан ски су бјект и свог бо-жан ства и свог чо ве штва. Ипак, за Ле он ти ја, је дин ство Ло го са и ње-го вог чо ве штва је та ко ду бо ко да лич но „Ја“ у Хри сто ло ги ји на не ки на чин, та ко ђе, укљу чу је и људ ску при ро ду Ло го са.192

7. 4. 6 Кри тич ки освртЛе он ти је Је ру са лим ски и, не што ма ње, ње гов име њак, ну де те мељ-

но по ве зи ва ње од го ва ра ју ћих ви до ва хри сто ло шке си ме три је и аси ме-три је. Ра ди кал на аси ме три ја на ни воу лич но сти, ко ја је по и сто ве ће на са Бо гом Ло го сом, до пу ње на је си ме три јом на ни воу при ро да, кад год је ипо стас у Хри сто ло ги ји схва ће на као крај њи про дукт ипо ста сног сје ди ње ња, и кад год је Хри стос ис так нут као ипо ста сна це ли на у ко-јој Ло гос и људ ска при ро да са по сто је као де ло ви. Та ко је, са те стра не, схва ће но ан ти о хиј ско-за пад но-хал ки дон ско на гла ша ва ње зна ча ја по-сто ја ња пот пу не људ ске при ро де као не за мен љи вог де ла сло же не Хри-сто ве ипо ста си.193

Људ ска при ро да ни је про гу та на си лом Бо га Ло го са или за рад сје-ди ње ња, ка ко се то до го ди ло са Апо ли на ри јем и мо но фи зи ти ма. Ни ти је све де на на збир свој ста ва бо жан ства, ка ко је то би ло код Се ви ра. С дру ге стра не, са вр ше но је ја сно да је бо жан ски Ло гос је дин стве на (у оштрој су прот но сти са не сто ри јан ством) и не под во је на лич ност у Хри-сто ло ги ји, ко ји са да има људ ску при ро ду сје ди ње ну са Њим и Ње го вом бо жан ском при ро дом.

Зна чај рав но те же из ме ђу аси ме три је на ни воу лич но сти и си ме-три је на ни воу два ју при ро да (у ме ри у ко јој уоп ште мо же би ти си ме-три је из ме ђу бо жан ске и чо ве чан ске при ро де), ко је су де ло ви јед не ипо ста сне це ли не, са по сто је ћи у ипо ста си Хри сто вој (ви ђе ној као крај њи про из вод ипо ста сног сје ди ње ња) или у бо жан ској лич но сти

1716D) и са да по сто ји av lloi,j не због то га што се Ло гос про ме нио у свом соп стве ном би ћу, већ за то што је усво јио не што што је од ње га раз ли чи то (ibid. 1693D–1696A).191 Ви де ти нпр: ibid. 1496A192 Ibid. 1601A.193 Тре ба на по ме ну ти да је не сто ри јан ство би ло од бој но пре ма хал ки дон ској Хри сто ло ги ји. То је очи глед но, нпр. у не сто ри јан ским тек сто ви ма об ја вље ним и пре ве де ним од стра не L. Abra mowsk-ог и A. E. Go od man-а, где се на па да по јам јед не сло же не ипо ста си (што је, та ко ђе, че ста те ма код про тив ни ка Ле он ти ја Је ру са лим ског), и ин си сти ра на фор му ли „две при ро де, две ипо ста си, јед на лич ност у Хри сту“ (ви де ти: A Ne sto rian Col lec tion of Chri sto lo gi cal Texts, ii: In tro duc tion, Tran sla tion, In de xes (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1972), xix).

56


Ло го са,194 те шко мо же би ти пре не брег ну то. Тај ба ланс ка рак те ри ше ки ри лов ски хал ки до ни зам или халк ди он ско ки ри лов ство по сле-хал-ки дон ске Хри сто ло ги је, ко ја, што се ти че пи та ња од но са лич но сти и при ро да у Хри сту, иде упо ре до са си ме трич ном аси ме три јом или аси ме трич ном си ме три јом што од го ва ра тај ни ова пло ће ња Ло го са и мо ра би ти не за мен љи во обе леж је сва ке Хри сто ло ги је. Ка сни је ће мо ви де ти ка ко је Мак сим до вр шио по сле-хал ки дон ску хри сто ло шку син те зу раз ви ја ју ћи сво ју ди о те лит ску Хри сто ло ги ју ба ве ћи се и од-но сом Хри сто вих две ју во ља и енер ги ја са при ро да ма и лич но шћу у Хри сту.

7. 4. 7 Кон струк тив на упо тре ба ка па до киј ског на сле ђа од стра не дво ји це Ле он ти јаВе за из ме ђу лич но сти и по себ но сти, из ве де на на осно ву Ка па до-

ки ја ца, и опа сност ко ју је она пред ста вља ла у Хри сто ло ги ји, ов де су већ по ме ну ти. Ве ли ка, иако опа сна, збу ње ност, та ко ђе је по ме ну та: за ла га ње за људ ску при ро ду са за себ ним свој ста ви ма, ка ко би се се при вид но ство рио ути сак по сто ја ња лич но сти, или за при ро ду без за себ них свој ста ва, ка ко је чи нио Јо ван Гра ма тик, а ко ја, ка ко је ре че-но, не би мо гла да бу де ствар на. Дво ји ца Ле он ти ја се ни су ба ви ла ка-па до киј ским на сле ђем, ни ти су сле до ва ли Јо ва ну Гра ма ти ку. Уме сто то га, они су ис ко ри сти ли ка па до киј ско на сле ђе да по слу жи њи хо вим соп стве ним хри сто ли ким стре мље њи ма на на чин ко ји је био са гла-сан са хри сто ло шком пра во слав но шћу. Са да ће мо украт ко по гле да ти ка ко су то чи ни ли.

То ком рас пра ве са пред став ни ци ма се ви ров ске Хри сто ло ги је, Ле он ти је Ви зан тиј ски је био упи тан да ли по себ ност свој ста ва људ-ске при ро де Хри сто ве де ли ње го ву за себ ну (= од ре ђе ну) ег зи стен ци-ју од за јед нич ке људ ске при ро де. Им пли цит ни и не из го во ре ни део овог ар гу мен та је сва ка ко да, ако је то слу чај, он да чо ве штво у Хри-сту мо ра има ти зна че ње људ ске лич но сти. Ле он ти је је му дро од го-во рио да по себ на свој ства Хри сто вог чо ве штва не одва ја ју Хри ста од Ло го са већ од ње го ве мај ке, од људ ског ро да, и оста лих људ ских би ћа. На исти на чин, по себ на (бо жан ска) свој ства Ло го са не оде љу ју Га од ње го вог чо ве штва, већ од Оца и Ду ха. На по ро тив, кроз за себ на

194 Ов де је при ме њен дру га чи ји пут раз у ме ва ња „уче ња о ени по ста си ји“. Ко ли ко нам је по зна то, не та ко дав но је при ме ће но, да ка да је, код Ле он ти ја, ипо стас по и сто ве ће на са Хри стом, он да то зна чи да Ло гос (или бо жан ство) и људ ска при ро да оп ста ју у ипо ста си Хри сто вој (Adver sus Ne sto-ri a nos, 1540C–D, 1541D–1544A), али ка да је ипо стас по и сто ве ће на са Ло го сом, он да то зна чи да бо жан ство и чо ве штво оп ста ју у ипо ста си Ло го са (ibid. 1524B, 1548C, 1552D, 1553C, 1584D, 1585A, 1761B). Огра ни чи ли смо се са мо на ову на по ме ну и на све га неко ли ко ре фе рен ци, по што би да ље и пот пу ни је ба вље ње пи та њем „уче ња о ени по стас-у“ зах те ва ло до дат ни оп шир ни оде љак, што смо, ка ко је у уво ду ре че но, же ле ли да из бег не мо.

57


свој ства сво јих при ро да, Ло гос је у је дин ству и за јед ни ци са са мим Со бом.195

Као што Бра јан Да леј на гла ша ва:

Иако се ова два ни воа би ћа (бо жан ство и чо ве штво), раз ли ку ју јед-но од дру гог ка рак те ри стич ним свој стви ма Бо га и чо ве ка, и не мо гу ни ка да би ти про сто сме ша на у јед но – не мо гу ни ка да да ство ре „јед ну при ро ду“ ка ко је Се вир твр дио – је дин стве но од ре ђе ње лич них свој-ста ва ко је про из и ла зе из ме ста Си на у Све тој Тро ји ци и Ису со вог ме-ста у људ ској исто ри ји, сва су (= та свој ства) „у по се ду“ јед ног су бјек та, и сје ди ње на у јед ном чи ну по сто ја ња, што је упра во оно што чи ни Ова-пло ће ну Реч јед ном, ко хе рент ном, исто риј ском (и транс-исто риј ском) ин ди ви ду ом, ко ја је у исто вре ме „исти ни ти Бог и исти ни ти чо век“.196

Ле он ти је Ви зан тиј ски не при пи су је не дво сми сле но раз ли чи те осо-би не бо жан ства и чо ве штва бо жан ској лич но сти Бо га Ло го са. За раз-ли ку од ње га, Ле он ти је Је ру са лим ски, ко ји је скло ни ји на гла ша ва њу је дин ства раз ли чи тих свој ста ва кроз је дин ство лич но сти у Хри сто ло-ги ји, без сум ње се освр ће на Ло го са као на Оно га ко ји по хра њу је сва (бо жан ска и људ ска) по себ на свој ства. Ка да не сто ри јан ски про тив ник Ле он ти ја Је ру са лим ског, у ње го вом спи су Adver sus Ne sto ri a nos бра ни став да је ипо стас Ло го са не про мен љи ва (a;trep toj), што, пре ма ње го-вом ми шље њу, по вла чи да је не мо гу ће ре ћи да је јед но став на ипо стас Ло го са по ста ла сло же на, Ле он ти је од го ва ра да Ло гос има сло же на свој-ства и пре ова пло ће ња, по што је ро ђен од Оца, и Дух про ис хо ди пре-ко ње га,197 те да је, ова пло ће њем, за до био још свој ста ва, та ко да са да има још сло же ни ја свој ства (sun qetw,te ron uv diw ma).198 Ле он ти је Је ру са-

195 Epilyse is, 1917C–D.196 Da ley, “A Ric her Union”, 251–2. Као што је већ ре че но, се ви ров ци су по ри ца ли по сто ја ње људ ске при ро де у Хри сту, али су при хва та ли по сто ја ње људ ских при род них свој ста ва. Ле он ти је Ви зан тиј ски је по ри цао по сто ја ње људ ске ипо ста си у Хри сту, али је уоча вао по сто ја ње по себ них људ ских свој-ста ва, иако је био до вољ но па жљив да их не на зо ве „ипо ста сним“ већ „раз ли ку ју ћим“ (av po ri sti ka,). На су прот то ме, Ле он ти је Је ру са лим ски ни је био та ко па жљив, и го во рио је о ипо ста сним свој стви ма те ла (Adver sus Ne sto ri a nos, 1493D). То му се ве ро ват но чи ни ло ва ља ним од го во ром на при го вор да, ако ни је мо гу ће има ти људ ске при род не ква ли те те у Хри сту без људ ске при ро де ко ја би би ла у ње му, ка ко су по сле-хал ки дон ци не пре ста но твр ди ли про тив се ве ри ја на ца, ни је мо гу ће има ти људ ске ипо-ста сне ква ли те те/свој ства без људ ске ипо ста си ко ја би их по хра њи ва ла. Јо ван Да ма скин је по овом пи та њу твр дио да ипо ста сна – раз ли ку ју ћа свој ства из ме ђу два би ћа раз ли чи те при ро де (нпр. чо ве-ка и ко ња) мо ра ју би ти сма тра на као ис то сна жна при род ним раз ли ка ма а не ипо ста сним. На исти на чин, раз ли ку ју ћа свој ства две при ро де Хри сто ве ни су по ка за те љи при су ства две ипо ста си (Јо ван Да ма скин, De du a bus in Chri sto vo lun ta ti bus, in Bo ni fa ti us Kot ter (ed.), Die Schrif ten des Jo han nes von Da ma scus, iv, Pa tri stic he Tex te und Stu dien, 22 (Ber lin: Wal ter de Gruyter, 1981), 2. 12–33 (pp. 174–5).197 Хри стос се сма тра као di a por qme uth.j tou/ a`gi,ou Pneu,ma toj (Adver sus Ne sto ri a nos, 1485B).198 Adver sus Ne sto ri a nos, 1485A–1485D. Из ра з all , av sun qetw,te ron мо ра би ти за ме њен са av lla. sun qetw,te ron (ibid. 1485D).

58


лимски че сто ис ка зу је ми шље ња слич на ово ме.199 Он се за ла же за став да је Хри стос са чи њен од је дин ства свој ста ва Ло го са и те ла.200 Иде чак до тле да ка же да је Ло гос на не ки на чин про ме њен с об зи ром на ипо-стас (av llo iw qe,nta pwj th.n u` po,sta sin), по што је усво јио свој ства чо ве ка Ису са, па та ко има ви ше при род них и ипо ста сних свој ста ва.201

Ипак, ни је дан од дво ји це Ле он ти ја не сво ди је дин ство у Хри сту са-мо на је дин ство свој ста ва, што би са ме при ро де оста ви ло раз де ље ни-ма. Је дин ство о ко ме оба Ле он ти ја го во ре је сте је дин ство две при ро де, са њи хо вим при род ним и по себ ним свој стви ма, у јед ној ипо ста си. У исто вре ме, оба Ле он ти ја во де ра чу на о чи ње ни ци да по себ на свој ства људ ске при ро де Ло го са оста ју по себ на свој ства људ ске при ро де Ло го са (људ ска при ро да ни је од гур ну та или оста вље на по стра ни) и са мо на тај на чин по ста ју за себ на људ ска свој ства Ло го са, ко ји је по стао чо век и ко ји по хра њу је људ ску при ро ду.

7. 4. 8 Ко нач но пи та ње у ве зи дво ји це Ле он ти ја: мо но те ли ти или ди о те ли ти?Че сто је сма тра но да је по сле-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја по пло ча-

ла пут по ја ви мо но те лит ске је ре си сед мог ве ка, за ко ју се прет по ста-вља да је из ни кла на осно ву ње них те о ло шких по ка за те ља. У сле де ћем по гла вљу ће мо има ти при ли ке да не што ви ше ка же мо о ово ме. За са да се вре ди по за ба ви ти пи та њем да ли се мо но те лит ско усме ре ње мо же на ћи код дво ји це нај ве ћих по сле-хал ки дон ских те о ло га, дво ји це Ле-он ти ја, или је њи хо ва те о ло ги ја усме ре на у су прот ном прав цу.202 Што се ти че Ле он ти ја Ви зан тиј ског, он, пре ма на шем ми шље њу, ниг де не под ра зу ме ва ни ти из ра жа ва би ло ка кав вид мо но те лит ства или мо но-е нер гет ства. На про тив, из гле да да он при хва та раз ли ко ва ње енер ги ја две при ро де у Хри сту,203 и шта ви ше, ја сно по ми ње две енер ги је ду ше Хри сто ве.204

199 Ви де ти: ibid. 1501D, 1529C, 1584A, 1596C; У не ким од ових оде ља ка ни је са свим ја сно да ли су свој ства ко ја иду за јед но при род на, ипо ста сна (по себ на), или обо је.200 Ibid. 1585C.201 Ibid. 1716C–D. Дру га чи је, ibid. 1493C–D, Ле он ти је пи ше да ло гос има исту не про ме ње ну ипо-стас, ко ја са да по се ду је до дат на „ипо ста сна“ [sic] свој ства те ла. Слич ну из ја ву ви де ти и у ibid. 1497D.202 Ско ра шњи на по ри да се утвр ди на ко ји на чин су та ко зва ни нео-хал ки дон ци утр ли пут мо-но те лит ству сед мог ве ка, под у зе ти су од стра не Karl He inz Ut he mann-а у ње го вом члан ку: ‘Der Ne uc hal ke do ni smus als Vor be re i tung des Mo not he le ti smus: ein Be i trag zum eigen tlic hen An li e gen des Ne uc hal ke do ni smus’, in Stu dia Pa tri sti ca, 29 (Le u ven: Pe e ters, 1997), 373–413. Ut he mann ис пи ту је уло гу дво ји це Ле он ти ја на стра на ма 385-9.203 Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, 1269C.204 Con tra Aphthar to do ce tas, 1332D–1333A. Ов де се, у ве зи са ду шом, на ла зе вр ло зна чај ни из ра-зи, као што су: auv te xo u si,othj( qe,lein( qe kou,shj( док у ка сни јим од лом ци ма Ле он ти је го во ри о o;re xij (апе тит) у ве зи са Хри сто вим чо ве штвом.

59


Ка ко је Грил ма јер при ме тио, Ле он ти је Ви зан тиј ски без сум ње сле-ду је Гри го ри ју Ни ском ко ји Ису са ви ди „као уисти ну људ ско би ће, са сло ве сно шћу и сна гом во ље“, и на гла ша ва „Хри сто ву љу ску во љу и сло-бо ду“.205 На да ље, Ле он ти је ко ри сти из раз „при род не енер ги је“ (fu si kai/j ev ner gei,aj),206 а на дру гом ме сту се освр ће на „при род не си ле и енер ги је“ (fu si ka.j du na,me ij te kai. ev ner gei,aj) те ла Хри сто вог.207

На исти на чин ни Ле он ти је Је ру са лим ски не пру жа по др шку ни мо-но те лит ству ни мо но е нер гет ству, иако не ки од ње го вих тек сто ва мо гу да бу ду про ту ма че ни као да им пли цит но до зво ља ва ју мо но те лит ство или мо но е нер гет ство, уко ли ко се не чи та ју па жљи во, и ако се не ма на уму це ло ви тост ње го ве ми сли. На при мер, у Adver sus Ne sto ri a nos, он пи ше да смо оправ да ни соп стве ном са мо вла сно шћу (auv te xou,sion), док је Хри стос оправ дан Ду хом, што мо же да имли ци ра да је Хри сту не до ста ја ла људ ска са мо вла сност (= сло бо да).208 Ипак, Ле он ти је је ов де ве ро ват но же лео са мо да на гла си да је лич ни чи ни лац Хри сто вог оправ да ња Ло гос (чи ја је при-ро да Дух и са ко јим Дух са по сто ји, ка ко он пи ше),209 а не људ ска лич ност ко ја же ли.210 Ка да на дру гим ме сти ма Ле он ти је озна ча ва те ло као ин стру-мент Ло го са, то чи ни са мо у том сми слу што на кон ова пло ће ња Ло гос де лу је кроз сво је те ло.211 Та ко ђе, из гле да да одељ ци где се енер ги је од но се на сло же ног Хри ста, на на чин ко ји под се ћа на Псе у до-Ди о ни си је во пи-смо Га ју и ње гов из ре че ни мо но е нер ги зам, не зна че дру го до је дин ство де ла ко је је учи ње но.212 Ово по ста је очи глед но ка да се овај оде љак чи та у све тлу из ја ве у Con tra Mo nophysi tas, на при мер, где Ле он ти је алу ди ра на Псе у до-Ди о ни си је во пи смо Га ју и из ра жа ва ди о е нер ги зам.213 На по кон, у Adver sus Ne sto ri a nos, Ле он ти је по вла чи па ра ле лу из ме ђу ду ше, ко ја да је

205 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 225 и 433 где су до да та на гла ша ва ња.206 Con tra Aphthar to do ce tas, 1333A.207 Ibid. 1336D–1337A. Мо же ли ово би ти је дан од из во ра ко ји је ин спи ри сао Мак си ма да уве де и утвр ди тех нич ке пој мо ве „при род на во ља“ и „при род на енер ги ја“? Бу ду ћи да је Мак сим био упо-знат са ле он ти јев ском Хри сто ло ги јом, та мо гућ ност не сме би ти ис кљу че на. Шта ви ше, Ле он ти је до во ди енер ги је у ве зу са су шти ном док се ба ви Хри сто вим чо ве штвом. Мо гли би се за чу ди ти за-што Ut he mann, ко ји се освр ће на па сус у Ле он ти је вом де лу ка ко би по др жао гле ди ште да је он по-слу жио као при пре ма за мо но те лит ску је рес, пре ви ђа овај за па њу ју ће зна ча јан оде љак (Ut he mann се освр ће на 1352D–1353B: ви де ти: ‘Der Ne uc hal ke do ni smus als Vor be re i tung des Mo not he le ti smus’, 385–6). 208 Adver sus Ne sto ri a nos, 1484C–1485A.209 Ibid. 1485A.210 Мо гла би се до да ти и јед на не по сред на ре фе рен ца, у истом одељ ку, на људ ски Lo,goj Хри ста. Ut he mann је по гре шно про ту ма чио овај оде љак ка ко би под у про до каз Ле он ти је вог мо но е нер гет-ства (‘Der Ne uc hal ke do ni smus als Vor be re i tung des Mo not he le ti smus’, 388). Исти па сус је ко ме на три-сао и Mo el ler, ‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 714.211 Ви де ти нпр: Adver sus Ne sto ri a nos, 1453A–1460A, 1757B–C.212 Ви де ти: ibid. 1448A–B.213 Con tra Mo nophysi tas, 1773A: du,o fu,sewn iv di ka.j ev ner gei,aj ))) ka/n evk tou/ auv tou/ pro,eisi prosw,pou) Safwj ou/n e,n toi/j to i oi/de qei,a kai. avn qrw pi,nh fu,sij su ne r gou/sai o`rw/ntai)

60


жи вот те лу (ev ner gei/ th.n zw,wsin auv tou/), ва тре ко ја чи ни да се гво жђе уси-ја ([ev ne re gei/] th.n pu,rw sin auv tou/), и Ло го са ко ји узро ку је обо же ње Ње го вог те ла (ev ner gei/ th.n qe,wsin auvth/j).214 Ипак, ре ћи да Ло гос узро ку је обо же ње сво га те ла не зна чи да ње го вом те лу не до ста је (људ ска) енер ги ја, већ да му не до ста је обо жу ју ћа – да кле, бо жан ска – енер ги ја.

По сто је и на зна ке да је Ле он ти је Је ру са лим ски био склон уче њу о две во ље и енер ги је. Ка да се ла тио раз ма тра ња да ако би „Вла сни (= ко ји има ва ласт) чо век“ (Ku ri a ko.j a;nqrw poj)215 био по кре нут од Ло го са, он би био без ума и сло ве сно сти (a;no uj kai. a;lo goj), па он твр ди да су сло ве-сна би ћа по кре ну та од дру гог (вој ни ци од свог ге не ра ла, на при мер), али да то не до ка зу је да су бесловеснa (a;lo ga), по што је њи хо во кре та ње до бро вољ но.216 На дру гом ме сту, он опи су је Хри ста са све до брим про-из во ље њем (pa na,ga qoj pro,qe sij),217 и, ка ко смо упра во ре кли, при хва та по сто ја ње Хри сто ве при род не енер ги је.218 За пра во, ка да го во ри мо о са-деј ство ва њу (su ner gou/sai) бо жан ске и чо ве чан ске при ро де, мо же мо се при се ти ти „ди о е нер ги зма“ па пе Ла ва.219 Да кле, да ли је чи та ва Хри сто-ло ги ја Ле он ти ја Ви зан тиј ског и по себ но Ле он ти ја Је ру са лим ског, од го-вор на за по ја ву мо но те лит ства, због ин си сти ра ња на то ме да је јед на ипо стас у Хри сто ло ги ји исто вет на са Ло го сом, у чи јој ипо ста си по сто-ји људ ска при ро да?220 То је ве о ма сло же но и де ли кат но пи та ње, ко је зах-те ва до ста па жње.

Исти на је да пре на гла ша ва ње бо жан ске ипо ста си Ло го са у Хри сто-ло ги ји мо же по там не ти, или чак до ве сти до за бо ра вља ња це ло ви то сти и ин те гри те та Хри сто вог чо ве штва. Ипак, по треб но је ис та ћи две ства-ри. Пр во, ни је нео п ход но по сто ја ње ве зе из ме ђу при хва та ња да Хри-стос има бо жан ску ипо стас, с јед не стра не, и мо но те лит ства, с дру ге. Ако су во ља и енер ги ја при род не спо соб но сти – да кле спо соб но сти при ро де – ка ко је Мак сим ка сни је утвр дио, бо жан скост лич но сти (што, ка ко ће мо ка сни је ви де ти, Мак сим при хва та) их не до во ди у опа сност, уто ли ко што при ро де и њи хо ва свој ства оста ју не так ну ти и по себ ни.221

214 Adver sus Ne sto ri a nos, 1757A–B.215 Сход но овом Ле он ти је вом из ра зу, Хри сто во чо ве штво је зна чај но. Ви ше о то ме ви де ти у: Aloys Gril lme i er, ‘Je sus Christ, the Kyri a kos Anthrō pos’, The o lo gi cal Stu di es, 38 (1977), 275–93 (о упо-тре би овог из ра за код Ле он ти ја Је ру са лим ског ви де ти 289-91).216 Adver sus Ne sto ri a nos, 1464A–C.217 Ibid. 1581D.218 Ви де ти ра ни је по ме ну ти оде љак у Con tra Mo nophysi tas, 1773A.219 Ibid.220 Ut he mann из гле да ка же да „уче ње о уипо ста зи ра њу“ до при но си ка сни јој по ја ви мо но те лит-ства (‘Der Ne uc hal ke do ni smus als Vor be re i tung des Mo not he le ti smus: ein Be i trag zum eigen tlic hen An li e gen des Ne uc hal ke do ni smus’, 388).221 Уко ли ко се гле ди ште да чо ве штво Ло го са по сто ји у ње го вој ипо ста си схва ти на ис пра ван на чин, то не под ра зу ме ва ума ње ње људ ске при ро де, већ, на про тив, сме ра на ње но обо же ње и уче шће у жи во ту Све те Тро ји це. У том сми слу, ре ћи да људ ска при ро да по сто ји у ипо ста си

61


Дру го, би ло би ве о ма не по ште но пре ма дво ји ци Ле он ти ја, као и пре ма раз во ју Хри сто ло ги је до не том на Пе том Ва се љен ском Са бо ру, што ће украт ко би ти ис пи та но, ре ћи да су они устро ји ли сво ју Хри сто-ло ги ју на на ро чи том на гла ша ва њу бо жан ске лич но сти Ло го са,222 или да су про пу сти ли да у до вољ ној ме ри на гла се ин те гри тет и по себ ност при ро да и њи хо вих свој ста ва на кон ова пло ће ња. Из гле да да не са мо лин гви стич ки, већ и те о ло шки, те шко мо же би ти утвр ђе на све за по-сле-хал ки дон ске Хри сто ло ги је и мо но те лит ства. О ово ме ће, пак, ви ше ре чи би ти у на ред ном одељ ку, по што је са да вре ме да се окре не мо Пе-том Ва се љен ском Са бо ру.

8. Пе ти Ва се љен ски Са бор

Из ме ђу Хал ки до на и сед мог ве ка на ла зи се Пе ти Ва се љен ски Са-бор, одр жан у Кон стан ти но по љу 553. го ди не, и он очи глед но не мо же би ти за о би ђен. Ис тра жи ва ње ње го ве Хри сто ло ги је ће нам по мо ћи да осве тли мо не ка ва жна те о ло шка кре та ња ко ја је Са бор оза ко нио и про-мо ви сао, а то ће по бољ ша ти на шу спо соб ност да раз у ме мо по сле-хал-ки дон ску Хри сто ло ги ју.

Пе ти Ва се љен ски Са бор је је дан од нај спор ни јих Са бо ра древ не Цр кве. Што се ти че мо ти ва ко ји су во ди ли ње го вом са зи ва њу, ве ћи на сма тра да је Са бор са зван ка ко би по ка зао са гла сност Хал ки до на са Ки-ри лом, или чак да би пот чи нио Хал ки дон Ки ри лу, ка ко би се по сти гло ду го же ље но је дин ство са про тив-хал ки дон ским цр ква ма. Пре ма овом ста но ви шту, то су би ли раз ло зи осу де „три по гла вља“, на и ме, лич но сти и је ре тич ких де ла Те о до ра Моп су е стиј ског, про тив-ки ри лов ских спи-са Те о до ри та Кир ског, и пи сма Иве Мар ског.223 Ипак, тре ба има ти на уму да је за Пе ти Ва се љен ски Са бор, за дво ји цу Ле он ти ја као и за ве ли-ки број те о ло га тог вре ме на, укљу чу ју ћи ца ра Ју сти ни ја на, 224Хал ки дон остао пре вас ход ни и не сум њи ви ауто ри тет у Хри сто ло ги ји. Са бор

Ло го са, не пред ста вља уво ђе ње ан тро по ло шког ми ни ма ли зма, већ је то ан тро по ло шки мак си-ма ли зам! 222 Већ сам на гла сио до бро урав но те же ну аси ме трич ну си ме три ју или си ме трич ну аси ме три ју ко ја ка рак те ри ше Хри сто ло ги ју дво ји це Ле он ти ја.223 Овим гле ди штем се ба вио Ка ла ма рас, H Pe.mpth Oiv ko u me nikh, Su,no doj( pas sim, ко ји је твр дио да је циљ Са бо ра био да спа се За пад, чи ји је зна ча јан део био под ути ца јем Не сто ри јан ства и „три по гла вља“. Ни је на ме ни да од го во рим на то пи та ње, али је чи ње ни ца да је, од стра не ре ле вант них на уч ни ка, до ста па жње по кло ње но Ка ла ма ра со вом пред ло гу.224 Освр ћу ћи се на Ју сти ни ја нов едикт из 551, Грил ма јер на по ми ње да „из усло ва ко је је им пе ра-тор по ста вио да би се до зво ли ла упо тре ба из ра за миа-фи сис... сле ди да он сам ни је био при ста ли-ца зах те ва за упо ред ним ко ри шће њем две фор му ле о ко ји ма смо ов де рас пра вља ли (јед на при ро да и јед на ипо стас у две при ро де). Он се не сум њи во, од лу чио за Хал ки дон“ (Christ in Chri stian Tra di-tion, ii, pt. 2, 456).

62


је, сва ка ко, по кло нио па жњу ки ри лов ској про ниц љи во сти ко ју су ис та-кли те о ло зи по пут Ле он ти ја Је ру са лим ског.225 Та ко на при мер, по сто је освр ти на чи ње ни цу да је јед на ипо стас у Хри сто ло ги ји исто вет на са Бо гом Ло го сом,226 чи је људ ско ро ђе ње и стра да ње у те лу има ју екс пли-цит ни из раз.227 Али, хри сто ло шка си нет за Са бо ра је из гра ђе на пре све-га на хал ки дон ском те о ло шком окви ру.

Хај де да ово још ма ло ис пи та мо. Пре све га, не ма сум ње да Са бор ни је до нео ни ка кву соп стве ну де фи ни ци ју ве ре, што, по мом уве ре њу, све до чи да Са бор ни је сма трао да је ње гов за да так да ис пра ви, по бољ-ша, до пу ни не за до во ља ва ју ће хал ки дон ско од ре ђе ње ве ре. Грил ма јер је тач но при ме тио да „са мо од Хал ки до на Са бор из 553. го ди не до би ја свој хри сто ло шки са др жај, ко ји ње го ве ана те ме, са ме по се би, не би мо-гле да по ну де“.228

Дру го, у оштрој су прот но сти са ан ти-хал ки дон ским ки ри лов ским фун да мен та ли змом, Са бор је по ка зао гип кост при упо тре би раз ли-чи тих хри сто ло шких из ра за. Вред но је па жње, на при мер, да је Са бор при хва тио ки ри лов ску фор му лу „јед на при ро да Бо га Ло го са ова пло ће-на“ као ле ги ти ман хри сто ло шки из раз. Та ко је учи ње но, са мо уз услов да ова ки ри лов ска фор му ла бу де ту ма че на на осно ву, и у све тлу Хал ки-до на.229 На тај на чин, ова фор му ла је схва ће на као јед на ка (= исто знач на) хал ки дон ској фор му ли „јед на ипо стас – две при ро де“. На да ље, Са бор ни је зах те вао да ова фор му ла бу де ис по ве ђе на на на чин на ко ји би би ла га ран то ва на би ло пра во слав ност ди о фи зит ске фор му ле ни ти чак пра-во слав ност ве ре у Хри ста.230 Сва ка ко, хри сто ло шки увид из ве ден из Ки ри ла ко ји је Са бор усво јио, при хва та ње Ки ри ло ве „мо но фи зит ске“ фор му ле, и осу да „три по гла вља“, ис кљу чи ва ли су сва ку мо гућ ност ту-ма че ња Хал ки до на на не сто ри јан ски на чин. Ипак, хал ки дон ско од ре-ђе ње ве ре и из раз „јед на ипо стас – две при ро де“ оста ју да ва же за Пе ти Ва се љен ски Са бор, као и за ве ћи ну хри шћа на тог вре ме на, оста ју ши бо-лет пра во слав не Хри сто ло ги је. Сва ка ко би би ло по гре шно ми сли ти да је Пе ти Ва се љен ски Са бор, на би ло ко ји на чин, пот це нио Хал ки дон.

225 Јо ван Ма јен дорф је на гла сио да је Са бор „су штин ски по твр дио Хри сто ло ги ју Ле он ти ја Је ру-са лим ског“ (Christ in Eastern Chri stian Tho ught, 80).226 Ви де ти по себ но Тре ћу ана те му Са бо ра у Tan ner (ed.), Dec re es of the Ecu me ni cal Co un cils, i. 114.227 Ви де ти дру ги (ibid.), ше сти (ibid. 116-17) и де се ти (ibid. 118) ана те ми зам.228 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 475.229 Ри чард је при ме тио да су хал ки дон ци ко ји су „же ле ли да за др же ову фор му лу има ли две мо-гућ но сти: или да раз у ме ју реч при ро да као екви ва лент ну са ипо стас, или да узму реч ова пло ће на као озна ку дру ге при ро де. Је фрем и Ју сти ни јан (у Con fes sio Rec tae Fi dei), скло ни су пр вој оп ци ји, а Јо ван Гра ма тик, Ју сти ни јан (у Con tra Mo nophysi tas), Ле он ти је Визнтиј ски, Те о дор Ра ит ски и пи сац спи са De Sec tis скло ни су дру гој (Ric hard, ‘Le Tra ité “De Sec tis” ’, 711). Са бор је при мио фор му лу са од ре ђе њем у осмој ана те ми (Tan ner (ed.), Dec re es of the Ecu me ni cal Co un cils, 117–18).230 О то ме ви де ти: Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 456.

63


Ко нач ни до при нос Са бо ра Хри сто ло ги ји, ко ји обич но би ва пре ви-ђен, је сте осу да он то ло шке гре шно сти Хри сто ве,231 ка ко је пред ла гао Те о дор Моп су е стиј ски, или у нај ма њу ру ку, ка ко су га схва ти ли оци Са-бо ра. Са бор је осу дио гле ди ште пре ма ко ме се:

Хри стос уз не ми ра ван стра сти ма ду ше и же ља ма људ ског те ла, по-сте пе но одва јао од оно га што је ни же и да је по стао бо љи на пре до ва-њем у до брим де ли ма и без гре шно сти сво јим на чи ном жи во та... и ...да је на кон вас кр се ња по стао не про мен љив у сво јим ми сли ма и са свим без гре ха.232

Ана те ми шу ћи го ре по ме ну то гле ди ште, Са бор се дис тан ци рао од не сто ри јан ског стре мље ња да на ше ис ку пље ње учи ни дêлом гре шног чо ве ка, ко ме је би ло мо гу ће да по сте пе но пре ва зи ђе сво ју гре шност кроз по слу шност, мо рал ни на пор, и бо жан ску по др шку. Мак сим се ка сни је са гла сио са Са бо ром, али је у исто вре ме био спо со бан да, на пло до но сан и те о ло шки уте ме љен на чин, ука же на до при нос људ ске во ље Хри сто ве и ње го ве људ ске по слу шно сти узро ко ва њу на шег спа-се ња.

9. За кључ ци

До кра ја ше стог ве ка, по стиг ну та је зна чај на син те за на по љу све то-о тач ке Хри сто ло ги је.233 Уче ње Хал ки до на је ста ви ло тач ку на је дан ра-ни сту пањ су ко ба про у зро ко ван не сто ри јан ством и мо но фи зит ством. Ипак, сам Хал ки дон ни је био имун на кри ти ке, и, као што се мо гло и оче ки ва ти, био је од ба чен и од не сто ри ја на ца и од ан ти-хал ки дон ских мо но фи зи та. Од ба ци ва ње Хал ки до на, пак, во ди ло је по сле-хал ки дон-ске те о ло ге пло до но сном ту ма че њу и ис пи ти ва њу не ких аспе ка та ње го-вог уче ња. Мој за кљу чак у ве зи по стиг ну ћа и про ма ша ја Хри сто ло ги је овог пе ри о да мо же се су ми ра ти на сле де ћи на чин.

Те мељ ни увид ко ји ка рак те ри ше не са мо апо ли на ри јев ство већ и Хри сто ло ги ју Ка па до ки ја ца, Ата на си ја и Ки ри ла – тј. да лич ни су бје-кат на шег ис ку пље ња ни је био са мо чо век већ сам Бог Ло гос – а ко ји на ла зи свој из раз и на Хал ки дон ском Са бо ру, та ко ђе је ја сан у Хри сто-

231 Под „он то ло шком гре шно шћу“ озна ча ва мо гре шност у од но су на оно што не ко је сте. Чо век ис пу њен гре шним стра сти ма, као Те о до ров Хри стос – пре ма Пе том Ва се љен ском Са бо ру, је сте гре шник, чак ако и ни је по чи нио би ло ка кво гре шно де ло.232 Ви де ти: Tan ner (ed.), Dec re es of the Ecu me ni cal Co un cils, i. 119. Ко ри стим Та не ров пре вод са не ким бе зна чај ним раз ли ка ма.233 Ко ри сте ћи реч „син те за“ не же ли мо да при ме ни мо ни до бро по зна ту хе ге ли јан ску схе му раз-во ја древ них уче ња, ни ти да древ ну Хри сто ло ги ју ви ди мо са мо као ком про мис из ме ђу раз ли чи-тих хри сто ло шких ста но ви шта. Оно што же ли мо да ис так не мо је, за пра во, за до во ља ва ју ћа ар ти-ку ла ци ја до бро ба лан си ра не Хри сто ло ги је.

64


ло ги ји ше стог ве ка. Али, то уви ђа ње је ишло ру ку под ру ку не са мо са по нов ном осу дом апо ли на ри јев ства, већ и са не у ма ње ним при зна ва-њем да је Бог Ло гос, не пре ста ју ћи да бу де Бог, по стао пот пу ни чо век, по до бан на ма у све му осим у гре ху. Та ко је Хал ки дон ја сно при пи сао Хри сту две при ро де, јед ну бо жан ску и јед ну чо ве чан ску. По сле-хал ки-дон ска Хри сто ло ги ја је по ка за ла вер ност овом уче њу на два на чи на. С јед не стра не, од ба ци ла је ком про мис по пи та њу уче ња о две при ро де због ан ти-хал ки дон ског ис ти ца ња јед не при ро де и след стве ног сво ђе-ња Хри сто вог чо ве штва на збир осо би на бо жан ства. С дру ге стра не, омо гу ћи ла је по твр ду по себ но сти чо ве штва у Хри сту, без ко га би ње го-ва ствар ност, за пра во, би ла по рек ну та.

По сле-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја се по ка за ла спо соб ном да уви ди раз ли ку из ме ђу лич но сти и при ро де на свр сис хо дан на чин. На ни воу бо жан ства, раз ли ку ју ћи Ло го са од ње го ве бо жан ске при ро де, по сле-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја је би ла спо соб на да по твр ди, сле ду ју ћи Ки-ри лу, да је Бог Ло гос ро ђен од Дје ве и по стра дао на кр сту.234

Ипак, за пред став ни ке ова кве Хри сто ло ги је то ни је зна чи ло да је бо жан ска при ро да ро ђе на од Дје ве или да је бо жан ска при ро да по стра-да ла на кр сту. То је зна чи ло да лич ност ко ја нас је ис ку пи ла ни је би ла људ ска, већ сам Бог као чо век. На ни воу чо ве штва, раз ли ка из ме ђу при-ро де и лич но сти – још тач ни је, раз ли ка из ме ђу ин ди ви ду ал не и по себ не људ ске при ро де и људ ске лич но сти – омо гу ћи ла је по сле-хал ки дон ској Хри сто ло ги ји да по твр ди да је људ ска при ро да Хри сто ва би ла ин ди ви-ду ал на и по себ на људ ска при ро да, ко ја ни је по се до ва ла људ ску лич ност. То је би ла људ ска при ро да бо жан ске ипо ста си, Бо га Ло го са.235

На да ље, у по сле-хал ки дон ској Хри сто ло ги ји, ле ги тим ни си ме-трич ни и аси ме трич ни при ступ Хри сто ло ги ји иде ску па. Си ме трич ки по глед на јед ну Ипо стас Хри сто ву као крај њи про дукт ова пло ће ња, у ко ме бо жан ство и чо ве штво са по сто је (као што ду ша и те ло са по сто је у чо ве ку), по сто јао је на по ре до са аси ме трич ним на сто ја њем, ко ји је на гла ша вао ипо стас Бо га Ло го са, у ко јој са по сто је Ње го во бо жан ство и Ње го во чо ве штво. Та ко си ме три ја на ни воу ипо ста си, схва ће на као јед на не де љи ва ствар ност, као крај њи про из вод ипо ста сног сје ди ње ња, по сто ји упо ре до са аси ме три јом на ни воу ипо ста си схва ће не као су бје-кат у Хри сту, ко ји је исто ве тан са Бо гом Ло го сом.

234 О зна ча ју при хва та ња фор му ле пре ма ко јој је „је дан од Тро ји це по стра до у те лу“, и од го ва ра-ју ћих дис пу та у ше стом ве ку, ви де ти: Meyen dorf, Christ in Eastern Chri stian Tho ught, 69–89.235 Осврт Wol fhart-а Pannenbergа, од ра жа ва ми шље ње мно гих са вре ме них на уч ни ка, ко ји ви де јед ну ве штач ку ди ле му у древ ној Хри сто ло ги ји ко ја им из гле да не ре ши ва. То је ди ле ма из ме ђу не сто ри јан ства, с јед не стра не, и при пи си ва ња Ло го су оп ште, ап стракт не људ ске при ро де, с дру ге (Je sus: God and Man, trans. Le wis L. Wil kins and Du a ne A. Pri e be (Lon don: SCM Press, 1996), 291-2). За пра во, древ на Хри сто ло ги ја је ода бра ла да Ло го су при пи ше ин ди ви ду ал ну и по себ ну људ ску при ро ду, же ле ћи да та ко од ба ци ње но по и сто ве ће ње са људ ском лич но шћу.

65


По сле-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја та ко ђе до пу шта тер ми но ло шке ва ри ја ци је. Су штин ско сла га ње Ки ри ла и Хал ки до на, на ко је су се по-сле-хал ки дон ци не пре ста но и с пра вом по зи ва ли (на тај на чин ко нач но ели ми ни шу ћи мо гућ ност не сто ри јан ског ту ма че ња Хал ки до на), та ко ђе на ла зи из раз на ни воу тер ми но ло ги је. Ис прав но упо тре бље на „мо но-фи зит ска“ фор му ла све тог Ки ри ла сма тра на је ле ги тим ном – или чак, од стра не не ких те о ло га, и нео п ход ном – ипак са мо под усло вом да бу де ту ма че на на осно ву хал ки дон ског ди о фи зит ства, ко је, ре ци мо то по но во, у по ре ђе њу са тер ми но ло ги јом ко ју је ко ри стио Ки ри ло, пред-ста вља зна ча јан ко рак на пред.

На по кон, по сле-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја об ја вљу је да је Хри стос пот пу но без гре шан, од ра жа ва ју ћи та ко ве о ма ду го цр кве но пре да ње. Ово је би ло на од го ва ра јућ на чин удру же но са пи та њем обо же ња Хри-сто вог чо ве штва – та ко пре о вла да ва ју ћег код те о ло га по пут Ле он ти ја Је ру са лим ског.

Али у че му се са сто јао не у спех по сле-хал ки дон ске Хри сто ло ги је? Ов де је зна ча ја но ис кљу чи ва ње по себ но сти из људ ске при ро де Хри сто-ве, што на ла зи мо код Јо ва на Гра ма ти ка, а што ума њу је ње ну ствар ност. Али то ни је би ло је ди но аси ме трич но скре та ње. Зна ча ја но је и на вод но аф тар то до кет ство Ју сти ни ја на,236 као и ско ност да се све зна ње при пи-ше Хри сту као чо ве ку, ка ко не би био сма тран за гре шни ка ка квим су га ви де ли не сто ри јан ци.237 Та ко ђе, на гла ша ва ње обо же ња чо ве штва у Хри сту, ко је на ла зи мо у ње го вом схва та њу, ни је увек ишло под ру ку са на гла ша ва њем Хри сто ве људ ске во ље и ње ног до при но са на шем спа се-њу. Ту се по ка за ла не у спе шност алек сан дриј ске Хри сто ло ги је да у пот-пу но сти из ра зи те о ло шки зна чај Хри сто ве ду ше и во ље, и да из то га из ве де по сле ди це за Хри сто ло ги ју и со ти ри о ло ги ју. У исто вре ме, пи-та ње Хри сто вих енер ги ја је још увек би ло не ка ко ма гло ви то, и по тен-ци лај но спор но. С дру ге стра не, Псе у до-Ди о ни си је, на при мер, го во-ри о Хри сто вој „бо го му жној (= бо го чо ве чан ској) енер ги ји“, а Ана ста си је Ан ти о хиј ски Му че сто при пи су је јед ну енер ги ју, као што ће мо ви де ти у ка сни јим одељ ци ма. С дру ге стра не, Ла вов То мос по ми ње де ло ва ње две при ро де, што не прет по ста вља јед но став но две енер ги је већ та ко ђе стре ми да Хри сто ве при ро де пре о кре не у на че ла де ло ва ња.238

236 О ово ме ви де ти по уч ну рас пра ву: Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 467–73. Ви-де ти та ко ђе: Aste ri os Ge ro ster gi os, Ju sti nian the Gre at, the Em pe ror and Sa int, Bel mont, Mass.: In sti-tu te for Byzan ti ne and Mo dern Gre ek Stu di es, 1982, 147–54.237 Не зна ње и гре шност су че сто по ве за ни, али то не зна чи да без гре шност под ра зу ме ва све зна-ње. При ли ком пре и спи ти ва ња ре ше ња да тог као од го вор на пи та ње о Хри сто вом зна њу, Грил ма-јер на по ми ње да је ‘Хал ки дон ско asynchytos [sic] би ло го то во за бо ра вље но у овој ди ску си ји’ (Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 382). То је био пре те ћи знак за бо ра вља ња asynchytōs (= не сли ве ност) на ни воу во ља, што се по ка за ло у сед мом ве ку.238 Ви ше о то ме, ви де ти по гла вље 4, оде љак 2.

66


Са пред но шћу ко је да је вре мен ски ка сни ји увид, мо же се ре ћи да је не по ста вље но пи та ње о во ља ма и енер ги ја ма Хри сто вим би ло по себ но зна чај но у све тлу чи ње ни це да, с јед не стра не, ан ти-хал ки дон ске цр кве, скло не мо но те лит ству и мо но е нер гет ству, оста ју чвр сте у од ба ци ва њу Хал ки до на, док, с дру ге стра не, Им пе ри ја оста је сна жно за ин те ре со ва-на за при кљу че ње ан ти-хал ки до на ца зва нич ној Цр кви ка ко би за се бе оси гу ра ла жи вот но ва жна под руч ја ко ја су они на ста њи ва ли.

Све су ово би ле на зна ке не ми ра ко ји ће до ћи. Про ва ла мо но те лит-ског су ко ба озна ча ва ла је и крај њу бит ку на по љу древ не Хри сто ло ги је и во ди ла је ко нач ној све то о тач кој хри сто ло шкој син те зи. Сто га се са да мо ра мо окре ну ти том су ко бу.

67

2Мо но те лит ска је рес

сед мог ве ка

1. Увод

До са да смо украт ко пред ста ви ли не ке од нај ва жни јих пу те ва раз-во ја Хри сто ло ги је до кра ја ше стог ве ка, ка ко би обез бе ди ли нео п ход-но за ле ђе за раз у ме ва ње мо но те лист ког су ко ба сед мог ве ка и по себ но Хри сто ло ги је све тог Мак си ма Ис по вед ни ка. Са да ће мо пред ста ви ти исто риј ски кон текст овог су ко ба, као и крат ку Мак си мо ву би о гра фи ју, ка ко би ти ме до при не ли уна пре ђе њу ис пи ти ва ња док три нар них пи та-ња. Ово по гла вље ће ма хом би ти по све ће но пред ста вља њу мо но те лист-ке Хри сто ло ги је сед мог ве ка.

Мо но те ли ти сед мог ве ка су са чи ња ва ли ма лу гру пу ама те ра те о ло-га, од ко јих су ве ћи на би ли па три јар си, чи је ин те ре со ва ње че сто ни је би ла чи сто ћа хри шћан ског уче ња већ цр кве на по ли ти ка. Њи хо ва Хри-сто ло ги ја је вред на ис тра жи ва ња из три раз ло га: пр во, због то га што пред ста вља ал тер на ти ву ди о те лит ству ко је је са мо по се би за ни мљи во. Дру го, што без те мељ ног по зна ва ња мо но те лит ства ни је мо гу ће схва-ти ти сам су коб и ди о те литску Хри сто ло ги ју све тог Мак си ма Ис по вед-ни ка, ко ју је он раз вио као од го вор на мо но те лит ство. Тре ће, због то га што је те шко про на ћи ис црп не сту ди је о мон те лит ству, а по сто је ће че-сто ви ше збу њу ју не го што ра све тља ва ју про блем.

Ста но ви шта ко ја на ла зи мо у се кун дар ној ли те ра ту ри у ве зи мо но те-лит ства сед мог ве ка су фраг мен тар на. Је згро њи хо вог (= мо но те лит ског) про ми шља ња, и след стве но то ме, њи хо ве пра во слав но сти или не пра во-слав но сти, по ста је вр ло кон тро верз но пи та ње у два де се том ве ку, де лом због то га што су те о ло зи ко ји су се ба ви ли овим про бле мом би ли ри мо-ка то ли ци, ко ји су по ка за ли ве ли ку бри жност за пи та ње пра во слав но-сти па пе Хо но ри ја, па су у чи тав про блем уне ли до дат ну за бу ну.239

Та ко, да би смо пред ста ви ли њи хо ву (= мо но те литс ку) Хри сто ло ги ју на по штен и од го ва ра ју ћи на чин, на кон из ла га ња нео п ход ног исто риј-

239 Па па Хо но ри је је, као мо но те лит ски је ре тик, осу ђен на Ше стом Ва се љен ском Са бо ру 681.

68


ског за ле ђа, пр во ће мо пре до чи ти раз ли чи та схва та ња и про це не мо-но те лит ске Хри сто ло ги је ко је нам ну ди се кун дар на ли те ра ту ра. По том ће мо ана ли зи ра ти и освр ну ти се на Хри сто ло ги ју мо но те ли та, на осно-ву њи хо вих спи са. За тим ће мо на сто ја ти да њи хо ву ми сао сме сти мо у кон текст раз во ја Хри сто ло ги је до сед мог ве ка. На по кон, пред ста ви ће-мо и на ше за кључ ке и про це не мо но те лит ства сед мог ве ка.

2. Исто риј ски пре глед

Сед ми век се мо же по сма тра ти као пре крет ни ца у свет ској исто-ри ји. Уса вр ша ва ње из ра жа ва ња уче ња о лич но сти Хри сто вој, на ста нак исла ма, осва ја ње мно гих ис точ них ви зан тијскх обла сти од стра не Ара-па, обе ле жа ва ју овај век исто ри је. У том исто риј ском кон тек сту на стао је мо но те лит ски су коб.240 У ше стом ве ку, Ју сти ни јан је имао успе ха у вас по ста вља њу Ви зан ти је, или, још тач ни је, Рим ског Цар ства, ка кво је оно би ло у слав ним да ни ма Ав гу ста. У вре ме ње го ве смр ти 565. го ди-не, не само ис точ не обла сти, већ и Ита ли ја, Се вер на Афри ка и чак део Шпа ни је, при па да ли су Ви зан ти ји, ко ја је оправ да но мо гла да твр ди да је Ме ди те ран по стао ње но ma re no strum (= на ше мо ре).

Али, ни је би ло су ђе но да то по тра је. Сло ве ни са се ве ра и Пер си-јан ци са ис то ка, по ста ли су озбиљ на прет ња. Рат са Пер си јан ци ма је био дуг и ску по је ко штао обе стра не. Пр ви рат је за вр шио по бе дом Ви зан ти је. Го ди не 591, „веч ни“ мир је скло пљен са Пер си јан ци ма, и Хо зро је II је сео на трон као са ве зник ви зан тиј ског ца ра Ма ври ки ја.

Го ди не 602, си ту а ци ја се про ме ни ла. По др жан од вој ске, Фо ка је ушао у Кон стан ти но пољ, убио Ма ври ки ја и по стао цар. Хо зро је је у то-ме ви део мо гућ ност да об но ви рат, и по чео је да се ши ри на ви зан тиј ску те ри то ри ју. Го ди не 613. за у зео је Ан ти о хи ју, а на ред не го ди не Да маск и Је ру са лим. Хи ља де љу ди је по вео у за ро бље ни штво и чак се усу дио да узме Све ти Крст, нај ва жни ји сим вол хри шћан ске ве ре.

240 Ка ко је на чел ни за да так ове књи ге да ис тра жи си сте мат ску ди мен зи ју мо но те лит ског су ко ба, де таљ но ис тра жи ва ње исто ри је ње го вог раз во ја пре ма шу је тај циљ. Ви ше о исто ри ји овог су ко-ба ви де ти у: Ve nan ce Gru mel, ‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’, Échos d'Ori ent, 27 (1928), 6–16, 257–77; 28 (1929), 19–34, 272–82; 29 (1930), 16–28, pas sim; Mar cel Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi-me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 4–57; Murphy and Sher wo od, Con stan ti no ple II et Con stan ti no ple III, 133–260; Ju dith Her rin, The For ma tion of Chri sten dom (Ox ford: Blac kwell, 1987), 183–219, 250–9 and 277–80; Aidan Nic hols, Byzan ti ne Go spel: Ma xi mus the Con fes sor in Mo dern Scho lar ship (Edin burgh: T & T Clark, 1993), 1–14; Ba sil N. Gi an no po u los, Ο Οικουµενικος Συνοδοι και ∆ιδασκαλια τους (At-hens: Τ Οικονοµικα, 1995), 47–94; Pa nayotis A. Yan no po u los, ‘Le Tro i siè me Con ci le de Con stan ti no ple (680–1)’, in Les Con ci les Oecu me ni qu es, i: L’Hi sto i re (Pa ris: Cerf, 1994), 127–32 (ње го ва за па жа ња ни су увек ве ро до стој на); Lo uth, Ma xi mus the Con fes sor, 3–18. Pa u li ne Al len and Bron wen Neil (eds.), Ma-xi mus the Con fes sor and his Com pa ni ons: Do cu ments from Exi le, ed. With in tro duc tion, tran sla tion, and no tes, Ox ford Early Chri stian Texts (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 2002), 1–30.

69

Монотелитска јерес седмог века

Ира кли је, но ви им пе ра тор, охра брен и по др жан од па три јар ха Сер-ги ја, скло пио је мир са Ава ри ма 620. го ди не, и по кре нуо не што на лик све том ра ту, про тив Пер си ја на ца 622. го ди не То је до не ло по бе ду 628. го ди не. То ком Ира кли је вог од су ства, 626. го ди не, Ава ри и Сло ве ни су оп се ли Кон стан ти но пољ. Сер ги је је ор га ни зо вао ли ти је са ико на ма Хри ста и Бо го ро ди це око зи ди на Кра љи чи ног гра да, охра бру ју ћи бра-ни те ље. По ку шај да Кон стан ти но пољ бу де осво јен је про пао. За хва љу-ју ћи овој дво ји ци ве ли ких љу ди, Ира кли ју и Сер ги ју, Им пе ри ја је ус пе ла да оп ста не и да по вра ти ве ли ки део сво је не ка да шње сла ве и мо ћи. С дру ге стра не, упра во због тих ра то ва, и Ви зан ти ја и Пер си ја су по ста ле зна чај но сла би је и ма ње спо соб не да се об ра не од но вих не при ја те ља.

За пра во, но ви не при ја тељ се по ја вио убр зо. На кон Му ха ме до ве смр ти (632), арап ска пле ме на, ује ди ње на под но вом ре ли ги јом Исла ма, по че ла су бр зо да се ши ре и осва ја ју но во от кри ве не ис точ не обла сти Ви зан ти је. Осво ји ли су Да маск 634, Алек сан дри ју 635, и Је ру са лим 638. го ди не До 640. го ди не, већ су утвр ди ли сво је соп стве но цар ство.

Го ре по ме ну ти исто риј ски раз вој је у бли ској ве зи са мо но те лит ским су ко бом. Ви зан ти ја је же ле ла да вас по ста ви зва нич ну Цр кву у обла сти-ма у ко ји ма су ан ти-хал ки дон ци пред ста вља ли зна ча јан део по пу ла ци је. Та ква је би ла Јер ме ни ја, Еги пат, Ме со по та ми ја и Си ри ја. За пра во, прет-ње ко је су пред ста вља ле пр во Пер си ја а по том Ара пи, учи ни ле су да то вас по ста вље ње по ста не још хит ни је, по што ди си ден ти ни су увек же ле-ли да бра не цар ство чи ја је зва нич на Цр ква при зна ва ла гро зно уче ње Ла ва и Хал ки до на – у то вре ме, не ки су се чак ра до ва ли осва ја чи ма. По ми ре ње Цр кве са ан ти-хал ки дон ци ма схва ће но је као слу же ње и ин-те ре си ма цар ства и ин те ре си ма Цр кве.

Им пе ра тор Ира кли је је у Сер ги ју још јед ном про на шао вер ног са-ве зни ка. Из гле да да је па три јарх, на ра зно вр стан и до бро ор га ни зо ван на чин, ра дио на при пре ми те ре на за по ми ре ње Цр кве и ан ти-хал ки-до на ца.241 Ако су Мак си мо во све до чан ство и Гру ме ло ва хро но ло шка ре кон струк ци ја ис прав ни,242 већ пре 619. го ди не, Сер ги је је сту пио у

241 Gru mel је ис прав но на гла сио зна чај цр кве не по ли ти ке за на ста ја ње мо но те литске је ре си (‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’ (1929), 19), на суп тот Beck-у, ко ји из не на ђу ју ће на по-ми ње да Сер ги је ни је имао „ни нај ма њи ин те рес да се ба ци у уз бур ка ну во ду цр кве не по ли ти ке“ (Hans-Ge org Beck, ‘Ju sti nian’s Suc ces sors: Mo no e ner gism and Mo not he li tism’, in Hu bert Je din and John Do lan (eds.), Hi story of the Church, ii: The Im pe rial Church from Con stan ti ne to the Early Mid dle Ages, trans. An selm Briggs (Lon don: Burns and Oates, 1980), 457–63, at 458). He fe le по ми ње Те о фа но ве ин-фор ма ци је да је Сер ги је по ти цао од ја ко вит ских, ан ти-хал ки дон ских ро ди те ља. Ако је то тач но, то још не зна чи да је Сер ги је же лео да во ди Цр кву на зад ка мо но фи зит ској је ре си, ка ко He fe le ис прав-но при ме ћу је (Char les Jo seph He fe le, A Hi story of the Co un cils of the Church, v, trans. Wil li am A. Clark (Edin burgh: T & T Clark, 1896), 11), али би то мо гао да бу де знак од ре ђе не Сер ги је ве скло но сти ка ја ко вит ским – ан ти-хал ки дон ским мо но фи зи ти ма.242 Ви де ти Мак си мов: Dis pu ta tio cum Pyrr ho (he re af ter Dis pu ta tio), PG 91, 332B–333A. Gru mel, ‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’ (1928), 257–77.

70


везу са Те о до ром Фа ра на ским, ша љу ћи му Ми нин Ли бе лус,243 и тра-же ћи од ње га ми шље ње о уче њу о јед ној во љи и јед ној енер ги ји ко је се та мо на ла зи ло. Исте го ди не сту пио је у кон такт и са еги пат ским мо но фи зи том Ге ор ги јем Ара сом, тра же ћи тек сто ве ко ји укљу чу ју ово уче ње, обе ћав ши да ће на тој осно ви ра ди ти на њи хо вом по ми ре њу. Го ди не 622. сти гао је Те о до ров по зи ти ван од го ор, па је Сер ги је по ку-шао, ма да не у спе шно, да по стиг не са гла сност са се ви ров цем Па влом Јед но о ким. На по кон, 626. го ди не, као од го вор на при год но пи та ње Ки ра Фа ског, Сер ги је му ша ље пи смо у ко ме из ла же уче ње о јед ној енер ги ји.

Упр кос не у спе ху у Јер ме ни ји, не пре ста ни на по ри им пе ра то ра Ира-кли ја да по стиг не ду го оче ки ва но по ми ре ње ан ти-хал ки до на ца и Цр кве, мо ра ло је, до 630. го ди не, до не ти не ке пло до ве у Си ри ји и Ме со по та ми-ји. Шта ви ше, у ју ну 633. го ди не, за јед нич ки на по ри Ира кли ја, Сер ги ја и Ки ра Фа ског, ко га је Ира кли је по ста вио за па три јар ха Алек сан дриј ског 631. го ди не, кру ни са ни су успе хом у Алек сан дри ји. Уго вор о сје ди ње њу је у Алек сан дри ји ује ди нио хал ки дон це и ан ти-хал ки дон ске те о до си ја-не, уза јам ним при зна ва њем две при ро де у Хри сту и „јед не бо го му жне (= бо го чо ве чан ске) енер ги је“ - што је из раз ко ји је при пи си ван Псе у до Ди о ни си ју.244

Но во сти су уз не ми ри ле мо на ха Со фро ни ја, Мак си мо вог ду хов ног оца, ко ји је по се тио Ки ра а ка сни је и Сер ги ја, мо ле ћи их да по ву ку дог-мат ску но во та ри ју о „јед ној енер ги ји“. Сер ги је је об ја вио је дан зва ни чан до ку мент, Псе фос, у ко ме је за бра нио освр та ње би ло на јед ну или на две енер ги је, же ле ћи ве ро ват но да та ко пред у хи три бу ру у хал ки дон ском та бо ру, ко ја би на ста ла уко ли ко би Со фро ни је по чео јав но да го во ри о но вој је ре си.245 Убр зо на кон су сре та са Со фро ни јем, Сер ги је је по слао пи смо па пи Хо но ри ју, у ко јем је пи сао у ко рист уче ња о јед ној енер ги ји на па да ју ћи уче ње о две во ље. У од го во ру Сер ги ју, Хо но ри је је свим ср-

243 Ли бе лус је текст ко ји је на пи сао Ми на па три јарх ца ри град ски, сре ди ном ше стог ве ка. Ви ше о Ли бе лу су и ње го вој аутен тич но сти ви де ти ни же.244 Ru dolf Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, 2nd ser., ii, pt. 2 (Ber lin: Wal ter de Gruyter, 1992), 598. 21–2. За пра во, Псе у до-Ди о ни си је во пи смо Га ју го во ри о „но вој бо го му жној енер ги ји“ а не о „јед ној“ (ви де ти PG 3, 1972B). Ипак, Ла ут је ис прав но при ме тио да „по што сви грч ки ма ну скрип ти Ди о ни си ја иду до из да ња из сре ди не ше стог ве ка ко је је при пре мио Јо ван Ски то пољ ски, ко ји ни је био спре ман да пред ста ви Ди о ни си ја као пра во слав ног ки ри лов ског хал-ки дон ца, аутен тич ност мо но фи зит ско/мо но те лит ско/мо но е нер гет ског чи та ња „јед не бо го му жне енер ги је“ не мо же би ти са свим од ба че но“ (Ma xi mus the Con fes sor, 54). Ипак, чи ње ни ца да у ма ну-скрип ти ма сто ји „но ва“, не по сто је од го ва ра ју ћи раз ло зи да би то тре ба ло при пи са ти ma nus scrip-to ris ren der it lec tio po ti or.245 Про ток вре ме на је ишао у ко рист Алек сан дриј ској уни ји, по што би јој се би ло лак ше су прот-ста ви ти на по чет ку не го ка сни је. Мо гу ће је да је Сер ги је ра чу нао и на то што је Со фро ни је био у осам де се тим го ди на ма, па ни је мо гао да ду же вре ме пред ста вља оп с ност за ње го ву цр кве ну по ли-ти ку.

71


цем при хва тио Сер ги је во гле ди ште, ко је је здру жио са озло гла ше ним из ра зом „јед на во ља“.

У ме ђу вре ме ну, Со фро ни је је иза бран за па три јар ха Је ру са лим-ског.246 Убр зо на кон то га је, пре ма он да шњем оби ча ју, упу тио си но дал-но пи смо оста лим па три јар си ма, у ко ме је ис по ве дио ди о е нер гет ску Хри сто ло ги ју, иако ни је ко ри стио из раз „две енер ги је“, ка ко је Сер ги је твр дио.247 Го ди не 638, ве ро ват но на кон Со фро ни је ве смр ти,248 Сер ги је је об ја вио Ек те сис, зва нич ни до ку мент са пот пи сом им пе ра то ра, ко ји је укљу чи вао док три нар ну квин те сен ци ју Сер ги је вог пи сма Хо но ри-ју, за јед но са из ра зом „јед на во ља“.249 Два Са бо ра, је дан под Сер ги јем а дру ги под ње го вим на след ни ком Пи ром, по твр ди ла су Ек те сис, ко ји је та ко ђе по твр ђен и од стра не па три ја ра ха Алек сан дри је, Ан ти о хи је и Је ру са ли ма.

Ова кав след до га ђа ја је иза звао ди о те лит ску ре ак ци ју. Со фро ни је је са да био мр тав, али је Мак сим, ње гов уче ник, на ста вио ње гов рад.250 У то вре ме, Мак сим је већ био озби љан и по знат те о лог. Ро ђен од пле ме-ни тих ро ди те ља у Кон стан ти но по љу 580. го ди не, сте као је до бро обра-зо ва ње и био се кре тар ца ра Ира кли ја у ра ним три де се тим. На кон не ко-ли ко го ди на, на пу стио је им пе ри јал ну слу жбу ка ко би по стао мо нах у Хри со по ли су. Ка сни је, 624. или 625. го ди не, пре се лио се у Ки зик, ме сто ко је ни је мно го уда ље но од Кон стан ти но по ља. Го ди не 626, по бе гао је пред пер сиј ским на па дом и сти гао у Кар та ги ну у Се вер ној Афри ци, ве-ро ват но око 630. го ди не. Та мо је упо знао Со фро ни ја.

Као и Со фро ни је, и Мак сим је у по чет ку на сто јао да спре чи рас-плам са ва ње су ко ба. Ка да је Пир, кра јем 633, или по чет ком 634. го ди не 246 Schönborn сма тра да се то до го ди ло по чет ком 634: C. von Schönborn, Sop hro ne de Je ru sa lem: vie mo na sti que et con fes sion dog ma ti que, Théolo gie Hi sto ri que, 20 (Pa ris: Be a uc he sne, 1972), 91. 247 Со фро ни је во си но дал но пи смо је у це ло сти на ве де но на за се да њу Ше стог Ва се љен ског Са-бо ра: Ru dolf Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, 2nd ser., ii, pt. I (Ber lin: Wal ter de Gruyter, 1990), 410. 13–494. 9.248 Schönborn ве ру је да је нај ве ро ват ни ји да тум Со фро ни је ве смр ти 2. март 639. го ди не, пре не-го 2. март 638, ка ко се обич но сма тра (Sop hro ne de Je ru sa lem, 97). Ипак из гле да не ве ро ват но да би Сер ги је об ја вио Ек те сис пре Со фро ни је ве смр ти.249 Хо но ри је и Сер ги је су умр ли 638. го ди не. Do u cet твр ди да је Сер ги је мо жда са че као Хо но ри је-ву смрт пре не го што је об ја вио Ек те сис (‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 28). Слич-но твр ди Gru mel, ка да ка же да су Сер ги ју ру ке би ле од ре ше не Хо но ри је вом смр ћу (‘Rec her ches sur l'hi sto i re du mo nothéli sme’ (1930), 16–17) и да би Хо но ри је, да је био жив, од ба цио Ек те сис (ibid. 20). Ипак, ово гле ди ште је те шко одр жи во, за то што Ек те сис су штин ски ни је дру го до дог мат ски део Сер ги је вог пи сма Хо но ри ју, ко је је Хо но ри је свим ср цем по твр дио, уз до да так из ра за „јед на во ља“ ко ји је увео сам Хо но ри је.250 За де та ље Мак си мо вог жи во та, сле ди ли смо грч ко Жи ти је, ко је је не са гла сно са си риј ским, ко је је об ја вио Se ba stian Brock. Пре ма си риј ском Жи ти ју, Мак сим је ро ђен у јед ној пре љуб ној ве зи у Па ле сти ни а ка сни је је по стао мо нах у Па ла иа Ла ври, где је упо знао Со фро ни ја. Да ље ба вље ње овим пи та њем пре ва зи ла зи циљ ове књи ге, али смо до шли до за кључ ка да је си риј ска вер зи ја жи-ти ја ма ње увер љи ва. За грч ко Жи ти је ви де ти: PG 90, 68–109. За си риј ско Жи ти је ви де ти: Se ba stian Brock, ‘An Early Syri ac Li fe of Ma xi mus the Con fes sor’, Ana lec ta Bol lan di a na, 91 (1973), 299–345.

72


– та да игу ман Мак си мо вог пр вог ма на сти ра у Хри спо по ли су а ка сни-је па три јарх Кон стан ти но пољ ки – по слао Мак си му пи смо тра же ћи од ње га ми шље ње о Псе фо су, Ма ксим је од го во рио вр ло па жљи во. Ве о ма се ра до вао оно ме што је из гле да ло као по сти за ње сје ди ње ња, али је из-ра зио и сум ње и оба зри во стао у од бра ну пра во слав ног ста но ви шта, ка ко не би увре дио свог ко ре спо ден та, ко га је ве о ма ува жа вао. На кон об ја вљи ва ња Ек те си са, ни је имао дру гог из бо ра осим да јав но раз об-ли чи мо но те лит ство и да ста не у од бра ну ди о те литс ког гле ди шта. Па па Јо ван IV (640-2) и Те о дор I (642-9) су та ко ђе бра ни ли ди о те лит ско ста-но ви ште. Го ди не 645, у вре ме чу ве ног дис пу та Мак си ма са та да бив шим па три јар хом Пи ром и пот пу ног по ра за по то њег, не ко ли ко африч ких са бо ра су та ко ђе осу ди ли мо но те лит ство.

Ипак, 648. го ди не, Кон станс II је об ја вио цар ски указ, Ти пос (ко ји је ве ро ват но са ста вио Па вле, Кон стан ти но пољ ски па три јарх у то вре ме), ко јим је за бра ње но сва ко ба вље ње пи та њем би ло јед не би ло две во-ље или енер ги је, под прет њом свр га ва ња, про те ри ва ња и кон фи ска ци је имо ви не. Упр кос тим пре та ња ма, па па Мар тин је са звао Ла те ран ски Са бор 649, ко ји је у осно ви сле до вао Хри сто ло ги ји све тог Мак си ма, од-ба цио Ти пос и осу дио уче ње о јед ној во љи и енер ги ји. Не што ка сни је, па па је по стао му че ник за дио те лит ство. Мак сим је сам до жи вео слич-ну суд би ну. Су ђе но му је, оса ка ћен је и прог нан, и у про гон ству је умро 13. ав гу ста 662. го ди не.

Ко нач ни чин овог су ко ба се по кло пио са са зи ва њем Ше стог Ва се-љен ског Са бо ра ко ји је по твр дио ди о те литско ста но ви ште и осу дио мо но те лит ство и ње го ве пред став ни ке 681. го ди не. Пре не го што пред-ста ви мо мо но те лит ску Хри сто ло ги ју, би ло би ко ри сно ис пи та ти смер-ни це ко је о тој те ми да је се кун дар на ли те ра ту ра.251

3. Пре глед ли те ра ту ре

Кра јем де вет на е стог ве ка, Char les Jo seph He fe le, чу ве ни исто ри чар Ва се љен ских Са бо ра, дао је де таљ ни опис мо но те лит ског су ко ба, при-хва тив ши тра ди ци о нал но гле ди ште, пре ма ко ме су мо но те ли ти по ри-ца ли по сто ја ње људ ске во ље у Хри сту, што је, пре ма ње му, зна чи ло да њи хо ва Хри сто ло ги ја ни је би ла пра во слав на.252 Не ко ли ко де це ни ја ка-сни је, Ve nan ce Gru mel је за сту пао слич но ста но ви ште. Пре ма ње го вом ми шље њу, мо но те лит ство сед мог ве ка је би ло је рес, ко ја је ком би но-

251 Очи глед но је да тај пре глед не мо же би ти оп ши ран, али ће мо на сто ја ти да озна чи мо глав не смер ни це се кун дар не ли те ра ту ре ко ја се ба ви мо но те лит ством сед мог ве ка. 252 He fe le, Hi story of the Co un cils of the Church, 1–259. Не ће мо спо ми ња ти ауто ре из пе ри о да пре He fe le-а, по што је њи хов зна чај за са да шње са гле да ва ње овог пи та ња од ма њег зна ча ја.

73


ва ла уче ње о при ро да ма узе то из ди о фи зит ства, са уче њем о јед ној во љи и јед ној енер ги ји пре у зе тим из (се ве ри јан ског) мо но фи зит ства.253 От при ли ке у исто вре ме, J. Ti xe ront је твр дио да мо но те лит ство мо-же би ти схва ће но као вр ста апо ли на ри јев ства „из ко га мо но те лит ство очи глед но из ви ре“.254 Ипак, из гле да да је он по др жа вао и гле ди ште да је гре шка мо но те ли та би ла у то ме што су сво ди ли људ ску Хри сто ву во љу на па сив но ста ње, пре не го у то ме да су је по ри ца ли. Ка ко ис ти че:

Мо же се при хва ти ти да (за мо но те ли те) људ ске спо соб но сти, укљу-чу ју ћи во љу, не пред ста вља ју ви ше не по сред но де ло ва ње, већ са мо де-ло ва ње по за по ве сти и под ути ца јем бо жан ске во ље, ко ја их по кре ће и ста вља у деј ство, док људ ска во ља, ко ја та ко ђе би ва по кре ну та, углав-ном пре но си бо жан ске им пул се на оста ле спо соб но сти. Та ко је људ ска во ља све де на на па сив но ста ње, та ко да у Хри сту по сто ји са мо јед на во ља, e[n qe.lhma( бо жан ска или ипо ста сна qe.lhma, и са мо јед но де ло ва ње, mi,a ev ne,rge ia, ако се има у ви ду њи хов пре вас ход ни из вор.255

Истом пе ри о ду при па да мо жда нај у ти цај ни ја рас пра ва о мо но те-лит ству сед мог ве ка, ко ју је на пи сао M. Ju gie. Осла ња ју ћи се на не ке Тик се рон то ве су ге сти је, Ју ги је твр дио да мо но те ли ти:

ни су же ле ли да по рек ну по сто ја ње људ ске во ље у на шем Го спо ду, као јед ну при род ну, фи зич ку спо соб ност. Ни су же ле ли да по рек ну да су фи зич ке спо соб но сти би ле прак ти ко ва не, тво ре ћи при род но де ло-ва ње, ki.nhsij( ка ко су го во ри ли. Али, твр ди ли су да та во ља ни је би ла са мо по кре ћу ћа у де ло ва њу... да ни је има ла соп стве ну ини ци ја ти ву, не-за ви сну и одво је ну од бо жан ског Ја, од лич но сти Ло го са.256

Ју ги је твр дио да за мо но те ли те, во ља пред ста вља по чет ни акт у сми слу да су бје кат – тј. Ло гос – од лу чу је да хо ће и де лу је.257 За Ју гиа, мо но те лит ска за блу да је би ла у то ме што су од би ја ли „да име ну ју и бро-је сва ку од при род них во ља“, што зна чи да је чи та во пи та ње пре вас ход-но пред ста вља ло тер ми но ло шки про блем.258 Сто га је мо но те лит ство сед мог ве ка, пре ма Ју ги је вом ви ђе њу, „ви ше вер бал но не го ствар но“.259

253 Gru mel, ‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’ (1928), esp. 257. Из гле да да Гру мел за сту па исто гле ди ште и у свом члан ку: ‘Les Tex tes Mo nothéli tes d’Aeti us’, Échos d’Ori ent, 28 (1929), 159–66.254 J. Ti xe ront, Hi story of Dog mas, iii, 2nd edn., trans. H. L. B. (Lon don: Her der, 1926), 168.255 Ibid. 166–7, кур зив је до дат. 256 M. Ju gie, ‘Mo nothéli sme’, in Dic ti on na i re de théolo gie cat ho li que, x (1929), cols. 2307–23, at 2310.257 Ibid.258 Ibid.259 Ibid. 2314.

74


Ago sti no Mayer је за сту по ту ма че ње мо но те лит ства ко је су штин ски сле-ду је Ју ги је вом гле ди шту.260 Слич но, J. Ter nus твр ди да је, за Те о до ра Фа-ран ског (јед ног од пред став ни ка мо но те ли ства), Хри стос имао људ ску во љу, ко ја је за пра во би ла ор га нон пот чи њен Ло го су.261 На сли чан на чи, Hans-Ge org Beck твр ди да „оно што је ов де би ло опа сно (у мо но те лит-ском Ек те си су) ни је би ла те о ло ги ја већ тер ми но ло ги ја“,262 и да је Ше сти Ва се љен ски Са бор је дин стве но осу дио тер ми но ло ги ју, ко ја до тле мо же би ти сма тра на као за ста ре ла“.263 P. Gal ti er при хва та да је Сер ги је био мо но те ли та,264 али твр ди да је Хо но ри је био пра во сла ван.265 Do u cet се сла же са Ју ги јем по пи та њу мо но те лит ског уче ња о Хри сто вим енер ги-ја ма, али ула зи са њим у рас пра ву по пи та њу њи хо вог уче ња о Хри сто-вој во љи. Do u cet се су прот ста вља Ју ги ју твр де ћи да под „при род ним кре та њем“ (fu sikh, ki,ni sij) ко је Сер ги је, на при мер, при пи су је Хри сто-вом чо ве штву, он ми сли са мо на људ ску енер ги ју а не и на људ ску во љу, ко ја не пред ста вља об лик људ ске енер ги је, иако је са њом у од но су.266 Сто га, на су прот Ју ги ју, Do u cet ве ру је да мо но те ли ти сед мог ве ка ни су би ли пра во слав ни по пи та њу во ља, и не ус те же се да ли ни ју њи хо вог уче ња по ву че уна зад до Апо ли на ри је ве је ре си че твр тог ве ка.267

Не ко ли ко го ди на ка сни је, Do u cet је кон тра дик то ран са мом се би, твр де ћи да у пи сму па пи Хо но ри ју, мо но те ли та Сер ги је ни је по ри цао две во ље у Хри сту, већ са мо две су прот ста вље не во ље.268 На тој осно ви се он за ла же за пра во слав ност па пе Хо но ри ја, ко ји је по зи тив но од го-во рио на Сер ги је во пи смо.269

Léthel и M. J. Le Gu il lou су та ко ђе бра ни ли пра во слав ност мо но те-ли та. Пр ви је по ву као тро стру ко раз ли ко ва ње из ме ђу (а) мо но фи зит-ског мо но те лит ства, (б) ви зан тиј ског мо но те лит ства, и (г) вул гар ног

260 Ago sti no Mayer, ‘Mo not he li smo’, in En cic lo pe dia Cat to li ca (Va ti can City, 1949–), vi ii, cols. 1319–24.261 J. Ter nus, ‘Das Se e len und Be wußtse in sle ben Je su’, in Gril lme i er and Bacht (eds.), Das Kon zil von Chal ke don, 81–237, at 103. 262 Beck, ‘Ju sti nian’s Suc ces sors’, 460. 263 Ibid. 462. 264 P. Gal ti er, ‘La Pre miè re Let tre du pa pe Ho no ri us: so ur ces et écla ir cis se ments’, Gre go ri a num, 29 (1948), 42–61, at 46.265 Ibid. pas sim.266 Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Phrr hus’, 89–92. Do u cet по ка зу је да ни су са мо мо но те ли ти сед мог ве ка, већ и Ев но ми је, Апо ли на ри је и Се вир сма тра ли да во ља ни је об лик енер-ги је. 267 Ibid. 97–9. 268 Do u cet, ‘Est-ce que le mo nothéli sme a fa it autant d’il lu stres vic ti mes’?, 62. Do u cet твр ди да је мо-но те лит ство по ста ло екс пли цит но тек ка сни је, у Ек те си су (63).269 Ibid. 63–4. Do u cet из но си ис тро ше ни ар гу мент да је под јед ном во љом Хо но ри је имао на уму је дин стве ни об ј е кат хте ња бо жан ства и чо ве штва у Хри сту (64).

75


мо но те лит ства.270 Дру ги тип мо но те лит ства је зва нич но Сер ги је во мо-но те лит ство, ко је, пре ма Léthel-у, не пред ста вља док три нар ни ком про-мис.271 У пред го во ру Léthel-ове књи ге, Le Gu il lou из ра жа ва ди вље ње пре ма ње го вом тро стру ком раз ли ко ва њу и оп ту жу је оце Ше стог Ва се-љен ског Са бо ра да ни су уочи ли раз ли ку из ме ђу ви зан тиј ског и дру га два ти па мо но те лит ства, као и за осу ду па пе Хо но ри ја.272

Са слич ним оду ше вље њем, Ba u sen hart твр ди да би на кон Хал ки дон-ског Са бо ра, пра во мо но те лит ство пред ста вља ло ана хро ни по вра так апо ли на ри јев ству,273 и твр ди да је мо дел ко ји је усло вио ми сао мо но те-ли та сед мог ве ка при хва та ње јед ног из во ра ини ци ја ти ве, ко ји је сме-штен у бо жан ској лич но сти Ло го са.274

На по кон, ту су и на уч ни ци по пут, на при мер, Pi ret-а, ко ји из гле да да из ра жа ва ју од ре ђе ну ам би ва лент ност у по гле ду пра во слав но сти мо-но те ли та,275 док дру ги, као Murphy и Sher wo od из гле да да при хва та ју њи хо ву пра во слав ност.276

Што се ти че на уч ни ка ко ји при па да ју Пра во слав ној Цр кви, озна ча-ва ње мо но те лит ства као је ре си је, пре ма мом са зна њу, без из у зет ка.277

Пре глед се кун дар не ли те ра ту ре по ка зу је по сто ја ње су штин ског не-сла га ња о ствар но сти мо но те лит ства сед мог ве ка – што ће ре ћи, ка-кву вр сту мо но те лит ства су они за пра во же ле ли да пред ста ве. То нас при мо ра ва да вр ло па жљи во ис пи та мо њи хо во пи са ње и ана ли зи ра мо њи хо во ми шље ње пре не го што по ку ша мо да до не се мо ко на чан суд о њи хо вом уче њу.278

270 Léthel, Théolo gie de l’Ago nie du Christ, 26–7.271 Ibid. 26.272 Ibid. 10. 273 Ba u sen hart, ‘In al lem uns gle ich auβer der Sünde’, 129–30.274 Ibid. 112-21.275 Pi ret, Le Christ et la Tri nité, по себ но 301–78.276 Murphy and Sher wo od, Con stan ti no ple II et Con stan ti no ple III, 133–260.277 39 Огра ни чи ћу се да спо ме нем са мо сле де ће: John Kar mi res, Ta, Dog ma ti ka, kai, Sum bo li ka, Mnhmei/a th/j vOr qo do,xou Ka qo likh/j vEkklhsi,aj( 2nd edn., i (At hens: [n. pub.], 1960), 201–21; Pa nayotes N. Trem pe las, Dog ma tikh, th/j Or qo,do xou Ka qo likh/j Ekklhsi,aj( 2nd edn., ii (At hens: αδελφοτης Θεολογων Σωτηρ, 1979), 105–10; John Or. Ka lo ge rou, Ἱστορια ∆ογµατων, ii (Thes sa lo ni ca: Π. Πουρναπᾱς, 1984), 362–447; Ka ra za fe i res, Περι Προσοπου ∆ιδασκαλια, 159–64; Du mi tru Stă ni lo ae, In tro duc tion to Ma xi-mus’s Μυσταγωγια, Πηγης, i (At hens: Fi gu re Apo sto likh. Di a ko ni,a th/j Ekklhsi,aj th/j El la,doj, 1989), 39–72; John Meyen dorf, Im pe rial Unity and Chri stian Di vi si ons: The Church 450–680 AD (New York: St Vla di mir’s Se mi nary Press, 1989), 333–72; Far rell, Free Cho i ce in St. Ma xi mus the Con fes sor, pas sim; Vla si os Fe i das, Εκκλησιαστικι Ἱστορια, i (At hens: [n. pub.], 1992), 727–63; De spo i na D. Kon to ster gi ou, ΣΤ′ Οικουµενικι Συνοδος και Θεολογια της (Thes sa lo ni ca: Π. Πουρναρᾱς, 1992), 61–71 and pas sim; Ni cos Mat so u kas, ∆ογµατικh, κα Συµβολικ Θεολογια, ii (Thes sa lo ni ca: Π. Πουρναρᾱς, 1992), 308–49; Gi an no po u los, Ο Οικουµενικος Συνοδοι, 47–94; Lo uth, Ma xi mus the Con fes sor, 12–18, 54–62.278 Од лу чио сам да одво је но пред ста вим уче ње пред став ни ка мо но те лит ства, ка ко бих био у при ли ци да им се де таљ но по све тим као и да бих ис по што вао по себ ност њи хо ве ми сли и из бе гао не по ште но и не пре ци зно уоп шта ва ње и су до ве.

76


4. Хри сто ло ги ја мо но те ли та сед мог ве ка

4. 1 Те о дор Фа ра на скиУ рас пра ва ма Ла те ран ског и Ше стог Ва се љен ског Са бо ра са чу ва но

нам је не ко ли ко крат ких од ло ма ка из Те о до ро вих мо но те лит ских бе-се да упу ће них Сер ги ју, епи ско пу Ар сен ском.279 Пре ма тим на во ди ма, Хри сто ва енер ги ја је јед на, за то што је Хри стос је дан, и она од го во ра чи та вом Хри сту.280 Због чи ње ни це да је Хри стос осе ћао глад, жеђ, умор итд, кад год је хтео, по крет ових (стра сти) мо ра би ти при пи сан енер ги ји Ло го са, сма трао је Те о дор, што зна чи да је Хри стос имао јед ну енер ги-ју.281 Све је у спа со но сној ико но ми ји Хри сто вој узро ко ва но бо жан ством а про ду жа ва се кроз ду шу и те ло, пи сао је Те о дор. То ни је слу чај са мо са чу ди ма, већ и са при род ним по кре ти ма (fu sikh, ki,nhsij) Хри сто вог чо-ве штва – та ко зва них (без гре шних) стра сти, као што су же ља за хра ном или сном, за мор, бол, ту га и стра да ње, због че га све ово мо ра би ти на-зва но јед ном енер ги јом јед ног Хри ста.282 Сва Хри сто ва де ла има ју свој из вор у пре му дро сти, до бро ти и си ли Ло го са, и про ла зе кроз ра зум ну ду шу и те ло без по де ла, што по ка зу је да сав Хри стос има јед ну енер ги ју, по што је Он Сам је дан.283 Све је у Хри сту би ло де ло Бо жи је, би ло да је то на ли чи ло бо жан ској или чо ве чан ској при ро ди, и због то га Ње го во бо жан ство и Ње го во чо ве штво има ју јед ну енер ги ју,284 ко ју Те о дор на дру гим ме сти ма озна ча ва као бо жан ску.285 У јед ном од на во да, Те о дор твр ди да је јед на енер ги ја Хри сто ва би ла ство ре на од са мог Ло го са, та-ко да ње го во чо ве штво ни је би ло дру го до ин стру мент.286 За ње га су при род на свој ства (fu si koi, iv di,ot htej) Хри сто вог те ла би ла рас пр ше на, као што се ви ди из чи ње ни це да је про шао кроз ма те рин ску утро бу,

279 É. Amann твр ди да је Те о дор био ан ти-хал ки дон ски мо но фи зит: ‘Théodo re de Pha ran’, у Dic-ti on na i re de théolo gie cat ho li que, xv (Pa ris: Le to u zey et Ane, 1946), cols. 279–82. На про тив, Ve nan ce Gru mel (‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’, 1928, 262–5); Elert, Der Aus gang der alt kir chlic hen Chri sto lo gie, 185–90; и Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 14–16 су убе дљи во по ка за ли да је Те о дор био хал ки до нац. Do u cet га је озна чио као ду хов ног оца мо но те лит ско–мо-но е нер гет ске је ре си (‘La vo lonté hu ma i ne du Christ spéci a le ment en son ago nie: Ma xi me le Con fe se ur in ter prè te de l’Éscrip tu re’ у Sci en ce et Esprit, 37 (1985), 123–59, на стр. 133), и сам Мак сим твр ди да је Ек те сис са мо не што дру га чи ји од ко пи је Те о до ро вих иде ја (ви де ти: Opusc. 10, PG 91, 136C–D).280 Пр ви на вод се на ла зи у: Ru dolf Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, 2nd ser., i (Ber lin: Wal ter de Gruyter, 1984), 120. 10–11.281 Дру ги на вод: ibid. 120. 15–18.282 Сед ми на вод: ibid. 122. 8–18.283 Тре ћи на вод: ibid. 120. 22–7.284 Че твр ти на вод: ibid. 120. 31–4. 285 Пе ти на вод: ibid. 120. 39; осми, ibid. 122. 23; де ве ти, ibid. 122. 27; је да на е сти, ibid. 124. 6–7.286 Је да на е сти на вод: ibid. 124. 3–7.

77


гроб, кроз вра та, што је хо дао по во ди „без те ле сне те жи не и, та ко ре ћи, без те ла“.287 На да ље, пре ма Те о до ру, Хри стос је имао са мо јед ну во љу (qe,lhma), и то бо жан ску.288

Очи глед но је да по сто је и не ки дру ги основ ни мо ти ви ко ји се про-вла че кроз Те о до ро во ми шље ње. По себ но се ме ђу њи ма ис ти чу на гла-ша ва ње бо жан ске ини ци ја ти ве, пот пу но пот чи ња ва ње људ ског бо жан-ском, и је дин ство Хри сто во. Те о дор се осла ња на древ но пре дањ ско гле ди ште да су без гре шне стра сти Хри сто ве (као глад, жеђ итд) би ле под кон тро лом Ло го са, ка ко би по ка зао да Ње го во бо жан ство и Ње го-во чо ве штво има ју јед ну енер ги ју, ко ја се че сто озна ча ва као бо жан ска. Као што смо ви де ли, он сва ку ини ци ја ти ву при пи су је бо жан ској енер-ги ји или си ли Ло го са,289 а Хри сто во чо ве штво ви ше ви ди као не ка кво сред ство уз по моћ ко га се та де ла са вр ша ва ју.

За Те о до ра, чо ве штво Хри сто во је ма ње-ви ше па сив ни ин стру мент Ње го вог бо жан ства. Де лат ни аспе кат Хри сто ве ду ше ни ка да се не узи-ма у об зир. Он спо ми ње са мо стра сти ду ше, као што су ту га и аго ни ја. Та ко је за о би ђе но де лат но уче ство ва ње чо ве штва Хри сто вог у де лу на-шег спа се ња. Зна чај чи ње ни це да нас је Хри стос спа сао не са мо као Бог већ као ова пло ће ни Бог је за не ма рен ра ди сна жног аси ме трич ног на-гла ша ва ња ис ку пље ња као ис кљу чи во Бо жи јег де ла. Шта ви ше, ова ква над моћ бо жан ства над чо ве штвом – а ов де би смо се мо гли под се ти-ти Апо ли на ри је вог и мо но фи зит ског пре на гла ша ва ња – где се људ ска свој ства Хри сто ва рас та чу, ма кар у не ким слу ча је ви ма, у су прот но сти је са Оро сом Хал ки до на.290

На кон цу, ба рем ка да је реч о Хри сто вим енер ги ја ма, не до ста је па-жљи во раз ли ко ва ње бо жан ства и чо ве штва, и енер ги ја се не пре ста но при пи су је Хри сту као сје ди ње ној це ли ни.291 Ипак, иако Те о дор че сто озна ча ва је дин стве ну енер ги ју Хри сто ву као бо жан ску,292 он се освр ће и на Хри сто во при род но кре та ње (fu sikh, ki,nhsij), што мо же да ука же на

287 Де се ти на вод: ibid. 122. 32–9. У овом на во ду, Те о дор под вла чи пре власт (ev pi kra,te ia) бо жан-ства над чо ве штвом.288 Ше сти на вод: ibid. 122. 3–4.289 Ви де ти тре ћи на вод: ibid. 120. 22–7.290 Хал ки дон ски орос ка же: sw|zo me,nhj de. ma/llon th/j iv dio,thtoj e` ka te,roj fu,sewj (У Та не ро вом пре во ду: ‘већ су са чу ва на свој ства обе при ро де’ (Dec re es of the Ecu me ni cal Co un cils, 86)), што је су прот но мо но фи зит ској (као и ке но тич кој) вер зи ји Хри сто ло ги је. А да је Те о до ро ва Хри сто ло-ги ја у су прот но сти са Хал ки до ном на ла зи мо и код па пе Мар ти на: ви де ти: Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 126. 1–130. 26. Ја сно је да Те о дор алу ди ра на ра ни је по ме ну то Псе у до Ди о ни си је во Пи смо Га ју, ко је он ту ма чи на мо но е нер гет ски на чин.291 То је слу чај у пр вом и тре ћем на во ду.292 Те о дор је те о ло шки не спре тан ка да ка же да је Ло гос тво рац ове енер ги је (је да на е сти на вод: Ri e-din ger, Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 124. 3–7), по што би ство ре ност енер ги је Хри сто вог чо ве-штва до ка зи ва ла су прот но оно ме што он же ли. (Слич но при ме ћу је и па па Мар тин у ibid. 124. 23–33.)

78


по сто ја ње „људ ске енер ги је“ као под ре ђе ног де ла јед не енер ги је.293 Али то ни је слу чај са во љом. Као што смо ви де ли, за Те о до ра, јед на во ља Ису са Хри ста је исто вет на са бо жан ском во љом.294

4. 2 Сер ги је Кон стан ти но пољ скиКао што смо ви де ли, Сер ги је је де ло вао на раз ли чи те на чи не ка ко

би обез бе дио по ми ре ње Цр кве са ан ти-хал ки дон ци ма на осно ву уче-ња о јед ној енер ги ји. Већ у ње го вој по сла ни ци Ки ру Фа ском, ко ји га је пи тао да ли је ис прав но да ис по вед ни јед ну или две енер ги је,295 он се за ло жио за ис по ве да ње јед не енер ги је. Твр дио је да су не ки од ота ца, по пут Ки ри ла и Ми не Кон стан ти но пољ ског, го во ри ли о јед ној енер ги ји (пи смо је на вод но го во ри ло о јед ној во љи).296

Та ко ђе је твр дио да учи те љи Цр кве ко ји су бра ни ли То мос па пе Ла-ва про тив Се ви ра ни су ин си сти ра ли да Ла во ва фор му ла, пре ма ко јој „сва ки вид де ла у за јед ни ци са дру гим“, по нео п ход но сти пред ста вља ис по ве да ње две енер ги је (= деј ства) у Хри сту. За пра во, ни ко од ота ца ни ка да ни је го во рио о две енер ги је у Хри сту, твр дио је он. Та ко, пре ма ње му, ако би смо про на шли би ло ког оца да го во ри о две енер ги је у Хри-сту, он да би смо и ми тре ба ли да учи ни мо исто, јер тре ба да сле ду је мо не са мо уче њу ота ца већ и са мим њи хо вим ре чи ма.297

У сво јој дру гој по сла ни ци Ки ру,298 Сер ги је му че сти та на по ми ре њу ко је је по стиг ну то у Алек сан дри ји из ме ђу хал ки до на ца и ан ти-хал ки-дон ских те о до си ја на ца, и твр ди да је Хри стос тво рио бо жан ска и људ-ска де ла јед ном енер ги јом, по што и јед на и дру га енер ги ја про из и ла зе из јед ног и истог ова пло ће ног Ло го са. Сер ги је по но во из ја вљу је да је то у са гла сно сти са ра ни је по ме ну том фор му лом па пе Ла ва.299

Нај зна чај ни ји Сер ги је ви тек сто ви је су ње го во пи смо Па пи Хо но ри-ју и Ек те сис.300 Уства ри, пи смо је ско ро исто вет но са док три нар ном

293 Ви де ти нпр. сед ми на вод, ibid. 122. 8–18.294 Што се ти че Те о до ро ве пра во слав но сти, Аман ни је да ле ко од исти не ка да ка же да је Те о дор био пред став ник уме ре но до кет ске Хри сто ло ги је, ка ко га ја па па Мар тин ока рак те ри сао, и да је ње го во мо но е нер гет ство „да ле ко до то га да бу де са мо вер ба ла но“ (‘Théodo re de Pha ran’, col. 282). На су прот ње му, Елер тов суд о Те о до ру је мно го тр пе љи ви ји (Der Aus gang der alt kir chlic hen Chri-sto lo gie, 221–7).295 По сла ни ца се на ла зи у: Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 588. 7–592. 4.296 Ibid. 528. 12–19.297 Ibid. 528. 24–530. 20. Ако је Сер ги је во ди вље ње оци ма би ло искре но, мо же мо про це ни ти ње-го ве мо ти ве на мно го по зи тив ни ји на чин. Ипак, пра во слав ност или хе те ро до кси ја ње го вог ста но-ви шта је дру го пи та ње.298 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 136. 3–138. 33.299 Ibid. 136. 36–138. 1.300 По сто ји и тре ћи зна ча јан текст, та ко зва ни Псе фос, зва нич ни до ку мент об ја вљен 633, ко ји ни је са чу ван. Gru mel, ‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’ (1928), 13, нам да је текст де ла Псе-фо са из Сер ги је вог пи сма па пи Хо но ри ју (J. D. Man si (ed.), Sac ro rum Con ci li o rum No va et Am plis-

79


осно вом Ек те си са, та ко да не ма по тре бе да их раз ма тра мо одво је но. 301На осно ву оба тек ста, мо же се уста но ви ти шта су Са бо ри од лу чи ли: да је дан и исти Је ди но род ни Син, Исус Хри стос, са вр ша ва и бо жан ска и чо ве чан ска де ла, и да сва ка бо го ли ка и чо ве ко ли ка енер ги ја про ис ти че из јед ног и истог Бо га Ло го са ова пло ће ног, без по де ле или сме ша ња, и од но си се на Ње га.

Пре ма овим тек сто ви ма, ни ко ме ни је до зво ље но да се по зи ва на јед-ну енер ги ју, иако су то не ки оци по ми ња ли, по што не ки љу ди ве ру ју да то пот пу но по ри че две при ро де Хри сто ве, и, као ре зул тат, то их вре ђа. Сва ко освр та ње на две енер ги је је, та ко ђе, за бра ње но, за то што ни ко од ота ца ни је ни ка да го во рио о две енер ги је. Та ко ђе, при хва та ње две енер-ги је по вла чи при хва та ње две во ље ко је су су прот не јед на дру гој, као да је Бог Ло гос же лео да пре тр пи стра да ње а да се ње го во чо ве штво про-ти ви ло ње го вој во љи, што би уво ди ло дво ји цу ко ји хо ће, ко ји хо ће су-прот не ства ри, што је без бо жно. За Сер ги ја, не мо гу ће је да јед на и иста осо ба има две во ље ко је су ме ђу соб но су прот ста вље не јед на дру гој.302

Чак се и Не сто ри је ни је усу дио да ус твр ди да по сто је две во ље у Хри-сту, већ је го во рио о исто-хте њу (ta u to bo u li,a) две лич но сти ко је је он за ми шљао. Ка ко је он да мо гу ће да ми, ко ји ис по ве да мо јед ног Го спо да Ису са Хри ста, при пи су је мо Ње му две во ље, ко је су ме ђу соб но су прот-ста вље не? Та ко је Сер ги је ов де же лео да ка же, да, сле ду ју ћи оци ма, ис-по ве да мо јед ну во љу Го спо да Ису са Хри ста,303 по што ње го во ра зум ном si ma Col lec tio (Flo ren ce, 1764), xi. 536E–537A). Polycarp Sher wo od, на про тив, твр ди да је Псе фос исто ве тан са па су сом ко ји се на ла зи ма ло ра ни је, а ко ји је Gru mel пре ви део (Sher wo od се освр ће на Man si (ed.), Sac ro rum Con ci li o rum, x. 533C8–533E10) а ко ји је тек сту ал но по но вљен у Ек те си су из 638 (ibid. xi. 993E10–996B7). Sher wo od ве ру је да Ек те сис ни је ни шта дру го не го Псе фос об ја вљен са цар ским пот пи сом (An An no ta ted Da te-List of the Works of Ma xi mus the Con fes sor, Stu dia An sel-mi a na, 30 (Ro me: Her der, 1952), 10, 37–9). Пи та ње је да ли се Псе фос од но сио на во љу(е) Хри сто ве, као што на ла зи мо у па су су ко ји Шер вуд иден ти фи ку је као Псе фос, или не. Пир ко ји је у то вре ме био све ште ник, по слао је ко пи ју Псе фо са Мак си му, ве ро ват но же ле ћи да чу је ми шље ње нај ве ћег те о ло га Им пе ри је. У свом од го во ру на Пи ро во пи смо, Мак сим ни је спо ме нуо ни шта у ве зи во ље, већ се освр нуо са мо на уче ње Псе фо са о јед ној Хри сто вој енер ги ји (пре ма Шер ву ду, Мак си мов од го вор је на пи сан кра јем 633. или по чет ком 634: ibid. 37–9, 60). Gru mel трв ди да, по што Мак сим у свом од го во ру ни је спо ме нуо уче ње о јед ној во љи, мо ра би ти да то уче ње ни је ни би ло укљу че но у Псе фос. (Gru mel, ‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’, 1928, 10–15) Ово из гле да нај ве ро ват-ни је, осим ако је Мак сим ре шио да иг но ри ше освр те Псе фо са на во љу, из ди пло мат ских раз ло га. Шта ви ше, у пи сму Си ци ли а ну (а ко је мо ра да је укљу чи ва ло Псе фос), Мак сим по ми ње да је Пир по ста вио (са мо) пи та ње енер ги је (129C). Ипак, у Дис пу ту са Пи ром, Мак сим спо ми ње да Псе фос ана те ми ше сва ко га ко го во ри о две во ље у (PG 91, 305A; и Gru mel и Sher wo od су то пре ви де ли). Та ко, из гле да да је те шко до ћи до ко нач ног од го во ра о са др жа ју Псе фо са. 301 Док три нар ни део Сер ги је вог пи сма на ла зи се у: Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co-rum, ii, pt. 2, 542. 2–544. 8, и зна ча јан део Ек те си са у: Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co-rum, i. 160. 4–29.302 Овај ак си о мат ски ис каз се на ла зи у пи сму па пи Хо но ри ју, али је из о ста вљен у Ек те си су (Ri e-din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 542. 16–17). 303 Осврт на Не сто ри ја и јед ну во љу је део са мо Ек те си са (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu-me ni co rum, i. 160. 20–6).

80


ду шом оду хо вље но те ло ни ка да не са вр ша ва при род не по кре те (fu sikh, ki,nhsij) одо је но, као сво је им пул се су прот ста вље не за по ве сти ма (neu/ma) Бо га Ло го са, ко ји је са њи ма ипо ста сно сје ди њен, већ са мо он да и на на чин и у ме ри у ко јој Бог Ло гос то же ли. Сер ги је за кљу чу је док три нар-ни део свог пи сма Хо но ри ју304 по вла че ћи па ра ле лу из ме ђу бо жан ства и ду ше, и чо ве штва и те ла, по зи ва ју ћи се на оде љак из све тог Гри го ри ја Ни ског305 ка ко би по твр дио гле ди ште да је Хри сто во чо ве штво би ло по кре та но ње го вим бо жан ством.

Сер ги је во уче ње о Хри сто вим во ља ма и енер ги ја ма не мо же би ти схва ће но на од го ва ра ју ћи на чин уко ли ко се не по ву че од го ва ра ју ћа ди-стинк ци ја. Оба пој ма мо гу да озна че би ло спо соб но сти, у сми слу да је не ко спо со бан да хо ће и да де ла, или, пак, оства ре ње тих спо соб но сти хте ња и де ла ња, или чак (њи хов) ре зул тат, обје кат ко ји се хо ће или (са-мо) де ло ко је је из вр ше но. Сер ги је ни је на пра вио ова кву дис тик ци ју, та ко да мо ра мо да прет по ста вља мо ко ји аспе кат во ље или енер ги је је он имао на уму сва ки пут ка да о њи ма го во ри.

С до брим раз ло гом се мо же при хва ти ти да је Сер ги је, ка да го во ри о јед ној или две енер ги је, бли зу схва та ња да оне пред ста вља ју при род не спо соб но сти. Ни је ве ро ват но да је он на уму имао оства ре ње енер ги ја као спо соб но сти, по што сва ко би ће оства ру је сво ју енер ги ју не јед ном или два пут већ не бро је но пу та то ком свог жи во та. На про тив, ка да се Сер ги је освр ће на бо жан ске и чо ве чан ске енер ги је, очи глед но под ра зу-ме ва оства ри ва ње (ак ту а ли за ци ју) тих енер ги ја у кон крет ним де ли ма, а не са мо њи хо ву мо гућ ност. Мо же се твр ди ти да је Сер ги је прет по-ста вљао две (не јед ну) енер ги је као спо соб но сти по мо ћу ко јих мно ге људ ске и бо жан ске рад ње би ва ју оства ре не. Ипак, чи ње ни ца је да је он да вао пред ност уче њу о јед ној енер ги ји у од но су на уче ње о две енер ги-је по ка зу је та кву прет по став ку не при хва тљи вом.

За и ста, Сер ги је не сма тра уче ња о јед ној и две енер ги је јед на ко вред ним.306 За ње га уче ње о јед ној енер ги ји има упо ри ште у оци ма, за раз ли ку од уче ња о две енер ги је. Сер ги је је за бра нио ба вље ње пи та њем јед не енер ги је не због то га што је то уче ње сма трао по гре шним, не го пре вас ход но због то га што не ки љу ди ми сле да то под ра зу ме ва по ри-ца ње две при ро де у Хри сту.307 На су прот то ме, он је за бра нио освр та ње

304 Овај део Сер ги је вог пи сма ни је укљчу чен у Ек те сис.305 Ri e din ger (Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 544) да је сле де ћу ре фе рен цу: Gre gory of Nyssa, Adver sus Euno mi um, 3 (4) 8, PG 45, 713A, ed. W. Ja e ger II (1960), 136. 19–24.306 Сер ги је во да ва ње пред но сти јед ној енер ги ји на гла сио је Хе фле, ко ји је го во рио о „ла жном Сер ги је вом на сту пу“ (Hi story of the Co un cils, v. 22), Gal ti er (‘La Pre miè re Let tre du pa pe Ho no ri us’s, 45–6), Grum mel (‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’ (1929), 23–4, (1930), 19–20), и Murphy и Sher wo od (Con stan ti no ple II et Con stan ti no ple III, 159).307 Из гле да да је Сер ги је сма трао да ти љу ди гре ше ка да ве ру ју да уче ње о јед ној енер ги ји по вла чи та кав за кљу чак.

81


на уче ње о две енер ги је за то што то под ра зу ме ва по сто ја ње две во ље су прот ста вље не јед на дру гој, што је за ње га, је рес.

Освр ни мо се са да на пи та ње во ља. Сер ги је је, у оба тек ста, твр дио да две енер ги је уво де две во ље. Мо же би ти при хва ће но да се под две во ље под ра зу ме ва ју спо соб но сти а не са мо де ла или објек ти хте ња.308 Не би би ло из во дљи во по и сто ве ти ти две енер ги је са два де ла ња или (два) објек та хте ња без уво ђе ња две во ље као спо соб но сти, као што не би би ло из во дљи во да се две во ље као спо соб но сти од но се на два де-ла ња без уво ђе ња две енер ги је ко је су су прот ста вље не јед на дру гој. Из-гле да ло гич но да две енер ги је, ко је се јед на дру гој про ти ве, под ра зу ме-ва ју по сто ја ње две во ље ко је се јед на дру гој про ти ве. Али, Сер ги је ни је спо ме нуо две енер ги је ко је се јед на дру гој про ти ве, већ јед но став но две енер ги је. Из гле да да, за Сер ги ја, две во ље у Хри сту пред ста вља ју две су прот ста вље не во ље, а по што је без бо жно при пи са ти Хри сту две су-прот ста вље не во ље, мо ра мо из Ње га од стра ни ти две во ље и го во ри ти са мо о јед ној во љи.

Léthel је твр дио да је про блем са Сер ги јем био у то ме што је он ве-ро вао да раз ли чи те во ље не из бе жно мо ра ју би ти ме ђу соб но су прот ста-вље не, те је та ко на пра во збр ку из ме ђу раз ли ко ва ња и су прот ста вље-но сти.309

Ду се је, пак, из нео мно го суп тил ни ји став у сво јим прет по став ка ма. Твр дио је да Сер ги је из прет по став ке о две енер ги је из вла чи под ра-зу ме ва ње два раз ли чи та вољ на хте ња (раз ли ка), ко је ће, пре ма ње му, та ко ђе би ти су прот ста вље не кроз сво је објек те (су прот ста вље ност). Сто га, ка же Ду се, про блем са Сер ги јем, као и са Апо ли на ри јем и По ле-мо ном, ни је у то ме што он ме ша раз ли ко ва ње и су прот ста вље ност, већ у то ме што ве ру је да су раз ли ко ва ње (на ни воу при ро де) и су прот ста-вље ност (на мо рал ном ни воу) не из бе жно по ве за ни.310

Ипак, мо же се по ста ви ти пи та ње, због че га две во ље нео п ход но зна че две су прот ста вље не во ље? Да ли се на тај на чин не вра ћа мо на апо ли на ри јев ски на чин ми шље ња? Због че га не би смо, као што је то Мак сим ка сни је учи нио, две во ље схва ти ли као са гла сне јед ну дру гој? Ако је под „две во ље“ Сер ги је имао на уму спо соб но сти (а не објек те хте ња), при ну ђе ни смо да уочи мо тра го ве апо ло на ри јев ства у ње го вом ми шље њу.

Шта ви ше, Сер ги је твр ди да је чо ве штво у Хри сту по кре та но ње го-вим бо жан ством, као што је те ло по кре та но ду шом. Он на тај на чин

308 Сер ги је је на уму мо гао има ти два објек та хте ња у од лом ку ко ји се на ла зи у: Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 160. 20–1.309 Léthel, Théolo gie de l’Ago nie du Christ, 39.310 Do u cet, ‘Est-ce que le mo nothéli sme a fa it autant d’il lu stres vic ti mes?’, 58. Far rell из гле да да сле ду-је Léthel-у, без освр та ња на Ду се о ву кри ти ку (Free Cho i ce in St. Ma xi mus the Con fes sor, 72–81).

82


сво ди људ ску при ро ду Хри сто ву на па сив но ста ње и оста вља ве о ма ма-ло про сто ра и за људ ску са мо-од ре ђу ју ћу во љу и за људ ску енер ги ју.311

Па сус из Гри го ри ја Ни ског, на ко ји се Сер ги је по зи ва, где се енер-ги ја при пи су је Бо гу а стра да ње чо ве штву, јед но став но по ка зу је да на ше ис ку пље ње тре ба да бу де при пи са но Бо гу, и да је стра да ње Хри сто во стра да ње не ње го вог бо жан ства већ ње го вог чо ве штва. У кон тек сту ње го ве ан ти-ев но ми јев ске по ле ми ке, Гри го ри је је на сто јао да до ка же да се све што Ло гос има а што не од го ва ра Бо гу, као на при мер стра да-ње, од но си на ње го во чо ве штво, што има до ста сми сла. Ипак, Сер ги је по гре шно ко ри сти овај на вод ка ко би на гла сио па сив ност Хри сто вог чо ве штва vis-à-vis ње гвог бо жан ства.

На ред ни Сер ги јев ар гу мент о по сто ја њу са мо јед не бо жан ске во ље у Хри сту је био у то ме да ње го во чо ве штво не са вр ша ва при род не по-кре те соп стве ним им пул си ма (= по ри ви ма), одво је ним од Ло го са и су-прот ста вље ним ње му.312 Али, чи ње ни ца да чо ве штво Хри сто во не вр ши при род не по кре те сво јим соп стве ним по ри ви ма, не за ви сно од Ло го са и су прот ста вље но ње му, не до ка зу је да ни је об да ре но и људ ском во-љом. То, пре све га, по ка зу је да (чо ве штво у Хри сту) ни је исто вет но са лич ним људ ским же ла те љем (= хте ла те љем), ко ји хо ће и де ла на гре шан на чин.

Сер ги је во пи са ње је ре ла тив но не ја сно. Као што мо же мо ви де ти у Ек те си су, он ја сно од ба цу је уну тра шњу су прот ста вље ност у Хри сту, су прот ста вље ност Хри сто вог чо ве штва и Ло го са.313 Пи та ње је да ли је он ве ро вао да је пут из бе га ва ња те су прот ста вље но сти во дио ис кљу чи-ва њу из Хри сто вог чо ве штва спо соб но сти во ље и ње но по ти ски ва ње у па сив но ста ње. Ово из гле да ве ро ват но, иако је те шко да ти ко нач ни од го вор. Ис пи ти ва ње уче ња дру гих пред став ни ка мо но те лит ства ко ји су са Сер ги јем де ли ли исте иде је, ба ца ви ше све тла на са др жај мо но те-

311 Пре вас ход ни раз лог због ко га је у по сле-хал ки дон ској Хри сто ло ги ји би ла по вла че на па ра ле-ла из ме ђу ду ше и те ла, са јед не стра не, и бо жан ства и чо ве штва Хри сто вог, с дру ге, је био у то ме да би се по ка за ло да је мо гу ће да две при ро де по сто је у јед ној ипо ста си. Али Сер ги је је узео исти при мер и ко ри стио га да по ка же па сив ност чо ве штва vis-à-vis ње го вог бо жан ства.312 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii. pt. I, 224. 9–15. Сер ги је ов де ко ри сти из раз „при род но кре та ње“ (fu sikh, ki,nhsij) ко ји нас, на рав но, под се ћа на Те о до ра Фа ран ског. На гла ше но је да се овај из раз не од но си са мо на Хри сто ву чо ве чан ску енер ги ју већ и на ње го ву во љу (ви де ти: Ju gie, ‘Mo nothéli sme’, col. 2310). „При род но кре та ње“ је за и ста ве о ма бли ско „при род ној енер ги ји“, али ни је не из о став но са њом исто вет но. У свом сед мом пи сму (на пи са ном 628, или мо жда 643. го ди не, пре ма Sher wo od, An An no ta ted Da te-List, 31) Мак сим их, на при мер, не по и сто ве ћу је, већ бра ни став да је не мо гу ће по се до ва ти пр во (= кре та ње) без дру го га (= енер ги је) (Epi stu la (he re af ter Ep.) 7, PG 91, 436C–D). Ипак, по јам „при род но кре та ње“, ка ко је упо тре бља ван код Те о до ра и Сер-ги ја, ни ка ко не под ра зу ме ва по сто ја ње чо ве чан ске, сло ве сне, са о мо о дре ђу ју ће во ље. Те о дор спо-ми ње же љу за хра ном, што он ка рак те ри ше као страст, а што је ин стинк тив на же ља људ ског те ла ко ја не ма ни шта са са мо о дре ђу ју ћим аспек том људ ске ду ше где је пре вас ход но сме ште на људ ска во ља. 313 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 160. 20–4.

83


лит ског уче ња. Са да ће мо па жњу усме ри ти на те о ло шко ста но ви ште па пе Хо но ри ја.

4. 3 Хо но ри јеПа па Хо но ри је је до при нео про мо ви са њу мо но те лит ства. Два ње-

го ва оп шир на пи сма (дру го је не пот пу но) да ју нам не ке иде је о ње го вом ста но ви шту vis-à-vis но вог те о ло шког дис пу та, ко ји је за о ку пио нте ре-со ва ње Цр кве у не ко ли ко на ред них де це ни ја.

У свом пр вом пи сму, Хо но ри је на нај по зи тив ни ји на чин од го ва ра на пи смо ко је је му је Сер ги је по слао, а ко је смо упра во ис пи та ли. Док три-нар ни циљ и прак тич на упут ства Сер ги ја су при хва ће ни без ре зер ве. Већ на по чет ку пи сма, Хо но ри је оп ту жу је „не ко га по име ну Со фро ни је“ да уво ди спо ро ве и да тра жи но ве док три нар не из ра зе „про тив на шег бра та Ки ра, па три јар ха Алек сан дриј ског“ ко ји је про кла мо вао уче ње о јед ној енер ги ји.314 Хо но ри је је при хва тио да Хри стос вр ши бо жан ска и људ ска де ла,315 али за бра њу је по зи ва ње на јед ну или две енер ги је.316 Шта ви ше, он, на ма ње ви ше пе жо ра ти ван на чин, ко мен та ри ше ка ко ко ри шће ње из ра за „јед на енер ги ја“ или „две енер ги је“ при ли чи гра ма-ти ча ри ма.317 На да ље, на кон из но ше ња не спрет ног ви ђе ња про жи ма ња (при род них) свој ста ва, Хо но ри је ис по ве да јед ну во љу у Ису су Хри сту, на те ме љу то га да бо жан ство усва ја без гре шну и пре-пад ну људ ску при ро-ду.318 Из тог раз ло га, ре чи Хри сто ве мо ли тве у Гет си ман ском вр ту не из ра жа ва ју раз ли чи тост во ље (од бо жан ске во ље Оца), већ се при пи су-ју ико но ми ји Хри сто вог усво је ног чо ве штва, и би ле су из ре че не ка ко би нас Хри стос под у чио да пред ност да је мо во љи Бо жи јој над сво јом соп стве ном.319

У свом ду гом пи сму,320 Хо но ри је пи ше да не тре ба ис по ве да ти ни ти јед ну ни ти две енер ги је, већ се, уме сто на јед ну енер ги ју, тре ба освр ну-ти на јед ног Хри ста ко ји де ла у обе ма сво јим при ро да ма, и уме сто на две енер ги је, на две де лат не при ро де у Хри сту: бо жан ску, ко ја са вр ша-ва оно што од го ва ра Бо гу, и људ ску, ко ја са вр ша ва оно што од го ва ра те лу.321

Хо но ри је во гле ди ште је, у мно гим аспек ти ма, слич но Сер ги је вом. Он се др жи гле ди шта – чак и у дру гом пи сму – да из раз „две енер ги-

314 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 548. 4–8.315 Ibid. 554. 11–12.316 Ibid. 554. 5–6.317 Ibid. 554. 13–15.318 Ibid. 550. 16–19.319 Ibid. 552. 10–19.320 Ibid. 622–4.321 В. по себ но ibid. 622. 16–20 и 624. 4–9.

84


је“ мо ра би ти из бег нут. Шта ви ше, по ве зу ју ћи уче ње о две во ље са гре-шно шћу Хри сто вог чо ве штва, он из гле да да при хва та смер ни це ко је је утвр дио Сер ги је из ме ђу људ ске во ље и гре шно сти, што ми ри ше на апо-ли на ри јев ство. На да ље, Хо но ри је ту ма чи Хри сто ву мо ли тву у Гет си ма-ни ји на на чин ко ји не узи ма озбиљ но ни Хри сто ву људ ску во љу ни ти ње го ву по слу шност Оцу. За Хо но ри ја, Хри стос је у Гет сим ни ји хтео да нас неч му на у чи (да по шту је мо во љу Бо жи ју),322 што Он, то бо же, чи ни.

Са прак тич не стр не, не по бит но је да је Хо но ри је до при нео про мо-ви са њу мо но те лит ства. По што у пр вом пи сму Сер ги је ни је спо ми њао „јед ну во љу“, то је учи нио у Ек те си су, усва ја ју ћи Хо но ри јев из раз. Да-ље, Хо но ри је ва пи сма су омо гу ћи ла мо но те ли ти ма сед мог ве ка да се на ње га по зи ва ју ка ко би по твр ди ли пра во слав ност сво је Хри сто ло ги је на су прот ди о те ли т ског стано ви шта.

Ипак, уко ли ко се раз ма тра уче ње из не то у ње го вим пи сми ма, мо ра би ти до да тао да Хо но ри је, по пут Сер ги ја, при па да ра ном ступ њу раз-во ја мо но те лит ства, ко је ка рак те ри ше од ре ђе на не ја сност и нео д ре ђе-ност. Због то га је те шко до не ти ко на чан суд о ње му. Без сум ње, ако се ње го ве тврд ње и из ра зи узму она кви ка ви су, он не мо же би ти осло-бо ђен оп ту жби за мо но те лит ство, упр кос стал ним на по ри ма број них ри мо ка то лич ких те о ло га.323

322 Ibid. 552. 15–19. Сле ду ју ћи S. J. Schne e mann, Stu dien über die Ho no ri us fra ge (Fre i burg: Her der, 1864), 47 f., He fe le, Hi story of the Co un cils, 38–40, твр ди да, пре ма Хо но ри ју, Хри стос из ра жа ва сво ју соп стве ну во љу у Гет си ма ни ји. Gal ti er је по ку шао да ела бо ри ра исто ста но ви ште као и He fe le (‘La Pre miè re Let tre du pa pe Ho no ri us’s, pas sim). Ипак, из гле да да обо ји ца вр ше на си ље над тек стом, пре ма ко ме Хри стос пре вас ход но же ли да нас под у чи по што ва њу во ље Бо жи је.323 Пот пу ни увид у рас пра ву око Хо но ри ја ов де нас не за ни ма. Оно ме што је ре че но у прет ход-ном по гла вљу, же ли мо да до да мо још сле де ће. До ка зу је се да су (а) Хо но ри је ва пи сма и по сту пак на Ше стом Ва се љен ском Са бо ру фал си фи ко ва ни, и (б) да сед ни це Ше стог Ва се љен ског Са бо ра на ко ји ма је ана те ми сан Хо но ри је ни су има ле ва се љен ски ка рак тер. Оба ова ар гу мен та је од ба цио He fe le (Hi story of the Co un cils, pp. x–xi). У пр вом из да њу сво је књи ге, He fe le при хва та Хо но ри је ву хе те ро док сност твр де ћи да је он за ме нио мо рал но је дин ство Хри ста са при род ним је дин ством (ibid. 33). У дру гом из да њу, он је у кон тра дик ци ји са са мим со бом (што је не што што, пре ма Ха ран-ку, Hi story of Dog ma, 255, иза зи ва ве ли ко чу ђе ње), на при мер, тврд њом да је Хо но ри је при хва тио бо жан ску во љу и не про па ди ву људ ску во љу Хри сто ву (Hi story of the Co un cils, 33). Он та ко ђе твр ди да се, пре ма па пи Ла ву II, ко ји је по твр дио од лу ке Ше стог Ва се љен ског Са бо ра, Хо но ри је ва гре шка ни је ти ца ла уче ња већ чи ње ни це да је он прак тич но про мо ви сао је рес „не бри гом“ (Ibid. XI, ње гов ита лик). На про тив, Dor ner, Hi story of the De ve lop ment, 423, и Kar mi res, Tav Dog ma ti ka, kai, Sum bo li ka, Mnhmei/a, 219 су се ис прав но за ла га ли за су прот но гле ди ште (за од го ва ра ју ћи па сус Ла ва II, ви де ти Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 878. 3–5). Дру ги, по пут Gal ti er-а (‘La Pre-miè re Let tre du pa pe Ho no ri us’s, pas sim) и Car ci o ne-а, по ку ша ли су да сме сте Хо но ри је ву Хри сто-ло ги ју уну тар ши ре хри сто ло шке тра ди ци је ко ја се же до се дам на е стог ве ка, пру жа ју ћи та ко увид ко ји дра ма тич но ме ња по сто је ћу пред ста ву (ви де ти: Fi lip po Car ci o ne, ‘Enérg he ia, Théle ma e The ok ne tos nel la let te ra di Ser gio, pa tri ar cha di Co stan ti no po li, a pa pa Ono rio Pri mo’, Ori en ta lia Chri sti a na Pe ri o di ca, 51 (1985), 263–76; ви де ти та ко ђе и idem, Ser gio di Co stan ti no po li de Ono rio I nel la con tro-ver sia mo no te li ta de VII se co lo: Al cu ni chi a ri men ti sul la lo ro dot tri na e sul lo ro ru o lo nel la vi cen da (Ro-me, 1985)). Léthel на сто ји да по др жи Хо но ри је ву пра во слав ност го во ре ћи да је Мак сим при хва тио Псе фос ба рем то ли ко то пло ко ли ко и Хо но ри је (Théolo gie de l’Ago nie du Christ, 59–64), што је по гре-

85


Тач но је да сам Мак сим Ис по вед ник че сто на сто ји да од бра ни Хо-но ри ја, али из гле да да он то чи ни ка ко би оси гу рао по др шку Ри ма, је ди-не па три јар ши је ко ја је по ка зи ва ла скло ност пре ма ње го вој Хри сто ло-ги ји. У на сто ја њу да про ту ма чи пр во Хо но ри је во пи смо на на чин ко ји је са гла сан са ди о те лит ским пра во сла вљем, Мак сим ко ри сти ар гу мен те ко ји не мо гу да из др же кри ти ку.324 Ипак, он је схва тао да су пи сма као та ква по др жа ва ла и про мо ви са ла мо но те лит ство, што се мо же ви де ти из чи ње ни це да је при бе га вао и тврд њи да су пи сма кри во тво ре на.325

Оци Ше стог Ва се љен ског Са бо ра ни су има ли то ли ко раз у ме ва ња за Хо но ри је во мо но те лит ство, што се не сум њи во ви ди из за пи сни ка са са бор ских сед ни ца. Сви су они, укљу чу ју ћи и рим ске де ле га те, сма тра-ли да је је ре тик и ана те ми са ли га, а ти ме су по твр ди ли да би ти у исто вре ме и па па и је ре тик не пред ста вља су прот ност по се би.

4. 4 ПирПир је био бли ско по ве зан са Сер ги јем. Као што је већ по ме ну то,

ка да је Сер ги је об ја вио Псе фос, Пир га је по слао Мак си му. Ка да је ка-сни је на сле дио Сер ги ја на Кон стан ти но пољ ском тро ну, по др жа вао је мо но те лит ско уче ње, ко је је ње гов прет ход ник увео.326 Ка ко ће мо ви-де ти, са Пи ром су Сер ги је ве иде је ис так ну те и пот пу но раз ви је не. Због

шно, ка ко је Do u cet убе дљи во по ка зао (‘Est-ce que le mo nothéli sme a fa it autant d’il lu stres vic ti mes’?, 64–7). О пи та њу Хо но ри је ве пра во слав но сти ви де ти још: J. Chap man, The Con dem na tion of Po pe Ho no ri us (Lon don, 1907); Ja ro slav Pe li kan, The Chri stian Tra di tion: A Hi story of the De ve lop ment of Doc tri ne, ii: The Spi rit of Eastern Chri sten dom (600–1700) (Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press, 1974), 150–4; G. Kre u zer, Die Ho no ri us fra ge im Mit te lal ter und in der Ne u ze it (Stut tgart, 1975); и G. Schwa i ger, ‘Die Ho no ri us fra ge: zu einer ne uen Un ter suc hung des al ten Fal les’, Ze itschrift für Kir chen geschic hte, 88 (1977), 85–97.324 У Opus. 20 (на пи са ној око 640: Sher wo od, An no ta ted Da te-List, 41–2), Мак сим твр ди да је под јед ном во љом Хо но ри је имао у ви ду бо жан ску во љу Ло го са ко ме се је ди но ме при пи су је ова пло-ће ње (PG 91, 240B–C, 244A: не ма сум ње да Мак сим сматра да „јед на во ља“ код Хо но ри ја за пра во зна чи бо жан ска во ља). Ма ло ка сни је, Мак сим по ми ње да тврд њом да Хри стос ни је имао во љу дру-га чи ју или су прот ста вље ну во љи Оче вој, па па ни је же лео да ис кљу чи Хри сто ву људ ску во љу већ са мо гре шну во љу (241B–D). У 244A–B, он још твр ди да из Хо но ри је ве из ја ве да Хри стос ни је имао во љу дру га чи ју или су прот ну во љи Оца, мо же би ти не сум њи во из ве де но да има, пре ма Хо но ри ју, људ ску при род ну во љу, а сто га, две при род не во ље. У Дис пу ту с Пи ром, Мак сим на по ми ње да је осо ба ко ја је на пи са ла Хо но ри је во пи смо ве ро ва ла да под јед ном во љом Хо но ри је ми сли на јед ну људ ску во љу Хри сто ву (на су прот оно ме што је Мак сим твр дио у 240B–C и 244A), јер је Сер ги је био тај ко ји га је пи тао (328C–329B). Мак сим се ов де, очи глед но сла же са па пом Јо ва ном IV (640-2), ко ји је, ка ко је Аман при ме тио, био пр ви ко ји је бра нио пра во слав ност Хо но ри ја, твр де ћи да је он го во рио о јед ној при ро ди Хри сто ве људ ске при ро де, по што у ње му ни је би ло су прот ста вље но сти во ља ко је у на ма по сто ји због пра ро ди тељ ског гре ха (É. Amann, ‘Ho no ri us’, in Dic ti on na i re de théolo-gie cat ho li que, vii (Pa ris: Le ton zey et Ane, 1922), cols. 93–132, at 108).325 Opusc. 20, PG 91, 244B–245B.326 Ма јен дорф иде до тле да ка же да је Ек те сис био „осми шљен од стра не Сер ги ја у са рад њи са игу ма ном Пи ром“ (Christ in Eastern Chri stian Tho ught, 354). Из гле да да је ту по сто ја ла ду бо ка, не са мо лич на већ и те о ло шка ве за из ме ђу Сер ги ја и Пи ра. Сто га се мо же при хва ти ти да ће ана ли за Пи ро вог ста но ви шта ба ци ти од ре ђе но све тло и на Сер ги је ву Хри сто ло ги ју.

86


то га ће мо ис тра жи ти Пи ро ве ста во ве и ар гу мен те о пи та њу Хри сто вих во ља и енер ги ја.

У свом Дог мат ском то мо су, Пир твр ди да је Кир био у пра ву ка да је ко ри стио из раз „јед на бо го чо ве чан ска (= бо го му жна) енер ги ја“ уме сто „но ва бо го чо ве чан ска енер ги ја“ по што је ово дру го јед на ко пр вом.327 Ипак, из гле да да Пир из раз „јед на енер ги ја“ ни је схва тао као екви ва-лент за збир две енер ги је, већ пре као њи хо ву за ме ну, на шта ука зу је из раз av po fa,sei tw/n a;krwn.328 У пи сму па пи Јо ва ну, Пир ис кљу чу је мо-гућ ност да две во ље по сто је у јед ном су бјек ту, на осно ву схва та ња да би оне би ле су прот ста вље не.329 Пи ро ва вер ност Сер ги је вим иде ја ма се ви ди у ње го вом ин си сти ра њу да Ек те сис пот пи шу епи ско пи.330

За ни мљи во је украт ко се освр ну ти на по зи ци ју и ар гу мен те ко је Пир ис ти че у свом јав ном дис пу ту са Мак си мом, ко ји је, са гле ди шта те о ло-ги је, ве ро ват но нај зна чај ни ји текст чи та вог мо но те литског су ко ба. Пир твр ди да Хри стос има јед ну во љу и јед ну енер ги ју, за то што је Он је дан и за то што хо ће и де ла као је дан.331 Не мо гу ће је да у јед ној лич но сти по сто је две во ље а да оне јед на дру гој не бу ду су прот ста вље не.332 Во ља и енер ги ја под ра зу ме ва ју лич ност ко ја хо ће и де ла.333 Во ља не мо же би-ти при род на, из три раз ло га: за то што, ка ко је Отац ре као, Бог и све ти има ју јед ну во љу, па би то зна чи ло да има ју и јед ну при ро ду.334 Дру го, ако је во ља при род на, људ ска би ћа би има ла раз ли чи те при ро де, по што, као што је по зна то, љу ди хо ће раз ли чи те ства ри. Та ко ђе, сва ки пут ка да би се на ша во ља про ме ни ла, ме ња ла би се и на ша при ро да.335 И тре ће, бу ду ћи да је оно што је по при ро ди ну жно, ако би Хри стос имао две при род не во ље, био би ли шен сва ког вољ ног по кре та.336

Ка ко би по др жао мо но те лит ство, Пир ис ти че чи ње ни цу да је те ло Хри сто во по кре та но за по ве шћу (neu/ma) Ло го са.337 Он, та ко ђе, при пи-су је ви зан тиј ским (тј. Кон стан ти но пољ ским) мо но те ли ти ма гле ди ште пре ма ко ме се, пр во, за Хри ста мо же ре ћи да има људ ску при ро ду (са-327 У том по гле ду Пир је са гла сан са Се ви ром Ан ти о хиј ским, ко ји је из раз „но ва“ бо го чо ве чан ска енер ги ја, ко ји се спо ми ње код Ди о ни си ја, схва тао као „јед на“ (ви де ти Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 170).328 О Пи ро вом пи сму ви де ти: Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 152. 27–39.329 Ibid. 338. 18–19.330 Ibid. 168. 3–170. 7. У чет вртом одељ ку ње го вог ра да, Пир се жа ли на оне чла но ве ста да ко ји на па да ју сво је па сти ре (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 626. 6–9). Мак сим мо ра да је био јед на од тих не по слу шних ова ца. 331 Дис пут с Пи ром, PG 91, 289A, 340A.332 Ibid. 292A. 333 Ibid. 289C, 336D. 334 Ibid. 292B. 335 Ibid. 292D. 336 Ibid. 239B.337 Ibid. 297А.

87


мо)вла сно шћу (= са мо о дре ђе њем) на ше људ ске во ље,338 и дру го, да је Ње-го ва јед на во ља гно мич ка.339

На кон при хва та ња да су во ље при род не, Пир твр ди да, као што ис-по ве да мо јед ну (ипо стас), сло же ну из две при ро де, та ко ђе мо же мо да ис по ве ди мо јед ну сло же ну во љу, са ста вље ну од две при род не во ље.340 На сли чан на чин Пир твр ди да мо же би ти ис по ве ђе на и јед на енер ги ја због на чи на сје ди ње ња или због је дин стве не по сле ди це Хри сто вог де-ла ња.341 Он на да ље по ми ње да он и они ко ји се са њим сла жу не го во ре о јед ној енер ги ји ра ди то га да би по ри ца ли по сто ја ње Хри сто ве људ ске енер ги је, већ због то га што је људ ска енер ги ја страст су прот ста вље на бо жан ској енер ги ји.342

До бро по зна том ди о те лит ском ар гу мен ту да је енер ги ја свој ство су шти не, Пир пред ла же про тив ар гу мент да ве за две су шти не и енер-ги је при па да те о ло ги ји, а не ико но ми ји.343 На по кон, он пред ла же да се раш чи сти са тим тех нич ким и ми сти фи ку ју ћим кон цеп том и да се са про сто том (= јед но став но шћу) ис по ве ди да је Хри стос са вр ше ни Бог и са вр ше ни чо век?344 Ни је те шко уви де ти да Пир ни је увек кон зи стен тан у свом ста ву. Он по ве зу је во љу са лич но шћу а у исто вре ме твр ди да, пре ма оци ма, Бог и све ти има ју јед ну во љу, што би зна чи ло да има ју и јед ну лич ност. На да ље, он се за ла же за при хва та ње уче ња о јед ној во љи а у исто вре ме при хва та и јед ну во љу и две во ље, исто вре ме но твр де ћи да је чи та ва рас пра ва из ли шна и ве штач ка.

Ка сни је ће мо има ти при ли ке да се по за ба ви мо не ким од Пи ро вих ар-гу ме на та. За са да, тре ба за па зи ти да ње го во схва та ње во ље (и енер ги је) ни је у до вољ ној ме ри из ни јан си ра но. До 645. го ди не, ка да се рас пра ва од и гра ла, Мак сим је имао вре ме на и по но во је под ву као раз ли ку из ме ђу во ље као при род не спо соб но сти (θέλησις или θέλημα) и во ље као објек-та хте ња (θελητον или θεληθέν). Пре ма Мак си му, чи ње ни ца да у Хри сту по сто ји је дан θελητον не зна чи да, та ко ђе, по сто ји и јед на θέλησις или θέλημα. Не узи ма ју ћи за озбиљ но ово раз ли ко ва ње, и на ста вља ју ћи да се за ла же за уче ње о јед ној во љи и јед ној енер ги ји у Хри сту, из гле да да је Пир по твр дио сум ње да је ње го во мо но те лит ство ви ше не го са мо вер бал но.

Пир је, та ко ђе, из ла гао опа сно сти аутен тич ност чо ве штва Хри сто-вог твр де ћи да Хри стос има људ ску во љу са мо уто ли ко што је усво јио

338 Ibid. 304А. Мак сим иро нич но од го ва ра да су ви зан тиј ски мо но те ли ти Пи ро ви уче ни ци (Ibid.). 339 Ibid. 308А.340 Ibid. 296 А-B.341 Ibid. 340D, 341Β.342 Ibid. 349B-C.343 Ibid. 348С.344 Ibid. 300А.

88


на шу људ ску во љу.345 Да ље, он је по но вио Апо ли на ри јев ар гу мент да ако по сто је две во ље у јед ној лич но сти, оне ће по нео п ход но сти би ти су-прот ста вље не. Шта ви ше, на на чин ко ји под се ћа на Се ви ра, по ри цао је упо тре бу истих на че ла у те о ло ги ји и ико но ми ји – на су прот Хал ки дон-ској оп ци ји при ме не на Хри сто ло ги ју тер ми на и кон цеп та ра ни је ко ри-шће них у Три ја до ло ги ји.

До кра ја рас пра ве са Мак си мом, Пир је са свим при хва тио Мак си мо ве ар гу мен те и ис по ве дио при вр же ност ди о те лит ству. При знао је да Хри-стос има јед ну веч ну, не ство ре ну во љу и јед ну ство ре ну во љу, што од го ва-ра ње го вим две ма при ро да ма.346 Пир је по ре као и уче ње о јед ној енер ги ји, при хва тив ши да су он и ње го ви прет ход ни ци то ре кли услед не у ко сти,347 и обе ћао је да ће пред Па пом ис по ве ди ти ди о те лит ску ве ру.348 Ипак, на-кон све га то га, он се вра тио мо но те лит ству и на ста вио да бу де ње гов екс по нент ко ји се и на да ље су прот ста вљао ди о те лит ској Хри сто ло ги ји.

4. 5 Па вле Кон стан ти но пољ скиПа вле је на сле дио Пи ра на Кон стан ти но пољ ској ка те дри 641. го ди-

не349 Са чу ва но је јед но од њго вих пи са ма, упу ће но Па пи Те о до ру I. У том пи сму,350 Па вле по на вља већ до бро по зна ту те зу да сва ка бо го по доб на и чо ве ко по доб на енер ги ја про из и ла зи од ова пло ће ног Ло го са и Ње му се вра ћа.351 На кон освр та на уза јам но про жи ма ње свој ста ва, где вр ло под-се ћа на Хо но ри ја,352 Па вле ис по ве да јед ну во љу ка ко не би би ле уве де не две су прот ста вље не или раз ли чи те во ље, или дво ји ца ко ји хо ће, или да не би Хри стос био пред ста вљен као не ко ко се бо ри у се би.353 Кроз је-дин ство са Ло го сом, Хри сто ва ду ша по при ма бо жан ску во љу Ло го са, а не не ку дру гу, и увек је њо ме (или Њи ме) во ђе на и по кре та на.354

Па вле на во ди део Ек те си са где се твр ди да се те ло ни ка да не по-кре ће одво је но, на соп стве ну ин ци ја ти ву и на су прот за по ве сти Ло го са,

345 Мак сим је пи тао Пи ра да ли он ми сли на при род но усво је ње, пре ма ко ме сва ко усва ја при-род на свој ства ко ја при па да ју ње го вој при ро ди, или на ре ла тив но усва ја ње, пре ма ко ме ми на при ја тељ ски на чин усва ја мо ства ри ко је при па да ју јед ни ма и дру ги ма. Пир је од го во рио да ми сли на ово дру го (Ibid. 304A-B). 346 Ibid. 301D347 Ibid. 352С. 348 Ibid. 353А.349 Ви де ти: Jean-Cla u de Lar chet, In tro duc tion to Sa int Ma xi me le Con fes se ur. Opu scu les Théolo gi qu es et Polémi qu es, trans. and no tes by Em ma nuel Pon soye (Pa ris: Cerf, 1998), 68.350 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 196. 18–204. 8.351 Ibid. 200. 15-17.352 Па вле је увер љи ви ји од Хо но ри ја, јер ка же да је Син чо веч ји си шао до ле с не ба (Ibid. 200. 24), док Хо но ри је ка же да је Хри сто во чо ве штво си шло до ле с не ба (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 550. 15–16), што је, до слов но узев ши, је рес.353 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 200. 25–8.354 Ibid. 200. 32-4.

89


већ он да, на на чин, и у ме ри у ко јој Бог Ло гос то хо ће.355 По том твр ди да ни он да ка да Хри стос ка же „Јер сам си шао с не ба не да тво рим во љу сво ју, не го во љу Оца, ко ји ме по сла“,356 ни ти ка да се у Гет си ма ни ји мо-ли Оцу, Он не из ра жа ва во љу ко ја је дру га чи ја или су прот ста вље на бо-жан ској.357 Хри стос је у Гет си ма ни ји јед но став но из ра зио на шу при ро ду ко ја во ли жи вот и не же ли да умре.358 Да је чо ве штво Хри сто во има ло во љу су прот ну во љи Оца или Ло го са, за слу жи ло би пре кор ко ји је Хри-стос упу тио Пе тру.359 Па вле за кљу чу је ре чи ма да се сви учи те љи Цр кве, укљу чу ју ћи Сер ги ја, па три јар ха кон стан ти но пољ ског и Хо но ри ја, па пу рим ског, сла жу око уче ња о јед ној во љи.360

Па вле се, та ко ђе, сма тра пи сцем Ти по са.361 Ти пос раз ли ку је два при-сту па про бле му во ља и енер ги ја Хри сто вих. Не ки љу ди ис по ве да ју да Хри стос има јед ну во љу, на осно ву то га што је Он јед на лич ност, ко ја хо ће и де ла без сму ће ња и без раз де ље но сти (у хте њу). Дру ги ис по ве-да ју две во ље и две енер ги је, због то га што при ро де Хри сто ве и њи хо ва свој ства оста ју не так ну ти на кон сје ди ње ња. Та ко Хри стос са вр ша ва бо-жан ска и чо ве чан ска де ла у скла ду са сво јим при ро да ма.362 По што је ова рас пра ва на не ла ште ту Цр кви, Ти пос за бра њу је сва ко освр та ње на јед ну или две во ље или енер ги је, и про пи су је раз ли чи те ка зне за оне ко ји то не бу ду по што ва ли.363

Очи глед но је да се Па вле слу жи истим иде ја ма и пој мо ви ма као и ње го ви мо но те лит ски прет ход ни ци. Он сма тра не до зво љи вом не са мо су прот ста вље ност већ и раз ли ко ва ње во ља, и по др жа ва уче ње о јед ној во љи. Твр ди да Хри сто ва ду ша за до би ја бо жан ску во љу за рад је дин ства са Ло го сом, што из гле да да не оста вља про стор за по твр ду људ ске во-ље у Хри сту. По што је Па вле, за раз ли ку од Сер ги ја и Хо но ри ја, пи сао на кон што је Мак сим под ву као раз ли ку из ме ђу спо соб но сти хте ња и објек та хте ња, из гле да да је ње го во мо но те лит ство ствар но, а не са мо вер бал но.

За ни мљив на ста вак овог су ко ба пред ста вља Па влов по ку шај да уре ди рас пра ву Ти по сом. Тај по ку шај је, ме ђу тим, био дон ки хо тов ски

355 Ibid. 200. 35–7; cf. Ek the sis, ibid. 160. 26–9.356 Јн 6, 38.357 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 202, 3–8. Па вле је твр дио да је ова кав став у скла ду са Сло вом 30, 12 све тог Гри го ри ја Бо го сло ва (ви де ти: PG 36, 117C–120B и Gal lay and Jo-ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 248–52).358 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 202. 10–12; ви де ти та ко ђе: Pse u do-At ha na-si us, De In car na ti o ne et con tra Ari a nos, PG 26, 1004B–C.359 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 200. 38–202. 3. 360 Ibid. 202. 21-5.361 Ibid. 206. 20-1.362 Ibid. 200. 32-4.363 Ibid. 208. 14-210.15.

90


и осу ђен на не у спех. Је ди ни пут је био је дин ство по стиг ну то на чвр стој док три нар ној осно ви, а не ста вља ње тач ке на рас пра ву ућут ки ва њем обе пар ти је без об зи ра на пра во слав ност или не пра во слав ност њи хо-вих ста но ви шта.364

Мо но те лит ски ар гу мен ти, ко је је ис ти цао Те о дор, ђа кон па три јар ха Па вла, ов де тре ба да бу ду украт ко по ме ну ти. Пре ма пр вом од њих, оци ста вља ју во љу и не зна ње у исту ка те го ри ју. Сто га, ако се људ ска во ља при пи су је Хри сту на дру га чи ји на чин не го кроз усво је ње, мо ра му се при пи са ти и не зна ње. То би би ла тврд ња ко ја би од го ва ра ла осу ђе ној је ре си аг но ет ства. Пре ма дру гом ар гу мен ту, оци ни су го во ри ли о при-род ној во љи, што зна чи да ди о те ли ти ни су у пра ву, по што ста вља ју у уста ота ца ре чи ко је су им стра не, ка ко би по слу жи ли соп стве ним те о-ло шким ин те ре си ма.365

Те о дор је ја сно од ба ци вао људ ску во љу у Хри сту. Ње гов па три стич-ки фун да мен та ли зам, ко ји је сма трао ко ри шће ње из ра за „при род на во ља“ не при хва тљи вим са мо због то га шо се он не на ла зи код ота ца, ни је био спрег нут (што је, ина че, чест слу чај код фун да мен та ли зма) са па жљи вим из у ча ва њем отач ких спи са. За пра во, Те о дор је по гре шно ту-ма чио ци тат из Гри го ри ја На зи јан за.366

4. 6 Пе тар Кон стан ти но пољ скиНе по се ду је мо ни је дан текст Пе тра Кон стан ти но пољ ског. Ипак,

пре ма све до че њу спи са Ше стог Ва се љен ског Са бо ра, он је по слао па пи Ви та ли ју јед но пи смо у ко ме је пред ла гао исто вре ме но при хва та ње и јед не и две во ље и енер ги је.367 Ка да је пи смо про чи та но пред оци ма Са-бо ра, рим ски де ле га ти су на по ме ну ли да су не ки де ло ви све то о тач ких све до чан ста ва ко ји су ци ти ра ни би ли из ме ње ни на та кав на чин да по-слу же уче њу о јед ној во љи и енер ги ји ко је је Пе тар же лео да про мо ви-ше.368 Са Пе тром је по ве зан је дан дру ги до ку мент ве зан за мо но те лит-ски спор: док три нар ни ди ја лог из ме ђу епи ско па Те о до си ја и Мак си ма Ис по вед ни ка. Тај ди ја лог је одр жан у Би зи ји, где је Мак сим из гнан 656. го ди не.369

364 Па вле ни је схва тио да су се вре ме на про ме ни ла од до ба Псе фо са, и да ре ше ње кроз на ме та ње ћу та ња не ће би ти пло до твор но.365 Opusc. 19, PG 91, 216B–217A.366 Ora tion 29, 18, у PG 36, 97A–C, и у Gal lay and Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 200. 1–202. 22. Гри го ри је не по ве зу је во љу са не зна њем, ка ко је Те о дор твр дио.367 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 108. 18–20 и 110. 14–16.368 Ibid. pt. 2, 610. 1–10.369 Пре ма Ma vri ti us Ge e rard-у, ди ја лог из ме ђу Мак си ма и Те о до си ја је за бе ле жио Мак си мов уче-ник Ана ста си је Апо кри си јар: ви де ти Cla vis Pa trum Gra e co rum, iii (Tur nho ut: Bre pols, 1979), 7735. Ви де ти та ко ђе: R. De vre es se, ‘La Vie de sa int Ma xi me le Con fes se ur et ses re cen si ons’, Ana lec ta Bol-lan di a na, 46 (1928), 5–49, и C. N. Tsir pan lis, ‘Ac ta san cti Ma xi mi’, Θεολογια, 43 (1972), 106–24. Пре ма

91


Мак сим је оп ту жио по др жа ва о це мо но те лит ства да уво де „но во та-ри је“,370 про кла му ју ћи јед ну енер ги ју371 и јед ну бо жан ску во љу,372 и за об ја вљи ва ње Ти по са, ко ји за бра њу је освр та ње би ло на јед ну би ло на две во ље и енер ги је.373 Те о до си је ни је по ри цао ове оп ту жбе, већ је од-го во рио да је он лич но био про тив Ти по са, што ни ка да ни је об зна нио из так тич ких раз ло га (δι` οικονμίαν). Те о до си је је по ку шао да по др жи уче ње о јед ној во љи и енер ги ји по зи ва ју ћи се на Ми нин Ли бе лус,374 и ка сни је пред ло жио Мак си му да ис по ве де јед ну ипо ста сну енер ги ју.375 Те о до си је је ре као да, иако су и он и они ко ји су са њим, са гла сни у ве ри да је Хри стос имао и бо жан ску и људ ску во љу, као и бо жан ску и људ ску енер ги ју, они не ко ри сте из раз „две“ ка ко не би пред ста ви ли Хри ста као у се би су прот ста вље ног.376

На кон цу, Те о до си је при хва та по сто ја ње две енер ги је и две во ље у Хри сту.377 Ипак, ка сни је је по но во исту пао у ко рист јед не во ље,378 да би га Мак сим још јед ном убе дио у по гре шност ње го вог уче ња.379 Не што ка сни је, Те о до си је и не ки цар ски су жбе ни ци су по се ти ли Мак си ма по дру ги пут, и тра жи ли од ње га да пот пи ше Ти пос.380 Је дан од слу жбе-ни ка, по име ну Епи фа ни је, ре као је да он и они ко ји се сла жу са њим при хва та ју да Хри стос има две во ље и две енер ги је, али су пот пи са ли

Sher wo od-у, ди ску си ја је др жа на од ав гу ста до сеп тем бра 656. го ди не (An no ta ted Da te-List, 56). Из да ва чи ско ри јег кри тич ког из да ња Dis pu ta tio Bizyae на по ми њу да Dis pu ta tio Bizyae ‘при па да Ана ста си ју Апо кри си ја ри ју или Ана ста си ју Мо на ху, и да је на пи сан мо жда у са рад њи са, или да при па да, Те о до ру Спу де су и Те о до ру Ган гр шком’. Они сма тра ју да се дис пут од и грао у ав гу сту 656. го ди не и да је за бе ле жен „ка сно, пре кра ја ав гу ста 656. или 657. го ди не“: ви де ти: Pa u li ne Al len and Bron wen Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, vi tam Ma xi mi Con fes so ris il lu stran tia, una cum la ti na in tre-pre ta ti o ne Ana sta sii Bi bli ot he ca rii iux ta po si ta, Cor pus Chri sti a no rum Se ri es Gra e ca, 39 (Tur nho ut: Bre pols; Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, 1999), XV и XVI.370 Мак сим је по ну дио си ноп сис раз ли чи тих ста во ва ко ји су пред ста вља ли мо но те лит ство сед-мог ве ка, са њи хо вим крат ким по би ја њем (Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 141A–144A, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 83. 118–89. 166).371 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 141A и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 83. 118–19.372 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 141C и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 85. 138–9.373 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 144A–B и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 89. 167–8 и 89. 175–80.374 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 148B и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 97. 262–4. Те о до си је је Мак си му по ка зао и дру ге све то о тач ке на во де, за ко је је Мак сим до ка зао да по ти чу од је ре ти ка: Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 148C–D, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 99. 276–101. 293.375 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 149D, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 105. 343–4.376 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 152D, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 109. 387–92. Те о до-си је во од би ја ње да ко ри сти из раз „две“ (во ље и енер ги је) ука зу је на ње го ву скло ност пре ма ан ти-хал ки дон ској по зи ци ји.377 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 153C, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 133. 425–7.378 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 156D, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 119. 490–2. 379 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 160B, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII,125. 562–3.380 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 161D, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 131. 629–34.

92


Ти пос ка ко би за шти ти ли љу де од штет них док три нар них рас пра ва.381 Тра жи ли су од Мак си ма да и он учи ни исто, али је Мак сим од био ком-про мис.382

Очи глед но је да је епи скоп Те о до си је пред ста вљо пре вас ход ни при мер не са ве сног и не ве ро до стој ног опор ту ни зма. На сто ја ње ње-го вог па три јар ха да по сре ду је из ме ђу мо но те лит ства и ди о те лит ства не спрет ним при мед ба ма и исто вре ме ним при хва та њем и јед не и две во ље и енер ги је, из гле да да ни је би ло ни шта дру го до опор ту ни стич ки на пор. Те о до си је се, ве ро ват но као и Пе тар, пот чи нио цар ским на сто-ја њи ма да од ре ди усме ре ње дог мат ског уче ња Цр кве,383 не ги ра ју ћи та-ко мо гућ ност озбиљ ног ба вље ња пи та њи ма ко ја су по кре ну та у овом су ко бу, и по сти за ње за до во ља ва ју ћег те о ло шког ре ше ња овог, жу стро рас пра вља ног, пи та ња. Му че ни штво ко је је на кон цу на мет ну то Мак си-му и ње го вим уче ни ци ма пред ста вља ло је гру бу Пи ро ву по бе ду ко ја је оста ви ла тра га за ду го вре ме на.

4. 7 Ма ка ри је Ан ти о хиј ски и ње го ви след бе ни циМа ка ри је је бра нио мо но те лит ство пред оци ма Ше стог Ва се љен ског

Са бо ра. По ри цао је по сто ја ње две во ље и две енер ги је у Хри сту, и уме-сто то га ис по ве дао јед ну во љу и јед ну бо го чо ве чан ску енер ги ју.384 Сма-трао је да је та јед на во ља, во ља Оца и Го спо да на шег Ису са Хри ста и Ду-ха Све то га,385 што ука зу је на бо жан ску во љу. Пре ма Ма ка ри ју, Хри стос ни је имао ни (гре шне) те ле сне же ље (θελήματος) ни ти (гре шне) људ ске по ми сли (λογισμοί), већ је по се до вао јед ну ипо ста сну во љу и бо го чо ве-чан ску енер ги ју.386 Ма ка ри је се за ла гао за схва та ње пре ма ко ме сва ка бо-го по доб на и чо ве ко по доб на енер ги ја по ти че од Хри ста,387 што су чи ни-ли и ње го ви прет ход ни ци. Ка сни је је ту енер ги ју при пи си вао бо жан ству, и ис по ве дао јед ну бо жан ску во љу у Хри сту, што је за сни вао на то ме да у Ње му ни је по сто ја ла во ља дру га чи ја или су прот на бо жан ској во љи.388 Не мо гу ће је да у Хри сту по сто је две во ље би ло исто вет не (όμοια) или

381 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 164D–165A, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 135. 676–82, 137. 687–8, и 137. 692–4.382 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 165B–C, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 137. 700–139. 712. За ни мљи во је да је Мак сим био оп ту жен за без бо жни штво пре ма Бо го ро ди ци – што је ин ди рект-на оп ту жба за не сто ри јан ство – што је он по ре као ис по ве да ју ћи да је Ма ри ја за и ста Бо го ро ди ца (Dis pu ta tio Bizyae, 168B–169A, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 143. 760–145. 789).383 Ви де ти: Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 164B, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 133. 653–4, где је Те о до си је ва ло јал ност ца ру ја сно уоч љи ва. 384 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 212. 8–9.385 Ibid. 216. 6–7.386 Ibid. 216. 17–18, 24–5.387 Ibid. 222. 18–19.388 Ibid. 224. 7–1.1.

93


су прот ста вље не јед на дру гој, твр дио је Ма ка ри је, на во де ћи од ло мак из Сер ги је вог пи сма Хо но ри ју.389 Ка да су га цар и Са бор упи та ли да ли би ис по ве дио две при род не во ље и енер ги је у Хри сту, од го во рио је да то не би учи нио, чак и ка да би због то га мо рао да по стра да.390 Ка да је Са бор упи тао ње га и ње го вог уче ни ка Сте фа на да ли је Хри стос имао при род-ну људ ску во љу, они су од го во ри ли да ни је, већ са мо бо жан ску, по што је био сло бо дан од (гре шних) те ле сних же ља (θελήματα) и (гре шних) људ-ских по ми сли (λογισμοί).391 Пре па да, и Адам је имао бо жан ску во љу, по-што је же лео исто што и Бог (био је sun qelhth.j qew|/, твр дио је Сте фан).392 На пи та ње да ли је Адам имао или ни је имао при род ну во љу, Ма ка ри је и Сте фан су од би ли да од го во ре.393

На Ше стом Ва се љен ском Са бо ру, сво ја гле ди шта су бра ни ла још тро ји ца мо но те ли та. Те о дор, епи скоп Ми ли тин ски, од био је да ис по-ве ди би ло јед ну би ло две во ље и енер ги је.394 По ли хро ни је је ис по ве дио јед ну во љу и бо го чо ве чан ску енер ги ју.395 Кон стан тин Апа миј ски из гле-да да је ис по ве дио јед ну бо жан ску во љу.396 Он је при хва тао да чо ве-штво у Хри сту има при род ну во љу, ко ја се од но си на же љу за хра ном, пи ћем и сном, али је на кр сту Хри стос од ба цио сво је те ло и крв, и ви-

389 Ibid. 224. 11–12. Ма ка ри је ов де по ми ње ак си ом ко ји је Сер ги је укљу чио у сво је пи смо Хо но-ри ју (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 542. 16–17), а је ди на је раз ли ка у то ме што је Ма ка ри је сма трао не мо гу ћим не са мо по сто ја ње две раз ли чи те, већ и по сто ја ње две исто вет не во ље. Та ко ђе је вред но па жње да у не ким тек сто ви ма Ма ка ри је ка рак те ри ше Те о до ра Моп су е стиј ског као учи те ља Мак си мо ве рас кол нич ке је ре си (!) и рас кол нич ког уче ња (ibid. 15–18; ви де ти та ко ђе 230. 2–3). За ни мљи во је да је Ма ка ри је ве ро вао да де ли исте иде је са Хо но ри јем, Сер ги јем, Па влом и Пе тром (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 216. 22–3).390 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 232. 7–13. Ju gie се по зи вао на Ма ка-ри ја ка ко би до ка зао пра во слав ност мо но те лит ства. Пре ма Ju gie-у, ка да су оци Са бо ра упи та ли Ма ка ри ја да ли при хва та две при род не во ље и две при род не енер ги је ‘он је од го во рио да не ће ре ћи две во ље или две енер ги је... већ јед на во ља и бо го чо ве чан ска ене ги ја’ (наш кур зив). Ju gie твр ди да је Ма ка ри је ‘из бе гао по ри ца ње две при род не во ље, две при род не енер ги је’. Пре ма Ju gie-у, Ма ка ри је је од го во рио на свој на чин, ко ји је у скла ду са пра во сла вљем (‘Mo nothéli sme’, col. 2309). Као од го-вор Ju gie-у, Do u cet ис прав но на по ми ње да не по ри ца ти (две при род не во ље) ни је исто што и при-хва ти ти их (‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 89). Ипак, и Ju gie и Do u cet су пре ви де ли део ди ја ло га ко ји је упра во по ме нут, у ко ме Ма ка ри је ка же: ‘Не ћу ре ћи две при род не во ље или две при род не енер ги је у те ле сној ико но ми ји Го спо да на шег Ису са Хри ста, ако бих био и исе чен на ко ма де и ба чен у мо ре’. Ова Ма ка ри је ва из ја ва (ко ју по ми њу и Murphy и Sher wo od, Con stan ti no ple II et Con stan ti no ple III, 201 и Pe li can, Chri stian Tra di tion, 70) је до дат ни раз лог због ко га ва ља би ти не по вер љив пре ма Ju gie-овом и ми шље њу дру гих ко ји за го ва ра ју то бо жњи не-мо но те литски ка-рак тер мо но те лит ског уче ња.391 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 242. 17–20. 392 Ibid. 244. 14–15.393 Ibid. 246. 8–11; ипак, озна чи ли су Ада мо ву во љу као про е ре тич ку и са мо о дре ђу ју ћу: ibid. 244. 14, 246. 6.394 Ibid. 202. 26–7. Те о дор је твр дио да му је ис по ве да ње ве ре дао Сте фан, уче ник Ма ка ри јев: ibid. 204. 23–5.395 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 676. 17 и 19.396 Ibid. 696. 20–23 и 698. 2–5.

94


ше ни је имао по тре бе за пи ћем, сном или хо да њем, чи ме је од ба цио и људ ску во љу.397

Мо но те лит ство Ма ка ри ја и ње го вих уче ни ка се мо ра раз мо три ти. Ма ка ри је ву и Сте фа но ву ми сао ка рак те ри шу не ки ти пич ни мо ти ви ве-ћи не мо но те ли та сед мог ве ка: две во ље и две енер ги је не мо гу би ти при пи са не Хри сту. Људ ска во ља је по ве за на са гре шно шћу. Хри сто ва енер ги ја се по вре ме но опи су је као бо го чо ве чан ска, би ло да је ње го ва во ља опи са на као бо жан ска итд. Чи ње ни ца да су обо је по ри ца ли по-сто ја ње две при род не во ље и енер ги је у Хри сту ука зу је да се њи хо во мо но те лит ство ти ца ло при ро де а не са мо ети ке.398 Шта ви ше, њи хо во од би ја ње Мак си мо ве Хри сто ло ги је ука зу је на ствар ну раз ли ку из ме ђу ње го ве и њи хо ве Хри сто ло ги је. За По ли хро ни ја и Кон стан ти на, уко-ли ко се озбиљ но схва те,399 ни шта не зна чи ве за ко ју је Кон стан тин ус-по ста вио из ме ђу људ ске во ље и људ ског те ла – као и ње го во је ре тич ко схва та ње да је Хри стос и јед но и дру го од ба цио при ли ком сво је смр ти.

5. За ле ђе мо но те лит ске је ре си сед мог ве ка

По сто ји ви ше ми шље ња о за ле ђу мо но те лит ског уче ња сед мог ве ка. Ди ми три је Ста ни ло је је, на при мер, твр дио да је ори ге ни зам, са ње го вим не га тив ним гле да њем на људ ско кре та ње (κίνησις), као иза зи ва ча от па да-ња ду ша од Бо га и њи хо вог ка сни јег па да у свет, и схва та њем пр во род ног гре ха у скла ду с тим,400 био у по за ди ни мо но те лит ске Хри сто ло ги је, ко ја ни је мо гла да ви ди по зи ти ван ка рак тер људ ске енер ги је. За Ста ни ло ја, то мо ра да је би ла и Мак си мо ва ин ту и ци ја, по што он пи ше сво ју ра ни ју Ам би-гву усме ре ну про тив ори ге ни ста у вре ме ка да је мо но е нер ги зам, а не ори-ге ни зам, пред ста вљао пра ву опа сност за Цр кву. 401По сто ји зр но исти не у Ста ни ло је вој тврд њи, али ње гов за кљу чак не мо же да до сег не пре да ле ко.402

397 Ibid. 698. 7–700. 15. Кон стан тин се пред ста вио као Ма ка ри јев уче ник: ibid. 700. 10–11.398 Ма ка ри је и Сте фан ни су би ли у пот пу но сти спо соб ни или ни су же ле ли да по ву ку раз ли ку из-ме ђу во ље као спо соб но сти и ак та хте ња, што про из и ла зи из њи хо вог уве ре ња да је Адам пре па да имао бо жан ску во љу и њи хо вог од би ја ња да ка жу да ли је или ни је имао при род ну људ ску во љу. Ипак, мо же би ти да су сво ди ли пред пад но чо ве штво на не де лат но, или су од би ја ли да од го во ре по зи тив но на пи та ње да ли је Адам пре па да имао при род ну во љу, по што би то под ра зу ме ва ло да је и Хри стос имао при род ну људ ску во љу.399 Из њи хо вих ре чи и де ла, из гле да из ве сно да су По ли хро ни је и Кон стан тин би ли мен тал но по ре ме ће ни.400 Ро ма ни дис је твр дио да то се же до Пла то на и да ка рак те ри ше мен та ли тет све тог Ав гу сти на као и про те стан ти зма (see his ‘Com ments on Paul Verg he se’s pa per “The Mo not he li te Con tro versy: A Hi sto ri cal Sur vey”’; Gre ek Ort ho dox The o lo gi cal Re vi ew, 13, 1968, 208–11 at 208).401 See: Du mi tru Stă ni lo ae, In tro duc tion to Ma xi mus’s Fi lo so fi ka, kai. Qe o lo gi ka. vErwth,ma ta( Ve pi. ta.j Phga,j iv, 2 nd edn. (At hens: vA po sto likh. Di a ko ni,a th/j vEl lla,doj( 1990), 13–51, на стр. 17–21.402 Шер вуд сма тра да је Мак си мо ва ра ни ја Ам би гва на пи са на из ме ђу 628. и 630. (An no ta ted Da te-List, 61): viz. пре зва нич ног про мо ви са ња мо но е нер гет ства. Да је Мак сим же лео да на пад не по чет-

95


Дру ги су, као што смо већ ви де ли, твр ди ли да је мо но те лит ство на-ста ло из ки ри лов ске Хри сто ло ги је, оја ча не по сред ством нео ха ли дон-ства, па се та ко, Ки ри ло и нео хал ки дон ци сма тра ју од го вор ни ма за те-ме ље на ко ји ма је са гра ђе на мо но те лит ска гра ђе ви на.403 Али, да ли је ова кво ста но ви ште одр жи во?

Исти на је да је Ки ри ло на јед ном ме сту го во рио о јед ној енер ги-ји у Хри сту.404 Ипак, по треб но је по ста ви ти од го ва ра ју ће пи та ње: Да ли је Ки ри ло био мо но те ли та? Од го вор на то пи та ње се не мо же да ти на осно ву јед ног од лом ка, већ са мо на осно ву чи та вог ње го вог де ла. По сто ји, на при мер, код Ки ри ла оде љак ко ји су ди о те ли ти вр ло ра до на во ди ли по што не сум њи во на гла ша ва ди о те лит ство. У том се одељ ку из ри чи то ка же да Бог и ство ре ња не мо гу има ти јед ну при род ну енер-ги ју, што је за сно ва но на те ме љу раз ли ко ва ња њи хо вих при ро да.405 У све тлу оде ља ка по пут ово га, и чи та ве Ки ри ло ве Хри сто ло ги је, и Мак-сим и Ки ри ло су за сту па ли ди о те лит ство, та ко да го ре по ме ну ти мо-но е нер гет ски из раз не го во ри о дру го ме до о је дин ству две енер ги је на те ме љу њи хо ве про ја ве.

Иду ћи ка по сле-хал ки дон ској Хри сто ло ги ји, још јед ном се ва ља при се ти да за њу, ауто ри тет Хал ки до на оста је нео спо ран, и у нај ма њу ру ку ва жан као и Ки ри лов. Ка ко смо већ ви де ли, Пе ти Ва се љен ски Са-бор твр ди да Ки ри ло ва „мо но фи зит ска“ фор му ла „јед на при ро да Бо-га Ло го са ова пло ће на“, мо ра би ти схва ће на као јед на ка са две при ро де о ко ји ма го во ри Хал ки дон, што је за по сле-хал ки дон це пред ста вља ло основ ну хри сто ло шку фор му лу. По што су по сле-хал ки дон ци твр ди ли да Ки ри ло ва „јед на при ро да ова пло ће на“ тре ба да бу де схва ће на на овај на чин, то је до бар раз лог да се ве ру је да би за њих исти слу чај ва жио и ка да је у пи та њу дру ги Ки ри лов мо на дич ки из раз, по пут ово га ко ји го-во ри о „јед ној енер ги ји“.406

но мо но е нер гет ство у сво јој ра ни јој Ам би гви, мо рао би да бу де упо знат са овом је ре си на ње ном вр ло ра ном ступ њу, што не из гле да ве ро ват но. Шер вуд твр ди да „пр ви ја сни по ка за тељ ње го вог не за до вољ ства или пре, не при хва та ња мо но е нер гет ства мо же би ти на ђен у ка сни јој Ам би гви, где се ви ди ути цај Со фро ни је вог си но ди ко на из 634. го ди не и у ње го вом од го во ру Пи ру (пи смо 19) ко-је је усле ди ло ма ло на кон Ки ро вог уго во ра о сје ди ње њу и Сер ги је ве осу де (Псе фос) тер ми но ло ги је ко ја се ко ри сти ла у рас пра ви (ibid. 9–10).403 Mo el ler, нпр. твр ди да је мо но те лит ство по сле ди ца раз во ја нео хал ки дон ства (‘Le Chalcédo ni-sme et le néο-Chal ce do nism’, 720); Ba u sen hart (‘In al lem uns gle ich auβer der Sünde’, 127) и Ut he mann (‘Der Ne uc hal ke do ni smus als Vor be re i tung des Mo not he le ti smus’, pas sim) су, ка ко ће мо ви де ти, за-сту па ли исту ли ни ју.404 Ви де ти Ки ри ло ве ко мен та ре на Јо ва но во Је ван ђе ље, где он рас пра вља о ис це ље њу Ја и ро ве кће ри (PG73, 576C–596C). То је је ди ни ки ри лов ски од ло мак ко ји има од ре ђе ну апо дик тич ку сна гу про у зро ко ва ња мо но те ли ства.405 Ки ри ло пи ше ouv dh,pou mi,an ei,na i fu sikh.n th.n ev ne,rge ian dw,so men qe ou/ kai. po ih,ma toj( i;na mh,te to. po i qe,n eivj th.n qei,an av na ga,gwmen ouv si,an( mh,te mh.n th/j qei,aj fu,sewj to. Ev xai,re ton eivj to.n toi/j gennhtoi/j pre,pon ta ka ta ga,gwmen to,pon) Ви де ти PG75, 453B–C.406 За ве зу су шти не и енер ги је ви де ти да ље.

96


Шта ви ше, мо но те ли ти ни су би ли у при ли ци да на ве ду мно го по-сле-хал ки дон ских пи са ца ко ји би по слу жи ли њи хо вом ци љу. Псе у до Ди о ни си је је слу чај sui ge ne ris, и ње го ва „`нова` енер ги ја“ мо же би ти схва ће на као по ка за тељ је дин ства при род них енер ги ја. Ми нин Ли ве-лус је, нај ве ро ват ни је, у це ли ни кри во тво рен текст.407 „Јед на енер ги ја“ Ана ста си ја Ан ти о хиј ског из гле да да озна ча ва је дин ство и пе ри хо ре сис енер ги ја, као и њи хов ре зул тат, што ће де таљ ни је би ти по ка за но у ка-сни јем одељ ку.408 На по кон, је дан не ја сан оде љак из Ира кли ја Хал ки дон-ског из ле да да за го ва ра и јед ну и две при ро де и кре та ња/енер ги је. Али, по но во, из гле да да је Ира кли је пре све га же лео да бу де отво рен пре ма мо на дич ком на чи ну из ра жа ва ња ко ји на гла ша ва је дин ство Хри сто вих при ро да и њи хо вих енер ги ја.409

У по сто је ћим тек сто ви ма на ших мо но те ли та и Мак си ма, то су је-ди ни по сле-хал ки дон ски одељ ци ко је су мо но те ли ти ко ри сти ли као по др шку сво јим ста во ви ма. Ипак, ту има и дру гих за ни мљи вих тек сто-ва. У јед ном ин те ре сант ном члан ку, Се ба сти јан Брок (Se ba stian Brock) је об ја вио не ке по сле-хал ки дон ске од лом ке ко ји при па да ју си риј ском мо но те лит ском фло ри ле ги ју му, ко ји је, ве ро ват но, са ста вљен од стра не хал ки дон ских мо но те ли та.410 Пр ви оде љак фло ри ле ги ју ма је при пи сан па пи Ви ги ли ју и по све ћен је јед ној Хри сто вој енер ги ји.411 Дру ги и тре ћи оде љак мо гу би ти из Ми ни ног Ли ве лу са, на ко ји се мо но те ли ти стал но по зи ва ју.412 Пр ви од ових твр де да бо жан ска во ља у Хри сту ни је раз ли-чи та од во ље Ње го вог чо ве штва (дру га чи је би зна чи ло да је Хри стос су-

407 Оци Ше стог Ва се љен ског Са бо ра су до ка за ли да је Ли ве лус уба чен у ак та Пе тог Ва се љен ског Са бо ра и окрак те ри са ли су га као ла жан (ви де ти нпр. Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me-ni co rum, ii, pt. 2, 638. 1–648. 3). Из гле да да ни са ми мо но те ли ти ни су би ли пре ви ше уве ре ни у аутен тич ност Ли ве лу са. Пир ни је ин си сти рао на ње го вој аутен тич но сти и зна ча ју то ком дис пу та са Мак си мом, ка да је овај на гла сио кон тра дик тор ност све до чан ства Пи ра и Сер ги ја ко ја се ти чу пи та ња да ли га је па па Ви ги ли је при мио или не (Dis pu ta tio, PG91, 328A–B). На да ље, то ком истог дис пу та, из гле да да је Мак сим из ра зио сум њу у ве зи са ре чи ма Ли ве лу са o[n fhsi li,bel lon Mhna/ (Dis pu ta tio, PG 91, 332C; о то ме ви де ти: Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 253). Шта ви ше, Мак сим је оспо рио аутен тич ност Ли ве лу са то ком рзго во ра са мо но те лит ским епи ско-пом Те о до си јем (He fe le, Hi story of the Co un cils, 132, и Do u cet, ‘Dis pu te’, 253) ре кав ши да је Ли ве лус на пи сан на кон Пе тог Ва се љен ског Са бо ра (а Ми на је умро 25. ав гу ста 552. го ди не крат ко пре по-чет ка Са бо ра: ви де ти Ka la ma ras, Πέμπτη Οίκουμενική Σύνοδος, 123). Чи ње ни ца да Те о до си је ни је ин си сти рао на зна ча ју Ли ве лу са ве ро ват но све до чи (нај ма ње) о ње го вој не си гур но сти по пи та њу аутен тич но сти Ли ве лу са (ви де ти Dis pu ta tio Bizyae, PG90, 148B, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e-cu li VII, 97. 262–99. 73).408 Ана ста си јев текст се мо же на ћи у Opusc. 20, PG91, 229B–233B. 409 Мак сим је је ди ни ко ји по ми ње Ира кли је во ста но ви ште Opusc. 9, PG91, 125C–D.410 Se ba stian Brock, ‘A Mo not he le te Flo ri le gi um in Syri ac’, у C. La ga, J. A. Mu ni tiz and L. van Rom pay (eds.), Af ter Chal ce don: Stu di es in The o logy and Church Hi story (Le u ven: Pe e ters, 1985), 35–45.411 Ibid. 36. Аутен тич ност овог тек ста се мо же сма тра ти по твр ђе ном јер се он мо же на ћи у ла тин-ском пре во ду ак та Пе тог Ва се ље ског Са бо ра (ACO iv, 1, 187. 31–2). 412 Пре ма Бро ку, ово из гле да вр ло ве ро ват но, и ако би се до ка за ло као исти ни то, аутен тич ност Ли ве лу са би уне ко ли ко би ла сна жни је по твр ђе на (‘A Mo not he le te Flo ri le gi um’, 38).

97


прот ста вљен сам се би и по де љен на Бо га Сло во и чо ве ка), и да Хри стос има јед ну во љу,413 а дру ги при пи су ју Хри сту јед ну во љу и јед ну енер-ги ју.414 Че твр ти оде љак је из Едик та ца ра Ју сти ни ја на про тив аг но е та, и јед но став но по ми ње да „је чи та ва во ља Бо жан ства у Хри сту“.415 Два одељ ка ко ја сле де су при пи са на Ана ста си ју Ан ти о хијскм. Пр ви по твр-ђу је јед ну во љу и енер ги ју у Хри сту, а дру ги јед ну енер ги ју.416 По след њи оде љак је из Си ме о на Столп ни ка мла ђег (521-96), и при пи су је Хри сту јед ну енер ги ју.417

У че му је зна чај овог фло ри ле ги ју ма? Пр во, ди ску та бил но је да ли тек сто ви ко ји су ов де ци ти ра ни за го ва ра ју ствар но или вер бал но мо но-те лит ство.418 Шта ви ше, ка ко Брок на по ми ње, фло ри ле ги јум су при ре-ди ли Си риј ци а не Је ли ни,419 што ис кљу чу је мо гућ ност да је играо не ку уло гу у ства ра њу те о ло ги је на ших мо но те ли та.420 Оде љак из Ви ги ли ја, је ди ни ко ји је ствар но аутен ти чан, из гле да да ни је био по знат ни јед ном од на ших мо но те ли та. Што се ти че оста лих оде ља ка, Ми нин Ли ве лус је, ка ко смо већ ви де ли, кри во тво рен. Ниг де се не по ми ње ни не ки едикт Ју сти ни ја на про тив аг но е та.421 Оде љак из Ана ста си ја је ина че не по знат, а то је слу чај и са Ма ри ном Апа миј ским ко ме је упу ћен.422 И Си ме о нов текст ни ти ње гов адре сант ни су по зна ти из дру гих из во ра.423 Из гле да да нам је по треб но мно го ви ше сна жних и ве ро до стој них до ка за да би ус по ста ви ли ма кар лин гви стич ку, ако не те о ло шку, ве зу из ме ђу не ких по сле-хал ки дон ских те о ло га и мо но те ли та сед мог ве ка.424

413 Ibid. 37.414 Ibid. 38.415 Ibid. 39.416 Ibid. 40–1.417 Ibid. 42–3.418 Пре ар ти ку ла ци је екс пли цит ног и ствар ног ди о те лит ства, по зи ва ње на јед ну во љу мо же мно-го лак ше би ти схва ће но као ле ги тим ни из раз вер бал ног мо но те лит ства. Што се, на при мер, ти че Ана ста си је вог од лом ка, Брок на по ми ње да је до бро по зна то да он ко ри сти „мо но те лит ску фра зе-о ло ги ју“ и по зи ва се на G. We iss, Stu dia Ana sta si a na I: Stu dien zum Le ben, zu den Schrif ten und zur The o lo gie des Pa tri ar chen Ana sta si us I. von An ti oc hien, Mi scel la nea Byzan ti na Mo na cen sia, 4 (Mu nich, 1965), 203–10, ко ји га сма тра „им пли цит но пра во слав ним“ по пи та њу мо но те лит ства (‘A Mo not he-le te Flo ri le gi um’, 42).419 Brock, ‘A Mo not he le te Flo ri le gi um’, 44.420 На кон цу, Брок ис ти че да је ову ком пи ла ци ју ве ро ват но са ста вио не ко у ка сном сед мом или ра ном осмом сто ле ћу (ibid.).421 Ibid. 39.422 Ibid. 41–2. Тре ба на гла си ти да је ово пр ви оде љак Ана ста си ја где је во ља ока рак те ри са на као αυτεξούσιον καί γνωμικόν (ibid. 41), што сум њи во под се ћа на тер ми но ло ги ју сед мог ве ка.423 Ibid. 43.424 Ни је из не на ђу ју ће да су све сно и не све сно кри во тво ре ни нaводи ко ри шће ни у мо но те лит-ском фло ри ле ги ју му. Вре ди по ме ну ти да је Мак си му то ком рас пра ве, епи скоп Те о до си је по ка зао тек сто ве Ју ли ја на Рим ског, Гри го ри ја Чу до твор ца, Ата на си ја и Јо ва на Зла то у стог ко ји се ти чу уче-ња о јед ној енер ги ји (ви де ти: Dis pu ta tio Bizyae, PG90, 148B–D, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 99. 273–101. 296).

98


По за ба ви ће мо се ма ло не ким дру гим пред ло зи ма. Ba u sen hart је скре нуо па жњу на кључ ни мо тив Ата на си ја и Ки ри ла, пре ма ко ме Ло-гос по кре ће сво је те ло као ин стру мент, и пре ла же ње овог мо ти ва пре ко нео-хал кид но на ца као што је Ле он ти је Је ру са лим ски, све до мо но те-лит ства сед мог ве ка.425 Ипак, гле ди ште да је чо ве штво по кре ну то бо-жан ским ни је осо бе на ка рак те ри сти ка Ата на си ја, Ки ри ла и Ле он ти ја Је ру са лим ског. За пра во, то је оп ште ме сто древ не Хри сто ло ги је, укљу-чу ју ћи не сто ри јан ску Хри сто ло ги ју, ко ја пред ста вља Хри ста као по-кре та ног (ev ner gei/ta) од стра не Ло го са.426 Ле он ти је Је ру са лим ски се, на при мер, сла же са не сто ри јан ским са го вор ни ком да је Ло гос по кре ћу ће на че ло у Хри сто ло ги ји. Они се ра зи ла зе по пи та њу да ли је оно што је ти ме по кре ну то људ ска лич ност или људ ска при ро да. Ле он ти је сма тра да је у пи та њу ово дру го,427 што је по жељ ни је, јер ис кљу чу је из Хри сто-ло ги је људ ску лич ност. Али ни ти Ле он ти је ни ти ње гов не сто ри јан ски са го вор ник ни су би ли мо но те ли ти, ка ко је већ утвр ђе но.

На да ље, не мо ра нео п ход но да бу де про бле ма тич но ре ћи да Ло гос по кре ће сво је чо ве штво, уто ли ко што ствар ност и аутен тич ност во ље и енер ги је Ње го вог чо ве штва ни је за по ста вље на. Ba u sen hart ни је ус пео да на пра ви раз ли ку из ме ђу до зво ље не и не до зво ље не упо тре бе ор га-нон ског схва та ња у Хри сто ло ги ји. Мак сим, на при мер, та ко ђе из ја вљу је да Ло гос сам по кре ће сво је чо ве штво, иако је он био нај ва жни ји пред-став ник ди о те лит ства.428

Ut he mann је твр дио да су нео-хал ки дон ци по пло ча ли пут мо но те-лит ству ис ти чу ћи је дин ство „де лат ног за јед ни штва“, ко је је, уз по моћ уче ња о „уипо ста зи ра њу“, ко нач но при пи са но Ло го су.429 Тре ба по ме ну-425 Ba u sen hart, ‘In al lem uns gle ich auβer der Sünde’, 127.426 Мак сим, на при мер, озна ча ва Пи ро во ста но ви ште да је Хри сто во те ло по кре та но по за по ве-сти Ло го са, као не сто ри јан ство (Dis pu ta tio, PG 91, 297A).427 Ви де ти: PG 86, 1757A–C, на шта се сам Ba u sen hart освр ће (‘In al lem uns gle ich auβer der Sünde’, 127); Мо ра мо да на по ме не мо да овај од ло мак из Ле он ти ја не сме би ти ту ма чен из дво је но, већ у кон тек сту чи та ве ње го ве Хри сто ло ги је. 428 Ви де ти нпр: ње го ву пе ту Am bi gu um, PG 91, 1049D, и у Bart Jan ssens (ed.), Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam una cum Epi stu la Se cun da ad Eun dem, Cor pus Chri sti a no rum Se ri es Gra e ca, 48 (Tur nho ut: Bre pols; Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, 2002), 24. 93–4. Ипак, у Opusc. 5, PG 91, 64B–C, Мак сим од ба цу је не тач но схва та ње ви ђе ња да је чо ве штво ор га нон Ло го са, што је ко ри шће но ка ко би се по др жа ло гле ди ште да бо жан ство и чо ве штво има ју јед ну енер ги ју. Mo el ler је та ко ђе скре нуо па жњу на тен ден ци ју алек сан дриј ске Хри сто ло ги је да пред ста ви Ло го са као оно га ко ји ко ри сти сво ју људ ску при ро ду као ин стру мент (‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 711). То ипак, ни је нео п ход но и про бле ма тич но (ви ше о то ме вид. По гла вље 3, оде љак 5.5). На про тив, про бле ма тич но је ре ћи (ка ко Mo el ler чи ни, ‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 716–17) да је ис прав но ре ше ње за про блем Хри сто вих енер ги ја оно ко ји ну ди фор му ла па пе Ла ва (‘agit enim utra que na tu ra cum al te ri us com mu ni o ne’), као што ће мо ви де ти у По гла вљу 4.429 Ви де ти нпр: Ut he mann, ‘Der Ne uc hal ke do ni smus als Vor be re i tung des Mo not he le ti smus’, 413. Одво је но од Mo el ler-а, Ba u sen hart-а, и Ut he mann-а, ве зу из ме ђу нео-хал ки дон ства и мо но те-литства су та ко ђе ус по ста ви ли и Murphy and Sher wo od, Con stan ti no ple II et Con stan ti no ple III (ви де ти нпр:. 134), као и Far rell, Free Cho i ce in St. Ma xi mus the Con fes sor, 68f ). На про тив, Лар ше се

99


ти да под „де лат ним за јед ни штвом“ не ки по сле-хал ки дон ци под ра зу-ме ва ју је дин ство Хри сто вих енер ги ја у де ла њу и ни шта ви ше. Шта ви ше, те мељ ни мо ме нат уче ња о „уипо ста зи ра њу“ - тј. да је Ло гос је дин стве-на ипо стас у Хри сто ло ги ји, у ко јој по сто је Ње го ва бо жан ска и људ ска при ро да – сам по се би не узро ку је нео п ход но про бле ме, све док ин те-гри тет Хри сто вог чо ве штва ни је пре ви ђен. Ов де је ва жно за пам ти ти ин си сти ра ње по сле-хал ки до на ца (про тив ан ти-хал ки до на ца) да је чо-ве штво Хри сто во пу на и са вр ше на при ро да. На да ље, ви ђе ње да је Ло-гос је дин стве на ипо стас у Хри сто ло ги ји је ка рак те ри стич но не са мо за мо но те лит ску Хри сто ло ги ју, по пут оне Апо ли на ри је ве или оне сед мог ве ка, већ и њи хо вих про тив ни ка, као што су дво ји ца Гри го ри ја и Мак-сим. На по кон, твр ди ти на осно ву „уче ња о `уипостазирању`“ да је Ло-гос је дин стве ни су бје кат хте ња и де ла ња ни је за осу ду, све док је Ло гос сма тран за је дин стве ни су бје кат хте ња и де ла ња. Све док се Ло гос сма-тра су бјек том не са мо бо жан ског већ и људ ског хте ња и де ла ња у све тлу ње го вог по се до ва ња две во ље и две енер ги је.

Све у све му, ар гу мен ти ко ји су ко ри шће ни да по др же те зу да је по-сле-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја по пло ча ла пут мо но те лит ству сед мог ве ка, не из гле да ју убе дљи во. На про тив, те мељ но ис тра жи ва ње по сле-хал ки дон ске Хри сто ло ги је по ка зу је упра во су прот но: да мо но те лит-ство, за пра во, ни је у кон ти ну и те ту са по сле-хал ки дон ском Хри сто ло-ги јом, већ је ње на де ви ја ци ја.

Као што смо већ ви де ли, Хри сто ло ги ја дво ји це Ле он ти ја је са свим бли ска ди о те лит ству и ди о е нер гет ству. Шта ви ше, тре ба да бу де по ме ну-то да су, на су прот мо но те ли ти ма, ди о те ли ти би ли у при ли ци да на ве ду не ко ли ко ци та та из де ла по сле хал ки дон ских те о ло га ка ко би по др жа ли сво је стно ви ште. На сед ни ца ма Ше стог Ва се љен ског Са бо ра на во ђе ни су ци та ти Ју сти ни ја на, Је фре ма Ан ти о хиј ског, Ана ста си ја Ан ти о хиј ског430 и Јо ва на Ски то пољ ског431 ко ји екс пли цит но по ка зу ју по сто ја ње две енер-ги је у Хри сту.432 Ди о те лит ство по ме ну тих те о ло га ни је из не на ђу ју ће уко ли ко се при се ти мо да је ве за из ме ђу во ље, енер ги је и су шти не би ла уоби ча је на у све то о тач кој те о ло ги ји. По себ но у кон тек сту ан ти – ан-ти-хал ки дон ске Хри сто ло ги је, за оче ки ва ти је та кву осе тљи вост ко ја се ти че двој но сти Хри сто вих енер ги ја (што од го ва ра двој но сти Хри сто-

из гле да про ти ви гле ди шту да мо но те лит ство и мо но е нер гет ство има ју свој из вор у нео-хал ки-дон ству. 430 На сед ни ца ма ла те ран ског са бо ра та ко ђе је при ре ђен ду жи фло ри ле ги јум са ди о те лит ским од лом ци ма из Ана ста си ја, ко ји ма је циљ био да по ка жу да он ни је био мо но е нер ге та, ка ко би на-вод, ра ни је ци ти ран, мо гао да су ге ри ше: ви де ти Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 435–6.431 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 350. 9–368. 14.432 Вред но је при ме ти ти да је чак и Mo el ler пре по знао су штин ско ди о те лит ство код не ко ли ци не по сле-хал ки дон ских пи са ца (‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 711–12).

100


вих при ро да) про тив ан ти-хал ки дон ског на гла ша ва ња јед не при ро де и енер ги је у Хри сту, што је зву ча ло уз не ми ра ва ју ће у уши ма по сле-хал-ки дон ског до ба.

Шта ви ше, оних не ко ли ко на во да где се мо но те ли ти по зи ва ју на по-сле-хал ки дон ске те о ло ге, ти чу се Хри сто вих енер ги ја а не Ње го вих во ља. Ипак, тре ба на гла си ти да, као што је по ка за но, те мељ но пи та ње рас пра ве у сед мом ве ку ни су би ле енер ги је Хри сто ве већ Ње го ве во-ље. Основ ни раз лог због че га је Сер ги је, на при мер, сма трао не при хва-тљи вим две енер ги је, био је тај што оне на вод но уво де две во ље. Ка да су Мак сим и Пир за вр ши ли сво ју рас пра ву по пи та њу Хри сто вих во-ља, Мак сим је сма трао да је са да из ли шно по кре та ти пи та ње о енер ги-ја ма.433 По ред то га, из гле да да су не ки мо но те ли ти би ли вр ло бли ски пра во слав ном ста но ви шту по пи та њу Хри сто вих енер ги ја. Али то се не од но си на пи та ње Хри сто вих во ља. Вре ди по ме ну ти да се мо но те ли ти ни су по зи ва ли ни на је дан је ди ни по сле-ха кли дон ски од ло мак ко ји би го во рио о јед ној во љи у Хри сту, из у зев на, ве ро ват но кри во тво ре ни, Ми нин Ли ве лус. На во ди ли су од лом ке из де ла ра ни јих те о ло га, а њи-хо во на во ђе ње је че сто има ло за циљ са мо од бра ну.434 На су прот њи ма, ди о те ли ти су би ли у при ли ци да на пра ве по ду жи ди о те лит ски фло ри-ле ги јум ота ца ко ји под у пи ру гле ди ште о две во ље,435 као и вр ло број не до ка зе из је ре тич ких спи са, ари ја на ца, апо ли на ри је ва ца и ан ти-хал ки-до на ца, ко ји се за ла жу за јед ну енер ги ју и јед ну во љу.

Са да пра во за ле ђе мо но те лит ства из ла зи на ви де ло. Ка ко је, по-ред дру гих, епи скоп Ка лист Вер при ме тио, „мо но те лит ство је пред-ста вља ло ожи вља ва ње Апо ли на ри је ве је ре си“.436 Мо жда де лу је из не на-ђу ју ће по но во ви де ти Апо ли на ри је ву је рес у сед мом ве ку, али с дру ге стра не, ни је те шко уочи ти ка ко је она та мо до спе ла. Из гле да ве ро ват-но да, ка ко смо већ по ме ну ли, од ба ци ва ње не ких аспе ка та Апо ли на-ри је вог док три нар ног си сте ма, по себ но оних ко ји се од но се на во-ље Ису са Хри ста, ни је у до вољ ној ме ри усво је но од свих хри шћа на

433 Dis pu ta tio, PG 91, 333C.434 Та кав је слу чај са че сто на во ђе ним ци та том све тог Гри го ри ја Бо го сло ва да „(Хри сто ва) во ља ни је су прот на Бо жи јој јер је у пот пу но сти обо же на“ (Ora tion 30, 12, in PG 36, 117C, и Gal lay and Jo ur jon (eds.) Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 248. 5–6), што су ди о те ли ти ту ма чи ли као на-гла ша ва ње по сто ја ња две во ље, бо жан ске и обо же не људ ске. Ви ше о то ме ви де ти ка сни је у тре ћем по гла вљу.435 Вред но је по ме ну ти, нпр., да у сво јој Апо ло ги ји Хал ки дон ског Са бо ра и То мо са па пе Ла ва, по-сле-хал ки до нац Је фрем Ан ти о ниј ски узи ма као из ве сно да Хри стос има две во ље, и твр ди да то до ка зу је да Он, та ко ђе, има и две при ро де (тај ци тат је на ве ден у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 360. 1–362. Ви ше о то ме ви де ти у тре ћем по гла вљу.436 Kal li stos Wa re, ‘Chri stian The o logy in the East, 600–1453’, in Hu bert Cun lif e-Jo nes as si sted by Be-nja min Dre wery (eds.), A Hi story of Chri stian Doc tri ne (Edin burgh: T & T Clark, 1978), 181–225, на стр. 188.

101


цар ства.437 Та ко, ка да су ва се љен ски ин те ре си па три ја ра ха до ве ли до опа сног при сту па (те о ло шким пи та њи ма), чак и до је дин ства са не ким ан ти-хал ки дон ци ма пре ко за јед нич ких аспе ка та мо но фи зит ству ју ће Хри сто ло ги је, пи та ње во ља је свом си ли ном по ста вље но, на по ре до са апо ли на ри јев ским и од ви ше аси ме трич ним цр та ма мон те литстке ми сли. За и ста је за па њу ју ћа слич ност из ме ђу апо ли на ри јев ства и мо-но те лит ства. Не са мо те о ло ги ја и ар гу мен та ци ја, већ и са ме ре чи не-ких апо ли на ри јев ских оде ља ка, са свим су слич ни не ким мо но те лит-ским одељ ци ма, па из гле да као да је апо ли на ри јев ски од ло мак уба чен у текст мо но те ли та.438

Та ко ђе по сто је слич но сти из ме ђу мо но те лит ства и ан ти-хал ки дон-ства.439 Уче ње о јед ној во љи и енер ги ји, на по ре до са на гла ша ва њем је-дин ства Хри сто вог и бо жан ске лич но сти и (= бо жан ске) при ро де Ло-го са, је су пре о вла ђу ју ћа обе леж ја обе гру па ци је, ан ти-халк ди о на ца и хал ки дон ских мо но те ли та. Те о ло шко и тер ми но ло шко ме сто до ди ра на ђе но је из ме ђу мо но те ли та сед мог ве ка, с јед не стра не, и апо ли на-ри је ва ца и ан ти-хал ки до на ца с дру ге стра не, а не из ме ђу мо но те ли та и по сле-халк ди о на ца. Ипак, са овим при мед ба ма пре ла зи мо на по след-њи оде љак овог по гла вља.

437 Тре ба по ме ну ти да је хал ки дон ско-мо но те лит ски пи сац си риј ског Жи ти ја све тог Мак си ма, ово га им пли цит но оп ту жио да је Хри сту при пи си вао „две во ље и две енер ги је и два ума“. Brock, ‘An Early Syri ac Li fe of Ma xi mus the Con fes sor’, 316, под вла че ње мо је.438 Огра ни чи ћу се на на во ђе ње два ци та та апо ли на ри јев ских пи са ца на по ре до са одељ ци ма мо-но те ли та сед мог ве ка ко ји су ме ђу соб но вр ло слич ни: o;rga non kai. to. ki nou/n mi,an pe,fu ken av po telei.n th,n ev ne,rge ian (Апо ли на ри је, у Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea und se i ne Schu le, 235. 26, и у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 320. 38); pa,nta ta. ka ta. th,n ev vnan qrw,phsan))) ei?/nai mi,an ginw,skein ev ne,rge ian( tau,thj de. tec ni,thn kai. dhmi o ur go.n to.n qeo.n lo,gou( o;rga non de. th.n avnqrw po,thta (Те о дор Фа ран ски у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 124. 1–3); av du nat,n ev stin evn e`ni. kai. tw|/ auvtw|/ u` po ke i me,nw| du,o tou.j ta nan ti,a qe,lon taj a`llh,lo ij su nu pa,rcein (Апо ли на ри је, у Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea und se i ne Schu le, 247. 24–6); du,o tou.j ta `nan ti,a qe,lon taj eiv sa,gesqai))) av du,na ton ga.r evn e`ni. kai. tw|/ autw?/| u` po ke i me,nw du,o a;ma kai. ka ta. ta o u to.n <ev na ti,a> u` fe sta,nai qelh,ma ta (Сер ги је, у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 542. 15–17); o` du,o qelh,ma ta le,gwn Cri stou/ ))) h; to.n e;na du,o ti na.j eiv sa,gei Cri stou.j ))) h; to.n auv to.n eà utw|/ di da,skei ma co,menon (По ле мон, у Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea und se i ne Schu le, 275. 22–5, и у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 324, 11–13); dua. tou/ta kai. e;n qe,lhma tou/ ))) Cri stou/ no ou/men( I;na mh. ))) auv to.n eà utw|/ di a ma co,me non dog ma ti,swmen h; du,o tou/j qe,lon taj eiv sa ga,gwmen (Па вле Кон стан ти но-пољ ски, у Ri e din ger I (ed.) Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 200. 25–8).439 Ов де ћу ис та ћи два тек ста, је дан од Апо ли на ри ја и дру ги од ан ти-хал ки дон ца Те ми сти у са, ко ји по ка зу ју ве ли ку слич ност је дан са дру гим, као и са не ким од лом ци ма мо но те ли та сед мог ве ка (ви ше ви де ти у по гла вљу тре ћем, 4.1). kai, to, `pa,ter eiv du na to.n av pel qe,tw to. poth,rion tou/ta avp vev mou( plh.n mh. Ev mo.n av lla. to. So.n qe,lhma gi ne,sqw ouvk a;llou kai. a;llou qelh,ma toj e;mfa sin e;cei mh. sum ba i no, avllh,loj( avll v e`no.j kai, tou/ auv tou/( qei?kw/j me.n ev ner go u me,nou( oiv ko no mikw.j de. pa ra i to u me,nou to.n qa,na ton (Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea und se i ne Schu le, 233. 2–6); ouv ga.r ev pei,toi o` iè ro.j vA qa na,si oj `du,o qelh,ma ta e;fh to.n Cri sto.n de ik nu,nai ka ta. to.n tou/ pa,qo uj ka i ro,n( h;dh kai. du,o qelh,se ij auvtw|/ periqh,so men kai. tau,taj ma co me,naj avllh,la ij ka ta. tou/ vEm ma no uh,l( ph/ me.n avn qrw pi,nwj ki nei/sqai( ph/ de. qe o prepw/j (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 326. 31–4).

102


6. За кључ ци и оце не

Из гле да да се мо но те лит ска Хри сто ло ги ја сед мог ве ка по вре ме но при бли жа ва ла пра во сла вљу по пи та њу Хри сто вих енер ги ја. Шта ви ше, не ки пред ло зи ко је су ис ти ца ни, као што је при хва та ње и јед не и две во ље и енер ги је у исто вре ме, уко ли ко пред ста вља ју не што ви ше од из-ра за опор ту ни зма, на ди ла зе стрикт но мо но те лит ство и сме ра ју ка пре-ва зи ла же њу ја за из ме ђу мо но те лит ског и ди о те лит ског ста но ви шта.

С дру ге сра не, мо но те ли ти не пре ста но по ри чу две во ље и две енер-ги је у Хри сту. Они стал но на па да ју ди о те лит ство, би ло да је оно ис так-ну то од све тог Мак си ма или Ла те ран ског Са бо ра или епи ско па Ше-стог Ва се љен ског Са бо ра, и за ла жу се за јед ну енер ги ју, ко ју озна ча ва ју би ло као бо жан ску, или, што је још че шће, бо го чо ве чан ску, и за јед ну во љу, ко ју обич но по и сто ве ћу ју са бо жан ском во љом. По сто ја ње људ-ске во ље у Хри сту је обич но при хва та но са мо уто ли ко што је Хри стос усво јио на шу људ ску во љу и при ла го дио се на шем на чи ну хте ња.

Сто га се мо ра за кљу чи ти да су мо но те ли ти сед мог ве ка би ли екс-по нен ти пра вог мо но те лит ства. Прет по став ка ко ју, на при мер, из но си Ба у зен харт, пре ма ко јој би ствар но мо но те лит ство на кон Хал ки дон-ског Са бо ра пред ста вља ло не ве ро ва тан ана хро ни зам, тра жи да бу де до ве де на у пи та ње, јер прет по ста вља да су мо но те ли ти (или дру ги) би ли спо соб ни да из ву ку од го ва ра ју ће за кључ ке на осно ву ха кли дон-ске Хри сто ло ги је и да их при ме не на пи та ње во ља, што је упра во оно што тре ба до ка за ти. На да ље, гле ди ште да се мо но те лит ска Хри сто ло-ги ја не раз ли ку је од ди о те лит ске, по што су мо но те ли ти јед но став но же ле ли да на гла се божнску лич ност Ло го са или бо жан ску во љу као је дин стве ни из вор ини ци ја ти ве, или да ис так ну јед но етич ко мо но те-лит ство, мо ра би ти од ба че но као кон тра дик тор но по сто је ћим до ка-зи ма, и след стве но то ме по гре шно. Оно што су мо но те ли ти учи ни ли је сте да су у сво је вре ме ко ри сти ли ова на че ла да по рек ну по сто ја ње људ ске во ље у Хри сту. На тај на чин ни су ис по што ва ли му дро пра ви ло Гри го ри ја Бо го сло ва, пре ма ко ме оно што ни је усво је но ни је ни ис це-ље но, ко је успе шно ра све тља ва со ти ри о ло шку нео п ход ност усва ја ња на ше во ље од стра не Ло го са.440

Сто га оце на мо но те лит ске Хри сто ло ги је мо ра би ти не га тив на. Мо-ра би ти до да то да је мо но те лит ско ин си сти ра ње на је дин ству во ље и

440 Ка ко на по ми ње Ка лист Вер, „Сер ги је је по ри цао [Христову] људ ску во љу, раз ли чи ту од бо-жан ске во ље. Али Хри сто ва људ ска во ља, као и ње го ва људ ска ду ша, има су штин ски зна чај за со-ти ри о ло ги ју. Јер онај наш део, ко ји пре свих тра жи да бу де ис ку пљен и ис це љен је, пре све га, на ша спо соб ност сло бод ног хте ња и мо рал ног из бо ра“: (‘Chri stian The o logy in the East’, 188).

103


енер ги је у Хри сту, свој стве но етич ком мо но те лит ству, по гре шно про-ту ма чи ло гет си ман ску мо ли тву, под ра зу ме ва ју ћи су прот ста вље ност Хри сто ве људ ске во ље и Ло го са, че сто по и сто ве ћу ју ћи Ло го са, а не ње го во чо ве штво, са су бјек том хте ња у Хри сто ло ги ји.441 Али све су то чи ни ли на ра чун ин те гри те та Хри сто вог чо ве штва. Ово по ти ски ва ње, или чак не ги ра ње, људ ске во ље, та ко ра ши ре но у ис точ ној ми сли као и у мно гим кру го ви ма древ ног фи ло соф ског и ре ли ги о зног све та, на шло је, та ко ђе, свој из раз у мо но те лит ској Хри сто ло ги ји.442 Та ко, ис кљу че ње људ ске во ље из Хри ста по ри че да је људ ска во ља спо соб на и вред на да бу де усво је на, ис це ље на, и ис ку пље на. Та кво ми шље ње, та ко ђе, пре ви-ђа ва жност чи ње ни це да је ова пло ће ни Ло гос тај ко ји нас је ис ку пио, не по ти ску ју ћи на ше чо ве штво, већ му омо гу ћа ва ју ћи да де лат но уче-ству је у де лу на шег спа се ња. У мо но те лит ској Хри сто ло ги ји, Хри сто-во спа со но сно људ ско по слу ша ње Оцу је све де но на ста ње па сив но сти. Ме ђу тим, та ква Хри сто ло ги ја не мо же би ти те о ло шки уте ме ље на, ка ко ће то по ка за ти све ти Мак сим Ис по вед ник.

441 Ви ше о то ме ће би ти ре че но у по гла вљу тре ћем и че твр том.442 Вла ди мир Со ло вјев је сна жно кри ти ко вао мо но те лит ство као из раз фа та ли зма и кви је ти зма ко ји уки да људ ску сло бо ду и ак тив ност, што се че сто ја вља ло у ис точ ном ре ли ги о зном жи во ту и ми сли, укљу чу ју ћи ислам, ко ји је об у хва тио ју го и сточ не обла сти Ви зан тиј ског цар ства. Ви де ти са же ти при каз Со ло вје ве ми сли у: M. J. Le Gu il lou, у ње го вом уво ду за Juan Mi guel Gar ri gu es, „Ma-xi me le Con fes se ur: la cha rité, ave nir di vin de l’hom me“, Théolo gie hi sto ri que, 38 (Pa ris: Be a uc he sne, 1976), по себ но 11–19.

105

3Ди о те лит ска Хри сто ло ги ја

све тог Мак си ма Ис по вед ни ка

1. Увод

У овом по гла вљу ће би ти ис тра же на ди о те лит ска Хри сто ло ги ја ко ју је раз вио Мак сим као од го вор на ис ку ше ња мо но те лит ства. Ка ко је већ би ло спо ме ну то у уво ду ове књи ге, и ка ко ће би ти по ка за но, Мак си мо-во уче ње о две во ље Ису са Хри ста не мо же би ти у пот пу но сти схва ће но без освр та на ње го во раз у ме ва ње пој мо ва „лич ност“/„ипо стас“ и „при-ро да“/„су шти на“ у Хри сто ло ги ји, и vi ca ver se. За пра во, на чин на ко ји Мак сим схва та ове пој мо ве, као и на чин на ко ји их он при ме њу је ка ко би озна чио је дин ство и по себ ност у Хри сто ло ги ји, тво ри не за о би ла-зно те о ло шко на сле ђе спрам ко га ње го во уче ње о во ља ма на ла зи сво је ме сто, и спрам ко га мо же би ти ис прав но схва ће но. След стве но то ме, ње го во уче ње о во ља ма Хри сто вим до при но си по бољ ша њу на шег спо-зна ва ња ње го вог раз у ме ва ња лич но сти/ипо ста си и при ро де/су шти не у Хри сто ло ги ји. Из тог раз ло га, пре не го што се по за ба ви мо те о ло ги јом Хри сто вих во ља, от по че ће мо са пред ста вља њем Мак си мо вог уче ња о ипо ста си и при ро ди Хри сто вој.443

2. Лич ност/ипо стас, при ро да/су шти на, је дин ство и раз ли ка у Хри сто ло ги ји све тог Мак си ма

2. 1 Мак си мо во од ба ци ва ње „сло же не при ро де“ као пу та за схва та ње је дин ства у Хри сто ло ги ји

Сле ду ју ћи сво јим по сле-халк ди он ским прет ход ни ци ма, Мак сим од ба цу је ан ти-хал ки дон ско гле ди ште да Хри стос има сло же ну при-ро ду, као пут ко ји ни је од по мо ћи за схва та ње је дин ства у Хри сто ло-ги ји и, шта ви ше, као уче ње ко је је ра зор но за чи та во уче ње те о ло ги је Цр кве. За Мак си ма, ако би Хри стос имао сло же ну при ро ду, он не би

443 Сва по зи ва ња на Мак си ма ће би ти пре ма PG 91, осим ако ни је дру га чи је на зна че но.

106


био ни Бог, јед но су штан Оцу, ни ти чо век, јед но су штан на ма,444 па би та ко и Три ја до ло ги ја и Хри сто ло ги ја и со ти ри о ло ги ја би ле од јед ном сру ше не.

Мак сим је од ба ци вао на чин на ко ји су ан ти-хал ки дон ски мо но фи-зи ти, ко ри сти ли па ра ле ли зам из ме ђу Хри ста и чо ве ка. Њи хов је ар гу-мент био да као што је чо век јед на сло же на при ро да из две (ду ше и те ла), та ко је и Хри стос, на исти на чин, јед на сло же на при ро да из две (бо жан ства и чо ве штва).445 Мак сим је од го во рио да сва ка сло же на при-ро да има три основ не цр те: пр во, ње ни де ло ви су јед но вре ме ни и ни је дан од њих не по сто ји пре дру гог; дру го, они су за јед но без при во-ле; тре ће, они ре зул ти ра ју у ство ре њи ма ко ја при па да ју вр ста ма (ко је по сто је) на све ту.446 За Мак си ма, ни јед на од ових цр та (= обе леж ја) ни је при мен љи ва на Хри ста.447 Бог Ло гос по сто ји пре ње го вог чо ве штва, и вољ но по ста је чо век ра ди на шег спа се ња. Он ни је пот чи њен при ро ди по ну жно сти (= нео п ход но сти), и Ње го во ова пло ће ње је сло бод ни из-раз ње го ве љу ба ви пре ма чо ве ку.448 На да ље, Хри стос ни је при ро да ко ја мо же би ти свр ста на под би ло ко ју вр сту као њен члан. Ни ти Он мо же би ти сма тран за ин те грал ни део не ког за о кру же ног оп штег спо ја (= син-те зе).449 Из гле да да је Мак сим сма трао да је раз ли ка из ме ђу Бо га и све-та Ње го ва не по ста лост (= не ство ре ност), Ње го во су ве ре но го спод ство над њим, сло бод ни, љу бав ни ка рак тер ње го вог дêла ова пло ће ња ра ди на шег спа се ња – да је све то угро же но пој мом сло же не при ро де, ко ји сто га мо ра би ти од ба чен.

На да ље, ка ко на по ми ње Gar ri gu es, се ви ров ска Хри сто ло ги ја, са ње ним пој мом сло же не при ро де, пред ста вља из раз јед не есен ци ја ли-стич ке ме та фи зи ке у ко јој „са став ство ре ног и не ство ре ног не мо же би ти схва ћен дру га чи је до као па сив но уче ство ва ње оно га што је ни же (= ство ре не при ро де) и ак тив но пре о вла да ва ње оно га што је пре вас ход-но (= тј. бо жан ске при ро де)“.450 То, пак, чи ни оба де ла са ста ва уза јам-но за ви сним на на чин ко ји угро жа ва не са мо људ ску, већ и бо жан ску сло бо ду. Мак сим пи ше, освр ћу ћи се на чо ве ка, да „ду ша др жи те ло без све сног хте ња и она је та ко ђе њи ме (= те лом) др жа на, и да је му жи-

444 Ви де ти: Ep. 12, 489A–C, и Ep. 13, 516C–D, 520C.445 Што је за ни мљио, Мак сим је твр дио да је чо век јед на при ро да не с обр зи ром на сво је са став-не де ло ве, по што су ду ша и те ло две раз ли чи те при ро де, већ с об зи ром на људ ску вр сту под ко ју пот па да ју сва људ ска би ћа (Ep. 12, 488B–C).446 Ep. 13, 516D–517A.447 Ep. 12, 489A–C.448 Ви де ти: Ep. 12, 492A; Ep. 13, 517B–C, 529B, 529D; и Ep. 14, 537B.449 Ep. 13, 517A–B.450 Juan-Mi guel Gar ri gu es, ‘La Per son ne com posée du Christ d’après sa int Ma xi me le Con fes se ur’, Re-vue Tho mi ste, 74 (1974), 181–204, на 192. Уло га пре о вла да ва ња Апо ли на ри ја у Хри сто ло ги ји је већ по ме ну та у пр вом по гла вљу.

107

Диотелитска Христологија светог Максима Исповедника

вот без да то би ра (αποαιρέτος) са мим тим што је у ње му и уче ству је у стра да њу и бо лу јер јој то омо гу ћу је од го ва ра ју ћа уро ђе на си ла“.451 Та ко, у чо ве ко вој сло же ној при ро ди, чак и сна жни ји еле мент, ду ша, за ви сан је од сла би јег, те ла, и оку ша ва ње го во стра да ње. Шта ви ше, по сто ји од нос и уза јам на за ви сност ме ђу енер ги ја ма ду ше и при род-них енер ги ја те ла.

Та ко, пре ма Мак си му, то ни ка ко ни је при мен љи во на Хри ста, по-што не по сто ји све за из ме ђу при род них енер ги ја Ло го са и си ла при ро-де ко ју је усво јио.452 За Мак си ма, ни ти бо жан ска ни ти људ ска при ро да, ни ти њи хо ве соп стве не осо би не, не мо гу чи ни ти сло же но је дин ство уза јам но од но сних и за ви сних де ло ва. У ње го вом ди о те лит ском ра ду, Мак сим од ба цу је мо но е нер гет ски ар гу мент пре ма ко ме је у Хри сту јед-на енер ги ја по над моћ но сти (= пре вас ход ству). Он твр ди да је по гре шно ре ћи да у Хри сту по сто ји јед на енер ги ја на те ме љу то га што бо жан ска енер ги ја има над моћ над људ ском. Јер „оно што пре вла да ва (= до ми-ни ра) сâмо при па да оно ме што стра да (= тр пи), јер је сâмо об др жа ва но пре вла да ва ју ћим (= до ми ни ра ју ћим) еле мен том“,453 а то, пре ма Мак си му, не мо же би ти слу чај са Хри стом.

Мак сим ин си сти ра на то ме да Хри стос има две пот пу не и раз ли-чи те при ро де, и на тој осно ви за сни ва гле ди ште да Он та ко ђе по се ду-је и две раз ли чи те при род не во ље и енер ги је. Је дин ство Хри сто во не по сма тра на ни воу при ро де већ на ни воу ипо ста си. Сто га ће мо са да по све ти ти па жњу ње го вом схва та њу пој мо ва „ипо стас“ и „лич ност“ у Хри сто ло ги ји.

2. 2 Лич ност/ипо стас у Хри сто ло ги ји све тог Мак си маЗа Мак си ма, раз ли ко ва ње из ме ђу лич но сти/ипо ста си с јед не стра-

не, а при ро де/су шти не, с дру ге, је не из о став но за из ра жа ва ње ис прав не Хри сто ло ги је. Се ви ро ва фа тал на гре шка је упра во у ње го вом од би ја њу да на пра ви раз ли ку ме ђу овим пој мо ви ма, по што, без тог раз ли ко ва ња, ни је мо гу ће пред ста ви ти је дин ство и по себ ност у Хри сту на за до во ља-ва ју ћи на чин.454

451 Ep. 12, 488D.452 Ep. 13, 532B. Вред но је по ме ну ти да Мак сим ко ри сти ја чи из раз „енер ги ја“ за бо жан ство и за ду шу, а сла би ју реч „си ла“ за те ло и чо ве штво. На тај на чин, он, мо жда, на гла ша ва не са мо слич-ност из ме ђу бо жан ства и чо ве штва (и бо жан ство и ду ша има ју енер ги је) већ и разлику ме ђу њи ма (бо жан ство има енер ги је док чо ве штво има си ле).453 Opusc. 5, 64A–B.454 Ep. 15, 568C–572B. Мак сим твр ди да по и сто ве ћи ва њем ипо ста си са при ро дом, Се вир ме ша бо жан ство и чо ве штво. Истим озна ча ва њем, твр де ћи да по сто ји раз ли ка у при род ним ка вли те ти-ма Хри ста, он, та ко ђе, уво ди раз ли ку и у ипо ста сним ква ли те ти ма, по што су при ро да и ипо стас исто, „при род ни ква ли те ти“ су исто вет ни „ипо ста сним ква ли те ти ма“, па та ко, пре ма Мак си му, Се вир за па да у ... не сто ри јан ство (Ep. 15, 568D).

108


Ка ко он да Мак сим од ре ђу је ипо стас и ка ко је раз ли ку је од при ро де? Мак сим сле ду је Ка па до киј ском пре да њу, пре ма ко ме се при ро да од но-си на оно што је за јед нич ко, а ипо стас на оно што је по себ но. На по-чет ку свог оп шир ног пи сма Ко зми о су шти ни и ипо ста си, он на во ди од ре ђе ње из пи сма све тог Ва сил ја Ве ли ког, укљу чу ју ћи и од ре ђе ње из ње го вог Пи сма Трен ту, о ко ме је ра ни је рас пра вља но.455 Али, Мак сим од ре ђу је ипо стас и на дру ги на чин. Ипо стас је су шти на са иди о ми ма (= свој стви ма), или, дру га чи је ре че но, су шти на ин ди ви ду ал ног чо ве ка ко ја укљу чу је све ње го ве иди о ме (= свој ства).456 Ипо стас је по и сто ве ће на са ин ди ви ду ал ним,457 али и са оним што се по бро ју раз ли ку је од оно га са чи ме је са су шта стве на.458 Овај је по јам та ко ђе ко ри шћен и као гра ма-тич ка ка те го ри ја,459 ка ко би се њи ме озна чи ла пар ти ку лар на по себ ност би ћа ко ја по сто је по се би, ка ко ука зу је Yeago.460

Упр кос чи ње ни ци да је Мак сим усво јио од ре ђе ње су шти не и ипо-ста си ко је да је све ти Ва си ли је, он, по пут дво ји це Ле он ти ја, из бе га ва да упад не у зам ку у ко ју је упао Јо ван Гра ма тик. Са свим је на чи сто да Хри-сто во чо ве штво по се ду је сво ја по себ на, пар ти ку лар на свој ства. Шта ви-

455 Ep. 15, 545A. За де фи ни ци ју све тог Ва си ли ја ви де ти оде љак о Јо ва ну Гра ма ти ку, по гла вље пр-во, 7.3. 456 Ep. 13, 528A–B. у Opusc. 26, 276B, Мак сим ка же да де фи ни ци ја ипо ста си као су шти не са иди-о ми ма (= свој стви ма) при па да „фи ло со фи ма“ док, за оце, ипо стас је сте ин ди ви ду ал ни чо век са лич ним по себ но сти ма у од но су на дру гог чо ве ка.457 У Opusc. 16, 197C–D, реч ато мон (ин ди ви ду ал но) се си но ним но ко ри сти са ипо стас, док се у Opusc. 16, 201C–D, ко ри сти си но ним но са лич ност. Ипак, тај по јам не тре ба да бу де схва ћен на осно ву ана хро ног по ве зи ва ња са ин ди ви ду а ли стич ким при зву ком ко ји по јам ато мон/ин ди ви ду-ал но има у да на шње вре ме. Тре ба има ти на уму да древ ни по јам не озна ча ва ни шта ви ше до кон-крет ну, по себ ну ствар ност ко ја не мо же би ти по де ље на.458 Opusc. 14, 152D.459 Ви де ти нпр: Ep. 15, 549C–D, где се по јам ипо стас при ме њу је на Бо га, чо ве ка и ан ђе ле, али и на го ве да и псе.460 Da vid S. Yeago је на по ме нуо да „је екс трем но те шко тек сту ал но до ка за ти ме та фи зич ко за-на че ње пој ма лич но сно сти у па три стич кој упо ре би пој мо ва ипо стас и про со пон. Та ко Мак сим ко ри сти при мер вра не или чо ве ка или ко ња или го ве да и слич но за ко је зна мо да по сто је сва ка по се би и сва ка у соп ствe ној по себ но сти (iv dikw/j) по ипо ста си (Mig ne, PG 9[1], [Ep. 12], 476C)... Ја бих ус твр дио да то ни је мањ ка вост, ме та фи зич ки не до ста так, већ је то, све у све му, нор мал на упо тре-ба јед не тек сту ал не, фор мал но-гра ма тич ке ка те го ри је. Не мо же се ре ћи да он то ло ги ја лич но сти не мо же на ва љан на чин да бу де из ве де на из све то о тач ке Хри сто ло ги је и со ти ри о ло ги је као це-ли не, али она ни је при сут на већ у кон цеп ту ипо ста си.“ (‘Je sus of Na za reth and Co smic Re demp tion: The Re le van ce of Sa int Ma xi mus the Con fes sor’, Mo dern The o logy, 12 (1996), 163–93 at 189) Yeago је у пра ву да је по јам „ипо стас“ ко ри шћен као фор мал но-гра ма тич ка ка те го ри ја, али гре ши што на то ме огра ни ча ва ње го во зна че ње. Из гле да да код ота ца, укљу чу ју ћи Мак си ма, по не кад лич ност зна чи ви ше од ин ди ви ду ал ног ен ти те та. Ви де ли смо да Ле он ти је Је ру са лим ски, на при мер, по и-сто ве ћу је лич ност (про со пон) у Хри сто ло ги ји са Т Хри ста (Adver sus Ne sto ri a nos, PG 86, 1601A). Та ко ђе тре ба да бу де по ме ну то да је по јам „про со пон“ обич но имао ви ше „лич но сно“ зна че ње од пој ма „ипо стас“ (чи ње ни ца да су пој мо ви исто вет ни у истом кон тек сту не зна чи да има ју са свим исту ко но та ци ју и при звук и да се мо гу на из ме нич но ко ри сти ти у сва ком кон тек сту без не знат-ни јих про ме на у зна че њу: пре ма са вре ме ним лин гви сти ма, не по сто је си но ним ни пој мо ви на та ко стрик тан на чин.

109


ше, иде ја да је чо ве штво Хри сто во углав ном пој мов но, или да укљу чу је ин ди ви ду ал не при ро де свих људ ских ипо ста си, стра на је ње го вој ми-сли.461

С тим у ве зи, вре ди по све ти ти не ко ли ко ре чи чу ве ном дво сти ху ло-гос при ро де – на чин по сто ја ња (λόγος φύσεως—τρόπος ύπαρξεως), ко ји Мак сим ко ри сти ве о ма че сто. Са жи ма ју ћи Мак си мо во уче ње о овом пи та њу, као и глав не тач ке се кун дар не ли те ра ту ре ко ја се ти ме ба ви, Ни ко лај Лу до ви кос ис прав но при ме ћу је да је не мо гу ће да би ћа по сто-је без свог на чи на по сто ја ња.462 Ме ђу тим, ње го во ми шље ње, ко је из-гле да да од ра жа ва и пре о вла ђу ју ће уве ре ње у се кун дар ној ли те ра ту ри, да Мак сим „по и сто ве ћу је на чин по сто ја ња са ствар но шћу лич но сти“, и да су на чин по сто ја ња, 777лич ност и ипо стас за Мак си ма исто вет ни,463 зах те ва раз ма тра ње.

Пр во, за Мак си ма, ка ко ће мо украт ко ви де ти, лич ност ни је исто-вет на са на чи ном по сто ја ња (са „ка ко“ pw/j или o[pwj би ћа), већ се раз-ли ку је сво јим је дин стве ним на чи ном (τρόπος) од дру гих лич но сти. Дру го, ве за (не по и сто ве ће ње) на чи на по сто ја ња и лич но сти мо ра, на вр ло бри жљив на чин, да бу де при ме ње на на Хри сто ло ги ју, пре вас ход-но на Хри сто во чо ве штво, ка ко би смо из бе гли ла жну не до у ми цу, би ло да сво ди мо Хри сто во чо ве штво на ње гов осо бе ни на чин по сто ја ња (и на чин хте ња и де ла ња, ка ко ће мо ка сни је ви де ти), или да га (= Хри сто во чо ве штво) пре тва ра мо у људ ску лич ност.

Мо же мо твр ди ти да ре ла тив но раз два ја ње лич но сно сти од по себ-но сти по ка зу је, ка ко смо при ме ти ли при ли ком ра ни јег ба вље ња дво-ји цом Ле он ти ја, да лич но сност ни је исто вет на ни ти са „шта“ би ћа, са чи ме је исто вет на при ро да, ни ти са „ка ко“ би ћа, упр кос чи ње ни ци да је са њим у ве зи,464 већ са „ко“ би ћа. Ка ко Мак сим пи ше, ипо стас озна ча-ва „не ко га“ (tou/ ti no,j ev sti dhlwtikh,).465 И, ка ко је Hans Urs von Balt ha sar ис прав но при ме тио, „ипо стас од го ва ра на пи та ње `ко` и озна ча ва оно `Ја`“.466 Ипак, то „Ја“ не сме би ти схва ће но као пси хо ло шко или ег зи-стен ци ја ли стич ко „Ја“. Све то о тач ки по јам лич но сти је стро го он то ло-461 Mi ra bi le dic tu, Lar chet твр ди да је Мак сим при хва тио иде ју да је Хри стос усво јио и обо жио при ро ду свих људ ских би ћа, и твр ди да по што смо сви обо же ни на при род ном ни воу, оно што оста је да бу де из вр шно је сте на ше обо же ње на лич ном ни воу (La Di vi ni sa tion de l’hom me, 365–75). Оба де ла ње го вог ми шље ња су по гре шна и стра на Мак си мо вој Хри сто ло ги ји. За Мак си ма је Хри-стос усво јио јед ну ин ди ви ду ал ну људ ску при ро ду, ко ја има сво ја по себ на, пар ти ку лар на свој ства. При све му то ме, обо же ње те по себ не при ро де чи ни основ обо же ња свих људ ских би ћа.462 Νικόλαος Λουδοβίκος, Η ευχαριστιακή οντολογία, (Αθήνα 1992), 146.463 Ibid., 140. и по себ но 150.464 Због то га су по себ на свој ства и Хри сто вог бо жан ства и чо ве штва на по кон при пи са на Ње го-вој лич но сти, ка ко је по ка за но при ли ком раз ма тра ња Хри сто ло ги је дво ји це Ле он ти ја.465 Opusc. 23, 264B.466 Hans Urs von Balt ha sar, Li tur gie co smi que: Ma xi me le Con fes se ur, tran. L. Lha u met and H.-A. Pre-u to ut (Pa ris: Aubi er, 1947), 164.

110


шки. Ка ко Бал та зар при ме ћу је, „ипо стас је чи сто он то ло шки по јам. Он не ма ни ка кве ве зе са ег зи стен ци ја ли змом у са вре ме ном сми слу, ни ти је то је дин ство све сти.“467 Све сност, као код Ка ра за фи ре са – на и ме да се „лич ност... са др жи у са мо све сном ен ти те ту“ и да пред ста вља „ми шље-ње, са мо свест и сло бод ни су бје кат ду ше“468 - из гле да да не од ра жа ва Ис по вед ни ко во ми шље ње.

Про блем ће би ти по но во крат ко ис пи тан. По гле да ће мо ка ко Мак-сим раз ли ку је људ ску при ро ду Хри сто ву од људ ске лич но сти. По том пи та њу, Мак сим сле ду је дво ји ци Ле он ти ја. За ње га, ипо стас ка рак те-ри ше то што по сто ји са ма по се би.469 Хри сто во чо ве штво ни је ипо стас, твр ди Мак сим, јер ни кад не по сто ји по се би.470 Сто га се је дин ство чо ве-штва са Ло го сом за сни ва на то ме што (чо ве штво) ни је лич но раз ли чи то од Ло го са. Је дин ство бо жан ства и чо ве штва у Хри сту на зи ва се је дин-ством по ипо ста си (ενωσις καθ’ υποστασιν),471 озна ча ва ју ћи је дин ство две (раз ли чи те) су шти не ко је оста ју раз ли чи те у јед ној ипо ста си, што је су прот ста вље но ре ла тив ном је дин ству (σχετική ένωσις) ко је пред-ста вља је дин ство две лич но сти кроз њи хо во је дин ство објек та хте ња и њи хо во уза јам но љу бав но на стро је ње.472 Је дин ство Ло го са и ње го вог чо ве шта ре зул ти ра у та ко зва ној сло же ној ипо ста си. Хри стос је ипо стас сло же на од две при ро де. Ду бље ис тра жи ва ње ће усле ди ти у на ред ном одељ ку.473

2. 3 Лич ни, фор мал ни и ма те ри јал ни аспект ипо ста сиМак сим је ја сан да је Хри сто ва ипо стас бо жан ска, исто вет на са Бо-

гом Ло го сом, дру гим ли цем Све те То ји це. Та ко, шта год да зна чи „сло-же на ипо стас“, она де фи ни тив но не озна ча ва вр сту са ста ва (= спо ја) Ло-го са и људ ске лич но сти. У Хри сту не по сто ји сло же на лич ност у ко јој

467 Ibid., 158. 468 Ka ra za fe i res, ‘Περι Προσόπου Διδασκαλία’, 106. и по себ но 121.469 Opusc. 14, 152D; Opusc. 23, 264A–B, итд.470 Ep. 15, 560B.471 Овај из раз се већ на ла зи у дру гој ана те ми Ки ри ло вог Тре ћег пи сма Не сто ри ју (ви де ти: Tan-ner (ed.), Dec re es of the Ecu me ni cal Co un cils, 59), и био је ши ро ко ко ри шћен од по сле-хал ки дон ских те о ло га и по твр ђен од Пе тог Ва се љен ског Са бо ра (ви де ти осму ана те му Са бо ра у ibid. 117–18).472 Ep. 12, 484A–B. Па ра док сал но, Мак сим по не где по и сто ве ћу је „ипо ста сно је дин свто“ (u` po statikh, e[nwsij) са ре ла тив ним је дин ством (Opusc. 20, 233D; ту ипо ста сно је дин ство, очи глед но озна-ча ва је дин ство две ипо ста си, ко је, за Мак си ма, не мо гу би ти сје ди ње не у јед ну ипо стас), а дру гом при ли ком га по и сто ве ћу је са ипо ста сним је дин ством (Opusc. 14, 152B).473 Не ки уви ди одељ ка су већ ан ти ци пи ра ни у ра ни јем ба вље њу дво ји цом Ле он ти ја, али пот-пу ни је ис тра жи ва ње раз ли чи тих зна че ња „ипо ста си“ у Хри сто ло ги ји пред ста вља мо са да. Тре ба по ме ну ти да је мо је тро стру ко раз ли ко ва ње де лом ин спи ри са но, али се и раз ли ку је од оно га код Fe lix He in zer-а, ко ји, освр ћу ћи се на дво ји цу Ле он ти ја, пра ви раз ли ку из ме ђу фор мал ног и ма те-ри јал ног аспек та ипо ста си, где се пр ви од но си на лич ност а дру ги на скуп свој ста ва (Got tes Sohn als Mensch, 81).

111


би пе де сет про цен та би ло бо жан ско а пе де сет чо ве чан ско, у ра ни је на-ве де ном сми слу. На „лич но сном“ ни воу, на ни воу „ко“ и „ја“, ипо стас Хри сто ва је стро го по и сто ве ће на са Бо гом Ло го сом. Та ко Мак сим твр-ди да „Хри стос по ипо ста си ни је смр тан и бе смр тан, ни ти је не мо ћан или све мо ћан, ви дљив или не ви дљив, ство рен или не ство рен, већ је он ово пр во по при ро ди а дру го по ипо ста си“,474 што ја сно по ка зу је да он по и сто ве ћу је Хри ста са Бо гом Ло го сом.

Ка ко је ра ни је ре че но, Хри сто ва сло же на ипо стас ни је са став две лич но сти. Она је са ста вље на од две при ро де: да кле, она је сло же на ако се по сма тра са гле ди шта при ро да.475 Сло же на ипо стас у це ли ни је сте крај њи про дукт је дин ства две при ро де, с об зи ром на то да су две при-ро де де ло ви те це ли не.476 Ов де ипо стас, стро го го во ре ћи, не озна ча ва „лич ност“ (ко ја је по и сто ве ће на са Ло го сом), већ јед ну ствар ност у ко-јој су две при ро де сје ди ње не без раз два ја ња и сме ша ња. Сто га, Хри-стос, као ова пло ће ни Ло гос, је сте сло же на ипо стас у сми слу ње го ве две при ро де, на ни воу „шта“, или на ни воу „ма те ри јал не“ ипо ста си.477 На том ни воу је по гре шно ре ћи да је Хри стос би ло бо жан ска би ло људ ска ипо стас. Ова пло ће ни Ло гос – да кле, бо жан ска лич ност Ло го са ко ја је усво ји ла људ ску при ро ду – је сте бо жан ска лич на, иако бо го чо ве чан ска, „ма те ри јал на“ ипо стас.

Ов де тре ба по ме ну ти два пи та ња. Пр во је па ра ле ли зам из ме ђу Хри-ста и чо ве ка ко ји је ко ри шћен, у нај ма њу ру ку од стра не пра во слав них по сле-хал ки до на ца, и ко ји мо ра би ти ко ри шћен да илу стру је овај аспе-кат ипо ста си Хри сто ве.478

Ипо стас у чо ве ку не по сто ји пре је дин ства ду ше и те ла. На су прот то ме, у Хри сту Ло го су (бо жан ска при ро да, сва ка ко) по сто ји пре ње го ве људ ске при ро де и је сте узрок ипо ста сног је дин ства. Шта ви ше, с об зи-ром на то да је Ло гос по при ро ди исто ве тан са сво јим бо жан ством али не и са сво јим чо ве штвом, ка ко ће мо ка сни је ви де ти, би ло би по гре шно ре ћи да је у чо ве ку лич ност исто вет на са мо са при ро дом ду ше (или са-мо те ла). Си ме три ја на чи на на ко ји је чо век кон сти ту и сан (две при ро-474 Opusc. 24, 268B.475 Бал та зар твр ди да ло ги ка сло же не ипо ста си во ди ка не сто ри јан ству (Li tur gie co smi que, 186–8). Ипак, то би би ла исти на са мо ако по сто ји „лич на“ сло же на при ро да у Хри сту. Ге ор ги је Фло ров ски, на про тив, твр ди да је Ло гос лич но сни цен тар обе при ро де, и да „сло же ни“ аспект ње го ве ипо ста-си мо же би ти на ђен у је дин ству две при ро де, ко је оста ју не про мен љи ве по пи та њу њи хо вих при-род них свој ста ва (Ge or ges Flo rovsky, Col lec ted Works, ix: The Byzan ti ne Fat hers of the Sixth to Eighth Cen tury, ed. Ric hard S. Ha ugh, trans. Raymond Mil ler, An ne-Ma rie Döllinger-La bri ol le, and Hel mut Wil helm Schmi e del, Va duz: Bücher ver tri eb san stalt 1987, 231).476 Ви де ти нпр. Ep. 12, 492D–493A. 477 За ни мљи во је да Мак сим на зи ва уси ја но гво жђе јед ном ипо ста си (у ко јој су сје ди ње ни гво жђе и ва тра); али то има сми сла са мо у до ме ну „ма те ри јал не“ (а не и „лич но сне“) ипо ста си (ви де ти: Opusc. 16, 189C–D).478 Мак сим че сто ко ри сти тај па ра ле ли зам: ви де ти нпр. Ep. 12 488A–C.

112


де, ду ша и те ло, су сје ди ње не и ре зул ти ра ју у јед ној сло же ној ипо ста си, чо ве ку, ко ји је це ли на, иако су при ро де де ло ви те це ли не) од го ва ра си-ме три ји у Хри сту са мо уко ли ко се Хри стос по сма тра као „ма те ри јал на“ ипо стас (две при ро де, бо жан ска и чо ве чан ска, су сје ди ње не и ре зул ти-ра ју у јед ној сло же ној ипо ста си, Хри сту, ко ји је це ли на, по што су ње го-ве при ро де де ло ви це ли не).479

На су прот то ме, уко ли ко се Хри стос по сма тра са ста но ви шта „лич-но сног“ аспек та ње го ве ипо ста си, по сто ји не слич ност из ме ђу Хри ста и чо ве ка због чи ње ни це да је лич ност у Хри сту исто вет на са мо са Ло-го сом, ко ји по сто ји пре ње го вог чо ве штва. То је не слич ност ко ја про-из и ла зи из аси ме три је у Хри сто ло ги ји480 и ко ја не ма свој екви ва лент у слу ча ју чо ве ка.481 Дру го, уко ли ко се не би на пра ви ла раз ли ка из ме ђу бо-жан ске „лич но сне“ ипо ста си и бо го чо ве чан ске „ма те ри јал не“ ипо ста си, из гле да да би Мак сим про тив ре чио сам се би. Јер, ка ко смо ви де ли, он, с јед не стра не, ка же да је ипо стас Хри сто ва бо жан ска, а са ду ге, он та-ко ђе из ја вљу је да „зна мо да ни ко не ис по ве да у Хри сту би ло бо жан ску би ло људ ску ипо стас, осим де ли те ља и чо ве ко по кло ни ка Не сто ри ја“,482 што ука зу је да Хри сто ва ипо стас ни је ни ти бо жан ска ни ти чо ве чан ска, већ бо го чо ве чан ска. За пра во, Мак сим успе шно ин тер ги ше аси ме трич-ност на ни воу „лич но сне“ ипо ста си (ко ја је бо жан ска) са си ме три јом на ни воу две (бо жан ске и чо ве чан ске) при ро де, чи је је дин ство устро ја ва „ма те ри јал ну“ ипо стас. Из гле да да уко ли ко асим е три ја на ни воу „лич-но сне“ ипо ста си ни је од го ва ра ју ће из ба лан си ра на си ме три јом на ни воу „ма те ри јал не“ ипо ста си, и vi ca ver se, Хри сто ло ги ја до ла зи у опа сност да из гу би до бру ускла ђе ност си ме трич не аси ме три је и аси ме трич не си-ме три је и кре не у су ви ше си ме трич ном или су ви ше аси ме трич ном, и сто га штет ном, прав цу. Мак сим је с пра вом био вр ло оба зрив у на сто-ја њу да очу ва ова два аспек та тај не ипо ста си Хри сто ве у на до пу њу ју ћој тен зи ји.483

479 Раз ли ка из ме ђу чо ве ка и Хри ста ов де је у то ме што, у Хри сту, бо жан ска при ро да по сто ји пре чо ве чан ске, док у чо ве ку ду ша до ла зи у по сто ја ње упо ре до са те лом.480 Ге ор ги је Фло ров ски че сто ко ри сти из раз „аси ме три ја“ у Хри сто ло ги ји. Ви ше о то ме ви де ти у Ge or ge H. Wil li ams, ‘The Neo-Pa tri stic Synthe sis of Ge or ges Flo rovsky’, in An drew Bla ne (ed.), Ge or-ges Flo rovsky: Rus sian In tel lec tual and Ort ho dox Chur chman (Crest wo od, NY: St Vla di mir's Se mi nary Press, 1993), 287–340, at 299–301.481 Та ква јед на кост би по сто ја ла уко ли ко би лич ност чо ве ко ва би ла исто вет на са пред по сто је-ћом ду шом.482 Opusc. 16, 204C. 483 Гру мел је оп ту жио Ле он ти ја Ви зан тиј ског да је дао исту он то ло шку те жи ну бо жан ству и чо ве штву за тво ре ње ис по ста си Хри сто ве озна ча ва ју ћи обе при ро де као кон сти ту тив не (συ-μπληρωτικά) за ипо стас Хри сто ву (‘L’union hypo sta ti que et la com pa ra i son de l’âme et du corps chez Léon ce de Byzan ce et sa int Ma xi me le Con fes se ur’, Échos d’Ori ent, 25 (1926), 393–406, at 399. На по-ми ње да Мак сим ко ри сти исти из раз у од но су на ипо стас Хри сто ву: t.n evx auvtw/n [tw/n fu,sewn] sumplhrw qei/san mi,an u` po,sta sin Ep. 15, 556C, као и у од но су на чо ве ка Ep. 15, 552A–553A). Гру мел из

113


Ов де ће мо ус твр ди ти да, за Мак си ма, бо жан ски Ло гос је сте је дин-стве на лич ност у Хри сту. Ипак, Ло гос ни је „фор ма“ или „ка ко“ или на-чин по сто ја ња ње го ве две при ро де. У Хри сту има мо бо жан ско „ка ко“ као и људ ско „ка ко“, не раз мр си во уте ме ље не јед но у дру гом. Мак сим још јед ном ко ри сти ан тро по ло шки при мер да илу стру је овај мо ме нат. Осо бе но сти јед ног те ла ко је га раз ли ку је од дру гих те ла и свој ства јед не ду ше ко ја је раз ли ку ју од дру гих ду ша, за Мак си ма, уоб ли ча ва ју, карак-те ри шу ипо стас ко ју са чи ња ва ју, и чи не је раз ли чи том од дру гих ипо-ста си.484 Слич но то ме, свој ства Ло го са ко ја га раз ли ку ју од бо жан ске при ро де (од Оца и од Си на ка ко се мо же из ве сти из тек ста) и свој ства ње го вог те ла (чо ве штва) ко ја га раз ли ку ју од оста лих љу ди,485 сје ди ње-на су у јед ном ипо ста сном иден ти те ту.486 Мак сим иде до тле да ка же да по себ на свој ства Ло го са и ње го вог чо ве штва, по ста ју ка рак те ри сти ке за јед нич ке обе ма при ро да ма, по што су свој стве на јед ној ипо ста си, ко ја је за јед нич ка за обе при ро де.487 Је дин ство бо жан ских и чо ве чан ских за-себ них свој ста ва устро ја ва „фор мал ни“ аспе кат Хри сто ве ипо ста си.488

Сто га, из гле да да ипо стас у Хри сто ло ги ји мо же би ти по сма тра на са три раз ли чи та, ма да ис пре пле те на аспек та: лич но сног, ма те ри јал ног и фор мал ног. Че сто ва ља во ди ти ра чу на о ком од ова три аспек та се го-во ри, по што ни је увек ла ко или це лис ход но до след но при ме ни ти ово раз ли ко ва ње.

2. 4 Даљ е осо бе но сти Хри сто ло ги је све тог Мак си ма

2. 4. 1. Фор му ла све тог Мак си ма: „Хри стос је из две при ро де, у две при ро де и две при ро де“Да је Хри стос из две при ро де, бо жан ске и чо ве чан ске, пред ста вља-

ло је фор му лу осо бе ну за Ки ри ла и ње го ве след бе ни ке. Ипак, ова фор-му ла ни је до вољ на да по ка же да ствар ност Хри сто ве две при ро де оста-је на кон сје ди ње ња. Ев тих (и Ди о скур) су при хва та ли фор му лу „из две

истог раз ло га оп ту жу је Мак си ма, иако при ме ћу је да у Opusc. 24, 268B, Мак сим твр ди да је ипо стас Хри сто ва не ство ре на. Да је Гру мел на пра вио и ис прав но при ме нио раз ли ку из ме ђу лич но сног и ма те ри јал ног аспек та ипо ста си, ње гов суд о ова два пи сца би ве ро ват но био дру га чи ји.484 Ep. 15, 552C–D.485 Вре ди по ме ну ти да Мак сим не по гре ши во тач но ка же да су то раз ли ку ју ћа свој ства Хри сто-вог те ла/чо ве штва.486 Ep. 15, 557A–C.487 Ep. 15, 556C. Из гле да да, за Мак си ма, по што за себ на свој ства Хри сто ве људ ске при ро де по-ста ју за себ на свој ства Хри сто ве ипо ста си, ве за из ме ђу за себ но сти и лич но сно сти оста је ва ља на488 He in zer је ис прав но твр дио да пре ма Ле он ти ју „ком по зи ци ја иди о ма (= свој ста ва) не устро ја-ва лич ност, већ је са мо озна ча ва“ (Got tes Sohn als Mensch, 81). Ипак, тре ба по ме ну ти да је дин ство свој ста ва устро ја ва „фор мал ни“ аспект ипо ста си.

114


при ро де“, али су по ри ца ли по сто ја ње две при ро де на кон сје ди ње ња. Бли ска ве за из ме ђу при хва та ња да је Хри стос из две при ро де и по ри-ца ње две при ро де на кон сје ди ње ња, би ла је је дан од раз ло га због ко га је Хал ки дон из о ста вио из раз „из две при ро де“ и упо тре био из раз „у две при ро де“, са на ме ром да учи ни ја сним да две при ро де оста ју не дир ну те на кон сје ди ње ња. Хал ки дон ска фор му ла „у две при ро де“ од ра жа ва не са мо при зна ва ње по сто ја ња две Хри сто ве при ро де на кон сје ди ње ња, што је ка рак те ри стич но за То мос па пе Ла ва, већ та ко ђе, ка ко је Nic ho las Mad den на гла сио, Ки ри ло во τέλειος έν θέοτητι ... καί έν ανθρωπότητι.489

По сле-хал ки дон ска Хри сто ло ги ја ком би ну је две фор му ле ка ко би до ка за ла да Ки ри ло и Хал ки дон ни су са мо са гла сни, већ да се и на до-пу њу ју. Шта ви ше, на су прот оно ме што се уоби ча је но др жи, Ле он ти је Визнтиј ски је био тај ко ји је пред у зео пр ви ко рак у твр ђе њу да је Хри-стос исто ве тан са сво је две при ро де, и он је од го во ран за уоб ли ча ва ње, по пр ви пут, тро дел не фор му ле „Хри стос је из две при до де, у две при-ро де и две при ро де“, ко ја ком би ну је из ја ву да је Хри стос исто ве тан са сво јим при ро да ма са фор му ла ма Ки ри ла и Хал ки до на.490 Ипак, Мак сим је био тај ко ји је од ове фор му ле на чи нио че сто по на вља ни из раз ко ји се од но си на Хри ста.491

Pi er re Pi ret твр ди да evx w?/n ev sti од ре ђе ње ука зу је на спо ља шњост (= екс те ри тор ја ност), а evn ai/j ev sti на уну тра шњост (= ин тер и јал нсот), и да a] ev sti ука зу је на исто вет ност Хри ста и ње го вих при ро да.492 Pi ret гре ши у пр вом и дру гом де лу сво је тврд ње, и са мо је де ли мич но у пра ву с об-

489 Nic ho las Mad den, ‘Com po si te Hypo sta sis in Ma xi mus Con fes sor’, in Stu dia Pa tri sti ca, 27 (Le u-ven: Pe e ters, 1993), 175–97 at 183. Ки ри ло ви ци та ти се мо гу на ћи у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 1. 4, pp. 18 и 25.490 Ко ли ко ми је по зна то, сви на уч ни ци се сла жу да је Мак сим био пр ви ко ји је по и сто ве тио Хри-ста са ње го вим при ро да ма (ви де ти нпр: Pi ret, Le Christ et la Tri nité, 370, и Lar chet, La Di vi ni sa tion de l’hom me, 330) и ком би но вао тај из раз са фор му ла ма „из две“ и „у две“ (ви де ти нпр.. N. Mad den, ‘Com po si te Hypo sta sis in Ma xi mus Con fes sor’, 183). Из гле да да ни ко ни је при ме тио сле де ћи оде љак из Ле он ти ја Ви зан тиј ског, ко ји је обе ове ства ри учи нио го то во чи тав век пре Мак си ма Eiv evk du,o me.n fu,sewn le,go u si to.n Cri sto,n( du,o de. Fu,sij auv to.n ouv le,go u si( evk tou,twn me.n( ouv ci. de. kai. tau/ta le,gou si to,n Cri sto,n) eiv de. mh,( evx w/n si nistw/sin Cri sto,n( kai. evn tou,to ij gnwri,zein auv to.n av xi ou/sin (PG 86, 1904A). Мак сим ко ри сти исте ре чи го во ре ћи да је Хри стос evk tou,twn( evn tou,to ij kai. tau/ta (Ep. 15, 573A).491 Мак сим вр ло че сто за јед нич ки ко ри сти би ло фор му ле „из ко јих (при ро да)“ и „у ко ји ма (при-ро да ма)“ (нпр. Opusc. 7, 73C–D, 80C, 84C, 85C; Opusc. 16, 205B–C; Ep. 12, 468B–C; Ep. 13, 524D, 525A) или фор му ле „из ко јих“ и „ко је“ (нпр. Opusc. 8, 96B, и Ep. 19, 593A–B), као и три фор му ле ко је са чи ња ва ју ње го ву тро дел ну фор му ла ци ју (нпр. Opusc. 6, 68A; Opusc. 8, 96B; Opusc. 9, 121D; Opusc. 19, 221B, 224A–B; Ep. 12, 500B–C; Ep. 15, 573A). Мак сим ко ри сти и слич ну тро дел ну фор му лу, у ко-јој фор му ле „из ко је“ и „у ко јој“ сле ду ју за из ра зом „и у ко ји ма је он ипо стас“ (evx w/n( kai. evn ai/j( kai. w/n u` po,sta sij h/n) ви де ти Opusc. 6, 68C–D).492 Pi er re Pi ret, ‘Chri sto lo gie et théolo gie tri ni ta i re chez Ma xi me le Con fes se ur, d’après sa for mu le des na tu res “de squ el les, en le squ el les et le squ el les est le Christ” ’, in Fe lix He in zer and Chri stoph Schönborn (eds.), Ma xi mus Con fes sor: Ac tes du Sympo si um sur Ma xi me le Con fes se ur, Fri bo urg, 2–5 Sep tem bre 1980 (Fri bo urg: Édi ti ons Uni ver si ta i res Fri bo urg Su is se, 1982), 215–22, на 219–22.

115


зи ром на тре ћи. За пра во, пр во од ре ђе ње се обич но од но си на при ро де пре сје ди ње ња – иако то та ко ђе мо же би ти схва ће но као озна ча ва ње две при ро де ко је су у Хри сту на кон сје ди ње ња. Дру го од ре ђе ње се од-но си на при ро де на кон сје ди ње ња. Што се ти че исто вет но сти Хри ста и ње го вих при ро да, што из ра жа ва тре ће од ре ђе ње, нео п ход на је до дат на ква ли фи ка ци ја.

Мак сим по и сто ве ћу је бо жан ску су шти ну са три лич но сти Све те Тро ји це,493 али то не чи ни са ци љем да би по ни штио кључ ну раз ли ку при ро де и ипо ста си, већ да би од ба цио сва ку вр сту те тра и стич ког схва-та ња Бо га, где би су шти на би ла че твр ти Бог на по ре до са три лич но сти. С об зи ром на Хри сто ло ги ју, Мак сим по и сто ве ћу је Хри ста са ње го ве две при ро де ка ко би на гла сио да Хри стос ни је ни шта спо ља шње или при до да то ње го вим две ма при ро да ма, te ri um qu id ко ји са њи ма на по-ре до по сто ји,494 већ да је Он са њи ма исто ве тан, као што је чо век исто-ве тан са сво јим те лом и ду шом.495 То по и сто ве ће ње, пак, при мен љи во је на Хри ста све док се има у ви ду ма те ри јал ни аспект ње го ве ипо ста си, што се та ко ђе мо же за кљу чи ти на осно ву чи ње ни це да Мак сим ко ри сти то по и сто ве ће ње на по ре до са при ме ром чо ве ка као и на по ре до са ње-го вом оми ље ном ана ло ги јом Хри ста као це ли не и при ро да као ње них де ло ва.496 Ло гос, као лич на ипо стас, на про тив, не мо же би ти сво див на збир сво јих при ро да. С об зи ром на то, Nic ho las Mad den је у пра ву ка да пи ше да „Мак сим ин си сти ра да Хри стос ни је ни шта дру го до ње го ве при ро де. Ко је по и сто ве ће но са два шта а да ни је све де но на њих“.497 Ка-ко би ло, чи ње ни ца да је Мак сим био пр ви ко ји је упо тре био тро дел ну фор му лу (ко ја се вра ћа и освр ће пре вас ход но си ме трич ној Хри сто ло-ги ји Ле он ти ја Ви зан тиј ског), сна жно све до чи о ње го вој спо соб но сти да ин те гри ше си ме трич не цр те у сво ју Хри сто ло ги ју.498

493 Ep. 15, 552A. Мак сим пи ше да је бо жан ство у бо жан ским лич но сти ма, и да је исто вет но са бо-жан ским лич но сти ма. По и сто ве ће ње бо жан ских лич но сти и бо жан ства се мо же пра ти ти уна зад до че твр тог ве ка (ви де ти Гри го ри је Бо го слов, Сло во 39, PG 36, 345D).494 Због то га Мак сим ка же да без при ро да, сло же на ипо стас та ко ђе ис че за ва (Opusc. 16, 197D). При ме ти мо та ко ђе и из ја ву да Хри стос ни је дру го до ње го ве при ро де, из ко јих и у ко ји ма по сто ји (Dis pu ta tio, 289B).495 Мак сим та ко ђе при ме њу је и сво ју тро дел ну фор му ла ци ју о чо ве ку: ви де ти нпр. Ep. 12, 488C.496 Ви де ти нпр. Ep. 13, 524D–525A, где Мак сим ка же да је Хри стос из две при ро де, као што је це-ли на из де ло ва, и у две при ро де на кон сје ди ње ња, као што је це ли на у сво јим де ло ви ма (cf. Ep. 12, 492D–493A). У Ep. 12, 501A, он до да је тре ћи део сво јој фор му ли и ка же да је Хри стос у две при ро де као што је це ли на пре по зна та кроз ње не де ло ве.497 N. Mad den, ‘Com po si te Hypo sta sis in Ma xi mus Con fes sor’, 184, на гла ша ва ње до да то. Вред но је ов де при се ти ти се да је срж Мак си мо ве кри ти ке Се ви ра у чи ње ни ци да овај по и сто ве ћу је ипо стас са при ро да ма (ви де ти нпр. Ep. 15, 568C–572B, и Opusc. 2, 40A–45B). Има ју ћи то у ви ду, ако би Мак-сим сво дио ипо стас на при ро ду, он би ти ме про тив ре чио са мом се би (о то ме, ви де ти и на по ме не о „ма те ри јал ном“ аспек ту ипо ста си).498 Nic ho las Mad den ис прав но озна ча ва έστί, ко јим је Хри стос по и сто ве ћен са сво јим при ро да ма, ан ти о хиј ским упли вом (‘Com po si te Hypo sta sis in Ma xi mus Con fes sor’, 183).

116


2. 4. 2 Он то ло шко пр вен ство лич но сти/ипо ста си над при ро дом/су шти номПо ку шај да се са вре ме ни пер со на ли зам учи та у Мак си мо ва де ла

пред ста вљао би не ле ги тим ни ана хро ни зам. Ипак, ис прав но је ре ћи да, у ње го вој ми сли, ипо стас из гле да да има од ре ђе ни он то ло шки при о ри-тет над при ро дом. Ни је наш за да так ин си сти ра ње на Тро јич ној ди мен-зи ји пи та ња ко јим се ов де ба ви мо, али у ме ри у ко јој се то ти че Хри сто-ло ги је, не ке при мед бе су оправ да не.

Већ у ра ном че твр том ве ку, све ти Гри го ри је Бо го слов је раз ли ко-вао при ро ду, ко ја по сто ји по се би, и по јав но (συμβεβηκός), ко је по-сто ји у дру го ме, ка ко би по твр дио да је Дух Све ти при ро да, а не са мо по ја ва.499 Ле он ти је је кре нуо да ље од ово га, твр де ћи да је ипо стас, а не при ро да, та ко ја по сто ји по се би.500 Гри го ри је во раз ли ко ва ње су-шти не и по јав ног, на осно ву то га што су шти на по сто ји по се би док по јав но по сто ји у дру го ме, мо же се на ћи и код Мак си ма,501 али у би ти, и сва ка ко у Хри сто ло ги ји, Мак сим сле ду је тра ди ци ји дво ји це Ле он-ти ја, пре ма ко јој је ипо стас, а не при ро да, та ко ја по сто ји по се би par ex cel len ce.

Мак сим твр ди да се „при ро да од но си на за јед нич ки ло гос би ћа, док се ипо стас од но си и на ло гос би ћа по се би“.502 Људ ска при ро да Хри сто-ва за јед но са сво јим по себ ним свој стви ма ни је ипо стас, јер не по сто ји оде ље но (од Ло го са) по се би.503 Људ ска при ро да „до ла зи у по сто ја ње у Ло го су и ра ди (или због) Ло го са и по ста је те ло Ло го са по сје ди ње њу“.504 Та ко је по сто ја ње људ ске при ро де Ло го са уте ме ље но на лич но сти: на-и ме у са мој лич но сти Ло го са. Ка ра за фи рес је у пра ву ка да сма тра да „лич ност та да ни је про из вод при ро де, већ, на про тив по сто ји у лич но-сти и она (лич ност) је на че ло ње ног по сто ја ња“.505 Не ма дру гог на чи на на ко ји Мак сим озна ча ва он то ло шки при мат ипо ста си над при ро дом. Он твр ди да је „ипо стас по нео п ход но сти при ро да (= има при ро ду)... док при ро да ни је (= не ма) по нео п ход но сти ипо стас“.506 Он та ко ђе спо ми ње Гри го ри ја Бо го сло ва, ко ји твр ди да се во ља од но си (av na,gei) на оно га

499 Ви де ти Сло во 31, 6 (PG 36, 140A–B, и Gal lay with Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 286. 2–22). 500 О то ме ка ко је Ле он ти је Ви зан тиј ски оти шао да ље од Гри го ри ја ви де ти и Mar cel Ric hard, ‘Léon ce et Pamp hi le’, Re vue de sci en ces phi lo sop hi qu es et théolo gi qu es, 27 (1938), 27–52, at 29–31.501 Мак сим озна ча ва ду шу као су шти ну: она, као са мо по сто је ћа по сто ји за се бе и по се би, на су-прот по јав ном (Ep. 7, 436D, 437A–B).502 Opusc. 23, 264A–B. Ово од ре ђе ње је исто вет но са оним ко је на ла зи мо код Ле он ти ја у Con tra Ne sto ri a nos and Eutychi a nos, PG 86, 1280A.503 Ep. 15, 557D.504 Ep. 15, 560C.505 Ka ra za fe i res, ‘ Η Περή Προσωπου Διδασκαλία’, 109.506 Opusc. 23, 264A.

117


ко ји хо ће (да кле на лич ност),507 и слич но твр ди да „се енер ги ја од но си (av na,gei) на оно га ко ји де ла и на ње го ву при ро ду ко ја по сто ји у ње му (да-кле, на ипо стас).508

Има ју ћи ово на уму, мо же се за кљу чи ти да из раз пре ма ко ме је Хри-стос из две при ро де мо же од ве сти у по гре шном сме ру. Pi ret је био у пра ву ка да је скре нуо па жњу на чи ње ни цу да при ро де не мо гу да ство-ре лич ност.509 За Хри ста се мо же ре ћи да је из две при ро де са мо ако се Он ви ди као крај њи про из вод је дин ства две при ро де, бо жан ске и чо ве-чан ске: што ће ре чи, са мо ако се Он по сма тра са аспек та ма те ри јал не ипо ста си. За пра во, за Хри ста се та ко ђе мо же ре ћи да је „из две при ро-де“, ро ђен од Оца, с об зи ром на сво ју бо жан ску при ро ду ко ју је од Оца до био, и од ње го ве мај ке, с об зи ром на ње го ву људ ску при ро ду, ко ју је до био од Ма ри је.510

2. 4. 3 Ло гос је исто ве тан са Бо жан ском при ро дом по при ро ди и са обе при ро де по ипо ста сиЗа Мак си ма, Ло гос је исти пре и на кон ова пло ће ња, да кле Бог,511

бо жан ска лич ност. О ово ме је ра ни је би ло ре чи, та ко да ће мо се ов де освр ну ти са мо на сле де ћи Мак си мов из раз где он ка же да је те ло по-ста ло јед но са Ло го сом пре ма ипо ста си.512 По што је Ло гос исто ве тан са људ ском при ро дом по ипо ста си, он ни је исто ве тан са њом по при ро-ди.513 Мак сим пра ви раз ли ку из ме ђу „при ро де/су шти не и те ла“ и „при-ро де/су шти не и Ло го са“,514 и ин си сти ра да се те ло раз ли ку је од Ло го са по те лу.515 Та ко ђе се су прот ста вља Апо ли на ри ју, ко ји твр ди да је Ло гос исто ве тан те лу по при ро ди, као и Не сто ри ју, ко ји сма тра да су Ло гос и те ло раз ли чи ти по ипо ста си.516

Та ко је ја сно да је, пре ма Мак си му, Ло гос исто ве тан са обе при-ро де пре ма ипо ста си – по што су обе при ро де сје ди ње не у јед ној ипо ста си, ко ја је исто вет на са ова пло ће ним Ло го сом, Ко ји је њи хо ва ипо стас – Он је исто ве тан са мо са бо жан ском при ро дом пре ма при-

507 Opusc. 16, 188B–C.508 Opusc. 16, 200D.509 Pi er re Pi ret, ‘Chri sto lo gie et théolo gie tri ni ta i re chez Ma xi me le Con fes se ur’, 219.510 Cf. ibid.511 Ви де ти нпр: Ep. 19, 592C.512 Opusc. 8, 105A.513 Ep. 12, 493B. У Ep. 15, 565D, Мак сим ка же да је Ло гос исто ве тан са сво јим те лом пре ма ипо-ста си, ка ко би по ре као да то зна чи уво ђе ње че твр тог ли ца у Све ту Тро ји цу. Очи глед но, ако би од-био да по и сто ве ти Ло го са са те лом, да кле са људ ском при ро дом, то би зна чи ло да је и те ло та ко ђе ипо стас дру га чи ја од Ло го са, да кле че твр та ипо стас.514 Ви де ти нпр. Ep. 12, 469B, 472C, 496B, и Ep. 17, 581D.515 Ep. 12, 501C.516 Ep. 15, 568B.

118


ро ди. Чи ње ни ца да је Мак сим сма трао да је Ло гос исто ве тан са сво-јом бо жан ском при ро дом по ипо ста си и по при ро ди не ма ути ца ја на ње го во по ри ца ње раз ли ке из ме ђу (бо жан ске) ипо ста си и (бо жан ске) при ро де, већ мо жда има ве зе са чи ње ни цом да је, ка ко ће мо ка сни је ви де ти, по вре ме но на из ме нич но ко ри стио Ло гос и бо жан ску при-ро ду.

2. 4. 4 Нео-хал ки дон ски ка рак тер Хри сто ло ги је све тог Мак си маВећ смо, у пр вом по гла вљу, ви де ли пре вас ход на обе леж ја та ко зва-

не нео-хал ки дон ске Хри сто ло ги је. У све тлу оно га што је та мо ре че но, по ста ће ја сно да Мак сим мо ра би ти озна чен као ти пич ни пред став ник крај њег нео-хал ки дон ства. Мак сим, бе сум ње при па да алек сан дриј ској тра ди ци ји, ко ја по и сто ве ћу је лич ни су бје кат Хри ста са Бо гом Ло го сом. Сле ду ју ћи Ки ри лу, Мак сим сма тра да је Ло гос тај на ко га се Сим вол ве ре од но си.517 Он не пре ста но при хва та два ро ђе ња Ло го са,518 на зи ва-ју ћи Дје ву Бо го ро ди цом, и сма тра ју ћи је мај ком Ло го са, јед ног од Све те Тро ји це.519

Што се ти че Ки ри ло ве фор му ле „јед на при ро да Бо га Ло го са ова-пло ће на“ Мак сим на по ми ње да се реч „ова пло ће на“ од но си на на шу при ро ду.520 Вре ме ном он ком би ну је фор му ле „из две при ро де“ и „у две при ро де“ са „мо но фи зит ском“ Ки ри ло вом фор му лом,521 и сма тра да ова фор му ла озна ча ва „ипо ста сно је дин ство“.522 Он та ко ђе сма тра да фор му ла „у две при ро де“ ни је про тив на Ки ри ло вој „мо но фи зит ској“ фор му ли и да обез бе ђу је да она не бу де схва ће на на не сто ри јан ски на-чин.523 Шта ви ше, он сма тра упо ред но ко ри шће ње обе фор му ле не из-о став ним де лом пра во слав не Хри сто ло ги је. Он ка же да је нео п ход но ко ри сти ти обе фор му ле, „мо но фи зит ску“ ка ко би се озна чи ло ипо ста-сно је дин ство, и ди о фи зит ску ка ко би се по ка за ла раз ли ка из ме ђу две при ро де.524 Он да ље твр ди да „онај ко не ис по ве ди да је Хри стос... јед на ова пло ће на при ро да Бо га Ло го са... не ве ру је у сје ди ње ње и, пре ма то ме, не ис по ве да две при ро де на кон сје ди ње ња... па ни је спо со бан да ка же да [разлика ме ђу природама] оста је“.525

517 Ep. 14, 537A–B. На су прот то ме, Не сто ри је је сма трао да се Сим вол ве ре од но си на Хри ста, ко га је Не сто ри је од би јао да по и сто ве ти са Ло го сом (ви де ти ње го во пи смо Ки ри лу у Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 174. 1–180. 20).518 Ep. 14, 537A.519 Ep. 12, 504A.520 Ви де ти нпр. Ep. 12, 501B; Ep. 13, 524A; Ep. 17, 584A.521 Ep. 13, 524D–525A.522 Ep. 12, 481C; cf. ibid. 480A.523 Ep. 12, 481A.524 Ep. 12, 480A–B.525 Ep. 18, 588B.

119


Зна чај но је по ме ну ти, и мо жда је из не на ђу ју ће, да се Мак сим не за-до во ља ва хал ки дон ским ис по ве да њем „јед не ипо ста си“ ка ко би озна чио ипо ста сно је дин ство у Хри сту, већ Ки ри ло ву „мо но фи зит ску“ фор му лу сма тра до кра ја нео п ход ном. Та ко ђе је вред но по ме ну ти, да он на гла ша-ва до пу њу ју ћу функ ци ју обе фор му ле ка да твр ди да мо ра мо ис ка за ти раз ли ку при ро да на кон сје ди ње ња ка ко би смо од ба ци ли је ре си Апо-ли на ри ја и Ев ти ха, и да мо ра мо ко ри сти ти Ки ри ло ву „мо но фи зит ску“ фор му лу ка ко би смо од ба ци ли Не сто ри је ву је рес.526

Шта ви ше, Мак сим ко ри сти нео-хал ки дон ску тер ми но ло ги ју на шта се освр ће Грил ма јер.527 Он се по зи ва на раз ли ку две при ро де пре ма θεωρίαν,528 и екс пли цит но озна ча ва Хри ста као јед ног од Све те Тро ји-це.529 Он та ко ђе ком би ну је, ка ко смо ви де ли, фор му ле Њиз две при ро-де“ и „у две при ро де“, и по зи ва се на сло же ну ипо стас Хри сто ву и на ипо ста сно сје ди ње ње. Та ко он ко ри сти све еле мен те ко ји, пре ма Грил-ма је ру, ка рак те ри шу нео-хал ки дон ску тер ми но ло ги ју.

Али шта је са још јед ном нео-хал ки дон ском ка рак те ри сти ком: то јест са фор му лом пре ма ко јој је „је дан од Све те Тро ји це по стра дао у те лу“? Ларс Тум берг је сма трао да је „та ко зва на те о пас хит ска фор му-ла, unus ex Tri ni ta te pas sus est, из гле да би ла је ди на област нео-халк дон-ског ин те ре со ва ња ко ја се не мо же про на ћи у Мак си мо вим спи си ма“.530 Ипак, ова при мед ба је по гре шна. Чи ње ни ца да Мак сим при пи су је стра-да ње јед ном од Све те Тро ји це не мо же се из ве сти не по сред но из чи ње-ни це да он из ја вљу је да је Хри стос „је дан од Све те Тро ји це“,531 али је он то та ко ђе из ја вио и на екс пли ци тан на чин.532

За кљу чак овог одељ ка сто га мо ра би ти да Мак си ма ва ља по сма тра-ти као, та ко зва ног, крај њег нео-хал ки до на ца.533 Ипак, ње го ва Хри сто-ло ги ја ин кор по ри ра си ме трич не хал ки дон ске еле мен те ме ђу ко ји ма мо ра би ти укљу че но сле де ће. Пр во је ње го во ин си сти ра ње на то ме да Хри сто ве при ро де мо ра ју би ти бро ја не,534 по што број, ка да се пра вил но упо тре би за Хри сто ве при ро де, не раз де љу је.535 Дру го је ње го ва ши ро ка

526 Ep. 15, 568A–C; ви де ти та ко ђе: Ep. 14, 536C–537A, као и ко ме на тар у Ep. 14, 544C.527 Ви де ти по гла вље пр во, оде љак 7.2.528 Ep. 12, 477B.529 Ви де ти нпр: Ep. 15, 573C, 568A–B.530 Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 48.531 Ep. 15, 568A–B.532 Ви де ти; Ep. 12, 468A–D, где се Мак сим ви ше ба ви јед ним од Све те Тро ји це, Ко ји је, ка ко он да ље при ме ћу је, ра ди нас стра дао у те лу.533 На о хал ки дон ски ка рак тер Мак си мо ве Хри сто ло ги је је већ на гла сио Gar ri gu es, ‘La Per son ne com posée du Christ’, 186.534 Ви де ти нпр: Ep. 12, 469A–473B (по себ но. 473A), 485A–488C, 492D–500A; Ep. 13, 524B–D, итд.535 Ви де ти нпр. Ep. 12, 473A–481A; Ep. 13, 513A–B; Ep. 15, 561C–568A, итд.

120


упо тре ба тро стру ке фор му ле, на шта смо се већ освр ну ли. Тре ће је на-чин на ко ји он ко ри сти по јам pe ric hō rē sis. Pe ric hō rē sis у ње го вој Хри сто-ло ги ји ни је јед но стра на – то јест, не иде са мо у прав цу од бо жан ског ка људ ском – већ јој је свој стве на уза јам ност и ре ци проч ност.536 Че твр то, и нај ва жни је, је сте ње го во пре по зна ва ње две во ље и две енер ги је у Хри-сту, на шта ће мо се усред сре ди ти у на ред ном одељ ку.

2. 5 За кљу чакМак сим је на сто јао да дâ од го ва ра ју ћи зна чај за оба аспек та ова пло-

ће ња: ипо ста сном је дин ству и при род ном раз ли ко ва њу. С об зи ром на ово дру го, чи ње ни ца да он на гла ша ва је дин ство Хри сто вих при ро да и да по и сто ве ћу је ипо ста сно је дин ство у Хри сту са Бо гом Ло го сом, мо-ра би ти ис так ну та као знак ње го ве пра во слав но сти. Че сто по на вља на оп ту жба за не сто ри јан ство, са ко јом се он бо рио то ком чи та ве сво је ди о те лит ске ак тив но сти, и ко ја је на ста ви ла да се над ви ја над њим и на кон ње го ве смр ти, не мо же се опа зи ти ниг де у ње го вим спи си ма ко-ји се ба ве Хри сто вом ипо ста си и при ро да ма, а има ће мо при ли ке да се уве ри мо да је то слу чај и са ње го вим уче њем о Хри сто вим во ља ма и енер ги ја ма.

С дру ге стра не, Мак сим јед на ко на сто ји да са чу ва и раз ли чи тост две при ро де. Ње го во стал но и ва тре но на па да ње пој ма сло же на при ро да, ко ји ко ри сти Се вир, све до чи о ње го вом ста ра њу да од бра ни хал ки дон-ско „без сме ша ња“.537 Ње го ва бри га да не оста ви ни ка квог про сто ра би-ло ка квој пан те и стич кој за бу ни ко ја би у опа сност до ве ла на ро чи тост бо жан ске при ро де и ин те гри тет људ ске при ро де, та ко ђе је из ра же на у ње го вом ин си сти ра њу да су две при ро де Хри сто ве бро ји ве. При пи си-ва ње по себ них и за себ них свој ста ва чо ве штву Хри сто вом, је сте чи сти до каз чи ње ни це да је он био вр ло да ле ко од би ло ка квих до кет ских или мо но фи зит ских за стра ње ња ко ја би пот це ни ла ствар ност, ин те гри тет, и аутен тич ност Хри сто вог чо ве штва.

Упр кос сна жним на па ди ма на ан ти-хал ки дон ско мо но фи зит ство и упр кос бес ком про ми сној вер но сти Хал ки до ну, Мак си мо ва хри сто ло-шка ми сао га по твр ђу је као крај њег „нео-хал ки дон ца“. Ово мо ра би ти 536 Thun berg (Mic ro cosm and Me di a tor, 23–36) и Lar chet (La Di vi ni sa tion de l’hom me, 333–46) су се на ши ро ко ба ви ли пи та њем pe ric hō rē sis-а. С освр том на Am bi gu um 5, 1053B (ви де ти та ко ђе и Jan-ssens (ed.), Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam, 26. 150–27. 155), Тум берг да је при мед бу ко ја ука зу је на ње го во све у куп но по зна ва ње упо тре бе пој ма pe ric hō rē sis код Мак си ма: ‘по јам pe ric hō-rē sis не пред ста вља са мо из раз над моћ но сти бо жан ског над људ ским, већ је то пре од го ва ра ју ћи из раз за је дин ство без сме ша ња што за по сле ди цу има пу ну уза јам ност’ (Mic ro cosm and Me di a tor, 28). Лар ше та ко ђе по ми ње уза јам ност Мак си мо вог pe ric hō rē sis (ви де ти нпр:. La Di vi ni sa tion de l’hom me, 335–6).537 Balt ha sar (Ko smische Li tur gie, pas sim) је са мо де ли мич но у пра ву ка да ка же да је то би ла Мак-си мо ва пре вас ход на бри га, по што је Мак сим јед на ко био за ин те ре со ван да по ка же и ипо ста сно је дин ство.

121


из не на ђу ју ће за оне чи је је по зна ва ње Мак си мо ве Хри сто ло ги је огра-ни че но на ње го во су прот ста вља ње мо но те лит ству, ко је, на вод но, пред-ста вља иде ју хео-хал ки дон ске Хри сто ло ги је. Чи ње ни ца да је је дан од нај зна чај ни јих и нај ду бљих пред став ни ка ди о те лит ства био и крај њи нео хал ки до нац, те шко је уса гла си во са те о ри ја ма ко је ви де го то во не-из бе жну си сте мат ску и/или исто риј ску по ве за ност нео-хал ки дон ства са мо но те лит ством, и ко је слу же са мо то ме да из ло же ду го одр жа ва не пред ра су де пре ма нео-хал ки дон ци ма, што зах те ва ко ре ни ту ре ви зи ју.

Ипак, у пр кос ње ној ду би ни, Хри сто ло ги ја све тог Мак си ма ни је иму на на кри ти ку. Исти на је да ни Мак сим, ни ти ико од оста лих по сле-хал ки до на ца, ни је ус пео да по ну ди пот пу но за до во ља ва ју ћи, ко нач ни скуп тер ми на и обра за ца ко ји би утвр дио ја сно раз у ме ва ње на чи на на ко ји ипо ста сно устро је ње Хри сто во мо ра би ти схва ће но.538 По сле-хал-ки дон ска тврд ња да је ипо стас Хри сто ва сло же на, би ла је за о ку пље на су ви ше си ме трич ним па ра ле ли змом из ме ђу Хри ста и чо ве ка, као и из-ме ђу Хри ста и це ли не ко јој де ло ви/при ро де при па да ју, па из гле да да про тив ре чи ин си сти ра њу да је у Хри сту бо жан ска ипо стас. Ви де ли смо да код Ле он ти ја Је ру са лим ског ова кон тра дик ци ја (из гле да) по ста је ја-сна, по што се за Ло го са ка же да је и ипо стас Хри сто ва и део ипо ста си Хри сто ве. Код Мак си ма (из гле да) та кон тра дик ци ја им пли цит но оста је, али ви ше ни је та ко при сут на. Тре ба до да ти да је чи та во ба вље ње овим про бле мом од стра не нео-хал ки дон ске Хри сто ло ги је ду бо ко фраг мен-ти ра но, и ба вље ње њи ме ла ко мо же до ве сти до по гре шног схва та ња. С об зи ром на то, на да мо се да ће раз ли ко ва ње из ме ђу „лич но сног“, „ма те-ри јал ног“ и „фор мал ног“ аспек та ипо ста си ко је смо уве ли у овој књи зи, омо гу ћи ти раз у ме ва ње онога што се ми сли ло под на из глед не кон зи-стент ним и кон тра дик тор ним тврд ња ма о Хри сту, ко је су про ис те кле из по сле-хал ки дон ске Хри сто ло ги је.

Шта ви ше, мо же се твр ди ти да је Мак сим на из ве стан на чин био екс-тре ман у свом од но су пре ма „мо но фи зит ској“ фор му ли Ки ри ла, не до-зво ља ва ју ћи, на про сто, да се она ко ри сти под усло вом од ре ђе ног ту ма-че ња, ка ко је то учи нио Пе ти Ва се љен ски Са бор, већ сма тра ју ћи ње но ис по вед ње не за о би ла зним де лом пра во слав не Хри сто ло ги је. Ово Мак-си мо во по што ва ње пре ма ра ни јим оци ма, као што је Ки ри ло, по ка зу је до ко је је ме ре мо гао да при хва ти раз ли чи те на чи не ис по ве да ња пра во-слав не ве ре у Хри ста, све док је су шти на ве ре би ла очу ва на. Ипак, (фор-му ла) „јед на при ро да Бо га Ло го са ова пло ће на“, ко ја се да нас при пи су је

538 Чак ће и Јо ван Да ма скин, на при мер, ре ћи да је ипо стас Хри сто ва не ство ре на уто ли ко што је бо жан ска при ро да не ство ре на, и ство ре на уто ли ко што је људ ска при ро да ство ре на, без да по ме-не да „лич но сно“ са ма ипо стас оста је са свим не ство ре на по што у Хри сту не ма људ ске лич но сти (ви де ти John of Da ma scus, Ex po si tio Fi dei, in Bo ni fa ti us Kot ter (ed.), Die Schrif ten des Jo han nes von Da ma scus, ii, Pa tri stic he Tex te und Stu dien, 12 (Ber lin: Wal ter de Gruyter, 1973), 78. 1–10 (p. 177).

122


Апо ли на ри ју, пре пред ста вља не срећ ни из раз, ко ји те жи да пре на гла си је дин ство у Хри сту и не успе ва да, на за до во ља ва ју ћи на чин, ука же на раз ли ку на ни воу при ро да – чак и ако се ту ма чи на од го ва ра ју ћи на чин. Хал ки дон ска фор му ла „јед на ипо стас у две при ро де“, на мно го бо љи на чин озна ча ва је дин ство и раз ли чи тост у Хри сту, и мо гло се оче ки ва-ти да ће тер ми но ло шко по стиг ну ће Хал ки до на до зво ли ти да Ки ри ло ва фор му ла пад не у за бо рав. Али, исто ри ја не иде увек нај кра ћим пу тем до ре ше ња про бле ма. Ан ти-хал ки дон ски фун да мен та ли зам је оба ве зао по сле-хал ки дон ско пра во сла вље, укљу чу ју ћи и Мак си ма, да ко ри сте ову (= Ки ри ло ву) фор му лу, чак и да твр де да је ње но ис по ве да ње нео п-ход но, ка ко би до ка за ли са гла сност њи хо ве Хри сто ло ги је са Ки ри ло-вом. Са хал ки дон ске стра не, на успе шни ји или ма ње успе шан на чин, те о ло шка ар гу мен та ци ја и тер ми но ло ги ја су че сто би ли уоб ли ча ва ни сход но цр кве ној по ли ти ци и апо ло ге ти ци.

Ипак, ни је дан од на ве де них мо ме на та не до ти че се су шти не Мак си-мо ве Хри сто ло ги је, ко ја у пот пу но сти оста је пра во слав на. Ви ди мо ка ко ово уче ње о Хри сто вој лич но сти и при ро да ма по пло ча ва пут ње го вог ди о те лит ства. Он уоча ва да при ро де пред ста вља ју оно што је за јед нич-ко, да при ро де Хри сто ве мо ра ју би ти бро ји ве, да не мо же по сто ја ти сло же на при ро да, и да при ро де и при род ни ква ли те ти иду за јед но, што му омо гу ћа ва да твр ди да је во ља при род ни ква ли тет (по што сви љу ди има ју во љу), да во ље Хри сто ве мо ра ју би ти бро ји ве, ка ко што су то и ње го ве при ро де, и да не мо же би ти сло же не во ље, као што не мо же би-ти ни сло же не при ро де.

Мак сим је био пра во слав ни нео-хал ки до нац нај ве ћег ка ли бра, и ка-ко је то већ по ка за но, знао је ка ко да до пу ни нео-хал ки дон ство си ме-трич ним цр та ма (у Хри сто ло ги ји). Ње гов нај ве ћи до при нос је, ка ко је по ка за но, у при пи си ва њу Хри сту две во ље и две енер ги је. Хал ки дон, са сво јом упо тре бом кон цеп та „лич ност/ипо стас“ и „при ро да/су шти-на“ мо жда уне ко ли ко пред ста вља ста тич ни при ступ Тај ни Ова пло ће-ња. Ди на мич ки аспект ове ствар но сти до не ло је уче ње све тог Мак си ма о Хри сто вим во ља ма и енер ги ја ма, че му ће мо са да по све ти ти па жњу.

3. По јам во ље код све тог Мак си ма

3. 1 УводПре не го што пред ста ви мо ди о те лит ску Хри сто ло ги ју све тог Мак-

си ма, нео п ход но је да ис тра жи мо и раз ја сни мо оквир зна че ња пој ма „во ља“ и ње го ве упо тре бе у ди о те лит ским спи си ма. Та ко ђе је нео п ход-но ана ли зи ра ње дру гих вољ них пој мо ва (= пој мо ва ко ји се ти чу во ље) ко је Мак сим ко ри сти, као и са гле да ва ње у ка квом су они од но су и по че му

123


се раз ли ку ју од во ље. То се мо ра учи ни ти на по чет ку, ка ко би се по-сти гло ис прав но раз у ме ва ње Мак си мо ве ди о те лит ске Хри сто ло ги је, јер из гле да да је, не са мо у сед мом ве ку, већ та ко ђе и да нас, је дан од нај ва жни јих раз ло га због ко га љу ди не успе ва ју да схва те ду би ну ди о-те лит ства, по сле ди ца по гре шног раз у ме ва ња шта се под ра зу ме ва под пој мом „две во ље“.

На по чет ку, та ко ђе, тре ба по ме ну ти да упр кос те мељ ној ко хе рент-но сти раз ли чи тих ди о те лит ских де ла све тог Мак си ма – ба рем што се ти че основ них по став ки – ап со лут на до след ност и си сте ма тич ност на ни воу ње го ве ар гу мен та ци је и вољ не тер ми но ло ги је, чак и на ни воу ње-го ве ми сли и су да по не ким ма њим пи та њи ма, ни је на ђе на. Не сме мо да за бо ра ви мо да Мак си мо ва ди о те лит ска де ла има ју уне ко ли ко фраг мен-тар ни ка рак тер: она се са сто је од раз ли чи тих пи са ма и сло ва (= бе се да) пи са них у раз ли чи та вре ме на и раз ли чи тим љу ди ма, и, ка ко ће ка сни је де таљ но би ти по ка за но, њи хов са др жај, ар гу мен та ци ја и тер ми но ло ги ја су де лом за ви сни од раз во ја су ко ба и ма не ва ра цр кве не по ли ти ке. Има-ју ћи то на уму, у на шем пред ста вља њу смо на сто ја ли да бу де мо пра вич-ни и пре ма кон зи стент но сти и пре ма флу ид но сти и про мен љи во сти Ис по вед ни ко ве ми сли и тер ми но ло ги је. Поч ни мо са раз ма тра њем за-што је упо тре бљен баш по јам „во ља“ а ни је иза бран не ки дру ги тер мин ко ји би имао ова ко те мељ но ме сто у Ис по вед ни ко вој вољ ној тер ми но-ло ги ји.

3. 2 За што по јам „во ља“?До бро је по зна то да по јам „во ља“ (θέλησις – θέλημα) ни је ужи вао ви-

со ко ме сто у је лин ској ли те ра ту ри. На су прот дру гим ре ле вант ним пој-мо ви ма, као што су, на при мер, βούλησις и προαίρεσις, он (= по јам „во ља“) ни је пред ста вљао део фи ло соф ског реч ни ка,539 и, ка ко је ис та као John D. Mad den, то је за пра во био вр ло ре дак по јам у пи са ном је лин ском.540 Сва ка ко, Мак сим ни је био пр ви хри шћан ски те о лог ко ји је ко ри стио по јам „во ља“ (θέλησις – θέλημα). Ка ко ће мо ви де ти у на ред ним одељ-ци ма, по јам је, у ве зи са хри сто ло шким су ко би ма, већ био у упо тре би нај ма ње од че твр тог ве ка. Ипак, из гле да да пре Мак си ма то ни ка да ни је

539 Вред но је по ме ну ти да у Не ме си је вом De Na tu ra Ho mi nis (ви де ти Mo re no Mo ra ni (ed.), Ne me-sii Eme se ni De Na tu ra Ho mi nis, Le ip zig: Te ub ner, 1987, и PG 40, 503A–818A), ко је за зу зи ма ме сто на сре ди шту из ме ђу фи ло со фи је и хри шћан ске те о ло ги је, оби лу ју вољ ни тер ми ни по пут προαίρεσις, προαιρετικός, προαιρετός, προαιρέω, γνώμη, βούλευσις, βουλευτικός, βουλευτός, βουλητός, βούλησις, βουλητός, όρεξις, итд., док по јам θέλησις ни је део овог реч ни ка. По јам θέλημα се по ја вљу је са мо јед ном, али не у од но су на Хри ста, већ на бо жан ску во љу уоп ште (Mo ra ni (ed.), Ne me sii Eme se ni De Na tu ra Ho mi nis, 132. 5), а гла гол θέλω је по ме нут не ко ли ко пу та, али са мо у од но су на ток хте ња (ibid. 57. 12).540 John D. Mad den, ‘The Aut hen ti city of Early De fi ni ti ons of Will (The le sis)’, у Fe lix He in zer and Chri-stoph Schönborn (eds.), Ma xi mus Con fes sor, 61–79 на стр. 64.

124


био стро го тех нич ки по јам,541 ни ти је по ти снуо слич не пој мо ве као што су βούλησις, γνώμη, или προαίρεσις.

По јам „во ља“ се на ла зи у са мом сре ди шту мо но те лит ског су ко ба. Мо но те ли ти твр де да Хри стос има јед ну во љу, а ди о те ли ти од го ва ра ју да Хри стос има две во ље. За пра во, мо но те ли ти при ме њу ју на Хри ста и дру ге вољ не пој мо ве, као што су γνώμη или γνωμικόν θέλημα, προαίρε-σις, προαιρετικόν θέλημα. Али, ка ко ће мо у на ред ним одељ ци ма ви де ти, Мак сим од ре ђу је пој мо ве γνώμη и προαίρεσις та ко што их при ме њу је на по сле пад но, гре шно ста ње чо ве ка, чи не ћи их, на тај на чин, не при мен-љи вим на Хри ста.542 За Ма ки ма, је ди ни вољ ни по јам ко ји мо же ис прав-но би ти при ме њен на Хри ста је сте по јам „во ља“ (θέλησις – θέλημα). Као што ће мо ви де ти, то је реч ко ју је он, по пр ви пут у исто ри ји је лин ске фи ло со фи је и те о ло ги је, раз вио у пот пу но тех нич ки тер мин.

Али због че га је Мак сим тај по себ ни по јам учи нио сре ди шњим у сво јој ди о те лит ској Хри сто ло ги ји, и су прот ста вио га оста лим пој мо ви-ма, као што су на при мер βούλησις и προαίρεσις, ко ји су би ли у ши ро кој упо тре би, по себ но ме ђу фи ло со фи ма, или уоп ште код до бро обра зо-ва них? Од го вор из гле да очи гле дан. Реч је узе та из Је ван ђе ља, ко је на Хри ста не при ме њу је ни је дан дру ги вољ ни по јам осим пој ма „во ља“ (θέλημα).543 Ко ри шће ње овог пој ма ука зу је на су штин ску уло гу ко ју је Би бли ја има ла у Мак си мо вој ди о те лит ској Хри сто ло ги ји, што се та ко-ђе мо же ви де ти и из оби ља би блиј ских на во да на ко је се по зи ва ка ко би по твр дио сво је гле ди ште, и на ро чи то уз пре вас ход но зна че ње ко је је он – као и ње го ви про тив ни ци – при пи си вао Хри сто вој мо ли тви Оцу у Гет си ма ни ји, и ње ном ис прав ном ту ма че њу.544 Мак си мо ва ди о те лит-ска Хри сто ло ги ја ни је би ла по сле ди ца фи ло соф ских спе ку ла ци ја већ на по ра за сно ва них на Све том Пи сму да се од ре ди ис прав но раз у ме ва-ње Тај не Ова пло ће ња и да се из на ђе од го ва ра ју ћа вољ на тер ми но ло ги ја спо соб на да је из ра зи.

3. 3 Не ка основ на раз ли ко ва њаМак сим је по ста вио јед но вр ло зна чај но раз ли ко ва ње, без ко га се

не мо же на ис пра ван на чин при сту пи ти пи та њу Хри сто вих во ља. То је раз ли ко ва ње из ме ђу во ље као спо соб но сти, свој стве не свим сло ве сним би ћи ма, на те ме љу ко је су спо соб на за хте ње, и објек та хте ња: на и ме, оно га што је же ље но од стра не би ћа ко ја по се ду ју ту спо соб ност. Мак-

541 Ibid. 75–6.542 Мак сим то чи ни из так тич ких раз ло га, ка ко ће се ви де ти ка сни је.543 Ви де ти нпр. Лк 22: 42 (plh.n mh. to. qe,lhma mou av lla. to. so.n ginw,meqw) и Јн 6: 38 (ouvc i;na po iw/ to. qe,lhma to. ev mo.n). 544 Сам на слов књи ге Léthel, Théolo gie de l’Ago nie du Christ, ука зу је зна чај овог од лом ка за ди о те-лит ску Хри сто ло ги ју Мак си ма Ис по вед ни ка.

125


сим је у по чет ку ко ри стио пој мо ве θέλησις и θέλημα а ка сни је пој мо ве θελητόν и θεληθέν. Пр ви је стал ни, не из о став ни део он то ло шког скло па и Бо га и чо ве ка, док је дру ги ни шта ви ше до ње гов спо ља шњи обје кат.545 То раз ли ко ва ње је вр ло ко ри сно јер, пре ма Мак си му, што ће украт ко би ти по ка за но де тља ни је, има сми сла ре ћи да Бог и чо век има ју у исто вре ме θελητόν и θεληθέν, док би, ре ћи да Бог и чо век има ју исту θέλησις и θέλημα пред ста вља ло ис то сна жне пој мо ве што би иза зва ло за бу ну шта је бо жан ско а шта људ ско.

По гле дај мо украт ко ка ко Мак сим об ја шња ва ту раз ли ку. У ње го вом пр вом ди о те лит ском Opu scu lum, он твр ди да, иако Бог и све ти мо гу има ти исти обје кат хте ња (θελητόν – θεληθέν, viz. спа се ња све та) њи хо-ве во ље (θέλησις - θέλημα) је су, и увек ће оста ти раз ли чи те.546 То је та ко за то што је „бо жан ска во ља по при ро ди спа са ва ју ћа, док се во ља чо ве-ко ва по при ро ди спа са ва (= тј. она је по при ро ди та ко јој тре ба спа се ње)“.547 Бог је ство рио свет сво јом во љом, сто га, ако би све ти има ли исту во љу са Бо гом, твр ди Мак сим, и они би би ли ство ри те љи све та.548

То ком Мак си мо вог Дис пу та с Пи ром, ка да је Пир твр дио да ве ћи на зна ме ни тих ота ца ка же да Бог и све ти има ју јед ну во љу, Мак сим му је од го во рио ко ри сте ћи опет ово раз ли ко ва ње. Ка ко би да ље утвр дио ову раз ли ку, он је на пра вио па ра ле лу из ме ђу спо соб но сти хте ња (θέλημα) и спо соб но сти гле да ња (ovp ti ko,n), с јед не стра не, и објек та хте ња (θελητόν –θεληθέν) или ви љи вог (o` ra to,n), с дру ге стра не.549 Мак сим је та ко ђе твр-дио да „ако при хва ти мо да су ства ри ко је је Бог ство рио, објек ти Ње го-ве во ље, про из и шли из не би ћа, из то га не сле ди да Ње го ва су штин ска и тво рач ка во ља, ко ја се сма тра прет хо де ћом овим ства ри ма, та ко ђе про из и ла зи из не би ћа“.550

Мак сим уво ди и дру гу раз ли ку из ме ђу „θέλειν“551 или „avplw/j qe,lein“552 или „πεφυκέναι θέλειν“553 и „pw/j qe,lein“554 (или „θέλειν“).555 Пр ва три пој ма

545 Мак сим ко ри сти слич но раз ли ко ва ње из ме ђу енер ги је (ev ne,gr ge ia) и по сле ди це (av po te,le sma) де ло ва ња енер ги је. Пр во је су штин ски део са ста ва би ћа, док је дру го спо ља шње (ви де ти нпр. Dis-pu ta tio, 341B–D).546 Opusc. 1, 21C–28A.547 Ibid. 25B.548 Ibid. 25C.549 Dis pu ta tio, 292B–D.550 Ibid. 293A–B. За из во де из Дис пу та с Пи ром смо кон сул то ва ли, али ни смо увек сле до ва ли пре во ду Jo seph P. Far rell, The Dis pu ta tion with Pyrr hus of our Fat her among the Sa ints Ma xi mus the Con fes sor, St Tik hon’s Se mi nary Press, 1990.551 Dis pu ta tio, 292B, D, 293A.552 Ibid. 292B.553 Opusc. 3, 48A; Dis pu ta tio, 293A.554 Dis pu ta tio, 292D–293A.555 Реч θέλειν у Dis pu ta tio, 292B, D и 293A, озна ча ва во љу, на су прот пој му pw/j qe,lein (Dis pu ta tio, 292D–293A), ко ји озна ча ва на чин хте ња. У Opusc. 3, 48A, „πεφυκέναι θέλειν“ озна ча ва во љу, док

126


су екви ва лен ти во љи, док че твр ти (и пе ти) озна ча ва на чин те ња. На чин хте ња је по се бан на чин на ко ји се во ља оства ру је vis-à-vis ње них обје-ка та и по че му се раз ли ку је ме ђу лич но сти ма. Пре ма Мак си му, на чин хте ња (pw/j qe,lein), као и на чин гле да ња (pw/j o` ra/|n), је сте же ле ти хо да ти или же ле ти не хо да ти или гле да ти ле во или де сно или го ре или до ле, или гле да ти са по жу дом, или (гле да ти) да би се раз у ме ли ло го си би ћа, и све су то на чи ни упо тре бе хте ња и гле да ња и при па да ју само оно ме ко их ко ри сти... Хте ти је сти или не; или хте ти хо да ти или не хте ти ни је не га ци ја при род не во ље (πεφυκέναι θέλειν) већ (је то) на чин хте ња (pw/j qe,lein), до ла же ње у по сто ја ње и не ста ја ње објек та хте ња.556

На по кон, Мак сим уво ди тре ћу раз ли ку: раз ли ку из ме ђу во ље и дру-гих пој мо ва ко ји се од но се на вољ не ак тив но сти, ко што су βούλησις, γνώμη и προαίρεσις, о че му ће ви ше ре чи би ти ка сни је. Пре не го што кре не мо на на ред ни оде љак, тре ба по ме ну ти да је раз ли ко ва ње ко је је Мак сим увео дра ма тич но про ме ни ло пеј саж у ко ме се су коб од ви јао. Рас пра ве су се са да во ди ле са ве ћом оштро ум но шћу и тач но шћу. За хва-љу ју ћи, по себ но, ње го вом раз ли ко ва њу во ље и објек та хте ња, тер ми но-ло шка збр ка ко ју су мо но те ли ти ко ри сти ли, са да је дра стич но ума ње на, и чи ње ни ца да се њи хо во мо но те лит ство пре све га ти ца ло при ро де а не са мо ети ке, по ста ла је очи глед на.

3. 4. Фи зи о ло ги ја во љеКа ко је већ спо ме ну то, глав ни ток је лин ске фи ло со фи је ни је уоби-

ча ја вао ко ри шће ње пој ма „во ља“. Al brecht Di hle та ко ђе из ве шта ва да по јам θέλησις ни ка да ни је имао тер ми но ло шки ста тус у је лин ској фи-ло со фи ји.557 Шта ви ше, у кла сич ној ста ри ни хте ње је че сто би ло бли ско по ве за но са умом, и ту те шко да је би ло ме ста за би ло ка кво раз ли ко ва-ње вољ них спо соб но сти.558 Мо же се до да ти да је зви сност вољ не ак тив-но сти од ума пре шла са ње го вог пр вог на дру го ста ње, по што се при-мар на функ ци ја ума од но си на ра су ђи ва ње и са зна ње. Пре ма Di hle-у, реч βούλομαι, ко ја је нор мал но ко ри шће на уме сто ре чи θέλω, „је увек има ла – у нај ма њу ру ку у кла си ци и код кла сич них Је ли на – сми сао пла-ни ра ња ко је прет хо ди од лу ци о де ло ва њу“,559 „и озна ча ва, у свом тра-ди ци о нал ном сми слу, ра су ђи ва ње са од лу ком, пре не го хте ње“.560 Реч

θέλειν озна ча ва на чин хте ња. Ов де мо же мо ви де ти из ве сну не до след ност ко ја по вре ме но ка рак те-ри ше Мак си мо ву упо тре бу не ких пој мо ва.556 Dis pu ta tio, 293A.557 Al brecht Di hle, The The ory of Will in Clas si cal An ti qu ity, Sat her Clas si cal Lec tu res, 48 (Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1982), 147.558 Ibid. pas sim.559 Ibid. 147.560 Ibid. 133.

127


προαίρεσις, ко ја се на ен гле ски че сто пре во ди као „из бор“ или „од лу ка“, та ко ђе има сна жну ин те лек ту ал ну ко но та ци ју. Она је би ла у бли ској ве-зи са ин те лек ту ал ним са зна ва њем или опа жа њем,561 и би ла је ши ро ко ко ри шће на да по ка же етич ко усме ре ње ин ди ви дуе.562 Ари сто тел је ко-ри стио ову реч да озна чи ве зу же ље и су да.563

Не ме си је је сма трао да је προαίρεσις „ме ша ви на ра су ђи ва ња (βουλή), су да (κρίσις) и апе ти та (όρεξις)564 и Мак сим се, без сум ње, по зи ва на ње-га ка да твр ди да је προαίρεσις „ком би на ци ја апе ти та, ра су ђи ва ња и су да (ovre,xewj( bo ulh/j kai. kri,sewj su,no doj)“.565 С дру ге стра не, гла го ли по пут ev pi qumw/ и o` re,go mai (же ле ти) су ши ро ко ко ри шће ни да из ра зе стра сти и бе сло ве сне же ље. Али, по што је спо соб ност хте ња увек не до ста ја ла, ан-тич ка ми сао је „оста ви ла људ ску свр ху да ро бу је ра зу му, или стра сти ма, или не ком су ко бу ме ђу њи ма“.566

Ка кво је би ло Мак си мо во ста но ви ште у ве зи све га ово га? Да ли је и он сма трао во љу функ ци јом ума (nou/j)? Пр во, ка ко је по ка зао Ларс Тум-берг, за Мак си ма ум ни је био исто ве тан са ин те лек том, већ је по сма-тран као чо ве ков ду хов ни су бје кат, и мо гао је би ти са свим по и сто ве ћен с ду шом.567 То је је дан од раз ло га због че га су вољ не и ин те лек ту ал не спо соб но сти бли ско по ве за не: обе су по ве за не са умом као ду хов ним су бјек том у чо ве ку.568 При све му то ме, Мак сим не де ли чвр сто ин те-лек ту ал но раз у ме ва ње ду ше ко је ка рак те ри ше сто и ци зам, што оста вља про стор за по сто ја ње во ље као не за ви сне спо соб но сти.

Ипак, Мак сим по вре ме но по сма тра ум и као исто ве тан са ин те лек-том. То је чест слу чај у ње го вим ди о те лит ским ра до ви ма, ко ји су за нас од пре вас ход ног ин те ре са. Из гле да да он уоча ва ве зу из ме ђу νοερός и λογικός.569 Он до во ди у од нос νοερά φύσις са φύσει λογικόν, и обо је са про це сом ра су ђи ва ња и од лу чи ва ња.570 Ка ко је Тум берг при ме тио „Мак сим очи глед но че сто ви ди во љу као не за ви сни еле ме нт и ум пре-вас ход но као ин те лект“.571 Из гле да да је Тум берг у пра ву, и да, упр кос ве зи из ме ђу ума/ин те лек та и во ље код Мак си ма, ово дру го не по ста је нус про и звод пр вог.

561 Ibid. 21, 69.562 Ibid. 60, 134. У том зна че њу је овај по јам пре жи вео у са вре ме ном грч ком.563 R.-A. Ga ut hi er, ‘Sa int Ma xi me le Con fes se ur et la psycho lo gie de l’ac te hu main’, Rec her ches de théolo gie an ci en ne et médiéva le, 21 (1954), 51–100, at 60; Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 222.564 Mo ra ni (ed.), Ne me sii Eme se ni De Na tu ra Ho mi nis, 101. 4.565 Opusc. 1, 13A; Слич но од ре ђе ње се на ла зи и у 16С.566 J. D. Mad den, ‘Aut hen ti city of Early De fi ni ti ons of Will’, 78.567 Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 111–13, 205–7.568 Ibid. 209.569 Dis pu ta tio, 293D.570 Ibid. 293B–C.571 Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 212.

128


Хај де да се још ма ло по за ба ви мо овим пи та њем. С об зи ром на фи-зи о ло ги ју во ље, по сто ји ве о ма по у чан оде љак код Мак си ма, ко ји вре ди на ве сти:

Ка жу да при род на во ља (φυσικόν θέλημα), да кле во ља (θέλησις), је-сте спо соб ност (δύναμις) хте ња оно га што је у скла ду с при ро дом, спо-соб ност ко ја о[б]држава за јед но у по сто ја њу свој ства ко ја су штин ски при па да ју при ро ди би ћа. Су шти на, овим при род но о[б]државана као це ли на, хо ће да бу де (= да по сто ји) и да жи ви и да се кре ће у скла ду са чу ли ма (αι’σθησις) и умом (nou/j), же ле ћи (εφιεμένη) сво је соп стве но и при род но и це ло ви то би ће (οντότης). Јер сво ју во љу има за се бе, и за све што је устро је но да тво ри њен са став, и за ви сна је на вољ ни на чин у од но су на ло гос по ко ме је на ста ла и по ко ме је сте. Због то га дру ги ко ји од ре ђу ју (= де фи ни шу) при род ну во љу (θέλημα) ка жу да је то сло ве сна и нео п ход на жуд ња (ο’ρεξις), док је про из во ље ње (ποαίρεσις) ра суд на же-ља за ства ри ма ко је су из над нас. Сто га, во ља (θέλησις) је сте јед но став-на сло ве сна и нео п ход на же ља, док је про е ре сис (= про из во ље ње) ком би-на ци ја же ље, ра су ђи ва ња и су да. Јер на кон пр вог хте ња ми ра су ђу је мо, а на кон ра су ђи ва ња про су ђу је мо, а на кон про су ђи ва ња ра суд но ода би-ра мо шта је пре ма про су ђи ва њу бо ље а шта ло ши је. А во ља (θέλησις) се од но си са мо на оно што је при род но, док се про е ре сис од но си на (или што за ви си од) оно што је из над нас и на спо соб но сти би ћа ко ја кроз нас до ла зе до из ра жа ја.572

При род на во ља је спо соб ност (δύναμις) хте ња оно га што је у са гла-сно сти са при ро дом. Јер сва ко би ће, а по себ но сло ве сно, по при ро ди же ли оно што је у скла ду са при ро дом, до бив ши по су шти ни и по свом соп стве ном са ста ву од Бо га ту спо соб ност.573

На сли чан на чин, Мак сим на дру гом ме сту ка же да:

са мо у скла ду са њом (во љом) ми при род но же ли мо (εφιέμεθα) да бу де мо и да жи ви мо и да се кре ће мо и да ми сли мо (no ei/n) и да го во ри мо и да осе ћа мо (αισθάνεσθαι) и да уче ству је мо у хра ни, спа ва њу и од мо ру, и да не бо лу је мо, да не умре мо, и јед но став но, да пот пу но по се ду је мо све што утвр ђу је при ро ду и да из бег не мо све што је уни шта ва.574

Из ових од ло ма ка је ја сно да Мак сим од ре ђу је во љу на та кав на чин да укљу чу је, и за пра во на гла ша ва, њен жи вот ни (ζωτική), бе сло ве сни,

572 Opusc. 1, 12C–13A.573 Opusc. 16, 192B.574 Ibid. 196A.

129


ин стинк тив ни и же ла тељ ни аспе кат.575 Ра зум ов де не игра ни ка кву зна-чај ну уло гу, док ра ци о нал но-ра суд ни из бор ни је из ра жен реч ју „во ља“ већ реч ју про е ре сис. Функ ци ја во ље да др жи на оку пу све атри бу те чо-ве ко вог би ћа је не што што се ви ше-ма ње до га ђа не за ви сно од чо ве ко-вог ра зу ма и би ло ка кве ра ци о нал не од лу ке с ње го ве стра не. Исто ва жи и за же љу за са мо о чу ва њем, за же љу за узи ма њем хра не, пи ћа, из бе га-ва ње смр ти итд., што из гле да да обе ле жа ва не са мо људ ску већ и жи во-тињ ску при ро ду, и пре вас ход но је ин стинк тив ног ка рак те ра. Та ко, та ин стинк тив на же ља ни је ре ле вант на за са мо о дре ђе ње. Ка ко је Не ме си-је пре Мак си ма при ме тио „ни ко нас не под сти че да бу де мо глад ни или жед ни или да не ле ти мо, јер те ства ри не за ви се од нас“.576 Та ко, из гле да да во ља ов де има вр ло ма ло ве зе са ин те лек том или ра зу мом и по ка зу је се као са свим не за ви сна од њих.577

Мак сим при ме њу је ова кво схва та ње во ље и на Хри ста. У Дис пу ту с Пи ром, он твр ди да на кон ова пло ће ња Хри стос хо ће сво јом људ ском во љом да је де, да пи је, да се кре ће, итд.578 Мак сим се, на рав но, ов де по-но во освр ће на ин стинк тив ну скло ност во ље пре ма све му оно ме што одр жа ва чо ве ка у жи во ту. Ипак, ка ко је већ по ме ну то, по сто ји и зна-чај ни ин стинк тив ни аспе кат, пре ма ко ме сва ко би ће стре ми да из бег не све оно што угро жа ва жи вот. Ка ко Мак сим твр ди у Дис пу ту, сва би-ћа по при ро ди обе ле жа ва стре мље ње (ορμή) ка све му што их одр жа-ва у жи во ту, а то пра ти скло ност да утек ну од све га што их уни шта ва (αφορμή). Пре ма Мак си му, то је та ко ђе био слу чај и са ова пло ће ним Ло-го сом, ко ји је имао скло ност ка све му што одр жа ва жи вот ко ри шћењм свих при род них и не ви них ства ри – оно што Мак сим ов де под ра зу ме ва су хра на, сан, итд. – а та ко ђе је имао и скло ност да се укло ни од оно-га што уни шта ва жи вот ка да се вољ но по ву као од смр ти у вре ме сво га стра да ња.579

До са да шње раз ма тра ње је мо гло да ство ри ути сак да је Мак сим сме стио во љу пре све га на стра ну ин стинк тив ног, бе сло ве сног де ла људ ског би ћа, у део ко ји чо век де ли са жи во ти ња ма. Али, то је са мо де ли мич но тач но по што за Мак си ма, во ља, та ко ђе, не из о став но има и сло ве сну ди мен зи ју. Ра ни ји на во ди по ка зу ју да Мак сим озна ча ва људ-

575 Мак сим за ви си од Ари сто те ла. Не ме си је и сто и ци се ла ко пре по зна ју у овим одељ ци ма. Ка ко је по ме ну то у уво ду, де таљ но ис тра жи ва ње од но са из ме ђу Мак си ма и ра ни јих фи ло со фа по пи та-њу во ље пре ва зи ла зи оквир ове књи ге.576 Mo ra ni (ed.), Ne me sii Eme se ni De Na tu ra Ho mi nis, 114. 3–4.577 Ипак, у дру гом одељ ку ко ји смо на ве ли, Мак сим при ме ћу је да „сва ко би ће, а по себ но сло ве сна би ћа, же ле по при ро ди ...“ (Opusc. 16, 192B), бу ду ћи да је у тре ћем од лом ку по ме ну то да ми же ли мо да ми сли мо у скла ду са во љом (Opusc. 16, 196A). На тај на чин Мак сим по ка зу је од нос из ме ђу во ље и сло ве сног де ла људ ске ду ше. 578 Dis pu ta tio, 288C–D.579 Ibid. 297B–C.

130


ску во љу не са мо као жи вот ну (ζωτική) већ и сло ве сну (λογική). Та ко ђе, Мак сим твр ди да све што не ма сло ве сну во љу је сте бе сло ве сно (α'λογον) и без ум но (ανόητον).580

С об зи ром на то, за ни мљи во је ви де ти ка ко Мак сим пра ви раз ли ку из ме ђу чо ве ка и дру гих би ћа у свом Дис пу ту с Пи ром. Пре ма Мак си-му, чул ну (αισθητική) при ро ду ка рак те ри ше им пул сив но кре та ње (καθ ορμήν κίνησις), ко је је, по на шем ми шље њу, слич но ра ни је по ме ну том ин стинк тив ном аспек ту људ ске во ље. Ипак, оно што је на ро чи то за ни-мљи во је сте да Мак сим на по ми ње да је ка рак те ри сти ка сло ве сне во ље (νοερά) са мо-од ре ђу ју ће (= са мо вла сно) кре та ње (αυτεξουσιος κίνησις).581 За па ра во, Мак сим иде то ли ко да ле ко да по и сто ве ћу је са мо-од ре ђе ње (= са мо вла сност) са во љом, и из гле да да на тај на чин уста но вљу је ве зу из-ме ђу νοερά φύσις, са мо-од ре ђе ња (= са мо вла сно сти) и во ље. Он отво ре но за го ва ра по и сто ве ће ње во ље и са мо-од ре ђе ња (= са мо вла сно сти) ко је је уста но вио Ди а дох Фо тич ки,582 по што, ка сни је, на два ме ста, при пи су је ово по и сто ве ће ње оци ма.583

Да ље, Мак сим по вла чи па ра ле лу из ме ђу са мо-од ре ђе ња (= са мо вла-сно сти) Бо га и са мо-од ре ђе ња (= са мо вла сно сти) чо ве ка, ко ји је ство рен по ико ни Бо жи јој. Јед на ко је ва жно, на по ми ње он, да по што је код бе-сло ве сних би ћа при ро да по кре тач ки прин цип, у чо ве ку је при ро да по-кре ну та чо ве ком, ко ји се кре ће у скла ду са сво јом во љом на са мо-од ре-ђу ју ћи (= са мо вла сни) на чин (ev xo u si a stikw/j ka ta. qe,lhsin ki no u me,non).584 Мак сим је на уму имао Пор фи ри јев ар гу мент да, по што је оно што је при род но при мо ра ва ју ће (= при ну ђу ју ће), ако би Хри стос имао две при-род не во ље, био би ли шен сва ког вољ ног по кре та. Ње гов од го вор, по-др жан по зи ва њем на тре ће по гла вље Ки ри ло ве апо ло ги је на Те о до ри-то ве оп ту жбе, био је да ни је дан од еле ме на та сло ве сне при ро де (νοερά φύσις) ни је под ло жан при ну ди (= при си ље но сти).585

По ре де ћи Мак си ма и Ари сто те ла, Ga ut hi er твр ди да Мак сим го во-ри о бе сло ве сном апе ти ту (ο’ρεξις), ко ји се раз ли ку је од θυμος (г нева) као и од επιθυμία ( жеље), али је још увек „б лизак г ласу ра зума“.586 А рис-580 Opusc. 8, 97B.581 Dis pu ta tio, 301B–C.582 Ibid. 301C.583 Ibid. 304C.584 Ibid. За ни мљи во је да се у ibid. 293B–C за чи тав про цес хте ња, ко ји укљу чу је ин те лек ту ал не ак тив но сти као што је ра су ђи ва ње и про су ђи ва ње, ка же да има ју сво ју уло гу у скла ду са чо ве ко-вом во љом. Та ко се во ља не сма тра ус пут ним про из во дом ин те лек ту ал не ак тив но сти. На про тив, ово по след ње (= ин те лек ту ал не ак тив но сти) је (= во љу) прет по ста вља. Ду се је с пра вом до вео овај оде љак у ве зу са Opusc. 1, 17C–20A, твр де ћи да је чи тав про цес хте ња пот чи њен чо ве ко вој си ли/вла сти (εξουσία) (‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 184). Ви ше о овој те ми ви де ти у на ред ном одељ ку.585 Dis pu ta tio, 293B—296A. За Ки ри лов текст ви де ти: PG 76, 408A. 586 Ga ut hi er, ‘Sa int Ma xi me le Con fes se ur et la psycho lo gie de l’ac te hu main’, 58.

131


то телов ο ’ρεξις тако није ис то ветан са с пос об ношћу за вољу о којој М аксим го вори, зато што је воља за М ак сима ο’ρεξις који је по п ри роди с ло весан.587 На даље Ga ut hier т врди да у А рис то те ловом сх ва тању душе пос тоје само ра ц ион ални (= с ло весни) и и ра ц ион ални (= бес ло весни), же лат ељни део. Овај д руги је п от чињен, док је први в ла да јући. Дати жељи пов лас тицу од лу чи вања, пов лас тицу која би је уз дигла на ниво воље, за А рис то тела је било не мо гуће.588 Изг леда да је то мо гуће само ако се жеља по п ри роди по веже са ра зумом,589 а то по ве зи вање је из вршио М аксим.590

Изг леда да је Ga ut hier у ос нови у п раву, али је можда п ро пустио да дужну пажњу пок лони жив отном, инсти нкт ивном асп екту који М аксим ин тег рише у с воје сх ва тање воље. За М ак сима, с пос обност х тења ук љу-чује и бес ло весни и с ло весни ас пекат само- од ре ђења (= са мов лас ности) љ удске душе. Ово можда од ра жава ње гово сх ва тање чо века као мик ро кос моса, који инк ор по рира у себе е лем енте и бес ло весне и с ло-весне п ри роде. Важно је пак, на по ме нути, да М аксим наг ла шава п ре-вагу асп екта с ло весног само- од ре ђења (= са мов лас ности) чо ве кове воље над бес ло весним им пу лисма. Ово д руго се не по риче, али је п от чи њено првом, пошто, у пркос чи ње ници да се д руго (= бес ло весно) из ра жава без пр етх одне од луке или о доб рења с ло весног субј екта х тења, то да ли ће или неће бес ло весни импулси бити за до во љени за виси на покон од њега (= субј екта х тења).591

М аксим је с воје сх ва тање воље р азвио за пот ребе Х рис то ло-гије. Х ристу је п ри писао љ удску вољу, са свим њеним жив отним и само- од ре ђу јућим (= са мов ласним) асп ек тима. За ним љиво је, при с вему томе, да М аксим ве рује да чак и п ро јава п рир одне жеље за х раном, водом итд., у Х ристу јесте п от чи њена пр етх одном о доб рењу Ло госа. Неки мо но те лити су ко рис тили ово у чење како би по др жали с воју мо но тел итску оп цију бож анске воље, што је већ по ка зано. Али само то у чење не п ри пада њима. Оно п ри пада ра нијој т ра ди цији, коју сада не на ме ра вамо да ист ра жу јемо. То у чење може изг ле дати не за до во ља ва јуће. Ипак, не с мемо га п ре брзо о кар ак те ри сати као

587 Ibid. 78–9.588 Ga ut hi er на по ми ње да је Ари сто тел раз ра дио схва та ње при род не спо соб но сти и во ље (ibid. 58). На про тив, ка ко ка же Ge or ge Char les Bert hold „си гур но је, пак, да код Мак сим, мо жда по пр ви пут, ви ди мо да је Ари сто те лов апе тит пре по знат као пот пу но људ ска спо соб ност, као во ља“ (‘Fre e-dom and Li be ra tion in the The o logy of Ma xi mus the Con fes sor’ (нео бја вље на док тор ска ди сер та ци ја, Cat ho lic In sti tu te of Pa ris, 1975), 153).589 Ga ut hi er, ‘Sa int Ma xi me le Con fes se ur et la psycho lo gie de l’ac te hu main’, 63.590 На су прот ње му, Не ме си је из гле да да сле ду је Ари сто те лу ка да ка же да је ум тај ко ји би ра po i ei/tai de. tou,ton th.n ai;re sin o` nou/j o` h`me,te roj (Mo ra ni (ed.), Ne me sii Eme se ni De Na tu ra Ho mi nis, 114. 22–3).591 Ово се мо же за кљу чи ти на осно ву Мак си мо вог Дис пу та с Пи ром у Dis pu ta tio, 301A–304C.

132


семи- док етску но во та рију. Изг леда да то има везе са ту ма чењем јев ан ђ еоских о де љака, попут п ри по вести о ис ку шењу, где, како с тоји код Ма теја и Луке, Х ристос пос таје г ладан након што је постио че тр десет дана у див љини, што за Г ри го рија Ниског, на п ример, з начи да је Х ристос доз волио свом чо вештву да чини оно што му је св ојст-вено,592 тј. да о сећа глад. Ово се та кође тиче на мере т ео лога, ук љу чу јући М ак сима, да наг ласе јед инство у Х ристу по ка зу јући да с ваки љ удски ас пекат жи вота Х рис товог има е лемент бож анског,593 као и са у видом да бож анска воља л ич ности Ло госа није п от чи њена љ удској п ри роди и њеним п рир одним же љама.594

Однос из међу жив отног, инсти нкт ивног и с ло весног, само- од ре ђу јућег (= са мов ласног) асп екта љ удске воље може се уо чити у Х рис товој мо литви Оцу у Г ет си ма нији. Х рис тову одб ојност п рема с мрти, М аксим види као израз ње гове љ удске воље.595 Али ње гова од лука да пош тује вољу О чеву, од лука која се јасно тиче с ло весног, само- од ре ђу јућег (= са мов ласног) асп екта воље, ви ђена је, та кође, као израз љ удске воље,596 и о чигл едно д руго (= с ло весно) има силу да се усп ро тиви првом (= инсти нкт ивном).

3. 5 П роцес х тењаП рема М ак симу, чо ве кова в ољна акт ивност се отк рива (= п ро јав-

љује) кроз не ко лико ст уп њева. М аксим го вори о с ле дећим ст уп ње-вима:

С вако с ло весно биће има с ло весну жељу као п рир одну с пос обност која се на зива воља с ло весне душе, у ск ладу са којом ми в ољно (θέλοντες) мис лимо (λογιζόμεθα) и ... же лимо (βουλόμεθα), и ист ра жу јемо (zhtou/men) и р аз мат рамо (σκεπτόμεθα) и ра су ђу јемо (βουλεύμεθα) и су димо (= до но симо суд) (κρίνομεν), и ст ре мимо (διατιθέμεθα), и би рамо/ од лу чу јемо (προαιρούμεθα), и по се жемо (o`rmw/men), и ко рис тимо (κεχρήμεθα).597

592 Мт 4, 1 и Лк 4, 2. Ви де ти та ко ђе и бе се де Гри го ри ја Ни ског О бла жен стви ма (PG 44, 1237A, и Jo han nes F. Cal la han (ed.), Gre go rii Nysse ni, De Ora ti o ne Do mi ni ca, De Be a ti tu di ni bus, Le i den: Brill, 1992, 114. 7–8).593 За овај аспект Мак си мо ве Хри сто ло ги је ви де ти: Dis pu ta tio, 297D–300A.594 Am bi gu um 5, 1048D–1049A, 1053C, и Jan ssens (ed.), Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam, 22. 51–2 и 27. 163–4.595 Dis pu ta tio, 297B–D.596 Ви де ти Opusc. 6, 68A, C.597 Dis pu ta tio, 293B–C. У Opusc. 1, 21D–24A, се на ла зи исти опис про це са хте ња, и је ди на је раз-ли ка што ни је по ме нут сте пен ко ји озна ча ва гла гол διατιθόμεθα (‘стре ми ти ка’). Да ље, у Opusc. 1, 12C–21C, Мак сим ана ли зи ра раз ли чи та зна че ња пој мо ва φυσικόν θέλημα или θέλησις, βούλησις, βουλή или βούλευσις, προαίρεσις, γνώμη, εξουσία, δόξα, и φρόνημα или φρόνησις, ка ко би ба цио све-тло на про цес хте ња.

133


На уч ници који су на пи сали к њиге или чл анке о М ак си мовој ант ро по ло гији, на од го ва ра јући начин су се поз ба вили п ро цесом х тења и ње говим ст уп ње вима, наг ла ша ва јући сл ич ности и р аз лике из међу М ак сима и А рис то тела, с т оика и Не ме сија598 Е меског, који се с матра М ак си мовим пр етх од ником. Пи тање, пак, које је ре лева нтно за нашу к њигу је да ли је Х ристос био п от чињен овој п ро це дури х тења као и сви људи. Х ајде да то укр атко ис пи тамо.

У ј едној од с војих O pus cula, М аксим пише да је човек по п ри роди (φύσει) λογικός, што з начи да је та кође и ovr ek tiko,j ))) kai. lo gis tiko,j( kai. bo ulh tiko,j( kai. zh tiko,j( kai, p r o ai re tiko,j( kai. ov rmh tikoj( kai. c rhstiko,j.599 Та кође, у свом Д ис путу он т врди да чо веку од го вара да по п ри-роди жели с ло весно, што з начи да ис пи тује, ра су ђује, суди (= до носи од луку), итд.600 На ос нову ова два одл омка, изг леда да Х ристос за М ак-сима, у ко лико се р аз матра Ње гова љ удска п ри рода, јесте п от чињен истом в ољном п ро цесу као и сви људи. Али ис тина је супр отна. Како ћемо ви дети у нар едном од ељку, М аксим је ве ровао да Х ристос није био п от чињен овом пор етку, пошто би, у том с лу чају, био п от чињен г решном нез нању, г решним ст рас тима, мог ућ нос тима да у чини грех, итд, био би п от чињен с вему о номе што је из Њега иск љу чено.601 П от-пу нијим ист ра жи вањем п ро цеса х тења, зашли би у п р оу ча вање М ак си-мове ант ро по ло гије, и тако ис ту пили изван г ра ница наше теме.

3. 6 Зак ључакВит ални з начај М ак си мовог р аз мат рања к онц епта воље тешко може

бити п ре наг лашен. Како је ре чено, М аксим је био тај који је уз дигао вољу до с те пена с в ео бухв атне с пос об ности.602 Ипак, за мо но тел итски сукоб су з нач ај нија нека од ње гових по јаш ња вања: пос ебно је з нач ајно р аз ли ко вање воље као с пос об ности, с ј едне ст ране (θέλησις – θέλημα), 598 Ви ше о тој те ми ви де ту у Ga ut hi er, ‘Sa int Ma xi me le Con fes se ur et la psycho lo gie de l’ac te hu-main’, 57–82; Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 355–85; Pra do, Vo lun tad y Na tu-ra le za, esp. 183–214, 260–5; Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 218–26; Lar chet, La Di vi ni sa tion de l'hom me, 135–41.599 Opusc. 1, 24A–B.600 Dis pu ta tio, 293C.601 Ов де тре ба украт ко по ме ну ти да, за Мак си ма, ако би Хри стос имао ра су ђу ју ћу (βοθλευτικόν) во љу, он би био пот пу ни чо век, а ако би имао гно мич ку или про е рет ску во љу, био би про мен љив и гре шник (Dis pu ta tio, 329D). При пи си ва ње Хри сту про е ре сис-а, зна чи ло би да Хри стос ни је бе-стра сан већ су здр жљив (Opusc. 1, 28D), и да би мо гао да се по кре не не са мо у скла ду са при ро дом (κατα φύσιν) већ и про тив-при род но (παρα φύσιν), што је бо го ху ље ње (Opusc. 1, 29B).602 Оно ме што је већ ре че но тре ба до да ти да је на пре да ва њи ма на Лон дон ском Уни вер зи те ту од 13. ју на 1998, Ric hard So ra bji из нео тврд њу да је Ав гу стин био пр ви на За па ду, ко ји је уз ди гао во љу до све о бу хват не спо соб но сти, док је на Ис то ку то био Мак сим. Али, Ав гу сти но во схва та ње во ље ни је у до вољ ној ме ри би ло оме ђе но Хри сто ло ги јом, већ се ти ца ло ши ре те ме од но са при ро де и бла го да ти, што је у ве ли кој ме ри за ве ло за пад ну те о ло ги ју све до на шег вре ме на, де лом и на по љу раз ма тра ња са ме те ме ко ју јој је Ав гу стин оста вио у на сле ђе.

134


и обј екта, с д руге (θελητόν – θεληθέν) што т вори т ер ми но лошко р аз јаш-њење н е опх одно за тем ељно р аз мат рање пи тања да ли су у Х ристу две или ј една воља.

Та кође је з нач ајно М ак си мово наг ла ша вање с ло весног, само- од ре ђу јућег (= са мов ласног) асп екта љ удске воље у Х ристу. П ри-пи су јући Х ристу с ло весну вољу, М аксим је из бегао врсту а по ли-на риј евства на нивоу воља, које би у Х ристу ви дело само жив отну, инсти нкт ивну љ удску вољу, која од го вара не раз умном делу љ удске душе.603 Ако би то био с лучај, с ло весни, само- од ре ђу јући (= са мов ласни) ас пекат нашег чо вештва би остао н еус војен и не ис цељен, и Х рис тово пос лу шање Оцу до с мрти би било само вид п рев арне д ра ма ти за ције или би било п ри пи сано Њему као Богу. Ништа од о вога, с ва како, не може бити п рих ва ћено.

По ме нуто је да, за М ак сима, Х ристос није п от чињен ст уп ње вима п ро цеса х тења који је п рим енљив на све људе. У с ле дећем од ељку ћемо се по за ба вити пи тањем да ли је М аксим в еома да леко у даљио Х риста од „об ичног“ љ удског бића на један к вази- док етски начин. У од го вору на то пи тање, мора се рећи да изг леда да је М аксим ве ровао да нез нање и п ром ен љивост нису сушт ински де лови наше п ри роде, и да не од ре ђују шта чо вештво јесте. То му доз во љава да т врди да ће с вети ес ха то лошки у жи вати у не покр ет ности и пу ноћи з нања,604 иако ће, нар авно, ос тати аут ент ична љ удска бића. На с личан начин М аксим т врди да ће ра су ђи вање, које пос тоји због нез нања, бити у ки нуто у ес ха тону, пошто ће ис тина тада бити о чигл една.605 Он та кође т врди да п р ое ресис (= п ро из во љење) п ри пада за кону п ри роде који је сада п р еов-ла ђу јући,606 н аиме, за кону наше п ри роде који пос тоји под ус ло вима наше пос леп адне ог ре хов ље ности. С тога, т вр дећи да Х ристос није п от чињен ст уп ње вима п ро цеса х тења који је о писан, М аксим не тежи да Га у чини мање чо веком, већ само да у каже на ње гову б езг решност, да наг ласи да је воља Х рис това била б езг решна, иако је била љ удска попут наше.607

603 У Doc tri na Pa trum de In car na ti o ne Ver bi, обим ном хал ки дон ско-ди о те лит ском фло ри ле ги-ју му, ed. Franz Di e kamp (Münster: Aschen dorfsche Ver lag sbuc hhan dlung, 1907; a 2nd edn. Ко ји су об ја ви ли Ba si le i os Pha no ur ga kis и Evan ge los Chrysos (Münster: Aschen dorf, 1981)), Апо ли на ри је је оп ту жен да при пи су је Хри сту са мо ζωτική (жи вот ну) ду шу а не и νοερά (сло ве сну) (175. 26–176. 1). Ако би Мак сим при пи си вао Хри сту са мо ζωτική (жи вот ну) во љу, ко ја би од го ва ра ла ζωτική (жи-вот ној) ду ши, ти ме би по др жао апо ли на ри јев ство на ни воу Хри сто ве људ ске во ље.604 Am bi gua, 1220A–C.605 Opusc. 1, 24B–C.606 Ibid.607 За пра во, Хри сто ва људ ска во ља је би ла људ ски ја од на ше по што је би ла без гре шна, јер грех ни је од ре ђу ју ће свој ство људ ске при ро де, већ на про тив, пред ста вља ње но из о па че ње и не га ци ју.

135


4. М ак си мова одб рана д ио тел итске Х рис то ло гије

М аксим је од самог поч етка био у по зорен на на поре пат риј арха С ер-гија и ње гових сар ад ника на п ро мо ви сању Х рис то ло гије чија је осн овна црта била у чење о ј едној ен ер гији и ј едној вољи. Било би пог решно т вр-дити да се М аксим у поч етку није сушт ински р аз ли ковао од мо но те лита, што се нав одно види из н е од го ва ра јућег лас кавог тона који о бе ле жава његов од говор на Пи рово писмо у коме он пита М ак сима за миш љење о П се фосу.608 Зап раво, како је M arcel D oucet у бед љиво по казао, М аксим је све в реме био д ио те лита и д и оен ер гета.609 У од го вору Пиру, М аксим з аиста ко ристи лас каве из разе. Али, то је било уз ро ко вано чи ње ницом да П сефос заб ра њује у пот ребу из раза „ј една ен ер гија“, и на том те мељу је ус пос тав љено јед инство у Ал екс анд рији 633. го дине. Ш та више, како је сам М аксим кас није писао, његов је циљ био да лас кавим ре чима пос пеши Пиров пов ратак п ра восл авној вери.610

Ипак, ако се пос матра д окт рин арни са држај ње говог писма и ње гова т ер ми но ло гија, М аксим с ле дује истој ли нији д и оен ерг етске Х рис то-ло гије коју ће неп рес тано ис по ве дати до к раја свог жи вота.611 Позван од Соф ро нија, био је нак лоњен у ме реном, дип лом атском п рис тупу чи тавом пи тању, на да јући се да ће пош те дети Цркву не воља д огм атског с по рења, које може о пасно да уг рози њен мир и јед инство. Али з вани-чно п ро мо ви сање мо но тел итства је о ба ве зало М ак сима да пок рене це ло вити напад п ротив нове је реси.

Али, које је било М ак си мово с та но виште и каква му је била ар гум ен та ција? М аксим се неп рес тано по зивао на дуго п рих ва тану по ве заност п ри роде и воље која је ус та нов љена у Т рој ичној т ео ло гији. Ако воља у води (= п од ра зу мева, оз на чава) л ичност, и vice v ersa, онда би, или била ј една л ичност у С ветој Т ро јици, због ј едне воље, или три воље због три л ич ности. Ако би те воље биле п рир одне, и мали би три Бога, а ако би биле „г ном ичке“ онда би у С ветој Т ро јици

608 Ви де ти: Léthel, Théolo gie de l’Ago nie du Christ, 59–64. Мак си мо во пи смо Пи ру (Ep. 19), ви де ти 589C–597B. Пре ма Sher wo od-у, то пи смо је мо ра ло би ти на пи са но из ме ђу кра ја 633. и по чет ка 644. го ди не. (An no ta ted Da te-List, 37)609 Do u cet, ‘Est-ce que le mo nothéli sme a fa it autant d’il lu stres vic ti mes?’, 64–78, и idem, ‘La Vo lonté hu ma i ne du Christ’, 123–43.610 Opusc. 9, 129C–132C. Шта ви ше, до бро је по зна то да Мак сим увек ко ри сти љу ба зне ре чи ка да се обра ћа сво јим адре сан ти ма, док о се би го во ри на вр ло сми рен на чин.611 По ме ни мо да, на при мер, Мак сим пи ше Пи ру да Хри стос „де лу је... кроз сво је те ло, ко ме не не до ста је при род на енер ги ја (evnh,rgei ga.r ))) dia. sar ko.j fu sikh/j ev ner gei,aj ouvk av mo i rou,shj)“: Ep. 19, 593A. Мак сим ко ри сти тај из раз и у Ep. 15, 573B (ово пи смо је Шер вуд да ти рао из ме ђу 634 и 640: An no ta ted Da te-List, 40), што та ко ђе ука зу је на ње го во ра но ди о е нер гет ство.

136


пос то јала у нут рашња супр отс тав љеност612 што је, п рема М ак симу, неп рих ват љиво.

П рема М ак симу, Бог је ст ворио чо века као само- од ре ђу јућу (= са мов ласну) п ри роду.613 Воља је св ојство (= к ва литет) п ри роде,614 и пр едс-тавља кар ак те рис тику (= о со беност) свих оних који деле исту п ри роду.615 На даље, п рир одна воља није св ојст вена само с ло весној п ри роди: м ного више од тога, с ло весност је њено прво и п рев асх одно св ојство.616 Р аз-ви ја јући с воју „х ал кид онску ло гику“, М аксим т врди да с вако биће које је по п ри роди с ло весно по се дује вољу. А како Х ристос има с ло весну душу, Он та кође има и п рир одну љ удску вољу.617

М аксим је пос тавио пи тање како може бити да је Логос постао ис-ти нити човек а да нема п рир одну љ удску вољу, и дошао до закљ учка да ако Логос не би имао п рир одну љ удску вољу, не би био ис ти нити човек, што би з на чило да у опште и није постао човек.618 П ри рода без свих њених св ојс тава је ф ан та зија,619 па ако Х ристу не дос таје било које од љ удских св ојс тава, Он се није нити о вап лотио нити је човек.620 За М ак сима, по ри цање Х рис тове љ удске воље у ниш тава со ти р ио лошке пос ле дице. Ако Логос није ус војио само- од ре ђу јућу силу п ри роде коју је ст ворио „Он или о су ђује с воје с опст вено ст во рење као нешто што није добро... или не ис це љује ш чедро и нашу вољу, од ва ја јући нас од п от пуног с па сења и по ка зу јући се као Онај који је п от чињен ст рас тима, јер или није желео или није могао да нас у п от пу ности с пасе“.621

На даље, М аксим на по миње да

ако је Адам јео в ољно (θέλων), онда је воља прво у нама што је п от-чи њено ст рас тима (πρωτοπαθής). А пошто је воља прва у нама пос тала п от чи њена ст рас тима и ако је, п рема њима ( мо но те ли тима), С лово није ус во јило зај едно са п рир одном п ри ликом Ње говог о вап ло ћења, онда ја нисам ос ло бођен од г реха. А ако нисам ос ло бођен од г реха, онда нисам ни с пасен, пошто оно што није ус во јено није ни с па сено.622

612 Ви де ти: Dis pu ta tio, 289D–292A, и Opusc. 3, 52B–C.613 Opusc. 15, 157C.614 Opusc. 1, 28C.615 Dis pu ta tio, 293A; ви де ти и ibid. 304C–D.616 Opusc. 3, 56A.617 Opusc. 7, 77B.618 Opusc. 3, 49A–B.619 Opusc. 4, 61C.620 Opusc. 7, 76B.621 Dis pu ta tio, 325B.622 Ibid. 325A. Ов де Мак сим ко ри сти до бро по зна ти ак си ом све тог Гри го ри ја Бо го сло ва да „оно што ни је усво је но ни је ни ис це ље но“.

137


П рема М ак симу, Логос није постао човек зато да би ра зорио п ри-роду коју је ст ворио, већ да би је о божио.623 Ипак, о бо жење љ удске п ри-роде и воље не з начи њи хово ук ла њање (= одст ра њи вање) од с опст веног бића. Како би то р аз јаснио, М аксим ко ристи п ромер у си јаног г вожђа, где ватра чини г вожђе го рућим, а да ово не п рес таје да буде оно што је по п ри роди.624

М аксим по ку шава да по каже бес мис леност мо но тел итства уз помоћ о ваквих си ло ги зама. Ако у Х ристу пос тоји ј една п рир одна воља, она би оз на ча вала Х рис тову п ри роду, а пошто ни Х ристов Отац ни мати нису Х ристос по п ри роди, он не би био са суш таствен ни са с војом м ајком ни са с војим Оцем, што би з на чило у во ђење м но го боштва ( пошто би Х ристос и Отац и мали две р аз ли чите п ри роде, а о бо јица би били Бо гови). А ако би та ј една воља била г ном ичка, онда би она оз на ча-вала само Х рис тову и постас, и онда би Х ристос био р аз личит од Оца и С ве тога Духа, и био би им супр отс тављен (био би ετερόβουλος Πα-τρί τε καί Πνεύματι ... και μαχόμενος). Ако би та ј една воља п ри па дала Х рис товом бож анству, Ње гово бож анство би било п от чи њено ст рас-тима, хо тећи да једе и да пије. Ако би та ј една воља била љ удска, чуда би била н еоб јаш њива. А ако би воља била с ло жена, што је апсурд, и ако би од го ва рала чи тавом (= с ве целом) Х ристу, она би опет била р аз ли чита од воље О чеве, пошто Отац нема с ло жену и постас којој од го вара с ло жена воља.625

М аксим се добро пот рудио да по бије ар гум енте с војих п рот ив ника. С матао је пог решним ар гумент п рема коме је љ удска воља по н е опх од-ности п рот ивна бож анској. Бог је ст ворио п ри роду и све што је п рир-одно, т врдио је он. Тако, ако се нешто по п ри роди п ро тиви Богу онда је крив Он а не п ри рода, пошто је у њу пос тавио п ро тив љење Богу. G nōmē се не п ро тиви Богу све док фу нк ц ио нише у ск ладу са п ри родом.626 Ако се љ удска воља Х рис това п ро тиви бож анској вољи само ради тога што пос тоји (= б ивст вује), онда би се љ удска п ри рода још више п ро ти вила Ло госу. Јер суб јекат (љ удска п ри рода) је м ного с наж нији од о нога што је у субј екту (љ удска п рир одна воља). Ако би се п ро тив љење п ри пи-сало вољи, не би се с мело п ри пи сати нити Х рис товим п ри ро дама нити л ич нос тима С вете Т ро јице како би се из бегла супр отс тав љеност.627 Ш та више, на супрот с војим п рот ив ни цима, М аксим т врди да р аз лика не п од ра зу мева супр отс тав љеност по н е опх од ности. Љ удска п рир одна воља је р аз ли чита од бож анске, али јој није супр отс тав љена. Г ном ичка

623 Opusc. 7, 77C.624 Opusc. 16, 189C–192A.625 Opusc. 3, 53C–56A.626 Opusc. 7, 80A.627 Opusc. 16, 193C–D.

138


воља је та која се п ро тиви бож анској вољи, али само онда када се к реће п ротив ло госа с воје п ри роде. Нап ротив, пос тоје мом енти када ми с војом г ном ичком вољом хо ћемо оно што је и Бо жије воља.628

Зашто се Х рис това љ удска воља не п ро тиви бож анској вољи? Како је већ по ме нуто, то је због тога што је љ удска п ри рода Х рис това била п рир одна, а не г ном ичка. За М ак сима, како ћемо ви дети у ј едном од нар едних пог лавља ове к њиге, г ном ичка воља пр едс тавља ог ре хов љени начин ост ва рења љ удске п рир одне воље. Грех, а не п ри рода, јесте узрок наше по буне п ротив Бога, али је Х ристос био с ло бодан и од г реха и од по буне п ротив Бога.629 Ш та више, п рема М ак симу, п рир одна љ удска воља Х рис това није се п ро ти вила бож анској вољи пошто је била у п от-пу ности о бо жена,630 и пок ре тана и об ли ко вана бож анским Ло госом.631

М аксим је т ребао да по бије м ноге д руге ар гум енте мо но те лита. Пир је, на п ример, т врдио да ако је воља п рир одна, а с ваки човек има р аз ли читу вољу и воља с ваког чо века се мења ( пошто жели р аз ли чите ст вари у р аз ли чита в ре мена), с ваки човек би имао р аз ли читу п ри-роду, и п ри рода с ваког чо века би се неп рес тано ме њала. М аксим је од го ворио да р аз ли ко вање и п ро мене не пр едс тав љају вољу, већ начин х тења.632 Пир је, та кође, т врдио да Х ристос не по се дује љ удску вољу као сушт инско св ојство, по коме ми по се ду јемо св ојства наше п ри роде, већ као ре лат ивно св ојство, на начин на који ми, у с мислу п ри јат ељства, по се ду јемо оно што п ри пада д ру гоме, док нам то сушт ински ос таје ст-рано. М аксим је од го ворио да, пошто Х ристос има љ удску п ри роду, и пошто човек има п рир одну с пос обност воље, Х ристос та кође мора да има и ову с пос обност (као сушт инско св ојство).633 Пи рово г ле диште да љ удска воља пос тоји у Х ристу као не каква с пос обност (= ск лоност), М аксим је с матрао за нес то риј анско, пошто п од ра зу мева нап ре до вање у Х ристу.634 Када му је Пир рекао да је п рир одно п ри ну ђу јуће, и да је Х ристос, ако по се дује п рир одну (= љ удску) вољу, лишен с ваког в ољног

628 Ibid. 193A–B.629 Opusc. 4, 60A.630 Opusc. 20, 236D.631 Opusc. 7, 81C–D. Ви ше о ово ме ви де ти у пе том по гла вљу ове књи ге.632 Dis pu ta tio, 292D–293B.633 Ibid. 304A–305D. Мак сим из ра жа ва слич но ми шље ње и у Opusc. 19, 220B–221A. Раз ли ко ва ње из ме ђу су штин ских и ре ла тив них свој ста ва под ву као је сам Мак сим.634 Dis pu ta tio, 313A–B. Пир је већ при хва тио да та спо соб ност по сто ји у на ма по при ро ди (ka ta. Fu,sin h`mi/n pro,estin) што је, за Мак си ма зна чи ло да, след стве но то ме, во ља, та ко ђе, мо ра би ти при род на (Ibid.). Мак си мо во, као и дру гих ота ца, од ба ци ва ње иде је Хри сто вог на пре до ва ња (= уз ра ста ња), не тре ба да бу де по гре шно схва ће но. Оно че га су се они за и ста пла ши ли, би ло је на-пре до ва ње у вр ли ни и му дро сти ко је би од го ва ра ло за на пре до ва ње сје ди ње ња са Бо гом – по што му дрост и вр ли на је су по сле ди ца чо ве ко вог је дин ства са Бо гом – што би, за уз врат, има ло не сто-ри јан ски при звук. Мак сим не од ба цу је да Хри стос сле ди при род ни по ре дак раз во ја ко ји ка рак те-ри ше људ ско би ће у дру гим слу ча је ви ма.

139


к ре тања. М аксим му је од го ворио да г реши, пошто нити нест во рена п рирода, нити с ло весна ст во рена п ри рода, нису п од ложне п рир одној п ри нуди.635 У ј едном т рен утку, Пир је у питао М ак сима да ли тело Ло госа није било пок ре тано ње говим за по вес тима (neu/ma). М аксим је с весно рекао Пиру да је такво г ле диште нес то риј анско – што је био врло мудар М ак симов потез, који је сам неп рес тано био оп ту живан да је нес то ри јанац – на те мељу тога да такво г ле диште п од ра зу мева да чо вештво Х рис тово има исту врсту од носа са Ло госом какав и мају и с вети који су били пок ре нути Ње говим за по вес тима.636

М аксим је, та кође, од бацио ар гумент мо но тел итског ђа кона Т ео дора да су с вети Г ри го рије Бо гослов и с вети А та на сије с тав љали вољу и нез нање у исту ка те го рију, и да и ј едно и д руго п ри пада Х ристу само као ( ре лат ивно) св ојство. П рема Т ео дору и Павлу, п ри пи си вање воље Х ристу би, та кође, пов ла чило и п ри пи си вање нез анња, што би, опет, з на чило п рих ва тање о су ђене нес то риј анске је реси Ag n oētai. М аксим је т врдио да Г ри го рије није по ве зивао вољу и нез нање, и наг ласио је бес мис леност таквог по ве зи вања. Ако би такво по ве зи вање било испр авно, каже М аксим, они који и мају вољу по п ри роди били би нез на лице, и vice v ersa, што би з на чило да би и Бог, који по с војој п ри-роди има вољу, та кође био п от чињен ст расти нез нања.637

На ар гумент да је Х ристос имао љ удску вољу само у в реме ст ра-дања, пошто ју је само тада по менуо, М аксим је од го ворио да, истом ар гум ен та цијом, Х ристос није имао ни љ удски ум пошто га ни када није по менуо.638 Ш та више, када је М ак симу у изгн анству ре чено да у свом срцу може да ве рује шта год хоће а да то от во рено не ис по веди, он је од го ворио по зи ва јући се на Ма теја 10, 32 и Рим ља нима 10, 10, да је от-во рено ис по ве дање Х риста и п ра восл авне вере о ба везно.639

М аксим је од бацио Пиров ар гумент да је веза суш тине и ен ер-гије, која је па рал елна са везом суш тине и воље и пр едс тавља ос нову д ио тел итства, п ри ме њива само на т ео ло гију а не на и ко но мију, већ је наг ласио чи ње ницу да је Логос исти пре о вап ло ћења ( т ео ло гија) и након о вап ло ћења (и ко но мија).640 М аксим је, та кође, по рицао ва љаност Пи ровог ар гум ента да т реба да го во римо о ј едној ен ер гији, на ос нову

635 Ibid. 293B–296A. Као што је већ ре че но, Мак сим по др жа ва ово ста но ви ште, по зи ва ју ћи се на тре ће по гла вље Ки ри ло ве апо ло ги је ко ју је овај са ста вио као од го вор на Те о до ри то ве оп ту жбе (ви де ти PG 76, 408A).636 Dis pu ta tio, 297A–B.637 Те о до ров ар гу мент ви де ти у Opusc. 19, 216B–C, и Мак си мов од го вор у Opusc. 19, 217B–224B.638 Opusc. 16, 196C–197B.639 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 165A–C, and Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 137. 695–139. 712; cf. Dis pu ta tio Bizyae, 144B–145A, and Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 89. 175–91, 206.640 Dis pu ta tio, 348C–349B.

140


тога што је љ удска ен ер гија пас ивна у по ре ђењу са Бож анском. Иако је доз во љавао да се са мо пок ре тање од носи је дино на Бога, с матрао је да је пог решно оз на чити љ удску ен ер гију као пас ивну у по ре ђењу са бож анском.641 Ако би то био с лучај, т врдио је М аксим, они који у Х ристу п риз нају само ј едну п ри роду би били у п раву што то чине, пошто би и љ удска п ри рода, та кође, била пас ивна у по ре ђењу са бож анском п ри родом. Ш та више, п рема о ваквој ло гици, љ удска п ри-рода би могла бити оз на чена као зла на супрот бож анској, која је добра, и тако даље.642

Још ј една ли нија ар гу ме ната коју М аксим често с леди била је да по каже како тој ј едној ен ер гији не би могло бити дато од го ва ра јуће име.643 На п ример, у Д ис путу с Пиром, М аксим к ри ти кује из бе га вање пат риј арха С ер гија да се из јасни по пи тању с та туса те ј едне воље. С ер-гије је ј едном стао на ст рану оних који су с мат рали да је то бож анска воља. То би, т врдио је М аксим, з на чило да је Х ристос био само Бог. Д ругом п ри ликом он (= С ер гије) је п рих ватао миш љење оних који су ту ј едну вољу оз на ча вали као п ро из во љење, што би з на чило да је Х ристос био само човек, који до носи од луке као ми. Д ругом п ри ликом, пак, С ер гије је ту ј едну вољу о писао као „и постас“, што у води р аз де љи вање на нивоу воље из међу л ич ности С вете Т ро јице. Онда је по ново п рих-ватио миш љење оних који су с мат рали да је (= ј една воља) до мина нтна ( ev x ou s ias tikon) што у пу ћује на нес то риј анство.644 На д ругом месту, он је по држао миш љење оних који су је на зи вали п р ое рет ичком и г ном-ичком, што би з на чило да Господ није само човек, већ да је п ром енљив и г решник. На покон, он (= С ер гије) је из разио г ле диште да је и ме но вање ј едне п ри роде и ко ном ијско, што би з на чило да Х ристос пре о вап ло-ћења није по се довао вољу.645

Ш та више, у ј едној од с војих О пус кула, М аксим каже да нема и мена које би од го ва рало тој ј едној вољи Х рис товој. Ако би је наз вали бо го чо веч анском или с ло женом, она би се р аз ли ко вала од воље Оца и Духа С ве тога. Ако бисмо је наз вали п рир одном, дошло би до с ме-шања Х рис тових п ри рода. Ако би је наз вали и пос тасном, онда бисмо у вели три р аз ли чите воље у С вету Т ро јицу које би од го ва рале т рима и пос та сима. Ако би је наз вали ре лат ивном, у вели бисмо л ич носну

641 За ни мљи во је да се у јед ној сво јој Ам би гви, Мак сим освр ће на „па сив ну си лу“ (paq htikh.n du,namin) Ло го со вог чо ве штва, под чи ме је ве ро ват но, ми слио на људ ску енер ги ју Ло го са (Am bi gu um 6, 1060B).642 Dis pu ta tio, 349C–352A.643 Ви де ти нпр. Opusc. 1, 25D–29C; Opusc. 3, 53C–56A; Opusc. 8, 100A–B, итд.644 Ка ко је до бро по зна то, Не сто ри је је ко ри стио реч ev xo u sia у ве зи са је дин ством Хри ста (ви де ти нпр. Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 224. 5–10).645 Dis pu ta tio, 329C–332A.

141


по де љеност Нес то рија.646 У ко лико би та п рих ва ћена ј една воља била п ротив-п рир одна ( para. fu,sin) она би у ниш тила пос то јање о нога који хоће (= жели). Ако бисмо је, на покон, наз вали не поз натом, то би био апсурд.647

На даље, М аксим т врди да нико од о таца ни када није го ворио о ј едној вољи И суса Х риста.648 Зап раво, мо но те лити су б е зус пешно по ку шали да п ро нађу с ве т оот ачке на воде који би по др жали у чење о ј едној вољи. На ре лат ивно вишем ст упњу су коба, Пир је био у п ри лици да по мене само че тири таква на вода, а н ај важ нији и н ај на во ђе нији је био цитат Г ри-го рија На зиј анза.649 Тај навод г ласи: „јер Ње гова (Х рис това) воља није супр отс тав љена Богу, пошто је у це лости о бо жена“.650 М аксим је био у п ри лици да овај ар гумент ок рене п ротив свог п рот ив ника, т вр дећи да овај навод у ка зује на д ио тел итство, пошто го вори о две воље, о бо жу јућој ( бож анској) и о бо женој (љ удској).651 У д ругом с лу чају, ако се о бо жење (љ удске) воље [Христове] супр отс тавља ве ро вању да [у Христу] пос тоје две п ри роде, како ( мо но те лити) кажу, о бо жење (љ удске) п ри роде [Хрис-тове, која се разматра] ће се супр отс та вити ве ро вању у две п ри роде,652 што би и за М ак сима и за ње гове п рот ив нике било неп рих ват љиво. С ле дећи пасус који је р аз матран п ри пада А та на сију, где се по миње да воља п ри пада само бож анству. Ипак, М аксим је на не ко лико п ри мера по казао да се на води из А та на сија од носе на бож анску вољу, која уз ро-кује о вап ло ћење, и да с тога, не у ка зују на љ удску вољу након о вап ло-ћења, већ да го воре (о вољи) пре о вап ло ћења.653

На даље, М аксим п о ду пире с воју д ио тели тску Х рис то ло гију т вр дећи, прво, да су оци го во рили о две воље и две ен ер гије у Х ристу, и д руго, да је

646 До бро је по зна то да је је дин ство ко је је Не сто ри је при пи си вао Хри сту од стра не про тив ни ка не сто ри јан ства на зи ва но „ре ла тив ним“. Из гле да да Мак сим ов де ука зу је на то да би јед на ре ла-тив на во ља под ра зу ме ва ла не сто ри јан ско ре ла тив но је дин ство.647 Opusc, 24, 268D–269C.648 О све то о тач ким на во ди ма ко ји ука зу ју на то да у Хри сту по сто ји јед на во ља и Мак си мо вом ту ма че њу истих, раз ма тра но је у тре ћем по гла вљу.649 То се до го ди ло то ком рас пра ве Мак си ма и Пи ра 645. го ди не.650 Ser mon 30, 12 (PG 36, 117C, и Gal lay with Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 248. 5–6).651 Opusc. 3, 48A–B; Opusc. 20, 236A; Dis pu ta tio, 316C–D.652 Dis pu ta tio, 316D. За ко мен тар на од ло мак из Гри го ри ја ви де ти Opusc. 4, 61A–C; Opusc. 6, 65A–68A, где Мак сим на гла ша ва са гла сност Хри сто ве људ ске во ље са бо жан ском; Opusc. 7, 81C–D; Opusc. 15, 160D–161A, 176A, где је од ло мак на ве ден као по др шка уче њу о две во ље; Opusc. 20, 233B–237C, etc.653 За пра во, па сус је из псе у до-Ата на си је вог спи са Con tra Apol li na rem, и на ла зи се у PG 26, 1149A. У Opusc. 20, 237C–244C, Мак сим ту ма чи овај псе у до-Ата на си јев оде љак, и по том твр ди да је под из ра зом „јед на во ља“ Хо но ри је ми слио исто што и Ата на си је. За ту ма че ње на во да из псе у до Ата на си ја ви де ти та ко ђе и For Dis pu ta tio, 320B–C. На чел но, о упо тре би све то о тач ких на во да у мо-но те лит ском спо ру ви де ти за ни мљи ве на по ме не у Ba u sen hart, ‘In al lem uns gle ich auβer der Sünde’, 183–95.

142


у чење о ј едној вољи и ј едној ен ер гији за го ва рано у р аз ли читим врс тама је реси. У об имном ф ло ри ле ги јуму, М аксим на води ци тате о таца попут А та на сија,654 Г ри го рија На зиј анза,655 Г ри го рија Ниског,656 Јо вана З ла-т оустог,657 Ки рила Ал екс андр ијског,658 Се ве ри јана Гав алског,659 како би по држао с воје д ио тел итство. Он на води и Амв ро сија,660 Ки рила Је ру сал имског,661 Лава Р имског,662 Јо вана З ла т оустог,663 и Ки рила Ал екс-андр ијског,664 А по ли на рија,665 По ле мона,666 и ан тих ал ки до наца попут Те мис туса,667 као и нес то ри ја наце као штo су Т еодор М оп с уест ијски,668

654 Opusc. 15, 160C–D. На вод је из псе у до-Ата на си је вог De In car na ti o ne et Con tra Ari a nos спи-са ко ји је у сед мом ве ку при пи си ван Ата на си ју; док за пра во, спис ве ро ват но при па да Мар ке лу Ан кир ском (ви де ти Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 237, и Pa pa do po u los, Πατρολογια, ii. 351), и мо же се на ћи у PG 26, 1021B–C.655 Opusc. 15, 160D–161A. У овом чу ве ном одељ ку из Те о ло шког сло ва 30, 12, PG 36, 117C, и Gal lay with Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 248. 1–250. 9; за не ке од на ред них ци та та кон сул то ван је, Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum.656 Мак сим је по ну дио че ти ри на во да из Гри го ри ја Ни ског. Пр ви (Opusc. 15, 161A–B) је из ње го-ве бе се де О Вас кр се њу Хри сто вом (PG 46, 616C, и ed. E. Geb hardt, Op. ix. 1, 292. 13–17). Дру ги је (Opusc. 15, 161B) из исте бе се де (PG 46, 616C–D, и ed. E. Geb hardt, ibid. 292. 17–22). Тре ћи (Opusc. 15, 161B) је из Дру ге бе се де про тив Ев но ми ја (PG 45, 548C–D, и ed. W. Ja e ger ii, 368. 9–13). Че твр ти је (Opusc. 15, 161B–C) из Бе се де про тив Апо ли на ри ја (PG 45, 1193B–1196A, и ed. Müller, Op. iii. 1, 181. 18–27).657 Opusc. 15, 161C–164D. Де ла све тог Јо а ва на се мо гу на ћи у PG 48, 765–6.658 Мак сим на во ди два ци та та из Ки ри ла. Пр ви (Opusc. 15, 164D–165A) је из ње го вог Те са у ру са (PG 75, 397A), а дру ги (Opusc. 15, 165A) из ње го вог Ту ма че ња на Јо ва на (PG 73, 541A).659 Opusc. 15, 165A–B. Овај на вод се мо же на ћи у Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa-trum, 119. 10–120. 3.660 Мак сим да је текст (Opusc. 15, 165C–168A) ко ји је ве ро ват но из Ам вро си је вог De Fi de, ii, 8. 91–8 (PL 16, 598A–B, и CSEL, 78 (1962), 81.661 Opusc. 15, 168A. Текст је псе у до-Ки ри лов и мо же се на ћи у PG 33, 1181B.662 Opusc. 15, 168A–B. То је из вод из 28. пи сма па пе Ла ва Фла ви ја ну Кон стан ти но пољ ском (PL 54, 767A–B, и Edu ar dus Schwartz (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, to me 2, i, pt. 1 (Ber lin: Wal-ter de Gruyter, 1933), 14. 27–15. 1).663 Мак сим при пи су је два па су са Јо ва ну Зла то у стом (Opusc. 15, 168B–C) у Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa trum, 92. 2–10. Дру ги (Opusc.15, 168C) је псе у до-Зла то у стов у PG 59, 500. 10–14.664 Opusc. 15, 168C–169A. Из вод из Ки ри ло вог Те са у ру са, PG 75, 453B–C.665 Мак сим ци ти ра три на во да из Апо ли на ри ја. За пр ви (Opusc. 15, 169B–C) ви де ти Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea, 218. 21–4. За дру ги (Opusc. 15, 169C) ви де ти ibid. 232. 29–32. За тре ћи (Opusc. 15, 169C–D) ви де ти ibid. 233. 2–8.666 Мак сим да је два на во да из По ле мо на. За пр ви (Opusc. 15, 169D–172A) ви де ти Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea, 274. 6–12, и за дру ги (Opusc. 15, 172A–B) ви де ти Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea, 275. 22–6.667 Мак сим да је два на во да из Те ми ску са (Opusc. 15, 172B, и 172B–C, по себ но). Ко ли ко нам је по зна то, ни је дан од ова два на во да се не мо же на ћи у дру гим из во ри ма.668 Те о до ров на вод (Opusc. 15, 172D–173A) је у PG 66, 1004D. Ја сно је да мо но те лит ство и мо но-енер гет ство из ра же ни у овом одељ ци ма ни су при род ног већ етич ког ка рак те ра. (Те о дор ка же да је је дин ство ouv lo,gw| fu,sewj( avll v euv do ki,aj)

143


Нес то рије,669 и Павле П ер си јанац,670 где они по др жа вају ј едну вољу/или у чење о ен ер гији. На даље, на д ругим мес тима (= М аксим) оп ту жује А рија и Се вира за мо но тел итство, али не на води ни један цитат или од ломак из њи хових дела.671

Поред с ве т оот ачких на вода, М аксим се по зива и на ве лики број ци тата из С ветог Писма како би по држао с воју д ио тел итску Х рис то ло-гију. Када га је Пир у питао да ли може да, по зи вањем на Писмо, до каже с воју д ио тел итску и д и оен ерг етску Х рис то ло гију, М аксим је од го ворио по зит ивно: „Јер оци се нису по во дили за с опст веним миш љењем, већ су се у чили из Писма, па су, чо ве ко љу биво, и нас тако н ау чили. Јер нису они били ти који су го во рили, већ б ла годат Духа која их је п от пуно во дила“, т врдио је он.672

Како би до казао да је Х ристос имао љ удску вољу, М аксим је ис тицао на воде из Писма п рема ко јима је Х ристос желео да иде за Га ли леју,673 желео је да ње гови у че ници буду са њим тамо где је Он,674 није желео да пије вино по ме шано с жучи,675 није желео да иде у Ју деју,676 није желео да ико зна да је п ро лазио кроз Га ли леју,677 ишао је у област Тира и Си дона, ушао у кућу не же лећи да то ико дозна, а ипак није могао да се

669 Мак сим ци ти ра два на во да из Не сто ри ја. За пр ви (Opusc. 15, 173A–B) ви де ти Lo ofs (ed.), Ne-sto ri a na, 224. 5–10, а за дру ги (Opusc. 15, 173B) ви де ти Lo ofs (ed.), Ne sto ri a na, 224. 12–15.670 Opusc. 15, 173B–C. За овај на вод cf. Ge e rard, Cla vis Pa trum Gra e co rum, iii и M. Ge e rard and J. No ret, Cla vis Pa trum Gra e co rum Sup ple men tum (Tur nho ut: Bre pols, 1998), 7014. 671 Из гле да да Мак сим до во ди Ари ја у ве зу са мо но те лит ством у Opusc. 1, 28B; Opusc. 8, 97B–C; и Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 148B, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 99. 268–70; он без сум ње до во ди Ари ја у ве зу са мо но те лит ством у Dis pu ta tio, 300D, и са мо но те лит ством и мо но е нер гет-ством у Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 165D, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 139. 729–141. 732. Мак сим не пре ста но при пи су је Се ви ру мо но те лит ство и мо но е нер гет ство (ви де ти нпр. Opusc. 3, 45C, 49B, 56A; и Opusc. 16, 204C–D). За ни мљи во је да Мак сим, се ври јан ском епи ско пу ко га је су-срео на Кри ту, и пре ко ње га и са мом Се ви ру, при пи си су је уче ње о во ља ма и енер ги ја ма Хри сто-вим, ко је је вр ло бли ско уче њу ко је се мо же на ћи у Ек те си су (о ово ме, као и о Мак си мо вом од ба-ци ва њу уче ња Се ви ра/Ек те си са, ви де ти Opusc. 3, 49C–56D).672 Dis pu ta tio, 320D. С об зром на зна чај ко ји су Мак сим и Цр ква ње го вог вре ме на при да ва ли упо тре би Пи сма, ота ца и Са бо ра, сле де ћа на по ме на Ј. Пе ли ка на је ве о ма при клад на: „Пи смо је би ло пре вас ход но, али са мо ако је би ло ту ма че но на ду хов ни и пра во слав ни на чин. Оци су би ли ме ри ло, али са мо ако су би ли у скла ду са гла сом апо стол ског, про роч ког и све то о тач ког уче ња.“ Ви де ти J. Pe li kan, “Co un cil or Fat hers or Scrip tu re”: The Con cept of Aut ho rity in the The o logy of Ma-xi mus the Con fes sor, у D. Ne i man and M. Schat kin (eds.), The He ri ta ge of the Early Church, Ori en ta lia Chri sti a na Ana lec ta, 195 (Ro me: Pont. In sti tu tum Stu di o rum Ori en ta li um, 1973), 287; на ве де но пре ма: Ba u sen hart, ‘In al lem uns gle ich auβer der Sünde’, 186.673 Јн 1, 43 За пре вод Но во за вет них од ло ма ка кон сул то ва ли смо New King Ja mes Ver sion. Али га се ни сам увек при др жа вао.674 Јн 17, 24.675 Мт 23, 34.676 Јн 7, 1.677 Мк 9, 30.

144


сак рије,678 желео је да дође до с војих у че ника хо да јући по води,679 и био је пос лушан све до с мрти.680 Рефрен који с леди за с коро свим о ваквим ци та тима је с ле дећи: „с тога Он [Христос], по се дује с пос обност х тења (био је q elh tiko,j) сх одно с воме чо вештву“.

М аксим та кође на води пи тање које су у че ници пос та вили Х ристу „где желиш (qe, leij) да и демо и да ти п рип ра вимо П асху“,681 што је дод атни по ка затељ ње гове љ удске воље.682 Ш та више он на води део Пс алма 39, који п рор очки го вори о Х ристу који је по желео (hv boulh,qhn) да т вори вољу (qe,lhma) ње говог Бога.683 „Али, за Оца је ре чено да је Х ристов Бог, не по Х рис товом бићу, већ по Ње говом чо вештву“, што, за М ак сима, до ка зује да се П салам од носи на љ удску вољу Х рис тову.684 М аксим, на к онцу, по миње чи ње ницу да је човек ст ворен по и кони Бо жијој,685 што п од ра зу мева да је он само- од ре ђу јући (a uv texou, sioj) (= са мов ласан), попут Бога.686 То за узврат, п рема М ак симу, з начи да је Х ристос имао две воље, божнску само- од ре ђу јућу (= са мов ласну) вољу и љ удску само- од ре ђу јућу (= са мов ласну) вољу. Пошто са мод ре ђење ( које кар ак те рише Ње гове две п ри роде) и воља јесу ис тов етни.687

Како би до казао да је Х ристос имао и бож анску вољу, М аксим с матра да је дов ољно да на веде Лк 13, 34 и Јн 5, 21.688 Изг леда да он није то лико ин систрао на до ка зи вању да је Х ристос имао и бож анску вољу, пошто је у мо но тел итском су кобу у пи тање била до во ђења ње гова љ удска воља и, са њом, ин тег ритет ње гове љ удске п ри роде.

Мо гуће је да нису сви М ак си мови ар гум енти за до во ља ва јући и у бед-љиви. На п ример, можда је мање ув ерљив његов ар гумент да Пи рово с та но виште, п рема коме је тело пок ре тано за по вешћу Ло госа, п од ра зу-мева нес то риј анство. Ње гова тв рдња да не пос тоји од го ва ра јући назив за то божњу ј едну Х рис тову вољу пр ет пос тавља да је он g nōmē и p r o ai-resis од редио на такав начин да их у чини неп ри ме њивим на Х риста, што ћемо кас није дет аљно р аз мот рити. Ш та више, М аксим је пов ре мено, 678 Мк 7, 24. Мак сим ка же да то што Хри стос ни је ус пео да про ђе нео па же но, по ка зу је да је по људ ској во љи же лео да бу де нео па жен, по што је ње го ва бо жан ска во ља би ла све мо гу ћа (ви де ти Dis pu ta tio, 321C–D).679 Мк 6, 48.680 Фил 2, 8. Мак сим до да је да је Хри стос вољ но био по слу шан (qe,lwn: Dis pu ta tio, 324A–B). У на-ве де ним би блиј ским ци та ти ма, гла гол qe,lw (хте ти) је увек ко ри шћен.681 Мк 14, 12; уп. Мт 26, 17, Лк 22, 9.682 За го ре спо ме ну те на во де и Мак си мо ве ко мен та ре на њих ви де ти: Dis pu ta tio, 320D–324B.683 Пс 39 (40), 8. Мак сим по ми ње да апо стол (Па вле) у по сла ни ци Је вре ји ма (ви деи Јев 10, 6-7) раз у ме да се овај стих Псал ма од но си на Го спо да (Dis pu ta tio, 324C).684 Dis pu ta tio, 324B–C.685 Пост 1, 26.686 Dis pu ta tio, 324C–D.687 Ibid. 324D.688 Ibid. 325B–328A. Ве ћи на по ме ну тих ци та та се мо же на ћи у Opusc. 15, 157C–160B.

145


у не ко лико не дос ледан. Тако у неким с војим ра нијим с пи сима т врди да израз „ј една ен ер гија“ може бити п рих ваћен ако се ко ристи да би по казао јед инство две п рир одне ен ер гије, али то кас није од ба цује, како ћемо дет аљ није ви дети у пог лављу 4.

На даље, а под икт ичка с нага неких ње гових на вода није то лико ве лика ко лико би он желео. На п ример, с ве т оот ачки од ељци који се тичу до га ђаја у г ет сим анском врту, пр ет пос тав љају д ру га чију врсту д ио тел итства од оног за које се М аксим за лаже, како ћемо кас није ви дети. На даље, неки од од ло мака нису аут ент ични, што је већ по ка зано.689 Изг леда да су тако и нес то риј ански одл омци пог решно чи тани, јер, како је већ по ка зано, нес то риј анци нису ис ти цали п рир-одно мо но тел итство: што ће рећи, они нису го во рили да Х ристос има ј едну вољу као п рир одну с пос обност, како је М аксим с матрао. Они су пре ис ти цали ј едно ет ичко мо но тел итство, т вр дећи да Исус и Логос увек деле исти об јекат х тења.

Ипак, у це лини, п ра восл авност М ак си мовог с та но вишта је нес ум њива. П ри пи си вање Бож анске воље и ен ер гије Х ристу по ка зује добро ут вр ђено ве ро вање које наг ла шава Х рис тово бож анство што и мо но те лити нису по ри цали. М ак си мово оз на ча вање воље и ен ер гије као п рир одних о со бе ности зас но вано је на на челу Т рој ичне т ео ло гије, п рема којој три л ич ности С вете Т ро јице и мају ј едну, зај едн ичку, и п рема томе, како је М аксим наг ла шавао, п рир одну вољу и ен ер гију, што мо но те лити нису у опште по ри цали. Још з нач ај није, М аксим је т врдио да сва љ удска бића и мају вољу, што до ка зује да је воља зај едн ичка, и с тога п рир одна кар ак те рис тика – иако је п ар ти ку ла ри зо вана на р аз-ли чите ос обне на чине – па је М аксим ве ровао да ако Х ристос не би имао љ удску вољу,690 онда не би био ст варан човек.691 М аксим је у п раву када т врди да мо но тел итска Х рис то ло гија не пок лања дов ољно пажње ин тег ри тету Х рис товог чо вештва и х ал кид онском „без с ме шања“. Он је, та кође, у п раву када т врди да ако Х ристос не би имао две зас ебне воље – дакле, љ удску вољу поред бож анске воље – онда би тем ељни ас пекат нашег чо вештва остао н еус војен, или би био с мешан са бож анством, што би се од ра зило не само на ств арност чо вештва Х рис товог и Ње гову ј ед носу штност са нама, већ и на ств арност с па сења.

689 Ме ђу Мак си мо вим Опу ску ла ма се на ла зи и фло ри ле ги јум са од ре ђе њи ма „во ље“ ко ја се при-пи су ју оци ма (ви де ти: Opusc. 26, 276B–280A; Ви де ти та кођ, де фи ни ци ју при пи са ну Кли мен ту Алек сан дриј ском у Dis pu ta tio, 317C). Ипак, те де фи ни ци је ни су аутен тич не, ка ко је J. D. Mad den (‘Aut hen ti city of Early De fi ni ti ons of Will’, pas sim) по ка зао. 690 О ово ме ће ви ше ре чи би ти у на ред ном одељ ку.691 За ни мљи во је да, с об зи ром на две во ље Хри сто ве, Jac qu es Du pu is твр ди да „за пра во, људ ска во ља Хри сто ва је сте јед на од во ља Ње го ве лич но сно сти, док је бо жан ска во ља за јед нич ка са Бо-жан ством Оца, Си на и Све то га Ду ха, иако им је бо жан ска при ро да за јед нич ка“: Jac qu es Du pu is, S.J., Who Do You Say I Am?: In tro duc tion to Chri sto logy (New York: Or bis Bo oks, 1994), 100.

146


Ви дели смо да се М аксим није само по зивао на ау то ритет о таца и Са бора, већ и на м ноге од ељке из Писма. Ват рена р асп рава у мо но тел итском су кобу се н ај више во дила око мо литве Х рис тове Оцу у Г ет си ма нији, чиме ћемо се сада по за ба вити.

4. 1 Ту ма чење г ет сим анске мо литве пре и током мо но тел итског с пораИ су сова мо литва Оцу у Г ет сим анском врту је један од оних на вода

из Писма који су з ау зи мали с ре дишње место у д окт рин арним р асп ра-вама, при чему је пос тав љано пи тање, ни мање ни више, него х ришћ-анског ид ен ти тета. Овај о дељак је неп рес тано ко ришћен за до ка зи вање р аз ли читих д окт рин арних п р ио ри тета. О дељак и нека ње гова от ачка ту ма чења, често су с по ми њани током мо но тел итског су коба, не само од М ак сима, већ та кође, као што ћемо ви дети, и од ст ране ње гових п рот ив ника. Како бисмо р а зу мели у логу овог од ељка у су кобу, као и з начај ту ма чења које је по нудио М аксим, мо рамо укр атко ис пи тати р аз ли чите на чине на који је он био ту мачен пре с едмог века.

Изг леда да је г ет сим анска мо литва први пут ист ак нута у д окт-рин арној р асп рави у чет вртом веку. У к онт ексту п ротив-а риј анске по ле мике, из ро диле су две р аз ли чите ли није ту ма чења. Прва п ри пада с ветом Г ри го рију На зиј ан зину, који је њеном ту ма чењу пос ветио к ратак пасус у с војим Т ео лошким с ло вима.692 На мера с ветог Г ри го рија је била да нап адне с та вове а ри ја наца, п рема ко јима, на п ример, Син има д ру га-чију вољу од воље О чеве, како изг леда да Јн 6, 38 („Јер Сам сишао с неба не да т ворим вољу С воју, него вољу Оца, који ме посла.“) и г ет сим анска мо литва, по ка зују. П рема а риј ан цима, ако Син има д ру га чију вољу од Оца, Он је онда и д ру га чије суш тине од Оца.693 П рема Г ри го ри јевом ту ма чењу г ет сим анске мо литве, Х ристос се об раћао Оцу ради нашег добра. Супр отс тав љеност из међу воље Оца и воље Сина п рев асх одно из ра жава супр отс тав љеност наше воље вољи Бо жијој. Није Х ристос тај који има (љ удску) вољу која би се супр отс тав љала вољи О чевој, него ми. Ме ђутим, п рема Г ри го рију, то није због тога што Х ристос нема љ удску вољу, него зато што је Ње гова љ удска воља о бо жена, па се с тога не п ро тиви вољи Бо жијој, како наша воља угл авном чини.

У пркос чи ње ници да је с вети Г ри го рије п риз навао пос то јање љ удске воље у Х ристу,694 ње гово ту ма чење г ет сим анске мо литве је п роб ле ма-692 Ви де ти: Gre gory’s Ora tion 30, 12 (PG 36, 117C–120B, и Gal lay with Jo ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 248. 1–252. 38).693 О то ме ви де ти, та ко ђе: Léthel, Théolo gie de l’Ago nie du Christ, 29–33, и Far rell, Free Cho i ce in St. Ma xi mus the Con fes sor, 76.694 Гри го ри је пи ше да је (људ ска) во ља Хри сто ва у це ло сти обо же на, што пре ма Léthel-у зна чи да је, за Гри го ри ја, Хри сто ва во ља „‘to u te di vi ne’ (са свим бо жан ска) (Théolo gie de l’Ago nie du Christ, 34). Осла ња ју ћи се на то, Léthel твр ди да је све ти Гри го ри је био мо но те ли та (ibid. 29–35). Léthel

147


тично. Оно не у зима озб иљно изв орни кар актер теш коће Х рис товог по ло жаја, што је у овој мо литви из ра жено. Овде се не п ре поз наје да Х рис това жеља да не умре сушт ински п ри пада Ње говој п ри роди, иако је она п ре ва зи ђена од луком да пош тује вољу О чеву. Ње гово сх-ва тање п рема коме је Х ристос у г ет сим анском врту само из разио нашу љ удску вољу, која се п ро тиви Бож анској, могло је де лим ично инс пи ри сати мо но тел итску тезу да је Х ристос по се довао нашу вољу само ( ре лат ивним) ус во јењем.

У к онт ексту анти-а риј анске по ле мике, до лази до р аз воја д ругог типа ту ма чења овог одл омка. У свом C ontra A r ianos III,695 А та на сије гр чење лица при ст ра дању п ри пи сује телу а за повест Ло госу. Ш та-више, он по ве зује речи Х рис тове „Оче, ако је мо гуће, нека ме ми м оиђе чаша ова“, са п ре кором Петру: „не мислиш што је Бо жије него што је љ удско“,696 где се од ба ци вање ст ра дања п ри пи сује о номе што је љ удско („ него што је љ удско“) које се п от чи њава Богу.697

Д руги текст, нас ловљен De Inc ar na t ione et C ontra A r ianos, који је, како смо већ ви дели, у с едмом веку п ри пи сиван А та на сију, али који но вија ист ра жи вања п ри пи сују М ар келу Анк ирском,698 даје сл ично ту ма чење г ет сим анске мо литве.699 Тај текст јасно с по миње две воље. Љ удска воља ст реми из бе га вању ст ра дања због с воје те лесне с ла бости ( avsqe,nia), док бож анска воља хоће (pro. qumon) да с ле дује вољи Оца. Писац овог ту ма чења г ет сим анске мо литве не само да на води читав п рекор Петру, ук љу чу јући и израз „ од лази од мене Со тоно“ саб лазан си ми“,700 већ на води и Х рис тово п од се ћање у че ника, из го во рено из међу Ње гове прве и д руге г ет сим анске мо литве у пу ћене Оцу, п рема коме је „дух срчан (pro. qumon), али је ти јело с лабо ( avsqenh,j)“.701

Т рећи текст п ри пада опш ирној р асп рави с ветог Г ри го рија Ниског п ротив А по ли на рија. Г ри го рије п риз наје две воље, бож анску којој п ри-пада за по ве дање, и љ удску, која је оз на чена као с лаба. Г ри го рије п рави исту везу као и М аркел из међу речи из го во рених у Г ет си ма нији и у ко-ре вања у че ника (иако и зос тавља п рекор у пућен Петру), и т врди да

та ко при хва та по гре шно ту ма че ње Гри го ри ја ко је су ис ти ца ли мо но те ли ти. На про тив, Мак сим твр ди да го во ре ње о обо же ној во љи под ра зу ме ва две во ље: бо жан ску и обо же ну људ ску (Opusc. 3, 48A–B). Léthel-ово гле ди ште је успе шно обо рио Do u cet (‘Est-ce que le mo nothéli sme a fa it autant d’il lu stres vic ti mes?’, 54–6). Far rell је усво јио Léthel-ово по гре шно ту ма че ње Гри го ри ја не освр ћу ћи се на Do u cet-ову кри ти ку (Free Cho i ce in St. Ma xi mus the Con fes sor, 76–8).695 Овај спис је, ве ро ват но, на пи сан око 338. (ви де ти Pa pa do po u los, Πατρολογία, 311).696 Мт 16, 23; Мк 8, 33.697 За овај од ло мак из Ата на си ја, ви де ти PG 26, 441B–C.698 Ви де ти Pa pa do po u los, Πατρολογία, 351699 Ви де ти PG 26, 1021B–1024A.700 Мт 16, 23; Мк 8, 33;701 Мт 26, 41; Мк 14, 38;

148


за по ве дање у ка зује на ис тов етност воље Оца и Сина, која пос тоји због њи хове зај едн ичке п ри роде.702

Ту ма чење г ет сим анске мо литве које је дато у овим т екс то вима је в еома п роб ле мат ично.703 Љ удској вољи Х рис товој се п ри пи сује је дино од би јање чаше (ст ра дања). У ко лико би то з на чило да је ово од би јање сх-ва ћено само (= иск љу чиво) као инсти нкт ивно, могао би се уо чити к вази-а по ли на риј евски п риступ г ет сим анској мо литви, пошто се из вида губи с ло весни ас пекат Х рис тове љ удске воље, иако он није е ксп лиц-итно пор екнут. Али, у ко лико од би јање чаше пр едс тавља израз чи таве Х рис тове љ удске воље (ук љу ч уући њен с ло весни е ле менат), која о чигл-едно п од леже с ла бости тела пре него да пош тује вољу Бо жију, то пр едс-тавља у во ђење о пасне супр отс тав ље ности Ло госа и ње говог чо вештва, ј едне супр отс тав ље ности која не повр атно води у нес то риј анство. У овим т екс то вима, не само што Х ристос не п ро из носи с воју за повест као човек, већ та кође, везом коју наши т екс тови ус пос тав љају из међу И су сове мо литве и Ње говог са вета у че ни цима, изг леда да је запао у ис ку шење, што је у саг лас ности са чи тавим са ветом који на ла зимо и код Ма теја и код М арка: „бд ијте и мо лите се, да не п ад нете у ис ку шење, јер је дух бодар али је тело с лабо“. На даље, па ра ле лизам из међу Х рис-товог чо вештва и Петра је та кође п роб ле ма тичан. Исус оз на чава Петра као Са тану, а с та вити Са тану, Петра и И суса у исту ка те го рију ( пошто се сви они п ро тиве вољи Бо жијој vis-à-vis ст расти) је неп рих ват љиво. С тога, у пркос њи ховим по зит ивним е лем ен тима, ни један од ова три т екста не нуди за до во ља ва јуће ту ма чење Г ет сим анске мо литве.704

Ос вр нимо се сада на Ки рила и Јо вана З ла т оустог. Текст п р еузет из Ки ри ловог Те с ау руса705 је делом ци тиран код М ак сима, и има од ре ђене сл ич ности са пр етх одно по ме нута три т екста. Ки рило т врди да заз ирње

702 PG 45, 1193C–1196A, и Müller (ed.), Gre go rii Nysse ni Ope ra Dog ma ti ca Mi no ra, 181. 14–182. 5. Гри го ри је ко ри сти из ра зе βούλημα и θέλημα. Он та ко ђе го во ри о усво је њу, али из гле да да има у ви ду, да се по слу жи мо Мак си мо вим раз ли ко ва њем, усво је ње по су шти ни.703 Мак сим на во ди од ло мак из Се ви ри ја на ко ји је из гле да упу ћен је ре ти ци ма ко ји по ри чу ствар-ност (= ре ал ност) Хри сто вог те ла, а ко ји је вр ло бли зак три ма на ве де ним тек сто ви ма. Пре ма Се-ви ри ја ну, аго ни ја и страх Хри стов при па да ју те лу, по што је бо жан ство не стра дал но. Се ви ри јан по ми ње да је дух бо дар, док је те ло сла бо, и за кљу чу је да се гет си ман ска мо ли тва од но си на две во ље, на бо жан ску и на људ ску. На осно ву струк ту ре и са др жа ја од лом ка, из гле да да по след ња ре че ни ца ко ја го во ри о две во ље, ни је аутен тич ни део Се ви ри ја но вог тек ста. За сам текст ви де ти Opusc. 15, 165A–B; ви де ти та ко ђе: Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa trum, 119. 10–120. 3, и Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 292. 1–9.704 Мо ра се, ипак, на гла си ти, да је ту ма че ње ко је у на шим тек сто ви ма на ла зи мо усло вље но ари-јан ским су ко бом. Ра зу мљи во, ма ло је па жње по кло ње но про бле му Хри сто ло ги је, та ко да пи та ње Хри сто вих во ља ни је раз мо тре но на ко нач ни дог мат ски на чин. Ка ко при ме ћу је G. L. Pre sti ge с об-зи ром на све то о тач ку те о ло ги ју, „исти на је да по не кад, ка ко би обез бе дио ар гу мен те про тив не ког од ре ђе ног про тив ни ка, бо го слов мо ра да усво ји од ре ђе ну ли ни ју раз ми шља ња из о ста вља ју ћи да при ме ни чи та ву исти ну“: God in Pa tri stic Tho ught (Lon don: SPCK, 1956), 265.705 PG 75, 396D–397B.

149


(= страх) п ри пада телу а не Ло госу, и по миње Х рис тове речи, п рема ко јима је тело с лабо а дух к репак (= срчан). У Ки ри ловом т ексту је јасно да Логос жели да врши вољу Оца. Ипак, мо гуће је да је Ки рило п ри пи-сивао за повест Х ристу као чо веку. То пре с вега може да се из веде из закљ учног дела од ељка, п рема коме Логос као човек каже „не како ја желим, већ како ти“.706 Иста д вос мис леност по пи тању да ли је Логос као Бог или као човек Тај који п ро из носи за повест, на лази се и у Ки ри ловом р аз мат рању г ет сим анске мо литве у ње говим Ту ма че њима на Јо ва ново Јев ан ђеље.707 У овом ту ма чењу, пак, Ки рило по миње да му неп ри ја тељи го воре „не го вори нам опет... да је [Христос] био пос лушан као човек“,708 што по ка зује да је, п рема њима, Ки рило Х рис тово пош то вање Оца п ри-пи сивао Њему као чо веку. Ако се то п ри мени на г ет сим анску мо литву, Ки ри лово п ри пи си вање за по вести Х ристу као чо веку, пос таје још с наж није.

Посл едњи п ра восл авни аутор кога ћемо овде п ро ком ен та ри сати јесте с вети Јован З ла т оусти. Мо гуће је да је с вети Јован на го веш тавао да је за повест п ри па дала Х ристу као чо веку, бар п рема ње говим бе се дама пос ве ћеним ту ма чењу И су сове мо литве Оцу у г ет сим анском врту.709 У д ругој бе седи, с вети Јован п ри ме ћује да две супр отс тав љене воље које су на го веш тене у г ет сим анском од ељку не п ри па дају Оцу и Сину као Богу, већ Оцу и телу Сина. Ипак, тело не т реба да буде оп ту жено, пошто је жеља да изб егне смрт п рир одна и б езг решна.710

Р аз мот римо сада не ко лико п ри мера ту ма чења г ет сим анске мо литве од ст ране т ео лога који су били пр едст ав ници неп ра восл авних ст рем-љења у Х рис то ло гији. Из нес то риј анског б лока до лази ј едно за ним љиво ту ма чење, које пр ед лаже Т ео дорит К ирски као део с воје к ри тике д ва-наест Ки ри лових а на те ми зама. У том одл омку, Т ео дорит изг леда да п ри пи сује за повест „ обл ичју с луге“ (h tou/ dou,lou morfh,). Ипак, пошто у том одл омку Т ео дорит ко ристи нес то риј анско р аз ли ко вање два л ична субј екта, Ло госа и „ обл ичја с луге“, ње гово је ту ма чење п роб ле мат ично.711

М аксим на води два одл омка мо но физ итских пи саца. Први п ри пада А по ли на рију. А по ли на рије по риче да г ет сим анска мо литва у води две

706 Ibid. 397A–B. 707 PG 73, 529A–544C.708 PG 73, 533A.709 Ibid. 31–40, по себ но. 40. За ни мљи во је да Зла то у сти ка же да, сход но ре чи ма од лом ка, из гле да да су у Хри сту по сто ја ле две су прот ста вље не во ље (du,o qelh,ma ta ev nan ti,a avllh,lo ij: 36). Али, он ко-нач но при хва та да је во ља (bou,lhma) Оца и Си на јед на. Реч bou,lhma ко ја је ов де упо тре бље на мо жда ука зу је да се Зла то у сти освр ће на од лу ку Си на да уса гла си сво ју во љу во љи Оче вој, та ко да се њи-хов обје кат хте ња (bou,lhma) по ка зу је као ко нач но исто ве тан (40).710 PG 48, 765–6, на ве де но код Мак си ма у Opusc. 15, 164A–D.711 PG 76, 409B–413A. У свом по би ја њу, Ки рил ни је био ја сан да ли за по вест при па да Хри сту као Бо гу или као чо ве ку (ibid. 413A–417C).

150


воље, и т врди да је воља у Х ристу ј една. „Та је воља же лела да изб егне смрт, на начин који од го вара и ко но мији, али је ост ва рена на начин који од го вара бож анству (кроз п рих ва тање с мрти)“. То је, за А по ли на рија, било тако пошто није пос то јала р аз лика воља у Богу који је носио тело.712

Д руги од ломак до лази од анти-х ал кид онца Те мис туса:

Ми не ћемо п ри пи си вати две воље (qelh, seij) Х ристу због чи ње нице да с вети А та на сије каже да је Х ристос ис казао две воље (qelh, mata) у в реме ст ра дања. Ш та више, ми не т ре бамо да п рих ва тимо две воље које су ме ђус обно супр отс тав љене... већ т реба да б ла го чес тиво с поз намо Е ма н уила, који је један, има ј едну вољу, коју у ј едном т рен утку пок реће на љ удски, а д руги пут на бо го по добан начин.713

П роблем са ова два одл омка је у томе што њи хово наг ла ша вање јед инства Х рис тове в ољне акт ив ности из лаже о пас ности р аз ли ко вање Ње гове две воље и, сл едст вено томе, Ње гове две п ри роде, по цену це ло ви тости Ње гове љ удске п ри роде (што је јасно с лучај код А по ли-на рија). У опште није из не на ђу јуће што Те мис тиус пр ед лаже о вакво ту ма чење г ет сим анске мо литве, по ка зу јући мо но физ итско и, у с ваком с ли чају, а си метр ично н аг нуће анти-х ал кид онске Х рис то ло гије, која је већ пре с едмог века ск ре тала ка мо но тел итству и мо н оен ерг етству. Још је мање из не на ђу јуће п ри пи сати ј едно такво ту ма чење А по ли на рију, чији се мо но физ итство и мо но тел итство могу с мат рати до ка заним.

Су ми ра јући т ра ди цију ту ма чења г ет сим анске мо литве до с едмог века, т реба да по ме немо да, са и зуз етком Ки рила и З ла т оустог, који су дали за до во ља ва јуће ту ма чење ове мо литве, то ту ма чење је или у ма њи вало ств арност Х рис тове жеље да изб егне чашу (Г ри го рије Бо гослов), или је ст ре мило некој врсти мо но тел итства како би се наг ла сило јед инство Х рис тово (А по ли на рије и Те мис тиус), или је, пак, доз во ља вало супр отс тав љеност из међу од би јања чаше од ст ране тела714 и за по вести која је, нав одно, п ри па дала Ло госу као Богу, или

712 Opusc. 15, 169C–D.713 Ibid. 172B. Те ми сти ус се освр ће на псе у до-Ата на си јев текст ко ји је ра ни је по ме нут (PG 26, 1021B). За слич но Те ми сти у со во ту ма че ње гет си ман ске мо ли тве ви де ти Opusc. 15, 172C.714 Do u cet је твр дио да, за Мак си ма, Хри сто во од би ја ње су о ча ва ња са смр ћу „est du ni ve au ra-ti o nel’ (‘La Vo lonté hu ma i ne du Christ’, 135; ви де ти та ко ђе 132–4). Do u cet се по зи ва на Бал та за ра, ко ји има исто ми шље ње, и ко ји на гла ша ва да у Opusc. 19, 224C, Мак сим ко ри сти по јам bo u lē sis, ко ји при па да обла сти ра зу ма, у од но су на Хри сто ву же љу да из бег не смрт. По зи ци ја Doucetа и Бал та за ра има исту осно ву, по што, за Мак си ма, Хри сто ва же ља да из бег не смрт је сте су штин ски из раз ин стинк тив ног стре мље ња ка жи во ту и од бој ност пре ма бо лу и смр ти. Што се ти че њи хо вог ар гу мен та ве за ног за упо тре бу пој ма bo u lē sis, оба на уч ни ка ни су ус пе ла да при ме те да у Opusc. 19, 224C, Мак сим за пра во по на вља је дан ак си ом Гри го ри ја Ни ског, ко ји ста вља bo u lē sis у од нос са physis (при ро да). За од ло мак из Гри го ри ја ви де ти PG 45, 1192B, и Müller (ed.), Gre go rii Nysse ni Ope-ra Dog ma ti ca Mi no ra, 179. 24–7.

151


је та за повест п ри пи си вана „ обл ичју с луге“ ( Т ео дорит). Како смо већ ут вр дили, ни један од ових пр ед лога није за до во ља вајућ са г ле дишта д огм атске п ра восл ав ности.

Мо но те лити с едмог века, п от пом ог нути р аз радом Х рис то ло гије током пр етх одна два века, ост ва рили су ду боко не за до во ља ва јуће и уст вари нес то риј ански о бо јено ту ма чење г ет сим анске мо литве које п од ра зу мева р аз ли ко вање из међу обј екта х тења Х рис товог чо вештва и (обј екта х тења) Ло госа. П од се тимо се да је у Ек те сису, С ер гије по рицао да су у Х ристу пос то јале „две воље супр отс тав љене ј една д ругој (du,o qelh, mata evn anti,wj pro.j a;llhla e;c onta), као да је Логос хтео да ис пуни с па са ва јуће ст ра дање а чо вештво се томе п ро ти вило ( avn tip iptou,shj tw|/ a uvtou/ qelh, mati kai. evn an t i oume,nhj)“. С ер гије је с п равом т врдио да би то з на чило е кстр емно нес то риј анство, пошто ни сам Нес то рије ни када није рекао да су у Х ристу пос то јале две воље супр отс тав љене ј една д ругој, већ је го ворио о t au to b ouli,a (ис тов ет ности об је ката х тења).715 За Хо но рија, речи из го во рене у Г ет си ма нији не по ка зују р аз ли читост воља, већ су биле из ре чене да дају п ример како ми т реба да с ле ду јемо вољи Бо жијој.716 Павле К онст ан ти ноп ољски је с матрао неп рих ват љивом тв рдњу да је чо вештво Х рис тово же лело да изб егне чашу и тако било п од ложно п ре кору који је Х ристос опр ав дано у путио Петру. Пос ле дица тога је била, да је он по др жавао ту ма чење Г ри го рија Бо гос лова, п рема коме г ет сим анска мо литва не из ра жава вољу д ру га чију од воље О чеве, па је ( Петар) т врдио да (П с еудо) А та на сије,717 Ки рило,718 и сви оци т врде да ре чима из ре ченим у Г ет си ма нији, Х ристос ус ваја ( ре лат ивним ус во-јењем, да ис ко рис тимо по ново М ак си мово р аз ли ко вање), наш живот – док ње гова љ удска п ри рода није била неск лона да п ре трпи ст ра дање, нити се п ро ти вила Оцу и Ло госу.719

Мо но те лити су били у п раву када су од ба ци вали супр отс тав љеност Х рис товог чо вештва и бож анске воље које је у ве дено у ра нијим ту ма че њима г ет сим анске мо литве. Али, са ре шењем које су ну дили, они су са пр љавом водом ба цили и бебу. По др жали су ту ма чење Г ри го рија Бо гос лова, али су, на супрот њему, то ту ма чење ис ко рис тили да пор екну љ удску вољу Х рис тову па су се тако п риб ли жили мо но тел итству А по-ли на рија и Ти мес т иуса.

Сва ова ту ма чења г ет сим анске мо литве п ро пус тила су да п ри-дају з начај љ удском пос лу шању Сина Оцу. М аксим је тај који је први,

715 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 160. 15–22.716 Ibid., ii, pt. 2, 552. 15–19.717 Па вле се ов де по зи ва на PG 26, 1004B–C, што сам већ по ме нуо.718 Па вле се ов де по зи ва на PG 76, 301A–304A, што сам већ по ме нуо. Тре ба ре ћи, да Па вле по-гре шно чи та и Псе у до-Ата на си ја и Ки ри ла.719 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 200. 38–202. 21.

152


на нед вос мислен начин, наг ласио да је Логос као човек тај који се у Г ет си ма нији об раћа Оцу. У делу дет аљног и п рон иц љивог ту ма чења од го ва ра јућих о де љака, М аксим је по казао да речи „не како ја хоћу, него како ти“ не п ри па дају нити нама, нити Х рис товом бож анству. Ако оне п ри па дају Х ристу као Богу, то би п од ра зу ме вало да Х ристос као Бог има д ру га чију вољу од Оца, па се тој вољи О чевој п от чи њава. То не може бити с лучај. М аксим т врди да је Х ристос и као Бог и као човек желео да ис пуни вољу О чеву, коме је био пос лушан до с мрти на крсту.720 Ипак, он наг ла шава чи ње ницу да је у Г ет си ма нији, Х ристос као човек од лучио да пос луша бож анску вољу, те је тако п ре ва зишао б езг решну љ удску ск лоност да изб егне смрт.721

М ак си мово ту ма чење г ет сим анске мо литве се чини с та мено. Како чи тамо у ком ен та рима који п рате М ак симов текст, јасно је да је суб јекат који каже „да ме ми м оиђе ова чаша“ и суб јекат који каже „не како ја хоћу ( него како ти)“, један и исти. П рема ком ен та тору (= с хо ли-јасту), то не може бити Х ристос као Бог,722 већ је то Х ристос као човек. Тако, М аксим с тавља за повест у однос са љ удском п ри родом и вољом Х рис товом, али у исто в реме не ош те ћује Ње гово л ич носно јед инство, пошто, на супрот Т ео до риту, не п ри пи сује за повест љ удској л ич ности, „ обл ичју с луге“, већ Ло госу као чо веку.723

Су ми ра јући све, изг леда да је М аксим по нудио за до во ља ва јуће и у бед љиво ту ма чење И су сове мо литве у Г ет си ма нији, т вр дећи да и жеља да се смрт изб егне и п от чи њење бож анској вољи Оца и мају везе са Х рис товим чо вештвом и са Ње говом љ удском вољом. На ос нову тог ту ма чења, М аксим т врди да је Логос ус војио љ удску вољу, која се п от-чи нила вољи Оца и тако нам је по казао са вр шени п ример пос луш ности ради нашег с па сења.724

720 Ви де ти по себ но: Opusc. 6, 65A–69A.721 Вред но је по ме ну ти да по сто ји ме сто код Мак си ма где он ну ди ту ма че ње гет си ман ске мо ли-тве ко је се на сла ња на ра ни је пре да ње. У Opusc. 7, 84B–C, Мак сим ка же да је Хри стос као чо век же лео да га та ча ша ми мо и ђе, док је као Бог же лео да са вр ши на ше спа се ње у скла ду са во љом Оца. Али овај оде љак са мо по ка зу је Мак си мо ву за ви сност од Ки ри ла.722 Opusc. 6, 69A.723 Ов де тре ба при ме ти ти да Мак си мо во ин си сти ра ње да се во ља ти че при ро де, а не лич но сти, мо же де лом би ти из ве де но не са мо из „хал ки дон ске ло ги ке“ или од го ва ра ју ћих три ја до ло шких на че ла, већ, та ко ђе, и из ту ма че ња гет си ман ске мо ли тве. Јер, по што је во ља Си на (у „не по мо јој во љи“), од стра не ота ца схва ће на као људ ска во ља, ако би се при хва ти ло да се она ти че лич но сти, ка ко су мо но те ли ти твр ди ли, он да би Хри стос мо рао да бу де људ ска лич ност, по што је имао људ-ску во љу. Са мо уко ли ко при хва ти мо да се (људ ска) во ља од но си на (људ ску) при ро ду мо гу ће је ре-а ли стич но про ту ма чи ти гет си ман ску мо ли тву, без су ге ри ра ња да Хри стос го во ри де лом са на ше по зи ци је, и у исто вре ме, да Хри сто ва људ ска во ља ко ја же ли да из бег не смрт, а ко ју он ко нач но пре ва зи ла зи, прет по ста вља да Хри стос има људ ску при ро ду, али не и људ ску лич ност.724 Ви де ти: Dis pu ta tio, 305C–D.

153


5. Пос ебност и фу нк ција љ удске воље И суса Х ристап рема с ветом М ак симу

5. 1 УводСада се уср едс ре ђу јемо на пи тање шта је М аксим п од ра зу мевао

под п ојмом „ воља“ (qe,lsij-qe,lhma), на по редо са р аз ло зима због којих је с матрао п ри пи си вање љ удске воље Х ристу не и зост авним за п ра во-сла вно ис по ве дање вере. Ипак, у ко лико по ку шамо да за ђемо дубље у Ис пов ед ни кову мисао, с уо чи ћемо се са још два пи тања. Прво је, да ли М аксим п ри пи сује Х ристу зас ебно (= пос ебно) де ло вање љ удске воље (= х тења). У ко лико је од говор на ово пи тање по зи тиван, онда се мо рамо за пи тати који је однос из међу зас ебног де ло вања Х рис товог љ удског х тења (= воље) и Ло госа, Ње гове бож анске и љ удске п ри роде и Ње гове бож анске воље.

Ни з начај ни теш коће ве зане за ова пи тања не т реба да буду п от це-њени. С об зиром на њи хову важност, оба ( пи тања) се од носе не само на однос бож анства и чо вештва у Х ристу, већ и на ин тег ритет и аут ент-ичност Ње говог чо вештва, као и на са вр ша вање нашег с па сења кроз љ удску пос лушност Оцу. Јер по ри цање пос ебног Х рис товог дела (= акта) љ удске воље, у чи нило би ис тор ијско ост ва рење ове пос луш ности у зал удним и по ниш тило би ње гове со ти р ио лошке пос ле дице.

Што се тиче теш коћа ве заних за ова пи тања, није п ре те рано рећи да, с об зиром на М ак си мово сх ва тање на чина х тења, г ном ичке воље, п р-ое ресис-а, и ос талог, као и њи ховог ств арног или то божњег иск љу чења из Х риста, она пр едс тав љају ј едно од н ај за мр ше нијих пи тања с ве то-от ачке Х рис то ло гије. У нар едним од ељ цима по за ба ви ћемо се првим пи тањем и де лим ично д ругим, којим ћемо се, та кође, ба вити у чет вртом пог лављу.

5. 2 Начин х тења, G nōmē – Г ном ичка воља ( Gnw,mh – Gnw miko.n qe,lhma) и P r o ai resis – П р ое рет ичка воља (P roai, resij – P r o ai re tiko.n qe,lhma) у од носу на Х рис то ло гију п рема с ветом М ак симу

Као што смо ви дели, за М ак сима, начин х тења пр едс тавља по себан начин на који се воља ост ва рује. Пог лед ајмо сада укр атко како М аксим од ре ђује два важна п ојма која се тичу воље (= х тења), p r o ai resis и g nōmē. У ње говој првој д ио тел итској о пус кули, М аксим од ре ђује жељу (bou,lhsij) као п ар ти кул арну вољу ( poia. qe,lhma), ус ме рену ка ј едном циљу који је или могућ или не могућ.725 P r o ai resis има везе са из бором ср едс тава која

725 Opusc. 1, 13B–C.

154


ће (ус пешно) во дити неком циљу. На п ример, жеља да се буде здрав јесте об јекат х тења (bou,lhsij), где ( испр авни) начин (tro,poj) који ће во дити зд рављу до лази као пос ле дица ра су ђи вања ( b ou l euto,n).726 P r o ai resis се од носи на п ро су ђи вање ( boulh, или bou, l eusij),727 што пр едс тавља т ра га-јући а петит (= жељу, ж удњу) (o; rexij zhthtikh,).728 П рема М ак симу, ми п ро-су ђу јемо о ст ва рима које су у нашој моћи (evf v h`mi/n) а чији је с вр шетак не познат.729 Ми не п ро су ђу јемо о с врш етку, већ о испр авном на чину да пост иг немо тај с вр шетак (= циљ). У ко лико је неки од ових на чина јасно ван нашег до ма шаја, о њему не п ро су ђу јемо. На п ример, ако же лимо да је демо, а пред нама су само неки хлеб и камен, ми не п ро су ђу јемо о томе шта ћемо јести, пошто је је дење ка мена о чигл едно не мо гуће.730

П ро су ђи вање с ле дује за g nōmē. G nōmē је нак лоност а пе тита (= жеље, ж удње) ка оном што је п ро су ђи вањем о даб рано као н ајп рикл ад није.731 P r o ai resis, које се р аз ли кује од g nōmē, с ле дује о воме.732 P r o ai resis изг леда да пр едс тавља ост ва рење нак ло ности (g nōmē) п рема о номе што т реба у чи нити да би се пос тигао же љени циљ. То је састав а пе тита (= ж удње), п рос удбе и суда, и и заб рање о нога што је п ро су ђи вање по ка зало као н ај боље.733

М аксим није увек к он зист ентан у п ри мени р аз ли ко вања из међу g nōmē и p r o ai resis како су ма лочас о пи сани, и уст вари их по некад с матра си но ни мима.734 Ипак, оно што је важно када су у пи тању оба ова п ојма, с об зиром на М ак си мову Х рис то ло гију, јесте њи хова за висност од п ро су ђи вања које пр ет пос тавља нез нање, и пр ет пос тавља да је мо гуће с ле дити к риви смер де ло вања. И мати g nōmē и p r o ai resis з начи бити п от чињен не само нез нању, већ и п ром ен љи вости, мог ућ ности да се по чине зла дела, пас ивној и ств арној г реш ности.735 М аксим ос-ли кава врло т амну с лику g nōmē и p r o ai resis, и из тог р аз лога их с матра неп ри ме њивим на Х риста, како ћемо укр атко по ка зати.

Али М аксим не р аз мишља увек на такав начин. У неким ње говим ра до вима, који по тичу из в ре мена пре мо но тел итског су коба, изг леда да је имао м ного по зит ив нији став vis-à-vis g nōmē и p r o ai resis. Пос тоје места где се g nōmē и p r o ai resis пос мат рају као н еутр ални п ој мови или

726 Ibid. 13C. Уме сто tro,poj у тек сту сто ји to,poj.727 Ibid., 13C–16A.728 Ibid. 16B.729 Ibid. 16D.730 Ibid. 17B.731 Ibid. 17C.732 Ibid.733 Ibid. 16C.734 Ви де ти нпр. ibid. 28D: „про е рет ска (во ља) ко ју на зи ва ју и гно мич ком (во љом)“.735 Ви де ти нпр: ibid. 20A, 24B, 28D–29B.

155


чак и мају по зит ивно з на чење.736 Ипак, оно што је з нач ајно и важно за наше ист ра жи вање јесте да пре мо но тел итског су коба М аксим п ри-ме њује g nōmē, p r o ai resis, и д руге од го ва ра јуће п ој мове, на Х риста како би оз начио зас ебно де ло вање ње говог љ удског х тења (= воље).

Ево не ко лико п ри мера. У шез десет првом Од го вору Та ла сију, М аксим пише да Х ристос в ољно ( boulh,sei) п рих вата да умре.737 А лу-зија на Г ет си ма нију је о чигл една. Оно што се овде на го веш тава је зас ебни акт х тења, од лука да умре, коју је Х ристос доб ров ољно донео. Реч boulh,sij, коју М аксим кас није од ре ђује као п ар ти кул арно х тење ( poia. qe,lhsij), је врло ин ди кат ивна. Ш та више, шири к онтекст одл омка – Х ристос се по ве зује са А дамом, чији н еуспех п ре ва зи лази – јасно у ка зује да од лука да умре п ри пада Х ристу као чо веку, да је то акт Ње говог љ удског х тења, што је с та но виште кога се М аксим држао до к раја жи вота.

Д руги за нимљив о дељак је из д ва десет првог Од го вора Та ла сију, где М аксим каже да се Х ристос к ретао доб ров ољно у ск ладу са с војом вољом ( kata. qe,lsin gnw,mh|).738 Су више би нас да леко од вело ис пи ти вање да ли се g nōmē овде од носи на бож анску или на љ удску вољу Х рис-тову. Али т реба по ме нути да је овај појам п ри мењен на Њега (= Х риста). Та кође мора бити по ме нуто да је М аксим пос вето овај Од говор Та ла сију по ка зи вању како се Х ристос ус пешно супр отс тавио ис ку ше њима и доб ров ољно умро ради ис це љења наше п ри роде и g nōmē – и по ново к онтекст у ка зује да је Х ристос као човек био тај који је све то са вршио.739 В еома је су гест ивно да ј една од с хо лија која п рати М ак симов текст на по миње да је Х ристос био бест расан у с војој g nōmē – реч g nōmē се овде, о чигл едно, тиче Х рис товог чо вештва.740

Кон ачни п ример до лази из М ак си мовог ту ма чења Мо литве Госп одње. Ту М аксим п ри пи сује Х ристу (љ удску) бест расну g nōmē. То

736 На при мер, у Дру гом пи сму, ко је Sher wo od да ти ра пре 626. го ди не (An no ta ted Da te-List, 25), Мак сим твр ди да мо же мо има ти јед ну gnō mē са Бо гом и јед ни са дру ги ма (Ep. 2, 396C). Тра го ви по зи тив ног са гле да ва ња gnō mē ко је од ра жа ва ра ни ју упо тре бу, мо гу се та ко ђе от кри ти у Мак си-мо вим ди о те лит ским опу ску ла ма (ви де ти нпр: Opusc. 3, 48D–49A, и по себ но Opusc. 16, 193B, где Мак сим при пи су је gnō mē ан ђе ли ма и Бо гу).737 Qu e sti on LXI, PG 90, 636C; та ко ђе Carl La ga and Car los Steel (eds.), Ma xi mi Con fes so ris Qu a e-sti o nes ad Tha las si um, ii: Qu a e sti o nes LVI–LXV, Cor pus Chri sti a no rum Se ri es Gra e ca, 22 (Tur nho ut: Bre pols; Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, 1990), 97. 226–8.738 Qu e sti on XXI, PG 90, 313C; ви де ти та ко ђе Carl La ga and Car los Steel (eds.), Ma xi mi Con fes so ris Qu a e sti o nes ad Tha las si um, i: Qu a e sti o nes I–LV, Cor pus Chri sti a no rum Se ri es Gra e ca, 7 (Tur nho ut: Bre pols; Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, 1980), 129. 49–50.739 Qu e sti on XXI, PG 90, 312B–316D, и La ga and Steel (eds.), Ma xi mi Con fes so ris Qu a e sti o nes ad Tha las si um, i. 127–33.740 PG 90, 317A, and La ga and Steel (eds.), Ma xi mi Con fes so ris Qu a e sti o nes ad Tha las si um, i. 135. 4–8. Што се ти че да ту ма на стан ка спи са Qu e sti o nes ad Tha las si um, Sher wo od (An no ta ted Da te-List, 34) га сме шта у 630–3/4, пре Мак си мо вог ан га жо ва ња око мо но те лит ства.

156


је уп раво та g nōmē која о да бире/ од лу чује да умре нас ради. П ар тицип a i` r oume,nhn који М аксим овде ко ристи у вези са п ојмом g nōmē по ка зује ко лико лако је он Х ристу могао да п ри пише нешто б лиско к ом би на-цији п ојма g nōmē и p r o ai resis (p roai, resij).741 И овде та кође, М аксим г леда на Х риста као на чо века, чија доб ров ољна смрт има за пос ле дицу ис це љење наше п ри роде и наше g nōmē.

На супрот томе, у с војим д ио тел итским де лима, М аксим неп рек идно иск љу чује из Х риста и g nōmē и p r o ai resis (као и г ном ичку и п р ое рет-ичку вољу). Овде је н е опх одно пос та вити три пи тања. Прво је, због чега М аксим чини о вакву п ро мену. Д руго, на којој ос нови М аксим иск љу чује g nōmē и p r o ai resis из Х риста. Т реће, да ли од лука да пор екне g nōmē и p r o ai resis у Х ристу з начи да је он ст ворио ј едно од ре ђено г ле-диште п рема коме се Њему (= Х ристу) не п ри пи сују п ар ти кул арни акти љ удског х тења.

Не мо жемо ићи тако да леко да п ро на ђемо од говор на прво пи тање. Прва од М ак си мових д ио тел итских о пус кула, која нуди н ај дет аљ нију и н ај раз ра ђе нију де фи ни цију g nōmē, p r o ai resis, и д ругих ре лева нтних п ој-мова, даје нам пу токаз који нам је пот ребан, пошто се М аксим ту јасно ок реће п ротив оних који „ п оис то ве ћују вољу са жељом (bou,lhsij) и п ро-из во љењем ( boulh,) и p r o ai resis (p roai, resij)742 и g nōmē (gnw,mh)“, и т врди да „Х ристос има ј едну п р оер етску вољу (e[n p r o ai re tiko.n qe,lhma).743 Изг леда да су М ак си мови неп ри ја тељи о даб рали да „г ном ичку“ и „п р оер етску“ вољу пр едс таве као од лике ј едне Х рис тове воље. Зап раво, сам Пир је, током р асп раве, рекао М ак симу да виз ант ијски мо но те лити ј едну п ри роду Х рис тову на зи вају „г ном ичком“.744 Како је М ак си мова ст ра те-гија била да пор екне с ваку реч коју би ње гови п рот ив ници могли да ис ко ристе да од реде, нав одно ј едну, Х рис тову п ри роду,745 како је већ

741 PG 90, 877D. Vi de ti i Pe ter van Deun (ed.), Ma xi mi Con fes so ris Opu scu la Exe ge ti ca Duo, Cor-pus Chri sti a no rum Se ri es Gra e ca, 23 (Tur nho ut: Bre pols; Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, 1991), 34. 136–40.742 Рro a i re sis је че сто од ре ђи ван као из бор или од лу ка. Ипак, што се ти че Мак си ма, ова кво об ја-шње ње овог пој ма зах те ва по себ но од ре ђе ње, по го то ву ка да се при ме њу је на Хри сто ло ги ју. Пр во, пре ма Мак си мо вом ра ни је пред ло же ном од ре ђе њу pro a i re sis је по се бан вид из бо ра или од лу ке ко ји има ве зе са усме ре њем ко је во ди ка не ком ци љу (а не са др жи тај циљ сам по се би), и за ви си од про-су ђи ва ња и иде ру ку под ру ку са про мен љи во шћу, гре шно шћу, итд. Ис кљу чи ти (gnō mē и) pro a i re sis из Хри ста као чо ве ка зна чи ис кљу чи ти овај по се бан вид би ра ња и од лу чи ва ња, а не са мо би ра ње и ис кљу чи ва ње као та кво. Чи ње ни ца да је Хри стос у Гет си ма ни ји иза брао и од лу чио као чо век да слу ша во љу Оца нас ни на ко ји на чин не оба ве зу је да при хва ти мо да му је во ља Оче ва би ла не по-зна та, или да је Он имао да се од лу чи или да се пре ми шљао да ли да по слу ша (Оца) или не, итд., што би под ра зу ме ва ло при пи си ва ње gnō mē и pro a i re sis Хри сту, она ко ка ко их је од ре дио Мак сим.743 Opusc. 1, 12A–B.744 Dis pu ta tio, 308A.745 Мак сим је по све тио чи та во по гла вље пр ве опу ску ле по би ја њу гле ди шта пре ма ко ме би ло јед-на при род на или јед на про е рет ска во ља мо же би ти при пи са на Хри сту (Opusc. 1, 28B–37A). Ви де ти та ко ђе и 4. оде љак овог по гла вља.

157


по ка зано, сада је с матрао н е опх одним да од реди g nōmē и p r o ai resis на такав начин да их у чини неп ри ме њивим на Х риста.

Чи нећи то, М аксим није могао, што се тиче з на чења п ој мова g nōmē и p r o ai resis да се по зове на опш те ва жеће чи ње нице, или чак и на за бо рав љену т ео лошку т ра ди цију. Морао је да по ложи нови темељ не само у од носу на п ре дање, већ и у од носу на с опст вену ра нију у пот-ребу ових п ој мова. Овај његов из не на ђу јући корак об јаш њава се о нако како је већ на ве дено. Како је наг ла шено, ве ћина о нога што је М аксим рекао при од ре ђи вању з на чења п ој мова p r o ai resis, „ жеља“, „п ро из во-љење“ итд., има по рекло у делу Не ме си јевог De Na tura Ho minis.746 Ипак, мо рамо по ме нути да Не ме си јево од ре ђење п ојма p r o ai resis није било шире п рих ва ћено. Изг леда да је појам p r o ai resis био неп ре цизан (= н е-од ређен) чак и у М ак си мово в реме.747 М аксим је с матрао да је испр авна де фи ни ција п ојма p r o ai resis уп раво она коју је он дао, ј ед ност авно зато што је то с лу жило ње говим т ео лошким ин те ре сима.

Појам g nōmē је та кође остао врло неп ре цизан након што га је М аксим де фи нисао.748 У Д ис путу с Пиром, након од ба ци вања г ле дишта да је нав одна је дина воља у Х ристу г ном ичка воља, М аксим не нам ерно и не потр ебно по миње да појам g nōmē код о таца и у Писму, има д ва-десет осам р аз ли читих з на чења.749 То је п одс такло Пира, као што и нас п одс тиче, да у пита „ како је мо гуће да један тако н е од ређен појам са тако м ного з на чења, оз на чава ј едну ствар“.750 У ко лико бисмо по ку шали да п р еи на чимо Пи рово пи тање, како бисмо р аз јас нили ње гову суш тину, ве ров атно бисмо у пи тали због чега, кад је појам g nōmē тако н е од ређен у Писму и код о таца како је сам М аксим из ложио, по ку шава да га од реди на такав на ро чити начин о ба ве зу јући тиме с ваког п ра восл авног х риш-ћа нина да изб егне ње гово п ри ме њи вање на Х риста? М аксим је п ре не-б регао Пи рово пи тање,751 али само пи тање у ка зује на од говор.

На ос нову чега је М аксим т врдио да Х ристос не може да има г ном ичку или п р оер етску вољу? Ово ће пи тање бити укр атко р аз-мот рено. Ре цимо сада само да је за њега п рих ва тање g nōmē/г ном-ичке воље или p r o ai resis/п р ое рет ичке воље у Х ристу з на чило у во ђење

746 Ви де ти Mo ra ni (ed.), Ne me sii Eme se ni De Na tu ra Ho mi nis, по себ но. 99. 10–101. 19.747 Вред но је по ме ну ти да је зна че ње овог пој ма ко је се за др жа ло у са вре ме ном грч ком, зна чај-но дру га чи је од оно га ко је му да је Мак си мо во од ре ђе ње. У са вре ме ном грч ком pro a i re sis обич но озна ча ва етич ку на кло ност, и нај че шће се упо тре бља ва да озна чи до бро на стро је ње, и том при ли-ком му се при дру жу је епи тет „до бар“.748 О упо тре би овог пој ма пре Мак си ма ви де ти: Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 213–14.749 Dis pu ta tio, 312A–C.750 Ibid. 312C–D. За ни мљи во је да Сер ги је ов де ко ри сти реч av poklhrw ti ko,n у ве зи са gnō mē што Gre ek–En glish Le xi con, ed. H. G. Lid dell, R. Scott, and H. S. Jo nes (Ox ford: Cla ren don Press, 1939), пре-во ди као „би ра ње... са мно го мо гућ но сти, на су ми це“ (202).751 Dis pu ta tio, 312D–313A.

158


љ удске л ич ности у Х рис то ло гију. Т реба по ме нути да, чи нећи тако, М аксим де лим ично ут вр ђује везу из међу воље и л ич ности, везу коју су ус пос та вили ње гови п рот ив ници. Ипак, за М ак сима, није п ри-родна воља та која у води љ удску л ичност. П рир одна воља, како сам појам го вори, од носи се на п ри роду, док се г ном ичка и п р оер етска воља од носе на (љ удску) л ичност. Тако, п рема М ак симу, није п ри-родна љ удска воља та која мора бити иск љу чена из Х риста, већ је то г ном ичка и п р оер етска воља. Али у ком с мислу, и из ког р аз лога се g nōmē и p r o ai resis од носе на љ удску л ичност? Ово ће бити р аз јаш њено у нар едним кр атким од ељ цима.

5. 3 Д аље на по мене о М ак си мовом сх ва тању л ич ности и воље у Х ристу

Како је већ на по ме нуто, у после-х ал кид онској Х рис то ло гији ист ак нуте су две оп ције које су за циљ и мале да об јасне како је мо гуће да Х ристос има љ удску п ри роду а да нема и љ удску л ичност. Јован Г ра-матик је су ге рисао да је то зато што Х рис товом чо вештву не дос тају зас ебна (= п ар ти кул арна) св ојства. На супрот њему, д во јица Ле он тија, пос ебно Ле он тије Је ру сал имски, т вр дили су да је то тако зато што Х рис тово чо вештво не пос тоји само по себи, већ је од поч етка било са Њим и пос тасно с је ди њено. Како смо ви дели, Г ра ма ти кова и деја је пала у за борав, у пркос дуго о др жа ваној по ве за ности из међу зас еб ности и л ич ности на којој је била зас но вана. Кас нији т ео лози, ук љу чу јући М ак сима, ус во јили су г ле диште д во јице Ле он тија, које је с је ди њено са ка па док ијским по ве зи вањем зас еб ности и л ич ности кроз п ри пи си вање зас ебних св ојс тава љ удске п ри роде Х рис тове Ње говој л ич ности.

Рећи да Х рис това љ удска п ри рода не пос тоји по себи, од во јено од Ло госа и Ње гове бож анске п ри роде, већ да пос тоји у Њему, и да је п от-пуно с је ди њена са бож анском п ри родом, пр едс тавља зак ључак коме ће овде бити пос ве ћено мало пажње. Тај зак ључак се тиче та коз ваног о бо жења Х рис товог чо вештва, на коме, као је добро поз нато, Ле он тије Је ру сал имски, на п ример, тако м ного ин сис тира. Како смо ви дели, појам „о бо жење“ не з начи по ниш та вање х ал кид онског „без с ме шања“, нити п рет ва рање љ удског у бож анско, већ оз на чава, да се п од се тимо добро поз натог ак с иома с ветог Г ри го рија Ниског, ис це љење и с па сење ус во јене пи роде. П ри рода која није ус во јена ос таје ог ре хов љена, а ог ре-хов љена п ри рода је п ри рода која није с је ди њена са Богом. С тога, рећи да је љ удска п ри рода Х рис това била ог ре хов љена, п од ра зу мева да она не пос тоји у Ло госу и да није п от пуно с је ди њена са бож анском п ри-родом. Ипак, љ удска п ри рода која не би пос то јала у Ло госу и која не би у п от пу ности била с је ди њена са Њим и са бож анском п ри родом, пос то јала би од во јено од Њега, по себи – дакле, као зас ебна љ удска

159


и постас, п от чи њена ог ре хов ље ности коју, п реко пр вор одног г реха, нас ле ђују сви људи.

Овде се т реба п ри се тити везе, која је ра није по ме нута, из међу нес то риј анства и тв рдње о Х рис товој ог ре хов ље ности. Та кође се т реба п ри се тити су коба из шестог века који се тицао пи тања Х рис-товог нез нања, при коме је пос тало јасно да п ри пи си вање нез нања Х ристу оз на чава нес то риј анство.752 Такво г ле диште је испр авно, ако под „ нез нањем“ и мамо у виду б езг решно нез нање које пр едс тавља пос ле дицу и знак ог ре хов љеног с тања нашег бића након пада, пошто не ћемо ићи тако да леко да Х риста с мат рамо с вез на јућим као чо века, како је узг леда чинио Ев ло гије Ал екс андр ијски.753

У х рис то лошким с пи сима који се не баве пи тањем воља, М аксим не ин сис тира п ре те рано на б езг реш ности и о бо жењу Х рис товог чо вештва. Он то чини по некад, када на п ример пише о томе да Бо го ро дица није мати само чо века који је за добио о бо жење п рог рес ивно, п реко с војих дела,754 или када пише да је наша п ри рода о бо жена не ис ка заном силом о вап ло ћења.755 Уст вари, у с војим д ио тел итским де лима, како ћемо ви дети, М аксим ин сис тира на томе да су Х рис това љ удска п ри рода и воља о бо жени, и да је п ри пи си вање ог ре хов ље ности и нез нања Х ристу зап раво нес то риј анство, где је Х ристос сх ваћен као прост (= само) човек.

Ипак, мо гуће је да пос тоји и т рећи ас пекат који се од носи на начин на који ми сх ва тамо л ичност као нешто р аз ли чито од п ри роде, и што има везе са пи тањем да ли л ичност или п ри рода (или о боје на р аз-личит начин) мо рају бити п оис то ве ћени са субј ектом х тења.756 С тога се пос тавља пи тање, из ког р аз лога је М аксим иск ључио g nōmē и p r-o ai resis из Х риста? Да ли је то у чинио зато што ови п ој мови п од ра зу-ме вају зас ебно де ло вање љ удске воље, што би, сл едст вено томе, у вело љ удску л ичност? Да ли је то у чино зато што п од ра зу ме вају ог ре хов-љеност и нез нање, које би Х риста п рет во рило у об ичног чо века? Да ли је то у чинио како би из бегао п рет ва рање љ удске п ри роде Х рис тове у л ични суб јекат х тења и де ло вања? Или је то, пак, у чинио због к ом-би на ције свих ових или неких на ве дених р аз лога? Ра није на по мене ће нам по моћи да од ре димо з на чење М ак си мовог по ве зи вања g nōmē/p r o-ai resis са нест ориј анством у Х рис то ло гији.752 Ка ко ка же Гри го ри је Ве ли ки, „онај ко ни је не сто ри ја нац ни ка ко не мо же би ти Аг но тес“ (Gre-gory M., Re gi strum epi stu la rum (CPL 1714), x. 21: Nor berg, CCL 140A, p. 854, 76–7, на ве де но код Gril lme i er with Ha int ha ler, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 381).753 Ви ше о овом су ко бу уоп ште ви де ти у: Gril lme i er with Ha int ha ler, Christ in Chri stian Tra di tion, ii, pt. 2, 362–82.754 Ep. 12, 504A.755 Ep. 12, 468C.756 Овим пи та њем ће мо се ба ви ти у че твр том по гла вљу.

160


5. 4 М ак си мово по ри цање g nōmē и p r o ai resis у Х ристуПре него што се ос вр немо на М ак си мове р аз логе иск љу чи вања

g nōmē и p r o ai resis из Х риста, по за ба ви ћемо се неким г ле диш тима о овој ст вари која су из не сена у сек унд арној ли те ра тури, што ће нам дати општу пр едс таву о из весној не јас ности која се овде јавља. Ш ервуд је т врдио да „у с ваком ин тел ек ту алном ст ва ра лаштву пос тоје две силе, ра ц ион ална и в ољна; код чо века, који пос тиже ( ко ристи) њихов циљ кроз ни зове дела, која се, као це лина могу наз вати г ном ичким... У то-лико што ве ћина ових дела п од ра зу мева нез нање, н е одл учност, п ром ен-љивост (што је у ко ре ла цији са г рехом), она су иск љу чена из Х риста“.757 П рема Ш ер вуду, то је тако пошто „та дела п ри па дају л ич ности или и пос-таси“, те тако „ не мају места у бож анској л ич ности бо го чо века“.758 П рема Ш ер вуду, „љ удска воља Х рис това на нивоу л ич ности је иск љу чена из бож анске л ич ности Сина О чевог“.759 Д овде је добро, али још увек де лује да Ш ервуд није успео да, на јасан начин, по каже због чега М аксим иск љу чује g nōmē (и p r o ai resis) из Х рис товог чо вештва, и да р аз мотри да ли се или не, ови аф екти тичу зас еб ности ње говог љ удског дела (= акта) х тења. У д ругом делу, он пише да „lo,goj fu,sewj( п рир одна воља, пр едс-тавља, с ј едне ст ране, п ри роду а с д руге ст ране, је то начин пос то јања, па се г ном ичка воља и избор тичу л ич ности“.760 Али ако п рих ва тимо о вакво по ве зи вање као из весно и п ри ме нимо га на Х риста, нисмо ли у о пас ности да од ре димо Х ристов зас ебни љ удски начин пос то јања, што би за пос ле дицу и мало пос то јање воље која се из ра жава ње говим љ удским ак тима х тења?

Т унберг т врди да М аксим по риче g nōmē у Х ристу „ не сиг ур ности и не јас ности која п рати појам gnw,mh као такав али који је нач елно иск ључен из Х риста“.761 За Т умб ерга, gnw,mh пр едс тавља л ични и ак т уа ли зо вани ас-пект чо ве кове с пос об ности са м оод ре ђења.762 G nōmē је та кође „л ично и ин ди ви ду ално наст ро јење“.763 Ипак, пошто Х ристос има ин ди ви ду ално и зас ебно, али не и л ич носно чо вештво, ис кр сава пи тање да ли Х ристос има ин ди ви ду ално – зас ебно – љ удско наст ро јење. На даље, Т умберг су ге рише да се један од р аз лога због којих је g nōmē пор екнут у Х рис-товом чо вештву „ ве ров атно тиче чи ње нице да он (М аксим) сх вата Х риста о вап ло ћеног не само за ј едног чо века међу м но гима, већ за 757 Polycarp Sher wo od, St. Ma xi mus the Con fes sor: The Asce tic Li fe, the Fo ur Cen tu ri es on Cha rity, An ci ent Chri stian Wri ters, 21 (New York: New man Press, 1955), 61–2.758 Ibid. 62.759 Ibid. 62.760 Polycarp Sher wo od, The Ear li er Am bi gua of Sa int Ma xi mus the Con fes sor and his Re fu ta tion of Ori ge nism, Stu dia An sel mi a na, 36 (Ro me: Or bis Cat ho li cus, Her der, 1955), 204.761 Thun berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 215.762 Ibid. 219.763 Ibid. 216.

161


Чо века, који пр едс тавља чи таво чо веч анство“.764 Али, ако се то п рих-вати, неће ли се из ло жити о пас ности зас ебност, а тиме и аут ент ичност, љ удске п ри роде и љ удске воље И суса Х риста?

Piret до води g nōmē у везу са на чином х тења, али не по јаш њава у дов ољној мери да g nōmē јесте зас ебни вид х тења који је оз начен као грех, што за узврат з начи да би, ако би се овај појам п ри менио на Х риста, то од Њега ст во рило об ичног чо века.765 Ш та више, сис тем атски п роблем који се овде јавља јесте у томе што ако се п од ра зу мева да иск љу чу јемо g nōmē из Х риста, онда из Њега, та кође, мо рамо иск љу чити и љ удски начин х тења, што би уг ро зило це ло витост ње говог чо вештва. У том с мислу, Фа лерел је у п раву када каже да је „г ном ичка воља ј една под- ка-те го рија у нутар м ного шире ка те го рије „ на чина х тења“,766 што би з на-чило да иск љу чи вање из Х риста првог (= g nōmē) не з начи н е опх одно да се иск љу чује и по тоње (= „ начин х тења“). Ипак, Фарел г реши када до води г ном ичку вољу – а тиме и ог ре хов љеност са којим је она по ве зана, барем у Ис пов ед ни ковим д ио тел итским О пус ку лама – са „љ удском ст во реном и пос таси“,767 пошто се g nōmē, уст вари, од носи на палу и постас. Ш та више, т вр дити, као што Фарел чини, да М аксим с врс тава p r o ai resis у исту раван са ра заз на вањем, ис пи ти вањем, од лу чи вањем итд, са ст ране п ри роде, и кар ак те ри сати као п рир одну о со бину,768 што п од ра зу мева да се оно (p r o ai resis) од носи та кође и на Х риста, пр едс-тавља ра за рање Ис пов ед ни кове мисли.

Ма цукас769 и В лецис770 ве рују да g nōmē пр едс тавља пос ле дицу ст во реног кар ак тера бића. По мом миш љењу, ово је пот ен циј ално пог решно, зато што, како је ра није ре чено, М аксим по ве зује g nōmē са г решним с тањем нашег чо вештва, које није пос ле дица тога што смо с во рени, већ нашег пада (Х ристос је као човек и ст ворен и ос ло-бођен g nōmē). На покон, Л арше т врди да је о вап ло ћени Логос попут нас у ск ладу са ло госом п ри роде, али није у ск ладу са нашим на чином пос то јања, пошто „су Ње гова д ејства с тав љена у покрет с Ње гове стране у ск ладу са бож анским на чином“.771 Ипак, то није с лучај када је реч о бож анском – које није ис тов етно са о бо женим – на чином, који на овај начин дос тиже до не ги рања љ удског-о бо женог на чина Х рис-

764 Ibid.765 Pi ret, Le Christ et la Tri nité, 310.766 Far rell, Free Cho i ce in St. Ma xi mus the Con fes sor, 124.767 Ibid. 123.768 Ibid. 129–30.769 Mat so u kas, Dog ma tikh, kai, Sum bo likh, Qe o lo gi,a( 337770 At ha na si us B. Blet sis, To, Pro pa to ri ko, A ma,rt hma sth, Qe o lo gi,a Ma xi,mou tou/ O mo log htou?/\ [E reb na sti,j `A par ce,j mia/j vOn to lo gi,aj tw/n Ktistw/n (Thes sa lo ni ca: Te,rti oj( 1998), 205. 771 Lar chet, La Di vi ni sa tion de l’hom me, 241.

162


товог х тења у ск ладу са којим би се з било ост ва рење ње гове љ удске воље?

Х ајде да се сада по за ба вимо неким з нач ајним у ви дима самог М ак-сима, по пи тању п ој мова g nōmē и p r o ai resis у од носу на Х риста, како бисмо ви дели на ос нову чега их је он с матрао неп ри ме њивим на Њега. У Д ис путу с Пиром, М аксим п рих вата Ки ри лово од ре ђење које је по менуо Пир, п рема коме g nōmē пр едс тавља начин жив љења, до да јући да g nōmē јесте п ар ти ку ли сана воља ( poia. qe,lhsij).772 Али, овде М аксим не иск љу чује g nōmē из Х риста на ос нову тога што је то начин жи вота, нити на те мељу тога што је то зас ебна (= п ар ти кул арна) воља. Он с матра да начин жи вота који се п ро јав љује п реко g nōmē пр ет пос тавља п ро су-ђи вање и избор ( ev pilogh,).773 „С тога, они који кажу да у Х ристу пос тоји g nōmē... тиме т врде да је Он само човек који од лу чује попут нас, и ма јући нез нање, с умње и мог ућ ности које су ј една д ругој супр отс тав љене.“ 774 Христос није п от чињен с вему о воме, али, како изг леда да М аксим каже, то не у ма њује Ње гово чо вештво, пошто g nōmē нема везе са ло госом п ри роде (lo,goj f umsewj) већ пр едс тавља начин у пот ребе (tro,poj crh,sewj) којим с ти чемо ис куство како се пос тиже добро.775

Ипак, да ли иск љу чи вање из Х риста г ном ичког на чина х тења з начи иск љу чи вање из Њега с ваког на чина х тења? М аксим каже да Х ристос пос тоји бож ански, те тако има п рир одну ус ме реност ка добру. Он није т ребао да бира из међу добра и зла, сх одно И с аији 7, 15-16.776 Ипак, да ли то з начи да Х ристос није живео живот зас ебног љ удског бића, који по н е опх од ности ук љу чује зас ебне акте х тења и зас ебно де ло вање?

М аксим на по миње да ће воља с ветих на не бе сима бити у ск ладу са ло госом п ри роде, али ће се од ње р аз ли ко вати у ко лико се у обзир узме начин њи ховог жи вота, пошто ће с ваки с вети у чест во вати у Богу на начин који од го вара ње говој жељи.777 Али, да ли је Х ристос као човек у живао јед инст веност с вога од носа са Богом, бу дући је дини б езг решни човек који је и када живео и љубио Оца и био неп рес тано, са вр шено и б е зусл овно пос лушан Оцу? Да ли то не р аз ли кује Њега и Његов начин 772 Dis pu ta tio, 308B–C. Ова кво од ре ђе ње до во ди gnō mē по зна че њу вр ло бли зу же љи (bou,lhsij), ко ју Мак сим од ре ђу је као за себ ну при род ну во љу (po ia. fu sikh. qe,lhsij: Opusc 1, 13B). Тре ба по ме-ну ти да Фа рел пре во ди го ре по ме ну ти из раз као „акт (= де ло) хте ња на за се бан на чин“ (Dis pu ta tion with Pyrr hus, 30) и та ко илу стру је сво ју скло ност ка не кон зи стент ној упо тре би вољ них пој мо ва. За ни мљи во је да Мак сим, из гле да, не ис кљу чу је на чел но „же љу“ (bou,lhsij) из Хри ста, као што чи ни са pro a i re sis и gnō mē. (Ову на по ме ну ду гу јем Јо ва ну Зи зи ју ла су) То је мо жда знак ње го вог уве ре ња да је за себ но де ло ва ње људ ског хте ња при ме њи во на Хри ста.773 Dis pu ta tio, 308B–C.774 Ibid. 308C–D.775 Ibid. 308D.776 Ibid. 309A.777 Opusc. 1, 24C–25A. Про шло вре ме гла го ла ev po,qhsen ука зу је да Мак сим ов де ми сли на же љу за Бо гом ко ју су све ти по ка за ли у свом жи во ту.

163


жив љења, ук љу чу јући Ње гове акте х тења и Ње гова де ло вања, од свих д ругих људи?

У првом O pus culum-у, М аксим на по миње да p r o ai resis од го вара нама, због тога што ми нисмо неп ром ен љиви већ смо с пос обни да би рамо било вр лину било ст расти.778 Ако би Х ристос имао г ном ичку или п р оер-етску вољу, онда би имао мог ућност да се к реће било у ск ладу са ло госом п ри роде или п ротив њега ( para. Fu,sin).779 У првом с лу чају, Х ристос не би био бест расан већ ( само) уз држљив, и нап ре довао би у вр лини.780 Ако би Х ристос имао p r o ai resis, чак и ако би се к ретао у ск ладу са п ри родом, то би з на чило да је Он само (= п росто) човек, како је го ворио Нес то рије, док би рећи да се Он к ретао п ротив п ри роде, пр едс тав љало бо го ху љење.781 Оци се уз др жа вају да кажу да је Х ристос имао ј едну п р оер етску вољу зато што се p r o ai resis може к ре тати п рема добру и п рема злу, што је сасвим неб ла го чес тиво рећи за Х риста.782 М аксим, та кође, иск љу чује п р оер етску вољу из Х рис товог чо вештва на те мељу тога што она није била п от чи њена п ро цесу од лу чи вања и п ро су ђи вања нити п ром ен љи-вости, већ је, нап ротив, била о бо жена и пок ре тана од Бога Ло госа.783

М аксим се п ри сећа да је Нес то рије био тај који је сх ватао јед инство Х рис тово не као јед инство и пос таси већ као јед инство g nōmē.784 Ипак, п рема М ак симу, јед инство г ном ичких воља п од ра зу мева да оне ос тају р аз ли чите након с је ди њења,785 што опет п од ра зу мева да љ удска g nōmē Х риста није ис тов етна са бож анском, што опет з начи да је Х ристос био г решан човек, пошто није хтео оно што је Бог хтео. Тако, јед инство b oulai, - којим М аксим оз на чава јед инство обј екта бож анског и љ удског х тења ( t au to b ouli,a) – које је Нес то рије ис такао јесте без нач ајно пошто није с пос обно да п ре ва зиђе л ич носну по де љеност у Х ристу.786

778 Ibid. 24B.779 Ibid. 28D и 29B.780 Ibid. 28D. Пре ма Мак си му, Хри стос ни је при те шњен гре хом ни у свом би ћу ни у сво јим де ли ма.781 Ibid. 29B.782 Ibid. 32C–33A.783 Ibid. 32A. Из гле да да Мак сим узи ма као си гур но да Хри стос ни је мо гао да гре ши. Из гле да да је то та ко из два раз ло га: пр во, за то што је за ње га, лич ност Ло го са су бје кат свих бо жан ских и људ ских хте ња. Са мо људ ска лич ност мо же да ода бе ре зло – ода тле ве за из ме ђу pos se pec ca re и не сто ри јан ства. Ипак, и људ ска лич ност мо же да ода бе ре зло са мо уко ли ко он или она ни су у пот-пу но сти пре о бра же ни бла го да ћу Бо жи јом – ода тле не мо гућ ност све тих на не бе си ма да по но во от пад ну. Сто га, Мак си мов дру ги раз лог због ко га Хри стос ни је мо гао да гре ши из гле да да се ти че чи ње ни це да је Ње го во чо ве штво би ло обо же но. Али, то не угро жа ва Хри сто во са мо о дре ђе ње (= са мо вла сност) као чо ве ка, по што са мо о дре ђе ње не под ра зу ме ва по нео п ход но сти мо гућ ност гре-ше ња. Ви ше о не ким од ових те ма би ће ре чи у сле де ћим одељ ци ма.784 Opusc. 2, 41C–D.785 Мак сим ов де алу ди ра на хал ки дон ско на че ло пре ма ко ме је дин ство по нео п ход но сти под ра-зу ме ва да сје ди ње не ства ри оста ју раз ли чи те.786 Opusc. 2, 44C–45B; на овом ме сту се Мак сим освр ће на по јам ta u to bo u li,a ко ји се по ми ње у Ек те си су (Ri e din ger (ed.) Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 160, 21–2).

164


Даље у истој о пус кули, М аксим т врди да док у Х ристу пос тоје две р аз ли чите п рир одне воље, не пос тоји р аз лика у г ном ичким во љама. То је тако, за М ак сима, због тога што би р аз лика г ном ичких воља п од-ра зу ме вала супр отс тав љеност у Х ристу, што би, опет, з на чило л ич-носну р аз де љеност.787 Овде, како је већ с по ме нуто, изг леда да М аксим п рих вата С ер ги јево с та но виште да би две воље у Х ристу п од ра зу ме-вале у нут рашњу супр отс тав љеност у Њему као и р аз де љи вање на две л ич ности. Али, ту пос тоји кљ учни услов, а то је да је реч о г ном ичким во љама, а не п рир одним. У с ваком с лу чају, опет је јасно да М аксим по ве зује г ном ичку вољу, г решност и у во ђење љ удске л ич ности у Х риста.

До сада на ве дена места дов ољна су да по кажу да М аксим по риче g nōmē и p r o ai resis у Х ристу због њи хове по ве за ности са г реш ношћу, п ром ен љи вошћу, нез нањем итд. Али, да ли је то је дини р азлог? Да ли он можда не по риче њи хово пос то јање у Х ристу због тога што п од ра-зу ме вају за себан начин х тења што би, нав одно, у вело љ удску л ичност у Х рис то ло гију? Х ајде да овај п роблем укр атко ис пи тамо. У ј едној од ње гових д ио тел итских О пус кула, М аксим каже да када пос тоји л ич-носна по де љеност, g nōmē се не супр отс тавља Богу, у ко лико се к реће у ск ладу са п ри родом.788 Изг леда да ово п од ра зу мева да g nōmē, чак и ако се г решно не п ро тиви Богу, у води л ичност, пошто пр едс тавља п ар ти кул-арну вољу. С тога, п ар ти кул арна љ удска воља и акти њеног х тења мо рају бити иск љу чени из Х риста, како би се из бегло у во ђење љ удске л ич ности у Х риста, што би пр едс тав љало нес то риј анство. П ри говор о воме је да у ко лико након пада g nōmē свих људи за виси од нез нања и од лу чи вања и ако је п от чи њена п ром ен љи вости и мог ућ ности и за би рања зла, она ос таје у з амци зла, чак и ако на к онцу о да бере добро, те због тога не може да буде п ри пи сана Х ристу. Ду боко у ко ре њена веза из међу g nōmē, p r o ai resis, и ог ре хов ље ности нас тала је из чи ње нице да М аксим, како је већ с по ме нуто, иск љу чује p r o ai resis код с ветих на не бе сима.789 Ипак, у пркос не мању p r o ai resis, с вети на не бе сима ће и мати вољу. Ш та више, њи хова ће се воља к ре тати на р аз ли чите на чине, и ме њаће се у ск-ладу са њи ховим на чином к ре тања (tw/| th/j kinh,sewj tro,pw|).790 С вети на не бе сима ће и мати (б езг решни) начин х тења – вољу која ће се к ре тати у р аз ли читим с ме ро вима – али не и p r o ai resis. Исто важи и за Х риста. 787 Opusc. 3, 56A–B.788 Ibid. 48D–49A.789 На овом ме сту се мо рам освр ну ти на Фа ре ла, ко ји, пре ма мом ми шље њу, по гре шно ту ма чи овај од ло мак твр де ћи да за Мак си ма pro a i re sis при па да људ ској при ро ди, те да ће све ти на не бе-си ма има ти pro a i re sis ко ји се не ће кре та ти ка „сред њим ства ри ма“ (Free Cho i ce in St. Ma xi mus the Con fes sor, 109–15, и pas sim). Пре ма Мак си му, све ти на не бе си ма не ће има ти pro a i re sis већ са мо де лат ну сло ве сну же љу (o;re xij ev nergh.j no e ra.: Opusc. 1, 24C).790 Opusc. 1, 24B–25A.

165


Он та кође има свој п ар ти кул арни начин х тења, али не и г решни g nōmē и p r o ai resis.791

М аксим каже да г ном ичка воља од ре ђује л ичност (prosw,pou u`pa,rcei av fo ris tiko,n), и да, ако би нав одна ј една воља у Х ристу била г ном ичка, она оз на ча вала само Ње гову и постас, што би, пак, з на чило да Х ристос хоће нешто д руго од Оца и Духа.792 Овде ј една г ном ичка воља оз на чава само ј едну и постас, и постас Х рис тову, што з начи да ако би таква воља пос то јала у Х ристу, она не би била у ск ладу са вољом Оца и Духа – што се о чигл едно зас нива на томе да је с вако и пос тасно св ојство у Т ро јици п ар ти кул арно (= зас ебно) само за ту л ичност – па би се тако Х ристов об јекат х тења р аз ли ковао од Њи ховог. Ако се ово т врди, онда изг леда да је g nōmē в еома б лиско по ве зано са п ар ти кул арним (= зас ебним), па се пос тавља пи тање да ли иск љу чење из Х риста овог првог (= g nōmē), н е-опх одно пов лачи и иск љу чење по тоњег (= зас еб ности)?

С матрам да од говор на ово пи тање мора бити не га тиван. М аксим се овде ос врће на g nōmē као иск љу чиво св ојство и пос таси Х рис-тове, што би имп ли ци рало у нут рашњу по делу у С ветој Т ро јици, због супр отс тав ље ности Х рис тове воље вољи Оца и Духа. Опет је сасвим д руга ствар т вр дити да љ удска п ри рода Х рис това има п ар ти кул арну вољу, која је нас тала, уок ви рена и из ра жена у п ар ти кул арним де лима љ удског х тења Ло госа у пос лушном саг ла ша вању са вољом Оца и Духа а не у супр отс тав ље ности њима.

На д ругом месту, М аксим каже да у ко лико би у Т ро јици пос то јале три г ном ичке воље, оне би биле супр отс тав љене ј една д ругој. Али, изг леда да он овде по ново до води г ном ичку вољу врло б лизу, не нап росто п ар-ти кул арној вољи која је ус ме рена ка свом обј екту х тења, већ вољи која је п ар ти кул арна на такав начин да се р аз ли кује и да је супр отс тав љена п ар ти кул арним в ољма д ругих л ич ности (д ругим д вема л ич нос тима С вете Т ро јице у овом с лу чају) п реко с војих об је ката х тења.793 И он то с матра неп рих ват љивим.794

С д руге ст ране, М аксим к ри ти кује Т ео дора Фар анског зато што п ри пи сује д ејство (= ен ер гију) л ич ности а не на чину на који је то д ејство 791 Мо гло би се твр ди ти да је је дан од раз ло га због ко јих Мак сим ис кљу чу је pro a i re sis из све тих на не бе си ма је сте тај што они не ће мо ра ти да до но се од лу ку ка ко то чи не љу ди у овом жи во ту. Али, мо ра мо се при се ти ти да pro a i re sis ни је исто ве тан са из бо ром и од лу чи ва њем, већ са пар ти ку лар-ним ви дом из бо ра и од лу чи ва ња ко ји под ра зу ме ва гре шне осо бе но сти, што је че сто по ми ња но. Ви ше о од но су из ме ђу лич но сно сти и на чи на хте ња, ви де ти у сле де ћем одељ ку.792 Opusc. 3, 53C.793 Ibid. 52B–C.794 На по ме ни мо да је бо жан ска во ља, та ко ђе, оства ре на у пар ти ку лар ним де ли ма хте ња (нпр. де ло хте ња ко је се ти че ства ра ња све та), ко ја де ле све лич но сти Све те Тро ји це. Из гле да да је ово ре ле вант но за Мак си мо во при пи си ва ње gnō mē Бо гу (Opusc. 16, 193B). Чи ње ни ца да Мак сим не при пи су је три гно мич ке во ље Све тој Тро ји ци, ко је би од го ва ра ле три ма лич но сти ма, све до чи чи-ње ни цу да gnō mē и лич ност ни су по нео п ход но сти пре пле те не.

166


(= ен ер гија) ост ва рено. Ен ер гија п ри пада ло госу наше п ри роде, каже М аксим, али њен т ропос ( начин) ост ва рује л ичност.795 На овој ос нови се може т вр дити да М аксим п од ра зу мева да, пошто је начин де ло вања (а тиме и начин х тења) ос т варен л ич ношћу, а како нема љ удске л ич-ности у Х ристу да ост вари начин де лања или х тења Ње гове љ удске воље и ен ер гије, ове ( воља и ен ер гија) ос тају н еост ва рене у п ар ти кул-арном де ло вању љ удског х тења и п ар ти кул арном де ло вању. Ипак, то није с лучај. М аксим не иск љу чује мог ућност да бож анска л ичност може бити та која ф ор мира начин х тења и де ло вања љ удске п ри роде. Пошто је но силац љ удске п ри роде Х рис това бож анска л ичност, то је та л ичност која ф ор мира и од ре ђује Х рис тово љ удско х тење и љ удско де ло вање. Како М аксим на д ругом месту каже, Логос ( бож анска л ичност) пок реће и у об ли чава љ удску вољу.796

Да су ми рамо ре чено, М аксим иск љу чује g nōmē и p r o ai resis из Х риста на ос нову њи хове по ве за ности са нез нањем и г реш ношћу, што п од ра зу мева да п ри па дају палој љ удској л ич ности, која та кође мора бити иск љу чена из Х риста. Н игде не на ла зимо да М аксим по риче да је Х ристос имао б езг решну, не-п ро су ђу јућу, и ка- добру-ус ме рену љ удску вољу, која је била об ли ко вана, пок ре тана, и ост ва ри вана у п ар ти кул-арним де лима љ удског х тења од ст ране бож анске л ич ности Ло госа у пос луш ности Оцу. Нап ротив, чи тава ње гова д ио тел итска Х рис то ло гија наг ла шава ову ис тину.

Ипак, без об зира на тв рдње које смо из нели по пи тању п ој мова g nōmē, p r o ai resis, и р аз лога њи ховог иск љу чења из Х риста, пос тоји ли и какав јасан и ув ерљив по ка затељ да М аксим љ удску вољу Х рис тову није с матрао само с пос об ношћу (= пот ен ци јалом), већ да је п риз навао и њено ост ва рење у пос ебним де лима (= ак тима) љ удског х тења? Да бисмо п ро нашли ко начан од говор на ово пи тање, мо рамо се ок ре нути М ак си-мовом ту ма чењу од го ва ра јућих од ло мака из Новог За вета. Ви дели смо да је један од ње гових ар гу ме ната у п рилог д ио тел итству био да м нога дела Х рис тове воље, попут Ње гове од луке да пош тује вољу О чеву у Г ет-си ма нији, т реба да буду п ри пи сана Ње говој љ удској вољи. П од се ћамо се овде да је М аксим у ка зивао на то да је Х рис тово и дење у п одр учје Тира и Си дона и у ла жење у кућу, и же љење (h; qelen) да за то нико не дозна,797 пр едс тав љало израз Ње гове љ удске воље, што је дед ук ција зас но вана на чи ње ници да Х ристос није успео да ос тане ск ривен, што, п рема М ак симу, с ве дочи о с ла бости Ње гове љ удске воље на супрот сили Ње гове бож анске воље.798 Тако, изг леда да је М аксим п рих ватао 795 Opusc. 10, 136D–137A. 796 Opusc. 1, 32A; Opusc. 3, 45C.797 Мк 7, 24;798 Dis pu ta tio, 321C–D.

167


у Х ристу не само п ар ти кул арна дела љ удског х тења, већ и таква дела Ње говог љ удског х тења која нису била у саг лас ности са оним што је Он као Бог желео (јер да је он и с војом с ве мо гућом бож анском вољом хтео да ос тане ск ривен, онда би остао ск ривен), већ је од ње била р аз ли чита, иако не и супр отс тав љена.799

П остојањ е начина Христо во г људско г хтења и на чи на н а који с е оно испољав ал о, изражен о је у Максим овом од ељку који ће бити на веден:

Способност хтења (pefuke,nai qe,lein) и [нач ин] хтења (qe,lein) нису исто, и с пoсобност говoра (pe fuke,na i lalei/n ) и говор ( lalei/n ) н ису ист о. Пошто спо собност говор а ( lalhtiko,n) увек пос то ји [у човеку] по прир-од и, али [чов ек] не говор и увек, по што прво п рипада с уш тини и од ржава се ло госом пр ироде, до к др уго пр ипада опредељујућ ој ж ељи (boul h,), и одре ђено је gnome онога који гов ор и; сто га, увек п ос то јећа с по собнос т говорења п рипада п ри роди, али н ачин говор ењ а (pw/ j l alei/n) припа да ипостаси , а исто ва жи и з а способност хтења (pefuke,nai qe,lein) и [начи н] хтења (qe,lein) . Пошто спoсобно ст хт ења и [начин] хтења ни су ист о (у на-шем сл уч ају, каж ем, прво припада с уш ти ни, а друго опред ељују ћој жељи он ог а кој и хоће), овап лоћени Логос је као човек имао сп особност да хоће (pefuke,nai q e,lein), спoс обн ос т која ј е б ил а покретана и саображ ава на (у с кладу са) бож анском вољом (tw/| a uvtou / qeik w/| qelh,mati k inou,m eno,n te kai . tupo u,menon ). Јер Његов нач ин хт ења ( qe ,lein) , ка ко каже велики Григо рије, се ни н а к оји на чин не супротстав ља Богу, пошто је у цел ости о бо жен.800

Ова ј одељак гов ори да Христо с има људски начин хт ења кој и је овде у б ли ско м одно су са п артику ла рним д елом х тења. Њего ва људ ска во ља не ост аје неостварена сп ос обност, већ ј е покре та на и с аоб ражаван а Његовом бож анс ком вољом (или у сагла сности са њом) .801 На другом месту, Ма кс им се ос врће н а ч ињеницу да Ло гос по креће и саоб ражава с во ју људску в ољ у са и спуњењем ик ономије , која је нар авно у односу са, и р ади, мн оштва де ла њег овог љ уд ског хт ења.802 Горе на ведене тврдње, п ак, им ај у вез е са пи та њем одн ос а изме ђу Логоса и Њег овог б ожанства и божан ске воље , с једн е стране, и Њ его вог чо вештва и човечанске во-ље, с др уге, што ћ е детаљ но бити ист ражено у наре дном о дељ ку.803

799 Ту се су ге ри ше да је Хри стос као чо век имао мо гућ ност да би ра да учи ни не што што ни је би-ло ни у су прот но сти са Бо жи јом во љом ни ти је са њом би ло са гла сно, јер би то под ра зу ме вао да је чи тав ње гов жи вот био пред де тер ми ни сан.800 Opusc. 3, 48A–B.801 Да ли да тив ко ји је та мо упо тре бљен (qelh,ma ti) из ра жа ва вр ши о ца рад ње (agent) или не, би ће ка сни је раз мо тре но.802 Opusc. 1, 32A–B; Opusc. 3, 45C–D.803 За кра ћу вер зи ју на ред ног одељ ка ви де ти: De me tri os Bat hrel los, ‘The Re la ti on ship bet we en the Di vi ne Will and the Hu man Will of Je sus Christ ac cor ding to Sa int Ma xi mus the Con fes sor’, Stu dia

168


5. 5 Од нос бо жанске и човеч анске во ље у И сус у Христу Од нос бо жанске и човеч анске во ље у Исус у Христу и на чи н на

који је то схва ћен о код М аксима , предс та вља вео ма сложе но пи тање о ко ме се више пу та распр ављало у двад ес етом веку. Ов о је питање б ило по кр ен уто ве ћ у првој децени ји дведесет ог века, када је М. Југ и, по о вом питању , укрс ти о копљ а са д руг им велик им р имокато ли чким исто ри чар ем догмата Ј . Тиксерон то м (J. Tixer ont).804 Тик се ро нт је твр-дио да чи њеница д а људс ка приро да припада личности Л ого са (што ј е за Тиксе ро нта „ једно ставни субзист ент ни однос “) , а не божанско ј п рироди, з начи д а божа нска и људска д ела х тења тво ре дв а низа која с у п аралел на и нису у зајамно п отчињена , „по шт о и једна и друга пос ед ују усло в свог п ос тојања у ли чности Л о го са, али с вака произила зи из једне од две природе ка о њена ис тинска спо со бно ст“.805 Та ко , за Тикс ер онта, ха рм онија у Ло гос у не долази на механички н ачин ве ћ ј е она „п рои-зво д слободн о г и до бровољно г (= неус ло вљено г) при ст ан ка човек а кој и прилаго ђава сво је о длуке и дел а у склађуј ући их с а божанско м вољ ом и д ел има“.806

Југи н ије п роп ус тио да прим ети нест ор ија нс ку скл он ост Тиксеронтово г виђе ња. Он је с пр аво м нагл асио д а је божански Л ого с одговоран и за б ожанск а и за љ удс ка дела х те ња, и ус тврдио да по тоња ( =људс ка де ла хтења) ни су пара ле лна већ под ређена пр вима ( = божански м делим а хтења). З а Југиа, чо ве штво Лог оса је покренуто од Бога (qeoki,nhtoj) . Југи се ос вр ће на о длома к из Макс има , прем а коме је Х ристо ва љу дска вољ а била п ок ретана бож анством Л ог ос а. 807

Изгледа да, поку шав ају ћи да одбр ан и добр ово љност и слободу Х ри-стовог чо ве ш тва, Тиксеро нт суге реише је дан прис ту п који из гледа д а од ражава с увише с иметри чн у формулу Лавовог Т омоса (‘ agit enim u tr-aque n at ur a cum alt erius commu ni one’), ко ји види п ри ро ду као субјекат де ловања, а што опет значи, и хте ња. С д руг е стране, Ју ги ин систира на п ре васход но сти (= иг емониј и) Логоса и Њего вог божанс тв а – без довољ ног разл ико вања то двоје – Хрис то во ч овештво бива у облич ав-ано на н ач ин кој и наг иње пр ете ра ној с иметрији. Последица тога је д а он не успев а д а покаж е д а н иј е повређ ен о с амоодређењ е (= с амовла сно-

Pa tri sti ca, xxxvii, ed. M. F. Wi les and E. J. Yar nold with the as si stan ce of P. M. Par vis (Le u ven: Pe e ters, 2001), 346–52.804 Ов де би тре ба ло да на по ме не мо да се ни Тик се ронт ни Ју ги ни су ба ви ли по себ но Мак си-мо вим ви ђе њем од но са во ља у Хри сту. Они су пре по ку ша ли да под ре де пра во слав но уче ње с об зи ром на њи хо во за ни ма ње за мо но те лит ски су коб. Ипак, из гле да да је Мак сим био не где у по за ди ни њи хо вих про ми шља ња, па се Ју ги ја сно на ње га по зи вао не би ли та ко пот кре пио сво је ста но ви ште.805 J. Ti xe ront, Hi sto i re de Dog mes, iii (Pa ris: Le cof re, 1912), 173.806 Ibid. 173–4.807 Ju gie, ‘Mo nothéli sme’, cols. 2311–13. Ју ги се по зи ва на Мак си мов на вод из Opusc. 3, 81D.

169


ст) љу дск е воље Хр ис тов е. Изгледа д а Ти ксеронт ов про-а нт иох ијски п риступ разматр ању п итања у ово м одељку ни је неуса гл ас ив са ње го вом означавање м моноте лит ства као ј ер ес и (н аравно , с а подраз ум ев аним изузим ањ ем Хонорија),808 до к Ју гијева п ро- алекс андријска ст ремљења ни су без зн ач аја з а ње гов о означавањ е мо нотелит ст ва к ао сушти нски пра восла вног.809

Ка ко се ме ни чини, од т ада је нач ињен мали нап редак. С уш тински с е нису пр оменили п ојм ови о којима се р ас правља , а то се п ок аз ало бес пло дно и некор ис но. И зг ле да да ј е већина нау чника изр азила с та в који је бли жи Југијевом. P. Pare nte с е, на п ример, пр иближава Југију ,810 и т врди да љу дска вољ а ниј е паралелна ( = напор ед на) већ п одређе на Логосу и Његово ј божан ск ој вољи .811 Слично и Gauthier и зно си твр дњу да је пр иро дна љ у дск а во ља Хри сто ва са обража ван а „непр оменљи вом божан ско м вољом која је ст ављена у дејство л ичношћу Ло госа“.812 Б ал-таза р, нап ротив, п р от ест вује про тив „нај оп аснији х с тре мљења чит ав е светоотачке Хри стологије – а то је Л огос-с аркс о сно ва“, ко ја своди Хри-стово ч овеш тво на о ру ђе (= инс тр умент) Лог ос а и (Балтазар ) нагл аш ава да се, прем а Максиму , Х ристо во човештво покреће пасивн о“.813 Марфи и Шерв уд тврде да , према Макси му , х армониј а воља (vol itiona l h armony) у Хр и сту п ос тоји з бо г са моодре ђујућег п окорава ња љу дс ке прир о де и в оље Логосу“ .814 Doucet каже да не мож ем о, и не т реба , д а го во ри мо о ин ст румен та лизациј и у одно су Лого са и Његове људске при роде, в ећ п ре о ин струм ент ализаци ји односа божанск е природе и људске приро де“. 815 Напо кон , Ларш е исправно по ст авља п итање да ли вр шење в ла сти над Х ри стови м човештво м припа да Логосу у смис лу ипос та си, или у смислу пр ироде. Ал и, он н е успева да пружи од говор.816

Укр ат ко , изг леда да су н аучници кој и су покуш ал и да се б ав е овим питањ ем, подељени gross o modo у дв е групе. Пр ва им а склоност да пренагласи в ласт божан ског над људ ским у Хрис ту, док дру га им а скл-он ос т да прен агласи нез ави сност људс ког о д божанс ког , у н ас тојању д а з аштити ње гову а ут ент ичност. Уп рк ос ле гитим ним елементима ко-ји постој е код оба приступа, пр ви од њих је или у опасно ст и свође ња људ ске природе и во ље Хр ист ове н а ма ње више па сивни инструмент 808 Ti xe ront, Hi sto i re de Dog mes, iii. 174–7.809 Ju gie, ‘Mo nothéli sme’, pas sim.810 P. Pa ren te, ‘Uso e sig ni fi ca to del ter mi ne qe o ki,nhtoj nel la con tro ver sia mo not he li sti ca’, Re vue des étu des byzan ti nes, 11 (1953), 241–51, по себ но 251.811 Ibid., pas sim.812 Ga ut hi er, ‘Sa int Ma xi me le Con fes se ur et la psycho lo gie de l’ac te hu main’, 81.813 Balt ha sar, Ko smische Li tur gie, 224–6.814 Murphy and Sher wo od, Con stan ti no ple II et Con stan ti no ple III, 200.815 Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 349–50.816 Lar chet, La Di vi ni sa tion de l’hom me, 313–14.

170


божанств а, или не успев а да пок аже како то може н а исп рав ан начин да буде избе гнуто. Д руга, па к, група, за пад а у опас нос т да ип остазира Христов о ч ов ешт во на квази-несториј ански начин. На тај начин су и једни и д руг и у опа сн ос ти да п огрешно проту ма че дубо ку и ве шт о одм-ер ену м исао Максима И сп оведника , те не успевају да извуку корист од њег ових уви да на на чин ко ји б и водио плод но м испит ивању овог п ит ања.

Сад а ћемо пок ушати с а једним присту по м, чи ји је ц иљ да в аљ ано ис пи та Исповед ни ко во станов иште, у зимајући , с друге с тране, у об зи р и најбо ље у виде пом енутих становиш та. Ов ак ав приступ, п оре д поку-шај а да с е и збегну значајне опасн ос ти ко је се у тим становиштима нала-зе , има за ц иљ да пр едл ож и нови н ач ин у саг лед авању природе и пр-ир одне вољ е. И пак, треб ал о би отпочет и са стан ови шт ем о л ич ности овапло ће ног Л огоса, који, б удући један и исти, хоћ е као Б ог својо м б ожанском вољом и поштуј е као ч овек својо м људском вољом.

О св рнимо с е с ад а на Ма кс има И спове дника. Р азматра ју ћи од нос Логоса и његове б ожанске природе , с једн е стране, и њ еговог човеш тв а, с друге, в реди помен ути да у једној од св ојих Амб игви М акс им пише д а Лого с покре ће усвој ен у прир оду која је његова сопс тве на, к ао што душ а покреће тело.817 За Максим а, Христо с „као Бог покр ећ е своје сопст-вено човеш тво и као човек нам откр ива своје сопствено б ож анство“ .818 Ипак, Ма кс имова тврдњ а да чињ ен ица д а „ус војен а п ри рода н ије са мо-по кре ћу ћа, п ошт о бива покр енута божа нст вом са ко ји м је ипостас но сједињен а“, не п ре дс тавља основу за п ори цање њ ено г конс титути вног пок ре та,819 чи ме Максим означав а Христов у људ ск у енергију. Треба поме ну ти да М аксим овде из носи т врдњу к оја је вр ло блиска ставу из д огматс ког де ла С ергије вог пи см а Хоно рију. Та мо Се рг ије т вр ди да те-ло Л огоса никада не саврш ав а своје п риро дно кр ет ање по соп ственом по риву већ „ онда и на начин и у мери у којој Бог Ло гос т о хоће“, па је т ако ч овешт во Логос а п окретано Његовим бож анств ом, к ао шт о је тел о покретано душом. 820 М ак сим ј е у св ојој A mb ig uum врл о близу Се рг и је-

817 Am bi gu um 5, 1049D, and Jan ssens (ed.), Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam, 24. 93–5.818 Am bi gu um 5, 1056A, and Jan ssens, (ed.) Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam, 28. 192–3.819 Am bi gu um 5, 1052A–B, and Jan ssens (ed.), Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam, 24. 109–11. Пре ма Шер ву ду, ова Ам би гва је на пи са на 634. го ди не или не ду го по том (An no ta ted Da te-List, 39 и 61).820 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 542. 19–544. 3. Тре ба при хва ти ти да је Мак сим био упо знат са овим де лом Сер ги је вог пи сма Хо но ри ју. Ни је ве ро ват но да је ви део ко пи ју пи сма, али ако је овај ње гов део био укљу чен у Псе фос, Мак сим је са њим мо рао би ти упо-знат пре ко Пи ро вог пи сма (пре ма Шер ву ду, Мак си мов од го вор је на пи сан кра јем 633. или ра но 634. го ди не (An no ta ted Da te-List, 37). Шер вуд ни је ве ро вао да је овај део пи сма при па дао Псе фо су (An no ta ted Da te-List, 38), иако је је дан ње гов део по но вљен у Ек те си су. Ње го во се раз ма тра ње не мо же сма тра ти ко нач ним. Ов де се тре ба освр ну ти на оно што је ре че но у дру гом по гла вљу по пи-та њу шта за пра во са чи ња ва Псе фос.

171


во ј премиси и фразеолог иј и, али д ола зи до дру га чијих закључа ка , твр-де ћи да је усвојен о ч ов ештво , које је по кр етано Лог осом или Ње го вим бо жанством, о бдарено љу дск ом ен ергиј ом.821

Испи тајмо сада нач ин на који Ма ксим сх вата од но с изме ђу Логоса и Његове божанске природ е и воље , с једн е стра не, и Њег ове љу дс ке во-ље, с друге. Пи тање како треба раз умети овај однос у блиско ј је вези са н еким Максимов им изја ва ма где је људска пр иро да Христо ва пр едс та-вљена ка о би ће пок ренуто и уобличен о (kin ou,meno n kai. tupou. men on) Лог-осом,822 ил и божанском во љом Логос а,823 или божанст в ом .824 Како тр еб а да раз уме мо ове и зја ве у конт ексту Исповеднико ве мисли? Да л и оне казују да је љ удск а воља Хри стова и нс трумент бож ан ске лично сти или природе и ли вољ е (шт о би претпост ављ ало један „п ро-александријски“ пр иступ)? Ил и оне, н ап ро тив, ук аз ују на одре ђен у само до вољност Христовог човештв а к ој е се огле да у п ри стајању, па т ако ( човештво ) доз вољ ав а себ и д а буде п ок ренуто бож анском личн ош ћу или вољом ил и пр иродом (што б и у каз ивало на „ пр о-антиохијско “ становиште) ?

П ре него што то елабо ри рамо, потреб но је изнет и више ствари. П ре свег а, мора се обрат ити па жња д а Ма ксим н епрес та но исказује своје веро вање да љу дска душа није п ок ренута од стране д ру гог а, већ да ј е самопокрећућ а (auvtoki, nh toj).825 Штавише , он такођ е каже да чо ве к по пр ироди и ма „самопокрећ ућу ( auvto ki,nh ton ) силу к оја не ма господ ара (avde,s poton)“ .826 Даље, он ста лно означ ав а љ удску во љу као с амовлас ну (auvt ex ou ,sioj).827 Ка ко је показ ано, з а Мак сима је људск а во ља тако т е-мељ но дефиниса на са моо дређењем (= самов ласно шћу) д а с а њи м може 821 Уко ли ко се при хва ти да је Мак сим био упо знат са де лом Сер ги је вог пи сма Хо но ри ју на ко ји смо се освр ну ли, мо же се твр ди ти да је усво јио не ке од Сер ги је вих пре ми са ко је су пред ста вља ле део пре да ња и ко је мо гу би ти при хва ће не ако се про ту ма че и ко ри сте ис прав но. Мо жда је то учи-нио и због то га да сво је про тив ни ке лак ше до ве де на сво је ста ја ли ште. При се ти мо се да је Мак сим по ку шао не што слич но у свом пи сму Пи ру, с об зи ром на Псе фос.822 Opusc. 1, 32A; Opusc. 3, 45C.823 У Opusc. 3, 48A, Мак сим ка же да је Хри сто ва људ ска во ља по кре та на и уоб ли ча ва на ње го вом бо жан ском во љом. Бо жан ско (tw/| auv tou/ qe i]kw/| qelh,ma ti) мо же озна ча ва ти вр ши о ца, иако пре вод: „у скла ду са бо жан ском во љом“, ко ји је ви ше отво рен пре ма ан ти о хиј ском схва та њу од но са људ ске и бо жан ске во ље, не мо же би ти ис кљу чен. По сто ји слич на из ја ва у Opusc. 3, 48D, где је за пи са но да је при род на во ља Хри сто ва уоб ли че на (или у скла ду са) Ње го вом бо жан ском во љом и ни је јој се про ти ви ла (tw/| auv tou/ qe i]kw/| qelh,ma ti tu pou,me non( ouvk ev nan ti ou,me non). На по кон, у Opusc. 7, 80D, за људ-ску при ро ду Хри сто ву се ка же да је по кре та на и уоб ли ча ва на бо жан ском во љом и у скла ду са њом. Opusc. 7, 80D–81A, је ве о ма за ни мљи ва, по што она ком би ну је из раз ki nou,me non – tu pou,me non са обо же њем Хри сто ве људ ске во ље, ње ним su,nne sij (са гла ша ва њем, стре мље њем) бо жан ској во љи, по слу шно сти Хри ста Оцу, и ње го вог би ћа као при ме ра (= обра сца) за нас (не ки од ових еле ме на та ће ка сни је би ти про ко мен та ри са ни).824 Opusc. 3, 81D.825 Ви де ти Opusc. 1, 20B; De Ani ma, 357D.826 Am bi gua, 1345D; По себ на па жња тре ба да бу де по све ће на пре во ду из ра за „без го спо да ра“ (avde,spo ton), ко ји по ка зу је да је чо век сам свој го спо дар.827 Ви де ти на пад на Ек те сис у Opu scu lum (Opusc. 15, 153C–184C) и Dis pu ta tio, 288A–353B.

172


би ти пои стовеће на .828 Витални з на ча ј Мак си м ово г пр иписив ања с амоодр еђујуће г каракт ер а људ ској вољи је тако ђе видљив у ра зл ици ко ју он прави између чул не (aivsq ht ikh,) и словесне п рироде. Прв а је она која се по кр еће у ск лад у са поривима (= импул сима) (o r mh ),829 до к д руг у ка рактериш е сам оодређуј ућ е (= само вла сн о) крет ањ е.830 „У бе словесн им бићима (a; loga) пр ирода је та која покреће/води (a ;gei), д ок је ко д човек а природа покретан а/вођена (a;geta i), по шт о с е чове к к ре ћ е својевољно (e vxousiast ikw/j)831 у складу са својо м вољом (= хтењем) (k at a, qe,lhs in)“.832 С обзир ом на начин н а кој и самов ла сност м ора б ит и схваћена, вре ди поменут и да, з а Максим а, о снова и ар хет ип чов екове са мов ласности ј есте с амовласно ст Божија . Како смо видели, Макси м твр ди да је ч овек с амовла сан (auvtex ou,sioj) п ошто је створен по икони б ожа нства, к ој е је с амовласно (auvt ex ou,sioj) , и ако он д одаје д а пост оји разл ика измеђ у људ ске и божан ск е само власности (auvte xo u,siothj) .833

И па к, могућ е је приговор ити да ч ињеница да М аксим веруј е да је људска во ља самовласна, н е д оказуј е да ј е и Хр ис това љ уд ска воља, т акође, са мовласн а. Ов ак ав приговор тре ба одбац ити из два разлога. Прв и је та ј, ш то би то би ло у супр от нос ти са т ем ељно ха лкидонс-ко м логик ом св етог Макси ма, пре ма којој су људ ска природа и воља Х ристова аут ентич но људске и подобне на шој у свему оси м у г реху. Пошт о ј е с амовласно ст п редстав ље на као сушти нска осо би на људ ске воље, схват ање Хрис тове људске в ољ е н а начин где б и с ам овласно ст била ис кљ уч ен а, зн ачило би на ру шавање њ ене ау тентичнос ти . Др уги разлог за о дбацивање овог п риг овора је тај шт о постој е одлом ци у који-ма Максим очиг ле дно доводи у вез у с ам ов ласнос т која ка рактери ше људс ку природу и во љу у цели ни са са мо вл асношћ у која ка рактери ше људ ску природу и вољу Христо ву.834

828 Мак сим пра ви ово по и сто ве ће ње у Dis pu ta tio, 301C и 324D, освр ћу ћи се на Ди а до ха Фо тич-ког и „на оце“. У ве зи с тим, не ма по себ ног зна ча ја то што Мак сим на дру гом ме сту озна ча ва (људ-ску) во љу као auv to kra to ri ko,n (Ep. 6, 432B–C).829 Dis pu ta tio, 301B.830 Ibid. 301B–C.831 У Opusc. 1, 17C–20A, Мак сим од ре ђу је ev xo u si,a (власт). Ни је зна чај но што овај из раз не озна ча ва на шу власт са мо над спо ља шњим ства ри ма или де ли ма већ и над на шим апе ти ти ма и pro a i re sis (ми има мо ev xo u si,a не са мо над ства ри ма ко је су у на шој ev xo u si,a већ и над на шим из а би ра њем тих ства-ри). Ви ше о ово ме ви де ти рас пра ву у Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 183–4.832 Dis pu ta tio, 304B. С об зи ром на на чел но пи та ње овог одељ ка, мо ра се по све ти ти па жња чи ње-ни ци да је код чо ве ка при ро да по кре та на, али је по кре та на од стра не чо ве ка (тј. ње го ве лич но-сти).833 Ibid. 324D–325A. За Мак си ма, Бо жан ска auv te xou,si othj, тре ба да бу де схва ће на као u` pe ro u si,wj (ibid.).834 Ви де ти ibid. 304C–305D, 324C–325B. При се ти мо се да је Мак сим од ба цио Пи ров ар гу мент да је при род но при ну ђу ју ће, твр де ћи да је све у сло ве сној при ро ди до бро вољ но (ev kou,sion) (ibid. 293B–296A); ви де ти, та ко ђе, за ни мљи ве ко мен та ре овог одељ ка код Вол фсо на (Wol fson) (Phi lo-sophy of the Church Fat hers, 485–6).

173


Али, у све тлу он ог а што је до сада тврђ ено, и зг лед а да је Ма ксим не доследан. С једне стр ане, о н каж е да је љ удска душа са мопок рећ ућа и да је њена т емељна сп осо бност – вољ а – сам овласна; с друге стране, о н каже да је љ удс ка воља Х ристова по кретан а Л огосом и Њ еговом б ожанско м природ ом и вољом. Ка ко да по миримо о ва гледиш та к оја су наизг лед супр от стављ ена? Како ј е могуће рећи са Ма ксимо м д а је љу-дск а воља покретана б ожанс ком в ољ ом и да тиме није нарушена , как о су склони да чин е неки п ро-ал ек сандр ијски тумачи његове ми сли, и да им а а утентич но људски каракте р, кој и је упр аво у ње но ј самов ла-сност и? Штавише , ук олико ж ели мо да сач увамо самовлас ност љу дске в оље у Хри ст у, к ако тр еб а да про ту ма чимо Максимово с тан ов иште да је она пок ретан а божанств ом? Ј едно решење би било ре ћи да је Х ри-ст ово чове штво, укључу јућ и и људску во љу, покрет ан о од бо жан ства, укључујући божанску вољ у, зб ог то га што ј е себ и доз вол ил о да буде тако пок ре тано. Али, ако то к аже мо , како он да да из бег немо п ре тварање Хр истов ог човешт ва у во љни су бјек ат ко ји донос и сопствене о длуке, ка ко је, на пример, Тикерон т вр дио, а што би нас дов ел о о пасно бли зу не сторија нс тва?835

Ка ко бис мо про на шли решење, па жњ у морамо да усред средимо н а пр есудно в ажно разл ико вање природе (и природ не воље), с једне стр-ане, и личности , с друге. Ј едно је р ећи да је људс ка пр ирода Хрис това по кретана од стране Л огоса , а сасвим је др уго рећи д а је пок ретана од стране божа нске вољ е (или од стране божа нства) . Рећ и да је људс-ка во ља Лог оса њиме покре тана, сас ви м је у с кладу с а Максимово м мишљу , пошто о н с тално и изно ва по јаш њава да је вољни суб јекат Христ ос, она ј који је су бјека т хтења и онај који хоће као Бо г и као човек – ов аплоћени Лого с.836 Хтелатељ (е нг. W ill er) је онај који покреће с воју вољу, а т ај хтелат ељ је у Макс и мов ој Христолог ији п оистов ећ ен са о ваплоћеним Л ого со м, та ко да је о вапло ћен и Лого с тај који п окреће своју људс ку вољу к ао и своју божан ск у вољу. Т о, оп ет, н ик ако не против речи с амовла сно сти људ ске в оље; напро ти в, п от врђуј е је, ом о-г ућавају ћи њено ост варење.

Како је то т ако? Ха јд е д а на тренута к размотри мо шта се догађ а са нама, људским л ич ности ма . М и смо об дарени самовла сн ом људском вољом, самовла сном људс ком си лом хтења, уз помоћ к ој е смо сп ос обн и да х оћемо на самовл ас ан начи н. Ми см о хтелат ељи к ој и о ствару ју сво ју са мо власн у силу х те ња хотећи нешто одређ ено. Са Христом је с личан

835 Пре те ра но си ме трич на аро ма та квог ста но ви шта има ве зе са чи ње ни цом да је чо ве штво у Хри сту схва ће но као (дру го, по ред Ло го са) вољ но и де лат но на че ло, на на чин ко ји до во ди у пи та-ње Хри сто во лич но сно је дин ство. Има ће мо при ли ке да се ти ме ви ше по за ба ви мо у дру гом одељ ку че твр тог по гла вља.836 Ви ше о ово ме ви де ти у дру гом одељ ку че твр тог по гла вља.

174


случа ј. О вапло ће ни Логос п оседуј е сам овлас ну људску в ољу ради које је с пособан д а хоћ е као човек на сам овласан начин , и д а тако оства ри са-м овласн у силу своје људске в оље.

А ли , рећ и д а личн ост Ло госа п окрећ е своју људску в ољу није ис то што и рећи да б ожа нска п рирод а или б ожа нска во ља Лог оса по крећу Његов у људс ку во љу . Ако једно ста вно ка жемо да је бо жан ска во ља та која покреће љ удску вољ у, без ос вртања на личнос т Логос а, ко ји, ка о човек , дозвољ ав а својој људс кој п рирод и д а буде покретана б ожа нском в ољом н а самов ласни људски на чин, онд а је н а тај на чин, људ ска в оља с вед ена н а ма ње више па сивни инстр умент бо жан ске воље која ј е покре-ћ е.837 Ак о то ж ел имо д а и збегнем о, једина м огућн ост која н ам оста је јесте да љу дс ку прир оду и вољу начин имо с убј ек том х тењ а који дозвољава б ожа нској вољи да је пок ре ће; о во ће , п ак, зву чати нес ториј ански , к ак о је виш е пут а наг лашено.

Ра зм от римо да ље . Има различи тих пр им ера где се Максим позива на ч ове шт во као на биће пок ретано о д стран е божа нст ва. Т ок ом јав не распра ве изм еђ у Максима и Пира, пото њи је тв рд ио да се љ удс ка енер-гија мо ра назват и с трашћу, н ас упрот б ожанској ене рг ији.838 Максим је то одба ци о, ал и пор ед тога никада н ије дозв ол ио да је љ удска енергија покре тана „за св е ствари к оје су о д Бога и ка Б огу , трпећи да бу де по-кр ет ана , пошто н иј е с амопокрећућа и самоси лна“ .839 Ова ј изр аз се до-словце може на ћи и у ј ед ној од М аксимо вих Am bi gua. Максим тамо с по миње д а сва бића п односе кр етање з бо г то га што ни су самопокрет на и сам осилна, али жу ри да каже д а се с ловесн а бића крећу во љно (kat a. gnw,mh n) как о би п остиг ла добро-би ће. 840 Тако и зг леда да па си вно ст чов ештва не поништава л ични прис танак оних кој и с е крећу, ве ћ г а, напротив, пр ет поста вља, н а шта упућује из раз kata. g nw,mhn. М ак сим и у други м прилика ма, та кође користи сличан је зик–на п ример, у једном од својих пи сам а, где тв рд и да „постој е, да кажемо , три ствари, Б ог, п рир ода и све т, кој е покрећу (a;gonta) ч овека, и ли пре ка кој има се човек кр еће (kin ei/tai) у складу са в ољом (bo u l h, sei) и g nō mē и proa iresis.841

837 На да ље, ако ка же мо да бо жан ска при ро да по кре ће људ ску при ро ду или во љу Хри сто ву, ова пр ва би се пре тво ри ла у по кре тач ко на че ло, што мо же да бу де про бле ма тич но. Ви ше о ово ме ви-де ти, та ко ђе, у дру гом одељ ку че твр тог по гла вља.838 Dis pu ta tio, 349C.839 Ibid. 352A. У ibid. 352B Мак сим раз ма тра да је чи ње ни ца да је чо век по кре тан од Бо га због ло го са по ко ме је он од Бо га ство рен, што из гле да да зна чи да Бог по кре ће чо ве ка на тај на чин што је Он тај ко ји је чо ве ка об да рио мо гућ но шћу кре та ња. Иде ја да Бог на ста вља да одр жа ва ту спо-соб ност ни је ис кљу че на, већ на про тив, из гле да да је у скла ду са чи та вим те о ло шким гле ди штем Ис по вед ни ка. На при мер, у Am bi gua, 1217C–D, Мак сим ка же да је Бог по че так и крај кре та ња би-ћа, по што их је Он ство рио, она су Њи ме и по кре та на (di v auv tou/ ki nou,me na) и по чи ну ће у Ње му.840 Am bi gua, 1073B–C.841 Ep. 9, 445C.

175


Н адаље, у јед ном од својих диоте литских дела Макси м пише да се свети крећу и д ел ују [б ива јући] покретан и (evnergei/qai) од Бога з бог св ог унут раш ње г настро јења и нак лоност и к Њему.842 На сличан н ачин, о н пише и у раније помињаној А мб иг ви, да „ће Си н потч инити Оцу оне кој и вољн о пр ихвате да б уд у потчињен и“.843 Т о подчиње ње ће бити могуће, тврди Максим, због тога што ће о ни [с вети] вољно п ред-ати Бо гу свој у самовласну силу (auvt exou, sion), и нећ е хтети ништа осим онога што Бог жели . То опет, н е зна чи по ништењ е њихове са мовлас не сил е, што Макси м ј асно говор и, већ заправ о ње ну потврду (= афир-мацију) у складу са њ еним гн омичким предавањем (Бо гу), т ко да он и (= све ти) з апр ав о желе д а буду покрен ути од Б ога и да не мо гу да хо ће да се по крену ка било чему д ругом оси м к а Бог у, пошто ће п остати богови по о бож ењу.844 Оно што је зн ачајн о у ова д ва од ломка јесте да по крета ње свет их од стране Бога пр етпоставља ли чну с аг ласно ст он их који бивај у п окрета ни. Бог н е покреће свете без њиховог личн ог пристанка , и то, за је дно са св ој им христо лошким ек ви валентом к ој-им с е бави мо, и ма далеко сежне по следиц е на многа т ео лошка пит ања, укљ уч ујући , наравн о, и пит ање однос а сл об одне во ље и предод ре-ђења.

Сасви м је уоч љи во да у одељку из А мбигве коју с мо помен ул и, Макс-им повла чи парал елу изм еђу све тих и са мог Христ а, који је послушан бо жа нс ко ј вољи Оц а у Гетс им анији. 845 Следују ћи Ма ксиму, може се уств рди ти да је, бу дући пос лушан Оцу, Хри стос у чинио неш то сличн о оном е што чине и св ет и, када себи доз во љавају д а буду п ок ренути од Бога следују ћи Христу.846

О во нас дов оди до т ем ељног ел еме нта Ма ксимове диотели тск е мисл и: наи ме, Христова љу дс ка послушно ст О цу савр ше но је пр иказана у њ ег ов ој моли тв и у Гетсим анији. Прис етимо се ов де да је Мас ким био прв и т еолог који је н а несу мњ ив начин приписао за повест Хри ст у као човеку. П рихват ањ е ч аш е је в рх уна ц сотири олошки не зам енљиве људс-ке послушн ости Сина божанској вољ и Оца, к ој а је и сто ветна с а Његов-ом божанском вољ ом. Рећи у ов ом кон тексту да је љ удска во ља Хрис-тов а била покретан а бож анском в ољ ом уп ро пастило би чи таву пое нту. Јер је са мо по себи ја сно да пос лу шност представља condi ti o s ine qua non з а с ам овласно ли чно пр ихват ање с а с тране о нога кој и поштује –

842 Opusc. 20, 233D–236A.843 Am bi gua, 1076A; Мак сим ов де алу ди ра на 1Кор. 15, 27–8.844 Am bi gua, 1076B–C.845 Ibid. 1076B. Твр ди ти да Мак сим ту ма чи ре чи Хри сто ве упу ће не Оцу у Гет си ма ни ји на фи гу-ра ти ван на чин (на шта би мо гла да упу ти реч tupw/n) са свим је стра но Мак си мо вој ми сли, јер он стал но и из но ва ја сно го во ри да је Хри стос у Гет си ма ни ји за и ста био по слу шан Оцу.846 Сва ка ко, увек оста је јед на ва жна раз ли ка: све ти има ју људ ску лич ност, а Хри стос има бо жан ску.

176


дакле, Христа као човек а – ж еље да се х оће бит и послушан.847 Максим тврд и д а је Христос б ио послу шан Оцу до смрт и, и тако нам пру жа са-в р шен и пр имер вољн ог са об ражавањ а (= уподобља вања) свему што Б ог хоћ е, а што има смисла само ак о је Хр ис тос ов о пос лушање изв ршио са мовласно као ч овек. Само у то м случ ај у се од нас мо ж е т ра жи ти да му се сао бра жав амо ли чносн ом послуш ношћу вољи Божијо ј, како нас М аксим подс тич е да чинимо.848

Да з акључим о, н а основ у такв е Максимо ве тврдње, мож е се твр дити да је Христос учинио о но што ми треба да учини мо, и што с у мног и свети н акон Њега учин или. Хр истос ј е као човек преда о сво ју људску во љу вољи Божијој, бож анској вољ и, и, к ао чове к, д озволио својој сопстве ној љ удс ко ј вољи д а бу де по кре нута и уобличена б ожанском в ољо м Оца, к ој а је ис тове тна са Ње говом с опственом божанско м в ољ ом. Или, да т о пос тавимо на другачији начин, Лог ос је као Бог хт ео својом божанско м вољом, и ис ти тај Ло гос је ка о чове к пошт овао бо жанску вољу својом људском вољом.849 И пак, ј ош ув ек би с е мог ло пост авити питање зашто М аксим та ко об илно к орист и израз е к оји звуче тако але ксандр ијски: да је љ удс ка воља Хр истова пок рет ана бож анством и б ожанс ком вољом . Зар ниј е мо гао д а користи д ругачији израз да покаже да Логос као човек предај е власт над с вој ом људс ком вољо м б ожа нској вољи у п ре-васходно м делу посл уш ањ а и личн ог с ам о- покоравања? Од говара јући на ов о пит ањ е, нека прв о буде п оменуто да Мак сим к ор исти и неке друге изр аз е, како је већ наг лашаван о. Такође с е мора упам тити да Ма ксим ни је се део за с војим професор ск им стол ом ка ко би написа о с во ју систематс к у теологиј у. О н се с уо чио са конкретно м је реси и било је неопходн о д а с е одбр ан и од п ро тивничких нап ада. Показао се из узетно веш т у томе. К ак о би предупр ед ио пр иг овор да је њего во бо гос ловство вање несториј ан ск о, мо рао је д а необориво јас но покаже да је то је дна и иста личнос т, ов плоћени Логос, који х оће и као Бог и као човек , и к оји следс твен о томе покре ће сопстве ну људску в ољу као личносни хтела тељ (wi lle r). Ипак, њег ов прева сходни циљ, к ада је писао да је љ удс ка воља Хр ис то ва покретана и уо бл ичавана о д с тране Логоса ил и б ожанске вољ е или божанства, изгледа да ј е био, како с е може из-вести на основ у ко нт екста израза, о дб ацивањ е је дн ог пригово ра аполи-

847 Мак сим, то ком рас пра ве с Пи ром, ка же: „Та ко, да ли је Он био по слу шан вољ но или не вољ но? Ако је био по слу шан не до бро вољ но, то се ра зум но мо же на зва ти ти ра ни јом“, и по том на сто ји да по ка же да је Хри стос био по слу шан као чо век, до ка зу ју ћи да је био qel hti ko,j као чо век (Dis pu ta tio, 324A–B).848 Ви де ти нпр. Dis pu ta tio, 305C–D.849 Ка ко сам Пир при зна је, при хва тив ши Мак си мо ве ар гу мен те, „исти је онај ко ји је хтео (euvdokw/n) као Бог и био по слу шан као чо век“ (Dis pu ta tio, 301D). Мак сим слич но го во ри у Opusc. 6, 68D. Слич на из ја ва се мо же на ћи код све тог Јо ва на Да ма ски на у De du a bus in Chri sto vo lun ta ti bus, 27. 9–13 (Kot ter (ed.), p. 209).

177


наријевс ко г поре кла к оји с у и зне ли проти вн иц и диотелитск ог стано-вишта. Тај пригово р је био да ако би Хри сто с имао дв е воље, бож ан ску и људску , ова п от оња б и се греш но кретала насупр от б ожанск ој во љи .850 Очиг ле дн о, наглашава њем чи њенице да је љ удска во ља Христ ов а била п ок ретана (Ло госом и Њ ег овом) бож анском ( природом и) вољом, Макс им је поништи о тај п риговор. Јо ш један р азлог због кога је Максим писа о да је љу дска воља била покр етана , не само од стране Лого са , већ и од стра не Његове б ожа нске природ е (и природне воље) мо же бити тај што је Макси м , к ак о смо ви де ли, поис то већива о Л огоса са Њ еговом бож анс ком природо м по ипостаси и п о прир оди, ш то га понекад чи ни н еобазриви м у ра зл иковању то дво је . Напокон, треб а приме ти ти д а је у н ек им случајевима , укључуј ући и о вај кој им се са да бавимо , Максим покуш ао да и зрази с воју Хр истоло ги ју п омало од више ас иметричним ј езиком, ка ко би је у чинио ш то ја сн ијом св ојим противни цим а и т ако их на усп е шн ији начин п ри ве о диотелитском ста но вишту.

Ип ак, без обзир а на в аљаност ових спе кулац ија, о но што ост-ај е важно јесте да, гов ор ећи д а ј е људска при рода по кретана од стр-ане Л ого са или од с тра не божа нства ил и божанском вољом , Максим ни н а који н ачи н не угр ожава аутент ичн ост људ ск е воље Хри стове. М аксимова се ми сао од но си на оваплоћеног Логоса , к оји је ка о човек послушан божанс ко ј во љи до смрти, п отчињав ајући на та ј н ачин љу-дску вољ у божанској вољи. У право је то о но што ч ини Христа при мер-ом који н ас све п одсти че да предам о свој у сам овлас ну људску вољу вољи Бож ијој, как о би је он м огао покрета ти ка пуноћ и нашег спасења у с кладу с а нашим со пст веним љу дски м, самов ла сни м пр истанком и сам опр едавањем .

5. 6 Зак љу чакК ак о је ве ћ р ече но, Мак си мо во диотелит ск о стано ви ште је у цели-

н и уве рљиво. С вој ом д иотелитс ком Хр ист ологи јо м, Мак си м пости же д уб оку си нте зу, уједи њуј ући елементе и але ксандијс ко г и антиохи јс ког преда ња. Ова с ин тезе се кр еће у оквир им а алекс анд ијског пре дања, р азр ађ еног од от ац а и потв рђеног на С аборима . Како см о виде ли , Макси м при пада тради ци ји која в иди Бог а Лого са као јед инс тв ен у лич-ност у Хри ст оло гији. Ипак, потенц иј ал на сла бост ове традиције, кој а изг леда да свој гл ав ни и зраз и ма код А по ли нарија, а нти-хал ки до на ца и н апокон, мо но телит а, је ст е угр ож авање ин тег ритета ч ов ештва Х рис-тов ог и њег ове самовл асно ст и и акт ивног учеств ов ања у делу н ашег

850 Већ је по ка за но да су не ки мо но те ли ти ко ри сти ли ар гу мен те да уко ли ко би би ло две во ље у Хри сту, он да би оне би ле про тив не јед на дру гој. Мак си мо ви мо ти ви за по би ја ње ове ар гу мен та ци-је мо гу би ти про на ђе ни у сле де ћим одељ ци ма: Opusc. 1, 32A; Opusc. 3, 48D; Opusc. 7, 80D и по себ но 81C–D.

178


сп ас ења. С а Макси мо м, читаво И сусово човеш тво и Његов а људска послушн ост вољи Оца, што п ред ста вља један од на јснажни ји х и нај- здр ави јих еле мен ат а антиох иј ске Х рис толог ије, доб и ја с игурно мес то у т еологији хр иш ћанске Цркве .

Пре ла зе ћи на по д-т еме Ма ксимове диотелит ск е мисл и, важно је п овести ра чуна о ч ињ ен ици д а Ма кс им упо тп уњава п ос тигнуће дв ој ице Ле он тија у п ри дав ању зна чаја парт икул арним људским свој ст ви ма Хрис та кроз п риписив ање Ње го во ј љ удској во љи п арт икуларни х (= п ојединачних) акат а хтења , к ао што је Његов а по сл ушност О цу у Гетси-манији . Чин ећи т о, Максим н иј е само зашти тио целовит ост и аут ен-тичност Христово г чове шт ва, већ је уч инио мог ућ им да се љу дск а ис-торија Ис уса по см атра ка о васпо ст ав љајућ а и пон ов о испи сана наша и сто рија, ко ја тако п реста је д а буд е истор ија чо векове поб уне пот ив Бога и по стаје историја послушања Ње му кроз љ уб ав .

За Ма ксима, при писивање Христ у две в ољ е – људс ке воље напоред о с а божанс ком – не п о вла чи за соб ом по н еопход ности, ни ти под елу уну та р л ичности н ити ог ре хов љеност. Мак сим инси ст ира на јед ин ству л ич ности ова плоћен ог Логоса. За њег а, Лог ос је ус во јио нашу природну самовласн у вољу и обожи о је. Тако , то више н иј е вољ а к оја је п от чи ње на нез на њу и пр ос уђ ив ањ у, похоти и нес аврше ности . То више није в оља кој е м оже да да буде у заблуди, да ч ини г рех и да се пр отиви Бо гу , в ећ је чвр ст о и непо грешиво ус ме рена ка до бр у, покр ет ана и уобл ичавана Лог осом у складу са б ож ан ском вољ ом р ад и испу њења (= с авршава ња) нашег спасењ а.

Заправо , пре ма Макс им овој х алк идонско ј логиц и, јединство измеђ у бож анске и љу дск е воље мора би ти наг лашено исто то лико с на жн о као и њихово ра зликовање. Т о је је динств о две при роде кој е имају д ве вољ е у једн ој лично сти Лог оса, ко ји је једин ствени н осилац т их двају пр ир ода. Ид ен титет хтелат еља, об ож ењ е људске воље и чи-ње ница да је она по кретан а о д стране Логоса, божан ств а, или чак сам-ом бож анском вољом, како М ак сим т врди, ради ис пу њења воље О че ве, у казује н а М аксимо ву ж ељ у да порекне ра зде љивање и, што је важније , с упротстав љеност Хр истове д ве во ље , и, ка ко за хтева ње гова „хал-кидо нска ло гика“ , д а нагла си њи хово је динст во поштујући њих ову по-с еб ност.

А ли како р азумети је динство и однос дв е воље а да се н е дов еде у опа сност самовла сн ос т људ ске вољ е? С ледујућ и неким М аксим ови м увидима, тре ба устврдити да је на јбо љи пут за то уп от ребљава ње (= на-гл ашавање) р азлике при роде и лично ст и, на м ожда мало к онзистентниј и начин него ш то то по не ка д чин и Мак си м. Макси мо во инс истирањ е н а само власно сти Христове љ удске в оље , као и њег ово инс ист ира ње на људској по сл ушности Сина Оц у указуј е н а пут з а решењ е проблема.

179


У кол ико кажемо да је бож анство и ли бо жан ска во ља та која покр еће љ удску во љу а истовремено не наглас имо да је Логос као чов ек дозв олио сво јој љ удс ко ј вољ и да б уде покренута њ има (божан ством или божа нск ом вољом ) у делу п осл ушања, б ила б и пониш тен а не сам о ч итава суштина послушно сти С ин а О цу, већ и сама самов ласност љ удске воље С ина, н а чему М акс им так о с нажно и нси ст ир а. Напрот ив, наглашавањ ем да Логос као Бог хо ће својом божанско м вољо м и да је ка о човек послу-шан бож анској вољи св ој ом људском в ољом, самовлас но ст људске в ољ е је сачув ана.

П оме нули смо зн ачај јед инств а две воље у Исус у Христу. Али, та ј проблем с е т иче п итања д а ли постоји једа н л ичнос ни и ли два природн а субјекта х те ња у Хри сту, шт о за хтева детаљно испити ва ње. Т о је, дакле, питањ е к ом е ћемо се сада посв ет ити.

181

4Ос та ла пита њ а у в ези

Мак сим ов е диотели тскеХ р ис тологиј е и њихов

теолошки знача ј

1. Уво д

У ов ом п ог лављу ћемо с е поза ба ви ти не ким даљњ им пи та њи ма која се т ичу мон о те лит ског су коб а и диотел итске Х ри столо ги је св етог М аксима Исп ове дн ика, ко јој с мо посв етили т олико пажње. Први гл авни о дељ ак б иће п ос већен истраж ивању питања д а ли л ичност и ли пр и род а тр еба да б уду поистов ећени с а субјекто м х те ња и делања у Христ ол огији. Т у ћемо се б авити форм улом из Томоса папе Лава ( ‘agit eni m ut raque fo rm a cum alt erius co mmunione’), ко ја ук азуј е да су природе субјек ти дела ња у Хри ст у. Та кође ћ емо с е бави ти њеном ре цепци јом ток ом , и к ратко н ак он, монотелит ског сукоба. У овом делу ће се тв рди ти, к ак о је алтер нативно из ражавање , које ј е к ористио М аксим Исп ов ед ник, а које пои стов ећује Л огоса с а субјек ти м хт ења и де ла ња, са вр шеније од Лавов е форм уле.

Док се д руги одељ ак бави лич но шћу и пр иро до м, и п ит ањем л е гит-им но ст и њихово г по истовећ ивања са субјекто м хтења, у треће м одељк у ћ е у кратк о бити п ре дс тавље не заврш не на помене које се тичу во ље, како ј е она схваћена код М а кс има, као и њеног т еол ошк ог значаја. Предста-вља ње ових увида ћ е до принети бољем разумевањ у ствар и, п ошто смо г от ово до вр ши ли ист р аж ива ње Макси мо вог диотелит ст ва имајућ и на ум у цел о ку пну слику њег ов е диотелитс ке Христоло гије.

У четв рто м одељку ће бити н аг лашено да , у пркос њег о в ом дио телитству и диоенерг етству , у неки м о д с војих ра ниј их дио телитских О пускула Ма ксим свим срц ем прих ва та изра з „једна енергија “, који , з а њега, озна чав а једин ст во две природне енерги је. Н а овој ос нови, ис тр ажићемо пи та ње мо гућ ности п ри хвата ња п ажљ иво одр еђ ен е мо нотелит ск е термин ологије .

Напокон , кратак епилог ће привести књигу крају .

182


2. Личност или Прир од а? Ла в, М аксим, и питањ е субјек та хте ња

С ред ином пе тог века, Четврт и В асељенски С абор п рих ватио је к ратко догматск о изл ож ење, ком е ј е бил о суђено д а п ост ане је дан од н ај ко нтровер знијих до ку ме ната д ре вне Хрис тологи је: т акозван и Томос п апе Лава . Једна о д фраза из То мос а о којој се ра справљ ало, иг ра з нач-ајну ул ог у у монотел итс ком сукоб у, и од посеб ног је инт ереса з а сврху о ве књиг е.

Папа Лав пише у Томосу да „свака природа [у Хрис ту] д ела (= чи-ни) у заједници са друг ом о но што јој ј е својст вено, Логос дела (= чин и) он о што је с војст вено Ло госу, а тело вр ши ствари к оје су тел есн е“.851 И з с аб орске расправе с аз најемо да ј е овај одлом ак из То мо са , који следи за речен ицо м која гл аси: „п ре тходн а (божа нска пр ир од а/Логос) сија у чудеси ма, док ј е потоњ а (љ удска п рир ода) потчињ ен а страстима “, би о одбач ен од ст ра не неких епископа С аб ор а. Ос нова то г од бацивања ни-је забележена у ра спр ави, али је н ам а познат о да је архиђ ако н Аетије пока за о сагл асн ост овог Л авовог о дл ом ка са Кирил ом позивају ћи се на одломак из Кирила , чији је с ушт ински са држ ај да по стоје (леги ти мни) и зра зи кој и приличе Христ овом ч ов ештву , док др уги приличе Ње гов ом бо жанств у, распр ши вши тако су мњ е у православ нос т Томо са.852

Ипак, н ачелни пр облем са Лаво вом форму ло м није у т оме што ко ристи бого по добне из раз е када го вори о Хр ис то во м б ожанс тву и ч овекопо до бне ка да говори о Његово м човештву, већ је пр облем то што о н п ретвара при роде Хр ис тове у субјек те де лов ања. Шт о се тич е божанск е пр ироде, може се при метит и да је о на, сходн о Лаво во ј употреби п ојма, за ме њива с а (појмом) л ичности Л огоса, ш то можд а

851 Ла тин ски текст гла си: „agit enim utra que for ma cum al te ri us com mu ni o ne qu od pro pri um est. Ver bo sci li cet ope ran te qu od Ver bi est et car ne ex se qu en te qu od car nis est“. Грч ки текст, ко ји је на ма ва жни ји, по што је он углав ном ко ри шћен у мо но те лит ском су ко бу, гла си: ev ner gei/ ga.r e` ka te,ra morfh. me ta. th/j qa te,rou ko in wni,aj o] per i;dion e;schken( tou/ me.n lo,gou ka ter ga zo me,nou tou/q ` o] per ev sti.n tou/ lo,gou( tou/ de. sw,ma toj evk te lou/ntoj a[per ev sti.n tou/ sw,ma toj (ви де ти Schwartz (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, to me 2, vol. i, pt. 1, 14. 27–9. Лав се ни је ова ко из ра зио са мо у То мо су. На при мер, у свом пи сму им пе ра то ру Ла ву, он се на сли чан на чин освр ће на те ло и на Ло го са као су бјек те де ло-ва ња (‘qu id sit, qu od ca ro si ne uer bo non agit, et qu id sit, qu od uer bum si ne car ne non ef cit’, на ве де но у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 95. 12–13). Тре ба по ме ну ти и да је по ред по ме ну те фор му ле из То мо са па пе Ла ва, је дин ство Хри сто во не сум њи во на гла ше но (ви де ти нпр. e.g. Schwartz (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, to me 2, vol. i, pt. 1, 15. 3–8).852 Edu ar dus Schwartz (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, to me 2, vol. i, pt. 2 (Ber lin: Wal ter de Gruyter, 1933), 82. 12–22. На пе та ат мос фе ра на Са бо ру ни је де ло ва ла охра бру ју ће на да ље ис-пи ти ва ње. Ипак, ка ко J. S. Ma cArt hur при ме ћу је, „Ки ри ло би то по ре ђе ње на пра вио на дру га чи ји на чин“ (Chal ce don (Lon don: SPCK, 1931), 121).

183

Остала питања у вези Максимове диотелитске Христологије и њихов теолошки значај

ука зује н а њ егову недов ољ ну о сетљив ос т за разл ик овање ли чности и природе на ни воу божа нс тв а. Али, може с е догоди ти да Ла в п оказује с личан нед ос та та к осећ ај а за разл ик овање личн ости и п рироде и на н иво у човешт ва. Тако изглед а да пос то ји зрно ис ти не у критици ове формуле к ој у је и знео С евир, во дећ и теоло г ан ти-хал кидонске опозиције, који је твр дио да л ичност и суб јекат д ел ања иду з аједно: „никакв а приро да не д ел а, уколико није улич нос њена“ (ouv ga.r evnerge i/ pote fu,s ij ouvc uvfestw/ sa prwsw pikw/j ). 853

У но ви је време, Л аво ва форму ла је ра зм ат рана на сасвим дру гачији на чин. Ч ар лс Милер (Charl es Moeller) је и шао дот ле да ју је с мат рао не ком в рстом в рх унца х ристоло шке пра во сл авности, који „о сигура ва ствар-н ос т свак е п ри ро де и њ ихо вог нераз де љивог ј единства“.854 На супрот ње му, Адол ф Харна к углавн ом означава Ла во ву формулу као н естори-јанску. За Х арнака, па па Лав „ говор и о посебн ом нач ин у деловања свак е прир о де, и н а т ај начин заист а ипостазир а сваку пр ир оду. По Лавовом схват ању, „ Личнос т“ виш е н ије заиста један субјекат са два „својства“, ве ћ је динств о две ипо ст азиране п ри роде“. 855 Н апокон, Грилм ајер додаје д а је ` forma` т ј. природ а, овде (у Лавов ој формул и) п остала суб је- кат дел ов ања“, па по ста вљ а питањ е да ли з ај едниш тво к ој е Лав истиче није одв ише с ла бо.856 Ипак, он д аје п оз итивно вр еднова ње чита вој формули,857 п ошто пр из наје да „ Ла вов о схват ање бо гоч овечан ск ог дела Христовог пок а зује д а је Лав би о в еома удаљен о д алекс анд ријског схтања јед инств а у Хр исту“.858 К рат ко испит ив ање ј е довољно д а пока-же к ако су г ле дишта п од ељ ена п о питању в редновања Ла вове формуле. Ипак, в ажно је за ц иљ ове књиге ви дети к ако ј е ова ф ор мул а прихваће-на и коришће на к од обе стра не у мо но телитском с пор у. Фор мула игра зн ач ајну уло гу у о вом с ук обу, и и спитивање н ач ина н а који је третир ана п омоћи ће на м у откр ив ању неких њ ених предности и сла бо сти, што ће , пак, бац ити в иш е светл а на Х ристо ло ги ју представн и ка мо нотелитст ва и ди отелитства.

853 Овај од ло мак из Се ви ра се на ла зи у Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa trum, 310, 18–19. Вре ди на по ме ну ти да Се вир стал но кри ти ку је Ла во во пред ста вља ње Хри сто вих при ро да као су бје ка та де ла ња: ви де ти нпр. Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 376, 1–11 и 17–21, и 378, 3–9. Ата на си је Ан ти о хиј ски се, пак, су прот ста вља Се ви ру твр де ћи да људ ска при ро да Хри сто ва ни је ипо стас, по што она сво ја де ла не вр ши одво је но од Ло го са већ у је дин ству с Њим (Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa trum, 135. 23–136. 6).854 Mo el ler, ‘Le Chalcédo ni sme et le néο-Chalcédo nism’, 716–17, под вла че ње мо је. Чи ње ни ца да је сва ка при ро да по и сто ве ће на са су бјек том де ла ња Ми ле ру уоп ште не сме та – са свим су прот но. Код Ми ле ра се уоп ште и не по ми ње опа сност пре те ра но си ме трич ног то на фор му ле.855 Har nack, Hi story of Dog ma, iv. 205–6.856 Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion, i. 536.857 Ibid. 534–6.858 Ibid. 534.

184


Прв и занимљ ив освр т на Лавову ф ор му лу начини о је моно те лита К ир Фас ки. У њ ег овом п рвом п ис му Сергију Констан ти нопољск ом, К ир је израз ио св оју те шкоћу у прихвата њу учења о ј ед ној енер г иј и, см атрајући је неуса гласи вом са Томо со м папе Лава, к ој и гов ори „о дв е енергиј е које с у ј ед на са друго м у зајед ници“ .859 Не т реба да прође незап аж ено да Ки р ч ак не п ом иње две дела тн е енергије, в ећ, узимајући к ао извес но да д ве дел уј ућ е природе ј ас но по седују дв е енергиј е пише ( нетачно) да Т ом ос говори о д ве е нергиј е. У св ом од го вору Сер ги је ниј е дово дио у п ит ање пр ав ославност Лав ове формуле, већ је нагла си о да, ка ко је већ пок азано, н ик о од он их кој и су т умачили Томос није с матрао д а тај његов и зр аз озна чава дв е енергије.860 Треба помен ути д а према тексту кој и дају и М анси и Ридин ге р, Сер ги је на води Лавову форму лу исп ра вн о.861 Ипак , према Ма нсијевом текс ту (касниј е ћ у се осврнути на Ридингер ов тек ст), у својм др угом пи сму К ир у, Сер ги је на во ди Лавов у форму лу кор ис те ћи датив ум есто но минатива у речима evkate ,r a и m or fh,. Тако формул а добија обл ик [o` Cr isto.j] evnergei/ evkate,ra| morfh,| me ta. th/j qat e,rou k oi nw ni,aj („ Христос савр шава ( = чини) своја де ла свак ом од две природе у з аједници са (он ом) др угом“), па је тако Хрис тос п ре творен у су бјекат д елања , а при роде по ст ају ви ше сред ст ва којим а Хри стос из-врша ва свој а дела .862 Оч игледн о, овако пр омењен у ф ормулу је л ак ше разу мети, што Сергије и чини , п а тако она б ива усагла шена са и зј авом да Х ри сто с саврша ва и б огопод обна и људска д ел а својом једн ом ен ерги- јом, и да св ака божа нс ка и ч ов е ча нска енер гија произилаз и из је дног и ис то г Бога Логоса о ваплоћ ен ог .863

У св ом писм у Хонор иј у, Сер ги је пон ов о користи Лав ову фор мулу, ал и је тамо, п рема Манси ју , ре ч evkate, ra у номи на тиву. 864 У кр итичко м издању Р идингера , Ла вова фор мула ј е наведена на тачан на чин: тј . са о ве две речи у но ми на тиву, у оба го ре поменута случај а.865 Нажало ст, његов

859 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 588. 7–592. 4. наш на вод је на 590. 3–4.860 Ibid. 528. 24–530. 12. Ма ка ри је Ан ти о хиј ски је та ко ђе сма трао да је у Ла во вој фор му ли реч о јед ној енер ги ји (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 510. 17–18).861 Man si (ed.), Sac ro rum Con ci li o rum, xi, 525D, и Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 528. 25.862 Man si (ed.), Sac ro rum Con ci li o rum, x, 973C. О ово ме ви де ти та ко ђе и Ti xe ront, Hi story of Dog-mas, 156.863 Man si (ed.), Sac ro rum Con ci li o rum, x, 973C, и Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 136. 36–8.864 Man si (ed.), Sac ro rum Con ci li o rum, xi, 537A865 Ви де ти Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 138. 1, и ii, pt. 2, 546. 16 по себ но. Elert (Der Aus gang der alt kir chlic hen Chri sto lo gie, 239), Do u cet (‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 417), и Ba u sen hart (‘In al lem uns gle ich auβer der Sünde’, 311) да ју ко мен та ре (не увек тач не) о раз ли чи тим ви до ви ма под ко ји ма се ја вља Ла во ва фор му ла у сед мом ве ку, али чи та во пи та ње не раз ма тра ју да ље.

185


крити чк и апар ат не п ружа ни как ву ин формаци ју о алтер нативном le ct-iones , тако да н е мо же мо рећ и да ли изоб ли чена форму ла води пор екло од С ергија . У с ваком сл уча ју, в ер ов ат но про из вољно изобличе ње фор-мула, к оја се дост а чес то среће, к ако ћем о в идети, св едочи о те шко ћи бар не ки х (д иотелитск их) преп иси вача да прих ва те изворни о блик ф ор-му ле, и о њих ов им на порима да је измене тако да ука жу на (лично ст) Христ ов у као на субје кт а дела ња , а не на Њег ов е прир о де. Тај је п оку-шај заиста б ио очај нички, ј ер, уко лико реч и с тавимо у дати в, синтак са фо рму ле постаје пробл ематична т е се тако губи ње н смиса о. 866

Све ти Софр оније Јерусал имски, први кој и је нап ао учење о је-дној е не ргији, п редставља зани мљи в случа ј. У св ом си нодск ом пи сму, Соф роније повремено посм атра Хри ста као с убј екта и људских и божа-нских дел а,867 али на дру ги м местим а см атра приро де за су бј ек те дела ко ја и м одг оварај у, усв ај ај ућ и Лаво в н ач ин изр ажавања.868 Со фр оније тв рди д а ј е Л ав ова форм ула н еус агласива са нест ор ијанст вом из два разлога: прво, з бог тога ш то две пр ироде не дел ују о двојен о, већ у заједниц и једна са д руг ом;869 др уг о , што веро ватно п роизилаз и из п р-вог , пошто, уп ркос чиње ниц и да п ос тоје две дел атне природе, не пос-тоје две , већ само јед на дел атн а личност.870 Так о, изгл ед а да је Со фроније покушао да след и ср ед њи п ут изм еђу пои ст овећивањ а (с ам о) пр ир ода са с убј ек ти ма делањ а и пои ст овећивања (само) лично сти ка о так ве, б ез даљњег о бј аш њења како да раз лик ујемо ово двоје. И згл еда да је он б ио заб ри нут да је Лавова фор му ла отворе на з а несторијан ско тумачење , п а се журио да ј е одбрани. Ал и приморани смо да сумњам о да ју је он чес то понављ а о зб ог импли цитног д иоене рг изма ко ји се там о нал азио. Заш ти та прав ос лавља по пи тању енерг ија ј е свакак о б ила Софро ни је ва превасходн а о ку пација , п а је увршта ва ње при зн ате (= о д Сабор а) Лав ове ф ор му ле п редст ав љало одговара јућу оп ци ју. Ипак, т реб а помену ти да је

866 Ла тин ска вер зи ја фор му ле ‘agit enim utra que for ma cum al te ri us com mu ni o ne’ ни је од по мо ћи по што из ра зи ‘utra(que)’ и ‘for ma’ мо гу би ти и у но ми на ти ву и у абла ти ву (ко ји се у ла тин ском ко-ри сти да из ра зи на чин на ко ји је не што из вр ше но, што се у ста ро грч ком из ра жа ва да ти вом). Ипак, оба тек ста, грч ки и ла тин ски, по ста ју го то во бе сми сле ни уко ли ко се но ми на тив за ме ни да ти вом (у грч ком тек сту) или абла ти вом (у ла тин ском). До нер је ис прав но уочио да је „у ла тин ском тек сту ‘for ma’ у но ми на ти ву“ (Hi story of the De ve lop ment, 89).867 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 440. 17–20, 442. 1–2 и 4–14, 444. 5–7 и 14–15, 448. 8–10, и 456. 6.868 Ibid. 442. 2–4 и 15–18 (Со фро ни је та мо на во ди Ла во ву фор му лу), 442. 22–444. 2, и 444. 4, 10–11 и 16–18.869 Ibid. 444. 1–2. Ре ћи да су две де лат не при ро де сје ди ње не у екви ва лен ту де лат не ипо ста си, по ка зу је ипо стас углав ном као збир при ро да, да кле фо кус је на „ма те ри јал ном“ аспек ту ипо ста си. Али на чин на ко ји же лим да по ста вим про блем у овом одељ ку је дру га чи ји. Пи та ње је, да кле, да ли су при ро де (сје ди ње не, на рав но) те ко је де ла ју, или је (лич ност) ипо стас ова пло ће ног Ло го са та ко ја де ла.870 Ibid. 442. 19–444. 7.

186


Со фроније, такође, п ропус ти о да у исто в реме п омене ј едног дејствују-ћег Хр иста.

У свом п рв ом писм у Сергију, Хонор ије г ов ор и о Хри сту који са-вршава и божанска и људска д ела.871 Он спомињ е д а Христос де ла у бо-ж ан ској и у љ удској природи.872 У завршном де лу свог п ис ма он забрањуј е освртање било н а једну и ли две ен ергије , и т врди да ум ес то т ога мора бити исп овеђено да Х ри стос „дела у две пр ироде оно што је бо жа нск о и оно што је човечан ск о“ .873 У овом п исму, Хоно рије не помињ е Лава нити његову форму лу , већ н а њу само алуди ра гово рећи да дух Хр ис тов дела „кр оз заједн иштво две прир од е“ .874 Јасно ј е да у Хо норије во ј верзи-ји Лаво ве фо рмуле , пр ироде в ише нису су бј етки д елања. З а Хонорија, субјек т делања је у ово м сл учају Х ристо с.875

Некол ик о година ка сни је, Хо но рије је значај но променио своје усмере ње . У другом пи сму Сергију,876 он је, како см о већ вид ели, дао за нимљив предлог. Предл ож ио ј е да не т реба исповедат и ни једну ни две ене ргије, и да уме сто ј ед не енергиј е треба говор ити о ј ед ном Хр исту који савршав а свој а дела у об е своје природ е, а уме сто о дв е ен ергије треба д а гов оримо о дв е при роде које ч ине дела ко ја су им подоб на .877

Размотр имо тај Хонори је в предл ог. Ј асно, Х онориј е види в езу изме-ђу учења о је дн ој енерг ији и пои сто веће ња Хри ста са јед ин ственим с убјекто м делања , с једн е стране и, и зм еђу уче њ а о д ве енергије и поистове ћења д ве пр ир оде са су бјектим а дела ња, с друге с тране.878 Ја сно, ако кажемо да Хр и сто с треба да буде поист ов ећен са субјект-ом делања и ако ј ош д одамо да му се при пи сује с ам о једна ене ргија, Његов о ћ е јединств о бити на гл аш ено н а рачун разл ик овања Његове две

871 Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 554. 11–12.872 Ibid. 556. 14–15.873 Ibid. 558. 3–5.874 Ibid. 556. 2–5.875 Ка ко је у овом пи сму Хо но ри је су штин ски по твр дио оно што је Сер ги је твр дио у свом пр вом пи сму ње му, мо жда би би ло мо гу ће по сум ња ти да је ис кри вље ње Ла во ве фор му ле ко је је учи нио Хо но ри је ре флек си ја на ра ни је та кво ис кри вље ње фор му ле у Сер ги је вом пи сму ње му.876 Ibid. 622. 1–624. 20.877 Ви де ти ibid. 622. 16–20, и по себ но 624. 3–9. Ути цај Со фро ни је вог Си но ди ка на Хо но ри је во дру го пи смо је че сто по ми њан (ви де ти нпр. Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 421, и на тај ути цај се освр ће и Gru mel, ‘Rec her ches sur l’hi sto i re du mo nothéli sme’ (1929), 274–82).878 Из гле да да је ве за ди о те лит ства и То мо са па пе Ла ва пре по зна та и пре сед мог ве ка. Ен др ју Ла ут (An drew Lo uth) ис прав но твр ди да ни је те шко осум њи чи ти Ди о ни си јев је зик (Ди о ни си је упо тре бља ва из раз „јед на бо го чо ве чан ска енер ги ја“) за на мер но су прот ста вља ње То мо су па пе Ла-ва и ње го вој тврд њи да „сва ки вид (= при ро да) са де ла ва оно што јој је свој стве но, у за јед ни ци са дру гим“. Ве ли ко је из не на ђе ње да они ко ји од ба цу ју То мос па пе Ла ва, тра же по др шку за сво је ста-но ви ште у овом Ди о ни си је вом пи сму (Ma xi mus the Con fes sor, 54–5). Тре ба по ме ну ти да Мак сим, та ко ђе, по ми ње да, пре ма се ве ри јан ском псе у до-епи ско пу ко га је упо знао на Кри ту, Ла вов То мос под ра зу ме ва две енер ги је (Opusc. 3, 49C).

187


пр ир оде .879 Ипак, још је з ан им љивије да ако исповеди мо у исто време да Христ ос има дв е е нергије , како диотели тс ка православност за хт ева, и да су д ве природе с убјекти де ла ња, н аш напор да оч увамо јединст во Хр ис тово биће оз биљно уз дрман.

О св рн имо се са да на М аксимо ву употре бу Лав ов е формуле. Уп рк ос чињ ен ици д а је Лав ов а фор му ла била о д велике ко рис ти Макси мов ој д иотели тској Хр ис тологији, к ак о по п итању дв е е нер гије, так о и, им-плицитн о, по пит ањ у воља , Мак си м је ко ристи са мо нек олико пут а. Упр ав о, са мо ј е једном наво ди и справ но , ако ј е веровати Мињовом т ексту. У јед ној од с вој их диот ел итских Опу скула, про на шли смо израз evn e`ka te,ra| mo rfh/| 880(„у свакој п ри роди“), док см о у Мињо во м текс ту Дис пу та пронашли израз e` kate,r a| morfh . На др уг ом мест у, Ма ксим прим ењује зај ед ништво о ком е Лав г овори на пр иродна с војства Хри-стова. 881 Напокон , на ј ед ном м ес ту, Ма кс им на води Лавову фо рмулу исп р авно.882

По стоје дв а вео ма зн ачајна моме нта к оје ов де треба наглас ити. П рв и је да се М аксим никада не и зр ажава к ао Лав . Он навод и Лавов у формулу , и бар ем ј едном је н ав оди испр авно. Ал и ни када је н ије ин корпор ир ао у св оје списе другач ије не го као цитат . Само ј едном ка да Мак си м користи Лавову фо рмул у као де о свог сопс тв еног излагања, н е помиње Л ав а, а ф орм ула ј е доживел а знач ајне измене. М ак сим п ише да Си н савр шава б ожа нска дел а својом божанс ко м природом (или енерги јом) а људска д ел а својом људс ко м природом (и ли ен ергиј ом) , и д а м еђ у њима п остоји з ај едништв о, које и х сабир а ( sumfi<a) [ c omi ng tog et her],883 и изоставља

879 Ја сно је да за бра њи ва њем освр та ња би ло на јед ну или на две енер ги је и из ја вом да је дан Хри-стос са вр ша ва бо жан ска и људ ска де ла (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 160. 4–8), Ек те сис пре на гла ша ва је дин ство Хри сто во. Исто ва жи и за Хо но ри је во пр во пи смо Сер ги-ју.880`Opusc. 15, 168A. Тре ба по ме ну ти да у Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa trum, по сто ји ис по ве да ње ве ре у ко ме се ка же да Хри стос има две во ље и енер ги је ко је су „у за јед ни ци јед на са дру гом“, те да он са вр ша ва бо жан ска и људ ска де ла „у сва кој при ро ди (evn e` ka te,ra| de. morfh) у за јед-ни ци са дру гом“. Ако то ис по ве да ње при па да Ана ста си ју Апо кри си а ри ју, Мак си мо вом уче ни ку, ко ји је по све му су де ћи ком пи ла тор Doc tri na Pa trum, (see Aloys Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra-di tion, ii, pt. 1, trans. Pa u li ne Al len and John Caw te, Lon don: Mow bray, 1987, 75), мо гло би се твр ди ти да ов де по сто ји од раз Мак си мо вог на чи на раз ми шља ња.881 Dis pu ta tio, 352B. Ипак, Do u cet, ко ји је об ја вио кри тич ко из да ње Дис пу та, нас из ве шта ва да је ауте нич ни lec tio ре чи ev ka te,ra и morfh, у но ми на ти ву, и да се тен ден ци ја њи хо ве упо тре бе у да ти ву ја вља у ка сни јим пре пи си ма. Пре ма Do u cet-у то ва жи и за Opusc. 15, 168A. (‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 417). На жа лост, ду го при пре ма но кри тич ко из да ње Мак си мо вих ди о те-лит ских де ла, ко је при пре ма Ba sil Mar ke zi nes за CCSG још ни је до ступ но, та ко да сва ки ко на чан за кљу чак о овом пи та њу мо ра да са че ка.882 Opusc. 15, 176C–D.883 Ов де ко ри сти мо пре вод ре чи sum fi<a пре ма пред ло гу Ен др ју Ла у та (Ma xi mus the Con fes sor, 189).

188


п оделу између д ве прир оде (или е нерги је).884 Овде је вредно па жње не само то ш то М аксим чи ни Сина субјектом делања, в ећ и то што се не ог ра ничава на реч „з аједни ца“ како б и о дредио је ди нство божан ст ва и чо вештва: о н такође говори о саб ир ању ( sumfi< a) ил и непос тојању ра -здва ја ња, с наж но нагла шав ајући је динст во Христ ово.

Други мо ме нат к оји треба наглас ит и јесте д а Ма ксим ни када н е проши ру је Лавов у формулу то лико да н ач ини и природе субјект им а хтења. Ни где не налазимо да Ма кс им ка же да с вака пр иро да хоће и д ела у зајед ни ци са дру гом. За Максим а, субјека т х те ња и де лања у Христоло гиј и јесте ли чност ов аплоћен ог Лого са. Насупрот Ла ву , Максим ј е био у п ози ци ји да пише да овап лоћен и Л огос хоће и дел а божан ск а и људска дела и сав ршава као Бог и ка о чове к божанска и љ уд ска д ел а, и то су израз и којима он, о пе т и из нова, по ист ов ећује ли чност ов апло ћеног Л огоса с а субјект ом х тења и дела ња .

Наве димо н еке примере. Максим пише да „[оваплоћени Л огос] као Бо г по при роди хоће и чини божанска и очинска [д ела] у скла-ду са природом. .. и да ист и он ка о човек , по п рироди хоће и чин и људска [д ела] у с кла ду са пр иродом“ .885 К асније, у истој Опуск ули, он пи ше да Б ог Ло гос оваплоће ни хоће божанск а и људск а [ дела] и с авршав а божанс ко и људско делањ е.886 Даље пи ше да ј е Христос субјек ат хтења (qe,lwn) и делања (evnergw /n) и као Б ог и к ао човек.887 На др уг ом месту, о н опет изјављ ује да Ло гос хоће и дела ка о човек .888 С лично, у д руг ој Опускули он изја вљу је да Б ог Лого с овап лоћени де ла сходно својим пр иродама,889 а н ешто касније д а је Христо с хтео (w ill ed) као човек.890 Пона вљана тврдња д а је Христос хтео и де ловао к ао Бог и као чо ве к, нала зи се и у Диспу ту с П ир ом.891 Са мо у Епи фа-но вичевом издањ у М аксимо вог тек ста п остоји одељак према к оме Макси м тврди не само да Хр ист ос „хоће и дела природ но у складу са обе при роде“ већ и да су „св ака при род на воља и дело у зајед ници са [једно с а] другим“. 892Али, аутентичност о вог тек ста је п од велик им зн аком питања.893

884 Opusc. 9, 117B. Мак сим ко ри сти из раз w`j ei;rh tai („ка ко је ре че но“) што ука зу је да је то на чин на ко ји је он раз у мео Ла во ву фор му лу.885 Opusc. 7, 77C–80A.886 Ibid. 80B.887 Ibid. 84B–C.888 Opusc. 15, 157C.889 Opusc. 16, 205C.890 Ibid. 208B.891 Ви де ти нпр. Dis pu ta tio, 289A–B.892 S. L. Epi fa no vic, Ma te rialy k Izu ce ni ju zi zni i Tvo re nij prep. Mak si ma Is po ved ni ka (Ki ev, 1917), 63. 5–6 и 9–10 по себ но.893 Ви ше о то ме ви де ти у Ge e rard, Cla vis Pa trum Gra e co rum, iii, 7707 (17).

189


Разм отр имо сада укр атко са борски ст ав према Л аво во ј фор му-ли. У запи сн ицима Латеран ск ог сабора м оже се ви дет и да с у н еки о д учесника у потребљавали о ву форм улу ,894 д ок су д руги пред став љали Л огоса к ао субјекта хтења895 и делања.896 Он о ш то је, п ак, још зн ачај-н иј е, је ст е званичн а изјав а С абора. У уводу у саб орс ке каноне, Саб ор потврђује да је „један и исти, наш Господ и Бог Ису с Христос... хтео и савршио (q e,lonta, te kai. ev nergou/n ta) наше спасење на божанс ки, као и на љ удски н ачин“.897 У канони ма Саб ора, пр иро де уопште ни су п редста-вљене к ао субје кти хтења и делања. Напорт ив, 10. и 11. кан он кажу д а Христ ос „хо ће и садела ва наше спасе ње у с кл аду са обе св ој е природе“ (kaq v e`kate ,ra n auvtou fu, sin qe lhtiko.n kai. evnerge thk o.n to.n auvto.n u`parcein th/j h`mw. n swth ri ,aj).898 Из бор речи у ка з уј е на нап ре дну фр азеологију М а кс има,899 ко ји је био т ео лошки мен то р овог С абора.900

Осврни мо се сада на Шести Вас ељенски Сабор , У Сабо рском О росу в ер е се мо же уоч ити најзан имљивији раз вој. Н е само шт о је Лав ов Томос п охваљ ен и његова формула ц ити рана,901 већ је и објављен о да „сва ка од две природ е (Христове) хоће и дел а оно ш то јо ј је подо бно у зајед ни ци са др уг ом, без поделе и с мешања“ ( me ta. th/j qa te,rou koinwni,a j e v kate,ran fu,si n a vdiaire,twj kai. avsugcu, toj qe,lein te kai. evnerge i/ n ta i ;dia).902 О рос

894 Сер ги је Ки пар ски, на при мер, на во ди Ла во ву фор му лу (Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu-me ni co rum, i. 62. 4–5) и да је јој цен трал но ме сто у свом пи сму Те о до ру (ibid. 60. 36–64. 8); Ла во ву фор му лу ци ти ра и епи скоп Вик тор (ibid. 102. 1–3), па па Мар тин (ibid. 104. 32–4, 150. 21–3), Мак-сим Акви леј ски (ibid. 244. 14–16), итд.895 Ви де ти нпр. из ве штај Сте фа на Дор ског (ibid. 44. 4–5) или ко мен тар епи ско па Дев сдет ског (De us de dit) на Ли ве лус мо на ха (ibid. 58. 20–1). Ли ве лус мо на ха је мо жда са ста вио Мак сим. Реч је о мо на ху ко ји се обра ћа па пи и ко ји је Грк (ibid. 50. 31) и ко ји зна грч ки али не и ла тин ски (ibid. 54. 35–40). Шта ви ше, ту се мо же на ћи и Мак си мов на чин го во ре ња о при ро да ма Хри сто вим „из ко-јих, у ко ји ма и ко је“ су Бог Ло гос ова пло ће ни (ibid. 54. 24–5). Ка ко се да оче ки ва ти, мо нах ко ји је на пи сао Ли ве лус је бли же гле ди шту пре ма ко ме је Хри стос, а не Ње го ве при ро де, су бје кат хте ња и де ла ња (ibid. 54. 14–30, по себ но 22–4).896 Ви де ти по но во из ве штај Сте фа на Дор ског (ibid. 44. 4–5); то је че сто слу чај и са па пом Мар ти-ном (ibid. 16. 17–21) или са епи ско пом Ма у ру сом (ibid. 24. 20–21).897 Ibid. 366. 4–5.898 Ibid. 374. 10–26. За Са бор, је ван ђе о ска из ја ва та ко ђе мо ра би ти при пи са на лич но сти на шег Го спо да и Бо га Ису са Хри ста (ви де ти ка нон 16, ibid. 378. 9–14).899 Ви де ти нпр. Мак си мо ву Opus. 6 (ко ја је, пре ма Шер ву ду на пи са на око 640–2. го ди не (An no ta-ted Da te-List, 44)), 68C–D, где он пи ше да се Хри стос по зна је qel hti ko.j kai. ev nerg hti ko.j th/j h`mw/n ... у скла ду са обе сво је при ро де; Opus. 15 (на пи са на 646–7. год., пре ма Шер ву ду, An no ta ted Da te-List, 55), 160C, итд.900 Ути цај Мак си ма на Са бор че сто је на гла ша ван. На при мер, М. Mes si er, су ге ри ше да је Мак сим био ре дак тор са бор ских ка но на ‘The an dri sme’, in Cat ho li ci sme hi er, aujo urd'hui, de main, xiv (Pa ris: Le to u zey et Ané, 1996), cols. 953–6, на 955, на ве де но у Cof ey, ‘The an dric Na tu re of Christ’, 407.901 Ви де ти: Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 772. 31–774. 2 и 776. 3–5 по-себ но.902 Ibid. 776, 16–17. Тре ба по ме ну ти да се ал тер на тив ни lec tio ev ka te re,ra| fu,sei ја вља у јед ном ру ко-пи су, о че му нас оба ве шта ва Ри дин ге ров кри тич ки апа рат. Тим чи та њем се Хри стос по но во чи ни су бјек том хте ња и де ла ња а при ро де су сред ства ко ји ма се то са вр ша ва. Са две ре чи у да ти ву, текст

190


Сабора, та ко , пред ста вља две приро де Хр исто ве не с амо како субјек те д елања већ и као субјекте х тења, док би се за Христа теш ко мо гло рећи д а је та мо субје ка т хтења и делања.903 Н асупрот то ме , у ;Id ikto n- у Импе-ратора Конс та нтина , који с ле ди одлуке Са бора, п омиње се да Христос хоће као Бог и као човек у с кл аду са сво је две природе . Бе з обз ир а што је цитир ан а Лавова ф ор мула, так ође је поменуто д а Х ристос дела и на божан ски и на чо вечански н ачин, у склад у са делањем сваке п рирод е.904

На к онцу, све ти Јован Дам аскин пр ед ставља и Христа и Њег ове при- роде к ао с убјекте хт ењ а и де ло вања . У И зложењу П равославне вере, он пише д а „Христо с дела у с кладу с а сваком од својих п рирод а“ и „с вака пр иро да дела у Њ ему у зајед ни ци са д ругом“.905 О н такође изно си да „зато шт о је и постас д ве приро де једна, каж емо да један и и сти хоће и дела природ но у складу са о бе природе “, и д аљ е каж е да „с вака пр иро да хоће и д ела у заједн ици са другом“.906 Н а слич ан начин, у њег овим оп ши рн им диотел ит ским бес еда ма, он понекад пр едст авља Х риста к ао субјекта х тења и де лања, док др уг ом при ли ко м то припи сује п риродама.907 На др уг ом мест у у с вом Из ло жењ у, свети Јован изја вљује да, п ошто је Хри-стос и стовет ан с а својим двема природама , „исто је рећи да Христо с дела у с кладу с а сваком од с војих пр ирода и да свак а природ а д ел ује у Хри сту у зај едни ци са д ругом “.908 Очи гледн о, свети Ј ован овд е п осмат ра ипост ас Х ристо ву само с а позиције њених пр ирода: то јест, као ништа д руго до њихо в зби р, та ко да не разјаш ња ва кој а је улога л ичности Ло госа, с о бзиром на хтење и д елање, к ао нечег п ос ебног у односу на Његове природ е. 909

не зву чи та ко до бро као у слу ча ју ка да су те ре чи у но ми на ти ву. Шта ви ше, по што са мо је дан од грч ких ру ко пи са има ова кав lec tio, lec tio ко ји има ове ре чи у но ми на ти ву је по ра зно po ti or. Али то по но во илу стру је те шко ћу ко ју је не ки грч ки пре пи си вач имао при са гле да ва њу Хри сто вих при ро-да као су бје ка та хте ња и де ло ва ња.903 Мар фи и Шер вуд на по ми њу да су у Оро су Са бо ра при ро де су бјек ти, што је у су прот но сти са ка но ни ма Ла те ран ског Са бо ра, те да је Ше сти Ва се љен ски Са бор под ве ћим ути ца јем Хал ки до на од Ла те ран ског Са бо ра (Con stan ti no ple II et Con stan ti no ple III, 238). С об зи ром на ову по след њу при мед бу, тре ба по ја сни ти да пред ста вља ње при ро да као су бје ка та хте ња и де ла ња не пред ста вља ути цај Хал ки до на већ Ла во вог То мо са.904 Ви де ти Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 2, 844. 15–16, 846. 23–848. 2 и 846. 21–3, по себ но.905 John of Da ma scus, Ex po si tio Fi dei, 59. 177–9 (Kot ter (ed.), p. 151).906 Ibid. 58. 4–8 (Kot ter (ed.), p. 137). Мо гу ће је да је на овом ме сту Јо ван био под ути ца јем Оро са Ше стог Ва се љен ског Са бо ра.907 John of Da ma scus, De du a bus in Chri sto vo lun ta ti bus, 42. 1–19 (Kot ter (ed.) pp. 227–8).908 John of Da ma scus, Ex po si tio Fi dei, 63. 22–5 (Kot ter (ed.), p. 161). За ни мљи во је да Doc tri na Pa-trum на во ди ко мен тар Ана ста си ја (Апо кри си а ри ја, Мак си мо вог уче ни ка?), ко ји твр ди да Ки ри ло-ва из ја ва да (Хри стос) де ла као Бог и као чо век је сте екви ва лент на Ла во вој фор му ли (Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa trum, 83. 2–6). Под зна ком је пи та ња да ли би се Мак сим пот пи сао под ова квим из јед на ча ва њем.909 О ово ме ви де ти и на по ме ну 19.

191


2. 1 Закључа кВидели смо д а су неки од о таца Х алкидо нск ог Сабор а имали

пр имедбе на Лаво ву формулу , коју ј е ка сније отворено к ритиковао С евир. Такође см о видели да ј е о ва форм ул а, и у текстовим а моноте лита и код Макс има, била мењана са циље м д а Христос б уде предс та вљен к ао субје ка т делања. Нада ље, по казан о је да п рем а Оросу Ш естог Ва сељенс ког Сабо ра пр ирод е Христо ве је су субјекти не само д ел ања ве ћ и хтења. Штав ише, в ид ели смо да Макси м Исп оведни к, као и Латеран ск и Сабор , користе друг ач ије израз е, прем а к ојима ј е Христ-ос субјекат хтења и дел ања , док оци , попут С офр онија и Ј ов ана Д а мас-ки на , пов рем ено поис товећују с убјекат ( хтења и) д ела ња са Хрис то м, а по вр ем ено са Његовим природ ам а.

Ко ји су б ил и разл ози о ва квог од но са према Лаво вој ф ор мули? Шт о се тиче Севи ра, о дговор је више него ја сан. Как о се може извући из о дломак а где он критикује формулу , Севи р је и мао три ц иљ а: први, де латна пр ирода је једнак а л ич ности,910 др уго , прих ва тање д ве де-лат не п рироде зн ачи ра здељи вање,911 и тре ће, мо же бити да је Севир од бац ио импли ци тно диотели тство формуле , због т ог а што је, како о н н апомињ е у јед н ом одломку, Л огос пр еобразио у својен о чо вештво у своју сопствен у ен ер гију. 912

Што се моноте ли та тиче, може с е примет ити да се њ ихово о сновно стр ах овање у ве зи ове фор мул е тиче њ ено г е ксплицитн ог диоенерге тс тв а – дово љно је п рисети ти се п рв ог Кирово г писма Серги-ју. С друг е стр ане, сасвим ј е веро ва тно д а је Лавова фо рмула коришћен а од отаца , к ао на прим ер код Соф ронија и М аксима , у пра во збо г њен ог имплицит ног д иоенергетства . Софроније се , на п ример, у свом Си но-дикону , позив а на Л ав ову фо рму лу ради оч увања Хр ист ових приро-дн их својст ав а, 913 п од којима с у подразумев ане и енерг иј е, док нак он овог по зивања на Л ав ову ф ор му лу, он от ворено испо веда при ро дну и суштинску ене рг ију сваке од две природе .914 На с ли чан н ач ин, Ма кс им цитира Лавов у ф ор мулу као до ка з постој ања две енергиј е у Х ристу.915 И пак, и Софроније и М ак сим, к ак о смо већ в ид ели, т акође пои стове-

910 Ње го ва кри ти ка је већ по ме ну та на по чет ку овог по гла вља.911 Ви де ти Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, ii, pt. 1, 376. 17–21. За ни мљи во је да у овом од лом ку Се вир твр ди да је јед на ова пло ће на при ро да Ло го са та ко ја де ла. Та ко, он по и сто-ве ћу је при ро ду са су бјек том де ла ња. Ипак, Се ви ро во по и сто ве ће ње при ро де и ипо ста си ука зу је да је за ње га, у по ме ну том од лом ку, де лат ни су бје кат ипо стас ова пло ће ног Ло го са. С об зи ром на то, ви де ти та ко ђе по зи ва ње на за јед нич ку де кла ра ци ју Пра во слав них и про тив-хал ки до на ца у на по-ме ни 924.912 Ibid. 376. 1–5.913 Ibid. 442. 14–18, и 444. 4–5.914 Ibid. 444. 21 и да ље.915 Opusc. 15, 168A, 176D и Dis pu ta tio, 352B.

192


ћују Хр иста са субјект ом де лања. Сл ично, све ти Јова н Да маскин у н еким пр ил икама пре дставља п риро де Хри стове к ао субјекте хте ња и де лања, док , с дуге стр ане, о н таквом представ ља Његов у личност.916

М ора с е додати д а крит ике Лавов е фо рмуле, к ак о оне изнесене у ста ри ни, та ко и о не савр еме не, нису пот пу но н еправе дн е (не рач унају ћи критику иза зв ан у тиме ш т о о на подразумев а диоенергетс тво). Увође-њем д ва деј ства и , према њеном шире м облику, два в ољ на начела у Хр истолог ију , и пр етварањ ем Христо ве људске природе у субјек ат хтењ а и делања , формула д олази у опасност д а буде пог решно схв аћ ен а као к ва зи-ипо стази рање (при ро да ) које в оди ка прете ра но аси мет ри-чн ом схв ат ању Хри сто ло гије.917 На даље, при хватање у Христу н е само две воље и ен ергије, ве ћ и при хва тање два вољна и д елатна су бј ект а, изгл ед а да пр енаглаша ва Његову д војно ст. Надаље, фо рм ул а изгл еда да по др аз ум ева природн и максима лиз ам, што зау зв рат из гледа да по-тамњује ли чност оваплоћен ог Л огоса којој с е приписује наше спасењ е.918 Б ез сумње, то ком мо но телитско г сук об а формула ј е б ила кор исна с а практич не стране гледишта , пошт о ј е м огла да бу де упо т р ебљ ена за подршку диое н ер гетству . Али, с а теолошке тачке гледишта, о на није и муна на к ритику, уколик о с е ст ави ван сво г патрис тич ког и с аборс ког ко нтекс та, к оји н епр естано н агл аш ава је ди нство оваплоћен ог Логос а, који ј е лично сн и субје ка т нашег спасењ а.

Насупр от томе, Макси мова фо рмула, пр ема к ојој Христос , овапло-ћени Логос, хоће и дела к ао Бог и као чов ек , јест е боља и од Л ав ове ф ормуле и од формуле Ш естог Васељ ен ског С або ра. Она очу вава ј един-ство Х ристове л ичности у хтењ у и дел ањ у, док, у све тлу Мак сим ов е

916 Вре ди по ме ну ти да све ти Јо ван Да ма скин пи ше да је „хте ла тељ (o` qe,lwn) онај ко ји ко ри сти во љу, да кле ипо стас, на при мер Пе тар“ (Ex po si tio Fi dei, 58. 41–2 (Kot ter (ed.), p. 139), и ка сни је да је „де лат ник (o` ev nergw/n) онај ко ко ри сти енер ги ју, да кле ипо стас“ (ibid. 59. 9–10 (Kot ter (ed.), стр. 144). Шта ви ше, он у мно гим слу ча је ви ма, по и сто ве ћу је Хри ста са су бјек том хте ња и/или де ла ња (ви де ти нпр. ibid. 59. 52–4, Kot ter, ed., стр. 146), 59. 192–4, Kot ter, ed., p. 151; 62. 57, Kot ter, ed., стр. 159, итд.).917 Ду се под вла чи зна чај раз ли ке из ме ђу мак си мов ско-ла те ран ског на чин из ра жа ва ња, ко ји по-и сто ве ћу је Хри ста са су бјек том хте ња и де ла ња, и (на чи на из ра жа ва ња) Ла ва ко ји је раз ви јен на Ше стом Ва се љен ском Са бо ру, ко ји по и сто ве ћу је при ро де са су бјек ти ма хте ња. Ду се ов ар гу мент је да ло гич ко-гра ма тич ки су бје кат ни је по и сто ве ћен са ствар ним су бјек том, ко ји је (= су бје кат) за ње га лич ност (‘Est-ce que le mo nothéli sme a fa it autant d’il lu stres vic ti mes?’, 80). Про блем Ду се о ве по зи ци је је у то ме што уне ко ли ко пре ви ђа зна чај је зи ка и ви да док три нар них из ра за. Сва ка ко да је зик не ис цр пљу је ствар ност, већ се прет по ста вља да јој сле ду је на ве ран и ве ро до сто јан на чин. Тач ност је зи ка и тер ми но ло ги је која се ко ри сти у док три нар ним пи та њи ма је за Цр кву увек би ла од пре вас ход не ва жно сти.918 По сто ји та на на али су штин ска раз ли ка из ме ђу то га да се ка же да Ло гос по шту је Оца као чо-век, с јед не стра не, и да се ка же да људ ска при ро да Ло го са по шту је Оца, с дру ге. Ово пр во по што-ва ње, а ти ме и спа се ње, при па да Ло го су, док се ово дру го при пи су је по слу ша њу људ ској при ро ди Ло го са, и са мо ин ди рект но Ње му, у сми слу да их Он по се ду је. Све ти Јо ван Да ма скин, на при мер, из гле да да иде ма ло да ље ка да ка же да људ ска при ро да Хри сто ва по шту је бо жан ску во љу (De du a-bus in Chri sto vo lun ta ti bus, 43. 13–14, Kot ter, ed., стр. 229).

193


диотелитс ке Хр истоло ги је , не по вр еђује р аз ликовањ е Његових п ри-рода и њ их ових квалитета. С о бзиром на т о, и поредећи два Сабора, Lé the l је т врдио да Л атера нски Саб ор изража ва вер у у Х риста н а на чин који в ише з адово љава о д изр аза ве ре ко ји пру жа Шести Вас ељ енски Саб ор , због њ ег овог н аг лашава ња личности Л огоса , кој и са обе св ој е воље х оће наш е спасе ње , н асупрот Ш естог Васељенск ог Саб ора , ко-ји, на ме ст о јед инственог хтела те ља кога је Макс им истак ао , раз ви ја Лавову ф ормулу г оворећи да св ака приро да не сам о дела већ т акође и хоће у заједниц и са оно м др угом.919

Стог а закључу је мо да је Лавов ој ф ор му ли по тр еб но одго ва рајуће тумаче ње . Свакако, њено ус вајање о д стр ане јелин ских ота ца јесте у свези с а њи ховом одбраном Х алкидо на , и они с у, након изв есног оклев ања, одобрил и Лавов Т ом ос. Али, к ак о смо вид ели , оци С аб ора су п рихва тили Лавов у фор мулу сам о н а основу ње не саглас нос ти с а Кириловом Хрис толог иј ом . За њи х, сва ко тума чење Лавов е фо рм уле које је у супротно сти с а кирилов ском Х рис тол оги јом, јес те не прихват-љив о, а кирил ов ска Христол огија указуј е да је Ло гос, а не Њ егова природ а, Онај који х оћ е и д ел а.920 Стога, уколико жел им о да се са њим сагласи мо, а ви д ел и смо д а постоје теолошк и разло зи да се то учин и, форм ул а треба да буд е схва ће на у светлу в ише „к ир иловске“ ф ормуле Максима и на н ачин к оји са т ом фор му лом није у ко нтрадикци ји .

Ако желимо д а пр онађемо пут за „п ом ире ње“ ов е две ал терн ативне фо рмуле, потребно ј е, мо жда, да се ок ре немо вез и између при род е и онога шт о је за једничко, с једне ст ране, и личн ост и и онога ш то је засебно ( = парт икула рно ), с друг е. Како изглед а д а Мак сим тврди, п риродна воља ј е усмерена к а неки м општ им о бјектима хтења , незав ис но од бил о к ак-ве личн осне интерв ен ције. Према њ ему, човештво по приро ди хоће да бу де, да живи, да с е креће итд .921 У то м смислу, пр иро дн е „вољ е“, и то Бого мд ано, з аједни чко у смер ење хт ења, дају испра вни конт екст у коме засебн и акт и хтења имају своје место.

Ипак, д ве ст ва ри се овде м орају ист аћ и. Прво , како см о видели , љ удска пр ирода не по сто ји по с еб и в ећ у за себним лично стима. С тога, чак и кад а природ а „хоће“ и „д ела“, личнос т ј е та ко ја је ње н коначни но силац и тако, на посред ан начи н, субје кат хт ења и дел ања. К ако Мак-

919 Léthel, Théolo gie de l’Ago nie du Christ, 112. Ду се кри ти ку је Ле тело ву по зи ци ју с об зи ром на по ре ђе ње два Са бо ра, (‘Est-ce que le mo nothéli sme a fa it autant d’il lu stres vic ti mes?’, 78–80), али, по на шем схва та њу, ње го ва кри ти ка ни је ус пе ла да обез вре ди Ле те ло ве при мед бе.920 Ни ко лас је ис прав но при ме тио да сход но на чи ну Ки ри ло вог из ра жа ва ња, Ло гос де ла (и, сход но им пли ка ци ји, хо ће) у ‘utra que for ma’ (M.-J. Ni co las, ‘La Doc tri ne chri sto lo gi que de sa int Léon le Grand’, Re vue Tho mi ste, 51 (1951), 609–60, на 644, на ве де но код Ba u sen hart-а, ‘In al lem uns gle ich außer der Sünde’, 311). Ви ше о од но су Ла ва и Ки ри ла ви де ти у по гла вљу 1, оде љак 5.921 Ви де ти нпр. Opusc. 1, 12C–D. Мо же се ус твр ди ти да, што се енер ги је ти че, на ша при ро да чи ни да ра сте мо, да на ше ср це ку ца итд, без на ше лич не све сти о то ме.

194


си м спремн о тврди, пр ирода с е одн оси на онога у коме постоји, а ене-ргија с е, на слича н нач ин, о дноси на онога ко ји дел а (h[ te ga.r ev ne, rgeia pro.j to.n evnergou/n ta( kai. pro.j to.n u`festw/ta pa , lin h` fu, sij a` na,geit ai).922

Д ру го, оп ште вољ но усмерење љ уд ск е природе је п артику ли сано у конкр етн им а ктима хт ења , захваљ уј ући инте рвенциј и личнос ти . Ма ксим спомиње , по зивајући се на Григор ија, да се објек ат хтења (q el hq e,n) одно-си на хтел атеља ( = Онога који хо ће) (evpi. t o. n qe.lont a), шт о указ ује н а близа к одно с м еђу њима .923 М ак сим непреста но наг ла шава да је личн и хт елатељ тај који о длу чује, по што има сп о соб но ст природн е сам оодређу јуће (= само власне) во ље, па ћ е т ако, на пример, пр иродна же ља д а се говори , на одре ђени начин би ти или неће бити о стварена .924 Н а слича н начин , о ваплоћен и Ло гос „по креће и уобл ичава “ своју људску вољу желећи оно што годи Оц у, чак и кад а то захтева да прихв ат и смрт.

У светлу р еч еног, м ог уће је и кори сн о уви дети да дв е фор муле ни-су међусобно супрот ст ав ље не, већ д а се на до пу њу ју. Ма ксимово из-ражавањ е, које пр едст авља Х риста к ао субјекта хтења и д елања, ј е боље о д Лавов е форму ле, и м ор а условити њено раз умевање. О ва, пак, друга (= Лавов а ф ор мула), ја сније на глашав а знач ајно а кт ивни с татус на ше природе . Так о, такође може б ит и корисн о да ов а формула не бу де схв аћ ен а као о на ко ја раз дељује и п отамњу је вољну и де латну ли чност овапло ћеног Лог оса, ко ју Максим с прав ом ста вља у ц ентар своје Хри-столо ги је .925

3. За кљ учне напомен е о сх в ат ању воље и њеног тео лошког зн ачаја к од св етог Ма ксима Испове дн ик а

Како је већ п ом енуто, у св ојим на порим а да се супротст ави моно-т елитс тв у, Макс им је вољу начин ио ср ед иштем св ој е Х ристо логиј е, и в ероватн о може бити сматра н пр вим кој и је на хр иш ћа нском Ис току

922 Opusc. 16, 200D.923 Ibid. 188B–C. За по зи ва ње на Гри го ри ја ви де ти Бе се да 29, 6, PG 36, 80B–81C, и Gal lay with Jo-ur jon (eds.), Grégo i re de Na zi an ze, Di sco urs 27–31, 186. 1–188. 34. Јед на од Мак си мо вих Ам би гви је по све ће на ана ли зи овог одељ ка (1261B–1264B). Ту Мак сим ка же да не ке спо соб но сти и си ле ду ше, укљу чу ју ћи по себ но во љу, мо гу би ти ак тив не, али не мо гу има ти деј ство без при стан ка лич но сти. Чи ни се да чи тав па сус, на из ван ре дан на чин ука зу је и на ак тив ни ка рак тер си ла ду ше и на уло гу лич но сти као су бјек та хте ња и де ла ња ко ји узро ку је де ло твор ну ак ту а ли за ци ју (= оства ре ње) тих си ла ка же ље ном ци љу.924 Ка ко Ла ут при ме ћу је, „оно што је је дин стве но (и сто га лич но сно) код сва ко га од нас је сте оно што смо учи ни ли са при ро дом ко ју по се ду је мо: наш соп стве ни је дин стве ни на чин по сто ја ња, ко ји се ти че на шег ис ку ства у про шло сти, на ших на да за бу дућ ност, на чи на на ко ји жи ви мо на осно ву при ро де ко ју по се ду је мо“ (Ma xi mus the Con fes sor, 59).925 Ви де ти нпр. Dis pu ta tio, 292D–293B, где Мак сим ја сно на гла ша ва да оства ре ње во ље за ви си од за себ ног хте ла те ља.

195


у потпу нос ти схватио ње не способ но ст и. Пр е не го што д ов рш имо и с-пи тив ање Мак сим ов е диотелит ске Христол огије у ко нтексту у коме је његово сх ва тање суштинс ки развиј ено, а као до датак оном е ш то смо р ек ли у пр етх одним оде љцима, сматрамо значајн им да се украт ко у средсре ди мо на Максимово с хватање нек их од средиш њих обе ле жја љу дске во ље и њиховог ши рег зна чаја.

За Макс има , љ удска воља ј е заједни чк а свим људима и означава љу-дску прир оду. Ипак, начи н на ко ји се она ос тв ар ује завис и и карактерише се лич ношћу. О ва ј увид се т иче Ма кс имове Христ ол ошке ви зије, која истич е Ло госа к ао личног су бјекта , који је, имај ући људск у природн у вољу и ен ергију, сп ос обан да хоћ е и да сав рши наше спасење не сам о као Бо г већ и као човек. Надљ е, то је један у вид к оји изг ле да очув ав а добр у равноте жу изм еђу при роде – зај едничко – Логос, с једне стр ане, и л ичност – з асебно – тропос, с друге , такођ е и на н ивоу воља .

Нада ље , како см о рани је показ али, према Максиму, воља је у вези, ал и ниј е истоветна с а и нтеле кт ом . Ова ре лативна не зав исност вољ е од ин теле кта п редс тавља о чигл едну су протнос т суш тин ском д ел у др евне је ли нс ке фило со фије. Ра зличи те крајно сти др евне јелинске мисли в иде вољу ка о тако зависну од разума да се о на не може см ат рати засебном спос обношћ у, те је ви ше- мање с ве дена на според ни производ све ст и. Так о ј е чак повремен о сматрано и да се пр облем зл а суштински т ич е нез на њ а, а не човеков е сам оодређу ју ће (= самовласн е) болесне во ље. За Сократа, на пример, ни ко не чи ни зло са намером. Свако зло дел о с е збива или зб ог н езнања ил и зб ог чињ енице да злочи ни лац дела про ти-вно р азу му јер с у његов и беслов ес ни наг они јачи од раз ума.926 И згледа да А ри стотел вид и „везу између н ео пходно ст и с уда пред оч ен ог ин-телек то м и делова ња које непосред но след и“, што не о ста вља прос тора за способност х тења (= воље).927 За стои ке, „ хтење и ли жеља јесу врста уве ре ња“,928 а Пл отин се „ за лаже за и деј у да с ловесна (= раз умна) душа не може вољн о или са з нањем да греш и“ .929 Укол ико би се у св ојила хри- шћанска в ер зија ових ид еја, спасе ње би н ам с уштинск и дошло преношењем зн ања. Тврд њом да је Христ ос усвојио не са мо људ ски ум већ и људ ску в ољу, Максим с е држи библ ијског и оп ште-х ри шћ анског с хватања човеково г односа са Бог ом и његово г пада и ис ку пљења, к оје се ра з ли куј е, и често је н еу са гласив о, с а го ре помену ти м фило софијама. 930

926 Di hle, The ory of Will, 38–9.927 Ви де ти: Bert hold, ‘Fre e dom and Li be ra tion in the The o logy of Ma xi mus the Con fes sor’, 149.928 Su san ne Bob zien, ‘The Ina dver tent Con cep tion and La te Birth of the Free-Will Pro blem’, Phro ne sis, 43 (1998), 133–75, at 142.929 Nor ris, Man hood and Christ, 49.930 Чи ње ни ца да Мак сим до во ди у ве зу са мо о дре ђе ње са сло ве сним де лом људ ске во ље је не сум-њи ва, као што је то и чи ње ни ца да он уоча ва ве зу из ме ђу не зна ња и гре ха. Ипак, он не сво ди би ло во љу на ин те лект, би ло грех на не зна ње. За Мак си ма, грех че сто ни је са мо по сле ди ца са знај ног

196


Штавише, како см о вид ели још код Диадо х а Ф от ич ког, М аксим поистове ћу ј е љ уд ску вољу са само одређењ ем .931 То , очигле дно, подра-зумева да ч овек, и Христ ос као ч ове к, н ије потчињен дет ерминиз му, шт о је у јасној супротнос ти с а оним ш то ј е пред ла га но у ра зли читим вид ов им а философ ских и рел иг иозних учења п ре Ма ксим а.932 Ка ко је Дусе исправ но п ок азао, Ма ксим п одразу ме ва да човек ни је потч ињен н ити спољаш њем н ит и унутра шњем д етерминизму.933 Макси м каже да ј е све у сл овесно ј (noera, ) природи вољно ,934 и , даље , да ч овек покре-ће своју со пствену п рироду у складу са с во јом в ољ ом.935 Као је ра ни је речено, то не у казује да, п рема Макс им у , ч овек нем а суб- рационалне нагонске же ље , већ да он сам одређуј е да ли ће или не и ка ко и када д а их задо вољи.

За М аксима, љ у дск а воља н ије по не опходности нити з ла нити је , пак, п от чињена могу ћности бир ањ а зла. М аксим се проти ви гле ди шту које је и знео П олемон , према коме људс ка вољ а, чак и на ступ њу обо-жења, мо же да во ди у гр ех.936 Пре ма Максим у, љу дска природа и њена воља нису зле , пошто их је Бог с творио . Тако, н аша љ удска во ља не тр еб а нит и д а буде пригуш ена божанском вољо м н ит и да у њу буде апсорбо-вана. Хр истос је усвоји о, ис целио и обожио нашу вољ у. Није је уништ ио , него је кр оз њу испу нио наше спа сење. У Ње му, она ост аје ра зличит а од божанске воље, као ш то то ост ај е и код с ветих на неб ес им а.

Како ј е већ пом енуто, за М акс им а, људс ку вољ у карактер иш е с амоодређење (= са мо в лас но ст). Али т о с амоодређе ње (= сам о вла сн-ост) н иј е по неопх одн ос ти пов ез ано с а могућ ношћу бирања из м еђу д обра и з ла . С амоодређење (= самовл асност) а не и збор, јесте о собин а во ље.937 Ово с е тиче чињ енице да Х ри стос и св ети н а н ебе си ма поседуј у сам оодређуј ућу (= самовласну) људску в ољ у, иако је за њих немогуће

не у спе ха, већ пред ста вља са мо о дре ђу ју ћи акт на шег хте ња ко је се раз ли ку је од во ље Бо жи је и че-сто јој се отво ре но су прот ста вља (ви де ти нпр. Opusc. 3, 48D–49A, 56B–C; Opusc. 4, 60B; Dis pu ta tio, 292A–B). У скла ду с тим, на чин на ко ји Мак сим раз у ме по слу шност – нпр. ка да је реч о гет си ман-ској мо ли тви – те шко да је уса гла сив са Се не ки ним да ту мом „Ја ни сам по слу шан Бо гу, не го се са њи ме сла жем“ (Ви де ти Epi stle 96. 2, на ве де но код Di hle, The ory of Will, 18).931 Ви де ти нпр. Dis pu ta tio, 301C, 304C.932 За сто и ке, нпр. „сва ко де ло, чак и нај бе зна чај ни ји де таљ сва ко днев ног жи во та, је сте пред о-дре ђен по при ро ди или суд би ном на исто ве тан на чин као и ко смич ке по ја ве“ (Di hle, The The ory of Will, 41). Фа та ли зам и де тер ми ни зам ко ји ка рак те ри шу ва лен ти јан ски гно сти ци зам, ба рем што се ти че спа се ња пнев ма ти ка и из бо ра, та ко ђе су че сто на гла ша ва ни (ви де ти нпр. Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 175–6; Di hle, The ory of Will, 150–7; An dre as The o do rou, Qe,ma ta `I sto ri,aj Dog ma,twn (At hens: OEΔB, 1992), 175).933 Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 181–3.934 Dis pu ta tio, 293B–296A.935 Ibid. 304C.936 Opusc. 15, 169D–172A.937 О то ме ви де ти: Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 185–6.

197


да из аб еру з ло. И пак, Мак си мово искљу чење мог ућ ности да Хрис тос одабе р е з ло не значи по н е оп хо дност и д а је и иза бирање искључено из Њега. Како је По л Хелм (P aul Helm) прим ет ио „пошт о се може замис лит и више од ј едне б езгрешне могућ нос ти која с е може изабр ат и, не мож емо да ус во ји мо стриктн и детермин изам з а Христа n on p osse p eccare“.938

На ве дени увиди нас п од сећају д а , п ре ма Макси му , с амоодређе ње (= с ам ов ласно ст ) чо ве ка од ра жава само одређ ење Божије (за ко га из бор зла уоп ште није м огућ) .939 И згледа да др евна ј ели нска мисао н ије смат ра л а Б ог а апсолут но са моодређеним (= с амовласн им), због о дсуства уч ења о ствара њу ex n ihilo. Ка ко Платон тврди у Тимеју, Бог није ст ворио свет, в ећ је у ре дио хаос у к осмос ко ристе ћи мате ри ју и фор ме к оје предп-ос тоје незави сно од његове во ље. Т ак о је ч ак и Бож иј е с амоодређе ње (= самовласн ост) п осматр ан о као нешто њем у спољ ашње. То очигле дн о зн ач и да људ ск о с амоодређење (= са мовла сно ст) н е мо же наћи коначну онтоло шку ос нову ч ак ни у с амом Бо гу. Насупрот томе , хришћански Б ог не само што је створио св ет , већ је са њим у однос у на вољној о снови, та ко да ј е једино о г ран ич ење Њего во г с амо одређења (= самовласно ст и) оно што Он сам од луч и.

Т ак о, ако се конач на о нтолош ка осн ов а чов ек овог са мо о дре ђе ња налаз и у с амо одређењ у (= самов ласности) Божиј ем, св ак и акт х тења кој и отуђује човека од Б ога, и ли се ч ак отвор ено пр от иви Њего вој вољи , дово-ди у оп ас ност од нос из међу човека и Бо га, Ко ји ј е узро к и из во р човеко-во г с амо одређења, от ва рајући так о пут ро бовању страст им а и смрти .

Јован З из ијулас т вр ди да ст ва ра ње ex nihi lo подразу ме ва , на пример за Ат ан ас ија, да ј е свет он толошки утемеље н на Богу, те да је једи ни пут за њега и з а чове ка којим би из бе гао по вра та к у ништ авило, зај едница са Богом.940 Изгледа да М ак си м усва ја ово Атана сијево гле диш те. У једно ј од најзнача јнијих Амби гви, он тврди да је чове к створ ен да би се кретао према Бо гу. Так о, „пош то се човек кр ета о својев ољн о и не пажљиво и проти вно својој природи (p ar a. fu,si n)“ од (= насупрот) Бог а, „он је био у опас ности да се врати у н ишта“, стога је Бог по стао ч ов ек како би спасао ч овека.941

И пак, за Макс им а, спасењ е није ог ра ничено усвај ањ ем при ро де о чему гово ри Халк ид онски ор ос вере . Спасење се такође о дн оси и на

938 На ве де но пре ма T. Hart, ‘Sin les sness and Mo ral Re spon si bi lity: A Pro blem in Chri sto logy’, Scot tish Jo ur nal of The o logy, 48 (1995), 37–54, at 53–4. С об зи ром на то, до бро је при се ти ти се го ре на ве де не на по ме не о Хри сто вом ула ску у ку ћу у обла сти Ти ра и Си до на ка да је же лео да то ни ко не са зна (Мк 7, 24).939 Ни је нам на ме ра да на овај на чин уве де мо не ку вр сту не по врат ног ан тро по мор фи зма ко ји би ука зи вао да се Бог су о ча ва са из а би ра њем на исти на чин као и ми, или да Он мо ра да ис пу ни не ку етич ку нор му.940 Зи зи ју лас се по зи ва на Ата на си јев трак тат О ова пло ће њу. Ви де ти ње гов чла нак: Cri sto lo gi,a kai, [U parxh H di a lek tikh, kti stou/ & avk ti stou kai, to, do,gma th/j Calk hdo,naj( Su,naxh( 2 (1982), 9–20.941 Am bi gua, 1308C–D.

198


људску ис то рију Исуса и на испуњ ењ е воље Оца, што укључуј е људску послуш ност С ин а Оцу,942 што Макси м довод и у ве зу са љ удском вољом С ина . Макси м так о н е нагла шава с ам о јединств о нашег човештва с а Бого м, већ и на основ у љ удс ке сам овласне по сл ушн ости Сина О цу пре-мошћ ује јаз изме ђу „мист ичк ог“ и „ет ич ко г“ прис ту па Хр ис тологи ји и сотирио ло ги ји, која су о ба истицан а и у древ ности и у савреме но доб а.

Н апокон , М ак сим ви ди ја сне посл едице ва спостављ ања наше г од-нос а са Бого м. Према Амбиг ви на к оју сам с е управо позивао, испуњење м во ље Оца , к оје је и звр шено Хри стовом самовласном људск ом вољом – ка о што зн амо из Макс имо ве диоте литске Опс ускуле – Христос ј е успео тамо где је чо ве к омануо, тј . у измир ив ању с ви х подел а – из међу чо век а и жене, раја и настање ног све та , не бес а и земље , интелигибил-ног и чу лног, и на к он цу, изме ђу Бога и његовог с тв орења.943 А н а тим по делама с е темељио чо веко в онт олошки и егзистенциј ални б ези зл аз.

4 . Рано прихват ањ е израза „ј една ен ер гија“ к од светог

Макс им а и мо гу ћн ост исправ но ст и мо нотелит ске терминологије

Ка ко с мо у о во ј књи зи показали, мо нот елитс т во је пре дс тављал о н еуспеш ан покуша ј бављења п роблемом воља и енер гија у Христу, зб ог тога што ј е, при писива њем Њему са мо једн е вољ е и енерг ије, пропустил о да п рида важност р аз ликова њу воља и е нергија Хри стовог човештва , с једне с тране , и воље и енергије ње говог бож анств а, с др уге, по цену ин тегритета њего в ог чове штва. Б ри га теоло га попут Мак си ма да зашт-ит е Хри стологиј у од м он офизитс ке п рет ње оличе не у моноте ли тству, вод ила је раз воју и с або рској по тврди ди отелитс тв а, ко је, насу про т мон отелит ству, п окл ања ду жн у пажњу Хр истово м чо вештву п равећ и неопх одн у разл ику измеђ у божанс ке воље и ен ергије Христове , с јед не ст ране, и Његове чо вечанске воље и е нерги је с дру ге.

Питањ е које је н а ст ало с обзир ом на ди отелитство, тиче с е то га д а ли оно на о дг оварај ући начин о значав а Х ристово ли чносно јединств о на н ив оу воља. За н еке , одг ов ор је дефинит ивно н ег ативан . У др евна времен а, диотел ит ство је, како с мо ви де ли, стално т рпел о опту жбе д а ј е суштинс ки не стори јанско. У са вр емено доба, то је т акође че ст случај. Волф харт Па нен берг, н а пример, напрос то тврди да је „са уч ењем о Хр-

942 Ibid. 1308D, 1309D. Та по слу шност ни на ко ји на чин ни је на мет ну та. На про тив, то је сло бод ни из раз Си но вље ве љу ба ви пре ма Оцу.943 Ibid. 1308D–1312B. За од лич ну ана ли зу „пет по де ла“ ви де ти Lars Thun berg, Man and the Co smos: The Vi sion of Sa int Ma xi mus the Con fes sor (New York: St Vla di mir’s Se mi nary Press, 1985), 80–91.

199


ист ов е две воље ... пе рце пција кон кретног животн ог ј единст ва Ис уса, суш тински и згубљена“ .944 Овакве оп ту жбе с у честе због непо зн ав ања истинс ког (Макси м ов ог, на послетку) ди от елитст ва или због ње говог погре шног с хв атања. Али, та кве опту жбе н ас по дс тичу да пос тавим о питање д а ли мо же бити опр авдано ко ришће ње п ажљ иво ода бр ан е мо нотел итске терми нол ог ије к ако би се н агл асило јед инство Христо во на вољно м ниво у, п осебно у светлу чињени це да је сам Макс им кори ст-ио израз „ је дна ене рги ја“.

Го вор ење о јединств у Хр истовом мо же се о дноси ти на Његово етич ко једи нс тв о или на Ње гово о нто лошко, ипо ст асно јединство . С об зиром на ов о др уго, можемо се при сет ит и да је М аксим наглаш авао обо жење људ ск е воље у Христу и чи ње ницу да је о на покретана и уо- бличавана од ст ране Логоса, или божанс тво м, или чак сам ом божанско м в ољ ом, к ако би се искљ учи ла мо гућност с упротс та вљено сти у Хри- сту изме ђу божанск е воље и људског об је кта хте ња , што је пи та ње , произи шло од А п олинар ија , које ј е ве ом а значај но за монотелите . С обзиром на т о, Максим је био у прав у шт о је у ве о с воје т ум ачење г етсиманске м олитве, in ter alia, како би п оказао да Логос као чове к х оће он о што хоћ е б ожанска вољ а, за је дничка Оц у и Њему сам оме као Бог у, ча к и к ад а је т о по влачило Његову сопстве ну смрт , и одатл е (Максим ) и зводи тв рдњ у да природно диот елитство ни на кој и начин н е дов оди у питањ е етичко јединств о Христа .

А ли, шта б ива са онт оло шким, ипо стасним једи нство м? 945 К ако се оно мо же показа ти ако се п рихвати у чење о две в ољ е? Халкидон је , гово ре ћи о две природ е, и зр азио не само разликов ањ е у Х рис ту, већ и Ње гово јед инство, го ворећи о је дној ип ос таси. Как о ћемо по казати ипо-стасно јед инство у Хрис ту на в ољ ном ни воу онолико подесно как о смо, у че њем о дв е во ље, из ра зили разликова ње природа на и ст ом нивоу ?

На ово пита ње с е могу дати тр и одго вора. Први би м огао б ити да се онто лошко је динство д ве в оље у Хрис ту по др аз умева на осно ву ч ињениц е д а оне п ри па дају ип ос та сно сј едињеним п риродам а, чији је но силац је дна и иста ли чност оваплоће ног Логоса. О во ј е тач но, али не о дговара сас вим на пита ње да ли једин ство Хри стови х во ља мо же д а бу де изра же но о дг оварај ућом тер минол огијом к оја с е тиче воље .

Дру ги одгов ор би могао би ти да јед инств о две воље Х ри стове може б ити показано а ко се нагл аси да ј е субј екат хтењ а у Христу је дан, ис-тов етан са Његов ом ипостаси. То је тачн о, али би се м огло твр дити да је једно ст х тења и д ел атног с уб јекта уне ко лико на ру ше на при хв атање м

944 Pan nen berg, Je sus: God and Man, 294.945 Етич ко је дин ство не под ра зу ме ва по нео п ход но сти ипо ста сно је дин ство, по што етич ко је-дин ство мо же да по сто ји и из ме ђу две или ви ше раз ли чи тих лич но сти. Ви ше о то ме би ће ре чи да ље у тек сту.

200


прошир ен ог обл ика Лаво ве форм ул е, како је раније показано . Чак и а ко ј е ова фор мул а над опуњ ена и усл ов ље на супр отн им на гл ашавањем и по стаси Ло го са као лич носног хтелатеља , о стаје д вој но ст (пр иродних ) субјек ат а хтењ а и делања. Н адаље, такође би с е могло рећ и да позивањ е на за јед ницу д ве вољн е и д ела тне прир од е није до вољно да изрази ип остасно једи нство Логоса ни на вољном ни воу, по шт о чак и лично-сни хте ла тељи мо гу хт ети и де лати у заједници.

Трећи од говор би се могао тицат и једности об јекта хтења (или учињеног дела ), али сам о то н иј е дово љно. Мак сим порич е, барем у неким о д њег ових ка сн ијих диотели тск их радо ва, да је р езултат Х ристовог д елања би о ј ед ан, са чиме се са гл ашава све ти Јо ван Дама-скин. Н ајважни је, обје ка т хтења и пос ебно и звршено д ело, јесу блиски сп ољашњем аспект у Христовог хтења и дела ња , па се не о дн осе не-пос редно н а Ње гово у нут рашње, он то лошко је ди нство. Ш та више, савршен о је могу ће д а два личносна хтелатеља хоће и сту с тва р (или да дела ју заједно). Е ти чк о јединство не по дразуме ва по нео пхо дности и постас но је дин ст во, пош то мо же постојати е тичко јединст во и и зм еђ у две и ли више разли читих л ич но сти. Не тре ба за боравити да нестори-јан ско стре мљење д а једин ство Ис ус а и Логоса буде с хв аћено на основу чињени це да први (= Исус ) хоће све што хоће потоњи (= Лог ос).

Ипа к, и ако ни је дан о д наведених разло га није сам п о себ и до вољан да изрази о нто лошко је динств о Христово на нив оу воља, сви он и з ај ед-но га снажно наглашавај у. Али то н ас не с пр ечава да проуч имо п ит ање да ли би б ило л ег ит имн о прихв ат ит и мо нотелитс ку терминологи ју, схв аће ну не к ао су протстављену (ди от елитст ву), већ н а теме љу нео с-по рно православног диотелитс тва, што би з а циљ има ло да се покаже и постасно јединс тво Хр ист а на н ивоу воља. З аправо , како ћ ем о вид е ти , с амо Максимово ди отели тс тво, к ао и њег ов о за леђе, ч ини то испит ив-ање не опходним .

П очнимо с тог а са одр еђ ени м истори јс ким разм ат ра њи ма. Мона-д ич ко израж ава ње о е нерги јама Хр ист овим ниј е сасвим од су тно у пр ед ању. Макс им ов о наст ојање д а пр оту мачи „но ву богочо в ечанс к у ен ергију“ Псеудо -Дионисија н а начи н к оји би је у чи нио саглас н о м с а х алкидонс ки м д иоенергетс ким правосл ављем , а пошт о, по свему суде-ћи , ниј е з на о да је Пс е удо-Д и он ис ије био Пс еу до-Дионисије , тај задата к је за њег а био од на рочитог зн ачаја. У једној од сво јих Амбиг ви , где на-с тоји д а пр от умачи П се уд о-Д ионисије ву богочовеч анску енерги ју, он каже да тај израз не см е бити с хваћен као је дн ак изр азу једна е не р-гиј а, пошто реч „б ог очовеч ан ска“ не озн ач ава укидањ е две е нер гије, већ њихов о јединст во.946

946 Am bi gu um 5, 1056A–1060C, и Jan ssens (ed.), Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam, 28. 184–34. 296.

201


Сли чно то м е, у својој с едм ој диот елитско ј Опуску ли , Ма кси м твр-ди да богочо ве чанск а е нергија оз нач ава божа нс ку и ч ове чанску енер-гију Христову , и она н е треба да буде с хв аћена као је дна енер гија, бил о природна било ипо стасна.947 У осмој Оп ус ку ли , о н тврди да богоч ов-ечанска ене ргија указуј е н а једин ст во две Христов е е нергије ,948 које с у познате „једна у д ругој и једна кро з другу“ (evn avllh,laij te ka i. di v avll h,l wn).949На покон, у Ра справи с П ир ом , о н тврди да бого чо ве чанск а ен ергија изража ва не исказан на чин раскривањ а (e;kfa nsij) дв е ене рги је , који се тиче pe richōrē si s-а д ве приро де и начин а њиховог општењ а.950

Максим је могао овако да „ изађе на к ра ј“ са П се уд о- Дио нисијевом „ богочов ечанском ене ргијом “ пошт о р еч „једн а“ н ије експлици тно помен-ут а.951 Ипак, мо же се тврд ити да би р ећ и к ако изра з „богоч овечанск а ене ргија“ н иј е на неки н ачин ист оветан с а изразо м „јед на“ енергиј а, било чудно к ао и р ећи да изр аз „богочовеч ан ск а ипо стас“ и ли „бого-човечанск а при рода“ нис у, на неки на чи н, исто ветни са изразима „ј една и по стас“ и л и „једн а пр ир ода “. Заист а, богочове чанска е нергија н е треба да буде схв аћена као је дна при род на или л ич носна/ипос тасна е нергија, већ њена „ј ед ност“ мож е би ти схв аће на као показ ате љ једин ст ва две природне ене ргије, како је сам Макс им тврди о.

На ист ом мест у, Макси м пос та је опре зан у ве зи израза „ј една саприрод на енерги ја“ (m i,a sug genh.j e vn e,rge ia ), који ј е Кирило корис ти о ос врћући се на в ас крсав ањ е кћери уп ра вн ика синаног е,952 и по ку шава да с е њиме позаба в и. У својој с едм ој диотел итској Оп ускули, о н каже да ј една енергија код Кирила ни је ни ипостасна н и при род на, већ о значава ј единст во Логоса и Њег овог тела ,953 к ао и једи нство, узај амн ос т (sumfi<a), и p erichōr ēs is две ене ргије.954 Штав иш е, он тв рд и да се мо надичко изражав ањ е о та ца не мож е претпоставити д иадичком , већ с е и ј ед ни и др уг и изр ази морају т умачи ти исправ но. М орамо р ад ос но прихватит и и ис поведити оба, п ок азујући да су о ба кор исна, пр ви , у кој и Максим укључ ује и израз „ једна овап ло ћена при ро да Бога Л огоса“ и пом е ну те изразе П сеудо- Дионисија и Ки ри ла, п ошт о они из раж авају ј един ств о

947 Opusc. 7, 84D–85B.948 Opusc. 8, 100B–101A.949 Ibid. 100D.950 Dis pu ta tio, 345C–348C, esp. 345D–348A.951 Мак сим сам на гла ша ва чи ње ни цу да Ди о ни си је ни је го во рио о јед ној енер ги ји (ви де ти Opusc. 7, 85A).952 Ки ри лов из раз по ти че из Ту ма че ња на Јо ва на, PG73, 577C–D; cf. Мк 5, 41–2.953 Мак сим је на гла ша вао да „се енер ги ја по ка зу је као јед на због је дин ства са мог Ло го са са Ње-го вим нај све ти јим те лом“ (Opusc. 7, 88A).954 Opusc. 7, 88A. Што је за ни мљи во, Мак сим твр ди да на овом ме сту Ки ри ло сле ди Ди о ни си ја, (ibid. 85C), што по ка зу је да и за Мак си ма, (Псе у до) Ди о ни си јев из раз, на из ве стан на чин озна ча ва јед ну енер ги ју.

202


Х ристово и супротст ав љају с е подели, и по то ње, по шт о они изра жа вају ра злич ито ст природа и супротс та вљају се њиховом см ешању.955

У осм ој Оп ускули,956 М аксим из јављује да је дн а при ро да о ко јо ј Кир-ило говори пок азује је ди нство при родних ен ер гија Христо вих.957 С об-зи ром на срод ност ( su ggene ,i a) о ко јој Кир ило говори , Максим тв рди да сродство Хрис товог тела (и следст ве но томе, Ње гове енер ги је) с а Л огосом ( и Његове бо жанске енер ги је) п остоји због обожења тела, које с е опет зб ива због Њ ег овог једи нства са Ло госом.958

Максим јо ш јед ном твр д и д а и м он адичк и и диад ички и зра зи кој и с е тичу Х ри стове и поста си и п рир од а морај у би ти при хв аћ ен и и исправ-но протумачени. Он о ш то је за нас још ва жни је, ј ес те што он повлачи па рал елу изме ђ у т их мон ад ичких и диади чк их израза који се о дн осе на ип остас и п рироде Христове, с ј едне стр ан е, и оних ко ји се одн осе на енерги је , с друге ст ране,959 п ок азују ћи из гле да, с ла гање које по стоји између дв е природе и дв е ен ергије (и по имп ликацији, воље) Христове, с јед не стране, и једне и по стаси и „је дне “ ен ергије (и по и мпл икацији „ воље“) Хр истове, с друге. Штавише, он ка же да с е, бе з прихва т ања и мон ад ичких и д иадич ки х изр аза, не може избећи јерес. Ка же:

О на ј ко не пр их ва та ј еднак о и на одгова ра јућ и начин обо је (м она-дичке и д иа ди чке и зразе), пр им ењу јући прво [тј. м она дичке изра зе] на је-ди нст во а друго [тј. д иад ичке изр аз е] на прир од не п осебност и (= разли-чи тости), неизбежно зап ада, к ао што ј е пр ир одно, било у р аздељивање или у сме шање. .. Јер иа ко је те ло постало ј едн о са Л ог осом по ипос та си стич ућ и пунину њ ег ове е нерги је , оно ник ако ниј е избегло д а буде твар-но п о природи .960

У о вом и сказу , Мак сим пр их ватање м он ад ичких израза, укључу-ју ћи изра з „једна енерг ија“, ка ко се ј ас но види из целине наведен о г о дломка, см ат ра н еопхо дн им з а пра вославно испове дање вере у Хри-ста. Чи ни се д а је то на лини ји његов е изја ве да израз „ једна ова пло-ћена п ри ро да “, представља ис поведањ е које о н, такође, смат ра нео-пх одн им . Тако његово п ри хвата ње „ једне“ енергиј е напоре до с а две ене рг ије, од го ва ра прих ватању и Ки рилове „ једне ова пл оће не природе“

955 Ibid. 88B–89D.956 Од го ва ра ју ћи оде љак је Opusc. 8, 101A–112A.957 Ibid. 101B, D. Из гле да да Мак сим на го ве шта ва да је дин ство енер ги ја од го ва ра ипо ста сном је дин ству Ло го са и Ње го вог те ла, што он ма ло ра ни је спо ми ње (ibid. 101B).958 Ibid. 105C.959 Ibid. 104C–105C.960 Ibid. 105A. Тре ба по ме ну ти да Мак сим оба из ра за сма тра не са мо по тен ци јал но ко ри сним већ и по тен ци јал но опа сним. Ре ћи да је ди а дич ко из ра жа ва ње опа сно, ов де пред ста вља тврд њу!

203


и х алкидонское „две пр ир оде“, шт о јасно о дража ва начел но ус ме рење њ егове Христологи је, к ој а за циљ има на глашавање не см о разлике, већ и једи нства у Х ри сту.

У св ојој дв адесетој Опуск ули , Максим с е ба ви од ло м ком из Ата- насија А нтиохијс ко г про ти в Ab iter-а Јована Ф илопоно са, где с е потоњ и осврће н а једну енерги ју у Христ у.961 Према М ак си мовом в иђењу, ис поведањ ем ј едне енерг иј е, Атанасиј е н ије на мер авао да по рек не Хрис то ве две природ не енерг иј е, што се вид и и з чиње ни це да о н п ознаје разлике свој ст ава (iv di o,thtej) Њ егових пр ирода, в ећ само д а у каж е на њих ово нера ста вљ иво је дин ст во , заједни цу, per ichōrēsis, и однос, како и на је ди нс тво дела.962 Треба поме нути д а Максим још ј ед ном дово ди у везу м она дичке и зра зе са ипост а сни м јед инс твом, и диа дич ко једи н- ств о са природн им разлик ов ањ ем ,963 и т вр ди да Ат ан асијев и мона дички и зр аз и штите пр от ив раз дељ ујућег с хв атања Хрис тов их енер гија.964

У Распр ави с П ир ом , Макси м чини изнен ађујућ и покрет. На ј едном ме сту, Пир м у ка же да ка да они (моноте лити) к ажу да је у Христу јед на енергија, они не мисле да је она једна у смисл у природ ног ло гос а (дакл е, једна природ на ене рг ија) в ећ у смисл у н ачина сједи њења.965 Изг леда да је ов де Пир из не о тврдњу која ј е унеколико сл ична ономе што је г оворио сам Ма ксим. Ма кс им је прихват ио Кирилов у једну ен ер ги ју, и повез ао богочов еч анску е не рг ију са на чином с је дињења,966 и једну е не рг ију са на чи ном ико но ми је967 или логосом сј едиње ња968 (шт о је снажниј и из раз него начин с једињења ). Али у Ди спу ту он није ос тао дос ле да н свом ра ни јем с тан овишту, п ор ичући мо гућност го ворења о једној ен ерг ији с об зиром на јед инство.969 Када га Пи р пита да ли б и прихватио ј едну е не ргију к ао крај њи произ вод (avpo te ,lesma) Христ ов ог делања, М аксим од говара да крајњи п роизв од Хр истовог делања н ије је дан, што је у

961 Sher wo od сма тра да је Opusc. 7 на пи са на из ме ђу 640 и 642, а ве ро ват но 642. го ди не (An no ta-ted Da te-List, 51), Opusc. 8 c. 640 (ibid. 44), и Opusc. 20 до 640. или пре 643. го ди не (ibid. 41–2). Али Opusc. 20 мо ра да је на пи са на пре Opusc. 7, по што Мак сим та мо по ми ње да су је ди ни мо на дич ки из ра зи о јед ној енер ги ји они ко ји се на ла зе код Ди о ни си ја и Ки ри ла (ви де ти 88B–C), док је у по-то њој опре зан ка да се ба ви ис ка зом Ата на си ја Ан ти о хиј ског. Та ко, за Opusc. 20 да ти ра ње из ме ђу 642 и 643. го ди не из гле да ве ро ват но. Оно што је ов де ва жно, је сте да све три опу ску ле при па да ју пе ри о ду Мак си мо ве ан ти-мо но те лит ске ак тив но сти, пре Рас пра ве с Пи ром, у ко ме и на кон ко га ће се ње го во гле ди ште про ме ни ти, ка ко ће мо ви де ти.962 Мак си мо во раз ма тра ње Ата на си ја ви де ти у Opusc. 20, 229B–233B.963 Ibid. 233A–B.964 Ibid. 232D.965 Dis pu ta tio, 340D.966 Am bi gu um 5, 1056D, и Jan ssens (ed.), Ma xi mi Con fes so ris, Am bi gua ad Tho mam, 30. 217–23.967 Opusc. 7, 88B, 108B.968 Opusc. 8, 108C; Opusc. 20, 232B–C.969 Dis pu ta tio, 340D–341A. Та ко Мак сим твр ди да је дин ство и од нос не мо гу про из ве сти енер ги-ју.

204


суп ро тности са њ еговим р ан ијим с тановиштем.970 На даље, кад а се Пи р осврће на ј едну ен ергију код Кири ла, М ак сим тврд и да кад а говори о једн ој енергиј и, Кирил о говор и о једној енергији божанства, која је јед на са или без тела .971 Напо ко н, када П ир п ита Максима о богочов ечанск ој енер г иј и о којој говор и Дион исије, М акс им да је с воје произ вољно ту мачење. 972

У својо ј деветој О пу ску ли , кој а је најв ероватн иј е напис ана на ко н Дис пу та,973 Ма ксим тума чи Кирил ов израз о једној е нергији на н ачин на к ој и је то учини о у Дис пу ту. Он чак на в оди од ло мак из Ирак лиона Ха лк идонск ог, к оји с у ње гови прот ивници по ну ди ли као док аз дозво-ље но сти уп оредног прихват ања једн ог или два прир од на покре та ( или енергије ) . Ирак ли онов тек ст заиста гов ор и о јед ној и две приро де и покрета ( ил и ен ер гије), али, и зн енађуј ућ е, Макси м ње гово стан ови ште одба цуј е као п огрешно .974

За станимо овде и за питајм о се за што је ов де Ма ксим, ко ји ј е инач е в рло конз ис тентан ми слилац, пр ом енио ми шље ње о мо гу ћности прихват ањ а израза „ је дна ене ргија“ у од ређ еном смис лу. Прихватљиво је сматрат и да је имао добр е разлоге за то, не само з бо г тога што је то зна чи ло да ће себ и противречити – а з намо да је сам би о с наж но против к он тр ад икторности и заобилажења975 – већ и зато што ће м ор ати да да такв о тума че ње тексто ва по пут Кирило во г, к ој а суш ти нски и зо-бличавају њих ов о знач ење, и ли да о дба ц и друге, по пут Ираклионо вог. Вероват но је с хв атио д а је његов о ран и је станов иш те било теолошки нео др жив о, или, што је вероватни је, да б и такав via me di a између „једне е нергије “ и „две ен ергиј е “, мо гао да по љуља диотелитств о. Б лижи по глед н а М аксимо ву де ве ту Оп ускул у, м оже донети в ише веродостој-н их решења .

Ова О пу ск ула је у пу ћена игу ма нима , мона си ма и пр ав ославном на род у Сицилије , и а пологет ског је к ар ак тера. Мак си м је от по чиње подвла чењем з начај а мира, ко ји до лаз и када се уклоне сабла зни, и к ре ће да се бран и о д оптужб е да он прих вата и једн у и две, да кле три, воље и

970 Ibid. 341B–D. Ла у то ва на по ме на да је „ре зул тат ја сно је дан: де ла ње Хри сто во је сте де ла ње јед не лич но сти“ (Ma xi mus the Con fes sor, 56–7) из ра жа ва Мак си мо во ста но ви ште у Опу ску ли ко ју смо ис тра жи ва ли, али је у су прот но сти са ње го вим ста вом из не тим у Дис пу ту.971 Dis pu ta tio, 344A–B. За чи тав Мак си мов од го вор ви де ти ibid. 344B–345C972 Ibid. 345C–348C.973 Пре ма Шер ву ду, ова Опу ску ла је на пи са на из ме ђу 646. и 648. го ди не (An no ta ted Da te-List, 55).974 Opusc. 9, 125C–128B. Из гле да да је ово је ди но ме сто где Мак сим ула зи у рас пра ву са не ким из хри шћан ске про шло сти. Ако се узме стро ги тра ди ци о на ли зам ко ји обе ле жа ва Мак си ма и ње го во до ба у це ли ни, то је вр ло из не на ђу ју ће. Ира кли о нов текст ви де ти у: Ge e rard, Cla vis Pa trum Gra e-co rum, iii. 291 (6801) и Ge e rard and No ret, Cla vis Pa trum Gra e co rum Sup ple men tum, 392 (6801).975 Мак сим је го во рио о Сер ги је вом за о би ла же њу (= из вр да ва њу) (Dis pu ta tio, 329C–332A).

205


енергије у И сус у Хри ст у. Он катего рички п ор иче да је ик ада ис поведио или нап ис ао тако што,976 и по свећу је о ст атак Опуску ле дока зивањ у д а је такво уч ење по гре шно.

П ри кра ју Оп ускуле, Ма ксим и зве шт ава д а његови про ти вници користе дв а његов а писма, п резви теру М арину и др уг о Пир у, како б и д оказали како он пристаје уз такво учење .977 Што с е писм а Пиру тиче , Максим каж е да је кори ст ио ласкаве речи обраћајући се Пи ру, ка ко би олак ша о ње гов по вратак православ но ј вер и, али да се ни ка да ниј е приклонио његовој вери.978 А ли шта је са пис мом М арину?

Мак сим пот вр ђу је да је по сл ао неколико писам а Марину. Он, пак, тврди да ни н а кој и на чин ник ада није подржавао уч ење о једној и две, да кл е о три, воље и енергије. С др уге стране, о н је вероватн о био упо-зн ат да с е ње гови прот ивниц и позив ају на једно писм о, ко је је , иако по себ и н ије лажно, та кво по ст ал о усле д њихово г тум ачења.979 Нека то буде та ко , али ипак ваља по мен ути да у седмој О пу скули, о кој ој је р аније рас пр ављан о980 а која је упућ ена Марин у, Максим при хв ата једну и две ене ргије ( иа ко не тр и, како пежора ти вно пиш е у својој деветој Опуск ули). Он и ст о чини, как о ће мо виде ти, и у д вадесето ј Опуску ли , кој а је такођ е упућена Марину.981

Ш ер вуд, с а добрим разло зима, верује да ј е Мак сим био на Сици-лији ка да је пис ао своју девету Опус кулу, и да се већ у см ено од бранио од помену тих о пт ужби, што се мо же видет и на основу његовог из-вештаја у с амој Оп ус кули.982 Ма кс имово ос вртањ е н а Пирово п от пуно изопач ење,983 с уг ерише дат ум нак он њего во г пон овног пад а у мо но-телитство – дакле након 646. го ди не, ш то је само не кол ико год ин а пре Латеран ск ог Сабора из 649. год ине .984 У св етлу ови х п ри медби, може се за кљ учити да је тврда ли н и ја дио телитст ва и диоене рг етства нас та ла у Италији и на Си ци ли ји – што није з ач уђујуће са т ачке гл ед ишта (пре- теран о? ) сим етр ичног нас тр ој ења западне Хр истол ог ије – шт о Макси-му ни ка ко не допушта п рихвата ње јед н е ене ргије. Ов а к во дио телитство

976 Opusc. 9, 112C–113C.977 Ibid. 129A. 978 Ibid. 129C–132C.979 Ibid. 129B. Шер вуд, пак, сма тра да је Мак сим по ри цао да је уоп ште на пи сао то пи смо (An no-ta ted Da te-List, 55).980 У Opusc. 7 Мак сим се обра ћа Ма ри ну као ђа ко ну (69B), док га у Opusc. 9 на зи ва све ште ни ком. Мо гу ће да је Ма рин ру ко по ло жен у све ште ни ка у пе ри о ду 640/2. го ди не, ка да је Opusc. 7 би ла пи-са на, и 646/8. го ди не ка да је Opusc. 9 би ла пи са на (у Opusc. 20, пи са ној пре 643. год., Мак сим му се обра ћа као све ште ни ку), што об ја шња ва за што га Мак сим на зи ва све ште ни ком у Opusc. 9.981 Opusc. 20, 228A.982 Шер вуд се по зи ва на Opusc. 9, 113B у An no ta ted Da te-List, 55.983 Opusc. 9, 132C.984 Sher wo od, An no ta ted Da te-List, 55.

206


и диое нергетств о су нашли и зр аз на Латер ан ск ом Сабору кро з ан ат е-мис ање он их који исп оведају ј ед ну и две воље и енергије у исто в ре ме.985 Ако ј е ова п ретпоставка т а чна, Макс им је био суочен са д илемом да ли да с е при дружи ч вр ст ој ди отелитск ој по зи ци ји ко ја је к арак-терисала З апад, који је б ио опредељен и има о цр кве ну мо ћ да се супротстави монот елитст ву, и ли да се др жи своје раниј е отворе ности п рема изразу једн а енерг ија и н а тај н ачи н снажн о пот ко па је динство анти- мон отелитск е стране заједно са његовим лични м угледо м и у гле- дом њ егове Христ ол ог ије. Није било претера но тешк о за њега д а донесе одл уку.

О ста је да још н ек и д окумен ти буду размотр ен и. Пр ви је пис мо Макси ма ње говом у ченику А нас тасију. Максим извешт ав а да му је бил о пред лож ено да пр ихвати до гматску формулу око ко је су се с ве ц ркве сложиле: и сп оведање „две ... е не ргије шт о се тиче њ ихове засебности и ј едне што се тиче ј единств а“.986 Кад а је Ма кси м упитао своје саго- в орнике да ли ј е т а јед на ене ргија запра во не ка трећа поред постојеће дв е, или су то две по ст але је дн а зб ог сједињења, од го ворили су да је у питањ у ово дру го.987 Ма ксим н иј е прих ватио такв о ре шење,988 које је , присе тим о се, умногоме истоветно са о ним шт о је он с ам рани је твр-ди о. Напо ко н, током њ ег ов ог разговора са мо но телит ским пре дста-вн иц има Цара и ко нст антиноп ољ ског П атријар ха у њего вом мес ту прогона у Бизи, Ма ксим је т врдио да „једн а енергија“ к оја с е поми ње ко д Ки рила јесте ин тер полац иј а анти-х алкидонц а Тимотеја Е лу ра ,989 и од био ј е да испов еди је дн у вољу на основу сједињ е ња , што је еписк оп Те одосије, њ егов саг ов ор ни к, захтева о.990

Сабирај у ћи св е, токо м св ог дио телитског деловања Макс им је изнео д ве супро тс тављен е тврдње. У ранијој фа зи ј е тврди о да и ис поведање „ је дн е енергије“ и испове дање „две ен ерг ије“ није са м о д опустиво већ и н еоп ходно , али је то касније п ор иц ао.991 Ка ко је већ по ка зано, по шт о се М ак симова тео ло гија разв иј а исто вр ем ено са ра зв ојем мон отелитске је реси, и по шт о су и други људ и о дговарали на њу, изгле да да је у то време њ егов из бор био оп ра вдано усл овљен п ос тојањем ц рк вене поли-т ике. Не можемо да будемо сигу рни да л и и до ко је мере ј е њ ег ова одлука д а проти вре чи свом ранијем прихв ат ању јед не и д ве ене р гиј е 985 Ви де ти 13. ка нон Са бо ра у Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 376. 1–10.986 PG90, 132B, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 161. 15–16.987 PG90, 132B, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 161. 17–19.988 PG90, 132B–C, and Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 161. 20–163. 30.989 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 148D–149A, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 101. 299–301.990 Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 156D–157A, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, 119. 490–121. 521.991 Ви де ти не ке аспек те раз во ја Мак си мо ве ми сли по овом пи та њу ко је је украт ко об ра дио Do u-cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 443–6, 456–8.

207


предст а вља ла н еопход нос т проуз ро ко вану тактич ким разл озима, иа ко постоје добри ра злози да се у то п осумња. У сваком случај у, и мајући н а у му опортун из ам и н еп оу зда ност њег ови х моноте ли тских п ротивника , њего ва одл у ка да следи чвр сто диот ел итство изг ле да оп ра вд ана . Прих-ва т ање мо нотелит ск е/ мо но енергетске терм инологи је пр е без у сл о- вн ог прихв ат ања диотели тс ког п рав ослављ а и њего ве саборс ке по тврде м огло би замаглит и пит ањ е и м огло би бити и скори ш те но да се пот ко-па диот ел ит ство. Ш тавише, М аксимо ва од лу ка да сл еди тв рду линију у другој ф ази је опра вдана и р имс ким стрик тним диот ел итством, како смо видел и. Али оно шт а нас превасходно за нима није да ли је Максим и мао историјско оправдање за с во ј став, већ да ли говорење о „ једној“ ил и дв е ене ргије ( и следствен о воље) ,992 как о је о н чинио, м оже бити теоло шки легити мн о.

П ре нег о што кренем о даље, исп итајмо у смерење још н ек их писа-ца. П сеудо-Ки рило, писа ц ва жног т екста De T ri ni tat e,993 пише да бого- ч ов ечанска енерги ја указ ује на дв е енергије к оје су је дн о због њиховог сједињењ а (e[n ei/?nai th/| su neleu ,sei) и он е не могу би ти разликов ан е у стварно сти (pragm atikw/j).994 Д аљ е, о н т врди да се бого човеча нс ка енергија м ора п римени ти на уч ињ ен а дел а, која су богоч овечан ска и која се т ичу је дног и истог Х ри ста који де ла.995

И надаље, ис ти писа ц тврд и да обје ка т хтења, к оји он , насупро т М аксиму , назива „ гн омичко м вољом“ , означ ава и постас , пош то сва-к и човек ж ели нешт о друго. Он жели да каже да Христ ос има две при-родне в ољ е, пошто и ма две при род е, ал и нема две гномичке вољ е, пошто има ј едну ипос тас,996 што каз ује да Хр истос има једну гно- мичк у вољу пошто ј е Он ј едн а ипостас . Тако , изглед а да Псеудо-К ирило приме њу је на Хри ста в езу изме ђу природне воље и природе, с једне стране, и гномичке воље и ип остаси, с друге, тврдећи да Христ ос има две пр ир од не во ље , које од го варају Ње го ви м природама, и у казују- ћи да Он има ј едну гн ом ичку во љу, кој а о дговара Његов ој и по-стаси.992 О да љим раз ло зи ма за што Мак сим ни је го во рио о јед ној и две во ље ви де ти у на став ку.993 Ви де ти PG 77, 1120–1173. За Псе у до-Ки ри ла се сма тра да је не по зна ти аутор из сед мог-осмог ве ка, ко ји је жи вео из ме ђу вре ме на све тог Мак си ма и све тог Јо ва на Да ма ски на. Vas sa L. Con ti cel lo, пак, твр ди да је Псе у до-Ки ри ло пи сац из че тр на е стог ве ка (Jo seph the Phi lo sop her), ко ји по ка зу је за ви сност од Јо ва на Да ма ски на; ви де ти ‘Pse u do-Cyril’s “De SS. Tri ni ta te”: A Com pi la tion of Jo seph the Phi lo sop her’, Ori en ta lia Chri sti a na Pe ri o di ca, 61 (1995), 117–39.994 De Tri ni ta te, PG77, 1157D. Из гле да да Псе у до-Ки ри ло хо ће ов де да ка же да по што две енер-ги је не мо гу у ствар но сти да бу ду раз ли ко ва не, оне се раз ли ку ју са мо у qew ri,a| што је не што што ко ре спон ди ра са об ја вом у сед мој ана те ми Пе тог Ва се љен ског Са бо ра, пре ма ко јој се раз ли ко ва ње при ро да по сма тра са мо th/| qew ri,a („у уму по сма тра ча“ ка ко пре во ди Тар нер у Dec re es of the Ecu me-ni cal Co un cils, 117). Ја сно је да на овај на чин Псе у до-Ки ри ло на гла ша ва је дин ство енер ги ја.995 De Tri ni ta te, PG77, 1160A.996 Ibid. 1160C–D.

208


Треба п оменути да Пс еуд о-Кир ило одвај а г номичк у вољу од гре-шности ко ју јој је Мак сим пр и пис ао ,997 и да, пош то по истовећује гномичк у вољу са објектом хтења (qelh to ,n), о н ј е и да ље назива гномичком вољом (ghwm iko .n qe, lh ma), што изгледа указ ује да је она б лижа вољ и (qe, lhma) н его објекту х тења (qelh to ,n или q elhqe ,n ). Надаље , Пс еу до -Кирил о ј ош по истовећуј е гномич ку вољу са g nōmē и т врд и да је g nō mē раци онални ( = словес ни) по крет према објект у хтења (a`plw/j e;llogo j r`oph. p ro .j to . qel to,n),998 пр авећи т ако ја сну ра зли ку из међу gnōmē /гноми чке вољ е и об јекта хте ња. Стога, р ећи да Христ ос има ј едну gn ōm ē/гноми чку вољу у реченом смислу означав а не сам о да он има један о бјекат х тењ а, већ мо гуће, и ј единст во Његове д ве в оље, как о се то и зражава у в ољн ом кретањ у ка з аједничк ом обје кту хтења .

Пре ђи мо са да на светог Ј ов ана Да ма скина. Следу ју ћи Макси му, Јова н Да ма ски н тврди да богочове чанска енерги ја не треб а да се схвати као је дн а, као он а која з ам ењ ује или ко ја превази ла зи две при родне ене р- гиј е, већ само ка о по ка затељ но вог и не иск аз аног начина п ројављ ивања дв е енергије, к ој и се одно си на с једињење , н а pe ri chōrēsis и за једни-чарење две Хрис тове п рир оде.999 Ипа к, нешто к асније о н го вор и о једно ј богочо веч ан ској енерг ији, п ос тају ћи та ко прв и прав ос ла вни писац који прим ењ уј е бро ј један на богочовеч анску енергиј у.1000 На д ругом мести, Јован пра ви крат ак осврт на ј едну е нерги ју код Кири л а, ко ју изгледа да поистове ћу је са божанско м ене ргијом.1001 Ш то се тич е воље, он каже да Христос и ма две приро де, па с тога и две природне в оље, „али по што је ипостас (Х ристов а) једна и хтела тељ један, обј екат хтења, тј . гномичка воља ( gnwmiko.n qe,lhma) , била је једна “.1002 Сли чн ост и зм еђу светог Ј ована Д амаскина и Пс еудо-Кирил а на ово м м ес ту је снаж на .

На ст ојање ов е дво јице п ис ац а да ус поста в е рав нотежу изм еђ у диотел ит ског н агл ашавањ а разлик е прир одн их в оља у з помоћ наг лашавања њи хово г јединств а ј е очигле дна. Ал и пост ој е и дру ги сличн и гласо ви. D oc trina P at rum нуди з ан им љив одломак . Ту на ла зимо д а су нек и т умачили ј едну са природну енер гију Ки ри ла ка о о ну кој а показује ко начни пр одукт (Христов ог дел ања ), док су други сматрал и

997 Али, Псе у до-Ки ри ло у De Tri ni ta te, PG77, 1161A, ис кљу чу је из Хри ста gnō mē/гно мич ку во љу са мо ако се она схва ти као за ви сна од из а би ра ња, по што би то зна чи ло да је Хри стос био не зна ли-ца. По том пи та њу Псе у до-Ки ри ло де фи нитвно сле ди Мак си ма.998 Ibid. 1160D–1161A.999 John of Da ma scus, Ex po si tio Fi dei, 63. 2–12 (Kot ter (ed.), p. 160).1000 Ibid. 63. 49 (Kot ter (ed.), p. 162). Псе у до-Ки ри ло до во ди бо го чо ве чан ску енер ги ју у ве зу са бро-јем је дан, али не та ко екс пли цит но као Јо ван Да ма скин. Вре ди по ме ну ти да 13. ка нон Ла те ран ског Са бо ра из оп шта ва оне ко ји сма та ра ју бо го чо ве чан ску енер ги ју јед на ку јед ној енер ги ји (ви де ти Ri e din ger (ed.), Ac ta Con ci li o rum Oecu me ni co rum, i. 376. 25–34).1001 John of Da ma scus, Ex po si tio Fi dei, 59. 44–5 (Kot ter (ed.), p. 146).1002 Ibid. 36. 117–21 (Kot ter (ed.), p. 92).

209


да, к ао ш то две е нергиј е п оказују р азлику Христов их прир од а, једна енерги ја показ ује једно ст Ње гове ипоста си.1003 З анимљив о је да ов де не-ма о св рта на ту мачењ е Кириловог о дломка ко је је дао Макс им у Диспуту, пр ем а коме је ј една ене ргија ко д Кирила з аправо божан ска енергија . То је тако упр кос чиње ници да ј е D octri na Pat rum верова тно саста вљ ена од ст ра не Анас та сија, Максимов ог ученика, ка ко је раније већ сп оме-нуто. Још је значајн ије шт о овај текст с ма тра по јам једн а енергија, који се од носи н а ј едност Хри ст ове ипостас и, за православан .

Из г ле да да с у и други тео ло зи вер ова ли да по питању Х ристов их воља и е не ргија тр еба да се изра зе на нач ин који би нагласио њ их ово једи-нство. Н а Западу је Тома А кви нски, н а приме р, насловио св оје тра ктате „D e unitate Ch ri sti quan tum ad volu nta tem“ ( Јединство Хри ст ових в ољ а) и „De un itate op era tionis C hri sti“ (Је ди нство Христови х ене ргија).1004 О н је, ка ко Дусе н апомиње, говори о о једно м к рајњем п родукт у Христово г де лања, н ас уп рот Макси мо вом становишту у Ди спуту ,1005 к ао и оном е које на лаз имо код Ј ов ана Да маскин а.1006

У но вије врем е , неки пра вос ла вни теол ози су н аст ојали да ис такну јединство Х ристо ви х в оља и е не рги ја кори ст ећ и мо нотелитс ку те р-минолог ију на вр ло одређен на чи н и учес та ло. Бе з неги р ањ а п раво-сл ав но сти дио те литске п озиције, Сер ги је Булгак ов је коме нтариса о про блеме древ но г диот ели тства да об јасни је динство д ве воље, и изнео стан овишт е да би см о, да ни је било одре ђе них ист оријск их окол но сти , након Ш естог Ва сељен ск ог Сабора, в ид ел и монот елитск у реакц иј у сл ичну рекациј и мо нофизи та након Хал ки дона.1007 Над аље, о н ук аз ује на знач ај богочовеч ан ске ен е рг иј е за ис тин ито разу мев ање (ипостас но г) јед инс тва две пр ироде Хр ист ове,1008 и го во ри о „једин ству богоч ов еч анске в ољ е која одго вара Б огочов ек у“ .1009

1003 Pha no ur ga kis and Chrysos (eds.), Doc tri na Pa trum, 132. 1–14. Крат ке ко ме на тре о овом пи та њу ви де ти у Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 458.1004 Tho mas Aqu i nas, Sum ma The o lo gi ae, III, 3a.18 и 3a.19 по себ но.1005 Do u cet, ‘Dis pu te de Ma xi me le Con fes se ur avec Pyrr hus’, 445.1006 Do u cet гре ши ка да ка же да све ти Јо ван Да ма скин го во ри о јед ном крај њем про дук ту и да се та ко про ти ви Мак си му (Ibid. 446). Исти на је упра во су прот но: Јо ван го во ри о два крај ња про дук та (Ex po si tio Fi dei, 59. 41–3, 104–18 (Kot ter (ed.), стр. 146, 148 по себ но), и De du a bus in Chri sto vo lun-ta ti bus, 43. 7–13 (Kot ter (ed.), p. 229).1007 Ser ge Bo ul ga kov, Du Ver be in carné, trans. Con stan tin An dro ni kof (La u san ne: L’Age d’Hom me, 1982), стр. lxxx и lxxxi ii. За пра во, по сто ја ла је ре ак ци ја про тив уче ња Ше стог Ва се љен ског Са бо ра 712. го ди не ка да је им пе ра тор Вар да нис – Фи ли пи кос са звао са бор ко ји је вас по ста вио мо но-те лит ство. Али то вас по ста вља ње је би ло крат ко трај но. О мо но те лит ској је ре си и ви зан тиј ском дру штву ви де ти Pan te le i mon Tsor bat zo glou, ‘Kwi no ni,a kai, Mo no qel hti smo,j th,n vE poch, th/j St , Oivko u me nikh/j Su no,dou (680-681)’, Sci en ti fic An nals of the Fa culty of The o logy, School of Pa sto ral and So cial The o logy, vii (Thes sa lo ni ca: 2001), 235–57.1008 Bo ul ga kov, Du Ver be in carné, стр. l xxxii (где је бо го чо ве чан ска енер ги ја озна че на као ‘une de de ux’) и 135–7.1009 Ibid. 172.

210


Грчки т еолог Панајотис Тре мб елас пише д а је „ фор мула `нова бого-ч овечан ска е нергија` бил а прихв аћена, не у см исл у ј едне ене рги је саста-вљ ене од божа нс ке и човеч анске енерг ије , већ к ако би се н аг ласило је динств о личнос ти Господа, ко ји је један и исти, кој и хоће и дел а на б ожански и на љу дски н ачин“.1010 Др уг и грчки теолог, Пана јотис Христу, тв рди прво да, да је Максим остао умер ен као шт о је био у п оч етку, м ог ао је допри нет и монофи зи тс ком при хватању Х алкидона.1011 Друг о, он ка же да су „е не ргије Хр истове с је ди њен е у једно ј богочове чанској енерг иј и“.1012 Тре ће, да за Максим а, Христ ос има две пр ир од не вољ е, кој е од говарају дв ема приро дама, и једин с тв ен у силу ( = моћ) иза бирања (e`niai,n du,namin evk logh/ j), шт о је гн ом ичка во ља, ко ја одго вара Њего вој једин ств еној (e` nia i,n) ип ос та си .1013 Истор ијске спекулаци је о т ом е шта би се мо гло до годити да ј е Мак сим делао другач иј е јесу по д знак ом п итања и д елуј у претерано оптимист ичке, али ст оји д а Максим н и на који начин не т врди да Х ри стос има б и ло „ сједињену си лу и забир ања“ или „с је дињену вољу“.1014 За Макси ма, Хр истос и ма две с иле хтења и д ела ња, бо жанску и ч овеча нску силу, и питањ е кој им се у овом одељку б авимо ј е д а ли ј е м ог уће л ег ити мно пр их ва та ње мо надичког изра-жа вања ка ко би се означил о њ ихово је динство. Погрешн о ви ђење П. Хри стуа показу је, иако неспретно, п от ре бу многи х за термино ло ги јом к ојо м би се изр азило јед инство две в оље Хри ст ове.

Шта, дакле, чи ни ти са свим овим? Свак ак о д а не мож е б ити успоста-вљен ко мп ромис , v ia media, из ме ђу ди отелитст в а и м онотелитст ва. Диотел ит ст во је исправн о; монотелитство је погрешн о. Али , још се у ве к мо же тв рд ит и д а одбацивањ е мо но телитства не по дразумева п о н еопхо-дн ос ти да и п ажљ иво одр еђ ен а мо нотелитс ка те рмино ло гиј а не може бити к ор иш ћена как о би се изразило ј единство воља и енергиј а у Христу.

Та кав пр исту п, пак , с твара сопствене проблеме. Није у век лако , или ча к мо гу ће , одв ојити т ерм инологију ко ју кори ст им о од дог матског садржа ја на који се она ос лања. Увек по ст оји опасно ст д а мо нотели тс ка те р ми нол огија п отк оп а диотели тску Хри стологиј у. Друга т ешкоћа се

1010 Trem pe las, Dog ma tikh, th/j vOr qo do,xou Ka qo likh/j vEkklhsi,aj(130, ii. 83.1011 Pa nayotis K. Chri stou, Ma,xi moj o` O mo loghth,j( Qrh ske u tikh, kai, vHtikh, vEg ku klo pa i dei,a( vi ii (At-hens, 1966), col. 616.1012 Pa nayotis K. Chri stou, Di o nu,si oj o` vA re o pa gi,thj( увод, пре вод и ко мен та ри у ΕΠΕ, 3 (Thes sa lo-ni ca: Bu za,ntion, 1986), 498, под вла че ње мо је.1013 Chri stou, Ma,xi moj o` O mo loghth,j( 622. П. Хри сту ис ка зу је исто ми шље ње у ње го вој Па тро ло ги-ји, где до дат но на гла ша ва да је Хри сто ва гно мич ка во ља „јед на и је дин стве на“ (Pa nayotis K. Chri-stou, Èl lhnikh, Pa tro lo gi,a, v Thes sa lo ni ca: Ku ro no ma no.j( 1992, 282. Ова кво гле ди ште П. Хри стуа с пра вом је кри ти ко вао Ni cos Mat so u kas, Ko,smoj( Av qro poj( Ko in wnia ka ta. to.n Ma.zi mou Ò mo loghth/ (At hens: Grh go,rhj, 1980), 353–4). Ма цу кас је та ко ђе у пра ву ка да кри ти ку је ко ри шће ње из ра за e`niai,n за озна ча ва ње лич но сти Хри сто ве (ibid. 354).1014 П. Хри сту на овај на чин озна ча ва во љу Хри сто ву (`Ma,xi moj o` Ò mo loghth,j, 622).

211


саст оји у томе ш то ако прихва тимо изра зе „једн а“ воља и „јед на “ енер-г ија, ист и појмови – д акле, „в оља“ и „ен ергија“ - биће ко риш ћени да о зна че и једин ство и посебно ст у Хри сту , што је та кође проблематич-но. Начи н да се о во и збегн е је ст е пронал аж ењ е одговара јућег одређења за „једн у“ вољу и „јед ну “ енерги ју. Друго реше ње б и могло д а б уде и з-б егавањ е коришће ња из раза „ један“ и ко ришћењ е дру гих монадич ки х речи как о би се пок азало јединст во две вољ е и две е нер гиј е у Хрис ту. Пре дстав љал о би н еп рик ладно опширно р аз матрање , да л и би изра зи „једн а“ воља и „ј една“ е не ргија, са тачно одређеним знач ењ ем, могли да бу ду кор ишће ни или б и б ила пр икладн иј а у потреб а други х мон адичких из раза који м огу да замене реч „једна“. И пак , мо гло би с е пр од искутов ат и о при клад ности појм ова „дв ос тр ук а“1015 или можда „ богочов ечанск а“. С друге с тр ане, мо гл о би се, тако ђе, тврд и ти да ниј е са свим не опходн о именова ти „једн у“ вољу и „ је дну“ енергију, на темељу т ога што Максим, н а пример, нигде н е именуј е „једну“ ен ергиј у. А ргуме нт д а није ис-правно говор ити о „ једној “ вољи пошто Ма ксим гов ор и сам о о је дн ој ен ергији то ком монотели тс ког сукоба (он је говорио и о једно ј вољи и о је дн ој енергији пре м оноте литск ог спора, како ће мо вид ети), н ема по себну с нагу. Мак сим ни је гов ор ио о јед ној вољи, вероватно за то што н ије имао по требе, будући д а се такав и зраз не нала зи код отац а. Ипак, из гл еда д а његово прихватање и зр аза је дна и дв е енер ги је , може да буде пр имењен о и на во ље, упр кос томе што в оља пр едс тавља темељн иј у спосо бност од ене ргије.

Мо гло би да б уде од користи п рисети ти се да с ам Мак сим г овори о ј едној вољи Бога и човека.1016 Он је то чин ио п ре нег о шт о с е рас-п ламсао монотелит ски с укоб: д ак ле у време када м оно тел итство није предс тављало претњ у вери Цркве .1017 Ипак, мо г ло би с е рећ и да с итуаци ја с ада ни је мно го другачија . Тако, м ожда би с е могл о т врдити да , нак о н саб орске по тв рд е д иотелит ст ва , мо нотели тс ка терми- нологија с ле дује ни т н еких Ма ксимових пр им ед би и јасно с е огран и- ча ва на означа вањ е јед инства дв е природ не воље и енергије Христов е

1015 По јам је ко ри шћен код Мак си ма: ви де ти нпр. Dis pu ta tio Bizyae, PG 90, 153A, и Al len and Neil (eds.), Scrip ta Sa e cu li VII, III. 405.1016 Мак сим го во ри и о јед ној во љи чо ве ка и ан ђе ла у Ex po si tio Ora ti o nis Do mi ni cae, PG 90, 877B, и van Deun (ed.), Ma xi mi Con fes so ris Opu scu la Exe ge ti ca Duo, 33. 107–15 (cf. ibid. PG 90, 881A, и van Deun (ed.), Ma xi mi Con fes so ris Opu scu la Exe ge ti ca Duo, 37. 181–2). У Ep. 2, PG 91, 396C, он пи ше да мо же мо има ти јед ну во љу и јед ну gnō mē са Бо гом и јед ни са дру ги ма. Та ко ђе у Ep. 2, 401B, он го во-ри о јед ној исто вет ној же љи (bou,lhsij) и кре та њу во ље Бо жи је и све тих. То ком су ко ба, Мак сим је с пра вом твр дио да Бог и све ти мо гу има ти исти обје кат хте ња, али не мо гу има ти исту во љу ни ти исту gnō mē (Opusc. 1, 25A–28A). Мак сим та ко ђе го во ри и о јед ној енер ги ји Бо га и све тих у јед ној од ње го вих Am bi gua (1076C). Али у Opusc. 1, 33A, он твр ди да је у 1076C го во рио о обо жу ју ћој енер ги ји Бо жи јој.1017 По што је Мак сим го во рио о јед ној во љи пре мо но те лит ског су ко ба, да ни је сту пио у бор бу и раз вио сво ју ди о те лит ску Хри сто ло ги ју, мо гао је би ти сма тран за мо но те ли ту avant le let tre.

212


(што ј е у св ако м случај у м ного сн ажније од ј единс тва вољ е и енерги је Б ога и човека, укључ ујући с ве те), не б и би ла тум ачена ка о с упротставља-ње дио телитств у ( на равно, како је нагла шено, овде п ос то ји о пасност д а термин ол огија ев ент уално пот ко па диотелитс тво ). Видел и смо да ј единст во прир од а у Хри сту н иј е означа вано с амо изразом „јед на и пос тас“,1018 већ и „моно фи зитском“ ф ормул ом Кири ла , што н ије дава-ло п овода ни ка кв ом сумњичењ у за монофиз итство. Мо гло б и се рећи д а слично ва жи и с обзир ом н а мо нотелит ск у терм ино логиј у, укол ик о уп от реба т акве т ерминоло гије уоп шт е може да буде од кори сти. Да д ам о ј едан пр им ер , мо нотелит ска тер мин ол огија , упр ко с пробле мима које пок аз ује, мож е бити од по моћи п о питању пра ктичне пр им ене. На при мер, у дан аш ње м догм ат ском саглаша вању п ра вос лавних и анти-хал ки донских Цркав а, схвата ње „јед не“ воље и енерг иј е како је раније о пи сано, б и можда омо гу ћи ло по то њи ма да протум ач е мо но-телитст ке и мо но енерге т ск е изразе њих ов их теоло шких п ретходника н а н ачин који би би о саглас ан са диотелитск им православљ ем, са којим је већ п ост игнута уз ајамна догматска сагласност. 1019

Ова ј одељак се не мо же бави ти свим димензи јама пи тањ а које се ти че лег ити мност и уп отреб е пр ави лно одр еђ ен е мо нотелитске т ер-минологије.1020 Ип ак, нада мо с е да ће паж љиво испитива ње п робле-ма које је по нуђено ба ци ти више св ет ла на тана но сти монотел итског сукоба.

1018 При се ти мо се да јед на ипо стас у Хри сту, ако се узме у об зир њен ма те ри јал ни аспект, из-ра жа ва је дин ство Ње го ве две при ро де и пред ста вља њи хов збир. „Јед на“ во ља и „јед на“ енер ги ја Хри сто ва ће од го ва ра ти овом аспек ту ипо ста си а не лич ној ипо ста си Ло го са, по што су у Све тој Тро ји ци во ља и енер ги ја, као и њи хо во кре та ње, јед но, бо жан ско и за јед нич ко три ма лич но сти-ма. Ка ко што јед на (ма те ри јал на) ипо стас из ра жа ва је дин ство две при ро де, та ко ће и „јед на“ во ља и „јед на“ енер ги ја, та ко ђе из ра жа ва ти је дин ство две при род не во ље и енер ги је Хри сто ве, и би ће сна жни ји део „сје ди ње ни јег“ свој ства Ло го са те ће та ко до при не ти је дин ству фор мал ног аспек та Ње го ве ипо ста си.1019 Ва ља по ме ну ти да и у зва нич ној за јед нич кој де кла ра ци ји (из 1989. и по себ но 1990. го ди не), пред став ни ци Ис точ них пра во слав них и ан ти-хал ки дон ских Цр ка ва при зна ју да две при ро де са њи хо вим во ља ма и енер ги ја ма је су сје ди ње не „без сме ша ња“, али се не го во ри екс пли цит но ни о две во ље ни о две енер ги је.1020 Јед на од ових ди мен зи ја ти че се тврд ње Ана ста си ја Си нај ског да док је Хри стос био на зе мљи, он је де лао на не бу или уоп ште на раз ли чи тим ме сти ма све та, са мо сво јом бо жан ском енер ги јом (Karl-He inz Ut he mann (ed.), Ana sta sii Si na i tae Opu scu la adver sus Mo not he le tas, Cor pus Chri sti a no-rum Se ri es Gra e ca, 12, Tur nho ut: Bre pols; Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, 1985, 108. 9–109. 50), што би зна чи ло да бо жан ска во ља и енер ги ја Хри сто ва ни су увек ак ту а ли зо ва не у је дин ству са Ње го-вим чо ве штвом.

213


5. Еп илог

Ов о је б ила доне кле подуг а п ри ча, у к ојој су и стр ажени ус пе шни и не ус пешни п окуш аји раз л ич итих хри шћан ских те олога да и справно и зразе вер у Цркве у Хри ст а. Ут врђено је да моно фи зи тство у св ојим разли чи ти м обл ицима, од аполин ар ије вства д о а нт и- халкид онске Хрис то ло ги је , нуди ма ње задово љав ајућа реш ењ а за проб ле ме Х ристо-ло гиј е, пре ви ђајући и нте гритет човештв а Х ри сто вог, до к је не сто-риј анс тво такође неприхватљ ив о, збо г т ога шт о превиђ а Х ристово ли чносно јединс тво. Н асу пр от томе, добро ба лансиран и пр иступ С абора у Х алкидон у о твара пут бо љем п риступу Тајни ова плоћења. Христос је ј едан, али Он и ст овремено има д ве природе; О н је савр шени Бог и савр ше ни човек.

Д во јица Л ео нтија су уч инила с ледећи в ажан корак. Њихов ар гумент да људска пр иро да Хрис това не пр ед ставља л ич ност различиту од Логоса, не з бог то га што ј е она би ла привид но ма ње с тварна и ли мање савршен а од наше , већ з бог т ога ш то ни када ниј е постој ал а сама п о себи, од војено од Њега (= Логоса ). На т ај н ачин су дв ојица Ле онтиј а н аправили з ав идни н ап ре дак у ту ма чењу Ха лкидо на не чине ћи нас иље било над личним јединств ом Христа, нит и над изра зо м „без см еш ања“ с о бзиром на Њего ве при роде. У и ст о време, ов де смо по ка зали д а д војиц а Л ео нтија при знају по сто јање п рир одних св ојстава Хр ис то вог ч ов ешт ва , укључу ју ћи ар гументова но , Њего ву вољу и е не рги ју. Так ође с у препо знали и пос тојање ос обних св ојстава Христово г чове шт ва , која су била п ри писиван а Његовој лич ности . Тако је, до кр аја ш естог ве ка, на ста ла врло ис црпна рас пр ав а о ли чно сти и при род ама Хр истовим, а р езултат који је п остигн ут б ио ј е у целости за до во љавај ући.

И пак , по кушаји не ких па тријарах а из седм ог века да по стигну ј еди-нство с а а нти-ха лк ид он ским ц рк ва ма промовис ање м монотелитств а, зап рети ли су д а униште п остигнућа ранији х в ек ов а у об ласти Хр ис-то логије . Како је п ока зано, њи хово моно те литств о, кој е је нај већим д ел ом било ств арно м он отели тс тв о, н ије п ру жало одговар ај ући о дго-во р ни на пи тање по се бност и Христо ви х при ро да ни ти на п итање ин тегритет а Његовог чо ве шт ва. Залеђе овог мо нотелит ст ва се не на-лаз и у кирил овској Христологији шестог в ек а, већ у н ек им аспектима аполи на риј евског и ан ти- халкидонс ког моно физ итс тв а.

Ма к си м, најзна ч ајнији диотел итски те олог седмог века, у својио ј е о сновна начела халкидонс ке вере: тј. д а је Христос ј ед на ипоста с у две пр ир оде. На темељу Халки дона и ва жн ог по сла кој и су обавил и п осле-халкидон ски тео лози, о н је развио с воју „х алкидонску ло гику“ , ко ја га

214


је во дила исповеда њу две вољ е и дв е енергије у Ису су Хр исту, без д оп-уштања би ло к акв е п од еле ил и суп ротстављеност и ме ђу њима, док је монотели тска ј ер ес , к оја је п опут м оно фи зи тске јер еси, наг лаш авала је-динств о Христо во и надмоћ Њ еговог бож анског ас пек та на д људским, из аз вала њ ег ов у (= Максимов у) реакцију , шт о је до вело до уобл ичавања после дње г ст упња др евне Христ оло гије. Мак сим ј е п ри знавао н е само п ос т оја ње с ловесне и сам оодређуј уће (= самовла сне) људске в оље у Хри-с ту , већ и њено о ст варива ње посебним а кт има х т ењ а, ш то је во ди ло ре ал истичк ом схв ата њу његове људс ке послушно сти О цу . Надаље, у средсређ ујући се не с амо на однос дв е природе и воље у Хри сту, већ и – превас ход но – на л ичнос т Х ристову и Њ егову п ослушно ст божан-ск ој вољи, М ак си м је пр он ашао о дго варај ућ е решење пробле ма односа две во ље, које, како је р ечен о, не мо же бити пост игн уто ук олико се у довољно ј ме ри не рачу на са чиње ницом да оваплоћени Логос хоћ е као Б ог својо м бож анс ком вољом и бива послуша н као ч овек сво јо м људск о м вољ ом.

Мак сим ов а диотелитс ка Христоло гија је н ад мо ћна не само на д мо нотелитском Хри столог иј ом , већ, по не ким пи та њи ма, и над не-ким о пцијам а које су п он удили др уги предс тавниц и пр авославне ве ре. Чи њен иц а да је Макс им наг лаш авао да ј е Л огос је динствен и субје ка т хт ења у Христу, за бележена је у овој књизи . Исус Хри ст ос, Бог Логос оваплоћени, ј ед на ипос та с у две прир од е, по тпуни Бог и п отпуни ч ов ек , усвајајући и о бо жујући све ш то је Његово, о сим грех а, има две п рир-одне во ље и две п риродне е не рг иј е, хо тећи и с аделава јућ и наше сп асе-ње у љубавној пос лушнос ти Оц у: то је била христоло шка ви зи ја коју је Ма ксим исповедао и за кој у је ум ро.

Мо жда М аским ово пости г ну ће није коначно. Теологи ја н е сме да буде о гра ничена са мо на понављање прошл ости. Ал и, она мо ра бити надахнута ви зијама као шт о је виз ија свет ог Ма ксима, к ако би н ас-тавила д а бу де свед оч ење, исп оведањ е, проповед и стога Христа и исте вере, која ј е једном з а свагда пре да на св етима.1021

То је п обеда која ј е над владал а с вет – вера наша.1022

Го споде , добро нам је овде бити.1023

К рај и Б ог у сла ва .

1021 Уп. Јуд 3.1022 1Јн 5,4.1023 Мт 17,4.

215

Библ ио графија на во ђе них р адова

За Ма кс имова дела сам с е п оз ивао на Migne, Patrologia G ra ec a (P G) као и на од го варају ћа критичка изд ања. Ко ри ст ио сам и неке с кра-ћенице: та ко , Dispu tatio (з а Максимово де ло Disputatio cum Py rrho), Op usc. ( з а ње гове Opu sc ul a theologica et po lem ica), и Ep. (за Ep ist ulae). Од т рећег погл ав ља па над аљ е, сви позиви н а Максимова дела се односе на PG 9 1, ос им ак о је друга чиј е на зн ачено . О ва библио гра фија ис кљу чује ист оветне рефер енце на нека дре вна д ел а.

A. Пр имарни извори

Ab ramowski, L., and Goodm an, A. E. ( eds .), A Nestor ian C ol lection of Christ olo gic al Texts, ii: Introdu ct ion, Tra nsla tion, I ndex es (Ca mbr idge: Cambridge Univers ity Pre s s, 1972).

Allen, P auline, and Neil, Bron w en (eds.), S cripta S aeculi VI I, vitam M aximi Confessoris il lu stran tia , u na c u m lati na interp ret at io ne Anasta-sii B ib liothec arii iux ta p os ita, C or pus Ch r istianorum Ser ies Gra eca, 39 ( Turnhou t : Brepo ls; Leuven: Leuven University Press, 19 99 ).

—— ——( eds .), Maximus the C on fessor an d his Companio ns: Docu-ments f rom Ex ile, ed. w ith introductio n, tran slation, and no tes, Oxford Ear ly Chris tian Tex ts (Oxford: Oxford University Pre ss , 2002).

Brock, Seb astia n, ‘An E ar ly Syriac L ife of Maxim us the Co nfe ss o r’, Ana-lecta Bollandiana, 91 (1973), 299-345.

Broo ks, E. W. (ed. ), A Colle ct ion of Le tt ers of Sev er us of A nt io ch, Patro-logia Or ie ntalis (19 73).

Callahan, Jo hannes F. (ed.), Gr eg o rii N ys se ni, De Or a ti on e Do minica, De Beatitudinibus (Leiden: Br ill, 1992).

Deu n, Peter va n (ed.), Max imi Co nf es soris Opusc ula Exeg eti c a Duo, C or pus Ch r istianorum Ser ies Gra eca, 23 ( Turnhou t : Brepo ls; Leuven: Leu-ven Univers i ty Press, 1991).

Die kam p, Fr anz (ed.), Do ct ri n a Patr um de Incarnatione Verbi (Münste r: Asch endo rfsche Verlagsbuch ha nd lung, 1907).

E pifanovic, S. L ., Ma terialy k I zuceniju zizn i i Tvo re nij p rep. M aksima Ispovedni ka (Kiev, 1917).

Ga ll ay, Paul, in c ollabor a ti on with Jourjon, Maurice (e ds .), Gré goire de Na zi an ze, Le ttr es théologiq ues: i nt roductio n, texte crit ique, t ra duction et n otes, Source s Chrétiennes, 208 (Paris: Cerf, 197 4 ).

216

—— (e ds .), Gr égo ire de Nazian ze, Discours 27 -3 1 (Disc our s t héologiqu-es): i nt roductio n, texte crit ique, t ra duction et n otes, Source s Chrétiennes, 250 (Par is: Cerf, 1978).

Ja ns sens, Bar t (ed.), Ma ximi Confe ssoris, Ambigua ad Thom am una cum E pistula Secunda ad E un dem, C or pus Ch r istianorum Ser ies Gra eca, 48 ( Turnhou t : Brepo ls; Leuven: Leuven Universi ty Pres s, 2 00 2).

Kotter, Bonifa tius (ed.) , D ie Schrift en des Johanne s vo n Dama scus, i i: Expo sitio Fidei, Pat ristiche Text e und St udien, 12 (Berlin: Walter de Gruyter, 1973).

—— (ed.) , D ie Schrift en des Johannes v o n Damascus, iv: D e d ua bu s in Ch ris to v olunta tibus, Pat ristiche Text e und St udien, 22 (Berlin: Walter d e Gruyter, 1981).

Lag a, Carl and St ee l, Car los ( eds.), M axi m i Confesso ris Q uaestione s ad Th alassium, i: Quaesti one s I -LV, C or pus Ch r istianorum Se ries Gr aeca, 7 ( Turnhou t : Brepo ls; Leuven: Leuven University Press, 19 80).

—— ( eds.), M axi m i Confesso ris Q uaestiones a d Th alassium, ii: Qu-aestione s L V I- LXV, C or pus Ch r istianorum Ser ies Gra eca, 22 ( Turnhou t : Brepo ls; Leuven: Leuven Univers it y Press, 1990 ).

Leon tius o f B yz a ntium, Contra N e storianos and Eut ychian os, i n J. P. Migne, Pat rologia Graeca, 86 (Paris, 1865), 1273A-1316 B.

— — Contra Aphthart odocet as, i n J. P. Migne, Pat rologia Graeca, 86 (Paris, 1865) , 1 316 D-1357A.

—— Depreh ensio and T r iumphus super Nes torian os, i n J. P. Migne, Pat-rologia Graeca, 86 (Paris, 1865), 1 35 7B -1396A.

—— Epa porema ta, i n J. P. Migne, Pat rologia Graeca, 86 (Paris, 1865), 190 1B-1916B.

— — E pilyse is, i n J. P. Migne, Pat rologia Graeca, 86 (Paris, 1865), 1 916C-19 4 5D. —— A dv er sus Fraudes Apollina ristar um, i n J. P. Migne, Pat rologia

Graeca, 86 (Paris, 18 65 ), 1948A-1 97 6A . Leon tius o f Jerus alem, Contra Mono physit as, i n J. P. Migne, Pat rologia

Graeca, 86 (Paris, 1865), 1 769A-1 901 A. —— Adversus Nes torian os, i n J. P. Migne, Pat rologia Graeca, 86 (Paris,

186 5) , 1400A-1768iB. L ie tzmann, Ha n s, Apollinar i s von L aodicea und sein e S chu le: Texte und

Untersu chungen (Tübingen: Verlag von J. C . B. Moh r , 1904). Loof s, Fr i edrich (ed.) , N estoriana : D ie Fragm ent e des Ne sto rius,

Gesamm el t, U nt ersucht und Heraus g egeben (Halle: Max Niemeyer, 1905).

217

M an si, J. D. ( e d.), S acrorum Conc il iorum Nov a et Amplissima Co lle ctio, x and xi (F lorence, 17 64) .

Maximus the Confessor (the complet e work s), i n J. P. Migne, Patro logia Graeca, 90 -1 (Pari s, 1865).

Mo ra ni, Mor en o (ed.), N emesi i Emeseni D e Natur a Hominis (Leipzig: Teubner , 19 87).

Müller, F ridericus (ed.) , Greg or ii Nyss en i Opera Dogmat i ca Minora, pars I (Leid en: B rill, 1958 ).

Nesto riu s, The Bazaar of Heracleides, tra ns. an d ed. wi th an intr odu ct-ion, notes and a ppendices b y G. R. Driver a nd Leonar d H odgson (Oxford: Clarend on P re ss, 192 5) .

Phanourgakis, Basile io s, and Chrysos, Ev angel os (eds.), Do ct ri n a Patr-

um de Incarnatione Verbi, 2nd edn. (Münster: Asc h endorf, 1981). Ps eudo-Cyril, De T rinita te, i n J. P. Migne, Pat rologia Graeca, 77 (Paris,

1865) , cols. 1 120 -73.

Richard, Marcel l us ( ed .), Iohannis Caesarien si s Presby teri et Gr amm atici Ope ra quae Sup e rs unt, C or pus Ch r istianorum Se ries Gr aeca, 1 ( Turnhou t : Brepo ls; Leuven: Leuven Univers i ty Press, 1977).

Riedi nger, Ru do l f (ed.), A ct a Conciliorum Oecumenic orum, 2n d ser., i (Berlin: Walter de Gruyter, 1984) .

— — (ed.), A ct a Conciliorum Oecumenicorum, 2n d ser., ii, pt. 1 (Berlin: Walter de Gruyter, 1990) .

— — (ed.), A ct a Conciliorum Oecumenicorum, 2n d ser., ii, pt. 2 (Berlin: Walter de Gruyter, 19 92).

Schwar tz, Ed ua rd u s (ed.), A ct a Concili orum Oecumenicorum, tome 2, vol. i, pt. 1 (Berlin: Walter de Gruyter, 1933) .

— — (ed.), A ct a Concili orum Oecumenicorum, tome 2, vol. i, pt. 2 (Ber-lin: Walter de Gruyter, 1933).

S w et e, H. B. (ed.), T h eod ori Episco pi Mopsueste n i, in Epi st olas B. Pauli Com ment arii, 2 vol s. (Ca mbr idge: Cambridge University Press, 1880-2).

Ta nn er, N. P. (ed .) , Decree s of the Ecum en ical Counc il s, i: Nica ea 1 to Lateran 5 (Lon don : Sheed & w ard; Was hin ton: Georgetown Universi t y Press, 19 90 ) .

Theod ore of Mopsuestia , Commentary on the Nicene Creed, e d. and t ran s . A. M in gana, Wood broo ke Studies , 5 (Cambridge: W. Hefer & So ns, 1932).

218

—— Commentary on the Lord’s P rayer and on the Sacraments of Bap-tism and the Eucharist, e d. and t ran s . A. M in gana, Wood broo ke Studies , 6 (Cambridge: W. Hef er & Sons, 1933 ).

Uthemann, Ka rl-Hei nz (ed.), Ana stasii S inaita e O pu sc ula adve rsus Mon oth e le tas, C or pus Ch r istianorum Ser ies Gra eca, 12 ( Turnhou t : Brepo-ls; Leuven: Leuven University Pr es s, 1985 ).

B. Секундарни из во ри

Amann, É. , ‘H o norius’, in Diction na ir e de théolog ie cath ol i que, vii (Paris: Letouzey et Ane, 1922), col s. 93-132 .

—— ‘Théod or e de Pharan’, in Diction na ir e de théolo gie cat ho l ique, xv (Paris: Letouzey et Ane, 1946 ), cols. 279-82.

Balth asa r, Han s U rs von, L iturgie c osm iq ue: Maxime le Con f esseur, trans. L. Lh aumet and H.-A. Prentout (Paris: Aubier, 1 947 ).

—— Kosmis che Lit ur gie: Das W elt bild Maximus des Bekenne rs , 2nd rev . e dn. (Ei nsiedeln: Johann es-V erlag, 19 61) .

Bat hrellos, Demet rios, Efta, a`m arth,mata to u / s u,ghron ou ev kk lh siastikou/ avpollinarismou( Su,naxh( 74 (200 0) , 10 –18.

—— ‘ The Relat io nship between the Divine Will an d the Human W ill of Jesus Christ a ccording to Sa int Maximus the Co nfe sso r’, in Studia Patristica , xxxvii, ed. M. F. Wiles and E. J. Yar nold with the a ssistan c e of P. M. Parvis (Leuven: Peete r s, 2001), 3 4 6-52.

Bau senhart, Gu ido, ‘In allem uns gleich außer der S ünde’: St udien zum B eit rag Maximos’ de s Bek enners z ur al tkirchlichen Chri sto lo gi e mit ei ner kommentierte n Üb ersetzung de r ‘Disputa tio cum Pyrrho’, Tü b in ger Studien z ur Theologie und Phil oso phie, 5 (Mainz: Matthias-Grünewald-Verlag, 1992).

Be ck, Hans-G eor g, ‘Just in i an’ s Successor s: Mo no energism and Monoth-elitism’, in Hu bert Jedin and John Dolan (eds.), History of th e Church, ii: The Im peri al Church from Consta ntine to the Early Middle Ages, tr ans. Anselm Biggs (London: Burns and Oat es , 1980) , 457-63.

Be nakis, Lin os , ‘The Problem of G ene ra l Concepts in Ne oplato nism and Byz an tine Though t ‘, in Dominic J. O ‘Meara (ed.), Neoplato nism and Christian Tho ught, (Al bany, NY: State University of New York Pres s, 1982) , 75-86.

Berthold , George Ch ar le s, ‘Freedom and Liberation i n the Theol ogy of Maxi mu s th e Confe ss or’ (un publishe d doctor al th esis, Ca tholic Institute of Pari s, 1 97 5).

219

Bletsis, A th an asius B . To, Propatorik o , Ama,r thma sth, Qeolo gi ,a Maxi,mou to u/ `Omologhtou ?/\ [Erebna sti,j A parce,j mia/j vOntologi, aj t w/ n Ktistw/n (Thessalonica: Te,rtio j( 1998).

Bobz ien, Susanne , ‘ The Inadver tent Conception and Late Birt h of the Fre e- Will Problem’, Phronesis, 43 ( 1998), 1 33-75.

Bo ulgak ov, Serge, Du Ver be i ncarné , t ra ns. Con s tan tin Andronikof (Lausanne: L’Age d’Ho mm e, 1982).

B roc k, S ebasti an , ‘A Monotheli te Florile gium in Sy riac’, i n After Cha l-cedon: Studies in Theology and Church History, ed . by C. Laga, J. A. Munitiz and L. v an Rompay (Leuven: Peete rs , 1985), 3 5-45.

Car ci one, Fill ipo, ‘En érghe ia, Thé lema e Th eok neto s nella le tt era di Se-rgio , pa tr iarcha d i Cost antinop oli, a p ap a Onorio P rim o ‘, Or ie n ta lia Christi-ana Periodica, 51 (1 985), 263 -276 .

— — Sergio di Costanti nopoli de On orio I n el la controversi a monote li ta de V II se colo. Alcun i chia rim enti sulla loro d ottrin a e s ul loro r uolo nella vic enda (Roma 1985) .

C ha pman, J., The C on de mnation of Pope Honor ius, Lon don 1907.Chesnut , Rober ta C., Thr ee M onophy si te Christ ol ogies: S ev er us of Anti-

och, Philo xenus of Mabbug and Jaco b of Sar ug (Oxford: Oxford Universi ty Press , 1976).

Christo u, Panayot is K., Ma,ximoj o` Omologhth,j( Qrhskeuti kh , k ai , vHtikh, vEgk uklopaidei,a( viii ( A thens , 1966).`

— — Dionu,sioj o` vA reopagi,thj(, in tro duction, text , t ranslation, and co-mm en ta ry, ΕΠ Ε, 3 (Thessalonica: Buza ,ntion, 19 86) .

—— Ellhnikh , Pa tr ologi,a, v (Thessalonica: Κυρομαν ος, 1992).C of ey, Da vi d, ‘The Theandric N at ur e of Ch ri st’, Theological Studies, 6 0

(19 99), 40 5-31.Cont i cello, Vassa L., ‘Pseu do -C yril’s „De S S. Trinitate „: A Compila ti on

of Joseph t he Philoso phe r ‘, Or ie n ta lia Christiana Periodica, 61 (1995), 117-39.

Dal ey , Brian E. , ‘Th e Origenis m of Leon ti us of Byza n ti um ‘, Jour na l of Theological Studies, 27 (1976) , 333-69.

—— ‘ „A Richer Uni on „: Leontius o f By za ntium and the Relati on ship of Human and Div ine in Ch ris t’, in Stu d ia Patr i stica, 24 (Leuven: Peete rs, 1 993), 239-65.

Devree sse, R ., ‘La Vie de sa int Maxime l e C on fesseur e t s es rec ens io n s’, Analecta Bollandiana , 46 (1 928), 5-49.

Di hle, Albrecht, The Th eory o f Wi ll in Cl assical An tiquity , Sather Class-ic al Lectu res , 48 (Berk el ey: University of Califor nia Press, 198 2).

220

Dorner, I. A ., History of the Dev elopment of t he Doctrine of the Person of Chris t, i. tra ns.

D. W. Simon (Edinburgh: T & T Clark, [n.d.]). Doucet, Ma rcel, ‘Di spu te de Maxime l e Confes seu r a vec Pyrrh us’: I nt-

roductio n, texte crit ique, t ra duct ion et no tes (un publishe d d octoral the sis, University of Montreal, 1972).

—— ‘E st-ce qu e le monothéli sm e a fait au tant d’illus tr es victimes?: Ré-flections sur un ouvrage d e F.-M. Léthel’, Science et Esprit, 35 (19 83), 53- 83 .

—— ‘La Volonté hu m ai ne du Christ, s péciale me nt en son ag on ie: Ma xim e l e Confesseur , interprè te de l’Écriture’, Science et Esprit, 37 (1985) , 123-59.

Dupuis, Jacques, S.J., Wh o D o Y ou Say I Am? : I ntroduction to Chr istolo gy (New York: Orbis Boo ks, 1994).

Elert, Werne r, Der A usgang d er al tkirchlichen Ch ris tologie: Eine Untersuchun g über The o dor v on Pharan und seine Zeit al s Einf ühr ung in die alte Dogmeng es chichte (Be rlin : Lutherisches Verlagsh aus, 1 95 7).

Ev an s, David Beec he r, Leontiu s of Byzant ium : An Orig enis t Christology ( Washington: J. J. Augusti n, 1970).

Farrel l , Joseph P., F ree Choice in St. Max imus t he Confessor (Sou th Canaa n, Pa.: St Tikhon’s Seminary Pre ss , 1989).

—— The Disputation w ith Pyrrhus of o ur Fath er among the Sai nts Maximus the Con fe ssor (St Tikhon’s Semi n ary Pres s, 1990).

Feidas, Vlasios, Εκκλησ ιαστικι Ἱστορια, i (Athens: [n. pub.], 1 992).F lor ovsky, Georges, Col l ected Works , ii i: Creati on and Redemptio n

(Belmo nt, Mass.: N ordland Publishing C omp any, 1976). —— Collected Wo rks, v iii: The Byzantine Fa thers of the Fifth Centu ry, ed.

Richard S. Hau gh, tra ns. R aymond Miller, A nne -M arie Döllin ger-Lab riolle, an d Helmut Wilhelm Sc hmi ede l (Va duz: Büchervertriebsa nst alt, 1987).

—— Collecte d Works, ix: The Byzantine Fathers of t he Sixth to E ighth Cent ury, ed. Richard S. Hau gh, tra ns. R aymond Miller, A nne -M arie Döllin-ger-Lab riolle, an d Helmut Wilhelm Sc hmi ede l (Va duz: Büchervertrie-bsanstalt, 1987).

Fracea, Ilie, ‘O Λεόvντιος Bυζάντιος: Bί,ος καί, Συγγρά,µµατα (Κριτική Θεόρηση) (Athens: [n . pub.], 1984).

G altier , P., ‘La Prem iè re Lettr e du pape Hon or ius : sources et éc la i rcissements’, Gregorianum, 29 ( 1948), 42-6 1.

Garrigues , J uan-Mi guel, ‘La Personne composé e du C hr ist d’apr-ès sa int Max ime le Co nfesseur’, Revue Thomiste, 74 ( 19 74), 181- 204 .

221

—— Maxime le Confe sseur: la charité, avenir di vin de l’ ho mme, Théolo-gie his t or iq ue, 38 (Paris: B eauchesne, 197 6) .

Gatti, M. L ., Mass imo il Co nfe s sor e: Sag gi o di bi bl i og rafia ge ner al e ragionata e c ontr ib u ti per u na r icostruzione s ci e ntifi ca d el suo pe ns ie r o meta fisico e religi os o (Milan: Vita e Pe nsiero, 1987).

Gaut hi er, R.-A. , ‘ Sa int Maxime le C on fesseur et la ps ychologie de l’acte humain’ , Rech er ch es de théolog ie ancienne et médiévale, 2 1 (1954) , 5 1- 100.

G eerard , Mavrit i us , Clavis Patr um Graecor um, iii (Turnhout: Brep ols, 1979).

—— an d Noret, J. , Clavi s P atr um Graec oru m Suppl ementum (Turnhout: Bre po ls, 1998 ).

Gero ste rgios, Aster ios, Justi ni an the Gre at, the Emperor and Sai nt (B elmont, Mass .: Institut e for By zantin e and Modern Gre ek S tu d ies, 19 82).

Giannopoulos, Basil N., Ο Οικουµενικες Συνοδοι κ αι ∆ιδασκαλια τους (Athens: Τ Οικονο µικα, 1995).

Gray, Pa trick T. R ., The Defence of Chalcedon in t he East (451-553) (Leiden: Brill , 19 79 ) .

—— ‘Neo-Chalc ed onianism and the Tradition: F ro m Patr i stic to Byzant-ine Theolo gy’, Byzantinische Forschungen, 8 ( 1982), 61-70.

G regorios, P aulos, Lazaret h, William H., and Nissioti s, Niko s A. (eds. ), Does C halced on Divide or Un ite? Towa rd s Conver gen ce in Or th odox Christo-lo gy (Geneva: World Council of Chu r ches, 1981).

Grillmeier, Aloys, C hr ist in Christian Tradition, i, 2nd rev. edn., t rans. Jo hn Bowden (London: M owbray, 1975).

—— ‘ J esus Chris t, the Ky r ia ko s Anthr ōp os’, Theological Studies, 38 (1977), 275- 93.

—— C hr ist in Christian Tradition , i i, pt . 1, trans. Paul ine All en and J ohn Cawte (London: Mowbray, 19 87 ).

—— and Bacht, He inrich (eds. ), Das Konzil von Chalke don : Geschichte und Gegenwart, 3 vols. (Würzburg: Echter-Verlag , 19 51 -54).

—— in co llabor ati on with Theresia Hain thaler, C hr ist in Christian Tradition, ii, pt. 2, tr a ns . Joh n Cawte and Paul ine Allen (London: Mowbray, 199 5).

—— C hr ist in Christian Tradition, ii, pt. 4, trans . O. C. Dean jun. (London: Mowbray, 19 96 ).

Gross, J., La Divinisation du chrétien d’aprè s l es Pères gre cs : contributi on historique à la do ctrine de la grâ ce (Paris, 1938).

Gru mel , V., ‘L’Union hy po s tatique et la comparaison de l’âme et du corp s chez L éonce de Byzance et sa int Maxime le Co nfesseur’, Échos d’Orient, 25 (19 26) , 393-406.

— — ‘ R echerche s sur l ‘histoire du mono thélisme’, Échos d’Orient, 27 (1928), 6-16, 257-77; 28 (1929), 19-34, 272-82; 29 (1930 ), 16- 28.

222

—— ‘Les Text es monothélites d’Aetius’, Échos d’Orient, 2 8 (1929 ), 159-66. Gu nton, Coli n E., Yesterday and T od a y: A Study o f C ontinuiti es in

Christology (Lon do n: SPC K, 1997).

Halle ux , André d e, ‘L a Définition chr i stologi que à Chal cé doine’, R e vue théologique de Louvain, 7 (1976), 3-23, 155-70 .

—— ‘ Le „Synode néo chal cédonien“ d’Alexandre tt e (ca 515) et l’“ A pologie pour Chalcé do i ne“ de Je an le Gr amm a irien’, Re v ue d’histoire ecclésiastique, 72 ( 19 77), 593-600.

—— Review of Il ie Fr acea, `O Le o,ntioj Buz a ,ntioj, Re v ue d’histoire ec-clésiastique, 8 1 (1986), 139-43 .

Harnack, Adolph, History of Dogma , iv, tran s. E. B . Speir s and Jam es Millar ( Ox ford: Williams & Norgate, 189 8).

Hart, T ., ‘Si nles sn es s and Moral Responsibil ity : A Problem in Chr is-tology’, S c ottish Journal of Theology, 4 8 (1995) , 37-5 4.

Hefele , Charles Josep h, A History of the Councils of the C hurch, v, trans. William R. Clark (Edinburgh: T & T Clar k, 1896) .

Heinzer, Felix, Gottes Sohn als Mensch: Die Struktu r des Mens ch seins C hri sti bei M ax imus Confess o r, Paradosi s, 16 (Freibourg, Switzerland: Universi tätverl ag, 1980).

H er rin, Judith, The Format ion of Chr istendom (Oxford: Blackwell, 1987). Jugie, M., ‘M on ot h élisme’, in Diction na ir e de théologie catholique, x

(192 9) , cols. 2 30 7- 23.

K ala ma ra s, Meleti os ( Metropolitan of Nikopolis), Πέμπτη Οί-κουμενική Σύνοδος, (Athens: Ἱερα Μητροπολις Νικοπολεως και Πρ εβεζης, 1985).

Kalogerou, John Or., Ἱστο ρι α Δο γμστων, ii (Thessalonica: Π. Π ου ρν α-ρᾱs, 19 84 ).

Karazafeires, Nicolaos, Περι Προσοπου ∆ιδασκαλια Μαξιμ ου του Ομολογ ητ ου, (un publishe d d octoral thes is , Un iversity of The ss alonica, 1985).

K ar mi res, John, T a, D ogmatika, kai, Sumbol ik a, Mnhmei /a th/j vOrqodo,xou Kaqolikh/j vEkklh si,aj( 2nd edn., i (Athens: [n . pu b. ], 196 0).

Kontostergiou, Despoina D., ΣΤ′ Οικουµενικι Συνοδος κα ι Θε ολογια της (Thessalonica: Π. Πουρναρᾱs, 1992).

Kr au smüller, D ir k, ‘Leonti u s of Jerusalem: A Theolog ian of th e Seventh Ce n tu ry ‘, Jour na l of Theological Studies, 5 2 (2001), 637-57 .

K re uze r, G., Di e Hon oriusfrage im Mit t el alter un d in der Neuzeit (Stuttgart 197 5 ).

223

Larch et , Je an-Claude, La Divi nisati on de l’ homme sel on sa int Ma xime le Confesseur (Pari s: Cer f, 1996).

—— In tr oduction to Sa int Max ime le Confes se ur : Opuscules th éologiques et pol émiques, tr ans. and notes b y Emmanuel Ponsoye ( Paris: Cerf, 1998) .

Lebon , Joseph, Le Mon o physisme Sévérien (Louvai n, 19 09).—— ‘La Chr istologie du monophysisme syr i en’, in A lo ys Grillmeier and

Heinrich Bacht (eds. ), Das Konzil von Chalke don : Geschichte und Gege-nwart, i (Würzburg: Echter-Verlag, 19 51), 425-580.

Le Guillou, M. J., pref ac e to Jua n Miguel Ga rri gu es, Maxime le Confe-sseur: l a Charité, avenir divine de l’homme (Paris: Buchesne, 1976) .

Léthel, François-Mar ie, Théologie de l’a gonie du C h rist: la liberté humaine du Fil s d e Dieu et so n import ance soté rio logique m ises e n lumière p ar Sa int Maxime le Co nfe ss eur, Théolo gie his t or iq ue, 52 (Paris: B eauchesne, 1979).

Liddell, H. G., Scott, R., and Jo nes, H. S. (e ds .), Gre ek—Englis h L exicon (Oxford: Clare n do n Press, 19 39 ).

Loudovicos, Nicolaos, Η ευχα ριστιακή οντολογία (Ath ens: Δό μος, 199 2) .

Louth, A ndr ew, Maxi mus the Conf essor (London: Routledge, 1996) . L ynch, John J. , ‘Leontius of Byzan tiu m: A Cyril l ia n Christo lo gy’,

Theological Studies, 36 ( 1975), 455-71.

Ma cArthur, J. S., Chalcedon (Lon don: SPCK, 1931).Mad den , John D., ‘The Au th en ti city of Early De fi nitions of W ill

(T he lesis)’, in Felix Heinzer and Christop h Schönbo rn (eds.), Ma ximus Co nf essor ( Fri bo ur g : Éditi on s Univ er sitaires Fribourg Suis se, 1982 ), 61-79.

Ma dd en, Nic hol as, ‘Comp os ite Hyp ost asis in Maxi mus Co nfe sso r’, in Stu d ia Patr i stica, 27 (Leuven: Peeters , 1993), 17 5-97.

Martzelos, George D. Ge,ne sh kai, Phge, j tou/ {Orou th/j Halkhdo,n aj* S um bol h, sth,n Istorikodogmatjk h, Diereu,nhsh to u / {Orou th, j D, Oivkoume ni kh /j Suno,dou (Thessalonica: Π. Πουρναρ ᾱς, 1 986).

—— ` H Cristolog i, a tou/ Basilei,ou S el e uk ei,aj ka i, h` oivkoumeni kh , su masi,a thj (Thessalonica: Π. Πο υ ρναρᾱs, 1990).

Matsoukas, N icos, Ko ,smoj( ;Anqrwoj( Koin wni,a kata. to.n Ma,ximo Omologhth/ (Athens: Γρ ηγ ρης, 1980).

—— Dogmati k h, kai, Sumboli kh , Qe ologi,a ii (Thessalonica: Π. Πουρναρ ᾱs, 1992).

M ay er , Agostino, ‘M on ot helismo ‘, i n Enci cl opedia Cattolica (Va tican City, 1949-), viii, cols. 1319-24.

McGuckin, John A., Saint Cyril o f A le xa ndria, the Christologi-cal Controv e rsy: Its History, T h eology, and Texts (Leid en : Brill, 1994) .

224

Messier, M., ‘ Th éa ndrism e’, in C atholicisme hier, aujour d’hui, de m ain, xiv (Paris: Letouzey et Ané, 1996 ), cols. 953-6.

Meyendorf, John, Christ in Eastern Christian Tho ug ht (New Yo rk: St Vladimir’s Seminar y Press, 1987).

—— I mperial Un it y and Christian Divisions: The Church 450-68 0 AD (New Yo rk: St Vladimir’s Semi na ry Press, 1989).

Moeller, C harles, ‘Le Chalcédoni sm e et le né ο-Chalcédonisme en Ori-ent de 4 51 à la fin du VIe siè c le’, in A lo ys Grillmeier and Heinrich Bacht (eds. ), Das Konzil von Chalke don : Geschichte und Gege nwart, i (Würzburg: Echter-Verlag, 19 51), 63 7-720.

—— ‘Textes “monophysi te s” de Lé on ce d e Jérus a le m’ , Ephe me ri de s theologicae lovanienses, 27 (1951), 467-82.

Mu rphy, F.-X. and S he rwood, P., Co nsta nt in ople II et Cons ta ntino pl e III, in Ger vai s Dumeige ( ed .), Histoire d es Conciles Oecumén iq ues, iii (Par is: Éditions de l’Orante, 1974).

N ichol s, Aidan , Byzantine G osp el: Maxim us the Co nfe ssor in Mo dern Scholarship (Edinburgh: T & T Clark, 1993).

N ico las, M. -J. , ‘L a Doctrin e christologique de sa int Léo n le Grand’, Re-vue Thomiste, 5 1 (1951), 609-60.

N orris, R. A. jun., Manhood and Chris t: A Study in t he Christol og y of Theo dore of M ops uestia (Oxford: Clarend o n Press, 1963).

O’ Ke efe, Jo hn J., ‘Im pa ssible Sufering? Divine Passion and Fifth-Cen t-ur y Christo lo gy’, Theological Studies, 58 (1997), 39-60.

Oort, J. van and Rol da nus, J. (eds .), Chalkedon: Geschich te und Aktu-ali tät. Studien zur R ezeption de r christolog is chen Fo r mel von Chalkedon (Leuve n: Peeters, 1998).

Pa nnenberg, Wolfhart, Jesus: God and Ma n, trans. L e wis L. Wi l kins an d Duane A. Priebe (London: S CM P r ess, 1996) .

Papad opo ul os, Stylian os, Patrologi,a ii (Athens: [ n. p ub.], 1 99 0) . Paravantso s, Athanasios, ‘Di a, logo j m e. tou.j vAnticalkhdoni,aj’, Su,naxh, 63 (1997), 125-35.P ar en te , P., ‘Uso e significato del termin e θ εοκ νητος ne ll a con trovers ia

monothel istica’, Re vue des études byzantines, 11 (1953) , 241-51.Pelik an, Jaros la v, The Chr istian Traditio n: A History of the Development

of Doctrine, ii: The Spir it of Eastern Chris te ndom (6 00- 1700) (Chic ag o: Uni-versity of Chicago P re ss, 1974).

—— ‘ “Counc il or Fathers or Scriptur e” : The Concept o f Authority i n the Theol ogy of Maximus th e Confessor’, in D. Neiman and M. S ch at kin (eds.), The Heritage of t he Early C hur c h, Ori ent alia Christ iana Analect a, 19 5 (Rome : P ont. In st it ut um Studiorum O riental iu m, 1973).

225

P ir et, Pierre, ‘ Christo lo gi e et théolo gi e trinita ire c hez Maxime le Conf-es seur, d’a pr ès sa f orm ul e des natu res “ desquelle s, en lesquelles et lesquelles e st le Ch rist” ‘, in Felix Heinzer and Christop h Schönbo rn (eds.), Maximus Con fe ssor: Act es du Sympo siu m sur Max im e le Confess eur , Fribourg, 2 -5 Septemb re 1980 ( Fri bo ur g : Éditi on s Univ er sitaires Fribourg Suisse, 1982), 215-22.

—— Le C hrist et la Trini té se lon Maxime le Co nfe ss eur, Théolo gie his t-or iq ue, 69 (Paris: B eauche sne, 1983).

Pra do, Jose J ul ia n, Volunt ad y Na turale za : La Antropo lo gia Filos ofi ca de Maximo el Confeso r [s ic], Co leccion ‘C ie ncias Humana s y Filos ofi a’ (Rio Cuart o: Ed icione s d e la Universi da d Nacional de R io Cuarto, 1974).

Pres tig e, G. L. , God in Patristic Thought (London : SPCK, 195 6) .—— Fathers a nd Hereti cs : Six Studies in D og matic Faith w ith Prol ogue

and Epilogue (Lo n don: SPC K, 1958). Qu asten, Johannes , Patrolog y, iii, Christia n C lassics, Inc. (Westminster,

Md.: [n. pub. ], 1986).

R av en , C harles E., Apollinarianism : A n Essay on the Christology of the Early Chur ch (Ca mbr idge: Cambridge Univers ity Press , 1923).

Richard, M ar cel, ‘L éonce et P am phile’, R evu e de sciences ph il os ophiques et théologiques, 27 (193 8), 27-52.

—— ‘Le Trai té “De Sect is” et Léonce d e B y zance’, Re v ue d’histoire ec-clésiastique, 35 (193 9), 695-72 3.

—— ‘Léonc e de Jérusa lem et Léo nce de Byz an ce’, Mé la n g es de science religieuse, 1 (1 944 ), 35-88.

—— ‘L’Int rod uction du mot “hyp ostase” dan s l a théologie de l’incarna ti-on’, Mé la n g es de science religieuse, 2 (1945), 5-32, 243-70 .

—— ‘Le Néο -chalcédon is me’, Mé la n g es de science religieuse, 3 (19 46), 156-61 .—— ‘Léonce de By zance éta it-il origé niste?’, Re vue des études byzantines ,

5 (1947), 31-66.Ro manides, John S., ‘ Highlights i n the Debat e o ver Theodor e o f

Mopsuesti a’s Ch ri sto logy and Some Sugg est ions for a Fres h Approac h ‘, G reek O rt hodox Theological Review, 5 (1959- 60), 140-85.

—— ‘C omments on Paul Ve rgh es e’ s pape r “ The Monothe lit e Controv ersy: A Histor ical S ur vey” ‘, in G reek O rt hodox Theological Review, 13 (1968), 208-11.

—— ‘St. Cyril ‘s “One Physis or Hy postas is of God the Log os Incarnate” and Cha lc ed on’, in P aulos Gr eg orios, Will iam H. Laz ar e th and Nikos A . Nissi ot is (ed s. ), Does C halced on Divide or Un ite? Towa rd s Conver gen ce in Or th odox Christo lo gy (Geneva: World Council of Churches , 1981), 50-70.

226

Schneemann, S. J ., S tu die n über d ie Honori usfrage (Freiburg: Herder, 1864).

Sch önborn, C. v on, Sophron e de Jerusalem: vi e monast iq ue et confess ion do gma ti que, Théolo gie his t or iq ue, 20 (Paris: Bea u chesne, 1972).

Sc hw ai ger , G., ‘Die Hono riusfr age : z u einer neu en Unte rsuchung des al-ten Falles ‘, Z eitschr ift für Kirchengeschichte, 88 (1977), 85-97.

Se llers, R. V ., The Coun cil o f Chalcedon : A Histor ical and Doctrinal Sur-vey (London: S PC K, 1953) .

—— T wo Ancient Christologie s: A St udy in the Christologic al Thought of the School s of Alexa ndria and Antioch (Lond on : SPCK, 1954).

She rw oo d, Pol ycarp, An Annotated Date-L is t of the Wo rks of Maxi mus th e C on f essor, Stu dia Ans elmiana, 30 (Rome: Her de r, 1952).

—— St. Maximus t he Con fessor: Th e Asce ti c Life, the Four Ce nt uries on Charity, Ancient Christian Writ ers, 21 (New York: Newman Pres s, 1955 ).

—— The Earli er Ambigua of Sa int Maximus th e Co nfessor and h is Refuta tion o f O ri g enism, Stu dia An selmian a, 3 6 (Rome: Orbis Catholicu s, Herd er, 1955) .

Singe r, Peter, Practical Eth ics, 2n d ed n. (Ca mbr idge: Cambridge Univers-it y Press, 1 995).

Stă nil oae, Dumit ru , Introd uct io n to Maxi mus’s Mustagogi,a( vE pi. ta.j Phg a,j, i ( A th ens: Apostolikh. Diakoni,a t h/j Ekklhsi,aj th/j Ella,doj ( 1 989 ), 39-72.

— — Introd uc ti on to Maximus ‘ s Fu losifika. Kai. Qeologika. vErwth,mata( Epi. th/j Ph ga,j, iv, 2n d edn. ( A th ens: Apostolikh. Diakoni,a t h/j Ekklhsi,aj th/j Ella,d oj, 1990), 13-51 .

Ternus, J., ‘D as Se elen u nd Bewußtseinslebe n J e su’, in A lo ys Grillmeier and Heinrich Bacht (eds. ), Das Konzil von Chalkedon, ii i ( 1954), 81- 237.

The odoro u, Andreas, Qe,mata I stori,aj Dogma,twn (Athe ns: ΟΕΔΒ, 1992).

Thunberg , Lars, Man and the Co smos: Th e Vision of Sa int Maximus the Confe ss or (New Yo rk: St Vladimir’s Seminary P ress, 1985) .

—— Microcosm an d Mediator: Th e Theologi ca l Anthropol ogy of Maxi-mus the Co nf essor, 2nd edn. (Chicago: O pe n Court, 199 5).

Tixeron t, J., Histo ire de dog mes, iii (Paris: Le cofre, 1912 ). —— History of Dogmas, iii, 2nd edn. , trans. H. L. B. (Londo n: Herder,

1926).T orr ance, I ain R., Ch ristolo gy after Ch al cedon: Seve ru s of Anti och and

Sergiu s the Mon oph ysite (Norwich: Canterbu ry Press, 1988).Trempe la s, Panayotes N. , Dogmati kh , th/j Orqodo,xou Kaqolikh/j vEkklhs

i,aj, 2nd edn., ii ( Athens: Adelfo,thj Qeolo,gwn ~O Sw th,r , 1979).

227

Tsirpa nlis, C. N., ‘Acta sancti Maximi’, Θεολογια, 43 (1 97 2), 106-2 4. T sorbatzog lo u, Panteleim on , ‘ Kwi noni,a kai, Mo noqelhtismo,j th,n v E po ch,

th/j St , Oivkoumenikh/j Su no ,d ou (68 0-681)’, Scien tific Annals of the Faculty of The ology, Sch ool of P a storal and Soci al Th e ology, vii (Thessaloni ca : 2001), 235– 57.

Utheman n, Ka rl H ei nz, ‘Der Neu ch al k edonismus a ls Vo rb er eitung des M o notheletismus: ein Beitr ag zum eigent li che n An li egen des Neuc-halked oni smu s’, in Stu d ia Patr i stica, 29 (Leuven: Peeters, 19 97), 373-413.

V erg he se , Paul , ‘ The Monothe lit e Controv ersy: A H istori ca l Surve y ‘, G reek O rt hodox Theological Review, 1 3 (1968 ), 196-208.

Ware, Kal l istos, ‘Christian Theology in the East, 60 0-1 453’, in Hu be rt Cunlif e-J ones as sisted by Benjami n Drewery (ed s.), A Hi sto ry of Ch ristian Doctrine (Edinburgh: T & T Clar k, 1978), 18 1-225.

We is s , G., Stud ia Anastasi ana I.: Studien zu m Leben, zu den Sc hriften un d z ur Theolog ie de s Patriarche n An astasius I. vo n Antioch ie n, Mi sc ell anea Byzan tina Monacensia, 4 (Muni ch 1965).

Wesche, K enn eth Paul, ‘Th e Christo lo gy of Leo ntius o f Jerusale m: M onophysite or Ch alcedonia n ?’ , St Vla di mir’s Theological Quarterly, 31 (1987) , 65-95.

Williams, Geo rge H., ‘Th e Neo-Pat ri stic Sy nthesis of Geo rges Flo rovsky’, in An drew Bl ane (ed.), Georges Fl oro vsky: Russia n Intellec tual and Ort ho-dox Churchman (C restwood , NY: St Vladimir’s Seminary Press , 1 993), 287 -3 40.

Winkelm an n, Fr iedhelm, De r monenergeti sch-mon ot helische St re it, Berline r Byzantinisti sche Stu dien, 6 (Frankfurt: P eter Lan g, 2001).

Wolfson, Ha rry Austryn, The Philos ophy of the Chur ch Fathe rs: F aith, Trinity, Incarnati on, 3rd rev. edn. (Cambrid ge, Mass.: Harvard Univers it y P ress, 1 976).

Yannopoulos, Pan ayotis A ., ‘Le Tr oisi èm e Concile de Constantinople (6 80-681)’ , in L es Conciles oe c umeniq ues, i: L’Histoire (Paris: Cerf, 199 4), 127-32.

Yeago, Da vid S., ‘Je sus of Naza reth and Cos mi c R edemptio n: The R elevance of Sa int Maxi mus the C onfessor’, Modern Theology, 12 (1996) , 163-93.

Youn g, Frances M ., From Nic a ea to Chalce do n: A Guide to the Lite rature a nd its Background (London: S C M Press, 1983).

228

Zi zi oulas, John, „Cristolog i ,a kai, [Up arxh H dial ek tikh, ktistou/ & avktistou kai , to, do,gma th/j Calkhdo,naj“( Su,naxh( 2 (1982), 9– 20.

—— B ei ng as Com mun ion: Studies in Personhood and the Ch ur ch (New Yo rk: St Vladimir’s Seminary Press, 1985).


Византијски ХристосЛичност, природа и воља у христологији

светог Максима Исповедника

издавач

превеојереј мр Александар Ђаковац

главни и одговорни уредникпротојереј ставрофор др Зоран Крстић

коректураЈ. Миловић

технички уредникВладимир Благојевић

дизајн корица и прелом текста Уметничка радионицаСветог краља Милутина

штампаТиком, Крагујевац

тираж1000

ISBN 987-86-84183-21-9

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

dimitrios batrelos - vizantijski hristos

Documents