Dejan ĐorĐevićKraj i beskraj

Pesme

Dejan Đorđević

KRAJ

I BESKRAJ

Pesme

ZAPISI POD KRSTOM

Kraj i beskraj

ZAPISI POD KRSTOM

Razdvajaju me na pola Osmišlјavaju u bele kvadrateU isprekidane linije Gube

me u beskonačnost Hod

hodim u prazno

***

Pođem da se odmerim Stanem, obeležim korak Pa opet u prazno.

***

Ispred, nigdina Iznad, kameni krst Ispružim ruke, zaplačem Savijem glavu, uhvatim led.

***

Klečim pred sopstvenom senkom I

nemo se preobražavam u zid.

7

Dejan Đorđević

***

Izgovorim, ne čuju me Pristanem, ne poveruju mi Raspnu me, iskrvarim Zamka sam u zamci.

***

Da mogu iz kože, pa gore Pticama, nebu, tebi

I opet u ogledalo.

***

Evo vam pregršt stihova Jedite, to je moja muka To je moj sramI kad vam ne bude dosta

Jedite moje kajanje.

8

Kraj i beskraj

TRI SKICE ZA TRI PRIČE

Prva

Majka i sin.Otac i ćerka.Brat i sestra.Na krstu raspeti Frojd.„Majmunska posla“,reče čoveki razbi ogledalo

Druga

Žena ženu lјubi, prijatelјski, čulo bi se. Žena i muškarac se lјube, normalno, složili bi se. Muškarac lјubi muškarca, bratski, reklo bi se.

Treća

Nebo i Zemlјa.Čovek i stena.Vatra u ruci.Orao na grudima.

9

Dejan Đorđević

BRAT PO ZAPISU

Pesniku Novici Tadiću

Uvredio si život,I sreća ti nije bela Snevaju umesto tebe.

U gradu za koji Đavo ne zna Neznana želјa čeka.

Nosiš kožupreusku.Izlaziš iz sebeOgrnut božanskim ruhomI vraćaš se u cipele Da isteraš Demone I sve žuriš

Da ne zakasniš za pesmu.

Šta je starije,pesniče:Kokoška ili Oganj?

10

Kraj i beskraj

KRSNO DRVO

Na plećimaDa me razapnuNovi zapisi.

Nesporazum.

Još jedna uznemirenost Na

platnu.

11

Dejan Đorđević

TI KOJI SLIKAŠ

Ti koji slikašPotraži puževu kućicuIli kornjačin oklop .Sakrij se.Ne izlaziDok ne izdahneš sliku.Na linijama sudbine, ustukni Uspravi se ako možešI okači naslikano U

prazno.

12

Kraj i beskraj

KAD SLIKAŠ

GađašU želudac u glavuUpleten, nemiranZalud što vidimo

Slikaš da ne slikaš.

Na zidovimaStubovimaSlike neslike.

Uzlećeš, padaš Ideš, posustaješ Po svetu lutaš Slikar da budeš.

Preplićeš, zaplićeš Da te okače o zid čekaš. Drugo ne umeš. Unuk Baba Milevin.

13

Dejan Đorđević

AUTOPORTRET

Ne znamKada ću biti izgublјen.

ZnamKada ću se pronaći.

To značiNema me.Dakle, iskupio sam se.

14

Kraj i beskraj

PRIJATELjI

Prijatelјi,čujete li me?

Pokušavam da vam se obratim:ne mogu kroz zid,а vas je sve manje.

Kako verovati?

I budni sanjajuI tu vas vidim, prijatelji , pospane.

15

Dejan Đorđević

TAMO DALEKO

Spavate.Događa vam se.Prevareni ste.

Pogled u dalјinu,Da svako izabereSvoju boju.

Probudite se,

Oprošteno vam je.

16

Kraj i beskraj

DOGOREVA

Noćas je negde pala zvezdaи kap kiše pogodila je pticu u letu da me nebo hoće kao stradalnika.

Sanjam telo usamlјeno nebu i

zemlјi grč da vratim.

Ponovo dogoreva.

17

Dejan Đorđević

GAVRANOVI

Probudio sam se u noć I

nisam znao gde sam.

Kroz visoku i mračnu gostinsku sobu graktali su gavranovi u letu i odlazili na Jug.

18

Kraj i beskraj

GORI NOĆ

Javili mida se noć zapalila na jednom kraju, raznoćila.

U požaru je izgoreo san.

Na drugom krajunema štete.

Ja sam sada vikad vam se oduzmu strast i strah.

Nešto se pretvorilo u vatru.Ništa me ponovo uspavlјuje.

19

Dejan Đorđević

DA IZVRIŠTIMO PESMU

Da izvrištimo pesmu Da je pošalјemo

Dejan ĐorđevićУ goru za vodu.

Celom svetu

У oči da je kažemo. Pa da se uspavamo Neiskusni i obični. Jer jednoga dana Svakako, Tamo gde je bila pesma, Stajaće pesnica.

20

Kraj i beskraj

MOKRA PESMA

Zašto si se nakišio, Kišni čoveče, U kišnu noć.Pa kišno pišeš.Kišne ti misli padaju.I u vodu sve pretvaraš. (čuje

se glas TV spikera)

Poplavlјena druga strofa pesme. Otežano kretanje stihova. Preduzimaju se sve mere Da se reči evakuišu.

21

Dejan Đorđević

SUSRETI

Sreo sam pesnike Slučajnike, Noćnike i Danike, Uspavane i probuđene. Slobodne i zatočene. Sreli su i oni mene.

22

Kraj i beskraj

JEDNOM SAVREMENOM PESNIKU

Možda čovečanstvo danas

Pada horizontalno,

rezignirano.

Ako mi se pričinjava,

dobro mi se čini.

Možeš li da kažeš, a da

ne psuješ?

23

Dejan Đorđević

SENIMANIKOLAJA TIMČENKA

Kao i koraci,Reči ti bejahu odmerene. Sada,

bekstvo je u trajanju-Pazi da te

vreme ne zavede.

Putuj, filozofe,Razgrni neboИ dođi do svoje zvezde,

Desnom stranom.

Leve si se još za života odrekao.

24

Kraj i beskraj

SLIKANESLIKA

List pšeniceI zrno paprike. Na

slici kokoška.

Dva stiha,Linija ne posustaje.

U gradu plava smrt I

bela romantika.

Vrabac u ruci.

25

Dejan Đorđević

ZA JUČE, ZA DANAS, ZA SUTRA

Zaboravio si pesmuI sada se vraćaš vatri. Gori,

dok drugi pevaju.

Iz zagrlјaja ti beži jutro.Zamerio si mu se.Kuda?

Groblјe je nezaobilazno mesto Za

juče, za danas, za sutra. Idi, isplači

svoj život.

26

Kraj i beskraj

MI SMO PRONAĐENI

U izgublјenom svetu

Mi smo pronađeni.

Ako nas nema u ovom vremenu Ima nas u drugom.

Tišina u namaNa pesmu je osuđena

Reč po reč.

I evo nas na vrhu ćutanja.

27

Dejan Đorđević

SAD ZNAŠ

Volim te pre i posle jela.I zato se svakog popodneva Uselјavam u tvoj stomak.I živim kao podstanar. Svake

noći bliži sebi. Svakog dana

dalјi.

28

Kraj i beskraj

SEDAMOBRAĆANјA MARIJI

PrvoDraga Marija, i danas je kišno kao i juče.

Kišni čovek piše kišnu pesmu, okišio u ovo lјubavno doba. Znam da su sve emocije mokre. Prokišnjava glupost.

DrugoOdigralo se kako je bilo zapisano.

Ostatak tebe i mene samo na nas liči.

TrećeNa nebu crna tačka od lјubavnog krika,

usamlјeni oblak i tvoje bledo lice. Sve počinje i završava se neverstvom. Bila je pesma i ti si bila u njoj. Kad sve izgu-bim, opet sam na početku.

ČetvrtoKorak na sivom kraju večnosti: zalјu-biti

se u sebe, prespavati noć i obećano jutro dočekati u zagrlјaj dubine sopstve-nog uma.

29

Dejan Đorđević

PetoProstor je slojevit, a verige vremena

sputavaju. Treba lјubav oboriti, izbo-riti, razoriti.

ŠestoJa više ne umem da volim, a ne umem ni

da ćutim o lјubavi.

SedmoDraga Marija, ovde je vlažno i nepod-

nošlјivo. Neko je sve vreme plakao. Udaj se za Majakovskog. Kad ja gubim, gubi moje srce. Kad on gubi, gubi istorija.

30

NE/KAZANO

Kraj i beskraj

NE/KAZANO

Korak u prazno.Kao kletva pred sudom. Potraži nebesku udicu u vetru. Iscedi iz umornog cveta sok trenutka.

PticamaNaredi da odlete do sunca.Probudi mesec u podneDa mu se dan ne nalјuti.Kaži,I beži.

33

Dejan Đorđević

PREVARENI

U večitoj podeli na nas i njih Treba nešto promeniti.

Reći da sunajbolјi i najlepši.

Prevareni.Od koga?

34

Kraj i beskraj

SVAKOME TREBA RAT

U očimaU nozdrvama.

Na jeziku.

U pesmama i romanima. Rat.I vi koji ga nemate Izmislite ga. Ratujte duboko u sebi I tešite se.Smrt nećete promašiti.

35

Dejan Đorđević

MINULO

Bile su to godine Koje su pojeli gladni.

Uživao sam u nesrećama. Radovao

se pomračenju sunca

I iščekivao propast sveta Kao i

svi razočarani.

Pisao sam zamućenu I neodređenu poeziju.

Za romantiku je bilo kasno.A bio sam blizu zida.

Kad taman,А čovek je umočio jezik u čašu jogurta I plјunuo na ispisani grafit „Dole snevači, gore jahači“.

36

Kraj i beskraj

PROJEKTI

Odredili su nam misiju i viziju. Cilјeve i zadatke smo sami sebi

postavili.Od ispitanih potreba sve nam je prioritet.Svoj nervni sistem stavlјamo na analizu.

Postoje unutrašnje i spolјašnje pretnje.

Pokazatelјi su jasni i konkretni.Sve je naše i sve je tuđe.Pratiće nas dvadeset i četiri časa.А onda će sve to ocenitiI staviti na listu čekanja. Od života ni Ž.

37

Dejan Đorđević

A BOLI NOĆ

Grešan si.Izvrćeš kožu.Stavlјaš je na šilјak.

Nema ti oproštaja.A boli noćKad znaš da je crna.

38

Kraj i beskraj

NA TRGU

Već danima samNa trgu.

UmoranKao što je umoran i onaj Čije ime nosi.

39

Dejan Đorđević

UČINILO MI SE

Sa terase gledam u obližnje brdo.

Kažu,da tamo gde je zakopano blagohoće vatra da se ukaže

onome kome je namenjeno.

Kasno je.Gasim cigaretu.Ulazim u kuću.Vreme je za odmor.

40

Kraj i beskraj

NIJE GREH

Čovek nije drvo, ni kamen, ni zemlјa. Ni on nije lud-samo trenira Skok naglavačkeU zamrznutu reku.

Mastilo nije sporno.

Nije bio heroj.Ni svetac.Nije uspeo.Nije izdržao.Odlučio je da se rodi.

Nije greh,Već skloništeS one strane.

41

Dejan Đorđević

UREZ U RIS

Belo boji crno.Crno boji belo.Belo i crno se boje.

Sve je obojeno.Ostaju Urez u Ris.

42

Kraj i beskraj

TEBI ZA ROĐENDAN

Znam da si se umorio od opraštanja, zato spavaj,и ne misli na lokalni autobus; ionako kasni.

Otputovaćešu bolјi i razumniji svet Ovde si jednačina sa tri nepoznate;za bolјe i više nije bilo mesta.

Danas ti je rođendan.Idealan,da otputuješ.

43

Dejan Đorđević

TI ZNAŠ

Ti znašGreške ovoga vremenaI mane ovoga sveta Ne

izlaziš iz sebe.

U jednom uglu - vatra.U drugom - ptica. Po

neka reč za utehu.

Sa svojim suncemU svojoj senci Od zlih sila svoj pepeo braniš.

44

Kraj i beskraj

TESKOBA

Misao isparava.Plјuskovi u glavi.Želјa što me noćas prati može da strada, od mene, od sebe.

45

Dejan Đorđević

ŠALjI DALjE

U ulici SRAMA,sreo sam majmuna zaraženog poštenjem,

sišao je niz stepenice u podrum.Okretao je veliki točak,mleo ideje onih koji su dizali bune,od njih pravio predivne krvavicei služio ih na prijemima. Jeli ih samo poznati, dobijali na kilaži, slikali se za medijeI davali masna obećanja. U

ulici SRAMA sve je tako

normalno. Sačinio sam

izveštaj; spakovao u kovertu

i poslao jednom književnom časopisu, za svaki slučaj.

46

Kraj i beskraj

IZLAZ

Živimo slabii slobodni. U

kavezu.

Lica.Reči.Imena.

Drugi nas određuju,

razvrstavaju i

pridobijaju.

Razbiti.Prekoračiti.Otići.

Znamo,a ostajemo.

47

Dejan Đorđević

OPROSTITE SE

Ispunili ste zapovestI vaše umiranjeNema nikakve veze sa vama.

Konačno,Svet je postao lakši Za

jednu realnost.

Pokupite svoje stvari.Oprostite se,I ne gledajte iza sebe Dok odlazite.Možda se predomislite.

Predstava je završena.

48

MOLITVA UMORNOG SNEVAČA

Kraj i beskraj

MOLITVA UMORNOG SNEVAČA

Ti nebu daješ boju, i mirise daješ zemlјi.Noću mesecu oblik menjaš i zvezdama tuliš

sjaj.Povrati meni misli bezvremene Što

često lutaju, zanesene.

51

Dejan Đorđević

PREĆUTANO

Između mene i pesme

Stajala je ptica.

Ćutanje.Ćutanje.Ćutanje.

52

Kraj i beskraj

DOBOŠARI

Drugi lјudi, druga vremena Ovde će doći.

Dobošari,Umrlima sluh da vrate.

Moramo biti glasniji.

53

Dejan Đorđević

REČ DVEO MOJOJ PORODICI

Moj deda nije bio heroj ni učitelј ni političar.Moj otac je bio građevinski radnik

sagradio je kućuu kojoj živimo ja i moj brat.

Moja majka ima sedamdeset godina svake nedelјe ide u crkvu prede i plete vunene čarape i stalno govori:Devojčice samo prave gluposti, nose

halјine i jedu sir.

54

Kraj i beskraj

NAUČIĆU TE DEVOJČICE

Naučiću te, devojčice kako se plјuje Mesec

u belo, u gledac,

kako se smanjuju rastojanjakoja su drugi postavilikako se oslobađa dubina od sreće.

Ispričaću im,kako se može mrzeti ovaj svet a

zavisiti od jednog dodira.

Bože, pomozi mida ne zaboravim imena

mojih devojčica.

55

Dejan Đorđević

DRVO, NA NјEMU KUĆICA

Kad silazim sa drveta Na kome je moja kućica Uvek kažu:Božija kazna!

Silazim skoro svakog vikenda Oni gledaju u moje cipele Ja u njihove glave.

56

Kraj i beskraj

CRNO- BELI SVET

Iza zazidanih prozora U belom kvadratu

Vrišti plavi krug.

Uznemirava me činjenica da sam čovek.

Dolazi noćDa oboji lјudsku sramotu.

57

Dejan Đorđević

SANјAM

Svake noći isti san:Jedna koza, mačka i golub.Koza obrsti granu na kojoj stoji golub.Mačka pojede goluba. Kažem, lanac ishrane. Ne znam, odakle koza,

I ko nju šalјe,I koga ona treba da pojede? Krenem da tražim rešenje, Dođem do ulaznih vrata, Zazvonim, Pitam,

I dobijem odgovor:„Bilo pa prošlo“.I tako godinama.

58

Kraj i beskraj

SLUČAJNO ZAPISANO

Dođem kući, izujem se.

Kad malo i neugledno stvorenje izađe

iz desne cipele.

Skinem kaput, a ono iz levog rukava.

Legnem da spavam, ono ispod ćebeta.

Uzmem knjigu, počnem da čitam, i, kakva slučajnost:

Jedan književni lik

isti kao ono neugledno stvorenje.

59

Dejan Đorđević

JA, PESNIK I LOVAC

Zapalilo se sutra.У papučama gasimo požar: Ja, pesnik i lovac,

U službi ljudi i životinja

Vatra je sastavni deo života, Čulo

se posle nesreće.

Mi smo morali dalјe: U šume, U oblake, U san.

60

Kraj i beskraj

PEVAJ

Prostor je ispunjen belezima.Ja sam sakuplјač boja,Da li svojom glavom ispod zemlјe,Ili svojom pesmom na svome nebu?

Moja poetička pravila su jasna: Pevaj da te ne bi opevali! Najteže će biti nesrećnima, Tako će patiti zbog sebe.

61

Dejan Đorđević

KAD DOĐE DAN

Ja znam svoju smrtNapametRecitujem je.

Ja je igramPevam jeI čekam.

Tako ću lepo vrisnuti Da će procvetati šuma Kad dođe dan.

62

Kraj i beskraj

ZOVU ME

Dolaze mi,tačno u ponoć.Zovu da pođem.

Na trgu,ja, crni koferi moja senka.

63

MI SÂM

Kraj i beskraj

JESAM A NISAM

Ja sada nisam ono što jesam.(Niti sam ono što hoću).Ja sada jesam ono što nisam.Ja sada jesam ono što moram.Ja sada nisam JA.Ja sam sada MI.

67

POETSKE MINIJATURE DEJANA ĐORĐEVIĆA

Nevelik je broj srpskih pesnika koji svoje

pesme oblikuju na način kako to čini Dejan

Đorđević. Rafinisanog jezika, do ogolјelosti,

gotovo oslobođe-nog metafore, on refleksije o

svetu u kome živi svojom poetskom presom sabija

u minijature, kratke po formi ali jezg-rovite po značenju.

Pesme ovog pesnika neodolјivo podse-ćaju na dela apstraktnih slikara, bez izražene figurativnosti i prepoznat-lјivosti, već kao nešto misaono, ne-stvarno, što samo kao pojam zaokuplјa misli. Zato i ne čudi što su za pred-loške nekih njegovih pesama uzeti mo-tivi iz umetničke sfere, pre svega literature i slikarstva.

Kao i većina savremenih pesnika Đorđević je sklon disonanci, ironiji, satiričnosti, paradoksu, disparatnosti slika, a sve to sa cilјem demistifika-cije stvaralačkog čina i dela, odnosno

Dejan Đorđević

njegovog odjeka u (d)uhu čitaoca. U tom smislu indikativni su stihovi iz „Mokre pesme“:

Poplavlјena druga strofa pesme. Otežano kretanje stihova. Preduzimaju se sve mere Da se reči evakuišu.

Ironični iskorak kroz ove stihove koji pretenduju začudnosti i izvornosti, raznorodnosti asocijacija, nisu samo u fonetskoj, leksičkoj i misaonoj kon-strukciji odlična ilustracija onoga što ćemo pronaći i u većini Đorđeviće-vih pesama. Oni ilustruju ne samo for-malnu poetsku izražajnost, već i pesnikov odnos prema stvarima, doga-đajima iz pesnikovog životnog okru-ženja, pa do širenja na širi društveno– politički plan. Naime, Đorđević nije metafizički pesnik; apstraktno u njego-vim pesmama je tek pomerena percepcija, ili bolјe reći izabrani rakurs posmat-ranja, promišlјanja i beleženja onoga što mu se čini zanimlјivim i vrednim

70

Kraj i beskraj

„opevavanja“. Nјemu predvidlјivo jedno-stavno nije interesantno, odnosno njega interesuje pronalaženje nepoznatog u po-znatom, pojedinačnog u opštem, neobič-nog u svakidašnjem. On uspešno izdvaja neočekivano iz očekivanog, inovacijski presvlači tradicionalno u novo ruho, uspešno izbegavajući otrcane fraze uopštenosti. Ovakav postupak je gotovo neizvodiv bez ironičnih osenčenja, gde slike poprimaju efekat iskrivlјenog og-ledala, kao na primer u prvoj strofi pesme „Sedam obraćanja Mariji“:

Draga Marija,i danas je kišno kao i juče. Kišni čovek piše kišnu pesmu, okišio u ovo lјubavno doba. Znam da susve emocije mokre. Prokišnjava glupost. Ova

sintagma prokišnjava glupostmože se smatrati klјučnom u ciklusu „Ne/kazano“.

Kroz pesme ovog ciklusa provejava uglavnom ona

prašina koju su nam u oči bacali kojekakvi

„projektanti“ poslenjih dvadesetak godina. Većina

ovih pesama su satirički obojene, sa du-bokim žigom

surove realnosti koju smo

71

Dejan Đorđević

proživlјavali i koju još uvek proživ-lјavamo. I sam naslov jedne od pesama „Projekti“ nosi u sebi podsmešlјivo i posprdno značenje. Od silnih projekata spali smo na to da bukvalno preživlјa-vamo jedući korenje, kako je to u jednom trenutku jasno i saopštio jedan od klјuč-nih „projektanata“. A u pesnikovoj in-terpretaciji to izgleda ovako:

Odredili su nam misiju i viziju. Cilјeve i zadatke smo sami sebi po-

stavili.Od ispitanih potreba sve nam je

prioritet.Svoj nervni sistem stavlјamo na ana-

lizu.Pokazatelјi su jasni i konkretni.Sve je naše i sve je tuđe.Pratiće nas dvadeset i četiri časa.

А onda će sve to ocenitiI staviti na listu čekanja. Od života ni Ž.

(Pesma „Projekti“) Po svojoj konkretnosti, suštastveno-

sti, intrigantnosti i pre svega jedno-

72

Kraj i beskraj

stavnosti, ova pesma me je neodolјivo podsetila na čuvenu pesmu Nikite Sta-neskua „Puška“. Oni koji su je čitali znaće o kakvoj podudarnosti je reč.

Nezadovolјstvo postojećim, kao kon-stantu, nosi većina pesnika. Pitanje je samo na koji način će ga realizovati kroz svoje stvaralaštvo. Dejan Đorđević je, u tom smislu, buntovnik sa merom. On je uspeo da sopstvenu stvaralačku svest uravnoteži sa neminovnošću isto-rijskih dešavanja i da ih svede u okvir objektivnosti.

Nebojša Devetak

73

PJESMA BEZ GRANICA

(Nad rukopisnom zbirkom pjesama Kraj

i beskraj Dejana Đorđevića)

Nikada niko nije, vjerovatno zato što je to nemoguće, izmjerio koliko je pro-stora, koliko riječi, koliko stihova po-trebno da bi se pjesmom saopštila neka istina, i to ne obična, ogolјena, već is-tina iskazana prvenstveno pjesničkom slikom u kojoj (i na kojoj) međusobno usk-lađene refleksija i emocija imaju svoju autonomiju i nikada jedna drugoj ne za-smetaju. Mjera je, zato, u pjesnikovom srcu, u njegovom poimanju svijeta, u nje-govoj potrebi da na nenametlјiv način makar ukaže na to šta bi trebalo mijenjati u tom svijetu da bi bio po mjeri čovjeka i svega onog što je oko njega stvoreno, da međusobno služe jedno dru-gom.

Upravo izrečena misao nije plod neke opštosti

već je proistekla iz iščita-vanja rukopisne zbirke

pjesama Kraj i

Dejan Đorđević

beskraj Dejana Đorđevića, pjesnika koji

у svom stvaralaštvu ostaje vjeran onome što nazivamo minijaturom. Nije ovdje slučajno upotrijeblјen izraz nazivamo, jer pjesnici poput Đorđevića, jezgrovi-tošću iskaza i smislenošću izrečenog, proširuju granice kratke pjesme, koja je

– oslonimo se ovdje samo na zapažanja proistekla iz raščitavanja Kraja i bes-kraja – minijatura samo po broju stihova, pa i po njihovoj kratkoći, a svojom aso-cijativniošću osvaja neuporedivo veće prostore.

Pogledajmo Đorđevićevu pjesmu Dogo-reva:

Noćas je negde pala zvezdaи kap kiše pogodila je pticu u letu da

me nebo hoće kao stradalnika.

Sanjam telo usamlјeno nebu i zemlјi grč da vratim.

Ponovo dogoreva.

76

Kraj i beskraj

Dok se u našu (pod)svijest i, još više, u osjećanja naprosto usijeca slika zvijezde padalice i bisrne kaplјice koja pogađa pticu u letu, naprosto osjećamo kako je zapalјen cijeli kosmom u potrazi za smislom bivstvovanja (i bitisanja) pojedinca u toj (sve)opštosti. Dodavanje novih stihova, gomilanje novih misli i pjesničkih slika, samo bi opteretilo ovu pjesmu i suzilo okvire asocijativno-sti, potrlo njenu višeslojnost, udalјilo je od čitaočeve percepcije oduzimajući joj šam prvotnosti. Možda bi se baš zato (i na ovom primjeru) moglo reći da Đorđević svojim pjesmama brani smisao minijature, potvrđujući da joj zapravo i nije potrebna nikakva odbrana.

Čitalac će vjerovatno zapaziti ko-liku simboliku u Đorđevićevoj poeziji imaju ogledalo i ptica, mada ove riječinisu baš učestale u njegovim stihovima. Ogledalo je podjednako odraz naše dušeи naše slutnje, a ptica izraz težnje ka letu u

spoznaju, neće se pogriješiti ako se kaže - više u

odgonetanje sopstva nego

77

Dejan Đorđević

spolјnog svijeta. Jer, čovjek je, često, sam sebi najveća tajna, naročito kada se na volšeban, pjesnički način, prometne u

mitskog Prometeja, kao u pjesmi Tri skice za tri priče:

Nebo i Zemlјa.Čovek i stena.Vatra u ruci.Orao na grudima.

Pjesnik vodi zanimlјiv razgovor i sa sopstvenim pjesmama. U tom gorlјivom dijalogu, kad gori noć, može da se dogodiи ovo: U požaru je izgoreo san. Istovre-meno, dok koračamo kroz neprohod i po-

plave, baulјaju i naši stihovi, kao što se događa u Mokroj pesmi:

Poplavlјena druga strofa pesme.Otežano kretanje stihova.

Dok takva osjećanja pretače u stihove,

pjesnik stvara i najupečatlјivije slike (Mi smo pronađeni):

78

Kraj i beskraj

Tišina u namaNa pesmu je osuđenaReč po reč.

U tom stalnom prožimanju stvarnog i opjesmotvorenog svijeta čovjek lako može i da se izgubi, a tada mu ništa drugo ne preostaje, nego da bude pjesnik,

pa će, kao D. Đorđević u šestom pjevanju pjesme Sedam obraćanja Mariji, jedno-stavno reći: Ja više ne umem da volim, a ne umem ni da ćutim o lјubavi.

Ne razgovara, naravno, pjesnik sam sa sobom, već i sa vremenom u kome živi, a što je često plod tog dijaloga rezigni-ranost, nije pjesnikov grijeh, jer on samo pjeva o onome što jest oko njega (pa samim tim i u njemu), kao što to čini Đorđević

u pjesmi Tebi za rođendan:

Ovde sijednačina sa tri nepoznate; za bolјe i više nije bilo mesta.

79

Dejan Đorđević

Uz potrebu da se još jednom naglasi da su

minijature u zbirci Kraj i beskraj to

samo po formi, nikako po asocijativno-sti, ovu knjigu Dejana Đorđevića u koju je, u četiri ciklusa, s tim što je u čet-vrtom samo jedna pjesma, uvrstio nešto više od pedeset pjesama, svakako treba preporučiti čitaocu.

. Ranko Pavlović

80

***

Dejan Đorđević je pesnik čijoj se sva-koj

novoj pesmi raduju svi koji njegovo pesništvo

poznaju i prate iz njegovih prethodnih knjiga i

časopisa u kojima on objavlјuje. Kada piše

poeziju, Dejan nam daruje ono najlepše što poezija

može darovati – svetlost, intimu, osećaj pri-

padnosti jednom višem i savršenijem poretku

stvari u svetu. Poezija ima svoj smisao, čitamo iz

Dejanovih pesama, u tome da svetu podari jedan

novi glas, novu dimenziju dostupnu svakome ko je

spreman da zastane makar na jedan tren i oslušne

onaj duboki, često zaboravlјeni unutrašnji glas

bolјeg dela sebe koji ne pokazuje svakome.

Poezija ima smisao, ne više da svet ulepša, ili ga

prikaže ne-podnošlјivijim nego što jeste, poezija

u Dejanovom rukopisu ''Kraj i beskraj'' ima

iskupitelјsku ulogu – tamo gde je ne-kada bio krik,

sada je zrela, metafizička smirenost. Dejan

Đorđević sledi onu najbolјu liniju srpskog

pesništva koja

81

Dejan Đorđević

ide tragom i Milјkovića i Vaska Pope, ali i Novice

Tadića. Poezija ima jasno definisanu svrhu, u

poetici Dejana Đorđevića – ''pevaj da te ne bi

opevali'', odnosno, neprestano budi aktivan, jer je

to jedini način da se izbegnu samosaža-lјenje i tuga

nepostojanja. Kada bi poezija mogla da se izbori za

veću prisutnost u medijima, pesme Dejana

Đorđevića bile bi štivo koje bi imalo svoje

izuzetno za-paženo mesto zbog toga što nam

nenamet-lјivo ali autoritativno i upečatlјivo

pokazuju put kojim treba ići u susret drugačijem i

bolјem Čoveku.

Saša Jelenković

84

S A D R Ž A J

ZAPISI POD KRSTOMZapis pod krstom...................................................7

Tri skice za tri priče.............................................9

Brat po zapisu......................................................10Krsno drvo.............................................................11

Ti koji slikaš.........................................................12Kad slikaš...............................................................13Autoportret............................................................14Prijatelјi..................................................................15Tamo daleko.........................................................16Dogoreva................................................................17Gavranovi...............................................................18

Gori noć..................................................................19Da izvrištimo pesmu.........................................20Mokra pesma........................................................21Susreti......................................................................22Jednom savremenom pesniku.......................23

Senima Nikolaja Timčenka............................24

Slikaneslika...........................................................25Za juče, za danas, za sutra..............................26Mi smo pronađeni...............................................27

Sad znaš..................................................................28

Sedam obraćanja Mariji..................................29

NE/KAZANONe/kazano.............................................................33Projekti....................................................................33Prevareni................................................................34Svakome treba rat..............................................35Minulo.....................................................................36Projekti....................................................................37A boli noć..............................................................38Na trgu....................................................................39Učinilo mi se........................................................40Nije greh................................................................41Urez u ris...............................................................42Tebi za rođendan................................................43Ti znaš....................................................................44Teskoba..................................................................45Šalјi dalјe...............................................................46Izlaz.........................................................................47Oprostite se...........................................................48

MOLITVA UMORNOGSNEVAČAMolitva umornog snevača ................... 51

Prećutano ............................................. 52Dobošari .............................................. 53Reč dve o mojoj porodici ..................... 54Naučiću te devojčice .......................... 55Drvo, na njemu kućica .......................... 56Crno-beli svet ..................................... 57Sanjam .................................................... 58Slučajno zapisano ............................... 59Ja, pesnik i lovac ................................ 60Pevaj ...................................................... 61Kad dođe dan ......................................... 62Zovu me .................................................. 63

MI SÂMJesam a nisam ........................................ 67

Nebojša DevetakPoetske minijature ............................. 69Ranko PavlovićPjesma bez granica .............................. 75Saša Jelenković*** ......................................................... 81

Dejan ĐorđevićKRAJ I BESKRAJ

Biblioteka Elektronske knjige

Radio Gornji Grad

Zagreb 2018.

Glavni urenik: Marijan Grakalić

RecenzentiNebojša DevetakRanko Pavlović

Saša Jelenković

Likovno rešenje:Joškin Šilјan

Aleksandra Đurić