dejstvo proteka vremena na građanska prava

Download Dejstvo proteka vremena na građanska prava

If you can't read please download the document

Post on 21-Oct-2015

132 views

Category:

Documents

11 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Dejstvo proteka vremena na graanska prava

  • Protek vremena, iako prirodni dogaaj, deluje na graanska prava tako da ona mogu zbog toga nastati ili prestati.

  • ZastarelostZastarelost potraivanja je prestanak zahteva poverioca, nakon proteka zakonom odreenog vremena (u kome on nije traio ispunjenje obaveze, iako je to mogao uiniti) da dravnom prinudom ostvari ispunjenje obaveze, ako se dunik na tu injenicu pozove.

  • Poetak, nastupanje i dejstva zastarelosti

    Nastupanjem zastarelosti civilna (utuiva) obligacija se pretvara u naturalnu (neutuivu) obligaciju.Obligacija prestaje tek kada se naturalna obaveza ispuni.

  • Ako poverilac zahteva ispunjenje pozitivne obaveze, zastarelost poinje prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva njeno ispunjenje.Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete, ali zastarelost potraivanja naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik doznao za tetu i lice koje ju je uinilo.

  • Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odreenog vremena. Tek nakon proteka roka odreenog za zastarelost dunik se moe odrei zastarelosti.

  • Opti i posebni rokovi zastarelostiOpti rok u kome zastarevaju potraivanja iznosi deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti.Ako je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev za naknadu tete zastareva kada istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja.

  • Za tri godine zastarevaju:Potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kraim odreenim razmacima vremena (potraivanje kamata, izdravanja, rente i sl.)Meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga.Potraivanja zakupnine, bilo da se plaa povremeno ili u ukupnom iznosu.Potraivanja naknade prouzrokovane vanugovorne tete.

  • U sluaju nastale tete, rok se rauna od kada je oteenik saznao za tetu i za lice koje je uinilo tetu ( u svakom sluaju potraivanje tete zastareva za pet godina od kada je teta nastala).Potraivanja naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vreme od tri godine, nego za vreme odreeno za zastarelost te obaveze.

  • Za jednu godinu zastarevaju:Potraivanje naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i odravanje istoe, kada je isporuka odnosno usluga izvrena za potrebe domainstva.Potraivanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio i televizijskog prijemnika.

  • Potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih pregradaka, kao i druga njihova potraivanja koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima.Potraivanja pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je publikacija naruena. Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produene.

  • Zastoj zastarevanjaZastoj zastarevanja spreava poetak toka zastarevanja, ako postoje uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo poeti. Kada je zastarevanje poelo pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, zastarelost nastavlja da tee kada taj uzrok prestane, a vreme koje je isteklo pre zastoja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.

  • Zastarevanje potraivanja ne tee izmeu:Branih drugova od zakljuenja do prestanka braka;Roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo;tienika i staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu poloeni rauni o radu staraoca.Lica u vanbranoj zajednici dok ta zajednica postoji.

  • Lica zaposlenih u tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji ive zajedno sa njima, sve dok taj radni odnos traje.

  • Prekid zastarevanjaPrekid zastarevanja je pravna situacija koja nastaje radnjama poverioca ili dunika a ima za posledicu da zastarevanje, koje je poelo tei, ne proizvodi nikakvo dejstvo te se i ne rauna u zakonom odreeni rok zastarelosti.Posle prekida zastarevanje poinje ponovi tei.

  • Zastarevanje se prekida radnjama dunika: kada dunik prizna dug, izjavom poveriocu, ali i na posredan nain, kao to je davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja i sl.Najee se zastarevanje prekida procesnim radnjama poverioca pred sudom ( npr. podizanjem tube, isticanjem prigovora prebijanja potraivanja u sporu).

  • Zastarevanje prekinuto priznavanjem od strane dunika poinje tei iznova od priznanja. Ako je zastarevanje prekinuto procesnim radnjama poverioca (pred sudom ili organom uprave), kojim se prekida zastarelost, zastarevanje poinje tei iznova od dana kada je spor okonan ili zavren na drugi nain.

  • Prava koja ne zastarevajuPojedina prava ne zastarevaju, iako ih poverilac nije vrio u odreenom periodu.Ne moe zastareti pravo na izdravanje.Zakonom je odreena obaveza izdravanja izmeu roditelja i dece, suprunika, i drugih srodnika.Mogue je da zastare pojedini iznosi izdravanja, ali ne i samo pravo na izdravanje.

  • Ne zastareva ni zahtev poverioca da namiri glavni dug iz stvari ili prava koje dri u rukama ili je to pravo upisano u javni registar ( po osnovu zaloge ili hipoteke).

  • Prekluzija Prekluzija je protek vremena predvien zakonom u kome se moe stei neko pravo, preduzeti odreena radnja ili tititi pravo.Protekom vremena (prekluzivnog roka), u kome pravo nije steeno, ono se definitivno gubi ili po sili zakona prestaje mogunost zatite prava.

  • Zakonom mogu biti odreeni rokovi u materijalnom pravu (npr. rok za vrenje prava pree kupovine) ili u procesnom pravu (rok za tubu zbog smetanja dravine, rok za povraaj u preanje stanje itd.).Nastupanje prekluzivnog roka se moe spreiti blagovremenim preduzimanjem potrebne radnje.

  • Rokovi ijim protekom nastaje prekluzija mogu biti subjektivni ako se vezuju za saznanje odreene injenice ili objektivni. Oni imaju obeleje objektivnog roka ako teku od nastupanja neke spoljne objektivne injenice.

  • Zastarelost se razlikuje od prekluzivnosti.Prekluzivnost nastaje protekom rokova u kojima se moe podii tuba ili izvriti odreena radnja, pod pretnjom gubitka prava.Zastarelou se ne gubi samo pravo nego zahtev za prinudno ispunjenje obaveze.Zastarela obligacija ne prestaje, nego se pretvara u naturalnu, dok protekom prekluzivnog roka obligacija prestaje.

  • Odraj Odraj je dravina stvari ili stvarnih prava koja traje odreeno vreme i na osnovu koga jedno lice stie pravo svojine ili drugo stvarno pravo, to ima za posledicu prestanak stvarnog prava njenog ranijeg imaoca.Odrajem se mogu stei samo stvarna, a ne i obligaciona i intelektualna prava i prava linosti.

  • Da bi jedno lice, koje je dralac jednog stvarnog prava, steklo stvarno pravo iju sadrinu faktiki vri, potrebno je da je i savestan dralac.Ukoliko je dravina trajala odreeno vreme, a savesna je i zakonita, rokovi za odraj su krai (kvalifikovani ili redovni odraj).

  • Takav dralac stie pravo svojine ili drugo stvarno pravo, a istovremeno prestaje to pravo njegovog ranijeg imaoca. Odraj omoguava da se faktiko stanje pretvori u pravno stanje.

  • Vrenje i zatita subjektivnog pravaTitular subjektivnog prava po svojoj volji odluuje o vrenju ili nevrenju prava, o raspolaganju pravom i njegovoj zatiti.Imalac prava svojine na knjizi ovlaen je da knjigu dri, upotrebljava i da sa njom raspolae pravno i faktiki ( da je da na poslugu, proda, spali).

  • Pravni subjekt nije u obavezi da vri svoja subjektivna prava, ali nevrenje prava moe za njegovog titulara imati posledice drugo lice moe odrajem stei pravo svojine na knjizi npr., potraivanje od dunika moe da zastari.

  • Povreda i zatita pravaPovreda prava nastaje je ako radnjom ili dogaajem titular spreen da vri svoje pravo u potpunosti, ili ga moe vriti oteano, odnosno delimino, ili ako je subjektivno pravo ugroeno.

  • Zatita pravaAko je titularu prava povreeno subjektivno pravo, on ga moe zatititi.Zatita prava je preputena dispoziciji titulara prava, shodno naelu pruanja zatite na privatni zahtev.Zahtev za zatitu povreenog subjektivnog prava titular moe isticati vansudski i putem suda.

  • Vansudska zatita (samozatita)Vansudskom zatitom titular bez obraanja sudu titi svoja ugroeno ili povreeno pravo.Ne mogu se sva prava tititi vansudskim putem, ve samo ona koja bi se sudskim putem ostvarila kondemnatornom presudom presudom za osudu na inidbu.Vansudsku zatitu moe preduzeti fiziko ili pravno lice, poslovno sposobno ali i poslovno nesposobno lice (npr. deak star deset godina spreava lopova da mu otme jaknu).

  • Pretpostavke za samozatituVansudskim putem se moe tititi samo pravo koje bi i sud zatitio. Tako se npr. samozatita ne moe upotrebiti ako je obaveza zastarela.Izostanak blagovremene i efikasne sudske zatite. U nekim sluajevima, bez primene samozatite nastupila bi povreda prava. Kada se povreda prava ne moe spreiti obraanjem sudu, tada samozatita ne trpi odlaganje (npr. napada pokuava vlasniku da otme tanu).

  • Da su radnje titulara prava nune, odgovarajue (srazmerne).Radnje titulara moraju biti nune (potrebne) da bi se zatitilo ugroeno pravo, a na drugi nain se to ne bi moglo spreiti.Titular prava je fizikom silom spreio napadaa da mu otme tanu.

  • Posebni vidovi samozatiteSamopomo je nuno potrebna radnja titulara prava kojom povreuje tue pravo da bi zatitio svoje pravo ili realizovao svoje ili tue graansko pravo.Pored optih uslova za vrenje samopomoi moraju biti ispunjeni posebni uslovi predvieni zakonom: 1) da je opasnost neposredna; 2) da je samopomo nuna; 3) da nain vrenja samopomoi odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

  • Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad.Nunu odbranu karakteriu sledea obeleja:Odb