Derida - Ousia i Gramme

Download Derida - Ousia i Gramme

Post on 02-Jun-2018

217 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<ul><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 1/50</p><p>Promena miljenja, koja egzistencijalnu hermeneuti-ku prevazilazi tako to je, preobraavajui je, zadrava pri sebi, pokazuje se i s obzirom na vreme. Otvo</p><p>renost bivstva nije vie duna nekom modusu tempo-ralizacije vremenitosti tubivstvovanja, onako kako je tobilo izvedeno u Bivstvu i vremenu, ve vremenitost tubivstvovanja proistie iz izvornog vremenitog karaktera same istine, koja, kao uzajamni odnos bilosti,budunosti i sadanjosti, sainjava celokupno podrujeistine bivstva, ali ipak tako da ljudsko tubivstvovanje,na osnovu svoje vremenitosti, ekstatikog otvorenog</p><p>stajanja za istinu, ovu preuzima i uva kao svoje podruje boravka, kao mesto svog stanovanja. Stav: ovekje u svojoj sutini u svakom pojedinom sluaju istina bivstva, ostaje stoga, primereno shvaen, vaei ukasnoj fazi Hajdegerovog miljenja; tavie, on u njoj,i njome, dosee svoju punu smisaonu odreenost.</p><p>Na taj nain je egzistencijalna hermeneutika u ogranienom smislu ve celina filozofskog miljenja, koje</p><p> s obzirom na dovrenje metafizike ontologije u ne-makom idealizmu i njen kraj u Marksovoj i Nieovojfilozofiji, kao i trajanje tog kraja u nihilistikom zaboravu bivstva pokuava da pripremi drukije miljenje koje postaje nuno da bi se sutini oveka spas-la budunost. Nije udno to nas taj zadatak stavljapred probleme enormnog stepena tekoe o kojima sve-doi i ovo izlaganje.</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 2/50</p><p>AK DERIDA '</p><p>OUSIA I GRAMME</p><p>Zabeleka o jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u</p><p>Am bedrngendsten zeigt sich uns-das Weitreichende des Anwesensdann, wenn wir bedenken, dassauch und gerade das Abwesendurch ein bisweilen ins Unheimliche gesteigertes Anwesen bestimmt bleibt.</p><p>Heidegger, Zeit und Sein</p><p>Usmerena na pitanje smisla bia, destrukcija klasine ontologije morala je prvo da do temelja poljuljavulgarni pojam vremena* To je bio preduslov zaanalitiku Dasein-a: Dasein jeste da, jeste tu, otvaranjem za pitanje smisla bia, pred-razumevanjem bia;temporalnostuspostavlja bie tu-bia (Dasein) kojerazume bie, ona je ontoloki smisao brige kao struk</p><p>ture Dasein-a. Zato samo ona moe dati horizont pitanju bia. Tako postaje razumljiv zadatak koji je bio</p><p>* Prevedeno: iz J a c q u e s D e r r i d a , M a r g e s d e l a p h i l o - s o p h i e . Treba napomenuti da u prevodu ovog teksta postoje drukija terminoloka reenja koja je lako uoiti i uporeditisa jedinstvenimreen jima u ostalim tekstovima. Prim .prireivaa.</p><p>175</p><p>.</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 3/50</p><p>postavljen Sein und Zeit-u. Taj zadatak je u isti mahi preliminaran i neophodan. Valjalo je ne samo osloboditi tumaenje vremenitosti od tradicionalnih pojmova</p><p>koji upravljaju tekuim jezikom kao i istorijom ontologije od Aristotela do Bergsona ve i razjasniti otkud potie mogunost takve vulgarne pojmovnosti, priznati joj-vlastito pravo (str. 18).</p><p>Dakle, tradicionalna se ontologija moe unititi samo pod uslovom da se ponovi i ispita njen odnos prema problemu vremena. U emu je izvesno shvatanjevremena implicitno upravljalo odreivanjem smisla bi</p><p>a u istoriji filozofije? To Hajdeger najavljuje ve uestom paragrafu Sein und Zeit-a. On to samo najavlju</p><p>je, i to poav od neeg to jo smatra da je samoznak, beleg, spoljni dokumenat (str. 25). To je odreivanje smisla bia kao parousie, ili kao ousie, to on-toloki-temporalno znai prisustvo (Anwesenheit).Bivstvujue je u svom biu shvaeno kao prisustvo,kao Anwesenheit, to e rei da je shvaeno s obzirom</p><p>na izvestan odreeni modus vremena, na sadanjost(Gegenwart).1</p><p>1 Isto pitanje, u istom obliku, obitava u centruHajegerovog dela K a n t i p r o b l em m e t a f i z i k e . To nas neudi, jer to delo obuhvata.S ei n u n d Z ei t . Proisteklo iz pre-davanja odranih 1925 1926, ono se tako podudara svojim sadrajem sa drugim, neobjavljenim delom S ei n u n d Z e i t a . Tako, na primer, kad izlae cilj fundamentalne ontologije,</p><p>nunost analitike D a s e i n a i tumaenja brige kao temporalnosti, Hajdeger pie: ta je u injenici to drevna me-tafizika odreuje on t s on bivstvujue koje tolikobivstvuje koliko moe biti bivstvujue ko je samo biva kao a i e i o n ? Bie bivstvujueg je ovde oigledno shvaenokao t r a j n o s t i p o s t o j a n o st (B e st n d i g k e i t ). Kakva namerastoji u ovakvom shvatanju bia? Namera koja se o d n o s i n a v r e m e ; jer ak i ve n o st , shvaena u neku ruku kao n u n c s t a n s , moe se potpuno shvatiti, ukoliko sada,postojana, samo polazei od vremena. ta znai to da je</p><p>bivstvujue u pravom smislu (d a s ei g e n t l i c h S e i e n d e ) shva-eno kao o u s i a , p a r o u s i a , shodno znaenju koje u osnoviznai prisustvo (das A n w ese n ), oblast neposredno i usvakom trenutku prisutnu (g eg e n w r t i g e n B e s i t z ), imanje?Ono to se otkriva u ovoj nameri je sledee: biti znaip o s t o j a n o s t u p r i s u t n o st i . Zar se tako ne gomilaju, sve dospontanog razum evanja bia, odreenosti vremena? .. Za rse bitka za bie ne vodi jo od samog poetka na horizontuvremena?.. Sutina (W e s en ) vremena, onakva kakvu je</p><p>176</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 4/50</p><p>Po Hajdegeru, ve je Parmenidova Poema oznailaprednost sadanjeg (Gegenwart). Legein i noein su imalida obuhvate sadanjost kojoj je svojstveno ono to os</p><p>taje i traje, to je blisko i raspoloivo, izloeno pogledu ili pri ruci, sadanjost u obliku Vorhandenheit. Taprisutnost se ukazuje, ona je prihvaena u legeinu iliu noeinu shodno jednom procesu ija je vremenskastruktura isto predoavanje, isto odravanje (reines Gegenwrtigen ). Bivstvujue koje se u njemuza njega pokazuje i koje je shvaeno kao bivstvujueu pravom smislu (das eigentliche Seiende), dobij a zatim svoje objanjenje u vezi sa sadanjou (Gegen mart), to e rei da je shvaeno kao prisustvo (Anwesenheit) (ousia) (str. 26).</p><p>Ovaj lanac solidarnih pojmova (ousia, parousia, Anwesenheit, Gegenwart, Gegenwrtigen, Vorhandenheit)</p><p>postavljen je na ulasku u Sein und Zeit: u isti mah|x&gt;stavljen i privremeno naputen. Kategorija Vorhan-denheit-a, bivstvujuoeg u obliku predmeta supstanci-</p><p>jalnog i raspoloivog, ne prestaje da bude delotvomai zadrava tematsku vrednost; ostali pojmovi ostajuskriveni do kraja knjige. Tek na poslednjim stranicama Sein und Zeit-a (njegovog prvog dela, jedinog koje</p><p>j(&gt; objavljeno) lanac je ponovo pokazan, ovog puta bezi-li pse, kao povezanost same istorije ontologije. Tu jevaljalo izriito analizovati genezu vulgarnog pojma vre-inona, od Aristotela do Hegela. No, iako je Hegelovpojam vremena podvrgnut analizi, iako je nekoliko stranica posveeno toj analizi, Iiajdeger poklanja samo jedim fusnotu crtama koje upuuju taj pojam na njegovoKrko ,ili tanije, na njegovo aristotelovsko pwreklo.</p><p>Ta fusnota nas poziva na izvesne lektire. Mi ne name-</p><p>i/uradio Aristotel, odluujua za istoriju metafizike koja |r sledila, ne daje o tome nikakav odgovor. Naprotiv: mor.ue je pokazati da je ba ta analiza vremena voena izves </p><p>nim shvatanjem bia, shvatanjem koje, skriveno od samog ru'be vlastitom operacijom, shvata bie kao postojanu sa&lt; laftnjost (Gegenwart), i shodno tome odreuje bie v re mona polazei od sad (Jetzt), to jest od karaktera vremenal oje je u sebi uvek i postojano prisutno (. a n w esen d ), toI</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 5/50</p><p>ravamo da ovde preuzmemo te lektire, pa ni da ihskiciramo; elimo samo da naglasimo njihov uput, daotvorimo tekstove na koje je Hajdeger uputio, i da pro</p><p>itamo ta pie na tim stranicama. Hteli bismo, ko-mentariui tu fusnotu, da je malo razvijemo, to je naa jedina tenja, shodno dvema pobudama:</p><p>1. da tu proitamo, onakvo kakvo se najavljuje, uvrlo odreenom obliku,2 hajdegerovsko pitanje o pri-</p><p>2 Ove se stranice mogu itati kao 'bojaljive prole gomene jednog problema prevoenja. Ali ko nas je boljeod Hajdegera nauio koje su sve implikacije takvog jednog </p><p>problema? Ovde se pitanje postavlja na sledei nain: kakopreneti, ili, tanije, ta se zbiva kad mi prenosimo u jednu latinsku re, u p r sen c e (prisustvo), sav diferencirani sistemgi'kih i nemakih rei, pa i ceo s i st em p r e vo en j a u komese razvija Hajdegerov jezik (o u s i a , p a r o u s i a , G eg e n w r t i g- k ei t , A n w e sen , A n w es en h e i t , Vo r h a n d e n h e i t itd.)? I to vodeirauna da te dve grke rei, kao i one koje su sa njima povezane, imaju ve na francuskom prevode optereeneistorijom (esencija, supstanca itd.). I naroito: kako pre-neti u ovu jednu re, p r se n c e, koja je u isti mah i suvie'</p><p>bogata a i suv;e siromana, i s t o r i j u hajdegerovskog tekstakoji sjedinjuje ili razjedinjuje te pojmove, na vrlo tanan isreen nain, tokom skoro itavih etrdeset godina? Kakoprevesti na francuski ili prevesti francuski jezik u igru tihpomeranja? Uzmimo samo jedan primer onaj koji nasovde posebno interesuje: Anaksimandrova re (1946) strogorazdvaja sve pojmove koji znae prisustvo, a koji su utekstu S ei n u n d Z e i t a bili poredani kao sinonimi, ili bar,u svakom sluaju, bez naznaivanja ma kakve odreene crtekoja bi ih razlikovala. Uzm'mo jednu stranicu u Rei Anak </p><p>simandra ; citiraemo je u njenom francuskom prevodu(Ch em i n s , str. 282) umeui, kad prevodilac nije b;o primo-ran da ve sam to uini, nemake rei ko je pokazuju tutekou.</p><p>Ono to mi kao prvo uzimamo od pesnike rei,jeste da se t a e on t a razlikuje od t a es som en a i od p r o e o n t a . Prema tome, t a e o n t a imenuje bivstvujue u smislu sada-njeg, pr'sutnog (d a s S ei e n d e i m S i n n e d es G eg e n w r t i g e n ). Kad mi Modemi govorimo o sadanjem (gegenwrtig), mitime hoemo da oznaimo ono to je sada ( d a s J e t z i g e ) i mito predstavljamo kao neto to bi bilo u vremenu ( e t w a s i n n e r z e i t i g e s ) . Sada vai kao faza u toku vremena. Ili, pak,mi stavljamo gegenwrtig u odnos sa predmetaou. A ova je stavljena u odnos kao objektivno (a l s d a s O b j e k t i v e ) sa jednim predstavljajuim subjektom. Ali ako upotrebimo p rsen t (sadanji) (das Gegenwrtg) za blie odreenjee o n t a , mi moramo da razumemo prsent (das ..gegenwr-tig), poav od sutine (Wesen) e o n t a , a ne obrnuto. Jer</p><p>178</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 6/50</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 7/50</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 8/50</p><p>Fusnota se pojavljuje u pretposlednjem paragrafuposlednjeg poglavlja. (Temporainost i intra-temporal-n.ost kao poreklo vulgarnog pojma vremena Zeit</p><p>lichkeit und Innerzeitlichkeit als Urspung des vulgren'fi/.begriffes). Obino se vreme zamilja kao ono u</p><p>&lt; </p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 9/50</p><p>kritikije i najsabranije zaotri razlika izmeu fundamentalne ontologije i klasine ili vulgarne ontologije.</p><p>Ovaj paragraf fusnote ima dva podparagrafa i nje</p><p>govih nekoliko stranica raslanjavaju se oko sledeihiskaza:</p><p>1. Hegelovo tumaenje odnosa izmeu vremena iduha izvedeno je poav od jednog pojma vremena izloenog u drugom delu Enciklopedije, to jest u jednoj</p><p>filozofiji prirode. Taj pojam pripada ontologiji prirode,on ima istu sredinu i iste crte kao i aristotelovski pojam, onakav kakav je izgraen u Fizici IV tokom raz</p><p>miljanja o mestu i kretanju;2. nivelacija tu potie iz preterane prednosti date</p><p>obliku sada i take. Kao to sam Hegel veli: Sadaposeduje neuveno pravo (ein ungeheures Recht) ono nije nita do pojedinano sad, ali ova iskljuivaprednost se rastvorila, istopila, rasula se u trenutku ukome je izgovaram. (Enciklopedija, 258. Zusatz)</p><p>3. Sav sistem pojmova koji se organizuju oko fun</p><p>damentalne Hegelove postavke, shodno kojoj je vremeegzistencija (Dasein) pojma, apsolutni duh u svomesamootkrovenju, u svome apsolutnom nemiru kao negacija negacije, zavisi od izvesnog vulgarnog odreenjavremena, pa dakle i samog Dasein-a poav od niveli-rajueg sad, to jest od jednog Dasein-a u obliku Vor-handenheit-a, od prisutnosti dranoj na raspoloenju.</p><p>Fusnota see ovu povezanost na dva dela. Ona se</p><p>javlja na kraju jednog pasusa posveenog hegelov-skom prikazu pojma vremena u filozofiji prirode, apre pasusa o Hegelovom tumaenju veze izmeu vremena i duha. Da je prevedemo:</p><p>Prednost data nivelisanom sada jasno pokazujeda Hegelovo pojmovno odreivanje vremena sledi ta-kode liniju vulgarnog shvatanja vremena, a to u istimah znai da ono sledi liniju tradicionalnog pojmavremena. Moe se pokazati da je hegelovski pojamvremena neposredno uzet iz Aristotelove Fizike. U Jen-skoj Logici (izdanje Lasson, 1923), koja je zamiljena udoba Hegelove habilitacije, ve je izgraena u svim glav</p><p>nim delovima analiza vremena koju nalazimo uEnciklopediji. Odeljak o vremenu (str. 202) se ukazuje ve prinajpovrnijem ispitivanju kao parafraza Aristotelove</p><p>182</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 10/50</p><p>rasprave o vremenu. Ve u Jenskoj Logici Hegel razvila svoje shvatanje vremena u okviru Filozofije Prirode(str. 186), iji prvi deo nosi naslov Sistem Sunca (str.</p><p>195). Hegel ispituje pojam vremena u vezi sa pojmovnimodreenjem etera i kretanja. Ovde je analiza prostoraio podreena (nahgeordnet). Mada dijalektika v,eizbija, ona jo nema kruti, shematski oblik koji e ka-nije dobiti, pa jo ini moguim gipkije razumevanje</p><p>fenomena. U sistemu izgraenom na putu koji vodi odKanta do Hegela vri se jo jednom odluan prodorAristotelove ontologije i logike. Kao injenica to je ve</p><p>odavno poznato. A li su pitanja, nain i granice togulicaja ipak ostali nejasni sve do danas. Konkretnouporedno filozofsko tumaenje Hegelove Jenske Loli i Ice" i Aristotelove Fizike i Metafizike bacie noveuvetlosti na to pitanje. Za prethodna razmatranja biedovoljne ove nekolike kratke sugestije.</p><p>Aristotel vidi sutinu vremena u nun. Hegel u sad(Jctzt). Aristotel shvata nun kao oros, Hegel uzima sad</p><p>kao granicu (Grenze). Aristotel razume nun kao'ilii'.m, Hegel tumai sad kao taku. Aristotel oznaavamm kao tode ti, Hegel naziva sad apsolutno ovo (dasabsolute Dieses). Shodno tradiciji, Aristotel stavlja</p><p>klimnos u odnos sa sphaira, Hegel naglaava kruniloi* (Kreislauf) vremena. Hegel svakako ne shvata ten-</p></li><li><p>8/10/2019 Derida - Ousia i Gramme</p><p> 11/50</p><p>stor (Essai sur les donnes immdiates de/la conscience,str. 69) jeste kvantitativna uzastopnost. Pomou usmeruvanja tog pojma u suprotan pravac (Gegenorientirung),</p><p>trajanje je opisano kao kvalitativna uzastopnostNije ovde mesto za kritiku raspravu o bergso-novskom pojmu vremena ni o ostalim shvatanjima vremena sadanjice. Ako su novije analize vremena uinileda smo dobili neeg sutinskog dalje od Kanta i Aristotela, to je u onoj meri ukoliko one obrauju vie pred</p><p>stavu vremena i svest o vremenu. Vratiemo se na tou prvom i treem odeljku drugog toma (ova poslednja</p><p>reenica je izbaena iz kasnijih izdanja Sein und Zeit-a,to fusnoti daje naroito znaenje). Ovaj uput na nepos</p><p>rednu vezu izmeu hegelovskog pojma vremena i aristo-telovske analize vremena nema za cilj da naznai ne</p><p>kakvu zavisnost Hegela, ve da upozon na naelniontoloki znaaj te proizilosti za hegelovsku Logiku.</p><p>Ovde nam je postavljen ogroman zadatak. Tekstovina koje smo ovde ukazali su, osim toga, nema sumnje,</p><p>meu najteim i najpresudnijim u istoriji filozofije.Pa ipak, zar ono to Hajdeger oznaava ovim belezimanije najjednostavnije? Ne samo jedna oevidnost, vesredina, elemenat oiglednosti, van kojeg misao kao dagubi...</p></li></ul>