dimitrije ljotic

Download Dimitrije ljotic

Post on 26-Jun-2015

263 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Slavia Peri: DIMITRIJE MITA LJOTI I NJEGOV ZBOR

U dosadanjoj jugoslovenskoj istoriografiji veoma malo se pisalo o Dimitriju Ljotiu, a i to malo je bilo ideoloki obojeno. Kao jedini Smederevac koji je bio predsednik stranke, koja je funkcionisala na optejugoslovenskom nivou, i ministar pravde Dimitrije Ljoti zasluuje da mu se posveti mnogo vie panje.

Kratka biografijaDimitrije Ljoti roen je 1891. godine u Beogradu. Vei deo ivota proveo je u Smederevu. Njegovi najstariji poznati preci ore - po miloti zvani Ljota i Toma Dimitrijevi doselili su se iz sela Blaca, sada u Grkoj Makedoniji, u prvoj polovini XVIII veka. Prvo mesto stanovanja bilo im je selo Krnjevo, blizu Smedereva. Oko 1750. godine ova braa su u Krnjevu podigla crkvu brvnaru i posvetili je Svetom oru, svojoj slavi. Krajem XVIII veka, braa su se preselila u Smederevo. Po predanju, u njihovoj kui je Karaore primio kljueve smederevskog grada od Turaka. Inae, Ljotii e do kraja ostati velike pristalice Karaorevia. Otac Dimitrijev, Vladimir Ljoti, morao je da napusti Srbiju 1868. godine, kada su hteli da ga uhapse kao zaverenika na dinastiju Obrenovi. Vratio se tek po abdikaciji kralja Milana 22. februara 1889. godine po postavljanju prve radikalne vlade Save Grujia. Ve 1890. godine on je postavljen za srpskog konzula u Solunu. Kasnije je Vladimir Ljoti bio predsednik smederevske optine i narodni poslanik. Od 1904. godine do 1909. godine ponovo je bio konzul u Solunu. Umro je 1912. godine. Kao to je ve reeno, Dimitrije Ljoti roen je 1891. godine u Beogradu. Osnovnu kolu je zavrio u Smederevu, gde je upisao i Gimnaziju. Po preseljenju porodice u Solun, Dimitrije Ljoti je sa nepunih 16 godina poloio maturu u Srpskoj Solunskoj gimnaziji po odobrenju Ministarstva inostranih dela. U ranoj mladosti, delom pod uticajem roditelja, a delom zbog knjiga, Dimitrije Ljoti je postao vrlo religiozan. Razmiljao je o tome da postane svetenik i da napusti Pravni fakultet, koji je u meuvremenu upisao, ali je, zbog neodobravanja oca, odustao od toga. Njegovo poimanje hrianstva delimino se poklapalo sa Tolstojevim,

u smislu totalnog neprotivljenja zlu. Postao je vegetarijanac, apstinent, odan svom duom Hristovom istoj linosti. U tome je iao tako daleko da je na regrutaciji, neposredno pred Balkanski rat, bio reen da odbije polaganje zakletve. Do polaganja zakletve nije ni dolo, jer njegovo godite nije bilo mobilisano. Ipak, da bi iskazao svoj patriotizam, Dimitrije Ljoti se dobrovoljno javio u sanitetsku slubu. Tokom balkanskih ratova radio je po karantinima i leio tifusare. Na jesen 1913. godine Ljoti je otiao u Pariz, gde je ostao sve do izbijanja I svetskog rata. Na ovaj put otiao je po ideji kralja Petra I koji ga je spremao za diplomatsku slubu, a kolovanje u Francuskoj tada se visoko kotiralo. U Parizu se u njemu jo vie razvila monarhistika opredeljenost i desniarski duh. Poseivao je sastanke francuskih rojalista, a na jednom od njih izjavio: "Tim pre mi treba da budemo monarhisti, jer imamo svoju nacionalnu dinastiju". Po povratku u Srbiju Dimitrije Ljoti je 1. septembra 1914. godine pozvan u vojsku. Sa njom, kao jedan od 1.300 kaplara, povlaio kroz Albaniju i preiveo njen oporavak na Krfu. Pri gonjenju Nemaca i Bugara kroz Srbiju Ljoti je bio ranjen na Ovem polju. Po zavretku rata 1919. godine postavljen je za komandira eleznike stanice u Bakru (izmeu Rijeke i Zadra, blizu Crikvenice). Zanimljivo je njegovo zapaanje, koje je izveo posmatranjem hrvatskih seljaka iz Bakra i Srba u vojsci, da su prvih dana Hrvati vie bili za Jugoslaviju nego Srbi. To se ubrzo katastrofalno promenilo. Za takvu promenu je Ljoti u svom kraju (Bakru) optuio Jevreje koji su, iskoristivi glad koja je bila prisutna u prvim danima postojanja nove drave, zelenaenjem poeli da se bogate. Dana 16. aprila 1920. godine, izbio je trajk elezniara iza koga je stajala Komunistika partija Jugoslavije. Namera im je bila da spree dostavljanje municije protiv Maarske (Bela Kun), a s druge strane da spreavanjem demobilizacije izazovu pobune u vojsci kod rezervista. Na otseku Dimitrija Ljotia u Bakru trajk je slomljen za jedan dan, poto je Ljoti pohapsio 36 elezniara i uputio ih nadlenoj vlasti. Demobilisan je 17.6.1920. godine. U Bakru je naao svoju ivotnu saputnicu Ivku, sa kojom se i oenio. Po demobilizaciji se vratio u Smederevo gde je otvorio advokatsku kancelariju, poto je 22.9.1921. poloio advokatski ispit u Beogradu. Ulanio se u Narodnu radikalnu stranku i postao predsednik njene omladine. Od 1926. godine on se u krugovima Narodne radikalne stranke zbog nekih svojih posebnih stavova smatrao disidentom. Kao disident NRS Dimitrije Ljoti se 1927. godine kandidovao za poslanika u Narodnoj skuptini. Na ovim izborima on je dobio 5.614 glasova (19,7%) to nije bilo dovoljno za dobijanje mandata, dok je u smederevskom izbornom okrugu tada pobedila lista

Demokratske stranke na elu sa Kostom Timotijeviem. To je bio poslednji put da se kandidovao kao kandidat reimske stranke. U daljem politikom radu bavie se kritikom rada jugoslovenskog reima.

Kralj Aleksandar i LjotiKralj Aleksandar je 06.01.1929. godine proklamovao Zakon o kraljevskoj vlasti, na osnovu koga je rasputena Nagodna skuptina, a politike stranke prestale da postoje. Pad lanog parlamentarizma i Zakon o kraljevskoj vlasti ili su u prilog shvatanju Dimitrija Ljotia o veoj centralizaciji. Ipak, postojalo je jo stvari za koje se Dimitrije Ljoti zalagao. To je izmeu ostalog bilo staleko ureenje drave. Cenei Ljotiev patriotizam i poznavajui njegove simpatije prema monarhiji, kralj Aleksandar ga je 16.02.1931. godine imenovao za ministra pravde pri vladi Petra ivkovia. Dimitrije Ljoti je ve 28.06.1931. godine podneo kralju novi projekat ustava. Osnovna misao ovog nacrta bila je da narod bira svoje predstavnike optim tajnim glasanjem, dok bi samu kandidaciju vrile sreske kolegije u koje bi uli predstavnici profesionalnih, stalekih, kulturnih i humanitarnih organizacija. Narod bi tajnim i slobodnim glasanjem prihvatio ili odbacio ovaj Nacrt ustava. Poto je njegov predlog Ustava odbijen, Ljoti je podneo ostavku. Drugi razlog njegove ostavke moe ses zakljuiti iz njegovog razgovora sa patrijarhom srpskim gospodinom Gavrilom Doiem, tada arhiepiskopom, zetskoprimorskim, u Nikoj Banji 16.10.1934. godine. U svojim memoarima patrijarh Gavrilo pominje Dimitrija Ljotia kao jednog potenog politiara za kojeg je znao. Na pitanje zato je podneo ostavku, Dimitrije Ljoti mu je odgovorio: "Velianstvo, moram da podnesem ostavku. Ne mogu vie da saraujem sa mojim kolegama. Oni prave jo i danas svoje spiskove: ko je demokrata, a ko je radikal. Premetaju dobre i estite po svome pravilu. Od mene su traili da kao ministar pravde usvojim njihova traenja i premetam sudije sa porodicom iz jednog mesta u drugo. To je ogromna teta, jer drava gubi materijalno a i radi pravosua. Tek to je jedan sudija upoznao sredinu u kojoj radi i njen mentalitet, treba ga premetati u drugi daleki kraj, gde e mu trebati dugo vremena dok upozna ljude i novu sredinu, Ja smatram da je zamisao i program Vaeg Velianstva nemogu sa ovakvim ministrima i njihovim radom." Dana 2.09.1931. godine kralj Aleksandar je primio Dimitrija Ljotia u oprotajnu audijenciju. Na njoj mu je kralj Aleksandar rekao da nije mogao da prihvati njegov predlog Ustava, jer mu se inilo kao da ide u maglu, na ta mu je Dimitrije Ljoti rekao da je ovo to predlae Vlada odlaenje u maglu. Zato e on (Ljoti) svoje misli poeti da objavljuje i oko njih skuplja ljude kojima se one ine prihvatljive. Odrekao se i ministarske penzije, na koju je po zakonu imao pravo.

Iako kralj Aleksandar nije dozvoljavao stvaranje politikih stranaka bio je blagonaklon i podravao je stvaranje jugoslovenskih organizacija koje su u svom programu kao osnovu imale integralni jugoslovenski nacionalizam. Takve organizacije su bile:

Jugoslovenska akcija (JA) Zdruenje borcev Jugoslavije (Boraka organizacija Jugoslavije, BOJ) Grupa Dimitrija Ljotia okupljena oko listova ZBOR i Otadbina

Jugoslovenska akcija osnovana je na sastanku u Beogradu na Boi 7.01.1930. godine. U prvim danima svoje delatnosti Jugoslovenska akcija nije izlazila pred narod, ve je kao zatvoreno drutvo predstavljala jedan manji skup intelektualaca, nepovezanih nekim zajednikim programom. Sama je meu sobom bila podeljena na dve grupacije. Prva grupacija, koju su nazivali idealistikom, a koja je u poetku preovladavala, traila je da prva organizacija bude i ostane ono to i jeste - zatvoreni krug. Nasuprot njoj, postojala je i aktivistika grupacija koja se zalagala da Jugoslovenska akcija donese svoj program, i da se pojavi u javnosti. Vremenom je aktivistika grupacija preovladala. U prvi direktorijum Jugoslovenske akcije izabrani su: Danilo Vulovi, Velibor Joci, Aleksandar tulkofer, Juraj Koreni i Ilija Kostreni za efa propagande. Na svojim skupovima lanovi Jugoslovenske akcije su dizali desnu ruku u vis, pa ih je narod doekao kao faistiki pokret. Svojom idejom o stalekoj organizaciji drave doli su u sukob sa vladajuom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS), koja je elela da im zabrani rad. U Sloveniji je u decembru 1933. godine fuzijom raznih organizacija stvoreno Zdruenje borcev Jugoslavije (Boraka organizacija - BOJ). Voe ovog pokreta bile su: August Kramer, Stane Vidmar i Vladimir Fabjani. Branili su estojanuarski Zakon o kraljevskoj vlasti, i zalagali se za staleku dravu. I njima je prilepljena etiketa faistike organizacije, to su ovi pobijali. Poto su im komunisti (pravilno ih uoivi kao najnacionalnije grupe) poeli da ometaju skupove, elnici BOJ-a su naredili stvaranje takozvanih reditelskih odelkov (odeljenje reda) koji su imali zadatak da im se organizovano suprotstavljaju. Zbog stalnog pritiska vlasti na JA i BOJ, ove organizacije su osetile potrebu da se ujedine. Njima se prikljuila i grupa okupljena oko listova Zbor i Otadbina koju je predvodio Dimitrije Ljoti.

Osnivanje ZBOR-a

Svoju ideju o okupljanju istomiljenika Ljo