digestivni trakt.doc

8/10/2019 digestivni trakt.doc

1/34

Visoko zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studijaVISAN Zemun

DIGESTIVNI TA!T "#VE!A$ ZA%TITA$ NEGA I'ESTI

SE(INAS!I AD

Student) (entor)&o*danovi+ Irena


2/34

Sadraj

, .V#D,1.1. Hrana i ishrana................................................................................................................21.2. Probavni sistem i organi..................................................................................................3/ VAEN0E 1ANE22.1. Usta................................................................................................................................4

2.1.1. Zubi......................................................................................................................52.1.2. Jezi.....................................................................................................................!2.1.3. P"juva#ne "ijezde................................................................................................$

2.2. %utanje hrane.................................................................................................................&

2.2.1. 'dre"o................................................................................................................&2.2.2. Jednja.................................................................................................................(2.3. 'e"uda).........................................................................................................................1*

2.3.1. 'e"uda#ni so.....................................................................................................122.4. +ano )revo.................................................................................................................13

2.4.1. Po#etni deo , dvanaestopalano crijevo............................................................142.4.2. Sredi-nji de jejunum......................................................................................142.4.3. Zavr-ni deo , i"eum

2.5. Jetra..............................................................................................................................152.5.1. 'u#.....................................................................................................................1!

2.!. Panreas.......................................................................................................................1$

2.$. /ebe"o )revo................................................................................................................1&2.$.1. S"e0o )rijevo......................................................................................................1(2.$.2. virno debe"o )revo........................................................................................1(2.$.3. Pravo i"i #marno )revo......................................................................................2*

3 ZA%TITA I NEGA/,2 'ESTI /,4 ZA!'0."A!/5

'ITEAT.A36


3/34

, .vod

arenje hrane 0redstav"ja s"oen izio"o-i 0ro)es gde se unesene su0stan)e roz sistemorgana za varenje 0odvrgavaju raznim hemijsim i izi#im 0romenama. ao tavehran"jive materije se a0sorbuju i 0renose 0utem rvi i"i "ime roz #itavo te"o.

Sistem organa za varenje je dosta om0"esan jer se unose strana te"a oja se trebaju0rvenstveno dobro mehani#i obraditi dejstvom e"uda#nog soa i mnogih ermenatadeziniovati i raz"oiti na 0rostije materije zatim u )revima a0sorbovati. asnije do"azi do

0ro)esa deea)ije tj. do izba)ivanja ne u0otreb"jivih materija. 6itno je nag"asiti da je0robavni sistem jao osjet"jiv i da zahtjeva ve"iu 0anju 0o#ev-i od same ishrane #ovea do

njegovih obi#aja i na#ina onzumiranja hrane.

Smatram da je digestivni sistem jedan od najzna#ajnih sistema organa "judsog te"a jer0redstav"ja g"avni izvor energije oji je 0otreban za rad i razvoj #itavog #oveovogorganizma. 7z tog raz"oga sam se od"u#i"a da 0i-em svoj seminarsi rad na ovu temu.

1


4/34

,, 1rana i ishrana

Sve materije raz"i#itog ob"ia i 0ore"a oje se u organizmu unosu 0utem oragana za varenjenazivaju se hrana. na je osnovni izvor energije za odvijanje ivotnih 0ro)esa i ativnosti i

bez nje "judsi organizam ne bi bio u stanju da se izgra8uje ta#nije razvija i obnav"ja.

Pro)es uno-enja hran"jivih materija oje daju energiju u organizam bez njihove da"je 0reradenaziva se ishrana.

+u raz"iuemo9

egetarijansu ishranu :arobioti#u ishranu

7shrana treba da bude razno"ia i da sadri osnovne materije a to su9

rganse9

itamini,veoma su zna#ajni za ivot #ovea i ivotinja jer se u"ju#uju unorma"ni to biohemijsih i izi#iih 0ro)esa 0rometa materija

Ug"jenihidrati,s"ue za dobijanje energije 0otrebne za ivotne 0ro)ese

6e"an#evine,izgra8ene od aminoise"ina oje s"ue za izgradnjuv"astitih be"an#evina odnosno ;e"ija te"a

:asti,bogat izvor energije


5/34

:inera"i =osora a")ijuma natrijuma a"ijuma magnezijuma sum0ora gvo8a

joda i dr.>,neo0hodni za izgradnju raz"i#itih te"esnih sastojaa.

6ez so"i se mnoge s"oene radnje u na-em te"u ne bi mog"e odvijati. na vezuje za sebe vodu

zbog toga nedostata so"i u organizmu ima za 0os"edi)e zamor gubita a0etita 0oreme;aj uradu nervnog sistema i mi-i;a a tao8e i ose;aj e8i oji se ne moe ugasiti samo vodom

0o-to bez so"i u organizmu voda se iz"u#uje iz te"a.

oda je ina#e o"i#insi g"avni deo "judsog te"a. Pri"iom

ro8enja $(? te"a sastoji se od vode. Starenjem se 0ove;avao"i#ina #vrste su0stan)e i time se o"i#ina vode u te"u ododras"ih osoba redu)ira na !*,$*?.

oda je u"ju#ena u sve 0ro)ese metabo"izma u te"u trans0ortuje hranjivesu0stan)e do ;e"ija trans0ortuje zavr-ne 0rodute metabo"izma do 0"u;aoe )reva bubrega i time #isti te"o nosi"a) je inorma)ija za te"o i umregu"i-e tem0eraturu te"a v"ai 0"u;a i omogu;ava uno-enje iseonia iizba)ivanje ug"jenog diosida omogu;ava e"etri#ni na0on i 0o"aritet;e"ija bez ojih ne bi mog"i iveti.

S"ia 29 Voda

,/ Di*estivni sistem i or*ani

Sistem organa za varenje =0robavni sistem> 0redstav"ja su0 organa oji su odgovorni zamehani#u i hemijsu obradu unete hrane se"etivno odvajanje u0otreb"jivih hran"jivihmaterija i izba)ivanje nesvarenih ostataa.

Probavni sistem se sastoji od s"ede;ih organa9

Usta =cavum oris> 'dre"o =pharymx> Jednja =oesophagus> 'e"uda) =venriculus, gaster> +ano )revo =intestinum tenue> /ebe"o )revo =intestinum crassum>

Pored navedenih organa du digestivnog sistema #ovea na"aze se 0"juva#ne e"uda#ne i)revne "ezde ao i jetra i 0anreas =s".3.>.

3


6/34

S"ia 39 Gornji i donji *astrointenstinalni

trakt

/ VAEN0E 1ANE

Svi 0ro)esi oji se ne0osredno odvijaju u organima za varenja i oji raz"au s"oene sastojehrane u jednostavne ob"ie nazivaju se varenje hrane. vi 0ro)esi moraju se odvijati u s"adusa 0otrebama svaog organizma jer zna#aj varenja hrane je o#ig"edno ve"i.

/, .sta

@judsa 0robava za0o#inje u ustima0rimanjem hrane. Usta se mogu deinisatiao -u0"jina u ojoj se na"aze zubi jezi i

0"juva#ne "ezde oji 0omau da se hranausitni i raz"oi na jednostavnije ob"ie.

Usta #ine donja i gornja usna obrazi tvrdo imeo ne0)e sa oga se s0u-ta ne0#ana

4

snovna u"oga digestivnog sistema je 0ri0remahrane za stani#nu u0otrebu. Sistem razgra8ujeve"ie mo"eu"e iz une-ene hrane oje zbogsvoje ve"i#ine ne bi mog"e u;i u rvoto namanje i jednostavnije mo"eu"e.


7/34

resi)a od oje se sa obe strane s0u-taju ne0#ani "uovi izme8u ojih se na"azi ne0#anirajni 0o jedan "evo i desno. /onji zid usne -u0"jine #ine jezi i is0od njega mi-i;i oji#ine usnu dijafragmu=s". 4.>.

S"ia 49 .sna u8ljina S"ia

59 .sna u8ljina sa 8ljuva9nim :lezdama

/,, Zu;i

Zubi su o-tani organi oji se na"aze na 0o#etu0robavnog trata ugra8eni u gornju i donjuvi"i)u. U 0eriodu detinstva "judi imajumasima"no 2* =dvadeset> m"e#nih zuba ao nedo8e do nei anoma"ija do odrastao #ovje ima32 =trideset dva> sta"na zuba.Zub se sastoji od krune oja je vid"jiva i korenaoji je usa8en u vi"i)u =s". !.>.

id"jiva 0ovr-ina zuba je 0reivena i gra8enaod zubneglei =s".$. A> do cement0orivaoren zuba =s".$. 6>

Bvrsto tivo oje izgra8uje najve;i dio zuba jedentin i"i zubna ost. Proet je minera"nimmaterijama oje mu daju #vrstinu. 7ma

0rib"ian izg"ed zuba a u sredi-njem de"uormira zubnu 0u"0u.

Zubna 0u"0a je -u0"jina u ojoj se na"aze rvnisudovi i zubni nerv.

S"ia !9 Grazuba ta#nije 0o 1! =-esnaest> zuba u gornjoj i donjoj vi"i)i=s".&.>.Svaa vi"i)a ima9

, 4 =#etri> seuti;a, 2 =dva> o#njaa, 1* =deset> utnjaa

5


8/34

S"ia $9 1istoloki8resek zu;a

S"ia &9 as8ored zu;a

/,/ 0ezik

Jezi je mi-i; oji je vezan za jezi#nu ost i na"azi se na dnu usne -u0"jine =s".(.>. 7mavi-estruu u"ogu u 0robavnom sistemu #ovea. S"ui za 0revrtanje hrane do zubi vr-emehani#u 0reradu tj. usitnjavanje hrane gutanje i uus =zahva"juju;i uusnim bradavi)ama>=s".1*.>.


9/34

/,3 7ljuva9ne :lezde

P"juva#ne "ezde su 0robavne egzorine "ezde oje iz"u#uju 0"juva#u u usnu -u0"jinu. i 0roteu se do u-iju =s".12. ,>.

snovna u"oga 0"juva#nih "ezda jeste da odravaju usnu -u0"jinu v"anom ao bi se hranaraz"oi"a na jednostavnije om0onente i 0ri0remi"a za da"ji trans0ort. Samim "u#enjem

0"juva#e 0odmazuje se i jednja -to 0os0je-uje 0roto hrane do e"u)a.

P"juva#a oju iz"u#uju 0"juva#ne "ezdesadri vodu minera"ne materije enzimami"aze =ptijalin> i vr"o ma"o ma"taze oji

raz"au ug"jenehidrate =srob>. +ao dahemijsa razgradnja hrane 0o#inje ve; uusnoj -u0"jini.

S"ia 12a9 7olo:aj 8ljuva9nih :lezda

S"ia 129 7olo:aj 8ljuva9nih :lezda

// Gutanje hrane

do 4 =#etri> mi"i"itra i s0remna je za gutanje tj. da"je varenje. Zbog nato0"jenosti "ao

"izi roz dre"o i jednja =s".13.>.

Ce"es gutanja je s"oeni re"es oji za0o#injestimu"a)ijom mehanore)e0tora usne du0"je i dre"a

0risutnom hranom. Dentar se na"azi u 0roduenojmodini.

7


10/34

S"ia 139 7ro+es *utanja

//, =drelo

'dre"o je deo gr"a is0od usta i nosne -u0"jine a iznad du-niajednjaai gr"jana. Sastavni jedeo 0robavnog i res0iratornog sistema i zbog ove dvostrue un)ije u b"izini dre"a se na"aziE0o"o0a)E od vezivnog tiva e0ig"otis oji 0ri"iom ata gutanja 0reriva du-ni jer se jezi

re;e unazad zadnjim de"om i nado"e 0otisuju;i ga ao bi se s0re#i"o gu-enje i as0ira)ija.

Zatvara se i nosna -u0"jina 0omo;u meanogne0)a. Pored navedenih un)ija dre"o od#ovea je jao zna#ajno i u voa"iza)iji.

S"ia 149 Gra


11/34

S"ia 159 7rotok zraka i 8olo:aj e8i*lotisa

/// 0ednjak

Jednja je 0robavna )ev od #ovea duine oo 25 )entimetara 0re#nia oo 2 )entrimentra.:i-i#no,s"uzooni je ana" ojim se hrana trans0ortuje od dre"a do e"u)a 0omo;u

va"ovitog stezanja mi-i;a oji se 0onav"jaju vi-e0uta ao bi hrana 0ro-"a roz )e"u 0robavnu)ev.

Jednja ide uz i#mu te 0ro"azi 0"u;nudijaragmu roz usi otvor =s". 1!.>.


12/34

S"ia 1$9 Gra


13/34

Zid e"u)a se sastoji iz tri s"oja =s". 2*.>9 serozni omota# mi-i#ni omota# s"uzooni omota#

Unutra-njost e"u)a je bogata "ezdama oje uz njegove0ovremene 0orete 0os0e-uju me-anje hrane i "a-e de"ovanjeermenata ao i 0ranjenje sadraja e"u)au dvanaesto0a"a#no )revo. U"aza hrane ue"uda) regu"ira musu"atura jednjaa ta#nijesr#ani sinter a na iz"azu iz njega

u dvanaesto0a"a#no )revo na"azise 0i"orus runi mi-i; oji 0ro0u-tahranu te naon -to su se dogodi"e nee

0robavne 0romene.

Hrana uobi#ajenog sastava zadrava se ue"u)u 2 do ! sati. Za to vrijememehani#im usitnjavanjem i de"ovanjemenzima 0retvara se u masu onzisten)ije 0aste oja se zove himus.

/3, =eluda9ni sok

'e"uda#ni so je 0rodut sere)ije neo"io ti0ova egzorinih "ezda s"uzooe e"u)a. 6itnoje izdvojiti da % ;e"ije s"uzooe "u#e hormon gastrin oji 0oti#e 0arijeta"ne stani)e e"u)a na"u#enje e"u#ane ise"ine =HD">.

%"avni sastoj)i e"uda#nog soa 0ored vode i minera"nih so"i su9

Ho"orovodoni#na i"i e"uda#na ise"ina =HD">

na ima vi-estrue u"oge91. Ativira neativan 0e0sinogen2. Pravi ise"u sredinu oja je neo0hodna za varenje 0roteina3. "a-ava varenje mesa4. /e"uje ao antise0ti ubija miroorganizme i"i oteava njihov razvoj.5. #uvava nee vitamine oji "ao gube ativnost u a"a"noj sredini

!. "a-ava a0sorbovanje gvo8a i a")ijuma

11


14/34

Fermenti9, Pe0sin

. U a"a"noj srediniom0"etna 0robava svih sastojaa hrane se dovr-ava i"i se i da"je nastav"ja odvijati sve uzavisnosti od sadraja unesih om0onenti u organizam jer se 0robav"jena hrana u )e"osti

0reradi i 0retvori u teu;inu. Hrana se u tanom )revu zadrava od ! do 12 sati.

snovna u"oga tanog )reva je a0sor0)ija svih 0roduata 0robave tj. ug"jenihhidrata 0roteinai masti ao i ve;ina 0robav"jenih e"etro"ita vitamina i vode oja se roz )revnu membranua0sorbuje diuzijom 0o zaonima osmoze 0utem resi)a =s". 23.>.

Pored un)ije a0sor0)ije hran"jivih materijatano )rijevo ima vanu u"ogu i u imuno"o-ojza-titi i to"eran)iji jer se toom dana unosi 0unoantigena i 0atogena.

12


15/34

/o u e"u)u v"adaju uveti jae ise"ine u tanom )revu stvaraju se gotovo steri"ni us"ovi.


16/34

S"ia 259 (esto ulivanja sokova iz :u9i i *utera9e

/2/ Sredinji deo > jejunum

Srednje )revo jejunum nei ga zovu i G0razno )revo je srednji deo tanog )reva i na"azi seizme8u duodenuma i i"euma. od "judi jejunum je duga#a oo 25 metra.


17/34

S"ia 2&9 7olo:aj ileuma > 8ore=s".2(.>. 6oja jojje )rvenastosiva i njena teina iznosi 1,15 i"ogram.b"i je ograni#en oo"nim organima. S"ui zas"adi-tenje hran"jivih i za neutra"iza)iju -tetnih materijaoje 0rima 0reo vene 0orte =s".3*.>. .Jetra tao8e regu"i-e o"i#inu g"ioze u rvirazara 0ro0a"e rvne ;e"ije stvara rezervevitamina i gvo8a i gradi zna#ajne 0roteine u rvi.

S"ia 319 7olo:aj :u9ne kese i *lavni :u9ni kanal

/4, =u9

'u# je te#nost sme8e boje oja se sastoji se od u#nih so"i e"etro"ita bi"irubina =razgradni0rodut hemog"obina> ho"estero"a i drugih "i0ida. na s"ui ao emu"gator za masti i

vitamine to0"jive u u"jima u 0robavnom tratu i omogu;ava bo"ju a0sor0)iju masnih stvari iz

15


18/34

)reva. Cadi "a-eg obja-njena dosta "judi ovu te#nost u0ore8uju sa deterdentom. 6oju u#iao i sto"i)i odre8uje bi"irubin oji je tamno sme8a su0stan)a.

'u#ni sistem #ini u#na esa i ana"i ojima se u#i osta"i enzimi za varenje iz jetre u#neese i 0anreasa u"ivaju u duodenum =s".32.>.

S"ia 329 =u9ni sistem

/? 7ankreas

Panreas i"i gu-tera#a ao i jetra 0o svom razvoju i iz"ivanju izvodnog ana"a 0ri0adaduodenumu. arateristi#an je 0o tome -to ima s0o"ja-nje i unutra-nje "u#enje. Unutra-njim"u#enjem u rv "u#i hormone inzu"in i g"uagon oji regu"i-u nivo -e;era u rvi a s0o"ja-njim"u#enjem on "u#i 0anreasni so oji sadri enzime ami"azu i "i0azu i u#estvuje u hemijsojrazgradnji hrane do mo"eu"a oje se mogu a0sorbirati u rv. Sme-ten je is0od e"u)a 0oredduodenuma i duina mu je oo 1*,14 )entimetara =s".33.>.

16


19/34

S"ia 349 Gra. Hrana se u debe"om )revuzadrava od 12 do 24 sata. /ebe"o )reva se sastoji od unutra-njeg s"oja =s"uzni)e> srednjegmi-i;nog s"oja oji omogu;avaju ja#e ontra)ije )reva ao bi sadraj debe"og )revaontro"irano iza-ao van i vezivnog s"oja oji s0o"ja ob"ae )revo =s".3!.>. /ugo je oo 15

metar i #ini jednu 0etinu uu0ne duine )reva od #ovea. U njemu se na"azi mno-tvobaterija oje imaju s0osobnost sinteze vitamina oje organizam a0sorbuje.

17


20/34

S"ia 359 7olo:aj de;elo* +reva

U izmetu se na"azi oo $5? vode i 25 ? rutih stvari =ve;inom baterije v"ana ine0robav"jive stvari> i on ima arateristi#an miris zbog 0"inova oji su rezu"tat baterijsogmetabo"izma.

/ebe"o )revo se de"i na tri de"a9

S"e0o )revo i"i )rvu"ja virno debe"o )revo i"i o"on Pravo #marno )revo i"i ana"ni ana"

/@, Sle8o +revo

S"e0o )revo i"i )rvu"ja je 0o#etni deo debe"og )reva.


21/34

S"ia 3$.a9 7olo:aj sle8o* +reva

/@/ #kvirno de;elo +rijevo

virno debe"o )revo i"i o"on je dio debe"og )reva oji se nastav"ja na s"e0o )revo a 0re"azi uravno i"i #marno )revo. Smje-teno je u trbu-nojdu0"ji oo tanog )reva duine oo 1! metara=s".3&.>.

19


22/34


23/34

3. ZA%TITA I NEGA

Za norma"an rad digestivnog sistema ta#nije za zdrav"je organa za varenje najvaniji ator jeishrana. ada se s0ominje ishrana mis"i se na izba"ansirano uzimanje hrane. %"adovanje oje

0rouzrouje nedostata hran"jivih materija ao -to su masti i ug"jenihidrati dovodi do gubitaenergije -to uti#e i na osta"e organe odnosno organizam. 7sti i"i s"i#an eet se dobija ada seima manja be"an#evina vitamina i minera"a svai na svoj na#in.


24/34

Preo usta se 0renose razne zarazne bo"esti #esto i veoma o0asne 0a je zbog toga 0otrebnasta"na i brina higijena i njega usne -u0"jine.U ustima ima mnogo miroorganizama me8unjima i 0atogenih tj. onih oji mogu izazvati razne o0asne bo"esti. Usta su jedan odnajvanijih 0uteva za 0reno-enje mnogih bo"esti osobito zaraznih. Zbog toga usta treba drati#istim zube redovito 0rati 0os"e svaog je"a ne 0iti iz iste #a-e iz oje 0iju drugi itd. od"judi je veoma #esta 0ojava u0a"e s"uzni)e usne -u0"jine zbog oje nastaju razneom0"ia)ije.+a je bo"est naro#ito ras0rostranjena od osoba ojeive u ve"iim o"etivima a ne 0ridravaju se "i#nehigijene. Cazum"jivo je da bo"esni mora zatraiti

0omo; "e#nia. Kto se ti#e ishrane 0otrebno jeizbegavati s"ana ise"a 0a0rena je"a treba jesti -tovi-e a-aste i s"uzave hrane strugane jabuemu-mu"e dunje i drugo vo;e bogato taninom s"uzi i

0etinima jer ti s0ojevi ob"au ja#aju i -tite s"uzni)u.

S"ia 419 Ata

ada su u 0itanju bo"esti usne -u0"jine zadah moe biti ve"ii indiator i za bo"esti drugihosta"ih sistema organa. @o- zadah se ina#e jav"ja 0os"jedi)a uzimanja neih materija ="eovaa"oho"a duhana> i"i ao -to je navedeno u 0rethodnom testu ao 0os"edi)a obo"jenja usnedu0"je 0rabavnog sistema 0"u;a jetre i bubrega

6o"esti zuba


25/34

S"ia 429 7oste8eno irenje karijesa S"ia 439 7o8re9ni 8resjek zu;a koji jezahvaBen karijesom

Paradentoza je bo"est oja o-te;uje zubno meso ost i osta"e nose;e struture zuba.


26/34

S"ia 449 7osledi+e 8aradentozeS"ia 459 7aradentoza

Poreme;aji i obo"jenja e"u)a

6o"esti e"u)a i )reva 0o0ut garavi)e i"i gastritisa su u za0adnim industrijsim

zem"jama sve ras0rostranjenije od stanovni-tva zbog nezdrave 0rehrane i stresnogna#ina ivota. Sve zavisi o0et od ishrane #ovea jer -to je hrana masnija i "o-ije0rovaana to"io ;e due e"uda) na njoj morati raditi. Zdrav e"uda) ovijen je ot0ornoms"uzni)om. na s0re#ava agresivno de"ovanje e"uda#ne ise"ine na e"uda).

U s"u#aju 0oja#anog stvaranja e"uda#ne ise"ine i"i 0reoset"jivosti e"uda#ne s"uzni)e uodnosu na uobi#ajenu o"i#inu ise"ine u e"u)u naru-ena je ravnotea ise"ine i za-titnes"uzni)e.Uzro)i bo"esti su9 stres 0ogre-ne navie 0rehrane i onzuma)ije 0i;a i"i "imatse 0romeneoje mogu uve"io o0teretiti e"uda).

24


27/34

,Bir na e"u)u i"i gastri#ni u"us 0redstav"ja o-te;enje s"uzooe e"u)a a"i 0onead iduodenuma. Uzro)i #ira na e"u)u mogu biti hroni#ni gastritis =uzroovan baterijomhe"i)oba)ter 0L"ori> 0res"abo obnav"janje e"uda#ne s"uzni)e i"i 0sihi#i uzro)i ao -to sustres i"i nemir. aa #aj i nei "juti za#ini 0oti#u 0roizvodnju e"uda#nog soa te tao

0os0e-uju nastana #ira.

S"ia 4!9 "ir na :elu+u S"ia 4$9 &akterija heli+o;a+ter 8Clori

Pored #ira na e"u)u se mogu javiti i bo"esti ao -to su garavi)a gastritis re"esniezoagitis i mnoge druge.

Poreme;aji i obo"jenja )reva

6o"esti )reva oje su hroni#ne arateristia je naj#e-;e u0a"a )reva a"i i )e"og 0robavnog

sistema oje mogu uzroovati 0onav"jaju;e gr#eve i dijareju. sim navedenih sim0tomamogu se javiti rv i s"uz u sto"i)i mr-av"jenje ma"asa"ost gubita a0etita i brojni drugisim0tomi oji mogu dovesti do ozbi"jnih om0"ia)ija bo"esti.

U duodenumu i tanom )revu se naj#e-;e de-avaju navedene u0a"e a ma"igne 0romene suvr"o rete. U0a"e tanog )reva naru-avaju 0ro)es varenja i a0sor0)iju.

/ebe"o )revo je dosta 0od"ono zainetivne u0a"e n0r. ba)i"arnadizenterija. U debe"om )revu se jav"ja ihroni#no obo"jenje u")erativni o"itis

25


28/34

ojim se o-te;uje muoza debe"og )reva -to se moe 0ro-iriti i na retum. Produena ine"e#ena bo"est 0ove;ava rizi ar)inoma debe"og )reva.

S"ia 4&9 .l+erativni kolitis

S"e0o )revo i"i )rvu"ja isto moe biti mestoautnog za0a"jenja ao se ne "e#i moe do;i donjegovog 0u)anja i iz"ivanja sadraja u oo"nutrbu-nu -u0"jinu. Ao se 0osumnja na u0a"u s"e0og)reva 0re0oru#uje se o0era)ija hirur-oodstranjivanje s"e0og )reva.

S"ia 4(9 .8ala sle8o* +reva

Enterobis vermicularis 0oznat jo- 0od nazivom i be"a g"isti)a ma"a je dje#ja g"ista ojaizg"eda 0o0ut be"og on#i;a =s".5*.>. Besto se jav"ja od de)e i od"iuje se arateristi#nim

sim0tomom , jaim svrabeom u 0odru#ju anusa. dras"i )rvi ive u )revima #ovea =s".51.>hrane se )revnim sadrajem ao i )revnom s"uzni)om izazivaju;i atad sitne u")era)ije.0"o8ene ene 0o"au vi-e od 1*.*** jaja-)a iz"aze;i roz ana"ni otvorug"avnom no;uneo"io sati naon -to je dete zas0a"o. Po"au svoja jaja-)a na ou ana"ne i 0eriana"neregije genita"nom 0odru#ju a"i i u vagini mehuru i uterusu 0a #a i u trbu-noj -u0"jini. Jajase 0o"au u "e0"jivu stvar -to uz 0orete ene izaziva ja svrabe.


29/34

S"ia 519 Entero;is vermi+ularis u +rijevima

Hemoroidi i"i u"jevi su ote#ene vene u i oo anusa u donjem de"a retuma oji su 0ro-ireni0od rvnim 0ritisom. . Unuta-nji nastaju b"izu 0o#eta ana"nogana"a a s0o"ja-nji na ana"nom otvoru. Unutra-nji hemoroidi 0oti#u od unutra-njeg vensog

hemoroidnog 0"esusa u gornjem de"u ana"nog ana"a i retumu. ni se uve;avaju i zahva#eoom 0reriveni donji deo ana"nog ana"a.

S"ia 539 Ste8eni o;oljena hemoroida

S"ia 529 S0o"ja-nji i unutranji hemoroidi

6"agi s"u#ajevi hemoroida mogu se "e#iti onzumiranjem ve;e o"i#ine te#nosti i ishranebogate v"anima. Hemoroida"ne reme i"i #e0i;i mogu 0omo;i u smanjenju bo"i. orisno jeu0anje u m"aoj vodi. Ponead je stanje tavo da zahteva hirur-u interven)iju. U "e#enju sesve vi-e 0rimenjuje i "asersa tera0ija hemoroida.

6o"esti jetre i 0anreasa

27


30/34

Poreme;ena un)ija jetre odraava se na na-em )e"ou0nom zdrav"ju me8u osta"im i na0robavnim organima oji su zadueni za va"itetnu detosia)iju organizma. Us0orava "i jetrarad organizam do"azi u stanje hroni#nog trovanja. . :oebiti autni i hroni#ni. U neim s"u#ajevima autni he0atitis 0re"azi u hroni#no stanje."ini#a s"ia i 0rognoza ao i tera0ija zavisi o uzro#niu u0a"e jetre. U0a"u jetre moguizazvati raz"i#iti uzro#ni)i9 baterije virusi a"oho" raz"i#iti tosini 0a #a i "eovi. e"ii je

broj virusa oji mogu izazvati u0a"u jetre

S"ia 559 .8ala jetre S"ia 5!9 Sim8tomi he8atitisa

Panreas i"i gu-tera#a je sme-tena is0od e"u)a u gornjem de"u stomaa i uo"io ne-to nije uredu s njom u tom dje"u te"a jav"ja se nes0e)ii#an intenzivan bo" oji se -iri do i#menogstuba.


31/34

S"ia 5$9 Akutna ;olest

8ankreasa - za9e8ljenje8a8ile vateri

Ke;erna bo"est i"i dijabetes je 0oreme;aj od ojeg do"azi do 0ove;avanja nivoa -e;era u rvi"ezde gu-tera#e. Jav"ja se ada gu-tera#a ne "u#i dovo"jno hormona inzu"ina oji smanjujenivo -e;era u rvi. Ke;erna bo"est se u 0o#etu "e#i tab"etama i dijetom a asnije i ine)ijamahormona inzu"ina. 6o"est je nas"edna a verovatnost da ;e je osoba dobiti =5*?> 0ove;ava seuo"io je osoba 0reti"a. Zna)i -e;erne bo"esti su9 #esto morenje umor s"abost e8 g"ad imr-av"jenje.

S"ia 5&9 7rimanje inzulina

Ca gu-tera#e je naziv za ma"igni tumor gu-tera#e.


32/34

S"ia 5(9 ak *utera9e

4 ZA!'0."A!

7strauju;i temu mog seminarsog rada shvati"a sam o"io je vano biti svestan i eduovan o

u"ozi digestivnog sistema u o#uvanju i razvoju "judsog organizma.vaj rad mi je dao 0ri"iu da 0ro-irim svoja znanja i da u budu;e vi-e obratim 0anju na svojena#ine i obi#aje onzumiranja hrane.

+ao8e je veoma vano redovno 0ose;ivati dotora i tao s0re#iti bi"o aav vid obo"jenjajer svi organi u digestivnom sistemu su me8usobno 0ovezani. Ao do8e do 0oreme;aja radabi"o ojeg organa u 0robavnom tratu to ;e se re"etovani ne samo na organe istog sistemanego na #itav #oveov organizam. Zato je bitno voditi ra#una o 0ravi"noj ishrani tj. unosu

0otrebnih organsih i neorgansih materija ao bi se 0ostigao ba"ans i tao omogu;io

0ravi"an rad organa.


33/34

'ITEAT.A

1. Perovi; /rago. Anatomija #ovjea 7 dio G%"as :edi)inara izdava#a jedini)a

PSS :edi)insog au"teta u Sarajevu Sarajevo 1(&5.

2. Sto)"eL Dorinne. Usborneov i"ustrirani rje#ni bio"ogije Svjet"ost Sarajevo 2**2.

3. :e8edovi;Saer. Hadise"imovi# Ciat. :as"i; Isad. 6io"ogija za 3. razred gimnazijeSvjet"ost Sarajevo 2**&.

4. Nii0edia S"obodna en)i"o0edijaOOO.bs.Oii0edia.orghtt09bs.Oii0edia.orgOiiUstahtt09bs.Oii0edia.orgOii?D5?6/u?D4?&/htt09bs.Oii0edia.orgOii?D5?6/e"uda)=*3.*4.2*14.>

5. Jetra.orghtt09jetra.orghtt09jetra.org)iroza,jetre=1(.*4.2*14>

!. Zdrav ivot htt09OOO.zdravzivot.)om.hr htt09zdravzivot.)om.hr)"ana!&bo"ovi,u,ze"u)u=15.*3.2*14.>

$. Jutarnji dotor htt09dotor.jutarnji.hr htt09dotor.jutarnji.hroste)enja,jetre,,si"Lmarin,,he0ati",,he0ato)iti,,sim0tomi,bo"esti,jetre1*54321=25.*4.2*14.>

31
http://www.bs.wikipedia.org/http://www.bs.wikipedia.org/http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustahttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDu%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDu%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDu%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeludachttp://jetra.org/http://jetra.org/http://jetra.org/ciroza-jetre/http://jetra.org/ciroza-jetre/http://www.zdravzivot.com.hr/http://zdravzivot.com.hr/clanak/68/bolovi-u-zelucuhttp://zdravzivot.com.hr/clanak/68/bolovi-u-zelucuhttp://doktor.jutarnji.hr/http://doktor.jutarnji.hr/http://doktor.jutarnji.hr/ostecenja-jetre--silymarin--hepatil--hepatociti--simptomi-bolesti-jetre/1054321/http://doktor.jutarnji.hr/ostecenja-jetre--silymarin--hepatil--hepatociti--simptomi-bolesti-jetre/1054321/http://www.bs.wikipedia.org/http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustahttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDu%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeludachttp://jetra.org/http://jetra.org/ciroza-jetre/http://www.zdravzivot.com.hr/http://zdravzivot.com.hr/clanak/68/bolovi-u-zelucuhttp://zdravzivot.com.hr/clanak/68/bolovi-u-zelucuhttp://doktor.jutarnji.hr/http://doktor.jutarnji.hr/ostecenja-jetre--silymarin--hepatil--hepatociti--simptomi-bolesti-jetre/1054321/http://doktor.jutarnji.hr/ostecenja-jetre--silymarin--hepatil--hepatociti--simptomi-bolesti-jetre/1054321/


34/34

digestivni trakt.doc

Documents