derida - ousia i gramme

8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme

1/50

Promena miljenja, koja egzistencijalnu hermeneuti-ku prevazilazi tako to je, preobraavajui je, zadrava pri sebi, pokazuje se i s obzirom na vreme. Otvo

renost bivstva nije vie duna nekom modusu tempo-ralizacije vremenitosti tubivstvovanja, onako kako je tobilo izvedeno u Bivstvu i vremenu, ve vremenitost tubivstvovanja proistie iz izvornog vremenitog karaktera same istine, koja, kao uzajamni odnos bilosti,budunosti i sadanjosti, sainjava celokupno podrujeistine bivstva, ali ipak tako da ljudsko tubivstvovanje,na osnovu svoje vremenitosti, ekstatikog otvorenog

stajanja za istinu, ovu preuzima i uva kao svoje podruje boravka, kao mesto svog stanovanja. Stav: ovekje u svojoj sutini u svakom pojedinom sluaju istina bivstva, ostaje stoga, primereno shvaen, vaei ukasnoj fazi Hajdegerovog miljenja; tavie, on u njoj,i njome, dosee svoju punu smisaonu odreenost.

Na taj nain je egzistencijalna hermeneutika u ogranienom smislu ve celina filozofskog miljenja, koje

s obzirom na dovrenje metafizike ontologije u ne-makom idealizmu i njen kraj u Marksovoj i Nieovojfilozofiji, kao i trajanje tog kraja u nihilistikom zaboravu bivstva pokuava da pripremi drukije miljenje koje postaje nuno da bi se sutini oveka spas-la budunost. Nije udno to nas taj zadatak stavljapred probleme enormnog stepena tekoe o kojima sve-doi i ovo izlaganje.


2/50

AK DERIDA '

OUSIA I GRAMME

Zabeleka o jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u

Am bedrngendsten zeigt sich uns-das Weitreichende des Anwesensdann, wenn wir bedenken, dassauch und gerade das Abwesendurch ein bisweilen ins Unheimliche gesteigertes Anwesen bestimmt bleibt.

Heidegger, Zeit und Sein

Usmerena na pitanje smisla bia, destrukcija klasine ontologije morala je prvo da do temelja poljuljavulgarni pojam vremena* To je bio preduslov zaanalitiku Dasein-a: Dasein jeste da, jeste tu, otvaranjem za pitanje smisla bia, pred-razumevanjem bia;temporalnostuspostavlja bie tu-bia (Dasein) kojerazume bie, ona je ontoloki smisao brige kao struk

ture Dasein-a. Zato samo ona moe dati horizont pitanju bia. Tako postaje razumljiv zadatak koji je bio

* Prevedeno: iz J a c q u e s D e r r i d a , M a r g e s d e l a p h i l o - s o p h i e . Treba napomenuti da u prevodu ovog teksta postoje drukija terminoloka reenja koja je lako uoiti i uporeditisa jedinstvenimreen jima u ostalim tekstovima. Prim .prireivaa.

175

.


3/50

postavljen Sein und Zeit-u. Taj zadatak je u isti mahi preliminaran i neophodan. Valjalo je ne samo osloboditi tumaenje vremenitosti od tradicionalnih pojmova

koji upravljaju tekuim jezikom kao i istorijom ontologije od Aristotela do Bergsona ve i razjasniti otkud potie mogunost takve vulgarne pojmovnosti, priznati joj-vlastito pravo (str. 18).

Dakle, tradicionalna se ontologija moe unititi samo pod uslovom da se ponovi i ispita njen odnos prema problemu vremena. U emu je izvesno shvatanjevremena implicitno upravljalo odreivanjem smisla bi

a u istoriji filozofije? To Hajdeger najavljuje ve uestom paragrafu Sein und Zeit-a. On to samo najavlju

je, i to poav od neeg to jo smatra da je samoznak, beleg, spoljni dokumenat (str. 25). To je odreivanje smisla bia kao parousie, ili kao ousie, to on-toloki-temporalno znai prisustvo (Anwesenheit).Bivstvujue je u svom biu shvaeno kao prisustvo,kao Anwesenheit, to e rei da je shvaeno s obzirom

na izvestan odreeni modus vremena, na sadanjost(Gegenwart).1

1 Isto pitanje, u istom obliku, obitava u centruHajegerovog dela K a n t i p r o b l em m e t a f i z i k e . To nas neudi, jer to delo obuhvata.S ei n u n d Z ei t . Proisteklo iz pre-davanja odranih 1925 1926, ono se tako podudara svojim sadrajem sa drugim, neobjavljenim delom S ei n u n d Z e i t a . Tako, na primer, kad izlae cilj fundamentalne ontologije,

nunost analitike D a s e i n a i tumaenja brige kao temporalnosti, Hajdeger pie: ta je u injenici to drevna me-tafizika odreuje on t s on bivstvujue koje tolikobivstvuje koliko moe biti bivstvujue ko je samo biva kao a i e i o n ? Bie bivstvujueg je ovde oigledno shvaenokao t r a j n o s t i p o s t o j a n o st (B e st n d i g k e i t ). Kakva namerastoji u ovakvom shvatanju bia? Namera koja se o d n o s i n a v r e m e ; jer ak i ve n o st , shvaena u neku ruku kao n u n c s t a n s , moe se potpuno shvatiti, ukoliko sada,postojana, samo polazei od vremena. ta znai to da je

bivstvujue u pravom smislu (d a s ei g e n t l i c h S e i e n d e ) shva-eno kao o u s i a , p a r o u s i a , shodno znaenju koje u osnoviznai prisustvo (das A n w ese n ), oblast neposredno i usvakom trenutku prisutnu (g eg e n w r t i g e n B e s i t z ), imanje?Ono to se otkriva u ovoj nameri je sledee: biti znaip o s t o j a n o s t u p r i s u t n o st i . Zar se tako ne gomilaju, sve dospontanog razum evanja bia, odreenosti vremena? .. Za rse bitka za bie ne vodi jo od samog poetka na horizontuvremena?.. Sutina (W e s en ) vremena, onakva kakvu je

176


4/50

Po Hajdegeru, ve je Parmenidova Poema oznailaprednost sadanjeg (Gegenwart). Legein i noein su imalida obuhvate sadanjost kojoj je svojstveno ono to os

taje i traje, to je blisko i raspoloivo, izloeno pogledu ili pri ruci, sadanjost u obliku Vorhandenheit. Taprisutnost se ukazuje, ona je prihvaena u legeinu iliu noeinu shodno jednom procesu ija je vremenskastruktura isto predoavanje, isto odravanje (reines Gegenwrtigen ). Bivstvujue koje se u njemuza njega pokazuje i koje je shvaeno kao bivstvujueu pravom smislu (das eigentliche Seiende), dobij a zatim svoje objanjenje u vezi sa sadanjou (Gegen mart), to e rei da je shvaeno kao prisustvo (Anwesenheit) (ousia) (str. 26).

Ovaj lanac solidarnih pojmova (ousia, parousia, Anwesenheit, Gegenwart, Gegenwrtigen, Vorhandenheit)

postavljen je na ulasku u Sein und Zeit: u isti mah|x>stavljen i privremeno naputen. Kategorija Vorhan-denheit-a, bivstvujuoeg u obliku predmeta supstanci-

jalnog i raspoloivog, ne prestaje da bude delotvomai zadrava tematsku vrednost; ostali pojmovi ostajuskriveni do kraja knjige. Tek na poslednjim stranicama Sein und Zeit-a (njegovog prvog dela, jedinog koje

j(> objavljeno) lanac je ponovo pokazan, ovog puta bezi-li pse, kao povezanost same istorije ontologije. Tu jevaljalo izriito analizovati genezu vulgarnog pojma vre-inona, od Aristotela do Hegela. No, iako je Hegelovpojam vremena podvrgnut analizi, iako je nekoliko stranica posveeno toj analizi, Iiajdeger poklanja samo jedim fusnotu crtama koje upuuju taj pojam na njegovoKrko ,ili tanije, na njegovo aristotelovsko pwreklo.

Ta fusnota nas poziva na izvesne lektire. Mi ne name-

i/uradio Aristotel, odluujua za istoriju metafizike koja |r sledila, ne daje o tome nikakav odgovor. Naprotiv: mor.ue je pokazati da je ba ta analiza vremena voena izves

nim shvatanjem bia, shvatanjem koje, skriveno od samog ru'be vlastitom operacijom, shvata bie kao postojanu sa< laftnjost (Gegenwart), i shodno tome odreuje bie v re mona polazei od sad (Jetzt), to jest od karaktera vremenal oje je u sebi uvek i postojano prisutno (. a n w esen d ), toI


5/50

ravamo da ovde preuzmemo te lektire, pa ni da ihskiciramo; elimo samo da naglasimo njihov uput, daotvorimo tekstove na koje je Hajdeger uputio, i da pro

itamo ta pie na tim stranicama. Hteli bismo, ko-mentariui tu fusnotu, da je malo razvijemo, to je naa jedina tenja, shodno dvema pobudama:

1. da tu proitamo, onakvo kakvo se najavljuje, uvrlo odreenom obliku,2 hajdegerovsko pitanje o pri-

2 Ove se stranice mogu itati kao 'bojaljive prole gomene jednog problema prevoenja. Ali ko nas je boljeod Hajdegera nauio koje su sve implikacije takvog jednog

problema? Ovde se pitanje postavlja na sledei nain: kakopreneti, ili, tanije, ta se zbiva kad mi prenosimo u jednu latinsku re, u p r sen c e (prisustvo), sav diferencirani sistemgi'kih i nemakih rei, pa i ceo s i st em p r e vo en j a u komese razvija Hajdegerov jezik (o u s i a , p a r o u s i a , G eg e n w r t i g- k ei t , A n w e sen , A n w es en h e i t , Vo r h a n d e n h e i t itd.)? I to vodeirauna da te dve grke rei, kao i one koje su sa njima povezane, imaju ve na francuskom prevode optereeneistorijom (esencija, supstanca itd.). I naroito: kako pre-neti u ovu jednu re, p r se n c e, koja je u isti mah i suvie'

bogata a i suv;e siromana, i s t o r i j u hajdegerovskog tekstakoji sjedinjuje ili razjedinjuje te pojmove, na vrlo tanan isreen nain, tokom skoro itavih etrdeset godina? Kakoprevesti na francuski ili prevesti francuski jezik u igru tihpomeranja? Uzmimo samo jedan primer onaj koji nasovde posebno interesuje: Anaksimandrova re (1946) strogorazdvaja sve pojmove koji znae prisustvo, a koji su utekstu S ei n u n d Z e i t a bili poredani kao sinonimi, ili bar,u svakom sluaju, bez naznaivanja ma kakve odreene crtekoja bi ih razlikovala. Uzm'mo jednu stranicu u Rei Anak

simandra ; citiraemo je u njenom francuskom prevodu(Ch em i n s , str. 282) umeui, kad prevodilac nije b;o primo-ran da ve sam to uini, nemake rei ko je pokazuju tutekou.

Ono to mi kao prvo uzimamo od pesnike rei,jeste da se t a e on t a razlikuje od t a es som en a i od p r o e o n t a . Prema tome, t a e o n t a imenuje bivstvujue u smislu sada-njeg, pr'sutnog (d a s S ei e n d e i m S i n n e d es G eg e n w r t i g e n ). Kad mi Modemi govorimo o sadanjem (gegenwrtig), mitime hoemo da oznaimo ono to je sada ( d a s J e t z i g e ) i mito predstavljamo kao neto to bi bilo u vremenu ( e t w a s i n n e r z e i t i g e s ) . Sada vai kao faza u toku vremena. Ili, pak,mi stavljamo gegenwrtig u odnos sa predmetaou. A ova je stavljena u odnos kao objektivno (a l s d a s O b j e k t i v e ) sa jednim predstavljajuim subjektom. Ali ako upotrebimo p rsen t (sadanji) (das Gegenwrtg) za blie odreenjee o n t a , mi moramo da razumemo prsent (das ..gegenwr-tig), poav od sutine (Wesen) e o n t a , a ne obrnuto. Jer

178


6/50


7/50


8/50

Fusnota se pojavljuje u pretposlednjem paragrafuposlednjeg poglavlja. (Temporainost i intra-temporal-n.ost kao poreklo vulgarnog pojma vremena Zeit

lichkeit und Innerzeitlichkeit als Urspung des vulgren'fi/.begriffes). Obino se vreme zamilja kao ono u

<


9/50

kritikije i najsabranije zaotri razlika izmeu fundamentalne ontologije i klasine ili vulgarne ontologije.

Ovaj paragraf fusnote ima dva podparagrafa i nje

govih nekoliko stranica raslanjavaju se oko sledeihiskaza:

1. Hegelovo tumaenje odnosa izmeu vremena iduha izvedeno je poav od jednog pojma vremena izloenog u drugom delu Enciklopedije, to jest u jednoj

filozofiji prirode. Taj pojam pripada ontologiji prirode,on ima istu sredinu i iste crte kao i aristotelovski pojam, onakav kakav je izgraen u Fizici IV tokom raz

miljanja o mestu i kretanju;2. nivelacija tu potie iz preterane prednosti date

obliku sada i take. Kao to sam Hegel veli: Sadaposeduje neuveno pravo (ein ungeheures Recht) ono nije nita do pojedinano sad, ali ova iskljuivaprednost se rastvorila, istopila, rasula se u trenutku ukome je izgovaram. (Enciklopedija, 258. Zusatz)

3. Sav sistem pojmova koji se organizuju oko fun

damentalne Hegelove postavke, shodno kojoj je vremeegzistencija (Dasein) pojma, apsolutni duh u svomesamootkrovenju, u svome apsolutnom nemiru kao negacija negacije, zavisi od izvesnog vulgarnog odreenjavremena, pa dakle i samog Dasein-a poav od niveli-rajueg sad, to jest od jednog Dasein-a u obliku Vor-handenheit-a, od prisutnosti dranoj na raspoloenju.

Fusnota see ovu povezanost na dva dela. Ona se

javlja na kraju jednog pasusa posveenog hegelov-skom prikazu pojma vremena u filozofiji prirode, apre pasusa o Hegelovom tumaenju veze izmeu vremena i duha. Da je prevedemo:

Prednost data nivelisanom sada jasno pokazujeda Hegelovo pojmovno odreivanje vremena sledi ta-kode liniju vulgarnog shvatanja vremena, a to u istimah znai da ono sledi liniju tradicionalnog pojmavremena. Moe se pokazati da je hegelovski pojamvremena neposredno uzet iz Aristotelove Fizike. U Jen-skoj Logici (izdanje Lasson, 1923), koja je zamiljena udoba Hegelove habilitacije, ve je izgraena u svim glav

nim delovima analiza vremena koju nalazimo uEnciklopediji. Odeljak o vremenu (str. 202) se ukazuje ve prinajpovrnijem ispitivanju kao parafraza Aristotelove

182


10/50

rasprave o vremenu. Ve u Jenskoj Logici Hegel razvila svoje shvatanje vremena u okviru Filozofije Prirode(str. 186), iji prvi deo nosi naslov Sistem Sunca (str.

195). Hegel ispituje pojam vremena u vezi sa pojmovnimodreenjem etera i kretanja. Ovde je analiza prostoraio podreena (nahgeordnet). Mada dijalektika v,eizbija, ona jo nema kruti, shematski oblik koji e ka-nije dobiti, pa jo ini moguim gipkije razumevanje

fenomena. U sistemu izgraenom na putu koji vodi odKanta do Hegela vri se jo jednom odluan prodorAristotelove ontologije i logike. Kao injenica to je ve

odavno poznato. A li su pitanja, nain i granice togulicaja ipak ostali nejasni sve do danas. Konkretnouporedno filozofsko tumaenje Hegelove Jenske Loli i Ice" i Aristotelove Fizike i Metafizike bacie noveuvetlosti na to pitanje. Za prethodna razmatranja biedovoljne ove nekolike kratke sugestije.

Aristotel vidi sutinu vremena u nun. Hegel u sad(Jctzt). Aristotel shvata nun kao oros, Hegel uzima sad

kao granicu (Grenze). Aristotel razume nun kao'ilii'.m, Hegel tumai sad kao taku. Aristotel oznaavamm kao tode ti, Hegel naziva sad apsolutno ovo (dasabsolute Dieses). Shodno tradiciji, Aristotel stavlja

klimnos u odnos sa sphaira, Hegel naglaava kruniloi* (Kreislauf) vremena. Hegel svakako ne shvata ten-


11/50

stor (Essai sur les donnes immdiates de/la conscience,str. 69) jeste kvantitativna uzastopnost. Pomou usmeruvanja tog pojma u suprotan pravac (Gegenorientirung),

trajanje je opisano kao kvalitativna uzastopnostNije ovde mesto za kritiku raspravu o bergso-novskom pojmu vremena ni o ostalim shvatanjima vremena sadanjice. Ako su novije analize vremena uinileda smo dobili neeg sutinskog dalje od Kanta i Aristotela, to je u onoj meri ukoliko one obrauju vie pred

stavu vremena i svest o vremenu. Vratiemo se na tou prvom i treem odeljku drugog toma (ova poslednja

reenica je izbaena iz kasnijih izdanja Sein und Zeit-a,to fusnoti daje naroito znaenje). Ovaj uput na nepos

rednu vezu izmeu hegelovskog pojma vremena i aristo-telovske analize vremena nema za cilj da naznai ne

kakvu zavisnost Hegela, ve da upozon na naelniontoloki znaaj te proizilosti za hegelovsku Logiku.

Ovde nam je postavljen ogroman zadatak. Tekstovina koje smo ovde ukazali su, osim toga, nema sumnje,

meu najteim i najpresudnijim u istoriji filozofije.Pa ipak, zar ono to Hajdeger oznaava ovim belezimanije najjednostavnije? Ne samo jedna oevidnost, vesredina, elemenat oiglednosti, van kojeg misao kao dagubi dah. Zar se cela istorija filozofije ne poziva naneuveno pravo sadanjice? Zar misao, razum, zdravrazum, nisu uvek nastajali u njoj? Zar nije ona onoto spaja svakidanju besedu sa spekulativnom, osobito sa Hegelovom besedom? Kako bi se inae moglimisliti bie i vreme ako ne poav od sadanjice, u obliku sadanjice, naime od izvesnog sada uopte, koje,po definiciji, nijedno iskustvo nikad nee moi napustiti? Iskustvo misli i misao iskustva uvek imaju poslasamo sa prisutnou. Otud kod Hajdegera nije re otome da nam predloi da mislimo drugaije, ako bi to

znailo misliti neto drugo. Re je o tome da se mislito nije moglo biti, niti biti miljeno drugaije. U mislio nemogunosti drugaijeg, u tom ne-drugaijem, nastaje izvesna razlika, izvesno drhtanje, izvesno decen-triranje koje nije postavljanje nekog drugog centra.Drugi jedan centar bi bio jedno drugo sada, dok ovopomeranje, nasuprot tome, ne bi imalo u vidu jednoodsustvo, to e rei drugo jedno prisustvo; ono nita

184


12/50

ih' bi zamenilo. Treba dakle a rekav ovo mi ve imamo u vidu svoj problem, ve smo moda kroili u nj misliti na odnos prema istoriji filozofije (sa svom nje

nom prolosti) drugae no u stilu dijalektikog nega-liviteta, koji upuen na vulgarni pojam vremena postavlja drugu sadanjost kao negaciju prole sauvane prevaziene sadanjosti u Aufhebung-u, u ko

joj on onda oslobaa svoju istinu. Radi se, zapravo, O1sasvim drugom: valja misliti vezu izmeu istine i sadanjosti, misliti je jednom milju koja onda modavie ne mora da bude ni istinita ni prisutna, i za koju

nm iao i vrednost istine bivaju stavljeni u pitanje takaIi ako to nijedan trenutak intra-filozofski nije mogao-dotle uiniti, osobito ne skepticizam, niti ita to jei istom u vezi s njim. Tako bi dijalektiki negativitet,.Koji je omoguio hegelovskoj spekulaciji da izvede toliko duboke obnove, ostao unutar metafizike prisustva,... tafizike odranja i vulgarnog pojma vremena. On biamo pribirao iskaz u svojoj istini. No da li je Hegel'

nopte i hteo da uini neto drugo? Zar on nije esto'Izjavljivao da hoe da vrati dijalektiku njenoj istini,,i" . uvek skrivenoj, mada otkrivenoj od Platona i Kanta?

Moma nikakvog izgleda da se neto pokrenulo ul


13/50

nje, koje ona pri tome moe da ima, ne,moe biti pi izvano, na kraju krajeva, ni pred kakvu za nju nadlenuinstancu. Zapravo, ovde i jeste u pitanju granica I.**nadlenosti filozofija.

EGZOTERICNO

Prvo da uspostavimo vezu. Vezu izmeu pojmav u l g a r n o s t i u izrazu vulgarni pojam vremena saoglaenom polaznom takom aristotelovskog tumaenja.Upravo sa takom njegove eg z o t e r i k e .

U F i z i c i IV (217 b) Aristotel poinje predlaui jednu a p o r i j u . Ona se pojavljuje u obliku e g z o t e r i n e argumentacije (d i a t o n e x o t e r i k d n l o g o n ). Prvo se valjapitati da li vreme pripada bivstvujuim ili ne-bivstvu-

juim, a onda: da se odredi kakva je njegova p h y s u ? P r o t o n d e k a l o s ek h e i d i a p o r e s a i p e r i a u t o u (k h r o n o u )

k a i d i a t o n e x o t e r i k o n l o g on , p o t e r o n t o n o n t o n e s t i n d

t o n m e o n t o n , e i t a t i s e p h y s i s a u t o u .

Aporetika je egzoterika. Ona se otvara i zatvarana tom bezizlaznom putu: vreme je ono to nije, ilito jeste jedva i jeste vrlo slabo (olos ouk estin e moli kai amuros). Ali kako misliti da je vreme ono tonije? Mora se priznati oiglednost da vreme jeste, damu je sutina n u n , re koja se najee prevodi sa trenutak, ali koja na grkom funkcionie kao naa rem a i n t e n a n t (sad). N u nje oblik koji vreme ne moe

nikad napustiti, u kome se vreme ne moe ne davati.Pa ipak, u izvesnom smislu, n u n nije. Ako mislimo vreme poav od s a d , valja zakljuiti da vreme nije. Sad seukazuje u isti mah kao ono to v i e n i j e i kao ono toj o n i j e . Ono je ono to nije, i nije ono to jeste. Tom e n g a r a u t o u g e g o n e k a i o u k es t i , t o d e m e l l e i k a i oupoe s t i n . ,,U jednom smislu ono je bilo i vie nije, u drugom smislu ono e biti i jo nije . Tako je vreme sas*-

t a v l j e n o od ne-bivstvujuih. A ono to sadri izvesno nita (n e a n t ), to se sastoji i od ne-hivstvujueg, ne moebiti deo prisustva, supstance, samog bivstva* (ousia).

Ova prva faza aporije upuuje da se vreme misli unjegovoj deljivosti. Vreme je deljivo na delove, ali ni

* S e i e n d h e i t prim. prireivaa.

186


14/50

jedan njegov deo, nijedno sada nije u sadanjem. Ovdeemo se zaustaviti pre no to razmotrimo drugu fazuaporije, one o bivstvu ili ne-bivstvu vremena. Aristotel

e tu braniti suprotnu hipotezu: sada nije deo, vremenije sastavljeno od nurv-a.Ono to mi zadravamo od prve hipoteze, jeste da je

vreme definisano shodno svom odnosu prema jednomelementarnom delu, prema sada,koje je aficirano kaoda ve samo po sebi nije vremensko od strane vremena koje ga negira, odreujui ga kao sad prolo ilikao sad budue. Nun, elemenat vremena, samo po sebi

ne bi bilo vremensko. Ono je vremensko samo postajui vremensko, to jest, prestajui da postoji, prelazeiu nitost (ne-antite) u obliku prolog-bivstvujueg iliImdueg-bivstvujueg, Cak i kad je shvaeno kao ne-bivstvujue (bive ili budue), sada je odreeno kao

vanvremensko jezgro vremena, jezgro neizmenljivovremenskim menama, postojani oblik temporalizacije.Vreme je ono to se zbiva sa tim jezgrom, aficirajui ga

a nita. Ali da se bude, da se bude jedno bivstvujue,valja ne biti afioiran vremenom, valja ne postajati(prolost ili budunost). Uestvovati u bivstvu, u ousia,mii., dakle, imati udela u prisutnom bivstvujuem, u

prisustvu prisutnog, ili, da tako kaem, u prisutnosti.Mivstvujue je ono to jeste. Dakle, ousia je miljenalo ;nv od esti. Prednost data treem licu sadanjeg vremena ovde se ukazuje u svem svome istorijskom

iinenju.8 Bivstvujue, sadanjost, sad, supstanca, su-itlnu, vezani su, svojim smislom, za oblik participapreaenta. A moglo bi se pokazati da prelaz u oblikniipstantiva zahteva da se pribegne treem licu. Kani je e biti isto to i za oblik prisustva to je svest.

PARAFRAZA: TAKA, LINIJA, POVRINA

llajdeger podsea da je Hegel bar dva puta parali a.iruo Fiziku IV kad je, u filozofiji prirode, anali-011v u i) vreme. I zaista, prva faza egzoterike je nanovo

" S druge take gledita, Hajdeger naglaava istorij111 pmvugu treeg lica glagola b i t i u U v o d u u m e t a f i z i k u , li u i m prevod, str. 102 103. to se tie' tog problema, v i 'i"l!


15/50

izvedena u Filozofiji prirode Jenske Logike. Prvi deote Filozofije prirode, posveen sistemu Sunca, defi-nie vreme unutar jednog razlaganja o pojmu kre

tanja. Mada Aristotel nije nijednom citiran tetemeljne oiglednosti prolaze i bez citata mi tunailazimo na formule koje komentariu prvu fazu.Tako, na primer: Granica (Grenze), ili trenutak sadanjosti (Gegenwart), apsolutno ovo vremena (dasabsolute Dieses der Zeit), sada (das Jetz), jeste apsolutno i negativno prosto, iskljuujui apsolutno iz sebesvako mnotvo, pa je, prema tome, i apsolutno deter-

minisano... Ono je, kao in negiranja (als Negieren),takoe apsolutno u odnosu sa svojom protivnosti, injegova delatnost, njegov prosti in negiranja je odnosnjegovoj protivnosti, sad je neposredno oprenost sebi,in negiranja sebe samog. .. Sad ima svoje ne-bie(Nichtsein) u sebi samom, i odmah postaje drugo noto je, ali to drugo, budunost, to postaje (u koju seprenosi, pretvara) sadanjost, odmah je drugo-no-ono-

-samo, jer je ono sad sadanjost (denn sie ist jetzt Gegenwart). .. Ta njegova sutina (Dies sein Wesen) jestenjegovo ne-bie (Nichtsein).

Ali moda je ovo dijalektiko prihvatanje aristo-telovske aporije stroije i u isto vreme krue izvedenou Enciklopediji (Filozofija prirode , str. 257). I ovde jeto obraeno na poetku Mehanike, u prvom delu,koji razmatra prostor i vreme kao fundamentalne ka

tegorije prirode, to jest Ideje kao spoljanjosti, kao poklapanja ili razdvajanja, kao bivanja-van-sebe (Auss-ereinander, Aussersichsein). Prostor i vreme su osnovne kategorije te eksteriornosti ukoliko je ova neposredna, to jest apstraktna i neodreena (das ganz abstrakteAussereinander).

Priroda je Ideja van-sebe-same. Prostor je to bie--van-sebe, ta priroda ukoliko je ona i sama van sebe,

to jest ukoliko se ona jo ne odnosi na sebe samu, ukoliko nije za sebe. Prostor je apstraktna univerzalnosttog bia-van-sebe. Ne odnosei se na sebe samu, prirodakao apsolutni prostor (ovaj izraz je iz Jenske Logike,i ne pojavljuje se kasnije u Enciklopediji, iz razlogaverovatno bitnih) ne zna ni za kakvo posredovanje, niza kakvu razliku, ni za kakvu determinaciju, ni za

188


16/50

kakav diskontinuitet. Ona odgovara onom to je Jen-r.ka Logika zvala eter: sredina idealne prozirnosti, apsolutne nediferencijacije, neodreenog kontinuiteta, apsolutne nepomeanosti, to jest bez ikakvog unutranjegodnosa. Nita se tu jo ne odnosi ni na ta. Takvo jeporeklo prirode.

I samo poav od tog porekla moe se postaviti sle-flee pitanje: kako prostor, kako priroda, u toj svojojneizdiferenciranoj neposrednosti dobijaju razliku, odreenost, kvalitet? Diferencijacija, odreenost, kvalifikacija, ne mogu se zbiti u istom prostoru samo kaonegacija te prvobitne istote i tog prvobitnog stanjaapstraktne neizdiferenciranosti, u emu se upravo i sastoji prostornost prostora. Cista prostornost se deter-rninie negirajui neodreenost iz koje se sastoji, to jesturgirajui samu sebe. Negirajui samu sebe, to e reida ta negacija mora biti odreena negacija, negacijaprostora od strane samog prostora. Prva prostorna ne-iarija prostora jeste taka. Ali razlika (Unterschied)I > sutinski odreena, to je jedna kvalitativna razlika.

Kao takva, ona je prvo negacija samog prostora, jer|r prostor neposredno bie-van-sebe, nediferencirano(inerschiedslose): taka (256). Taka je onaj prostorkoji ne zauzima prostor, mesto koje se ne zbiva;'na ukida i zamenjuje mesto, stoji mesto prostorai uji negira i zadrava. Ono prostorno negira prostor.Ona je njegova prva odreenost. Ukoliko prva odre-


17/50

1

rom na liniju i na taku i, shodno tome, povrina uop-te, ali koja je, s druge strane, ukinuto-zadrana negacija prostora (die aufgehobene Negation des Raumes),

pa samim tim obnova prostorne sveukupnosti, koja jeubudue po sebi negativan momenat . . (Ibid.)

Dakle, prostor je postao konkretan time to je zadrao u sebi negativno,. On je postao prostor gubeisebe, odreujui se, negirajui svoju prvobitnu istotu,apsolutnu nediferenciranost i apsolutnu spoljanjost, ko

je zasnivaju njegovu prostornost. Spacijalizacija, kaoispunjenje sutine prostornosti, je u stvari de-spacijali-

zacija, i obrnuto, i obrnuto: ovo kretanje proizvoenjapovrine kao konkretne sveukupnosti prostora jestekruno i povratno. Moe se, u obrnutom smeru, dokazatida se linija ne sastoji od taaka, poto je ona sazdana odnegiranih taaka, taaka van-sebe; da se povrina nesastoji od linija iz istih razloga. Onda e se uzeti da jekonkretna sveukupnost prostora na poetku, da je povr

ina njegova prva negativna odreenost, linija druga,taka poslednja. Ne-diferentna apstrakcija je na poetkukao i na kraju kruga. I tako dalje.

Ovde ne moemo, i pored sveg njenog znaaja,razmatrati Hegelovu diskusiju kantovskih pojmova, diskusiju koja se preplie sa ovim razlaganjima u nizuPrimedaba. Sad moramo prii pitanju vremena.

Da li to pitanje jo treba postavljati? Valja li se

jo pitati kako se javlja vreme poav od ovog postanjaprostora? Na izvestan nain uvek je suvie kasno dase postavi pitanje vremena. Ono se ve pojavilo.Vie-ne-biti i jo-biti, koji su upuivali liniju na takui povrinu na liniju, taj negativitet u strukturi Aufhebung-a ve je bio vreme. Na svakom koraku negacije,svaki put kad bi Aufhebung proizvelo istinu prethodneodreenosti, potrebno je bilo vreme. Negacija delotvor-na u prostoru ili kao prostor, prostorna negacija prostora, vreme je istina prostora. Ukoliko on jeste, to jestpostaje i nastaje, ukazuje se u svojoj sutini, ukolikose uprostranjuje odnosei se na sebe sama, to jest negirajui se, prostor je vreme. On se ovremenjuje, on seodnosi na sebe sama i medijatizuje se kao vreme. Vreme je nastajanje prostora. Ono je odnos prostora pre

ma samom sebi, njegov za-sebe (pour-soi). Ali, nega-

190


18/50

livnost koja se, kao taka, odnosi na prostor i u njemu*razvija svoje odreenosti kao linija i povrina, jeste,u sferi bia-van-sebe, isto tako za sebe, a takoe i njene-odreenosti (naime u biu-za-sebe negativnosti) . .. Tako postavljena za sebe, ona je vreme. (257). Vreme

je Aufhebung prostora.

Podseajui na to kretanje, Hajdeger naglaava daj(! prostor tako miljen samo kao vreme (str. 430). Pro-Ntor je vreme ukoliko se prostor odreuje poav od(l>rve ili poslednje) negativnosti take. Ova negacija ne-nacije kao punktualnost je po Hegelu vreme (ibid.).Dak-l


19/50

jedno pored drugog ve citiran pasus iz Aristotela(218a) i definicija vremena u paragrafu 258. Enciklo

pedije: Vreme kao negativno jedinstvo bia-van-sebc

je isto tako neto apstraktno, idejno. Ono je biekoje, dok jeste, nije: intuicionisano postajanje (das an-geschaute Werden), to e rei da jednostavno trenutane razlike, to jest razlike koje se neposredno poti-ru-zadravaju (unmittelbar sich aufhebenden Unterschiede), bivaju odreene kao spoljne, to jest kao ipakspoljne sebi samima.

Ova definicija ima u najmanju ruku tri neposredne

posledice u Hegelovom tekstu, uzetom kao parafrazaAristotela.1. Tu je reprodukovan Kantov pojam vremena.

Ili, tanije, on se tu iz njega deducir. Nunost te dedukcije otkrila bi, dakle, da kantovska revolucija nijepomerila aristotelovski konak, ve, naprotiv, da se onapomerila prema njemu, tu se nastanila, smestila. Ima-emo priliku, malo dalje, da to sugeriemo sa druge

take gledita. I zaista, intuicionisano postajanje po--sebi, bez ulnog empirikog sadraja, jeste isto-ul-no, to formalno ulno, isto od svake ulne materije,bez ijeg otkria ne bi bilo nikakve kopernikanske revolucije. Kant je otkrio ulno neulno koje ovde re-produkuje parafraza Aristotela: Vreme je kao i prostor isti oblik ulnosti ili intuicionisanja, ulno neulno (das Unsinnliche Sinnliche). (258 Primedba) U

svojoj aluziji na ovo ulno neulno,10 Hajdeger nepovezuje ovaj hegelovski pojam sa odgovarajuim kan-

on razviti u L o g i c i , gde se moe proitati na primer sred stranica koje bi valjalo citirati u celosti: Beskrajno

.smisleniji i dublji no to je kantovska antinomija, koje smo razmatrali, jesu dijalektiki primeri stare eleatskekole, naroito to se kretanja tie... Aristotelova reenja tih eleatskih tvorevina zasluuju najvee pohvale i one senalaze u njegovim zaista spekulativnim pojmovima o pro-storu, o vremenu i o kretanju... Nije dovoljno imati bistrupamet (a u tom pogledu niko nije prevaziao Aristotela)da bi se razumeli spekulativni Aristotelovi pojmovi i dase o nj;ma sudi, da bi se opovrglo ono to je sirovo i ne-dovreno u Zenonovoj ulnoj predstavi, kao i u njegovojargumentaciji ( . . . ) itd. (N a u k a o L o g i c i , sv. I, franc. prevod, str. 210 212). V. takoe i problematiku ulne izvrsnosti.

10 str. 428.

:192


20/50

tovskim, i znamo da je za Hajdegera Hegel umnogomeprekrio i zbrisao kantovske smelosti. Zar se ovde nebi moglo misliti protiv Hajdegera: da je Kant na pravoj

liniji koja, shodno Hajdegeru, vodi od Aristotela doI legela?

2. Jednim kretanjem koje lii na kretanje u Kanti, problem metafizike (pa, dakle, na kretanje u Seinund Zeit-u), Hegel izvodi zakljuak iz svoje definicije:

a) da je vreme isto naelo kao i Ja = Ja iste sves-li o sebi. Valjalo bi to ovde ne moemo suoiticolu Primedbu paragrafa 258. Enciklopedije, koja do

kazuje ovu postavku, sa, na primer, paragrafom 34.I lajdegerovog Kanta i metafizike, gde je re o vremenu kao istom aficiranju sebe sama (Selbstaffection)I o vremenskom karakteru sebe (Selbst). Zar ovdellajdeger ne ponavlja hegelovski gest kad pie, na primar: Vreme i ja mislim ne stoje vie jedno naspram drugog u modusu nespojivosti i raznorodnosti,oni su isto. Zahvaljujui radikalizmu sa kojim je, u

i vom zasnivanju metafizike, po prvi put podvrgao trans- ndentalnom objanjenju kako vreme za sebe tako i,ja mislim za sebe, Kant ih je oboje spojio u njihovojprvobitnoj istosti (ursprngliche Selbigkeit) istinanam ne videvi izriito tu istost kao takvu.

b) ali ne nastaje i ne nestaje sve u vremenu (inIrr Zeit), ve je samo vreme to postajanje, to nastajanje, i to prelaenje . . . (258). Hegel je pun predo-ilmnosti ove vrste. Suprotstavljajui ih svim metali irkim formulacijama (mada im ne treba osporavatiivaki znaaj)11 koje govore o padu u vreme, moglaI ti Me izvesti itava jedna hegelovska kritika nitrati mporalnosti ( Innerzeitigkeit). Ona ne samo da bibila slina kritici koju razvija Sein und Zeit, ve bi

a I a da se saglasi sa tematikom pada ili srozavanja,i tematikom o Verfallen-u. Vratiemo se na taj po-

l mi, koji nikakva predostronost ne moe izvui sa nje-i'ovc etiko-teoloke putanje. A Hegel u tome nije biomanje predostroan nego Ha.deger u Sein und Zeit-u.i Mlin ako, u praznom prostoru, rok kraja putanje o kojoj

" V. tekst: B ela mitologija.

III u ti ni l l a jdege r

193


21/50

je re ne bude i saim odgoen do neke udaljene takepada.12

Shodno jednom bitno grkom gestu, ovo hegelov-

sko odreenje vremena dozvoljava da se sadanjost,uti oblik vremena, misli kao venost. Venost nijenegativna apstrakcija vremena, nije ne-vreme, van-vremenska. Ako je osnovni oblik vremena sadanjost, venost bi mogla biti van vremena samo ako bi stajalavan prisutnosti, ona ne bi bila prisutnost; ona bi dolapre ili posle vremena, i tako bi ponovo postala vremensko preinaenje. Od venosti bi se napravio jedan

momenat vremena. Dakle, sve to u hegelijanizmu do-bija predikat venosti (Ideja, Duh, Istina, itd.), ne trebada bude miljeno van vremena (ali isto tako ni u vremenu).13 Venost, kao prisustvo, nije ni vremenska ninevremenska. Prisustvo je netemporalnost u vremenu,ili vreme u netemporalnosti, pa je moda to ono toini nemogunom nekakvu prvobitnu temporalnost. Venost je drugo ime prisutnosti prisutnog. Tu prisutnost.

Hegel razlikuje od prisutnog kao sada. Sto je razlikaanalogna onoj koju Hajdeger predlae, mada ne i iden-

12 V. La double sance u L a d i ssm i n a t i on .13 Ovde moemo' samo da navedemo i da situiramo

nekoliko tekstova koje bi valjalo paljivo ispitivati: Na primer: Stvarno ( d a s R e e l l e ) je u stvari razliito od vre-mena, ali isto tako i sutinski id.entino sa njim. Ono je ogranieno (beschrankt) i drugo, u odnosu na tu negaciju ono jeste v a n njega. Odreenost mu je, dakle, spoljnja, pa

odatle potie protivrenost njegovog Lica. Apstrakcija spoljanosti njegove protivrenosti i nemira (U n r u h e ) te protivrenosti jeste samo vreme. Otud je ogranieno prolazno i v r e m e n s k o zato to ono nije kao pojam u sebi samompotpuna negacija... Ali pojam, koji u svojoj slobodnoj identinosti, koja egzistira za sebe, Ja = Ja, jeste po sebii za sebe apsolutna negativnost i apsolutna sloboda, pa zatovreme nije njegova vlast, kao to ni pojam nije u vremenu neto vremensko ( e i n Z e i t l i c h e s ) , ve je mnogo pre movremena (d i e M a c h t d e r Z e i t ), ukoliko je ova samo taj ne

gativitet kao spoljanjost. Zato je famo prirodno podvrgnuto vremenu, ukoliko je ogranieno. Nasuprot tome, istinito,ideja, duh, jesu veni: ali pojam venosti ne treba da bude shvaen negativno, kao apstrakcija vremena, kao da bi onaegzistirala tako rei van njega (van vremena); a ne bitrebalo ni shvatiti ga u smislu da bi venost dolazila p o s l e vremena, jer bi se tako od venosti napravila budunost,to jest jedan momenat vremena. (E n c i k l o p ed i j a , 258,Z u s a t z )

194


22/50

luna: i ona se poziva na razliku izmeu ogranienogi bezgraninog (entre le fini et Vinfini).14 Hajdeger bi

M Razlika izmeu ogranienog i bezgraninog o vde . prrvazieni prostor (a u f g eh o ben e r R a u m ) prvo taka, a

in, razvijen za sebe. vreme ( 259). Ovaj tekst, kao i nekiii ni; i, i/.gleda kao da potvruje i u isti mah opovrgava tu .......u,|c u Sei n u n d Z e i t u. Potvrda je oigledna. Opovrga u I' kompl;ku je stvari u taki gde je sadanjost razli i " min od sad, gde sad , u svojoj istoti, pripada samoi i ii imII, i jo nije vreme, itd. Jednom reju, bilo bi p reMHii.lJi ao i znailo bi isuvie uproavati stvari ako bi seu Iili du je Hegelov pojam vremena pozajmljen od jednei ki*" Ili od jedne filozofije prirode, i da on kao takav

i u i i i i bez bitnih izmena u filozof ju istorije ili u fi lo :/"li 111 duha. Vrem e je takoe taj prelaz. Ve lektira A r i inii'ld [ostavlja slina pitanja.

Nvnkn tvrdnja (ovde tvrdnja Hajdegerova) prema ko l"| u.kl |x>jam p r i p a d a , kod Hegela, filozof ji p rirode (ili,H"ii i' nekom odreenom, posebnom mestu hegelovskog iil iln) u priori je ograniena u svojoj ubedljivosti sam om r 11 i/,ll,r/x*om strukturom odnosa izmeu prirode i n e111111u 11* ii spekulativnoj dijalektici. Pr iroda je van duha,.........ii Je l,o kao duh, kao postavljanje njegovog vlastitog

1*1 i vini Hobc.

195


23/50

rekao da je ta razlika infraontika. I zaista, ba tu treba da prebiva celo pitanje.

IZBEGNUTO U OVOM PITANJU

Mi smo se do sada zadrali na izvestan nain u prvoj hipotezi aristotelovske aporetike. Dakle, ta apore-tika je poela time to se ukoila u odreenju vremenakao nun i nun-a kao meros (deo).

Nae pitanje je sledee: da li, preobrui hipotezu,

dokazavi da sad nije deo vremena, Aristotel istre problematiku vremena iz prostornih pojmova dela i ce-line, iz predodreenosti nun-a kao meros-a, ili pak kaostigme?

Podsetimo ta su ta dva Aristotelova pitanja. 1. Dali vreme pripada ili ne pripada onta-ma? Posle aporijakoje se odnose na svojstva koja pripadaju vremenu(peri ton uparkhonton), postavlja se pitanje ta je vreme i kakva je njegova physis (ti estin o khronos kai tisautou e physis). Nain na koji je postavljeno prvo pitanje jasno pokazuje da je bie vremena anticipiranopoev od sad, i to od sad kao dela. I to u trenutku kadizgleda da Aristotel preokree prvu hipotezu i suprotstavlja joj tvrdnju da sad nije deo ili da vreme nijesastavljeno od sad-a (to de nun ou meros ... o de khro

nos ou dokei sungkeisthai ek ton nun 218a).Ova druga serija iskaza pripada nizu hipoteza zdravog razuma koje kao da bi da ukau da vreme ne pripada bivstvujuem, niti, pak, na ist i jednostavan nain bivstvu uopte (ousia). Ove poetne egzoterine hipoteze nee nikad biti stavljene u pitanje na nekom drugomnivou, na ne-egzoterinom nivou.15. Poto je podsetiozato se moe misliti da vreme nije nikakvo bivstvuju-

e, Aristotel ostavlja to pitanje nereeno. Od tada ese postavljati pitanje physis o onom ija pripadnost bivstvu ostaje jo uvek neodluena. Kao to je to prime-eno, postoji tu jedan metafiziki problem koji je Ari-

15 U F i z i c i I V to je razlika izmeu rasprave o mestui rasprave o vremenu. Samo prva od te dve rasprave ima za dopunu jedno kritiko razlaganje posle egzoterikograzlaganja, i objanjava njegovu artikulaciju.

196


24/50

Intel moda delom zaobiao, iako ga je jasno postavio .16 No da je zaobieno pitanje zaista metafiziko,moe se shvatiti i na drugi nain. Ono to je tu meta-l i/.iko, to je moda manje zaobieno pitanje kolikouobieno pitanje. Tako bi se metafizika uspostavila

lim propustom. Ponavljajui pitanje bia na transcen-lentalnom horizontu, Sein und Zeit je obelodanilo tajpropust pomou kojeg je metafizika poverovala da mo- misliti vreme polazei od jednog bivstvujueg koje

,) u terminologiji pripadanja bivstvujuem ili ne-biv-Ivujuem, dok je bivstvujue ve bilo odreeno kao

I ii vst.vujue-prisutno. Ono to je u tom pitanju zaobi-no, Hajdeger je ponovo stavio u pitanje ve u prvom

li lu Sein und Zeit-a: po njemu, vreme je ono poav od im se najavljuje bie bivstvujueg, a ne ono ija e semn^nnost pokuati izvesti polazei od jednog ve kon-n! I Utianog bivstvujueg (i, u tajnosti, vremenski preo-iIh Iniog), konstituisanog u bivstvujue u prezentu (in-111 ili v .m), (u Vorhandenheit) bilo kao supstanca ili kao-ii ijokat.

I )n zaobieno tog pitanja iri svoje posledice nahi i storiju metafizike, ili, tanije, da je ono konsti-

hii i-, kao takvu, kao svoju por.ledicu, to se moe utvrdili ih* samo injenicom, masivno oiglednom, da je doi uil.t metafizika smatrala da je vreme nita, ili, pak,i 'Ifiis stran sutini ili istini. Da se cela metafizika,i ti" rei, sabila u taj otvor, ili, drugaije reeno, da|n I ala paralizo van a u aporiji egzoterine besede FizikeM li i se pokazuje jo kod Kanta. Ne samo u tome to-1** vi-zuje mogunost vremena za intuitus derivatus i

- pupiin jedne izvedene konanosti ili pasivnosti, vepn vet{a u onom to je najrevolucionarnije i naj-iiiiinji metafiziko u njegovoj misli o vremenu. To se..... mI; i vi ti, po volji, bilo u pasivu Kanta, bilo u ak

i Moreau, L espace et le temps selon Aristote,.Ptiilnvtt, H)05 (str. 92).

197


25/50

tivu Aristotela, to e imati isto tako malo smisla uoba sluaja.

I zaista, poto, kako veli Aristotel, vreme ne pripada bivstvujuima, niti je deo njih niti njihovo odreenje, poto vreme nije bivstvujue uopte (fenomenalno ili po-sebi), od njega valja nainiti ist oblik ulnosti(ulno-neulno). Ova duboka metafizika vernost orga-nizuje se, rauna sa prelomom koji priznaje vreme kaouslov mogunosti pojave bivstvujuih u iskustvu (konanom), to jest rauna isto tako i sa onim to e izKanta biti ponovljeno od strane Hajdegera. Dakle, unaelu, uvek se moe Aristotelov tekst podvri neem

to bismo mogli nazvati velikodunim ponavljanjem :ponavljanjem od kojeg prof'tira Kant, a koje se odrieAristotelu i Hegelu, bar u doba Sein und Zeit-a. Tako,u izvesnom smislu, ruenje metafizike ostaje unutarmetafizike, ono samo razvija i objanjava svoje pobude. To je jedna nunost koju valja ispitati na ovomprimeru, i ije bi pravilo valjalo formalizovati. Ovdeje kantovski prelom bio pripiemljen Fizikom IV; a is

to bi se moglo rei i za hajdegerovsku reprizu kanto vskog gesta u Sein und Zeit-u i u delu Kant i problem metafizike.

I zaista, ako poredimo sa Fizikom IV Transcendentalno izlaganje pojma vremena, brzo emo otkritisledeu zajedniku i odluujuu crtu: Vreme nije netoto postoji za sebe [po sebi 2.D.] ili koje stvarimapripada kao objektivno odreenje, i koje bi, samim tim,

i dalje opstojalo i kad bismo apstrahovali sve subjektivne uslove njihove intuicije. Moda e se rei da ovacrta ne bivstvo po sebi vremena jeste vrlo opta,i da je zajednica namisli ;zmeu Kanta i Aristotela prilino ograniena. No, razmotrimo onda uu definicijuvremena u Transcendentalnom izlaganju, ne vremenakao ne-egzistencije po sebi, niti kao formalnog uslovaa priori svih pojmova uoote, spoljnih isto tako kao i

unutranjih, ve kao oblik unutranjeg ula. Svasilina prelo ma ove definicije izgleda kao da je ve strogo propisana u Fizici IV. Razmiljajui o physis vremena, Aristotel se pita: poto vreme, koje nije ni promenani kretanje, a stoji u odnosu sapromenomisa kretanjem(a ba tako poinje Transcendentalno izlaganje) tites

198


26/50

kineses estin (219a), ta je od pokreta vreme. I pri-meuje, ne kao to se to esto i neodreeno prevodi dami opaamo vreme opaajui kretanje, ve ama gar

kineses aisthanometha kai khronou: mi imamo ujednooseaj kretanja i vremena. Kad smo u senci i nismoaficirani nikakvim telom (meden dia tou somats pask-homeri), ako se zbude neki pokret u dui (en te psykhe),onda izgleda da je prolo izvesno vreme, i u isti mah,zajedno s tim (ama) izgleda da se desilo i izvesno kretanje. Aristotel spaja vreme i kretanje u aisthesis-u. Aza to nije potreban nikakav spoljni ulni sadraj, nikak

vo objektivno kretanje. Vreme je oblik onoga to semoe zbiti samo en te psykhe. Oblik unutranjeg ulaje oblik svih fenomena uopte. Transcendentalno izlaganje vremena stavlja taj pojam u sutinsku vezu sakretanjem i promenom,17 mada ga strogo razlikuje odnjih. I kao u Fizici IV, to razlaganje polazi od mogunosti analogije, koja ustanovljava putanju odreenu kaoliniju (gramme, Linie).18

17 V. takoe 223 ab. Aristotel misli takoe vreme uodnosu na kretanje (k i n e si s ) i na promenu (m et a b o l e ), alipoinje i tim to dokazuje da vreme nije ni kretanje nipiomena. To je takoe prvi korak i T r a n s c e n d e n t a l n o g i z l a g a n j a p o j m a vremena. Ovde dodajem da je pojam pro mene ( V e r n d e r u n g ) , a sa njim i pojam kretanja (B e w e - g u n g ) . kao promene mesta, mogu samo kroz predstavu vremena i u njoj, i da, kad ta predstava ne bi bila intuicija (unutranja) a p r i o r i , nikakav pojam ne bi mogao da uini

razumljivom mogunost promene, to e rei vezu predikata protivreno suprotstavljenih (na primer, bivanje na jednom mestu i nebivanje iste stvari) u jednom te istom predmetu (Objekte). Samo u vremenu, to jest naizmemno jedna za drugom, mogu dve protivreno suprotstavljene odredbe dasc nau u istoj stvari: na pojam vremena objanjava moliunost mnogih sintetinih saznanja a p r i o r i , koje izlaeopta teorija kretanja, koja je prilino plodna.

18 Vreme nije nita drugo do oblik unutranjeg ula,l.o jest intuicije nas samih i naeg unutranjeg stanja. Jervreme ne moe biti odreenje spoljnih pojmova i ono ne pripada nikakvoj figuri nikakvom poloaju itd., dok ono,nasuprot tome, odreuje odnos predstava u na m un ul.ranjim stanjima. I upravo zato to ta unutranja intu-icija ne daje nikakvu figuru, mi traimo da taj nedostatak nadoknadimo sa analogijama, i predstavljamo sebi tok vre-mena lin'jom koja se nastavlja u beskonanost (u n d s t e l l e n f/i


27/50

Ovaj aristotelovski stav je u isto vreme stav tradicionalne metafizike bezbednosti, a, u isti mah, u svojoj uvodnoj dvosmislenosti, u svom ambigvitetu, to jestav vlastite kritike. Anticipirajui pojam ne-ulnogulnog, Aristotel postavlja premise jedne misli o vremenu kojom vie ne bi jednostavno vladala sadanjost(datog bivstvujueg u obliku Vorhandenheit-a i Gegen-wrtigkeit-a). Tu susreemo izvesnu nepostojanost, kaoi mogunosti preokreta, i pitanje je da li ih Sein undZeit nije, u izvesnom smislu, zaustavio. Fizika IV je,nema sumnje, najavila ono to u transcendentalnoj mati kao da izmie prevlasti prisutnosti datoj u oblikuVorhandenheit i Gegenwrtigkeit. Paradoks bi bio sle-dei: originalnost kanto vskog prodora, koja se ponavlja u Hajdegerovom delu Kant i problem metafizike,19

menzije, pa iz svojstava te linije zakljuujemo o svim svoj-stvima vremena, osim jednog, naime da su delovi linije simultani, a delovi vremena uvek sukcesivni. Iz ovoga biva

jasno da je predstava samog vremena intuicija, potto se svi

njegovi odnosi daju izraziti jednom spoljnom intuicijom.(K r i t i k d er r e i n en Ver n u n f t , 6)

19 Na primer, u paragra fu 32 (Transcendentalnamata i njen odnos prema vremenu) koji pokazujeu emu je ista intuicija vremena onakva kakva je opisanau T r a n s c e n d e n t a l n o j e s t e t i c i , osloboena od prednosti sa-danjosti i s a d a. Moramo prevesti jedan dug pasus kojiosvetljava pojmove S ei n u n d Z e i t a koji nas ovde posebnointeresuju. Mi smo transcendentalnu matu prikazali kaoporeklo iste intuicije. Tako je naelno priznato da vreme

kao ista intuicija potie od transcendentalne mate. Pri-kladna analiza treba jo da razjasni nain shodno kojem seupravo vreme zasniva u transcendentalnoj mati.

Vreme tee neprestano kao ist niz sada (N a c h e i n - a n d e r d s r J e t z t f o l g e ). ista intuicija intuicionie taj niz neinei od njega predmet ( u n g e g e n s t d l i c h ) . Intuicionisatiznai pr hvatltd ono to se daje. Cista se intuicija i sam adaje u inu prihvatanja prihvatljivog.

Prihvatiti, u smislu u 'kome se to otprve shvata, znai

primiti jedno dato (donn) ( V o r h a n d e n e n ) , jedno p r i s u t n o (A n w e se n d e n ). Ali ovaj uski pojam primanja, jo uvek orijentisan empirikom intuicijom, valja da bude odvoien od iste intuicije i njenog karaktera prijem lj vosti. Lako je uvideti da ista intuicija iste sukcesije sada ne moe bitiprihvatanje prisutnog (Anwesenden). Kad bi ona bila takvoprihvatanje, ona bi mogla intuicionisati samo sadanje sa d (d a s j e t z i g e J e t z t ), ali ni u kom sluaju niz sa d kaotakav, kao ni horizont koji se u tom nizu izgrauje. Strogo

200


28/50

prevazilazi vulgarni pojam vremena samo ukoliko razjanjava jednu naznaku Fizike IV. Razjanjenje zaobienog pitanja nalazi se uvek i nuno u zaobienom sistemu. Kako pre-determinacija vremena, poav od nun,

zaobilazi to pitanje? U izvesnom smislu, Aristotel ponavlja u svojoj egzoterici Zenonovu argumentaciju.Priznajui da ta argumentacija nita ne osvetljava(218 a), on ipak ponavlja aporiju ne dokonstruiui je.Vreme nije (meu bivstvujuim). Ono je nita, zato toje vreme, to jest, to je jedno prolo ili budue sada.Ovo to jest ovde upotrebljeno pretpostavlja da ja imamizvesne anticipacije o tome ta je vreme, naime, ne-sa-danjost u obliku prolog ili budueg sada. Aktuelno-s a d a nije vreme zato to je prisutno: vreme nije (bivs-tvujue) ukoliko nije (prsutno). to znai da ako se,prividno, moe dokazati da je vreme arta (ne-bivtsvu-juoe), to je zato to smo ve odredili poreklo i sutinunita kao vremena, kao ne-prisutnog na nain jo ne!1,ili ne vie. Dakle, valjalo je pozvati se na vreme, naizvesno pre-razumevanje vremena a u besedi, pozvati

se na oiglednost i na funkcionisanje glagolskih vremena da bismo rekli nitost vremena. Ve smo, ne otkrivajui ga, operisali na horizontu smisla vremena dabismo mislili nebivstvujue kao ne-prisutno, a bivstvu-

jue kao prisutno. Vremenski smo odredili bivstvujuekao bivstvujue-prisutno da bismo mogli odrediti vremekao ne-prisutno i ne-bivstvujue.

uzjev, u istom i prostom prihvatanju jednog sadanjeg(d u n p r sen t ) ( e i n es Ge g e nw r t i g e n ), ne moe se uopteintuicionisati jedno sa da , ukoliko se ovo sada po svojojsutini iri bez prekida u svoje m a l o a s i svoje o d m a h z a t i m , tj. u svoje n e p o s r e d n o p r ol o i svoje neposredno budue (i n s ei n S o e b e n u n d s ei n S o g l ei c h ). Primanie iste intuicije mora dati u sebi pogled na sad (d en A n b l i c k d es J e t z t ) tako to predvia (v o r b l i c k t ) svoje neposredno budue,i gleda una2a (r i i c k b l i c k t ) svoju neposrednu prolost.

Tako se otkriva konkretnije no ikad do koje mereista intuicija, o kojoj govori transcendentalna estetika,ne moe od samog poetka da bude prihvatanje neeg sadanjeg (gegenwrtigen). U osnov , ono to se ukazuje kao-l>rimanje u istoj intuiciji, ne odnosi se samo na jednuprisutnost (ei n n u r A n w e sen d es ), a jo manje na jedno biv-stvujue u obliku onog to se odrava u svojoj raspoloivosti( v o r h a n d e n e s S e i e n d e s ) .

201


29/50

ta upravo kae dia ton exoterikon logon? On velida vreme apsolutno nije ili da jeste jedva i slabo ..S jedne strane, ono je bilo i vie nije (gegone kai oukesti),a s druge, pak, strane, ono e biti a jo nije (mellei

kai oupo estin). Takvi su sastojci vremena, kako beskonanog vremena, (apeiros), tako i vremena posmat-ranog u njegovom neprekidnom povraanju (aei larru-banomenos). Ali izgleda nemoguim da ono to prihvatane-bivstvujue u svoj sastav ima udela u bivstvu(ousia).

Me on, ni-ta vremena je, dakle, pristupano samo

poav od bia vremena. Vreme kao nita moe da semisli samo u modusima vremena, prolog i buduegvremena. Bivstvujue je ne-vreme, vreme je ne-bivstvujue u onoj meri u kojoj smo ve tajno odredilibivstvujue kao prisutno, bivstvo (ousia) kao prisustvo.Cim je bivstvujue sinonim prisutnog, rei ni-ta i reivreme jeste jedno te isto. Vreme je zaista diskursivnoispoljavanje negativiteta, pa e Hegel, mutatis mutan-dis, samo rastumaiti ono to je o ousia kao prisustvuve reeno.

Ve pre no to je upleten u teke analize broja brojeeg i brojenog aristotelovski par vreme-kre-tanje je miljen poav od ousia kao prisustvo. Ousia,isto kao i energeia, nasuprot dynamis (pokret, sila),

jeste prisustvo. Vreme, koje se sastoji od jo ne i ne

vie, jeste kompozitum. U njemu se energija poravnjavasa silom. Zato ono nije, da tako kaem, in actu,20 i zatoono nije ousia (poto je, da tako kaem, postojei, supsis-tentan ili supstencijalan). Odreenje bivstva (ausia) kao

20 Da tako kaem, i n a c t u . . . zato to ovaj prevod postavlja razna pitanja. Da ne ide sam od sebe jeste pro-blem koji ovde ne moemo reavati. Zato upuujemo,

s jedne strane, na Anaksimandrovu re (francuski pirevodu C h em i n s , str. 286), koja belei distancu izmeu Aristotelo-ve e n e r g e i a i a c t u a l i t a s i l i a c t u s p u r u s srednjovekovne sko-lastike: a, s druge pak strane, na delo P. Obanka, koji na-glaava da modemi prevod a k t a nije nekakav zaborav prvo b Inog znaenja, ve mu ba r ovaj put ostaje veran (P.Aubanque, Le problme de ltre chez Aristote, str. 441,fusnota 1).

202


30/50

e n e r g e i a i l i en t e l ek h e i a , kao akt i kraj kretanja, nerazdvojivo je od odreenja vremena. S m i s a o vremena jemiljen poav od prisutnog kao ne-vremena. Druga'jene moe ni biti, nijedan s m i s a o (ma u kom smislu ga

shvatili, kao sutinu, kao znaenje besede, kao orijentaciju kretanja izmeu jedne a r k h e i j ed n o g t e l o s a ) nikad nije mogao biti nrljen u istoriji metafizikedrugaije no poav od prisustva i kao prisustvo. Pojmomsmisla upravlja ceo sistem odreenosti koje mi ovdeobeleavamo, pa svaki put kad se postavi neko pitanjeo s m i s l u , ono moe biti postavljeno samo u ograenomprostoru metafizike. Dakle, recimo to suvo i brzo: uza

ludno bi bilo hteti oteti od metafzike, ili od takozvanihvulgarnih pojmova, pitanje smisla kao takvog (ilipitanje vremena, ili bilo ega). Dakle, isto bi to bilo isa p i t a n j e m b i a koje bi bilo odreeno, kao to to i jeste na poetku B i a i V r e m e n a , u odnosu na pitanjes m i s l a b i a , ma kakva da je snaga i vrednost, kakoprobojna, tako i utemeljujua takvog jednog pitanja.Ono je, kao pitanje smisla, ve u svojoj polaznoj taki

(Hajdeger bi to, bez sumnje, i sam priznao) vezano zabesedu (leksika i gramat:ka) metafizike, ije ruenje onozapoinje. Na izvestan nain, kao to to Bataj daje naslutiti, pitanje smisla, namera da se s a u v a smisao

jeste vulgarno . To je takoe njegova re.Sto se tie smisla vremena, odreenje shodno pri

sustvu je isto toliko odreujue koliko i odreeno: ononam veli taj e vreme (ne-bivstvo kao ne vie i ,,ne-

-jo), ali ono to moe da uini samo zato to m u j e r e e n o , od strane jednog implicitnog pojma odnosaizmeu vremena i bia, da vreme moe biti samo (jedno) b i v s t v u j u e , to jest shodno tom p a r t i c i p u m u p r e s e n s u , samo jedno prisutno. Dakle, zato to je vrememiljeno u svom biu poav od prezensa, ono je zaudomiljeno kao ne-bivstvujue (ili kao ne'sto, sloenobivstvu jue). Zato to se misli da se zna ta je vreme

u svojoj p h y s i s , zato to se implicitno odgovorilo napitanje koje e biti postavljeno tek kasnije, zato semoe, u egzoterikoj aporiji, zakljuiti o njegovoj manjoj egzistenciji, ak i o njegovoj ne-egzistenciji. Vese zna, pa bilo to samo u naunoj praksi besede, tavreme mora da bude, ta znae prolost (g e g o n e ) ili

203


31/50

budunost (mellei), da bi se moglo zakljuiti o toj manjoj ili ne-egzistenciji. A prolost i budunost su miljene kao nedostaci koji umanjuju to prisustvo zakoje se zna da je ono smisao ili sutina onog to jeste(bivstvujue). To je ono to se kanda nee maknuti odAristotela do Hegela. Prvi Pokreta, kao isti in(energeia e kath auten), jeste isto prisustvo. Kao takav, on sve nadahnjuje, sve kretanje eljom kojuizaziva. On je dobro i najvie poeljno. Zelja jesteelja za njegovim prisustvom. I eros je miljen poav odprisustva. Kao i kretanje. Telos koji stavlja pokret

u pokret i usmerava postajanje ka sebi samom, Hegelnaziva apsolutni pojam ili subjekat. Preobraajparuzije u prisustvo sebi i preobraaj najvieg bivstvu-jueg u subjekat koji sebe misli i sabira se oko sebeu znanju, ne prekida osnovnu tradiciju aristotelizma.Pojam, kao apsolutna subjektivnost, misli samog sebe,on je za sebe i kraj sebe, on nema spoljanjosti i sakuplja, briui ih, svoje vreme i svoju razliku u prisus

tvo sebi.21 Moemo ga oznaiti aristotelovskim jezi-'

21 Vreme je egzstencija kruga i kruga krugova, okome je re na kraju L o g i k e Vrem e je kruno, ali ono jetakoe i ono to u kretanju kruga skriva krunost. Ono je utoliko krug ukoliko samo od sebe krije svoju sveukupnost,ukoliko gubi, u razlici, jedinstvo svog poetka i svog kraja.,.Ali metoda koja se tako splie u jedan krug ne moe u jednom vremenskom razvoju da anticipira da je poetak

kao takav ve neto izvedeno. Cisti pojam koji sam sebepoima jeste, dakle, vreme, mada se zbiva kao brisanje vremena. On shvata vreme. A ako vreme ima uopte nekismisao, ne vidi se kako bismo ga mogli otrgnuti od ontoteoteleologije (od hegelijanske, na primer). Ne pripada tojontoteoteleolog ji samo ovo ili ono odreenje smislavremena, ve i sama anticiipac'ja smisla. Vreme je veukinuto u trenutku kad se postavlja pitanje njegovog smisla, kad se ono stavlja u odnos sa pojavom, sa istinom, sa pr sustvom, sa sutinom u op t e. Pitanje koje se tada

postavlja je pitanje njegovog i s p u n j e n j a . Zato moda inema drugog mogueg odgovora na pitanje smisla ili biavremena od odgovora na kraju F e n o m e n o l o g i j e d u h a : vr rr e iQ ono to vreme brie (t i l g t ) . Ali to brisanje jepismo koje omoguava da itamo vreme i sad , ukidajui&a. x ' ugen je taKode i A u f h e b e n . Tako, na primer: V r em eje sam p o j a m koji j es t e t u (der d a i s t ) , i ono se predstavlja svest' kao prazna intuicija. 'Zato se duh nuno pojavljuje u vremenu, i on se u vremenu pojavljuje toliko dugo dok

204


32/50


33/50

n i j e to znai nije prisutno jer ne sudeluje uo u s i a ) pretpostavljala je da je vreme sastavljeno oddelova, naime od s a d a (od n u n ). Druga faza alternative

osporava ovu pretpostavku: sad nije deo, vreme nijesastavljeno od vie s a d ,jedinstvo i identitet s a d a jesuproblematini. Ako je, naime, s a d a uvek iznova nekodrugo, onda nema istovremeno (a m a ) razliitih delovakoji ne lee tako da jedan drugog ne obuhvata ju [ . . . ] akako s a d a , koje vie nije, ali je prethodno bilo, nuno

jednom mora da je bilo uniteno, ne postoje ni sva onas a d a u isti mah (a m a ), nego je ranije s a d a nuno mora

lo biti uniteno. (218a)Kako sad pojmovi b r o j a (brojenog ili brojeeg) i

g r a m m e interveniu da preurede istu tu pojmovnost uistom sistemu?

Oni interveniu na strogo dijalektiki nain: ne uusko aristotelovskom smislu, nego u smislu hegelov-skom. Aristotel afirmie suprotnosti, ili, tanije, on de-

finie vreme kao dijalektiku suprotnosti i kao reenjeprotivrenosti koje se ukazuju u terminologiji prostora.Kao i u E n c i k l o p e d i j i , vreme je linija, ono je reenjeprotivrenosti take (ne-prostora prostornosti). Pa ipak,ono nije linija, itd. Protivreni termini, postavljeni uaporetici, jednostavno su p o n o v o upotrebijeni i zajednoafirmisani da definiu physis vremena. Na izvestannain moe se rei da dijalektika samo ponavlja egzo-

terinu aporiju afirmiui je, inei od vremena afirmaciju apor etike.

Tako Aristotel tvrdi da je sa d u izvesnom smislui s t o , a u drugom smislu ne-isto (t o d e n u n es t i m e n o s t o a u t o es t i d os o u t o a u t o ) (219b), da je vremekontinuirano shodno sa d i da je podeljeno shodno sa d(k a i s u n e k h es t e d e o k h r o n o s t o n u n , k a i d i e r e t a i k a t a

t o n u n ) (220a)22 A sve te protivrene tvrdnje sakup

ljaju se u dijalektikoj obradi poima g r a m m e . Ta dijalektika obrada ve je kao to e uvek i biti podlona razlikovanju izmeu potence i ina, tako dase protivrenosti reavaju im se uzme u obzir odnos ukome ih razmatraju: da li kao potencu ili kao in. Jasno je da razlikovanje izmeu potence i ina nije si

22 V. takoe 222a.

206


34/50

metrino, poto je i samo podvrgnuto izvesnoj teleologiji prisustva, inom (e n e r g e i a ) kao prisustvom (ousia,p a r o u s i a ).

Na prvi pogled ini se da Aristotel odbacuje predstavu vremena pomou g r a m m e , ovde kao linearnogzapisa u prostoru, isto kao to odbija da identifikujesa d sa takom. Njegova argumentac:ja ve je tada bilatradicionalna i ona je to i ostala. Poziva se na ne-koeg-zistenciju delova vremena. Vreme se razlikuje od prostora po tome to nije, kao to e to rei Lajbnic,poredak koegzistencija , ve poredak sukcesija,. Od

nos taaka meu sobom ne moe biti isti kao i odnos s a -d a meu sobom. Take se uzajamno ne unitavaju. A akoprisutno sa d ne bi bilo poniteno sledeim s a d , ono bikoegzistiralo sa njim, to je nemogue. ak kad bi onobilo poniteno samo od jednog od njega vrlo udaljenogs a d , ono bi moralo da koegzistira sa svim posrednimsad, koji su izmeu njega i s a d a koje ga ponitava, akoji su po broju beskonani (neodreeni: apeiros), to

je nemogue (218a). Jedno sad, kao aktuelno i prisutno,ne moe koegzistirati sa drugim nekim sad kao takvim.Koegzistencija ima s m i s l a samo u jedinstvu jednog istog sad. Smisao i jeste ono kroz ta je sad spojeno saprisustvom. ak se ne moe ni rei da je koegzistencijadva razliita s a d , oba prisutna, nemogua i nezamisliva:samo znaenje ko-egzistencije ili prisustva je sazdanood te granice. Ne moi koegzistirati sa jednim drugim

(istovetnim), sa jednim drugim sad, nije nikakav predikat za s a d , to je njegova sutina kao prisutnosti. Sad,prisustvo i n a c t u prezensa, sazdano je kao nemogunostkoegzistencije sa drugim nekim sad, to jest, sa drugim--sebi-istovetnim. Sad j e s t e (u sadanjem glagolskomvremenu) nemogunost koegzistiranja sa sobom: sa sobom, to jest, sa jednim drugim sobom, drugim sad, jednim drugim istim, jednim dvojnikom.

Ali ve smo primetili da ta nemogunost, tek toje ustanovljena, protivrei samoj sebi, ukazuje se kaomogunost nemogueg. Ova nemogunost, da bi bilaono to jeste, implicira u svojoj sutini da drugo sad, sakojim jedno sad ne moe da koegzistira, bude, na izves-tan nain, takoe jedno sad kao takvo i da koegzistirasa onim to ne moe sa njim koegzistirati. Nemogunost

207


35/50

koegzistencije moe se ustanoviti kao takva samo poavod izvesne koegzistencije, izvesne simultanosti ne-simul-tanog, gde su drugost i istovetnost sada sauvani zajed

no u diferenciranom elementu izvesnog istog. Latinskise to moe rei: cumili co rei oo-egzistencija ima smislasamo poav od njene nemogunosti i obrnuto. Nemogue(koegzistencija dva sad) se javlja samo u jednoj sintezi(ova re shvaena u neutralnom smislu koji ne podrazu-meva nikakvu poziciju, nikakvu delatnost, nikakavagens), ili, da tako kaemo, u izvesinom sauesnitvu, ilisa-umeanosti, koji odravaju zajedno nekoliko aktuel-

nih sad, za koje se veli da je jedno prolo a drugo budue. Nemogue sa-opstojanje vie prisutnih sadmogue jekao opstojanje vie prisutnih sad. Vreme je ime te nemogue mogunosti.

I obrnuto. Prostor mogue koegzistencije, ono toupravo verujemo da poznajemo pod imenom prostor,mogunost koegzistencije, jeste prostor nemogue koegzistencije. I zaista, simultanost kao takva moe se uka

zati, biti simultanost, to jest stavljanje dve take uodnos, samo u jednoj sintezi, jednom sauesnitvu: vremenski. Ne moe se rei da je jedna taka sa drugomtakom; a jedna taka, reklo se to ili ne reklo, ne moebiti sa drugom, ne moe postojati druga taka sa kojomitd. bez temporaliza cije. A temporalizad ja odrava idri zajedno dvoje razliitih sad. Sa prostorne koegzistencije moe se pojaviti samo iz sa temporalizad je. To

je Hegel pokazao. Postoji jedno sa vremena koje inimogu;m sa prostora, ali koje se ne bi pojavilo kao sabez mogunosti prostora. (U istom Aussersichsjein nemaodreenog prostora isto kao to nema ni vremena.)

Pravo reeno, sa ovim iskazima mi ostajemo u naivnom miljenju. Ponaamo se kao da nam je razlikaizmeu prostora i vremena data kao oigledna razlika.

A Hegel i Hajdeger opominju da se o prostoru i vremenu ne moe govoriti kao o dva pojma ili dve teme. Migovorimo naivno svaki put kad uzimamo prostor i vremekao dve mogunosti koje bi valjalo porediti i staviti uuzajamni odnos. A, naroito, svaki put kad, to inei,verujemo da znamo ta prostor i vreme jesu, ta je uop-te sutina na ijem horizontu verujemo da moemopostaviti pitanje prostora i vremena. Tako se pretpostav

208


36/50

lja da je mogue postaviti pitanje o sutini prostora ivremena i ne pitajui se da li sutina uopte moe bitiformalni horizont tog pitanja, ni da li sutina sutinenije bila potajno predeterminisana upravo kao prisustvo poav od prethodne odluke koja se ticala vremena i prostora. Dakle, prostor i vreme ne treba stavljatiu nekakav odnos, poto svaki od ta dva termina jestesamo ono to nije, i poto se pre svega sastoje u samompo-reenju, (com paraison).

Ako Aristotel uzima razliku izmeu vremena i prostora (na primer, u razlikovanju izmeu nun i stigme)

kao konstituisanu razliku, zagonetna artikulacija te razlike uljebljena je u njegovom tekstu, zatiena, alidelotvoma sred tog sauesnitva, kao to je sauesni-tvo istog i drugog unutar sa, ili unutar zajedno, ili unutar simul-a u kome biti-zajedno nije odreenje bia, venjegov proizvod. Sva teina Aristotelovog teksta oslanjase na jednu malu re, jedva vidljivu, zato to izgledaoigledna, diskretna kao neto to se samo po sebi ra

zume, izbledela, ali delujui utoliko efikasnije to jeodvojena od tematike. to se samo po sebi razume i nataj nain stavlja u pokret besedu u njenoj artikulaciji,to e ubudue biti stoer, sranik (clavis) metafizike, tajmali klju koji u isti mah otvara i zatvara, stavljajuisve na kocku, istoriju metafizike, ta kljuna kost na kojuse oslanjaju i u koju se uglobljuju sva pojmovna reenjaAristotelove besede. Ta re je reca ama. Ona se pojav

ljuje pet puta u 218a. Ama znai na grkom zajedno,sve u isti mah, oboje zajedno u isto vreme. Tajizraz isprva nije ni prostorni ni vremenski. Dvojstvorei simul, na koju ama upuuje, ne sakuplja u sebi nitake ni sada, ni mesta ni faze. Ono kazuje sauesnitvo,zajedniko poreklo vremena i prostora, pre-stajanje kaouslov svakog pojavljivanja bia. Ono je na izvestan nain izraz dvojstva, dijada kao minimum. Ali Aristotel

to ne kazuje. On svoje razlaganje razvija u neopaenojoiglednosti onog to kae re ama. On je kazuje nekazujui je, on je puta da sama sebe kae, ili tanije:ona ga puta da kae to kae.

Da to proverimo: ako, po prvoj hipotezi aporije,vreme izgleda da ne uestvuje u istoj ousia kao takvoj,to je zato to je ono sazdano od vie sada (svojih delova)

14 Rani Hajdeger

209


37/50

i to vie s a d a ne mogu: 1) ni slediti jedno drugo unitavajui se odmah neposredno, jer u tom sluaju vremena ne bi bilo; 2) niti mogu slediti jedno drugounitavajui se na nain koji ne bi bio neposrednokonsekutivan, jer u tom sluaju bi s a d a iz interval bilasimultana, i vremena i opet ne bi bilo; 3) ona ne moguisto tako ni ostati ni isti sa d ni u istom s a d ,jer bi u tomsluaju stvari koje bi se zbile u razmaku od deset hiljada godina bile zajedno, u i s t o v r e m e . to je besmisleno. Ova besmislenost, na koju ukazuje oiglednost tog,,u isto vreme , ini aporiju aporijom.

Ove tri hipoteze pokazuju da je o u s i a vremena nepojmljiva. I one same mogu se misliti i rei samo shodnovremensko-nevremenskom prilogu a m a . Razmotrimo tako sled raznih s a d a . Veli se da prethodno s a d a morabiti uniteno od sledeeg s a d a . Ali, primeuje Aristotel,ono ne moe biti uniteno ,,u sebi samom f e n e u u t o ) , to jest u trenutku kada jeste (s a d a , i n a c t o ).Ono isto tako ne moe biti uniteno u drugom sa d a (e n a l l ): ono

tada ne bi bilo uniteno kao s a d a , a kao sada koje je bilo, ono je (ostaje) nedostupno delovanju sledeeg s a d a .Naime, nemogue je da se razna s a d a odnose jednoprema drugom kao to se jedna taka odnosi premadrugoj taki. Dakle, ako s a d a nije odmah uniteno (e nt o e p h e x e s ), ve u jednom drugom s a d a , ono bi bilo uisto vreme (a m a ) kad i sva s a d a koja stoje izmeu njih,a kojih je bezbroj, to je nemogue. Ali isto tako nije

mogue da s a d a postaje (d i a m e n e i n ) uvek isto, jer ni zajednu stvar ogranienu podelom nema samo jedne granice, bilo da je ona kontinuirana shodno j e d n o m ilishodno mnotvu. A s a d a je jedna granica, i mi moemosmatrat1da je vreme ogranieno. A onda, ako biti u istovreme (t o a m a e i n a i ), shodno vremenu i ne biti ni rani ii nikasniji, znai biti u istom, u s a d a , ako su kasnije i ranijestvari u ovom sad, onda bi ono to se zbilo pre hiliade i

hiljade godina bilo u isto vreme (a m o ) kao i ono to sezbiva danas, i vie nita ne bi bilo ni pre ni posle neeg. (218a;

210


38/50

GRAMM I BROJ

To je ta aporija. Uprkos svoje kinematske polaznetake, ona iskljuuje mogunost da u njenoj refleksijivreme bude poistoveeno sa gramm kao predstavi kretanja, osobito ako je ta predstava matematske prirode.Ovo zato to razna sada nisu ,,u isto vreme kao take(218a) i zato to vreme nije kretanje (218b): zato toFizika IV pravi razliku izmeu gramm uopte i matematske linije (u 222a Aristotel govori ta se zbiva u epitn mathematkn grammn u kojima su take uvele

iste) i, najzad, zato to, kao to emo videti, vreme, kao-brojani broj kretanja, nije u biti aritmetike prirode.Iz svih tih razloga ve je jasno da ovde neemo imati|x>sla sa onim kinematografskim pojmom vremena koji

je Bergson tako estoko napadao, a jo manje emo imali posla sa nekakvim jednostavnim matematizmom iliuritmetizmom. I obrnuto, ukazuje se da je, u izvesnom.smislu, moda razliitom od onog koji Hajdeger nago--

vetava, Bergson bio vie aristotelovac no to je i sammislio.23Kako vreme nastupa kao linija u Fizici?

1. Vreme niti je kretanje (kinesis) niti promena(rnetabol), jer su kretanje i promena samo u biu-pok-

2:1 Spomenimo, da bismo ovo jasno utvrdili, izvesnepasuse: Tako smo naili na ideju vremena. Tu nas je oekivalo jedno iznenaenje. Zaudili smo se kako stvarno

vreme, koje igra prvu ulogu u svakoj filozofiji evolucije,I inlce matematici. Kak o je njegova sutina u tome da p ro la i, ivjedan njegov deo nije tu kad sep o jav nek; drugi deo ... .u sluaju vremena ideja slaganja jedno na drugo impl cirala lii apsurdnost, jer svako dejstvo trajanja koje bi se moglo imslngati na njega samog, pa bi, prema tome, bilo merljivo,mutio bi kao svoju sutinu da ne traje... Linija koju mrimo je nepokretna, vreme je pokretnost. Linija je neto i'otovo, izgraeno, vreme se gradi, neto nastajue, ono je upravo ba ono to ini da sve nastaje. A sledea

prlmeba bi se sasvim slagala sa izvesnim pasusom izII i Jcl egerove fusnote kad ova poslednja ne bi kritikii.lkr'vala j e dn u gran'cu Bergsonove revolucije: Kroz ceoluk Istor je f lozofiie, vreme i prostor su stavljani na istuiiiviui i tretirani kao stvari iste vrste. Prostor se izuava,'Hlreduje se njegova priroda i funkcija, pa se tako do-biveni zakljuci prenose na vreme. Tako teorija vremena I i vu ivindan teorije prostora. (Bergson, L a p en se et l em o u v a n t , str. 2, 3, 5).

** 211

Haps/ma IhrijjiiiTlKIa h ui

HAyHMfl 0/iE/icifcc


39/50

retanom ili u biu-menjanom, i oni su vie ili manjespori ili brzi, to ne moe biti sluaj sa vremenom. Nasuprot tome, vreme omoguava kretanje i promenu,njihovo merenje i razlike u brzini. Ovde je vreme onoto definie, a ne ono to je definisano (218b),.

2. Ali vremena bez kretanja nema. Ovde Aristotelvezuje vreme za iskustvo ili za pojavljivanje (d i a n o i a , p s y k h e , a i s t e s i s ). 2i No, ako vreme nije kretanje, mi gamoemo iskusiti samo osetivi ili odredivi nekakavpokret ili promenu (Aristotel smatra da ovde razlikaizmeu kretanja i promene nije od znaaja i da ne treba

da se njome bavi 218b). Dakle, jasno je da vremeniti je kretanje niti je bez kretanja. (219a).ta stavlja vreme u odnos prema onom to ono nije,

naime u odnos sa kretanjem? ta od pokreta odreujevreme? U vremenu valja traiti t i t e s k i n es eo s es t i n , ustvari ono to ga stavlja u odnos sa prostorom i sa pro-menama mesta. I valja nai pojmove koji kazuju tajodnos.

Diskretne, kazane bez nekog naglaavanja, kao da'se same po sebi razumeju, osnovne kategorije o kojimaje ovde re jesu a n a l o g i j a i korespondencija. One unoseiznova, jedva izmenjenu, z a g o n e t k u onog ,,u isto vre-me, koja u isti mah imenuje i uklanja problem, kazujega i skriva.

Veliina je kontinuum. To je aksiom ove besede. Akretanje sledi pravila veliine, odgovara im (a k o l o u t h e i

t o m e g e t h e i e k i n e s i s ). Dakle, i ono je kontinuum. Sdruge, pak, strane, prethodno i kasnije su lokalne situacije (e n t o p o ). Kao takve, one su u veliini, pa, dakle shodno korespondenciji ili a n a l o g i j i veliine i kretanja(219a) u kretanju. Prema tome, ona su u vremenu,poto vreme i kretanje uvek jedno drugom odgovara

ju (d i a t o a k o l o u t h e i n a ei t h a t e r o t h a t e r o n a u t o n ). I z toga sledi najzad da je vreme kontinuum po analogiji

sa kretanjem i sa veliinom.To vodi definiciji vremena kao broja kretanja shodno prethodnom i kasnijem. Definicija koja se, kao toznamo, precizira razlikom izmeu broja b r o j e n o g i brojab r o j e e g . Broj se moe nazvati na dva naina (dikhos):broj brojei i broj brojen (219b). Vreme je brojen broj

24 V. takoe 223a.

212


40/50

(ouk o arithmoumen alV o arithmou menos). To, paradoksalno, znai da, mada je vreme podvrgnuto matematikom, to jest aritmetici, ono po svojoj prirodi nije

matematiko bie. Ono je isto toliko strano samom broju koliko su konji i ljudi razliiti od broja koji ih broji,i razliiti meu sobom. I razliiti meu sobom, to nasostavlja slobodnim da mislimo da vreme nije jedno biv-l.vujue meu ostalim, meu ljudima i meu konjima.Isti je broj broj sto konja i broj sto ljudi, ali ono to jeizbrojano tim brojem, konji i ljudi, je razliito. (220b)

Vremena ima samo u onoj meri u kojoj kretanjeima broja, ali, u strogom smislu, vreme nije ni kretanjeni broj. Ono se samo da brojati ukoliko je u odnosu sa|x>kretom shodno prethodnom i kasnijem. Jedinica merelako brojenog vremena jeste sada, koje omoguava da.i* razlikuje prethodno od kasnijeg. A zato to je kretanja odreeno shodno prethodnom i kasnijem, grafika li-,mama predstava vremena, po Aristotelu, je i zahtevana

i iskljuena. Ta odreenost, shodno ranijem i kasnijem,u stvari odgovara na izvestan nain taki (akolo-ii I lici de kai touto pos te stigme) Taka duini daje njenkontinuitet i njenu granicu. Linija je kontinuitet taaka.A svaka taka je u isti mah kraj ipoetak (arkhe kai tele utr za svaki deo. Moglo bi se, dakle, misliti da je sadvremenu ono to je taka liniji. I da sutina vremenamofi' da proe netaknuta i bez tete u svoju linearnu

(Mrstavu, u kontinuirano isprueno odvijanje punktu-uliteta.

Aristotel odlino primeuje da to nije tako. Bar ulm obliku, prostorno i linearno predstavljanje vremenauijr adekvatno. Ono to on kritikuje, to nije odnos vre-iii' 11a sa kretanjem, niti brojeno bie vremena, ve jeI > njegova analogija sa izvesnom strukturom gramme.

I zaista, ako se sluimo takom i linijom da bismoI m m (stavili pokret, mi upotrebljavamo mnotvo taaka

su u isti mah poreklo i granica, poetak i kraj.To mnotvo nepokretnosti, taj, ako se tako moe rei,ni sukcesivnih zaustavljanja, ne daju vreme, i kad toArlMtotel kazuje, mi njegov govor ne moemo da razlikujemo od govora Bergsonovog: Jer taka je kontinui-I' I i (ranica veliine. I zaista, ona je poetak ovoga i

213


41/50

kraj onoga. Ali ako se jedinstveni element razmatra kaodvojstven, zaustavljanje je nuno, poto bi ista takabila u isti mah i poetak i kraj. (220a)

U tom simslu sa d nije taka, poto ono vreme nezaustavlja, niti mu je poreklo, niti kraj, niti granica.Ili bar mu nije granica u k o l i k o i samo pripada vremenu.Znaaj ovog u k o l i k o ubudue e se sve jasnije ukazivati.

Ono to na taj nain nije odbaeno, nije g r a m m e . kao takva, ve g r a m m e kao niz taaka, kao skup delovaod kojih bi svaki bio zaustavljena granica. Ali ako saduzmemo u obzir da taka kao granica ne postoji i n a c t u , nije (prisutna), da ona postoji samo potencijalno i akci-dentalno, da ona izvodi svoje postojanje samo od linijei n a c t u , onda nije nemogue da se odri analogija sag r a m m e : pod uslovom da gramme ne posmatramo kaoniz potencijalnih granica, ve kao liniju i n a c t u , kaoliniju pojmljenu poav od njenih krajeva (t a es k h a t a , a ne od njenih delova, 220a). Nema sumnje da to omoguuje da se pravi razlika izmeu vremena i kretanja,-s jedne strane, i g r a m m e s druge, g r a m m e kao homogenog niza graninih taaka razvijenih u prostoru. Alito znai isto tako da se vreme i kretanje poimaju polazei od telosa jedne g r a m m e , zavrene, i n a c t u potpunoprisutne, koja sakuplja o b e l e a v a n j e , to jest, koja gabrie u jednom k r u g u . Taka moe da ne ini nepokretnim kretanje, moe da prestane da bude u isti mah po

etak i kraj, samo ako se krajnosti dodiruju, samo akob es k o n a n o k o n a n o kretanje kruga biva obnavljano,,ako se kraj beskonano reprodukuje u poetak i poetak u kraj. U tom smislu krug ukida granicu takesamo tako to razvija njenu potencijalnost. Gramme

je shvaena u metafizici izmeu take i kruga, izmeupotence i ina (prisustva) itd.; tako sve kritike oprosto-rivanja vremena, od Aristotela do Bergsona, stoje u gra

nicama tog shvatanja. Vreme bi tako bilo samo imegranica u kojima je g r a m m e tako shvaena, a sa g r a m - m e i mogunost traga uopte. Pod imenom v r e m e n i k a d se n i t a d r u g o n i j e n i p o i m a l o . Vreme je ono to se mislipolazei od bia kao prisustva, a ako neto to je uodnosu sa vremenom, ali nije vreme valja da budemiljeno s onu stranu odreenja bia kao prisutnosti,onda tu ne moe biti rei o neem to bismo jo uvek

214


42/50

mogli nazvati vremenom. Snaga i po tenci jalnost, dinamika, uvek su bili poimani pod imenom vremena, kaom-dovrena gramme na horizontu jedne eshatologije ili

teleologije, upuujui, shodno krugu, na jednu arheologiju. Paruz:ja se poima u sistematskom kretanju svihlili pojmova. Kritikovati upotrebu ili odreenje makog od tih pojmova unutar sistema, svodi se uvek aovaj izraz valja razumeti sa svim nabojem koji mu ov-de pripada na to da se vrtimo u krugu: da ponovoizgraujemo, shodno drugoj nekoj konfiguraciji, isti sistem. Da li ovo kretanje, koje ne treba suvie prenag

ljeno odbaciti kao tato ponavljanje, i koje ima neeg.nUnski zajednikog sa kretanjem misli, da li se onoinoe razlikovati u isti mah od hajdegerovskog krugainetafzike, ili onto-teologije, kao i od onog kruga zaKoji nam Hajdeger esto veli da u nj valja nauiti uiu n izvestan nain?

No bilo to bilo sa tim krugom, kao i sa krugomkrugova, mi a priori moemo oekivati, i to na najizri-


43/50

je raz-granienje podvrgnuto istim pojmovima kao iogranienje.

Da ovde skiciramo tu demonstraciju. Mi smo njen

razvoj ve u nekoliko mahova zapoinjali na putu kojim smo se kretali.

Kao taka u odnosu na liniju, s a d a , ako ga shvatimo kao granicu (p e r a s ), je sluajno u odnosu na vre-me. Ono nije vreme, ve je njegov a k c i d en s (B m e n o u n p e r a s t o n u n , o k h r o n o s , a l l a s i m b eb ek e n 2 2 0 a ).

S a d a ili sadanjost (Gegenwart) ne definie sutinu vremena. Vreme n i j e miljeno poev od s a d . Zato matema-

tizacija vremena i m a g r a n i ca . Ovo mora biti shvaenou svakom smislu. Jer ukoliko matematizacija vremenazahteva granice, zahteva s a d a koja su analogna taka-ma, i ukoliko su granice uvek sluajnosti i potencijal-nosti, vreme ne moe biti savreno matematizovano,njegova matematizacija je ograniena i ostaje, s obzirom na njegovu sutinu, akcidentalna. S a dje akcidensvremena ukoliko je granica. Ovaj iskaz je strogo heger

lovski: setimo se razlike izmeu sadanjosti i sad.S druge, pak, strane, sad, kao granica, slui tako-

e za merenje i za brojenje. Aristotel veli da, ukolikosa d broji, ono je broj (e d a r i t h m e i a r i t h m o s ). A brojne pripada broj eno j stvari. Ako ima deset konja, todeset nije konjsko, ne pripada sutini konj, ono je drug-de (a l l o t h i ). Isto tako sa d ne pripada sutini vremena,ono je drugde. To jest, van vremena, strano vremenu.

Ali samo kao njegov a c c i d e n s . A ova stvarnost, kojabi moda otrgla Aristotelov tekst hajdegerovskoj deZi-m i t a c i j i , ukljuena je u sistem temeljnih suprotnostimetafizike. Stvarnost je pojmljena kao sluajnost, vir-tualnost, mo, nedovrenost kruga, kao slabo prisustvoitd.

Dakle, s a d a je: 1) sastavni deo vremena i broj stranvremenu; 2) sastavni deo vremena i sluajni deo vre

mena. Moemo ga razmatrati k a o o v a k v o g ili k a o t a k - v o g . Zagonetka s a d a je savladana u razlici izmeu inai moi, sutine i sluajnosti, kao i u elom sistemusuprotnosti koje su sa njima solidarne. A difrakcijaovih o v a k v o i l i o n a k v o , ta mnogoznanost se precizira i potvruje ukoliko vie napredujemo u lektiri:osobito u 222a, gde Aristotel sakuplja sav sistem per

216


44/50

spektiva koje moemo imati prema sad, sav sistemukoliko, po kome iste stvari mogu biti reene shodno potencijalnosti kao i shodno inu (Fizika I, 191b,

2729).Dakle, definicija kretanja kao entelehije onog to

je potencijalno kao takvo , definicija data u odluujuoj analizi Fizike III (201ab), organizuje ovde mnotvoi raspored znaenja. Dvosmislenost, ambigvitet kretanja, in potence kao potence, nuno ima, to se vremena tie, dvostruku posledicu. S jedne strane, vreme kaobroj kretanja jeste na strani ne-bia, na strani mate

rije, potenca i nesavrenost. Bie in actu, energija, nijevreme, ve je veno prisustvo. Aristotel to spominje usvojoj Fizici IV. Oigledno je, dakle, da vena bia(ta aei onta), ukoliko su vena nisu u vremenu. (221b).Ali, s druge strane, vreme nije ne-bie i ne-bia nisuu vremenu. Da se bude u vremenu, valja poeti biti,i teiti kao svaka druga potenca ka inu i ka obliku.25Oigledno je, dakle, da ne-bie nee uvek biti u vreme

n u ... (221b)Mada su kretanje i vreme shvaeni poav od bia

leno prisustva in actu, ona nisu ni bivstvujua (prisutna) ni ne-bivstvujua (odsutna). Dakle, kategorija eljeili kretanja, kao takva, kategorija vremena, kao takva,I'-su podvrgnute, ve ili jo u Aristotelovom tekstu, kako ogranienju metafizike kao misli prisutnog, tako injenom jednostavnom preokretanju, i u isti mah one su

osloboene tog ogranienja.Ovu igru podvrgnutosti i oslobaanja valja mis

lili u njenom formalnom pravilu, ako ovek hoe dar i l a tekstove istorije metafizike. Da ih ita u otvoruImjdegerovskog proboja, istina kao jedinog miljenogekscesa metafizike kao takve, ali isto tako, pokatkad,verno, s onu stranu izvesnih iskaza i zakljuaka, u ko

jima je taj proboj ipak morao da se zaustavi, da potrai potvrdu i podrku. Na primer u lektiri Aristotelai I logela u doba Sein und Zeit-a. A ova formalna lek

*5Mada Bergson kritikuje pojam mogueg kaomogue, mada on ni od trajanja pa ak ni od smera(N'iulance) ne ini neko kretanje mogueg, jer u njegovim" Ima sve je in actu, ipak je njegov pojam trajanja, poleta,

i ontoloke napetosti ivoga usmeren izvesnim telosom,.mlii /.ava neto od aristotelovske ontologije vremena.

217


45/50

tira treba da nas vodi26 u lektiri i samog hajdegerov-skog teksta u celini. Ona valja, posebno, da nam omogui da postavimo pitanje ispisivanja u njemu epohe

Sein und Zeit-a.

ZATVARANJE GRAMME I TRAG RAZLIKE

Sve ovo, u stvari, da bih sugerisao sledee:1. Moda i nema vulgarnog pojma vremena. Po

jam vremena pripada skroz-naskroz metafizici i onimenuje prevlast prisustva. Valja, dakle, iz toga zakljuiti da ceo sistem metafizikih pojmova, kroz celusvoju istoriju, razvija spomenutu vulgarnost tog pojma (to Hajdeger, nema sumnje, ne bi osporavao), ali,isto tako, valja zakljuiti, da se tom pojmu ne moesuprotstaviti drugi neki pojam vremena, poto vremeuopte pripada metafizikoj pojmovnosti. Ako bi ovekhteo da izgradi taj drugi pojam, brzo bi se uverio daga izgrauje pomou drugih metafizikih ili onto-tele-

lokih predikata.Zar nije to ono to je Hajdeger iskusio u Sein

und Zeit-u? Izvanredni potres kome je od tada podvrgnuta klasina ontologija, ostaje i dalje shvaen u gramatici i reniku metafizike. Sve pojmovne oprenostiu slubi ruenja ontologije sreuju se oko jedne fundamentalne ose: oko ose koja deli autentino od neautentinog i, u krajnjoj instanci, prvobitnu temporalnost

od srozane temporalnost!. Ali, ne samo to je, kao tosmo pokuali pokazati, teko jednostavno pripisati He-gelu tvrdnju o nekakvom padu duha u vreme, venam valja, u onoj meri u kojoj je to mogue, modapremestiti ogranienje. Metafizika ili ontoloka gra

26 Samo takva lektira, pod uslovom da ne omoguilanu sigurnost i strukturalno zatvaranje pitanja, moe,ini nam se da razb ije d a n as u F r a n c u s k o j izvesno duboko

sauesnitvo: sauesnitvo koje sakuplja, u istom odbijanju da ga ta, u istom osporavanju pitanja, teksta, i pitanja teksta, u istom stalnom ponavljanju ili u istom lepom u tanju, koje sakuplja, velimo, tabor pobono odanih hajegerovaca i tabor antihajegerovizma. Polit'ki otpor tu sluikao visoko moralni alibi otporu druge vrste: o t p o r u f i l o - z o f s k o m na piimer. Ali ima i drug'h otpora ije su politike implikacije, mada udaljenije, ipak isto toliko odreene.

218


46/50

nica sastoji se, nema sumnje, manje u tome da se mislineki pad u vreme (iz jednog ne-vremena ili iz jednenevremenske venosti, koja kod Hegela nema nikak

vog smisla), ve da se misli pad uopte, pa bilo to, kaoto predlae Sein und Zeit u svojoj osnovnoj temi i umostu svojeg najveeg insistiranja, pad iz jednog prvobitnog u jedno izvedeno vreme. Tako Hajdeger pie,na kraju paragrafa 82, posveenog Hegelu: ,,Duh nel>ada u vreme, ve faktina egzistencija ,pada kaosrozana (falit als verfallende) iz prvobitne, autentine temporalnosti (aus der urspunglichen, eigentlichen

Zeitlichkeit). Ali to ,padanje (Fallen) ima svoju vlastitu egzistencijalnu mogunost u izvesnom modusu svoji* temporalizacije, koji pripada temporalnosti.. I zatvarajui Sein und Zeit, Hajdeger se pita da li ta prvobitna temporalnost sazdaje horizont bia, da li onavodi smislu bia?

Ali zar protivnost prvobitno i izvedeno nije i samametafizika? Potranja za arkhe uopte, ma sa kakvim

predostronostima se zaokruio taj pojam, zar ona nijesutinska operacija metafizike? Pretpostavivi da seVcrfallen, uprkos vrlo jakih osnova podozrenja, moeosloboditi sumnje svakog drugog porekla, zar u njemui ii-ma bar neto platonizma? Zato odrediti kao padprelaz iz jedne temporalnosti u drugu? Zato kvalifi-kovati temporalnost kao autentinu ili neautentinu,Und je odloena svaka etika briga? Mogla bi podsti-

i-al.i jo mnoga druga pitanja povodom pojma ogranienosti, povodom polazne take u egzistencijalnoj ana-IItici Dasein-a, koja se opravdava enigmatinom bliski >Au27 pitajuoeg sebi samom, ili njegovom istovet-no.u sa samim sobom (5). Ako smo izabrali da pitanu suprotnost koja strukturie pojam temporalnosti,I u je zato to cela egzistencijalna analitika tamo vodi.

27 Prvob'tno, autentino odreeno je kao propre (eigent

lioh), to jest blisko (propre, p r o p r i u s ) , kao prsutno u bli!. i sl i prisustva sebi samom. Mog lo bi se pokazati kako ovavirdnost bliskosti i prisustva sebi utie, na poetku S e i n u n d i ' l i a i drugde, na odluku da se pitanje smisla bia postavi

p'* av od egzistencijalne anal.tike D a s e i n a. Pa bi se mogloPokazati koliki je znaaj metafi

derida - ousia i gramme

Documents