Физиологија дигестивног Физиологија дигестивног системасистема

1)1) Физиолошка анатомија, покретљивост, Физиолошка анатомија, покретљивост, нервна регулација, цикрулација крвинервна регулација, цикрулација крви

2)2) Пропуштање и мешање хранеПропуштање и мешање хране3)3) Секреторне функцијеСекреторне функције

Физиолошка анатомијаФизиолошка анатомија

Покретљивост – контрактилностПокретљивост – контрактилност Синцицијум (Синцицијум (gap junction)gap junction) Спора и брза ритимичка Спора и брза ритимичка

променапромена Кајџалове ћелијеКајџалове ћелије Шиљати потенцијали: Шиљати потенцијали:

настају када ммп постане настају када ммп постане већи од 40 већи од 40 mVmV; окидају ; окидају фреквенцијом која је фреквенцијом која је пропорционална пропорционална прекорачењу прекорачењу потенцијала; трајање је потенцијала; трајање је 10-40 пута дуже него код 10-40 пута дуже него код нервних влакана.нервних влакана.

Нервна регулацијаНервна регулација Ентерички нервни систем Ентерички нервни систем

садржи око 100 милиона садржи око 100 милиона неурона, скоро исти број неурона, скоро исти број који садржи цела кичмена који садржи цела кичмена мождина.мождина.

Мијентерички – Ојербахов Мијентерички – Ојербахов и субмукозни – Мајснеров и субмукозни – Мајснеров плексус.плексус.

Аутономна контрола Аутономна контрола ентеричког система:ентеричког система: Парасимпатикус: Парасимпатикус:

кранијални (једњак, кранијални (једњак, желудац, панкреас и желудац, панкреас и донекле танко црево) и донекле танко црево) и сакрални плексус сакрални плексус (дистална половина (дистална половина дебелог црева и анус).дебелог црева и анус).

Симпатикус: полазе од Т-5 Симпатикус: полазе од Т-5 до Л-2 и инервишу цели до Л-2 и инервишу цели тракт; инхибира активност тракт; инхибира активност ГИ трактаГИ тракта

Рефлекси ГИ Рефлекси ГИ трактатракта

1.1. Гастрин (Г ћелије)Гастрин (Г ћелије)2.2. Холецистокинин (И Холецистокинин (И

ћелије)ћелије)3.3. Секретин (С ћелије)Секретин (С ћелије)4.4. Гастрични Гастрични

инхибиторни пептид инхибиторни пептид (мукоза горњег (мукоза горњег танког црева)танког црева)

5.5. Мотилин (горњи део Мотилин (горњи део дванаестопалачног дванаестопалачног црева)црева)

Хормонска Хормонска регулацијарегулација

1.1. Интегрисани у оквиру Интегрисани у оквиру ентеричког система (секреција, ентеричког система (секреција, перисталтика, мешање, перисталтика, мешање, локални инхибиторни локални инхибиторни ефекти...)ефекти...)

2.2. У колу од тракта ка У колу од тракта ка превертебралним превертебралним симпатетичким ганглијама симпатетичким ганглијама (гастроколични, (гастроколични, ентерогастрички и ентерогастрички и колоноилеални рефлекс)колоноилеални рефлекс)

3.3. У колу од тракта ка кичменој У колу од тракта ка кичменој мождини и можданом стаблу мождини и можданом стаблу (регулација желудачне (регулација желудачне моторне и секреторне моторне и секреторне функције, бол и дефекација)функције, бол и дефекација)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Пропуштање (пропулзија)Пропуштање (пропулзија)

Стимулација: механичка, хемијска, физичка Стимулација: механичка, хемијска, физичка (иритација), парасимпатетичка.(иритација), парасимпатетичка.

Закон ГИ тракта – једносмерно кретање Закон ГИ тракта – једносмерно кретање (истовремено грчење пре садржаја и опуштање у (истовремено грчење пре садржаја и опуштање у аналном правцу)аналном правцу)

Мешање (сегментација)Мешање (сегментација)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Желудац:Желудац: Желудачна регулација: Желудачна регулација:

механичка + гастринмеханичка + гастрин Регулација у дуоденумуРегулација у дуоденуму

НервнаНервна1.1. Директна – ентеричкаДиректна – ентеричка2.2. Спољна – превертебрална симп. Спољна – превертебрална симп.

ганглијаганглија3.3. Вагусни нерв – ка можданом Вагусни нерв – ка можданом

стаблустаблу Механохемијска:Механохемијска:

1.1. Растегнутост зидаРастегнутост зида2.2. Иритација зидаИритација зида3.3. Киселост дуоденалне каше (3,5-4)Киселост дуоденалне каше (3,5-4)4.4. Осмолалност кашеОсмолалност каше5.5. Производи разлагања протеина и Производи разлагања протеина и

донекле масти (хормонска донекле масти (хормонска регулација ? – холецистокинин, регулација ? – холецистокинин, секретин, ГИП)секретин, ГИП)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Танко црево:Танко црево: Мешање (сегментација)Мешање (сегментација)

Фреквенција 12 у минути у проксималном јејунуму, а 8-9 у минути у Фреквенција 12 у минути у проксималном јејунуму, а 8-9 у минути у дисталном илеумудисталном илеуму

ПропулзијаПропулзија 0,5-2,0 цм/сек (3-5 цм) – 1 цм/мин0,5-2,0 цм/сек (3-5 цм) – 1 цм/мин 3-5 часова од пилоруса до илеоцекалног вентила3-5 часова од пилоруса до илеоцекалног вентила

Хормонска регулацијаХормонска регулација Активирају гастрин, холецистокинин, инсулин, мотилин и серотонинАктивирају гастрин, холецистокинин, инсулин, мотилин и серотонин Инхибирају секретин и глукагонИнхибирају секретин и глукагон

Перисталтичка навала – интензивна иритација мукозног слоја иницира Перисталтичка навала – интензивна иритација мукозног слоја иницира снажне и брзе контракције (инфективна дијареја). Реализују је и снажне и брзе контракције (инфективна дијареја). Реализују је и локални мијентерички рефлекси и спољашњи путеви аутономног локални мијентерички рефлекси и спољашњи путеви аутономног нервног система. Контракциони пут је дугачак и ослобађа црево нервног система. Контракциони пут је дугачак и ослобађа црево иритирајућег садржаја.иритирајућег садржаја.

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Илеоцекални вентил:Илеоцекални вентил: Спречава повраћај фецеса из дебелог Спречава повраћај фецеса из дебелог

црева у танко цревоцрева у танко црево Сфинктер благо контрахованСфинктер благо контрахован Непосредно након оброка интензивира Непосредно након оброка интензивира

се перисталтика и пражњење илеумасе перисталтика и пражњење илеума Отпор пражњењу илеума продужава Отпор пражњењу илеума продужава

боравак каше и потпомаже апсорпцијуборавак каше и потпомаже апсорпцију Нормалан проток каше кроз сфинктер је Нормалан проток каше кроз сфинктер је

1500-2000 1500-2000 mlml/дан/дан Могућа блокада сфинктера која се Могућа блокада сфинктера која се

уклања гастроилеалним рефлексом који уклања гастроилеалним рефлексом који интензивира перисталтику у илеуму и интензивира перисталтику у илеуму и потискује преостали илеоцекални потискује преостали илеоцекални садржај у дебело цревосадржај у дебело црево

Регулација илеоцекума: дистензија Регулација илеоцекума: дистензија цекума, иритација илеума (рефлексе цекума, иритација илеума (рефлексе преносе мијентерички нервни систем и преносе мијентерички нервни систем и систем превертебралне ганглије)систем превертебралне ганглије)

Кретања у ГИ тракту Кретања у ГИ тракту Дебело црево:Дебело црево: Функције дебелог црева:Функције дебелог црева:

1.1. апсорпција воде и електролита ради апсорпција воде и електролита ради формирања чврстог фецесаформирања чврстог фецеса

2.2. складиштење фекалног материјала складиштење фекалног материјала до његовог избацивања (80-200 до његовог избацивања (80-200 mlml))

Мешање:Мешање: Врећасти сегменти – хаустрације – Врећасти сегменти – хаустрације –

2,5 цм2,5 цм Истовремене контракције кружних и Истовремене контракције кружних и

лонгитудиналних мишића – ритам лонгитудиналних мишића – ритам 30/60 секунди30/60 секунди

Пропулзија:Пропулзија: 8-15 часова од илеоцекума до ануса8-15 часова од илеоцекума до ануса ““Масено кретање” – модификација Масено кретање” – модификација

перисталтике:перисталтике: Констриктивни прстенКонстриктивни прстен

Циркулација ГИ трактаЦиркулација ГИ тракта Спланхични (“органски”) Спланхични (“органски”)

циркулаторни пут: црева – циркулаторни пут: црева – слезина – панкреас – јетра слезина – панкреас – јетра (синуси јетре – (синуси јетре – ретикулоендотелне ћелије) – ретикулоендотелне ћелије) – пут хирдосолубилних пут хирдосолубилних супстанци; липосолубилне супстанци; липосолубилне заобилазе јетру.заобилазе јетру.

Механизам повећања крвног Механизам повећања крвног протока током активности ГИ протока током активности ГИ тракта (?):тракта (?): вазодилатација (гастрин, вазодилатација (гастрин,

холецистокинин, вип, секретин, холецистокинин, вип, секретин, калидин и брадикинин)калидин и брадикинин)

смањење концентрације смањење концентрације кисеоникакисеоника

Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта EEнзими и слуз (мукозна течност)нзими и слуз (мукозна течност) Жлезде: Жлезде:

1.1. Слузне жлездеСлузне жлезде2.2. Либеркинове крипте (т. црево)Либеркинове крипте (т. црево)3.3. Тубуларне жлезде (желудац и горњи Тубуларне жлезде (желудац и горњи

део дуоденума)део дуоденума)4.4. Комплексне жлезде (пљувачне, Комплексне жлезде (пљувачне,

панкреас, јетра)панкреас, јетра) Стимулација лучења:Стимулација лучења:

Контактна (тактилна, хемијска, Контактна (тактилна, хемијска, затезна)затезна)

АНСАНС ГИ хормониГИ хормони

Лучење слузи – особине слузи:Лучење слузи – особине слузи:1.1. АдхеренцијаАдхеренција2.2. ЗапреминаЗапремина3.3. Коефицијент трењаКоефицијент трења4.4. Адхерирање фецесних деловаАдхерирање фецесних делова5.5. Отпорност на ГИ ензимеОтпорност на ГИ ензиме6.6. Гликопротеини морају имати Гликопротеини морају имати

амфортерна својстваамфортерна својства

Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта Лучење пљувачке:Лучење пљувачке:

паротидна, субмандибуларна и паротидна, субмандибуларна и сублингвална жлездасублингвална жлезда

серозна (п.амилаза) и мукозна серозна (п.амилаза) и мукозна секрецијасекреција

ЈедњакЈедњак Желудац:Желудац:

1.1. Оксинтичне ћелије (Оксинтичне ћелије (HCl,HCl, пепсиноген, унутрашњи фактор и пепсиноген, унутрашњи фактор и слуз)слуз)

2.2. Пилоричне ћелије (слуз и гастрин)Пилоричне ћелије (слуз и гастрин) Стимулација желудачне Стимулација желудачне

секреције:секреције: Ентерохромафинске ћелије – Ентерохромафинске ћелије –

хистаминхистамин Фазе желудачне секреције: Фазе желудачне секреције:

цефалична, гастрична, цефалична, гастрична, интестиналнаинтестинална

Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта Панкреас: ензими и раствор НСОПанкреас: ензими и раствор НСО33 Панкреасни вод + јетрени вод = Панкреасни вод + јетрени вод =

дуоденум (Ватерова папила, дуоденум (Ватерова папила, Одијев сфинктер)Одијев сфинктер)

Ензими за варење масти, протеина Ензими за варење масти, протеина и угљених хидрата:и угљених хидрата: Протеини: трипсин,химотрипсин и Протеини: трипсин,химотрипсин и

карбоксилпепсидазакарбоксилпепсидаза Угљени хидрати: панкреасна Угљени хидрати: панкреасна

амилаза (не целулозу)амилаза (не целулозу) Масти: панкреасна липаза, Масти: панкреасна липаза,

холестерол естераза, холестерол естераза, фосфолипазафосфолипаза

Трипсински инхибиторТрипсински инхибитор Регулација: ацетилхолин, Регулација: ацетилхолин,

холецистокинин, секретин.холецистокинин, секретин. Фазе панкреасне секреције: Фазе панкреасне секреције:

цефалична, гастрична и цефалична, гастрична и интестинална.интестинална.

Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта Јетра: жуч – жучне киселине:Јетра: жуч – жучне киселине:

1.1. Емулзификација великих честица Емулзификација великих честица мастимасти

2.2. Помагање уноса крајњих продуката Помагање уноса крајњих продуката варења масти кроз интестиналну варења масти кроз интестиналну слузну мембрануслузну мембрану

Избацивање споредних продуката Избацивање споредних продуката из крвотока (билирубин, вишак из крвотока (билирубин, вишак холестерола)холестерола)

Улоге жучних соли:Улоге жучних соли:1.1. ““Детерџент” – смањење Детерџент” – смањење

површинског напона масне фазеповршинског напона масне фазе2.2. Апсорпција: масних киселина, Апсорпција: масних киселина,

моноглицерида, холестерола и моноглицерида, холестерола и осталих липида из цревног тракта.осталих липида из цревног тракта.

Секреција холестерола и Секреција холестерола и формирање камена у жучиформирање камена у жучи

Секреција јетре и пражњење жучне Секреција јетре и пражњење жучне кесекесе

Секреција холестеролаСекреција холестерола