diferencijalni ispiti

8. Multimedija

Definicije i opDefinicije i opšti pojmovišti pojmovi• Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih riječi

Definicije i opDefinicije i opšti pojmovišti pojmovij j ( ) j

multus (mnogi)multus (mnogi) i medium (medijum)medium (medijum)•• Multimedija predstavlja integraciju različitih medijskih Multimedija predstavlja integraciju različitih medijskih

elemenata koji s osno i samostalni sadržajielemenata koji s osno i samostalni sadržajielemenata koji su u osnovi samostalni sadržaji.elemenata koji su u osnovi samostalni sadržaji.• Multimedija je informacija predstavljena ili memorisana u

kombinaciji teksta, grafike, zvuka, animacije i videa o b ac j e s a, g a e, u a, a ac je deaobjedinjenih pomoću računara.

• Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljšani d d j k i ij ili id jši i ldodavanjem zvuka, animacije ili videa; u najširem smislu programska podrška koja korisnicima omogućuje pristup ovim medijima

• Interaktivna multimedija – korisnicima je omogućena kontrola nad aplikacijom, ako je dodata struktura hiperveza

hipermedijahipermedija

Aleksandar Aleksandar StamenkovićStamenković

Osnovi informatikeOsnovi informatike

Hipertekst i hipermediaHipertekst i hipermedia•• HipertekstHipertekst

Hipertekst i hipermediaHipertekst i hipermediaHipertekstHipertekst– To je tekst, prikazan na računaru, koji sadrži linkove

ka drugim tekst dokumentima. Čitalac može jednostavnim klikom na link da otvori drugi tekst kojijednostavnim klikom na link da otvori drugi tekst koji detaljnije objašnjava tu reč.

– Na ovaj način, čitalac hiperteksta stvara sopstveni put t ži j i čit jpretraživanja i čitanja

–– Preteča hiperteksta je i poznato delo Milorada Pavića Preteča hiperteksta je i poznato delo Milorada Pavića : Hazarski rečnik: Hazarski rečnik: Hazarski rečnik: Hazarski rečnik

•• HipermedijaHipermedija– Nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija, j p j j

zvuk, video, itd.– Koristi se za WWW (World Wide Web)



Primer hipertekstualnog dokumentaPrimer hipertekstualnog dokumentaPrimer hipertekstualnog dokumentaPrimer hipertekstualnog dokumenta



InteraktivnostInteraktivnost•• InteraktivnostInteraktivnost – vrsta dijaloga korisnika i aplikacije

InteraktivnostInteraktivnostj g p j

• Hipermedija kao svoju bitnu komponentu uključuje interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske teme s po e ane tako da korisnik potra ihipermedijske teme s po e ane tako da korisnik potra ihipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani predmet.predmet.

• Interaktivnost omogućava korisniku biranje, odlučivanje, ali i povratni uticaj na program u realnom vremenu zahvaljujući postojanju više navigacijskih putanja u hipermedijskompostojanju više navigacijskih putanja u hipermedijskom programu.

• Navigacija (navigation) - način kretanja korisnika kroz hipermedijsku aplikaciju.

• Olakšavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoćni alati kao što su mape dugmad s tekstom ili simbolima ikone itdkao što su mape, dugmad s tekstom ili simbolima, ikone itd.



Mrežni hipermedijski sistemiMrežni hipermedijski sistemi• Početak hipermedije je pristup neumreženoj

Mrežni hipermedijski sistemiMrežni hipermedijski sistemioče a pe ed je je p s up eu e e oj

hipermediji: jedan korisnik u interakciji s jednom aplikacijom (obično na CD-ROM-u) R j č kih ž i t• Razvoj računarskih mreža - istovremeno pregledavanje aplikacije od strane više korisnika unutar kompanija, škola, kod kuća,...unutar kompanija, škola, kod kuća,...

•• Posebno značajno korištenje Interneta, tj. WWWPosebno značajno korištenje Interneta, tj. WWW--a a kao globalnog mrežnog hipermedijskog sistema. kao globalnog mrežnog hipermedijskog sistema.

•• WWW (World Wide Web) WWW (World Wide Web) •• Nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem Nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem

lti dij kih l t t j hi dij kilti dij kih l t t j hi dij kimultimedijskih elemenata postaje hipermedijski multimedijskih elemenata postaje hipermedijski sistem sistem -- globalna hipermedija (hiperveze povezuju globalna hipermedija (hiperveze povezuju čvorove na računarima bilo gde na Internetu) čvorove na računarima bilo gde na Internetu) g )g )



Prednosti mrežne hipermedijePrednosti mrežne hipermedije• Autor teksta može jednostavno dodavati

Prednosti mrežne hipermedijePrednosti mrežne hipermedijeAutor teksta može jednostavno dodavati reference ka drugim tekstovima drugih autora koji se nalaze na drugim računarimaj g

• Pritom svaki autor menja, dopunjuje i poboljšava svoj tekstj

• Samim tim, autor nema potrebe da objašnjava ono što su drugi pre njega (bolje) objasnili, a i g p j g ( j ) j ,čitalac ima pristup najkvalitetnijim informacijama

• Ceo internet je praktično jedan globalni j p j ghipermedijski sistem na kome bukvalno nema šta ne može da se pronadje



Primena multimedijePrimena multimedije• Pogodna u svim područjima gde je potreban pristup

Primena multimedijePrimena multimedijeg p j g j p p p

elektronskim informacijama •• Čovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako Čovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako

ih je samo čuo, 40% ako ih je vidio i čuo, a 75% ako ih je samo čuo, 40% ako ih je vidio i čuo, a 75% ako ih je vidio, čuo i aktivno koristio.ih je vidio, čuo i aktivno koristio.U l jU l j•• U poslovanjuU poslovanju– Poslovne multimedijske aplikacije: marketing, prezentacije,

reklame simulacije katalozi obuka zaposlenikareklame, simulacije, katalozi, obuka zaposlenika, videokonferencije, on-line prodaja.

•• Na javnim mestima Na javnim mestima a ja est aa ja est a– Hoteli, autobuske i železničke stanice, trgovački centri,

muzeji i slično gde god su potrebne informacije.



Primena multimedijePrimena multimedije•• Kod kućeKod kuće

Primena multimedijePrimena multimedijeKod kućeKod kuće– PC računari, Internet

•• U obrazovanjuU obrazovanjuU obrazovanju U obrazovanju – Obrazovne ustanove izuzetno pogodna mesta za

primenu hipermedije. N j l đi t ž fik i ij i k k ji– Najmlađi uzrast - važna grafika, animacija i zvuk koji vrlo često zamjenjuje ili nadopunjuje tekst (na primer kod učenja čitanja).

– Odrasli - slike-fotografije upotpunjene tekstom i video zapisi

– Oblik korištenja multimedije u edukaciji: uključivanje Ob o š e ja u ed je u edu ac j u juč a jestudenata u proces izrade multimedijske aplikacije

– Obrazovanje na daljinu



Multimedijalni računarski sistemMultimedijalni računarski sistem• Računarski sistem za razvoj (autori) i za pregledavanje (korisnici)

Multimedijalni računarski sistemMultimedijalni računarski sistemj ( ) p g j ( )

multimedijskih aplikacija • Prevladavaju Windows i Macintosh platforme• Opšta pravila: vrlo brzi računari sa velikom radnom memorijom i hard

diskom



Hadrverska podrškaHadrverska podrška• Memorija

Hadrverska podrškaHadrverska podrškaj

– RAM, ROM, hard disk– disketa, magnetni i optički uređaji

DVD (Di it l V til Di )– DVD (Digital Versatile Disc)– CD-ROM čitači i snimači

• Ulazni uređaji• Ulazni uređaji– tastatura, miš, trackball, touchscreen, grafičke table

(tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za j ( ik f )prepoznavanje govora (mikrofon)

• Izlazni uređajimonitori zvučnici video uređaji projektori printeri– monitori, zvučnici, video uređaji, projektori, printeri

• Komunikacioni uređaji– modem ISDN adapter ADSL modem– modem, ISDN adapter, ADSL modem



SoftverSoftver• Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS

SoftverSoftver• Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS• Obrada teksta i OCR programi

f• Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike • 3D modeliranje• Obrada zvuka • Obrada animacija i video signalaObrada animacija i video signala• Konverzija izmedju različitih formata video i

zvučnog signalazvučnog signala• Multimedijski autorski alati



Osnovni elementi multimedijeOsnovni elementi multimedijeOsnovni elementi multimedijeOsnovni elementi multimedije

• GrafikaT k t• Tekst

• Zvuk• Animacija • Video



GrafikaGrafika• Važna za vizualni efekat multimedijske

GrafikaGrafika• Važna za vizualni efekat multimedijske

aplikacije Bit ( i t ili t k fik ) iliBit ( i t ili t k fik ) ili•• Bitmape (paint ili rasterska grafika) ili Bitmape (paint ili rasterska grafika) ili vektorske (drawn grafika) vektorske (drawn grafika) – Bitmape - foto-realistične slike i za kompleksne

crteže koji zahtijevaju fine detalje V kt k fik fičk blik k ji– Vektorska grafika - za grafičke oblike koji se mogu matematički izraziti koordinatama, dužinom i uglovima (linije pravougaonicidužinom i uglovima (linije, pravougaonici, poligoni, kružnice,...)



Vrste grafikeVrste grafikeA) Bitmape (paint ili rasterska grafika)A) Bitmape (paint ili rasterska grafika)

Vrste grafikeVrste grafikeA) Bitmape (paint ili rasterska grafika) A) Bitmape (paint ili rasterska grafika) B) Vektorske (drawn grafika)B) Vektorske (drawn grafika)

• Bitmape – sastavljene od pojedinačnih tačaka - pixela (picture– sastavljene od pojedinačnih tačaka - pixela (picture

element) – svaki pixel iste veličine – rezolucija - broj piksela po horizontali i vertikali -

određuje kvalitet slike matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji– matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji čini sliku (lokacija, boja), dimenzija matrice zavisi od broja boja.



BitmapeBitmape boje i veličina slikeboje i veličina slike• Crno-bela slika (monochromatska)

Bitmape Bitmape -- boje i veličina slikeboje i veličina slikeCrno bela slika (monochromatska)– Svaki pixel je memorisan kao jedan bit (0 ili 1) pa 640 x 480 slika

zahteva 37.5 KB (640 x 480 / 8 / 1024)Slika tono ima si e boje (gra scale)• Slika u tonovima sive boje (gray-scale)– Svaki pixel je memorisan kao byte (vrednost između 0 to 255) 640 x

480 slika zahteva preko 300 KB.• Slika u 8-bitnoj boji (indeksirana)• Slika u 24-bitnoj boji

– Svaki pixel je memorisan kao 3 byta (za svaku RGB boju po jedan) – Podržava 256 x 256 x 256 mogućih kombinacija boja (16,777,216)

640 x 480 slika zahteva 921.6 KB.– Mnoge RGB slike se memorišu kao 32-bitne slike jer se dodatni

byte podataka za svaki pixel koristi za memorisanje alpha vrednosti koja predstavlja informaciju o nekim posebnim efektima.j p j j p



Ako su u pitanju 24bitneAko su u pitanju 24bitneAko su u pitanju 24bitne Ako su u pitanju 24bitne boje onda ovaj pixel ima boje onda ovaj pixel ima sledeće komponentesledeće komponenteRR=0 37*255=94=0 37*255=94RR=0.37*255=94=0.37*255=94G=0.36*255=91G=0.36*255=91B=0.13*255=33B=0.13*255=33



O i i l likO i i l likOriginalna slikaOriginalna slika

UveUvećani detaljićani detaljijj



Vektorska grafikaVektorska grafika• Poređenje bitmape i vektorske grafikeVektorska grafikaVektorska grafika

– Veličina datoteke - za gornji primer oko 30 bajtova alfanumerfičkih podataka nasuprot 5000 bajtova (200x200/8) za crno-belu sliku ili 40 000 (200x200) za(200x200/8) za crno-belu sliku ili 40 000 (200x200) za sliku sa 256 boja.

– Kod vektorskih slika se ne mogu pojedine informacije pridruživati nekom delu objekta (npr. delovi crte u više boja)

– Pri povećanju bitmap slike opada kvalitet slike– Pri povećanju bitmap slike opada kvalitet slike (stepenasta izobličenje crta - jaggies)

– Delovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako da se sačuvaju objekti koji su nacrtani ispod (kod pomeranja ostaje prazni prostor).



Kod Rasterske grafike, kvalitet slike zavisi od rezolucije

Rasterska grafikag

Vektorska grafika



Grafički formatiGrafički formati• Formati slika

Grafički formatiGrafički formati

– za bitmape i vektorsku grafiku – zavisni i nezavisni od platforme – sa kompresijom i bez kompresije

• Ime formata Tip datoteke Tip slike• Tagged Image File Format .TIFF bitmapa• GIF (Graphics Interchange Format) .GIF bitmapaGIF (Graphics Interchange Format) .GIF bitmapa• JPEG .JPG bitmapa• PNG (Portable Network Graphics) .PNG bitmapa• Encapsulased PostScript .EPS vektorska• Windows Bitmap BMP bitmapa• Windows Bitmap .BMP bitmapa• Windows Metafile .WMF vektorska• Macintosh PICT i PICT2 .PIC oba• Adobe Photoshop .PSD bitmapa

Ad b Ill t t AI kt k• Adobe Illustrator .AI vektorska• CorelDraw CRD .CRD vektorska



Grafika za WebGrafika za Web• Kompresioni formati slika za brz prenos mrežom

Grafika za WebGrafika za WebKompresioni formati slika za brz prenos mrežom– Kompresija uz gubitak sadržaja (lossy compression) i – Kompresija bez gubitaka (lossless compression) p j g ( p )

• Vektorska grafika za Web: Scalable Vector Graphics (SVG)

• Bitmap grafika: GIF, JPEG, PNG • Scalable Vector Graphics (SVG)

nije format nego jezik za opisivanje 2 D grafike u XML u– nije format, nego jezik za opisivanje 2-D grafike u XML-u • PNG (Portable Network Graphics)

– noviji format, zamjena za GIF, kompresija bez gubitakanoviji format, zamjena za GIF, kompresija bez gubitaka



Grafika za WebGrafika za Web• Potsetimo se, to je grafika sačinjena od tačaka, zadatih

Grafika za WebGrafika za Web, j g j ,

matematičkim koordinatama, i linija kojima su te tačke povezane, a koje su zadate matematičkim formulama.V kt ki t ži fl k ibil iji d bit• Vektorski crteži su mnogo fleksibilniji od bitmapa.

•• Kako su zadati matematičkim formulama, ovi crteži se Kako su zadati matematičkim formulama, ovi crteži se veoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu povećati iliveoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu povećati iliveoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu povećati ili veoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu povećati ili smanjiti. Dovoljno je samo promeniti određeni smanjiti. Dovoljno je samo promeniti određeni parametar u odgovarajućoj formuli.parametar u odgovarajućoj formuli.p g j jp g j j

• To nije slučaj sa bitmapama, kod kojih se uvećanjem ili smanjenjem dimenzija slike gubi na kvalitetu.



Grafički formatiGrafički formati GIFGIF

GIF (Graphics Interchange Format)

Grafički formati Grafički formati -- GIFGIF

• GIF (Graphics Interchange Format)– 8-bitna boja (prikaz do 256 boja)

1987 l j k ij C S– 1987. uvela ga je kompanija CompuServe– Postao popularan zbog efikasnog algoritma za kompresiju

Pogodan za slike s većim područjima u istoj boji– Pogodan za slike s većim područjima u istoj boji (ilustracije, ikone, logo,...)

– Čak i spori modemi omogućavaju prenos relativno velikih p g j pslika.

– Komprimovani format bez gubitaka; Kompresija se vrši red po red tako što se skup pixela iste boje zamenjuje jedinstvenim opisom (na pr. manja slika sa horizontalnim linijama, nego slika iste veličine sa vertikalnim).linijama, nego slika iste veličine sa vertikalnim).



Osnovne karakteristike formata GIFOsnovne karakteristike formata GIF• Transparent Image – transparentna pozadina slike,

tj slika sa pro idnom po adinom

Osnovne karakteristike formata GIFOsnovne karakteristike formata GIF

tj. slika sa providnom pozadinom• Animated GIF – jedini opšte prihvaćeni grafički

format koji podržava pravljenje animacija; koristi seformat koji podržava pravljenje animacija; koristi se za kratke animacije i filmove niske rezolucije za WEB stranice. Animaciju čini nekoliko frame-ova, koji se

lik b i j d d i ik jvelikom brzinom, jedan za drugim prikazuju na ekranu.



Slika sa neprovidnomSlika sa neprovidnom pozadinom

Slika sa providnom ppozadinom



Imamo ukupno 8 slika koje se naizmenično ponavljaju

Ove pojedinačne slike nazivaju se okviri (engl. frames). O e pojed ač e s e a aju se o (e g a es)

Definiše se i vremensko trajanje svakog okvira, kao i da li se animacija ponavlja od početka kad stigne do kraja



animacija ponavlja od početka kad stigne do kraja.

Grafički formatiGrafički formati JPEGJPEG

• JPEG (Joint Photographic Experts Group)

Grafički formati Grafički formati -- JPEGJPEG

• JPEG (Joint Photographic Experts Group)– Ime po organizaciji koja je kreirala standard – Rasterski grafički formatg– 24-bitna dubina boja (preko 16 miliona boja) – Pogodan za fotografije –– Kompresija formata sa gubitkomKompresija formata sa gubitkomKompresija formata sa gubitkomKompresija formata sa gubitkom– Kompromis između nivoa kompresije (veličine slike) i kvaliteta

slike –– Bolji rezultati za "zamagljene" slike bez oštrih prelaza i jednoličnihBolji rezultati za "zamagljene" slike bez oštrih prelaza i jednoličnihBolji rezultati za zamagljene slike bez oštrih prelaza i jednoličnih Bolji rezultati za zamagljene slike bez oštrih prelaza i jednoličnih

boja boja – Najbolji format za prikaz fotografija i realnih slika sa glatkim

varijacijama u tonu i boji.– Slika je mnogo kvalitetnija od GIF-a.– Dekompresiju vrši aplikativni program pre prikaza



Grafički formatiGrafički formati PNGPNG• PNG (Portable Network Graphics)

Grafički formati Grafički formati -- PNGPNG• PNG (Portable Network Graphics)

– bitmap - rasterski formatNastao kada je kompanija Unisys objavila da će patentirati– Nastao kada je kompanija Unisys objavila da će patentirati algoritam za kompresiju koji koristi GIF, što bi značilo da proizvođači softvera koiji koriste GIF moraju da plaćaju za korišćenje algoritam za kompresiju.

– PNG format je baziran na drugom algoritmu za kompresiju podatakapodataka

– PNG podržava i kompletnu ali i delimičnu transparentnost (GIF samo kompletnu)( p )

– Veća dubina boja (24, 32 ili čak 48 bitova za boje)– Kod većine slika omogućava veću kompresiju nego GIFg p j g



Grafički formatiGrafički formati PoredjenjePoredjenje• Format GIF omogućava dubinu od 256 boja; Kompresija ima

Grafički formati Grafički formati -- PoredjenjePoredjenjeg j ; p j

“lossless” shemu – ne gube se detalji slike sa malo boja; potrebnije je sačuvati detalje nego smanjiti veličinu datoteke,

• Format JPEG omogućava dubinu od 16 7 miliona; Kompresija• Format JPEG omogućava dubinu od 16.7 miliona; Kompresija zasnovana na “lossy” shemi – kod memorisanja se gube detalji sa fotografije. JPEG ne podržava isprepletene slike, transparentnos i animacijtransparentnos i animaciju.

• GIF podržava, PNG bolji u predstavljanju transparentnih i isprepletenih slika. GIF najbolji za animaciju.N j lj ši j PNG APNG b lj d šk• Najavljeno proširenje PNG u APNG za bolju podršku animaciji.

• Sva tri formata se zasnivaju na kompresiji.j j• Postoje formati kao Windows bitmap .bmp koji ne

podrazumevaju kompresiju.



Modeli bojaModeli boja• Trihromatska teorija boja (1801 Thomas

Modeli bojaModeli bojaj j (

Young, kasnije usavršio Herman von Helmholtz)– Osnovni princip: svaka boja se može dobiti kao kombinacija

tri osnovne boje tako su na primer tri osnovne slikarske boje:tri osnovne boje, tako su na primer tri osnovne slikarske boje: crvena, žuta i plava.

• Aditivni model boja– Mediji koji emituju svetlost (TV ekran, monitor) koriste tzv.

aditvni sistem mešanja boja. –– Osnovne boje su : crvena (red Osnovne boje su : crvena (red –– R), zelena (green R), zelena (green –– G) i G) i

l (bll (bl B) j RGB d l b jB) j RGB d l b jplava (blue plava (blue –– B), to je RGB model boja.B), to je RGB model boja.– Svaka od ovih boja stimuliše jedan od tri tipa receptora boja u

oku, sa što je moguće manjom stimulacijom preostla dva.–– Kombinacijom po dve osnovne boje dobijaju se tzv. Kombinacijom po dve osnovne boje dobijaju se tzv.

subtraktivne boje R+B=magenta, R+G=yellow, G+B = cyan. subtraktivne boje R+B=magenta, R+G=yellow, G+B = cyan. R+G+B = belaR+G+B = bela



Modeli bojaModeli boja• Subtraktivni sistem boja - CYMK (Cyan,

)

Modeli bojaModeli boja

Magenta,Yellow, blacK)– model boja za štampanje– Pogodan u slučajevima kada naše oko prihvata svetlost koja se odbijaPogodan u slučajevima kada naše oko prihvata svetlost koja se odbija

sa nekog predmeta. – Predmet apsorbuje određenu talasnu dužinu bele svetlosti, a preostale

reflektuje.reflektuje.– Štampana strana sastoji se od vrlo sitnih tačaka primarnih boja i crne. – Cyan – suprotna od crvene, dobija se kad se od bele oduzme crvena

(tj predmet apsorbuje crvenu) G+B = cyan(tj. predmet apsorbuje crvenu). G+B = cyan– Magenta – suprotna od zelene. R+B = magenta– Yellow – suprotna od plave. R+G = yellow

C t i ll til k bi j d d j– Cyan, magenta i yellow mastilo ne mogu kombinovanjem da daju crno mastilo, pa se ovim bojama obavezno pridružuje i crna (blacK) čime se dobija CYMK sistem boja.



Digitalno predstavljanje bojaDigitalno predstavljanje boja•• Color depth Color depth –– dubina boja je broj bitova koji se koristi dubina boja je broj bitova koji se koristi

Digitalno predstavljanje bojaDigitalno predstavljanje bojapp j j j jj j j j

za predstavljanje bojeza predstavljanje boje– 8 bita – 256 boja

16 bita 65 536 boja Hi Color– 16 bita- 65 536 boja, Hi Color– 24 bita – 16 777 216 boja, True Color– U RGB modelu se po 8 bitova koristi za predstavljanje intenziteta

k d 3 b jsvake od 3 osnovne boje.• Složene boje se predstavljaju kao trojke brojeva oblika

(r,g,b)( ,g, )– r – intenzitet crvene boje (0-255)– g – intenzitet zelene boje (0-255)– b – intenzitet plave boje (0-255)

• Brojevi (r,g,b) se predstavljaju u binarnom, dekadnom ili heksadekadnom sistemuheksadekadnom sistemu



Unošenje teksta u računarUnošenje teksta u računarUnošenje teksta u računarUnošenje teksta u računar

• Ručno nošenje - kucanje teksta • ASCII (TXT) zapis (na pr. Notepad)

HTML i ( MS F t )• HTML zapis (na pr. MS Frontpage) • Poseban aplikativni program za slaganje teksta (na pr. MS

Word) )

• Automatsko unošenje – prepoznavanje teksta• Štampani tekst, ali i tekst ispisan rukom • Skeniranje teksta i prepoznavanje znakova i pretvaranje u• Skeniranje teksta i prepoznavanje znakova i pretvaranje u

tekstualni zapis pomoću OCR (Optical Character Recognition) programa (na pr. Recognita)



FontoviFontovi• oblik (typeface) – skup grafičkih znakova koji imaju isti prepozantljiv

oblik i dizajn na pr. Times, Arial, Courier,...

FontoviFontovioblik i dizajn na pr. Times, Arial, Courier,...

• pismo ili font – skupina znakova iste veličine i stila koji pripadaju određenom obliku, na pr. Times 12-point bold

• stil fonta: podebljano (bold), iskošeno (italic), podvučeno (underline),... p j ( ) ( ) p ( )• veličina fonta: u jedinicama points• velika i mala slova (uppercase/lowercasse) – čitljivija kombinacija malih

i velikih slova • proporcionalni (varijabilna širina znakova, npr. Times) i

neproporcionalni font (stalna širina znakova, npr. Courier)



AnimacijeAnimacije• Animacija predstavlja niz neznatno različitih

AnimacijeAnimacije• Animacija predstavlja niz neznatno različitih

slika koje se prikazuju jedna za drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisakdovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja.

• Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl u• Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionih formata.

• Postoje razne vrste animacija počev odPostoje razne vrste animacija, počev od najjednostavnijih, kakav je, na primer, animirani GIF do mnogo složenijih animacijaGIF, do mnogo složenijih animacija.



3D animacija3D animacijaTrodimenzionalna animacija se sastoji se od tri složena koraka:

modeliranje;

3D animacija3D animacijamodeliranje; animiranje;rendering.

3D d li j3D d li j j i d k t d t d•• 3D modeliranje3D modeliranje je proces izrade konture predmeta, odnosno formiranje osnovnog izgleda predmeta. Od konture predmeta generiše se trodimenzionalni predmet, kome se, radi povećanja stepena realističnosti, dodaju teksture, odsjaji, senke itd.realističnosti, dodaju teksture, odsjaji, senke itd.

•• AnimiranjeAnimiranje kreiranog 3D predmeta vrši se zadavanjem polazne tačke i odredišne tačke, zadavanjem putanje između ove dve tačke, kao i određivanjem vrste i dinamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata, j jračunar kreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja.

•• RenderingRendering je poslednji korak 3D animacije karakterističan po velikim proračunima koji mogu trajati više minuta, sati, ali i danima. Rendering Rendering j f i j i h i k t j d tihj f i j i h i k t j d tihje proces formiranja sinhronizovanog kretanja na osnovu zadatih je proces formiranja sinhronizovanog kretanja na osnovu zadatih elemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim elemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.).kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.).

• Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max3D Studio Max Softimage 3DSoftimage 3D• Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max3D Studio Max, Softimage 3D Softimage 3D ExtremeExtreme i Lightwave 3DLightwave 3D.



Za animacije se koriste razni formati fajlova.

Najpoznatiji animacioni formati prikazani su u sledećoj tabeli:Najpoznatiji animacioni formati prikazani su u sledećoj tabeli:

Format EkstenzijaAnimirani CompuServe GIF gifAnimirani CompuServe GIF .gifWindows Audio Video Interleaved Format .aviMotion Video mpg mpegMotion Video .mpg .mpegFlash .swfMacromedia Director .dir .dcrMacromedia Director .dir .dcr3D Studio Max .max



Flash animacijeFlash animacije

J d d d j l ijih

Flash animacijeFlash animacije

• Jedan od danas najpopularnijih programa za pravljenje animacija je FLASH, kompanije MacromediaMacromedia.

• On takođe omogućava i kreiranje animacija sak i i t kti i dzvukom i interaktivni rad.

• Pri kreiranju animacija Flash vrši i kompresiju j j p jpodataka, pa su Flash fajlovi relativno mali i veoma su pogodni korišćenje na Internetu.



Zvuk (audio)Zvuk (audio)• Zvuk se u računaru proizvodi uz pomoć

Zvuk (audio)Zvuk (audio)• Zvuk se u računaru proizvodi uz pomoć

uređaja koji nazivamo zvučna kartica.

Z č k ti i di d t k• Zvučna kartica proizvodi dve vrste zvuka:MIDI audio – to je veštački, sintetički zvukkoji računar generiše uz pomoć dela zvučnekoji računar generiše uz pomoć dela zvučnekartice koji se naziva sintesajzer

digitalni audio – to je zvuk mnogo bliži realnom g j gzvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvučnih signala, tzv. procesom sempolvanja(uzorkovanja)(uzorkovanja)



MIDI formatMIDI format• MIDI je skraćenica od

MIDI formatMIDI format• MIDI je skraćenica od

Musical Instrument Digital Iterface

• to je standard razvijen 1980-tih godina za uspostavljanje komunikacije između elektronskih muzičkih instrumenata (tzv. sintesajzera) i računara.

• Ovaj standard je omogućio računarskim programima da reprodukuju zvuk i muziku preko zvučne kartice.

• Najpre je to bilo za potrebe računarskih igrica, a kasnije jp j p g , jse proširilo i na ostala polja primene računara.



MIDI formatMIDI format• MIDI fajl ne sadrži samu muziku, već samo instrukcije kako računar

MIDI formatMIDI format

treba da odsvira tu muziku.

• On se može shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvučna kartica čita i na osnovu njega reprodukuje muzikukartica čita i na osnovu njega reprodukuje muziku.

• Na primer, MIDI fajl sadrži instrukcije o instrumentu, noti, koliko dugo držati notu koliko glasno je odsvirati i o drugim muzičkimdugo držati notu, koliko glasno je odsvirati i o drugim muzičkim atributima.

• Boja zvuka za svaki instrument ponaosob nije zabeležena u MIDI fajlu. Ona je zabeležena u zvučnoj kartici, i kvalitet zvuka zavisi od kvaliteta kartice.

T b l d 128 i t t MIDI t d d ž ći• Tabela od 128 instrumenata po MIDI standardu može se naći na 168-170 strani knjige Majstor za Multimediju...



Digitalni audioDigitalni audioZa razliku od MIDI audia digitalni audio predstavlja

Digitalni audioDigitalni audioZa razliku od MIDI audia, digitalni audio predstavlja stvarni zvuk.

Di it l i di j d bij d t di it li ijDigitalni audio je dobijen preradom, tzv. digitalizacijom realnog zvuka, ali tako da naše uši teško da mogu da primete razliku u kvalitetuprimete razliku u kvalitetu.

Realni zvuk je analogna fizička veličina – parametri zvuka se neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskogse neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskog trenutka.

Digitali acijom ka se ne beleže parametri kaDigitalizacijom zvuka se ne beleže parametri zvuka u svakom trenutku vremena, već samo u pojedinim diskretnim trenucima vremenadiskretnim trenucima vremena.



U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka, i beleži se vrednost parametara zvuka u svakom od njih. Drugim rečima, mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka u svakoj sekundi, zbog čega se to naziva uzorkovanje ili

Osnovi informatikeOsnovi informatikeAleksandar Aleksandar StamenkovićStamenković

samplovanje (engl. sample – uzorak).

Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamoBroj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamo frekvencijom uzorkovanja (semplovanja).

F k ij k j i h i (H ) dFrekvencija uzorkovanja se meri u hercima (Hz), odnosno kilohercima (KHz).

U praksi se uglavnom koriste sledeće frekvencije:

44 1 KHz 22 05 KHz i 11 025 KHz44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz

Ove frekvencije daju tzv. CD-kvalitet zvuka.

Smatra se da se frekvencijom većom od 44,1 KHz ne bi dobilo bitno poboljšanje u kvalitetu zvuka, jer ljudsko uvop j j , j jne bi bilo u stanju da primeti razliku u kvalitetu.



Kvalitet zvuka kod digitalnog audia zavisi najviše od sledeća g g jtri faktora:

frekvencije uzorkovanja – kao što smo rekli koriste sefrekvencije uzorkovanja kao što smo rekli, koriste se frekvencije od 44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz;

rezolucije odnosno veličine uzoraka – to je broj bitovarezolucije odnosno veličine uzoraka – to je broj bitova koji koristimo za opisivanje parametara zvuka svakog od uzoraka; u upotrebi su rezolucije od 8 i 16 bitova;; p j ;

izbora stereo ili mono audia.

N b lji k lit t d j ć f k ij k j iNaravno, bolji kvalitet daju veće frekvencije uzorkovanja i veće rezolucije, i stereo zvuk je bolji od mono zvuka.

Međutim, sa povećanjem frekvencije i rezolucije, i izborom stereo zvuka, povećava se i veličina fajlova u kojima se čuva di it li ikdigitalizovana muzika.



Veličina fajlova za stereo snimke računa se prema formuliVeličina fajlova za stereo snimke računa se prema formuli

(frekvencija (frekvencija trajanjetrajanje rezolucija rezolucija 2) : 82) : 8

i č t j j i k i k di č t j j i k i k dpri čemu se trajanje snimka meri u sekundama. pri čemu se trajanje snimka meri u sekundama.

Formula kod mono snimaka je skoro ista – jedino nema j jmnoženja sa 2 (veličina je duplo manja).

Na primer kod digitalnog audia najboljeg kvaliteta (44 1 KHzNa primer, kod digitalnog audia najboljeg kvaliteta (44,1 KHz, 16 bita, stereo) za čuvanje 1 minuta muzike potrebno je

(44100 60 16 2) : 8 = 10584000 B 10,5 MB

Dakle, za jednu prosečnu pesmu (3-4 minuta) potrebno je oko a e, a jed u p oseč u pes u (3 u a) po eb o je o o30-40 MB. Kao što znamo, na običan muzički CD, kapaciteta 650-700 MB, staje oko 70 minuta muzike.



Prednosti MIDI fajlovaPrednosti MIDI fajlova

MIDI f jl i ji i t 200 d 1000 t

Prednosti MIDI fajlovaPrednosti MIDI fajlova

• MIDI fajlovi su mnogo manji, i to 200 do 1000 puta, nego fajlovi za digitalni audio, pa ne zauzimaju previše RAM-a, prostora na disku resursa procesora itd;prostora na disku, resursa procesora itd;

• zbog toga što su mali, MIDI fajlovi ugrađeni u Web strane učitavaju se i izvode mnogo brže nego fajloviučitavaju se i izvode mnogo brže nego fajlovi za digitalni audio;

k k i ti MIDI đ j i k k lit t MIDI f jl• ako se koristi MIDI uređaj visokog kvaliteta, MIDI fajl može zvučati i bolje od digitalnog audia;

• MIDI podaci se mogu lako menjati, može se menjati dužina i manipulisati delovima MIDI kompozicije, što se ne može sa digitalnim audiomse ne može sa digitalnim audiom.



Nedostaci MIDI fajlovaNedostaci MIDI fajlovaNedostaci MIDI fajlovaNedostaci MIDI fajlova

• zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvučne kartice na našem računaru, i zvuk nekog instrumenta može zvučati mnogo drugačije sa različitim karticama;zvučati mnogo drugačije sa različitim karticama;

• MIDI se vrlo teško može upotrebiti za reprodukciju lj d k lljudskog glasa;

• mnogo je širi izbor softvera i sistemske podrške za digitalni, nego za MIDI audio;

• pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanje j j g g jmuzičke teorije, dok rad sa MIDI audiom zahteva izvesno poznavanje te teorije.



Wav fajloviWav fajlovi

W f jl i č i f jl i k ji d ž k k

Wav fajloviWav fajlovi

Wav fajlovi su zvučni fajlovi koji sadrže uzorke zvuka (semplove) u digitalnoj formi. Nastavak im je .wav

Oni sadrže samo po nekoliko sekundi zvuka, pa su manje veličine od uobičajenih fajlova za digitalni audio.

Wav semplovi se koriste uglavnom kao zvučni efekti.

W j k ć i d W ( l )Wav je skraćenica od Wave (talas) -format praktično sadrži semplovan talasni oblik zvuka

aplauzaplauz

oblik zvuka



((Claps CheersClaps Cheers))

Formati audio fajlovaFormati audio fajlovaFormati audio fajlovaFormati audio fajlova

Naveščemo samo one formate audio fajlova koji se kod j jnas najčešće koriste:

Format EkstenzijaMIDI audio .mid .midiW diWav audio .wavCD audio (obični muzički CD-i) .cdaMP3 audio mp3MP3 audio .mp3RealAudio .ra

Osnovi informatikeOsnovi informatikeAleksandar Aleksandar StamenkovićStamenković

MP3 AudioMP3 Audio

MP3 di j k d j d d j l ijih di

MP3 AudioMP3 Audio

MP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio formata.

MP3MP3 je skraćenica od je skraćenica od

MPEG Audio Layer 3MPEG Audio Layer 3MPEG Audio Layer 3MPEG Audio Layer 3..

To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl za digitalni audio svede na oko 10% svoje veličine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka.

MP3 za zvuk predstavlja isto što JPEG i GIF predstavljaju za slike.



Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CD di i MP3 f jlaudio i prave MP3 fajlove.

Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utiče na brzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (čita se bitrejt).

Bitrate se meri u kilobitima u sekundi Bitrate se meri u kilobitima u sekundi –– kbpskbps. To je prosečan . To je prosečan broj kilobita koji se koristi za pamćenje jedne sekunde zvuka.broj kilobita koji se koristi za pamćenje jedne sekunde zvuka.

Što je taj broj veći, to je kvalitet muzike bolji, ali nam trebaju jači računari za njihovu reprodukciju.

Koriste se sledeće vrednosti za bitrate:

CD Quality (CD kvalitet): 128 160 192 kbps i više;CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i više;

Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps;

FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps.Aleksandar Aleksandar StamenkovićStamenković


Ove vrednosti predstavljaju tzv konstantni bitrate (CBR)Ove vrednosti predstavljaju tzv. konstantni bitrate (CBR).

Danas se sve više koristi i tzv. Danas se sve više koristi i tzv. variable bitratevariable bitrate ((VBRVBR), gde na ), gde na nivou cele muzičke kompozicije (muzičkog fajla) ne postoji nivou cele muzičke kompozicije (muzičkog fajla) ne postoji stalna vrednost za bitrate, već je bitrate promenljiv.stalna vrednost za bitrate, već je bitrate promenljiv.

Posebnim algoritmima je postignuto da različiti delovi muzičke numere imaju različite bitrate-vrednosti, čime je kvalitet zvuka poboljšan bez povećanja veličine fajlova.

MP3 muzika je danas veoma popularna, i to ne samo zaMP3 muzika je danas veoma popularna, i to ne samo za reprodukciju na računarima – danas postoji veliki broj muzičkih stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3, pa čak postoje i mali prenosivi plejeri samo za MP3 muziku.



VideoVideo

Di it l i id j jk l k iji id lti dij k ji

VideoVideo

Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije, koji u sebe uključuje i grafiku, i zvuk, i drugo.

Slika na ekranu kod digitalnog videa se dobija tako što se u jednoj sekundi jedna za drugom prikažu 30 nepokretnih slika (okvira engl frame) najvišeg kvaliteta(okvira, engl. frame) najvišeg kvaliteta.

Svaka takva nepokretna slika zahteva i do 1 MB memorije, pa je za digitalni video potrebno čak do 30 MB memorije po sekundi, 1,8 GB po minutu, i 108 GB po satu.

Kada se tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj količini informacija koju treba skladištiti, prenositi i obrađivati.



Rad sa ovolikom količinom podataka zahteva ne samo pogromnu memoriju, već i vrlo visoke karakteristike svih ostalih komponenti računara, kao i softvera.

Problem nije samo u skladištenju ogromne količine podataka koju zahteva digitalni video, već i u prenosu 30 MB podataka u j g , p psvakoj sekundi, kao i u obradi tolike količine podataka.

Ovi problemi se prevazilaze korišćenjem raznih algoritama zaOvi problemi se prevazilaze korišćenjem raznih algoritama za kompresiju digitalnog videa.

Takav algoritam se naziva kodek, engl. codec (potiče od coding/decoding ili compression/decompression).

Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje) digitalnog videa radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje) radi njegovog prikaza.



Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije uOvi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u rasponu od 50:1 do 200:1, što značajno smanjuje količinu podataka sa kojima se radi. Međutim, prilikom kompresije, izvesna količina podataka se Međutim, prilikom kompresije, izvesna količina podataka se nepovratno gubi, pa dolazi do gubitaka u kvalitetu videa nepovratno gubi, pa dolazi do gubitaka u kvalitetu videa (kompresija je (kompresija je "loosy")"loosy").Od kompresionih algoritama, kod nas se najviše koriste MPEG JPEG Di X i d iMPEG, JPEG, DivX i drugi. MPEG je međunarodni standard za digitalnu prezentaciju pokretnih slika koju je napravilapokretnih slika koju je napravila

Moving Picture Experts Groupodakle i potiče ova skraćenicaodakle i potiče ova skraćenica.Danas se koriste MPEG, MPEG1 i MPEG2, a u razvoju su i još naprednije varijante ovog standarda (MPEG4 MPEG7)još naprednije varijante ovog standarda (MPEG4, MPEG7).



Video formatiVideo formatiVideo formatiVideo formati

Kod nas su najčešće u upotrebi sledeći formati video fajlova:fajlova:

Format EkstenzijaMoving Picture Experts Group - MPEG .mpg .mpegWindows Audio Video Interleaved Format - AVI .aviDVD Video .vobVideo CD .vcdIntel Indeo Video File .ivf



Video na CD DVD BluVideo na CD DVD Blu RayRay

DVD (Di it l V til Di k) di k i k i i

Video na CD, DVD, BluVideo na CD, DVD, Blu--RayRay

DVD (Digital Versatile Disk) diskovi su kreirani upravo za skladištenje digitalnog video materijala, isto kao što su CD diskovi kreirani za skladištenje digitalnog audiadiskovi kreirani za skladištenje digitalnog audia.

Kod DVD filmova se koristi MPEG1 ili MPEG2 kompresija video zapisa obično u rezoluciji 720x480video zapisa, obično u rezoluciji 720x480.

Veličina filma je između 4 i 9 GB, zbog čega se moraju k i titi DVD di k i j j t iš CD di kkoristiti DVD diskovi, jer je to previše za CD diskove.

Kvalitet ovih filmova je veoma dobar.

Sa ovakvom kompresijom, na CD-e se mogu smeštati samo vrlo kratki filmovi (spotovi, reklame i sl.).



Međutim, uz povećanje kompresije ili smanjenje rezolucije, moguće je dugometražne filmove skladištiti i na CD-e.

U VCD (Video CD) formatu gde se koristi MPEG1 kompresijaU VCD (Video CD) formatu, gde se koristi MPEG1 kompresija, filmovi se rade u veoma maloj rezoluciji - 320x240.

K d Di X f t k ij id i j MPEG4Kod DivX formata kompresija video zapisa je MPEG4, a ona omogućuje da se 4 - 9 GB komprimuju na 1 - 1.4 GB.

Na taj način čitav film staje na jedan do dva CD-a koje čita običan CD-ROM, a da je pri tome zadržana DVD rezolucija 720x480 i zvuk od 48Khz.

Zato su DivX filmovi kod nas danas veoma popularni Oni seZato su DivX filmovi kod nas danas veoma popularni. Oni se uglavnom smeštaju u .avi fajlove.

N i k d Di X d l i d i ih bit k k lit tNaravno, i kod DivX-a dolazi do izvesnih gubitaka u kvalitetu.Aleksandar Aleksandar StamenkovićStamenković


Paketi kodekaPaketi kodeka• Danas postoji veliki broj različitih vrsta kodeka

Paketi kodekaPaketi kodeka• Danas postoji veliki broj različitih vrsta kodeka• Zbog ovoga je česta situacija da korisnik

presnimi neki film na svoj računar ali ne možepresnimi neki film na svoj računar, ali ne može da ga odgleda jer nema installiran kodek

• Da ne bi korisnik morao sam da traži i installira• Da ne bi korisnik morao sam da traži i installira svaki kodek, postoje paketi kodeka

• Ovi paketi sadrže veći broj različitih kodeka koji• Ovi paketi sadrže veći broj različitih kodeka koji se koriste najčešće za dekompresiju video materijalamaterijala

• Primer takvog paketa kodeka je ffdshowffdshow



TitloviTitlovi

Titl (engl subtitl) je prevod stranog govora koji se daje u

TitloviTitlovi

Titl (engl. subtitl) je prevod stranog govora koji se daje u ispod slike u obliku teksta.

U i i d k ij id t ij lU mnogim programima za reprodukciju video materijala omogućeno je korišćenje titlova, pri čemu se može podešavati font veličina slova i njihov položaj na ekranupodešavati font, veličina slova i njihov položaj na ekranu.

Titlovi se daju kao obični tekstualni (ASCII) fajlovi.

Oni su formatirani tako da za svaki deo teksta upućuju na redni broj okvira gde taj deo teksta treba da se pojavi na ekran i na redni broj ok ira gde će taj deo išče n ti saekranu, i na redni broj okvira gde će taj deo iščeznuti sa ekrana (vidi primer na narednoj strani).



Primer titlaAleksandar Aleksandar StamenkovićStamenković


Reprodukcija videaReprodukcija videa

Za reprodukciju digitalnog videa koriste se razni programi

Reprodukcija videaReprodukcija videa

Za reprodukciju digitalnog videa koriste se razni programi.

Može se naći veliki broj programa za reprodukciju DVD, VCD Di X i d ih t fil i id t ij lVCD, DivX i drugih vrsta filmova i video materijala.

Program Windows Media Player, deo standardne instalacije najnovijih verzija Windows-a, može se koristiti za reprodukciju svih ovih vrsta video materijala.

Nedostatak mu je to što upotrebu titlova dozvoljava samo kod DVD filmova, a ne i kod DivX (.avi) filmova.

Za reprodukciju DVD filmova postoje i mnogi drugi specijalizovani programi.



Za reprodukciju DivX filmova kod nas se najviše koriste sledećiZa reprodukciju DivX filmova kod nas se najviše koriste sledeći programi (plejeri):

Micro DVD PlayerIako u imenu ima DVD to nije DVD već DivX plejerIako u imenu ima DVD, to nije DVD već DivX plejer.

Glavna prednost mu je što je to mali program (oko 2-3 MB), C fkoji se obično nareže na CD zajedno sa filmom, pa nema

problema sa reprodukcijom ako nemamo drugi plejer.

GOM Player, Media Player ClassicMali besplatan DivX plejer, veoma zgodan za rad i jako dobrih mogućnosti.



diferencijalni ispiti

Documents