DEFICITI MIKRONUTRIJENATA

Prof. dr Nadja Vasiljević

Nutritivni deficiti Mikronutritivna malnutricija

250 miliona dece do 5 godina

Avitaminoze – hipovitaminoze

Sve hipovitaminoze i avitaminoze spadaju u grupu nedovoljne ishrane Uzroci: 1.nedovoljno unošenje V, usled siromaštva ili neznanja, kod digestivnih poremećaja, kod anoreksije, duševnih bolesnika, alergije (na više namirnica, a ne nalazi zamenu), kod povraćanja, kod primene neadekvatnih dijeta.

2.smanjena apsorpcija – kod pojačane peristaltike creva npr dijareje, operacije koje smanjuju apsorptivnu površinu (npr odstranjenje dela T.C.), kod operacija žučnih puteva smanjeno iskorišćavanje masti i liposolubilnih vitamina. 3.smanjeno iskorišćavanje npr kod oboljenja jetre – ne može iskoristiti vitamine B-kom-pleksa – ne može da ih uvrsti u sastav enzima; V-A (isto u jetri); alkohličari.

4.antivitamini – blokiranje vitamina npr avidin (belance). 5.kod povećane ekskrecije vitamina iz organizma – kod preteranog znojenja ili usled poliurije. Tako se gube samo hidrosolubilni vitamini, a u laktaciji putem mleka i liposolubilni.

6.usled povećanih potreba –npr u trudnoći, laktaciji, kod infektivnih bolesti. 7.relativni nedostatak – usled preteranog unošenja preparata V dolazi do poremećaja u prirodnoj ravnoteži.

Avitaminoza i hipovitaminoza A Vitamin A – retinol – nekoliko oblika: retinol-alkohol, retinal-aldehidni oblik i retinenska kiselina. Vitamin A ima provitamine – karotenoidi – mogu biti alfa, beta, gama . Iz beta nastaju 2 molekula vitamina A, a iz gama i alfa po 1 molekul V-A.

Konverzija karotena u Vit A odvija se u enterocitima! Nastaju retinoidi koji se pod dejstvom karotinaze u jetri pretvaraju u vit A. Transport: - Vit A je vezan za proteine, - β- karoten za lipoproteine!

ISKORISTLJIVOST IZ HRANE : -karotena 34-69% - ako je unos masti dovoljan iskoristljivost retinola je i do 80%!

Uloge V-A: 1.u procesu viđenja – vezuje se u mrežnjači za opsin i gradi vidni purpur – rodopsin – omogućava proces viđenja.

Esencijalna uloga u funkciji retine za proces održavanja vizuelnog ciklusa i

prilagodjavanje oka na sumrak

2.u procesu diferencijacije i rasta epitelnih ćelija sluznice i epiderma i organizma kao celine 3.u reprodukciji – za pravilnu reprodukciju i embrionalni razvoj -kod experimentalnih životinja nedostatak vitamina A dovodi do smanjenja spermatogeneze, pobačaja

EPITELNE ĆELIJE NORMALNO SEKRETUJU MUKUS I POKRIVENE SU CILIJAMA - PROTEKTIVNA FUNKCIJA! KOD DEFICITA VIT A- ĆELIJE SU KERATINIZIRANE, A CILIJE SU POTPUNO NESTALE I TADA ORGANIZAM POSTAJE OSETLJIV NA INFEKCIJE "ANTIINFEKTIVNI VITAMIN"

4. u imunitetu – kod deficita A pojačana je osetljivost prema infekcijama – ANTIINFEKTIVNI VITAMIN 5. davanjem kod malih boginja i respiratornih infekcija – smanjuje mortalitet 6.veza VIT-A sa malignim bolestima – deficit povećava osetljivost prema hemijskim kancerogenima, a visoke doze inhibiraju rast nekih tumora

7.karotenoidi imaju ulogu u sprečavanju maligniteta nezavisno od uloge provitamina V-A 8.uticaj na kožu – normalno stanje zdrave kože, a nedostatak dovodi do sušenja i pojačanog orožavanja 9.u okoštavanju i formiranju zuba.

PROMENE SU REVERZIBILNE I POVEĆANI UNOS DOVODI DO REGENERACIJE. NAJSENZITIVNIJA TKIVA NA NEDOSTATAK VITAMINA A SU: KOŽA TRAHEA PLJUVAČNE ŽLEZDE KORNEA TESTISI

Davanje vit A povećava i nivo Fe u serumu, povećva saturaciju Transferina i nivo hemoglobina! Hb se povećava posle 2 nedelje pri Pojedinačnoj oralnoj dozi vit A! Deficit vit A otežava mobilizaciju Fe IZ DEPOA! Vit A Utiče na sazrevanje ćelija Crvene loze -NACIONALNI PROGRAM ZA PREVENCIJU DEFIICTA - TESTOVI -

Prirodni izvor vitamina A

VITAMIN A-RETINOL VITAMIN A- β-KAROTEN

Vitamin A1 i A2 - Retinol

Vit A1- u mastima toplokrvnih životinja i morskih riba

Vit A2- u mastima slatkovodnih riba

RIBLJE ULJE i RIBA IZ POLARNIH MORA JETRA POLARNIH MEDVEDA!

U ishrani unosimo veći deo u obliku provitamina, a manje u obliku V-A. Izvori karotenoida: žuto-narandžasto i zeleno povrće i voće – breskva, kajsija, paprika, šargarepa, zelena salata, bundeva, dinja. Intenzitet žute boje nije uvek u korelaciji sa vitaminskom aktivnošću.

PROVITAMINI Vit a- KAROTENI PIGMENTI CRVENE I ŽUTE BOJE α, β, γ – KAROTEN β-KAROTEN – NAJVAŽNIJI U ZELENOM POVRĆU KAROTEN JE VEZAN ZA HLOROFIL- NAJVIŠE VITAMINA A IMA U NAJTAMNIJIM DELOVIMA

VIT A i karotenoidi su stabilni na izlaganje umerenoj toploti i alkalijama. Nestabilni su u prisustvu svetlosti i kiseonika i kiselina! Tokom normalnog načina pripreme hrane gubi se malo vit A. Ekstremno visok etemperature- destrukcija! Sušenje voća na suncu i drugi oblici dehidrtacije smanjuju kol. VIT A

TERMOSTABILAN, GUBITAK OD 25% U ZELENOM POVRĆU! Mere za očuvanje vit. vrednosti– termostabilni, ali osetljivi na kiseonik iz vazduha posebno u prisustvu svetlosti i toplote. Razaraju ga oxidansi (u užeglim mastima – peroxidi – jer lako otpuštaju kiseonik). Čuvati masti od užeglosti na nižim temperaturama i u tamnim sudovima.

β- karoten je provitamin Vit A, ali ima i Antioksidantnu ulogu Iskoristljivost karotenoida u hrani je manja nego vitaminaA

6 μg β- karotena je nutritivni ekvivalent 1 μg retinola Cilj 2100-3000 μg β- karotena /1000 kcal

Biološka aktivnost vitamina A -RETINOL EKVIVALENT

-350 re/1000 kcal dnevnog unosa! -Povećane potrebe izaziva: -Dijarealni sindrom, infekcije, prisustvo parazita u GIT -Preporučeni dnevni unos: 500-600μg retinola- preporuke SZO 800-1000 μg retinola- preporuke USA

KVANTIFIKACIJA VIT A DO 1967. DOZA VIT A – IU RE-RETINOL EKVIVALENT 1 RE = 1μg RETINOLA 3,3 IU VIT A 6 μg β-KAROTEN 12 μg DRUGIH PROVITAMINA 1947. SINTETISAN VIT A-FORTIFIKACIJA

Absorpcija i iskoristljivost vit A - poboljšavaju: masti, proteini, vit E, cink - snižavaju peroksidi u mastima i oksidansi u hrani Boja voća i povrća nije indikator Sadržaja vit A!!!

Prevncija deficita vitamina A -Zdravstveno vaspitni rad -Promene navika u ishrani -Promocija i unapredjenje dojenja -Fortifikacija namirnica (šećer,ulje, margarin, mleko, čaj, pirinač,kukuruz) -Suplementacija (100 000 i.j. pri vakcinaciji od morbila)

Deficit vitamina A

• Zastoj u rastu

• Pojačana sklonost ka infekcijama

• Slepilo i smrt kod dece i mladih

Toksičnost Akutno trovanje, doza veća 100x Simptomi:glavobolja, slabost zamućenje vida,poremećaj mišićne koordinacije Hronično trovanje:10 x veće kol.pad TM, Bolovi u mišićima i zglobovima, suva koža, Poremećaj vida opadanje kose i osip po koži.

ISHRANA KOD DEFICITA

VITAMINA A

• ŽITARICE: NEZNATNE KOLIČINE

• MLEKO I PROIZVODI: DOBAR IZVOR- SVAKODNEVNO

• MESO I JAJA:JETRA, IZNUTRICE, JAJA/ŽUMANCE

• MASTI: BELE MASTI IMJU VIŠE Vit A, ALI IMAJU VEĆU TAČKU TOPLJENJA I ZATO TRREBA UNOSITI ŽUTE- PUTER

■ POVRĆE: ŽUTO MRKO I TAMNO ZELENO ■ VOĆE :ŽUTOMRKO OBOJENO

■ NAPITCI : SOKOVI ■ RIBLJE ULJE

Posledice nedostatka vitamina A – kokošje slepilo. Kod nas se retko javlja deficit,a u jugoistočnoj Aziji najmanje 500 000 predškolske dece oboli od kseroftalmije (manjak V-A) koja zahvati i rožnjaču – smatra se da će oko ½ ove dece oslepeti, a verovatno oko 60% će umreti. To je suvo (ksero) zapaljenje vežnjače (konjuktive) oka i suvoća očne jabučice.

Drugi simptom – kokošje (noćno) slepilo – poremećeno stvaranje rodopsina i zato te osobe slabo vide u sumrak. Osim toga, dolazi i do suvoće rožnjače (orožavanje rožnjače). Adaptacija oka na sumrak se vrlo brzo popravlja (1-2 dana), a suvoća rožnjače 2-5 dana, a za potpuni oporavak treba1-2 nedelje uz terapiju.

Ako se ne reaguje pravovremeno dolazi do keratomalacije – nekroza (razmekšavanje) rožnjače i to su trajna oštećenja.

Osim ovih promena_ pojačano orožavanje oko korena dlake (guščja koža), orožavanje epitela respiratornog trakta, digestivnog trakta i epitela urotrakta (inače epitel nikad ne orožava), pad imuniteta. Do svih ovih promena doći će ako hrana ne sadrži dovoljno beta-karotena i V-A ili ako je poremećeno pretvaranje provitamina u V-A (npr oštećenje jetre).

Dijeta bogata vitaminom A daje se u svim slučajevima hipo i avitaminoze A. Kod izvesnih slučajeva svejedno je u kakvom ćemo obliku davati V-A, a ako je poremećeno pretvaranje provitamina, onda dati čist V-A (aktivna forma). EV obroka i sadržaja B, M, UH – određuje se prema starosti, fizičkoj aktivnosti – ali treba sadržati veće količine V-A.

Izbor namirnica: 1.žitarice – ne sadrže V-A, nešto malo karotena – u uobičajenim količinama se daju 2.mleko i proizvodi – dobar su izvor V-A (punomasno mleko i proizvodi) 3.meso, riba, jaja – najviše u jetri i drugim iznutricama i jaja – žumance. A meso uglavnom nema mnogo V-A (ali esencijalne AK – važno)

4.masti, ulja – bele masti sadrže više vitamina A ali teže se iskorišćavaju tako da prednost dajemo maslacu i vitaminiziranom margarinu. Riblje ulje – prirodni koncentrat V-A i D. 5.povrće – sadrži pre svega beta-karotene – mrkva, tamno zeleno lisnato povrće, bundeva, dinja, peršunov list, spanać, paprika, šargarepa... Nema čist V-A. 6.voće – sve isto kao povrće – žuto, narandžasto – breskva, kajsija i neke druge vrste

7.šećeri – ne sadrže V-A – uobičajene količine se daju. -napici – naročito voćni sokovi i sokovi od povrća, a alkohol je strogo zabranjen – oštećuje jetru.

Najpre se normalizuje adaptacija oka na sumrak, ostalo posle. Raspored i broj obroka – nema specifičnosti – bolje više manjih obroka 3 + 2 užine.

Avitaminoza vitamina D Liposolubilni vitamin holekalciferol D-2 iz ergosterola nastaje pod dejstvom UV-zračenja – nema ga u prirodi – kalciferol; D-3 – holekalciferol – ima ga, a provitamin je 7-dehidroxiholesterol – u koži pod dejstvom UV zraka.

Uloge: -povećava apsorpciju Ca i P kroz zid tankog creva i time njihov sadržaj u serumu, a takođe i reapsorpciju Ca i P iz primarne mokraće -reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i stvaranje zubnog emajla -faktor je rasta – neophodan za pravilno rastenje kostiju i organizma

-aktivna forma V-D 3 – neophodan za sintezu insulina, za diferencijaciju ćelija, stimuliše imunitet. Mnogi ga smatraju više kao hormon nego kao V. -aktivni oblik stvara se u bubrezima.

Prirodni izvori: namirnice – relativno siromašne: riba i riblje ulje, jaja, maslac i vitaminizirani margarin. Ostale namirnice ili ništa ili minimalne količine. Dnevne potrebe: deca do 7 g. – 400 I.J., odrasli 100 i.j.; trudnoća, laktacija, adolescenti – više. Posledica nedostatka – rahitis (kod dece), osteomalacija (odrasli), zubni karijes.

RAHITIS – poznat još kod neandertalaca (više od 50 000 g.; kasnije, u 17.veku – zdravstveni problem). -javlja se u bilo kom kraju ako se deca ne izležu dovoljno suncu, -ako nema dovoljno V-D i Ca ili -zbog nedovoljnog unosa hranom ili poremećenog apsorbovanja ili -ako je onemogućeno pretvaranje provitamina u V-D u koži. -osim toga rahitis se javlja ako hrana ne sadrži dovoljno Ca i P

Rahitis se javlja najčešće kod dece – 1. i 2. g. života, može i kasnije (pubertet) – prvi znak je kraniotabes – razmekšavanje kostiju lobanje iščezava pre kraja 1. godine života. Drugo značajno je – prednja fontanela zatvara se između 12-15 meseca, a kod rahitične dece čak i do kraja 2.g. ostaje otvorena.

-rebarne brojanice – zadebljanja rebara gde prelaze u rebarnu hrskavicu, -zadebljanje krajeva dugih kostiju, -ispupčenost čeonog dela lobanje (kaput kvadratum), -deformacija grudne kosti (pileće grudi), -deformacija kostiju nogu kad dete prohoda,

-mišićni sistem nije dovoljno razvijen – mlitavost,-češće se znoje -kasnije izbijanje zuba -ako se smanji nivo Ca u serumu mogu imati čak tetanične grčeve i smanjena je otpornost organizma-rahitična deca nisu uvek mršava

Kod odraslih se javlja OSTEOMALACIJA – gubitak Ca iz kostiju – najizraženije kod trudnica (još ako su više puta rađale) i u laktaciji gubi Ca. Osteomalacija – deformiteti kičme, karlice, extremiteta, a ta deca mogu imati urođeni kongenitalni rahitis.

Rahitis i osteomalacija mogu se sprečiti putem hrane sa dovoljno Ca i P i V-A, C i dovoljno B. Posebna uloga – sitna riba sa kostima.

Zubni karijes– smatra se da je nedostatak Ca i V-D uzrok pojave karijesa – dolazi do malformacije zuba i oni su lakše podložni kvaru. Jedan od značajnih faktora je nedostatak fluora u hrani, preterana upotreba slatkiša, nedovoljna higijena usta i zuba, način ishrane koji podrazumeva jedenje manje sirove i grube hrane.

Dijeta – bogata Ca i V-D indikovana je u svim ovim slučajevima i svih drugih stanja koja su praćena gubitkom Ca iz organizma. Da bismo postigli rekalcifikaciju koštanog tkiva mora imati dovoljne količine B, Ca i P i V-D. Bez obzira na količinu V-D može se smanjiti apsorpcija Ca (pozitivno utiču AK, M date u manjim količinama i limunska kiselina).

Negativno – ometaju apsorpciju Ca – fitinska i oxalna kiselina i masti u većim količinama – nastaju Ca-sapuni. Bitno je da se EV odredi prema potrebama organizma da li je odojče, dete, trudnica, odrasli...dovoljne količine B, Ca, P, V-D. Ostalo – starost, fizička aktivnost.

Izbor namirnica: 1.žitarice – prednost polubeli hleb ili obogaćeni hleb nekim V i m.m. Hleb ne sadrži V-D, sadrže Ca, ali nije baš povoljan odnos Ca i P i treba voditi računa da se u opni zrna žita nalaze fitinska i oxalna kiselina – ne graham. 2.mleko – izuzetno značajno – odličan izvor B i Ca, ali ne sadrži tj vrlo malo V-D.

3.meso, riba, jaja – sadrže visokovredne B i Ca, ali nije velika iskoristljivost, a V-D uglavnom u iznutricama pre svega jetra, pa ribe (pogotovu one sa kostima), žumance jajeta (uopšte jaje, a žumance – V-D i A) 4.masti – maslac i vitaminizirani margarin, ulja – uglavnom ne sadrže – ne unositi mnogo masti; riblje ulje obavezno jer je prirodni koncentrat V-D – preporučuje se.

5.povrće – sadrži Ca i P – leguminoze naročito, ne sadrži V-D, voditi računa o lisnatom – zbog oxalne kiseline. 6.voće – ne sadrži V-D, ali ga treba davati zbog drugih vitamina, posebno zbog V-C i V-A. Ca – relativno dobro se iskorišćava. 7.šećer – nema V-D, Ca... Uz dijetu savetujemo i umereno izlaganje tela sunčevim zracima i povećan unos V-A,D ako se ne unosi riblje ulje.

Atiaminoza – bolest beri-beri – tiamin B-1 – aneurin Osnovna uloga – estar pirofosforne kiseline (tiamin pirofosfat) – koferment za karboksilazu. Fermenti u čiji sastav ulazi neophodni su za dekarboxilaciju pirogrožđane kiseline – pravilan metabolizam UH.

Prirodni izvori tiamina – bakterije u crevima čoveka mogu ga sintetisati ali nedovoljno, u našoj ishrani – najbolje: svinjsko meso, džigerica, crno pšenično brašno i leguminoze. Kvasac : (prirodni koncentrat svih V-B komplexa), kvasac se mora inaktivisati pre upotrebe jer žive gljivice same troše B-1.

Dijetoterapija – mere za očuvanje vitaminske vrednosti namirnica: – B-1 je hidrosolubilan – lako prelazi u vodu u kojoj se kuva (što manje vode i ne odbacivati je i povrće ne držati dugo u vodi) -alkalije razaraju B-1 – ne treba ih dodavati prilikom pripremanja namirnica -gubi se oko 25-30% pri uobičajenoj pripremi -postoje antivitamini – iz sirovih riba (sirova riba-činilac – tiaminaza – razara B-1), korovske biljke – jedna vrsta paprati.

Dnevne potrebe u B-1 – prema EV obroka = 0,4 mg/4200 KJ. Bolest kao posledica neunošenja – beri-beri – ''ja ne mogu'' – kod nas ga nema, javlja se češće hipotiaminoza i to kod odojčadi i male dece koja se preterano hrane mlekom i proizvodima, belim brašnom, poliranim pirinčem itd.

Može se javiti kod ulkusnih bolesnika – koriste više M, mleka, šećera, belog brašna itd. Hipotiaminoza – i kod hroničnih alkoholičara – znaci deficita – najčešće zbog oštećenja jetre pa ne može sintetisati kokarboxilazu u karboxilazu i ne iskorišćava se. Beri-beri – daleki istok – pretežno se hrane poliranim pirinčem.

Znaci deficita: razdražljivost, zaboravnost, nesanica, gubitak apetita, često povraćanje, mišićna slabost (zbog poremećaja u metabolizmu UH) – čak do paralize mišića extenzora nogu. Slabost srčanog mišića, pad TA, usporena cirkulacija krvi i može doći do pojave edema extremiteta – to je vlažan beri-beri – ima goru prognozu (lakše dolazi do infekcije).

Leči se dijetoterapijom – dijeta se preporučuje kod svih stanja hipotiaminoze i atiaminoze, kod alkoholičara i kod stanja koja su duže praćena pojačanim metaboličkim procesima. Kod atiaminoze – u početku su doze jako velike – moraju se davati preparati B-1 bilo oralno ili parenteralno. Energetske potrebe, potrebe u V i m.m. su normalne – nema specifičnosti osima za B-1.

Izbor namirnica: 1.žitarice – pšenično brašno od celog zrna (graham – crni – svi sa kvascem), nepolirani pirinač. Svi proizvodi iz ove grupe: peciva itd, ali od celog zrna.

2.mleko i proizvodi – ne sadrže mnogo B-1 tako da se daje u uobičajenim količinama (zbog Ca, fosfora?...) 3.meso, riba, jaja – najbolje svinjsko i iznutrice (jetra) i žumance jajeta i druge vrste mesa. 4.masti i ulja – masti koje se lakše iskorišćavaju, biljna ulja, maslac, margarin (zbog liposolubilnih vitamina... jer ne sadrže B-1).

5.povrće – prednost imaju leguminoze i krompir. Leguminoze dajemo kao cela zrna da bi se pojačala peristaltika (jer je usporena). Ostalo povrće – zbog drugih hranljivih materija. 6.voće – ne sadrži ili sadrži malo B-1 – uzima se u uobičajenim količinama zbog V-C, prostih šećera, minerala, celuloze.

7.šećer – uobičajeno – ne sadrže B-1 – ne preterivati. -koriste se i začini jer postoji gubitak apetita, a i poboljšavaju ukus (podstiču lučenje digestivnih sokova). -kvasac – obavezni dodatak dijeti (prirodni koncentrat i to inaktivisani kvasac) -poželjno – 5 obroka: 3 glavna i 2 užine

Pelagra – posledica nedostatka niacina (PP-faktor) pele agra = ružna koža -naziv – skraćenica – pelagra preventiv factor – engl. Uloga: -kao koenzim ulazi u sastav enzima koji su značajni u rocesu disanja i mišićnih kontrakcija tj. metabolizmu šećera -proces dehidrogenacije prenošenja H

Izvori: NŽP: iznutrice – naročito jetra, manje meso i riba; NBP: crno brašno, leguminoze, krompir. PP – jedan od izuzetaka među vitaminima – može se sintetisati u organizmu iz AK triptofana – za 1 mg treba 60 mg triptofana. Dnevne potrebe: 6,6 mg/1000 kcal/4200 KJ ili unošenjem triptofana ili PP.

Pelagra – usled nedostatka niacina javlja se masovno u zemljama gde kukuruz čini glavnu hranu (više od 60% ukupne E). U kukuruzu je u vezanom obliku – oslobađa se pod dejstvom alkalija – zavisi od načina pripreme. Pelagra – fotodermatoza – promene pod dejstvom sunčeve svetlosti na otkrivenim delovima tela, s proleća na licu – čelo, nos, jagodice, u vidu leptira; oko vrata – Kasanova ogrlica, na dorzalnoj strani dlanova i tabana.

Promene: najpre crvenilo, pa vezikule, bule, desklamacija (ljuštenje kože), ragade, hiperpigmentacije – koža ima jako grub izgled – pele agra – gruba koža. Izmene na sluznici digestivnog trakta – slabije varenje hrane – pojava dijareja, promene u mentalnoj sferi – apatija, nezainteresovanost za okolinu, na kraju demencija – dermatitis, dijareja , demencija, (DDD).

Uvek je praćena anemijom i znacima nedostatka drugih vitamina B-komplexa. Leči se određenim načinom ishrane – u početku mogu preparati jer su početne doze 100-500 mg PP.

EV obroka: prema potrebama organizma – nema karakteristika, najčešće hiperkalorijska dijeta jer je uglavnom ishrana siromašna; povećan sadržaj P naročito animalnih P zbog triptofana; povećan sadržaj svih V-B komplexa. Daje se obično kašasta ili čak tečno-kašasta dijeta jer je pelagra praćena crevnim poremećajima, dijarejom.

Izbor namirnica: (dosta PP i triptofana) 1.žitarice – hleb od pšeničnog brašna (to nije lako promeniti – to su krajevi i ljudi koji se bave gajenjem kukuruza, pa i navike...) 2.mleko – ne sadrže mnogo PP, ali su dobar izvor triptofana – preporučuju se kiselo-mlečni proizvodi s obzirom na crevne poremećaje; mogu mladi sirevi

3.meso, riba, jaja – iznutrice – jetra; jaja – nešto PP, ali ova grupa je mnogo bolji izvor triptofana 4.masti i ulja – lakše iskoristljive masti i ulja: ulje i maslac – u uobičajenim količinama zbog esencijalnih m.k., liposolubilnih vitamina 5.povrće – krompir, leguminoze – dobar izvor niacina, sadrže i triptofan; davati leguminoze u vidu pirea – zbog celuloze (crevni poremećaji)

6.voće – ima malo PP, ne sadrži ni triptofan – ali zbog V-C, provitamina A (povećanje opšte otpornosti organizma) i sveži voćni sokovi... 7.šećeri – sve uobičajeno -začini – da bi popravili apetit, ukus jela, ali samo blagi začini -kvasac suvi inaktivisani – u što većim količinama – sadrži i ostale vitamine B-komplexa -4-5 obeda u toku dana (3 glavna + 1-2 užine).

Skorbut

Poseldica je nedostatka vitamina C. Vitamin C je hidrosolubilan. Hemijska struktura – dehidroaskorbinska kiselina lako prelazi u askorbinsku kiselinu.

Uloge: -značajan za stvaranje nekih hormona, kolagena -za pravilan metabolizam Fe, Co i folne kiseline -povećava otpornost organizma prema infekcijama -potpomaže pretvaranje Hol u žučne kiseline što omogućava eliminaciju Hol iz organizma – uloga u prevenciji ateroskleroze

Prirodni izvori: -NBP: pre svega voće i povrće -NŽP: ili jako malo ili ni to V-C je osetljiv na spoljne uticaje – lako se gubi iz namirnica. Zavisi od dužine čuvanja namirnica – duže čuvanje – manje vitamina C. Razara ga ferment oxidaza – on je u svim biljnim ćelijama – oslobađa se prilikom seckanja, lomljenja, gnječenja – aktivan u dodiru sa kiseonikom.

Termolabilan je – duže kuvanje na visokim temperaturama dosta smanjuje V-C. Alkalije ga razaraju i joni teških metala takođe. Da bi sačuvali vitaminsku vrednost treba koristiti što svežije namirnice, čuvati ih na hladnom i suvom mestu, bez lomljenja, gnječenja, seckanja, kuvati u malo vode u zatvorenom sudu (zbog kontakta sa kiseonikom), ne dodavati alkalije pri pripremanju, ne upotrebljavati npr bakarne sudove.

Dnevne potrebe: oko 20-30 mg, a 70-100 mg obezbeđ+uje potpuno zasićenje organizma – bolja otpornost. Skorbut se retko javlja – bio je češći kod mornara, vojnika. Kod nas se češće javlja hipovitaminoza C – smanjen unos vitamina C – najčešće u proleće – umor, malaksalost, krvarenje iz desni, zapalenje desni, klaćenje zuba, češće su infekcije, a baš u tom periodu jer se hranimo na takav način, npr zimnica izgubila zbog čuvanja V-C.

Deficit vitamina C - skorbut – petehijalna krvarenja oko korena dlake, - krvarenje u sluznicama i potkožnom tkivu, -krvarenje u unutrašnjim organima; - promene na kostima i zubima. - anemija - smanjena otpornost prema infekcijama.

Dijeta bogata vitaminom C daje se u slučaju pojave hipo ili avitaminoze V-C i gde god postoje povećane potrebe za vitaminom C (TBC, infektivne bolesti, pušači...). EV obroka – u fiziološkim granicama.

Izbor namirnica i mere očuvanja vitaminske vrednosti su bitne. 1.žitarice – nijedna nema mnogo V-C a i to se uništi na povišenim temperaturama – nisu dobar izvor, jedino klice u vidu salata. Daju se naravno žitarice kao i obično. 2.mleko – nisu izvor V-C - mleko ga ima malo, ali termičkom obradom se smanjuje (uništava).

3.meso, riba, jaja – značajni su zbog anemije koja prati skorbut. Iznutrice Fe – čak i malo V-C (ali se T.O.). Jaja – Fe i P. 4.masti i ulja – uobičajeno.

5.povrće – preporučujemo sa više V-C i koje se daje sirovo, i povrće u vidu soka od povrća. Najviše V-C ima sveža zelena paprika; kupus ga ima dosta, paradajz (svež), svo ostalo povrće, naročito lisnato npr list peršuna ali se dodaje na kraju pripreme jela zbog T.O. Zimi – kiseli kupus i kisele paprike – ali konzervisano na biološki način – ne kuvani (npr turšija da). Krompir – najviše se očuva V-C ako je pečen u rerni u ljusci.

6.voće – odličan izvor V-C. Kod nas – limun, pomorandža, grjpfrut, kivi, nar, šipak (ali za čaj i pekmez – T.O. dovodi do gubitka) (bolji su sokovi), jagode (ali im kratko traje sezona), trešnje, višnje, borovnica (dosta). 7.šećeri – uobičajeno – ne sadrže V-C. Napici – prirodni voćni sokovi – sveži sa dosta V-C.