Đavolji reČnik

8/20/2019 ĐAVOLJI REČNIK

1/104

PREDGOVOR

Đavolov rečnik započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi ne redovno, sadugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovomCinikov jezikoslovar , koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. a citiramoizdavače ovog izdanja!

"#vaj pobo$niji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religiozni% skrupula poslednji% novina u kojima je deo dela bio objavljen, &to je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavilidesetinama "cinički%" knjiga ' Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. (ećina ovi% knjiga

bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno po%valiti i bedastoćom. )dru$enim trudom, dovelesu reč "cinik" na tako lo& glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadr$i bila unapred ismejana, jo& preobjavljivanja.") me*uvremenu, neki od spretniji% %umorista u ovoj zemlji su se poslu$ili nekim delovima knjige kojisu odgovarali nji%ovim potrebama, i mnoge njene de+inicije, anegdote, +raze itd. sada su manje'vi&eu&le u op&tu upotrebu. #vo obja&njenje se ne nudi iz ta&tine potaknute sitnicama, već da bi se

predupredile moguće optu$be za plagijat, &to uop&te nije sitnica. onoviv&i svoje, autor se nada da ćega oni kojima je delo namenjeno ' prosvećeni du%ovi koji vi&e vole suvo nego slatko vino, razum negoosećanja, du% nego %umor, čist engleski nego sleng ' osloboditi optu$bi.)padljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativni% citata iz dela istaknuti%

pesnika, od koji% je onaj najva$niji učeni i domi&ljati sve&tenik, otac -asalaska $ejp, ./., čiji susti%ovi i potpisani njegovim inicijalima. utor proznog teksta veliki je du$nik oca $ejpa zbog podr&kei ljubazni% saveta.

. 2.


2/104

23453/, im. in kojim suveren pokazuje da je pravilno procenio visoku temperaturu prestolja.

2#7, im. ram boga tomaka, kome se, uz du$no po&tovanje, priklanjaju svi pravimu&karci. #va drevna vera ima samo mucavu podr&ku $ena. #ne ponekad slu$e na oltaru, bezvoljno inee+ikasno, ali ne poznaju pravo po&tovanje jedinog boga koga mu&karci stvarno obo$avaju. a $eneimaju odre&ene ruke u svetskoj is%rani, postali bismo rasa travojeda.

733T:53/, im. omi&ljata apstrakcija u politici, smi&ljena da bi primila udarce iuvrede namenjene predsedniku ili premijeru. ovek od slame, otporan na ga*anje mrtvim mačkama i

pokvaremm jajima.

73:;, im. #naj deo bojnog broda koji govori, dok ukras na pramcu razmi&lja.

4?73, @starogrčki! &kolaA. ntička &kola u kojoj su se učili moral i +ilozo+ija. 1

473/, im. @#d starogrčkog BCDEFGHD.A avremena &kola u kojoj se uči +udbal.

4


3/104

Baruh de Lois

72353/, im. veprevla*ujuća $elja da se bude vre*an od neprijatelja za $ivota, i ismevanod prijatelja posle smrti.

7T3/, im. (elikodu&nost dr$ave prema onim prestupnicima koje bi bilo suvi&e skupo

kazniti.

T3T3/, im. #sećanje koje izazivaju prijatelji na&i% prijatelja.

;)3:/, im. #djek plitkog mi&ljenja.

;)=, im. itni& kojim narod plaća one koji ga zasmejavaju i pro$diru.

#TT, im. ijavica koja, po&to je otkrila da se uvukla u oklop davno mrtve kornjače,re&i da je svrsis%odno stvoriti novi savez sa sve$om kornjačom.

#T4:, im. aučesnik lekara, dobročinilac ukopnika i staratelj grobljanski% crva.

:3;3;3;3, uzv. )sklik po kojem oni prevareni u martu saznaju da je nji%ova glupost starijaza jo& jedan mesec.

T3T, im. laba osoba koja popu&ta isku&enju da se odrekne nekog zadovoljstva.otpuni apstinent je onaj ko se uzdr$ava od svega osim od apstinencije, a naročito od neme&anja u tu*a

posla.:eče tu$ni otac raspusnom mladiću!"7islio sam biće& apstinent do smrti.""oću", reče nitkov u%vaćen u piću,"oću, gospodine, ali ne zadrti."

!.#.

#;)T, prid. ezavisan, neodgovoran. psolutna monar%ija je ona u kojoj vladar čini

kako mu volja, dokle god je to po volji ubicama. ije ostalo mnogo apsolutni% monar%ija, po&to suvećinom zamenjene ograničenim monar%ijama, u kojima je suverenova mogućnost da čini zlo @i dobroAstrogo ograničena, i republikama, kojima upravlja slučaj.

):, im. 3zra$avanje uverenja koje je očigledno u neskladu s va&im mi&ljenjem.

:3T4T, im. #naj ko projektuje plan izgradnje va&e kuće, a planira projekt razgradnjeva&eg d$epa.

:, im. ) politici, zami&ljeni bunar sa pacovima u kojem se političar bori sa svojom pro&lo&ću.

:3T#4:T3/, im. (ladavina najbolji% ljudi. @) ovom značenju, reč je zastarelaO isto

tako, taj oblik vladavine.A ;judi koji nose meke &e&ire i čiste ko&ulje ' krivi za obrazovanje iosumnjičeni za posedovanje bankovni% računa.

:34, im. (rlo e+ektna $enska kozmetika, koja na nji% ima velikog e+ekta.

)453#T#:, im. ovek koji čekićem objavljuje da je jezikom nekog od$epario.

)T:;3/, im. =emlja koja se nalazi u /u$nom moru, i čiji je industrijski i trgovinskirazvoj uveliko unaza*en nesrećnom raspravom me*u geogra+ima oko toga da li je ona ostrvo ilikontinent.

(:), im. /ezero pored kojeg se, u antička vremena, nalazio ulaz u paklene predele.)čeni 7arko nselmo krutator veruje da činjenica &to je ulaz u pakao bio pored jezera ima veze sa

%ri&ćanskim ritualom kr&tenja uranjanjem. ;aktancije je,medutim, pokazao da je to gre&ka.


4/104


5/104

linija koja se nezamislivom brzinom prostirala kroz sedam sela, i glasno odbijala svaki poku&aj te&enja."2oga mu poljubimK", uzviknu geodetski pomoćnik, zaklanjajući oči i gledajući u poljoprivrednu linijukoja je nadvoje presecala njegovo obzorje. -eodeta baci nezainteresovan pogled na +enomen, i potomse ponovo usredsredi na svoj instrument. "To je", uzvrati on, "va&ingtonski meridijan."

2T3#8 im. odanje po drvetu bez napora.

2=3;34 9, im. (rsta zmije koja se izlegala iz jaja petla. 2azilisk je imao jedno lo&e oko, injegov pogled je bio smrtonosan. 7nogi nevernici poriču postojanje ovog stvorenja, ali emprelourator je video i dr$ao u rukama jednog koji je oslepeo od udara groma kojim ga je kaznio /upiterzato &to je uputio kobni pogled jednoj plemenitoj dami koju je /upiter voleo. /unona je kasnije reptiluvratila vid, i sakrila ga u jednoj pećini. i o čemu antički narodi ne svedoče tako rečito kao o

postojanju baziliska, ali petlovi su prestali da legu jaja.

22, im. tvorenje nepravilnog oblika, neodre*ene starosti, pola i stanja, uglavnomizuzetno po snazi osećanja koja budi kod drugi%, dok je samo bez osećanja ili osećaja. 2ilo je i čuveni%

beba, npr. mali 7ojsije, iz čiji% su avantura u trsci egipatski sve&tenici sedam stoleća ranije svakakorazvili svoju la$nu priču o #zirisu kao detetu koje je bilo spaseno na plovećem lotosovom listu10.

234, im. olitičar oboleo od samopo&tovanja, i ogrezao u poroku samostalnosti.2;#, im. a italijanskom, lepa $ena. a engleskom, smrtonosni otrov11. jajan primer su&tinske sličnosti ova dva jezika.

2;#, prid. 5rno.

234T353, im. 7ona&ki red, inače poznat kao "crni +ratri" .

#na pomisli! "-le, jato vranaK"l> pokaza se na svetlu dana V To veto pismo kre&te i grakćuvetog 2enedikta du%ovnici.

#na će! "ravilo je osnovno=a sve koji se ovako bakću! a ovom svetu crni redovnici, a onom svetu crni redovno."

"Wavo na zemlji" @;ondon, 1M1JA

2:343 4#, im. azve$*e +Co%a Berenies- nazvano po $eni koja je $rtvovalasvoju kosu da bi spasla mu$a1J.

a bi spasla $ivot voljenog mu$a,)vojke je svoje dala drevna damaO mu&ka za%valnost počast joj pru$a!)pisa&e njeno ime me* zvezdama.

=a dana&nje udate lepotice,4oje bi dale mu$a da spasu kosu,=atvorene su nebeske granice!remalo je zvezda u celom 4osmosu.

-.$.

82astinado ' batinanje po tabanima. #d &panskog bastonada, od baston, &tap @od kasnolatinskog bastumA.92azilisk ' mitolo&ko biće u obliku zmije, zmaja ili gu&tera. oslednji% vekova popularno samo u %eraldici.10


6/104

273;35, im. rigovori upućeni ovom sjajnom rečniku.

27:T#T, im.

a kolena ljudi padnu, ju tra$eći odru grlo,Tuku, viču, la$u tečno, zauzvrat da im dadnu,onosni bi bili vrloreminuti za nju večno.

-.$.

24)X34, im. #naj koji je platio sve poreze na kućanska dobra.

2=2#I34, im. esrećnik koji veruje u ne&to &to mo$e da vidi i oseti. ro+esor auison sar$avnog univerziteta u 4ali+orniji tvrdi da su /evreji bezbo$nici.

2=#X/, prid. #bdaren velikom snagom da podnosi zla koja spopadaju druge. 4adasu =enonu1L rekli da je jedan od njegovi% neprijatelja napustio ovaj svet, on be&e očigledno potresen."4akoK", uskliknu jedan od njegovi% učenika, "zar plačete zbog smrti protivnikaR" "%, tačno je",uzvratio je čuveni stoičarO "ali trebalo bi da me vidite kako se sme&im na smrt prijatelja."

BEZ PRIJATELJA, prid. Koji nikom ne može da uini u!"u#u. Li$en %o#a&!&'a. Pri'rženi!&ini i (dra'om ra(umu.

23-73/, im. edostatak ukusa, za koji će u budućnosti biti odre*ena kazna poznata kaotrigamija.

BITKA, im. )e&od kojim !e (u%ima od'e(uje 'or koji nije popu!&io pod naporima je(ika.

2;4(:, im. erimovani jampski pentametar ' engleski sti% koji je najte$e pisati na pristojan načinO stoga ga naročito mnogo koriste oni koji ne mogu pristojno pisati bilo kakve sti%ove.

2;3T(, prid. alik na jednostavnog američkog gra*anina koji se ba&kari u svom domu, ilidokazuje svoju va$nost u op&tem poretku stvari kao osnovna jedinica parade. (itezovi carstva be%utako blistavi u svojim bar&unastim i zlatnim odorama da bi i% nji%ovi gospodari te&ko prepoznali. '"nali klasa".

2;3I/3, im. #soba koju nam je zapove*eno da volimo kao sebe same, i koja čini sve &tomo$e da nas učini neposlu&nima.

2#-#7#, prid. e&to neočekivano i upadljivo korisno za osobu koja to ovim pridevom opisuje.

2#-#PT#(/, im. vedočenje omo kreatora o solidnoj izradi i lepom dizajnu euskreatusa. opularna +orma samouni$avanja, koja sadr$i i element ponosa1Q.

2#;, im. eprijatan osećaj koji mo$e imati +izičke uzroke u nečemu &to se de&ava telu, ili bitičisto psi%ičkog porekla, izazvan tu*om srećom.

2#-T, prid. 4oji upravlja, podlo$no kontroli, imovinom lenji%, nesposobni%, rastro&ni%,zavidljivi% i nesrećni%. To je mi&ljenje koje prevladava u podzemnom svetu, gde se 2ratstvo čovečijenajlogičnije razvija, i nalazi najiskreniju podr&ku. =a stanovnike srednjeg sveta, ova reč je sinonim zadobar i mudar.

2#-TT(#, im. oklon eba, koji znači!

1L=enon @LL6'J6Q. g. pre n. e.A, grčki +ilozo+ iz 4itiona na 4ipru. #snovao je stoički &kolu u tini L08. g. pre n. e.1Qomo kreator ' čovek stvoriteljO deus kreatus V stvoreni bog @lat.A.


7/104

"#vo je moj najdra$i sin, i veoma sam zadovoljan njime." ' #on . okefeler . agrada za rad i napor. ' #. /. 0or$an.)&te*evina mnogi% u rukama jednog. V ud#in e2s13.

ada%nuti leksikogra+ je mi&ljenja da ovim odličnim de+inicijama on ne mo$e dodati ni&ta vredno.

2#;T, im. roces aklimatizacije koji priprema du&u za drugi i gorči svet.

2#T34, im. auka o povrću ' onom koje nije dobro za jelo, kao i onom koje jeste.)glavnom se bavi nji%ovim cvetovima, koji su prete$no lo&e dizajnirani, neumetnički obojeni ismrdljivi.

2:, im. lake koje često odsecaju oni koji s pravom osu*uju apsurdni kineski običaj brijanja glave.

2:7, im. #naj koji je stvorio 3nduse, koje čuva (i&nu a uni&tava Piva, &to je mnogourednija podela rada nego one koje se nalaze kod bo$anstava neki% drugi% naroda. brakadabrance, na

primer, stvara -re%, čuva ;opovluk, a uni&tava -lupost.ve&tenici 2rame, kao i oni brakadabranaca, učeni su i sveti ljudi koji nikada nisu nevaljali.

#, 2rama, ti staro bo$ansko ustrojstvo,

rvo ;ice za %induističko Trojstvo.Ti% i spokojan sedi& usred planine,;a$no skromno skr&ta& noge pun vedrine 'Ti mora da si rvo ;ice /ednine.

/olidora '%it

2:4, im. =ajednica koja se sastoji od jednog gospodara, jedne gospodarice i dvoje slugu,&to ukupno čini dvoje ljudi.

BRAVA I KLJ*+, im. pra'a po kojoj !e po(naju -i'i"i(a-ija i pro!'e&"jeno!&.

2:3, im. peritiv sastavljen od jednog dela groma i munje, jednog dela kajanja, dva delaubistva, jednog dela smrti'pakla'i'groba i četiri dela proči&ćenog otone. oza, stalno puna glava. r

$onson16 je rekao da je brendi piće %eroja. amo će se %eroj usuditi da ga pije.

2);, im. #soba koja se naročito često nalazi u intelektualno'spekulativnim krugovima,a &iri se kanalima moralne aktivnosti. 2udala je sveprisutna, sveoblična, svevideća, sveznajuća,svemoćna. 2udala to be&e &to izmisli slova, &tampu, $eleznicu, parobrod, telegra+, banalnost i naučnediscipline. tvorio je rodoljublje, i naučio narode da ratuju ' osnivač je teologije, +ilozo+ije, prava,medicine i ikaga. )spostavio je monar%istički i republikanski oblik vladavine. ostoji od večnosti dovečnosti ' kako je budalio u praskozorje stvaranja, tako budali i sada1M. ) osvit vremena, peva&e na

prvobitnim brdima, a u podne postojanja predvo*a&e procesiju bića. jegova majčinska ruka je toplou&u&kala ugaslo sunce civilizacije, i u sumraku on sprema ovekov večernji obrok mleka i moralnosti, inavlači pokrivač sveop&teg groba. 3 kada svi mi ostali utonemo u san večnog zaborava, on će ostati

budan da napi&e istoriju ljudske civilizacije.

2))X#T, im. #no vreme u kojem na&i poslovi napreduju, na&i prijatelji su iskreni, ina&a sreća je osigurana.

2)4, im. mrad u u%u. epripitomljena muzika. -lavni proizvod civilizacije i njen znakraspoznavanja.

1N/ud$in ebs @ugene ebs, 18NN'19J6A, radnički vo*a, petostruki neuspe&ni kandidat ocijalističke partije za predsednika @1900'19J0A.16emjuel $onson @amuel /o%nson, 1M09'1M8QA, poznat kao dr $onson, engleski knji$evni kritičar i leksikogra+. 3mao veliki

uticaj na englesku knji$evnost. isac :ečnika engleskog jezika.1Mara+raza sti%ova iz 3( pevanja 2ajronovog speva (itez arold! " Time rites no rinkle on t%ine azure broO Y uc% ascreations dan be%eld t%ou rollest no."


8/104

5

5'5 7)(, im. +rički insekt @-lossina morsitansA, čiji se ujed obično smatra za najbolji prirodni lek za nesanicu, iako neki pacijenti vi&e vole onaj koji nudi američki romanopisac @;a$ljivus

beskrajusA.5, im. (rednost, uz razuman dodatak za %abanje i tro&enje savesti &to je tra$imo.

534'54, im. utanja nesigurnog, krivudavog kretanja napred, kao kod nekog ko nosi teret belog čoveka.

53;/, im. =adatak koji postavimo svojim $eljama.

5334, im. ulja koja zbog nesavr&enog vida vidi stvari onakvima kakve jesu, a ne onakvimakakve bi trebalo da budu. =bog ovoga su kiti imali običaj da ciniku isteraju oči da bi mu popravili vid.

53:4), im. 7esto gde konji, poniji i slonovi mogu da gledaju mu&karce, $ene i decu kako

se pona&aju kao budale.

53TT, im. ogre&no ponavljanje tu*i% reči. ame reči pogre&no ponovljene.Pto tačnije da bi citirao,o 2rueru18 on je prebirao.4aza mirno i svečano! ,,>4oska/e bačena>, ko &to reče Toska."

'ta%o !auker

5:(#4#I5, im. evernoamerički indijanac, čija ko$a nije crvena ' bar ne spolja.

5:(;/ :, im. -otov proizvod za koji smo mi sirovina. adr$aj Tad$ 7a%ala, apoleonove grobnice i -rantovog mauzoleja. 5rvlju %ranu obično prevazilazi po trajanju gra*evina u

kojoj je sme&tena, ali i to "mora proći". (erovatno najgluplji rad kojim se ljudsko biće mo$e baviti jesteizgradnja grobnice za samoga sebe. #zbiljni cilj uop&te ne mo$e podu%vatu dati dostojanstvo, već samokontrastom naglasiti unapred poznatu uzaludnost.

Ti, ta&ta budaloK ostaće& predstava.traći& toliki rad, a i gotovinu,

a tu gra*evinu čiju veličinu5eniti ne mo$e stanar koji spava.

uboko i čvrsto gradi svaki kutak,#besni prostaci pokvariće ti plan#dnoseći kamenje iz dana u dan,Pto će tebi biti kraće no trenutak.

/er mrtvima vreme leti nemerljivo!Tvoj mramor biće pra% kad zevne&, ustane&@ko se to ikad zbiA i noge protegne&O"Tek &to zaspa%", reći će& nepoverljivo.

Pto bi ba& tvoj grob od svi% ljudski% znamenaTrajao dok ne svr&i i (reme samoR=ar tako je lak&e počivati tamo,=anavek kao mrlja ispod kamenaR

#oel 4ak

183benezer 2ruer @benezer 2reer, 1810'189MA ' engleski leksinogra+, autor brojni% rečnika i priručnika, najpoznatiji je Bre5ers itionar of /hrase and 8a2le.


9/104

5)3 2##R [email protected]. 4oje dobro će to doneti meniR

X

X2, im. (eliki kamen koji je ar%an*el -avrilo dao patrijar%u vramu, i koji se čuva u

7eki. atrijar% je od ar%andela mo$da tra$io %leb.

X):4, im. (elika ptica čije meso ima tu neobičnu osobinu da, ako se jede na izvesne verske praznike, svedoči o pobo$nosti i za%valnosti. )zgred budi rečeno, i prilično je ukusno.

4P3:. im. onji deo odeće odraslog civilizovanog mu&karca. #vaj odevni predmet ječunkast, i ne poseduje &arke na mestima gde se savija. retpostavlja se da i% je izmislio neki %umorista.rosvećeni i% zovu "pantalone", a neuki "gaće".

T, prid. #boleo od ograničenja dosega. ) zakodnodavnim telima uobičajeno je svečlanove nazivati časnimO npr. "asni gospodin je la$ljiva d$ukela."

T3T/, im. )čtivost zavidljivi%.

3, im. :elativno uzdizanje u skali ljudske vrednosti. jegov vrlo visok polo$aj na dvoru

ruge je plemiće počeo da vreda."(i ne znate", čuli su u odgovoru,"4ao on kraljeva da če&ete leda."

ra%is #uks

#(T(#, im. ;judska rasa, skupno, izuzimajući čovekolike pesnike.

#(4, im. Iivotinja toliko izgubljena u odu&evljenom razmatranju onoga &to misli da jesteda ne uvida ono &to bi bez sumnje trebalo da bude. jegovo glavno zanimanje je istrebljivanje drugi%$ivotinja, kao i oni% sopstvene vrste, koja se, me*utim, mno$i takvom upornom brzinom da je već

preplavila sve naseljive delove =emlje, a i 4anadu.

)#, im. oga*aj ili čin van uobičajenog prirodnog poretka i neobja&njivO npr. pobeditičetiri kralja i keca sa četiri keca i kraljem.

)(, prid. )padljivo nesrećan.ogledajte, eno ga re& pečen#n koji je slavan biti %teo.

/e 3> srećanR =latan mu ro&tilj ceo, ugled mu koprcanjem stečen. 4asan Bra2adi

, im. eriod od dvadeset i četiri sata, uglavnom pogre&no provedena. #vaj period se delina dva dela, sam dan, i noć, tj. dan u dru&tvu. ) prvom se ljudi bave poslovnim gresima, u drugomonima druge vrste. #va dva oblika dru&tveni% aktivnosti se pro$imaju.

195ui bono @lat.A ' 5iceron u besedi "=a 7ilona" navodi da su to reči rimskog sudije 4asija edanija.


10/104

T3 #T(4), gl. #dreći se časti da bi se stekla neka prednost. #dreći se neke prednostida bi se stekla neka jo& veća prednost.

-:3, prid. 7anje uočljivo %vale vredan od svoji% predaka. omerovisavremenici su bili odličan primer degenerisanosti ' tek nji% deset je moglo da podigne kamen ilinapravi gu$vu poput nekog od junaka iz trojanskog rata. omeru nikada nije dosta podsmevanja

ljudima koji $ive u "ovo degenerisano vreme", &to je mo$da razlog za&to su mu dopustili da moli za%leb, &to je, uzgred budi rečeno, izuzetan primer vraćanja zla dobrim ' jer da su mu to zabranili, sigurno bi umro od gladi.

-:53/, im. /edan od stadijuma moralnog i dru&tvenog napretka od privatnog $ivotado političke popularnosti.

3#T:3)7, im. 3zumrli praro*ak slona koji je $iveo kada je pterodaktil bio u modi.#vaj drugi je nastanjivao 3rsku, a ime mu se izgovaralo Teri aktil ili iter #>aktil, već onako kako jeonaj ko ga je izgovarao imao priliku da ga pret%odno čujeili vidi napisano.

/): J0, im. oručak merikanca koji je bio u arizu. 3zgovara se na razne načine.

4;#-, im. erija zapovesti, ukupno deset' upravo dovoljno da omogući inteligentanizbor oni% koje će biti po&tovane, ali ne toliko da izbor ote$a. #vo &to sledi je revidirana verzijaekaloga, prilago*ena ovim krajevima.

emaj 2oga osim meneK ko bi uz ove ceneR

e pravi sebi nikakva idola4oji naljuti :oberta 3ngersolaJ1.

e spominji -ospoda uzalud.ačekaj čas kad isplati se trud.

edelja nek je samo za besposlicu.li idi gledaj bezbol utakmicu.

:oditelje po&tuj. ;o&e nije, aročito kad stignu penzije.

e ubij. )bice nemoj za&tititi. eće oni tvoje račune platiti.

a $enom bli$njeg ne čini preljubu.#sim ako on već tvoju grli ljubu.

e ukradi. To ti mo$e bit kraj

) biznisu. =ato bolje varaj.

e svedoči la$no na bli$njega.Tek reci &ta priča se za njega.

e po$eli ni&ta &to nije tvoje,(eć ga milom il > silom uzmi pod svoje.

!. #.

;-53/, im. ) američkoj politici, roba koja se dobija u kompletima.

J0ejeneur @+r.A ' doručak.J1:obert -rin 3ngersol @:obert -reen 3ngersoll, 18LL ' 1899A, američki advokat, političar i govornik. oznat po svojim izrazitoagnostičkim i anti%ri&ćanskim pogledima.


11/104

T3/T(#, im. eriod ljudskog $ivota izme*u idiotluka bebe i ludosti mladića ' dvakoraka od gre&nosti odraslog čoveka, i tri od kajanja starca.

(#/4, im. 7lada osoba ve&tijeg pola sklona neobja&njivim postupcima i pogledima kojiizlu*uju i navode na zločin. #va vrsta je ra&irena na svim meridijanima, nalazi se svuda gde se tra$i, i

prezire svuda gde se nalazi. evojka nije sasvim neprijatna za posmatranje, niti @bez klavira i pogledaA

nepodno&ljiva za slu&anje, mada je po lepoti daleko iza duge, a po onom njenom delu koji se čujemnogo slabija od kanarinca ' kojeg je, osim toga, mnogo lak&e nositi.

3/


12/104

#-, im. elokrug delovanja ljudske ruke. #blast u kojoj je moguće i uobičajenozadovoljiti pro%tev za davanjem.

4ao 2iblija stara je ta istina4ojoj nas uče i $ivot i sudbina!

ajte$i je $ig ' siromasi nose ga

#graničenost čovekovog dosega. !.#.

#;/34, im. eobave&tena osoba koja misli da je jedna zemlja bolja od druge.

#T3-)X, im. mrt nastojanja i ro*enje gadenja.

#(#;/#, pril. ve na svetu, ako to $elite.

:-#, im. (ojnik koji tako ravnomerno kombinuje %rabrost i zdrav razum da napada pe&ice a povlači se na konju.

:7T):-, im. #naj ko adaptira komade sa +rancuskog.

:#-, im. #tključana vrata u zatvoru ličnosti. #va vrata vode pravo u zatvorsko dvori&te.

:#72);/, im. emuzički istrument, na kojem se svira tako &to se čvrsto stegne me*uzubima, a rukom poku&ava da se ukloni.

:)-3/, pril. i&ta bolje.

:)33, im. ve&tenici i podanici starog keltskog kulta koji se nisu libili da upotrebe skromnimamac prino&enja ljudski% $rtava. (eoma malo se zna o ruidima i nji%ovoj veri. linije tvrdi da senji%ova vera, koja je nastala u 2ritaniji, pro&irila na istok sve do ersije. 5ezar priča da oni koji $ele da

proučavaju nji%ove misterije treba da otputuju u 2ritaniju. 3 sam 5ezar je putovao u 2ritaniju, aliizgleda da nije uspeo da zadobije neki visok polo$aj u druidskoj crkvi, mada je njegov talenat za

prino&enje ljudski% $rtava bio znatan. ruidi su svoje obrede vr&ili u &umama, i nisu ni&ta znali o%ipotekama na crkve i godi&njim kartama za iznajmljivanje klupa. )kratko, bili su pagani i, kako i% je

jednom samozadovoljno svrstao neki visoki sve&tenik anglikanske crkve, disidenti.

:(#, im. (isokorastuće povrće koje je 2og izmislio kao spravu za ka$njavanje, ali zbog proceduralni% gre&aka većina drveća uglavnom ima malo plodova, ili čak ni toliko. 4ada prirodno ra*a,drvo je pozitivan činilac civilizacije, i va$an +aktor javnog morala. a strogom zapadu i osetljivom

jugu njegovi plodovi @kako beli tako i crniA, mada se ne jedu, sla$u se sa op&tim ukusom, pa, iako se neizvoze, doprinose op&tem blagostanju. a prirodan odnos drveta i pravde nije izum sudije ;inčadokazuje i ovaj pasus iz 7oristerovog dela, koje je napisano dva veka ranije!

3 dok beja% u toj zemlji, odvedo&e me da vidim nekoje drvo, kojeg zva%u -%og%o, o kojemusam bio čuo da se vrlo pripovedaO ali kada reko% da u njemu ne uvi*am ni&ta posebnoga,

glave&ina toga sela mi kaza&e!"rvo to nije sad plodonosno, ali kad mu bude doba za ra*anje, videćete sa njegovije% granaokačene sve one koji su se suprotstavili njegovome kraljevskome veličanstvu." Takode mireko&e da na nji%ovom jeziku reč "-%og%o" imade isto značenje &to i na na&emu "baraba". ' /utovanja o :stoku

)-, im. omi&ljata zamena za lance i bič koje koriste goniči robova.4ao &to pastrmka, u akvarijum strpana,)krug bez preda%a pliva da prona*e otvor,talno nos uz staklo priljubljuje sa svi% strana,3 nikad ne vidi kakav je to dr$i zatvor,Tako i jadni du$nik, iako je ne vidi,#seća usku me*u &to mu slobodu krati,

ug izbegava, jadikuje i svi% se stidiok ne s%vati da je davno mogao da ga vrati.


13/104

Barlou '. *oud

)-#(#T, im. euobičajeno produ$avanje stra%a od smrti.

), im. o kojom američki %umorista upropa&ćuje svoje intelektualno jelo time &to jeizostavlja.

)#(3T#T, im. #&troumna i pametna primedba, koja se obično citira, a retko pamtiO ono&to +ilistinciJL vole da nazivaju "&ala".

)P, im. vojstvo oko kojega je bilo mnogo rasprave. laton je tvrdio da se one du&e kojesu u pret%odnim postojanjima @pre tineA do&le do najjasnijeg uvida u neprolaznu istinu useljavaju utela ljudi koji postaju +ilozo+i. am laton bio je +ilozo+. u&e koje su se najmanje bavile bo$anskomistinom o$ivljavale su tela uzurpatora i despota. ionizije 3JQ, koji je pretio da će pogubiti +ilozo+avisokog čela, bio je uzurpator i despot. esumnjivo, laton nije bio prvi koji je stvorio +ilozo+ski sistemkoji se mogao upotrebiti protiv lični% neprijateljaO svakako nije bio ni poslednji."Pto se tiče prirode du&e", pi&e učeni autor dela iversiones 'antoru%, "te&ko da je bilo veće raspraveod one oko njenog mesta u telu. 7oje je uverenje da je sedi&te du&e u trbu%u ' iz kojeg uverenjamo$emo uočiti i razumeti istinu koja do sada nije bila s%vaćena, naime, da je od svi% ljudi najpobo$niji

ba& $deronja. ) 2ibliji pi&e da on od "stomaka pravi boga" JN' kako onda ne bi bio pobo$an, ako jenjegovo bo$anstvo uvek uz njega da mu obnovi veruR 4o bolje od njega mo$e poznavati moć iveličanstvo koje obo$avaR #zbiljno i istinito vam ka$em, du&a i stomak su jedno 2o$ansko 2ićeO takvo

be&e i uverenje romazijevo, koji je ipak gre&io jer mu je odricao besmrtnost. #n je uočio da njegova vidljiva i materijalna tvar propada zajedno sa ostatkom tela poslesmrti, ali o njegovoj nematerijalnoj su&tini nije znao ni&ta. To je ono &to mi nazivamo petit, i onopstaje, uprkos smrtnosti, da bude ka$njen ili nagra*en na drugom svetu, već prema tome &ta je tra$io u$ivotu. petit koji je neotesano tra$io nezdrava jestiva op&te pijace i javne trpeze treba da bude osu*enna večnu glad, dok će onaj koji je učtivo ali uporno za%tevao jarebice, kavijar, supu od kornjače,zubatce, gu&čiju pa&tetu i slične %ri&ćanske obroke du%ovno u$ivati u nji%ovim du&ama zauvek, i gasiti$e* besmrtnim delovima najbolji% i najre*i% vina koja su ikada ovde dole napravljena. To je mojereligijsko uverenje, iako sa $aljenjem moram da priznam da ni jegova vetost apa, ni jegova(isost adbiskup 4enterberija @koje podjednako po&tujemA ne pristaju na njeno &irenje."

)I#T, im. #no &to nas neumoljivo goni u pravcu pro+ita, du$ puteva na&i% $elja.er ;avender ortvajn sazna ljutit za sportvoga (eličanstva! da ljubi ledi ort.) besu po$ele tadaa od 4ralja uzme presto.7e*utim, du$nost ga svlada,a uze zlato i resto, )mesto.

!.#.

()T, pril. /edanput previ&e.

(#2#/, im.


14/104

obrog tek da mu krst vr% glave pobodu.a ustrelim neke %ulje ja ba& $udim,3l> da i% probodem i tako im sudimko s $ivotom lupe&kim nastave.4ao da tu rulju vidim ovog časa,a prkosi %eni, mar&irala zla masa,

2le% orkestar vodi i nosi zastave. ;sa%2a


15/104

;-3/, im. astav u sti%ovima u kojem pisac, ne primenjujući nijedan od metoda %umora,te$i da dovede čitaočev du% u stanje najplačnijeg neraspolo$enja.

;4T#:, im. #naj ko u$iva u svetom pravu da glasa za čoveka koga je izabrao neko drugi.

;4T:353TT, im. ila koja izaziva sve prirodne +enomene za koje se ne zna pouzdano da

i% izaziva ne&to drugo. 3sto je &to i munja, i njen čuveni poku&aj da pogodi dr 2end$amina e. 'lu#iti sa%o se2i ekono%ično je u o$leduad%inistraije.? svako% ljudsko% sru nalaze se ti$ar, svinja, %a$ara i slavuj. aznolikost karaktera osledia je njihove nejednake aktivnosti.

/ostoje tri ola@ %u(kari, #ene i devojke. Aenska leota i %u(ka slava i%aju ovu sličnost@ oni koji ne raz%i(ljaju u nji%a vide nekakvu otvrdu uverljivosti.

34):/5, im. rotivnik pikura, trezvenog +ilozo+a, koji je smatrao da zadovoljstvotreba da bude čovekov glavni cilj, i nije gubio vreme u zadovoljavanju svoji% čula.

3T


16/104

T#;#-3/, im. auka koja se bavi raznim ljudskim plemenima, na primer pljačka&ima,lopovima, prevarantima, glupacima, lunaticima, idiotima i etnolozima.

(W;3T, im. -lasnik sa dobrim vestima, naročito @u religioznom pogleduA takvimkoje nama nude spasenje a na&im susedima prokletstvo.

(:3T3/, im. (erska svetkovina sekte Teo+agaJ8. /ednom prilikom, na nesreću, do*e dorasprave me*u članovima sekte oko toga &ta oni to zapravo jedu. ) ovoj raspravi ubijeno je već vi&e od

pet stotina %iljada ljudi, a pitanje je jo& nere&eno.

=#T:3, prid. aročito apstraktan i do savr&enstva okultan. ntičke +ilozo+ije delile suse u dve grupe ' e$zoterične, koje su sami +ilozo+i mogli delimično da razumeju, i ezoterične, koje nikonije mogao da razume. #ve potonje su najdublje uticale na savremenu misao i nai&le na naj&ire

pri%vatanje u na&em vremenu.

<


17/104

a karakter le$i u crtama licaL0. "


18/104

-T/, im. )metnost i&čačkavanja skrivenog. -atanja ima onoliko varijanti koliko i plodonosni% vrsta lakovernika u cvatu i rani% budala.

-;#-3/, im. #pis nečijeg porekla počev&i od pretka koji nije naročito mario da opi&esvoje.

-#-:


19/104

izrekav&i usput neku banalnost. -lupaci potiču iz 2eotijeLJ, odakle su pobegli zbog pretnje smrti odgladi, jer je nji%ova glupost upropastila useve. ekoliko vekova je


20/104

#arn Lefer

-/(T#:, im. #soba koja priča kada vi $elite da slu&a.

-#3, im. eriod od tri stotine &ezdeset i pet razočaranja.

-#:-#L8

, im.

Ta je -orgona bila devojka stamena V tari -rci postali bi komad kamena

4ada bi ugledali njene oči stra&ne.3z ru&evina iskopavamo i% pra&ne3 nji%ova izrada lo&a ba& nas čudi!3zgleda da grčki vajari be%u ludi.

-##W35, im. Titula kojom obele$avamo neudate $ene da bismo istakli da su na tr$i&tu.-ospo*ica @-*icaA, -ospoda @-*aA i -ospodin @-.A tri su najneprijatnije reči u jeziku, i po zvuku i poznačenju. ve su nastale korupcijom reči gospodarica, a treća na isti način od reči gospodar. )prkos

op&tem ukidanju dru&tveni% titula u ovoj zemlji, nekako su uspele da izbegnu tu sudbinu i nastavile suda nas progone. ko i% već moramo imati, budimo bar dosledni i uvedimo jednu i za neo$enjenogmu&karca. /a predla$em -r., skraćeno od -rozan.

-#T#:37T(#, im. (rlina koja nas navodi da %ranimo i smestimo izvesne osobe kojima%rana i sme&taj uop&te nisu potrebni.

-#(#:3PT(#, im. =avera govora i delovanja da prevare razumevanje. Tiranija ubla$enastenogra+ijom.

-:2I;/3(#T, im. alekovidost bez mar3jivosti. Ptedljivost moćni%.

-:53/, im. Tri prelepe boginje, glaja, Talija i u+rozina, koje su dvorile (eneru, slu$eći

je bez nadoknade. i&ta nisu tro&ile na %ranu i sme&taj, po&to skoro ni&ta nisu jele, a oblačile su se prema vremenskim prilikama, noseći onaj vetar koji bi se zadesio da duva.

-:43 (X34, im. (e&ti kriminalac koji prikriva svoje tajne kra*e prividnim la$nim%aračenjem.

-:7T34, im. istem klopki pa$ljivo pripremljen za noge samoukog čoveka, i postavljendu$ staze kojom on grabi ka znamenitosti.

-:7#


21/104

:eko%! "#n ne čuje vetar kako duva.""e će čut>>>, reče, "kad je odapeoR

e b> on vi&e čuo ni top da mu gruva."

"%, istina", reko%, "avaj, istinaK ema tog zvuka čula da mu pobudi."

"Pto to priča&, jadan, budaletinaTa je &to je čula mrtvac da s> probudi."

4leko% i moli%! "2o$e, sklon mu budi,miluj mu se i u :aj ga pusti pravo."eljak me gleda dok kleča% na grudi,a mi reče! "7omak, ti ga nis> poznavo. "

/o2iter ank

-:#2;/, im. 3zolovano mesto u predgra*u na kojem o$alo&ćeni upore*uju la$i, pesniciga*aju u metu, a kamenoresci se klade ko će manje gre&aka napraviti na spomeniku. atpisi koji slede

poslu$iće kao ilustracija rezultata postignuti% u ovim olimpskim naporima! jegove vrline be%u tako upadljive da su i% njegovi neprijatelji, u nemogućnosti da i%

zanemare, poricali, a njegovi prijatelji, čijim su raspu&tenim $ivotima predstavljale prekor, prikazivali kao poroke. pomen na nji% podi$e njegova porodica, koja i% je delila.pustismo u grobnu ti&inu a&u malu 4atarinu.

Tomas i 7eri :ozeti

.. ' -abrijelL9 će je uzneti.

-:#235, im. 4uća ravnodu&nosti. -robnicama se sada prećutnim sporazumom priznaje izvesnasvetostO ali kada su već dugo nastanjene, ne smatra se za gre% provaliti u nji% i ispreturati i%. oktoragins, čuveni egiptolog, objasnio je da se u grobnicu mo$e neka$njeno "unići" čim prestane da"vonja", po&to je onda jasno da je sva du&a isparila. #vo razumno gledi&te sada pri%vata većinaar%eologa, čime je plemenita nauka :adoznalosti mnogo dobila na dostojanstvu.

-:#IW, im.

lavno voćeK evali ti omer,nakreont, a i ajam #mer.Tebi %vale upućuju večno2olji ljudi no ja &to sam lično.

7eni lira nikad ne bi druga,7oje pesme istinska su tuga./a skromnije biću tebi sluga V )smrtiću svakog ko se ruga.

(odopije i oni namćori4oji piju ljutu rakijčinu:ado bi% im golu trbu&inu(inskom kocu dao da raspori.

)vek puni pe%ari su na&i,7udrost vene kada se ne pije.mrt ludama iz pro%ibicije,4o i svakom soju vinski% va&i.

#a%rak 4olo2o%

L9-abrijel @-avriloA ' jedan od ar%an*ela. 2o$anski glasnik. a udnji dan trubom budi mrtve.


22/104

-)23T4, im. ;i&avanje od onoga &to smo imali, ili &to nismo imali. ) ovom drugom smislu,ka$e se za pora$enog političara da je "izgubio izbore"O a za onog poznatog čoveka, pesnika -ilderaQ0, da je "izgubio pamet". ) prvom i tačnijem značenju reč je upotrebljena u ovom čuvenom epita+u!

ugo ovde počiva antingtonovQ1 pra%,iji je gubitak na& večni dobitak,/er dok beja&e moćan i seja&e stra%,

vaki mu dobitak be&e na& gubitak.

-):, im. omorski političar.

-)4, im. tica od koje dobijamo pero za pisanje. To pero je nekim tajanstvenim prirodnim procesom pro$eto i natopljeno u različitom stepenu intelektualnom energijom i osećanjima guske, takoda kada ga osoba koja se naziva "pisac" umoči u mastilo i počne njime me%anički prevlačiti preko

papira, dobijamo veoma tačan i detaljan prepis misli i osećanja ove ptice. :azlike me*u guskama kojesu ovim metodom otkrivene velike su! mnoge od nji% imaju samo banalne i beznačajne moći, ali nekesu stvarno velike guske.

2 5#:). odnesak kojim se čovek mo$e osloboditi iz zatvora kada je zatvorenzbog pogre&ni% razloga.

, im. onji svetO stani&te oti&li% du%ovaO +iesta gde mrtvi $ive. 7e*u starim narodima pojam ada nije bio istovetan sa na&im aklom, jer su u antici tamo veoma udobno $iveli neki odnajugledniji% ljudi. Ptavi&e, i sama /elisejska polja bila su deo ada, iako su u me*uvremenu

preme&tena u ariz. 4ada se pripremala jakobinska verzija ovog zaveta, učeni i pobo$ni ljudi koji suse tim poslom bavili insistirali su većinom glasova da se grčka reč "[HEF\" prevede sa "akao"Ome*utim, savesni pripadnik manjine dokopao se zapisnika, i izbrisao uvredljivu reč gde god je mogaoda je na*e. a sledećem sastanku, solzberijski biskup, pregledajući rad, iznenada je ustao, i, veoma

uzbu*en, rekao! "-ospodo, >akao> je oti&ao do *avolaK" 7nogo godina kasnije, dobrom prelatu jeumnogome olak&alo smrt znanje da je bio sredstvo kojim je @2o$jom voljomA učinjen va$an, koristan i besmrtan dodatak +razeologiji jezika.

:-, im. -ovor protivnika, stoga poznatog kao %arangutan.

:7#3/, im. klad.

:7#34, im. 3nstrument koji je u skladu sa osećanjima ubice.

:7#3T3, im. rotestantska sekta, sada izumrla, čiji su članovi do&li iz vrope početkom pro&log veka, i koji su se odlikovali ogorčenim unutra&njim raspravama i razmiricama.

32:3:T3, gl. rovesti zimsku sezonu povučen u svoj dom. 2ilo je mnogo neverovatni%narodski% uverenja o %ibernaciji pojedini% $ivotinja.

7nogi veruju da medvedi %iberniraju cele zime, i opstaju tako &to me%anički si&u sopstvene&ape. riznaje se da na proleće iza*u iz rupe tako mr&avi da moraju da poku&aju dva puta prenego &to im uspe da bace senku. re tri ili četiri veka, u ngleskoj je dobro dokumentovana

bila činjenica da su laste provodile zimu u blatu na dnu rečica, dr$eći se skupa u loptastimmasama. 3zgleda da su bile primorane da napuste ovaj običaj zbog zaga*enosti rečica. otusskobius je u ziji otkrio čitav jedan narod koji %ibernira. eki istra$ivači tvrde da je post uvreme ;enta u početku bio modi+ikovana %ibernacija, kojoj je 5rkva dala religiozno značenjeOovom gledi&tu se, me*utim, o&tro suprotstavio biskup 4ip, koji nije $eleo da se #snivačunjegove porodice oduzme bilo koja počast.

Q0:ičard (otson -ilder @:ic%ard Uatson -ilder, 18QQ ' 1909A, američki pesnik i urednik časopisa.Q12irs verovatno misli na milionera antingtona @5ollis otter untington, 18J1'1900A, $elezničkog magnata, koji je u(a&ingtonu poku&ao da ga potkupi. (ideti pogovor.


23/104

3:, im. (rsta $ivotinje koju su antički pisci sme&tali u razna poglavlja.

3/, im. =ver koju po&tuju neke istočnjačke nacije zato &to noću posećuje mesta gde sumrtvi sa%ranjeni. 7e*utim, to rade studenti medicine.

3#-:3


24/104

gospodine, i to odma%." ' "-enerale", uzvrati komandant optu$ene brigade, "ube*en sam da bi svakodalje ispoljavanje %rabrosti moje ljude dovelo u direktan sudar sa neprijateljem."

);/, im. 2udala vi*ena pod drugim uglom.

)7#:3T, im. o&ast koja bi omek&ala +araonovo grubo i %ladno srce, i za tili čas ga

navela da isprati 3zrailjce uz najbolje $elje./adnom %umoristi ' čiji um, bolan, umoran,(idi mno&tvo &ala, al> je i dalje sumoranpetit njegov prost, nesviknut da se zabavlja,anju vari mozak, koji noću se obnavlja.#n misli da bi se ' da ga smeste u svinjcu istom 'ristojni vepar rado dru$io s %umoristom.

leksandar /ouk

3

33#T, im. ripadnik velikog plemena čiji je uticaj na ljudske poslove uvek bio presudan.ktivnost 3diota nije ograničena ni na jedno posebno područje misli ili delovanja, već "pro$ima celinu iupravlja njom". 3diot uvek ima poslednju rečO protiv njegovi% odluka nema $albe. #n odre*uje modumi&ljenja i ukusa, diktira slobodu govora i odre*uje granice pona&anja rokom za predaju rukopisa.

3-:T3, gl. kakati unaokolo uz zvuke zveckave muzike, po mogućnosti ruku obavijeni% oko$ene ili kćeri bli$njega svog. ostoje mnoge vrste igara, ali sve one u kojima je potrebno uče&će oba

pola imaju dve zajedničke osobine! upadljivo su nevine, i strasno i% vole pokvarenjaci.

3#:, im. Tečnost koja bogovima i boginjama slu$i umesto krvi.;epa (enera, koju iomed raniQQ,:eče kad zadr$a jarosnog plemića!"-ledaj, smrtniče, kom> pu&ta& krv i stani!:uke ti bele od i%oroprolića."

0eri ouk

34##4;T, im. :azbijač idola, čijim nastupom obo$avaoci isti% nisu naročito zadovoljniO$estoko se bune &to on razgra*uje ali ne gradi nanovo, &to ru&i ali ne di$e. /er jadnici ti $eleli bi drugeidole namesto oni% koje on lupi po brnjici i razjuri. li ikonoklast reče! "ećete imati nikakvi% idola,

jer vam nisu potrebniO i ako vidim nekog da opet ovde ne&to di$e, videćete da ću pognuti glavu njegovui na njoj sedeti dok ne ispusti du&u."QN

3;)=3/, im. 7ajka veoma ugledne porodice, čiji su članovi ntuzijazam, ;jubav,amoodricanje, (era, ada, 7ilosr*e i mnogi drugi vredni sinovi i kćeri.

=dravoj 3luzijoK 2ez tvoji% dubina#vom svetu %aos bio bi sudbinaO(ladao bi orok, sočni% osobina,2ez suvi% prednosti &to nudi (rlina.

0a%fri 0eel

37253;#T, im. (rsta bo$anskog nada%nuća ili svete vatre podarena strogim kritičarimaovog rečnika.

3


25/104

da razgovara sa senom tog istaknutog ratnika, koji mu je proročki ispričao sve o ro*enju ristovom itrijum+u %ri&ćanstva, uz brz ali prilično detaljan pregled doga*aja sve do vladavine ;uja Z3(. a tommestu se pripovest naglo prekinula zbog neuvi*avnog kukurikanja nekog petla, koje je nateralo du%kralja ljudi da pobegne nazad u ad. ) ovoj priči se oseća +ini du% srednjovekovlja, i, po&to se njeno

poreklo ne mo$e istra$iti dalje od oca 2rateja, pobo$nog ali opskurnog pisca na dvoru ;uja Z3(,verovatno nećemo pogre&iti, niti biti nepravedni, ako zaključimo da je apokri+na. 7i&ljenje g. 4apela o

tome moglo bi biti drugačije, dodu&e, i s tim se ja sla$em'la$em.

34)2), im. ripadnik rase veoma nesta&ni% *avola koji su već pre$iveli svoje najsvetlijetrenutke, iako verovatno jo& nisu sasvim izumrli. =a detaljan pregled inu2i i suu2i, uključujući iinu2ae i suu2aeE6 , pogledajte rotasovu Li2er e%onoru% @ariz, 1LJ8A, koja sadr$i mnogozanimljivi% in+ormacija kojima nije mesto u rečniku namenjenom kao ud$benik za javne &kole. (iktor3go pripoveda da se na ostrvima u ;aman&u sam otona ' vi&e nego drugde privučen lepotom $ena,nema sumnje V ponekad pretvara u inkubusa, na veliku smetnju i stra% dobri% dama koje $ele da buduverne svojim bračnim zavetima, uop&teno govoreći. 3zvesna dama se obratila sve&teniku paro%ije zasavet kako bi u mraku mogla da razlikuje uljeza od svoji% mu$eva. veti čovek je odgovorio da morada mu opipa glavu, da vidi nema li rogove. 3go je dovoljno negalantan da nagovesti svoje sumnje ue+ikasnost ovog testa.

34T3(#:QM, im.vi propovednici viknu&e u %oru!"=najte, -ospod daje svakom $ivom stvoru.""obrotom njegovom čak i insekti se slaste",2uba reče. "ama daje senice i laste".

'e%en ejli

3T::-)7, im. eriod u kojem monar%ijom vlada toplo mesto na jastučetu prestolja.ksperimenti u kojima je dopu&teno da se to mesto o%ladi dali su uglavnom veoma lo&e rezultate, zbogrevnosti mnogi% vredni% ljudi da ga opet ugreju.

3T37#T, im. #dnos u koji su dve budale ' sudbinom uvučene radi uzajamnog uni&tenja.

va su ajdlicQ8 pra&ka, jedan beli,rugi plavi, srdačno se sreli

3 obuze i% silna milina=bog tog drugog sjajni% osobinaO4o&uljice svoje poskida&e:ad naslade zajedničke ča&e.) intimnost sve dublju su pali,

a jedan papir oba bi stali.overljive priče odma% bruje,vak pre rad da ka$e no da čuje.a svak pokajnički ispovedavoje sve ba& vrline odreda,

ima i%, ka$e neute&no,Tako mnogo da je to već gre&no.Pto vi&e oseća&e, &to vi&e:eko&e, du&e im se topi&e,ve dok suzama ne iskaza&e#sećanja. tad proključa&eKTako riroda gnev svoj izlije

a prijateljstva i simpatije4ada god ne po&tuju večiti=akon njen! ja sam ja, a ti si ti.

Q63nkubus @od lat. incubus ' noćna moraA, vrsta mu&kog demona koji je navodno imao seksualne odnose sa usnulim $enama.ukubus @od latinskog succumbere ' le$ati ispodA, $enski demon koji je isto radio usnulim mu&karcima.

QM3nsektivora ' $ivotinja koja jede insekte.Q8ajdlic pra&ak, blagi laksativ. jegovi sastojci ' tartarska kiselina i me&avina sode bikarbone i ro&elske soli ' rastvaraju seodvojeno, me&aju i piju tek kad se pojavi pena.


26/104

3#, im. aročita vrsta razočaranja. #na vrsta pameti koja vidi potvrdu pravila u izuzetku,sudi o mudrosti čina po njegovom is%odu, rezultatu. #vo je besmrtna glupostO mudrost nekog čina treba

procenjivati pri istoj svetlosti koju je imao počinilac u trenutku izvr&enja.

34);//, im. #sloba*anje gre&nika od kazne za nji%ove gre%e, putem ubistva

bo$anstva protiv kojeg su zgre&ili. oktrina iskupljenja je osnovna tajna na&e svete vere, i svako ko unju veruje neće umreti, već dobiti večiti $ivot u kojem mo$e poku&ati da je s%vati.ovekovom du%u treba izbavljenje,

jegovom spasenju posebno re&enjeO7e* an*ele ga stavit te&ko je %tenje da ga ne gura&, i da ga na vrenje

e mora& poslati. =a takvo 3skupljenje/a sam jo& početnik i moja te%nika7alo je nezgrapna! razapni gre&nikaK

!ol$o Braun

34)T(#, im. 7udrost koja nam omogućuje da kao nepo$eljnog starog poznanika vidimoludost koju smo već počinili.

utniku, koga usred magle i noćio grla zaglibi ku$na baru&tina,3skustvo, poput zore blistava istina,#basja put kojim nije trebalo poći.

#oel 8rad Bink

3T3, im. (e&t spoj po$eljnosti i izgleda. #tkrivanje istine jedini je cilj +ilozo+ije,najstarijeg zanimanja ljudskog roda, koje ima odlične izglede da nastavi da postoji, i to sve aktivnije,do kraja vremena.

3T3#;/)23(, prid. -lup i nepismen.

3T#:3:, im. Tračara veliki% razmera.

3T#:3/, im. )glavnom la$na priča o uglavnom neva$nim doga*ajima, koji su posledicadela uglavnom pokvareni% vladara koji su se slu$ili uglavnom glupim vojnicima.

3storija :ima, slavni ibur Q9 ka$e,(ećinom je la$na. /a $elim da znam,re no &to ibura za vodiča priznam,4oliko on gre&i i koliko la$e.

'elder Ba

3T:/#T, im. /edna od ni$i% vrlina, uz čiju pomoć osrednjost posti$e neslavan uspe%."3strajK 3strajK" vape svi propovednici,3 danju i noću, istrajni u vici.

"eti se priče o kornjači i zecu/edan na cilju, a drugi...R" a 7esecu,4ad već pitate, vraćen u =emlju nova,Trudne mu mi&iće krepi snaga nova,) zaborav trnu i rival i trka, i uzaludnog %oda te&ka muka.u% mu sad luta s onu stranu


27/104


28/104

;):3/5! =a&to se onda va&i zakoni ne bi odobravali pre početka primene ne predsednikovim potpisom, već potpisom predsedavajućeg (r%ovnogsudaR

=7;/3! =a tako &ta ne postoji presedan.;):3/5! resedan. Pta je toR=7;/3! et stotina pravnika ga je de+inisalo, svaki u po tri toma.

4ako bi iko mogao da zna &ta je toR

/

/. #vaj glas je na engleskom suglasnik, ali ga neki narodi koriste kao samoglasnik ' od čegani&ta ne mo$e biti apsurdnije. jegov originalni oblik, koji je tek neznatno izmenjen, bio je onaj repa

pokunjenog psa, i tada uop&te nije bio slovo, već znak, koji je predstavljao latinski glagol jaere @bacitiA, jer rep psa poprimi taj oblik kada na njega bacimo kamen. #vo je poreklo slova kako ga izla$euva$eni dr $okolpus 2jumer sa 2eogradskog univerziteta, koji je izneo svoje zaključke o ovoj temi utri knjige kvarto +ormata, a potom izvr&io samoubistvo kada su ga podseti1i da j u rimskom pismu nijeimalo kukuN0.

/T-, im. 4rivi mač izuzetne o&trine, u čijem rukovanju neki istočnjački narodi dosti$uizuzetnu spretnost, kao &to će se videti iz doga*aja koji će ovde biti prepričan. riča je prevedena sa

japanskog originala, Pusija 3tame, pisca iz trinaestog veka.4ada je veliki -iči'4uktai bio 7ikado, osudio je na smrt odrubljivanjem

glave $id$id$ia :ia, visokog dvorskog činovnika. )brzo posle vremena odre*enogza izvr&enje te ceremonije, njegovo visočanstvo be&e iznena*eno &to vidi kako se

prestolu pribli$ava čovek koji je u tom trenutku trebalo da bude već deset minutamrtavK

"Tako mi %iljadu i sedam stotina nemogući% zmajevaK" uzviknu razbesnelimonar%. "=ar te nisam osudio da se pojavi& na glavnom trgu u tri, i da ti tamo javnid$elat odrubi glavuR 3 nije li sada već tri i desetR" "ine %iljadu uva$eni%

bo$anstava", odgovori osu*eni ministar, "sve &to ka$ete toliko je istinito da je istinala$ u poredenju s tim. li vesele i $ivototvorne $elje va&eg rajskog visočanstvanaku$an način su zanemarene. :adosno sam otrčao na glavni trg i tamo postaviosvoje bezvredno telo. $elat se pojavio s isukanom sabljom, razmetljivo njome vitlao

po vazdu%u, zatim me lagano dodirnuo po vratu i oti&ao, ispraćen trulim voćem od prisutnog naroda, koji me je uvek veoma voleo. o&ao sam da tra$im da se izvr&i pravda na njegovoj nečasnoj i izdajničkoj glavi."

"4om d$elatskom puku pripada ta r*a, crna mu utrobaR" upita 7ikado."rabrom devet %iljada osam stotina trideset i sedmom ' poznajem tog

čoveka. 3me mu je ako'am&i.""eka ga dovedu pred mene", reče 7ikado jednom stra$aru, i, pola sata

kasnije, krivac je stajao u risustvu."Ti, kopilane tronogog grbavca bez palčevaK" zaurlao

je suveren, "za&to si samo lagano dodirnuo vrat koji jetrebalo da ti predstavlja zadovoljstvo da preseče&R"

"-ospodaru $dralova i tre&njini% cvetova", odgovori d$elat mirno, "nareditemu da prstima istrese nos."

o&to mu tako bi zapove*eno, $id$id$i :i u%vati svoj nos i zatrubi poputslona, i svi su očekivali da vide kako njegova odrubljena glava sna$no leti sanjegovog tela. i&ta se nije dogodiloO izvedba je mirno zavr&ena, bez ikakvogincidenta.

ve oči sada be%u uperene u d$elata, čiji je ten postao beo poput snegova na planini


29/104

vitlajući mačem, slučajno prerezao sopstveni vratK #če 7eseca, dajem ostavku nasvoj polo$aj."To rekav&i, u%vati se za perčin, podi$e svoju glavu sa ramena, i, do&av&i pred presto,

ponizno je polo$i pred 7ikadoove noge.

/#7, pril. ovoljno.

/#;#I, prid. 4oji se sastoji od reči od jednog sloga, za knji$evne bebe kojimanikada nije dosadno da ispoljavaju svoje odu&evljenje ovom glupom tvorevinom odgovarajućimgrgoljenjem. Te reči su obično saksonskog porekla ' to znači, reči varvarskog naroda li&enog ideja inesposobnog za bilo koja sem najosnovniji% osećanja.

/;3/4 #;/, im. 3zmi&ljena divna zemlja u kojoj su, prema budalastim verovanjimastari% naroda, $ivele du&e dobri% ljudi. #vu sme&nu i podmuklu priču rani %ri&ćani su potpuno proterali' neka im du&e spokojno počivaju u :ajuK

/75, im. 2udala koja, po&to ima sopstvene imovine, pri%vata da bude odgovorna za onukoju je neko drugi poverio nekom trećem. 4ada je


30/104

teorija čini dovoljno uverljivom, ne vidim prepreke da poverujem u obe ' a dr nedeker se isto tako postavio.

43T, im. kroman gospodin koji se kloni jarki% svetlosti privatnog $ivota i predanotra$i časnu anonimnost javne slu$be.

4;:, im. ovek koji se nalazi na najni$oj lestvici vojne %ijerar%ije.Iestoka bitka besni bez kraja, dim se di$e,Tu$no je reći! na& kaplar %erojski pade.3z svoji% visina lava gledati stade3 reče! "ije mog>o pasti puno ni$e."

Đako%o '%it

4:7;3X3, im.


31/104


32/104

4;3P, im. #snovni element i naročita vrednost popularne knji$evnosti. 7isao koja %rčerečima koje se dime. 7udrost milion budala izra$ena rečima jednog glupaka. proć> kroz gusti& cevanica,

i čuti svoj krik od buke nji%ovi% vilica.inovnike, pa$eve, vratare, sve odreda,

eka propast zadesi i stalno prati bedaK eka u $ivotu nikad ne znaju za srećuO eka im vagoni buva nastane odećuO

eka im bol i bolest logoruju u kostima,esak u be&ici, tuberkule u plućimaO ek im tkivo vrvi od mikroba i gljivica, ek im utrobu mirno vari trakavica. ek kosa njina va&kama bude zborno mesto, ek nabijanje na kolac rastu$i i% često.a bi im snovi postali prava katastro+a,

ek im smeta pogrebni razgovor bučni% so+a, ek se +otelje premeću, podovi posrću,/astuci neka %rču, a madraci nasrćuK#, vi sinovi po$ude iz paklenog lugaK

ek vam zločinačke redove proredi kuga=a osvetu &to ne uspe% da ubacim druga.

;.


33/104

ad tvojim nogama i an*eli plaču.)veče i% zato uvuče&, spavaču.

e, nisi dra$esna, al> ipak dobija&3zvesnu čvrstinu 'le*a ne savija&.

vrstina i snaga one su vrednosti4ojima veliki znaju sve prednosti V

2olje da ne znajuO no, kad sve zbrojim,Tebi manjka du&a, izvini &to zborim.

a, biću otvoren, neću uvijati!re bi% da si ti ja, nego ja da sam ti.

7o$da, ipak, u vreme koje će doći,4ad čovek i&čezne, bolji svet će moći

a vlast i gospodstvo tvog potomstva slu&a/er mu se stvorila i razvila u&a.

redodre*ena si da sačini& silu=a preporod sveta, izvrsni reptilu.

#če 7ogućnosti, smiluj se, pri%vatiočast čovečanstvu na samrtiK

) dalekim, nepoznatim prostorima/a sanjam kornjače na svim prestolima.

3 vidim 5ara gde glavi tra$i zaklon

) le*nom oklopu jer ga pla&i =akon.

4ralja &to jo& ne&to nosi osim masti,7akar je nosio uz velike časti.

3 svakodnevno sagnutog redsednika,l> ne nad kaznom za glasnog protivnika.

3 niko ne puca @metak je tek vre*aA enaoru$anoj kornjači u le*a.

3 svi podanici uvek &tuju kredo! ije od :azuma bezglavi stampedo.

ve teče polako, mirno i trezveno."2ez $urbe" geslo je dr$avno, crkveno.

#, 4ornjačo, tom snu radosnom ja te$imOTo je veličanstven, kornjačolik re$im.

Pto se nisi u :aj ugegala sama,ve to donela i prognala damaR

4#:#:53/, im. (e&ta smicalica za ostvarivanje pojedinačnog bogaćenja bez pojedinačne odgovornosti.

4#(:T, im. 4ovčeg za dokumentO korice računaO lju&tura uplatniceO prekrivač ljubavnog pisma.


34/104

4:/, im. olo$aj koji je sa svake strane najudaljeniji od sagovornika.

4:;/, im. 7u&karac, u merici obično poznatiji kao "krunisana glava", iako nikada ne nosikrunu, a najče&će nema ni glavu vrednu pomena.

4ralj jedan, kog pominje jo& 2iblija,:eče svojoj lenjoj, tromoj dvorskoj ludi."=na& &ta, da sam ja ti, a ti da si ja,2io bi% bezbri$an kao prosti ljudi,2ez bola i briga, &to more mi grudi."

,,:azlog, -ospodine", reče luda snena,"Pto bi srećan bio, ako dobro ču%,(eoma je jasan! od svi% $ivi% benaPto imaju tebe za svog suverena7ene krasi najpomirljiviji du%."

?$a% Be%

4:;/(4 2#;T, im. 2olest koja se pre lečila dodirom suverena, ali je sada za to potreban lekar. Tako je "veoma pobo$ni dvard" od ngleske polagao svoju kraljevsku ruku na svojeobolele podanike i isceljivao i% '

-omila jedna bednika ga čeka:ad> isceljenjaO bolest nji%ovarkosi svemu &to poku&ava7oćna ve&tinaO ali kad i% onotakne rukom, okrepe se smesta!Takvu svetost ruci njegovoj

ebo je dalo.

kao &to ka$e doktor u 7akbetuNJ. #va korisna osobina kraljevske ruke mogla se, izgleda, prenositizajedno sa ostalim osobinama kruneO jer, kako ka$e "7alkolm"!

3 blagoslov će isceljivanja aslednicima, vele, ostavitiNL.

Taj dar je, me*utim, negde nestao iz naslednog redaO kasniji engleski suvereni nisu bili uspe&nividari, i bolest koja se nekada dičila pridevom "kraljevska" sada se odaziva na skromnije ime"&kro+ule", od scro+ula, krmača. amo autoru ovog rečnika poznati su datum nastanka i autor epigramakoji sledi, ali dovoljno je star da poka$e da &ala o &kotskoj nacionalnoj bolesti nije od juče.

2olan le$a% od kraljevske muke,2olan le$a%, al> kralj &kotski do*e.:uke stavlja na mene pa zbori!"3&, bolestiK" 2olan vi&e ne be%.

Te&ki jadi sad me opet more!2olan nisam, al> me ko vrag svrbi.

raznoverje da kraljevski dodir mo$e izlečiti neke bolesti je nestalo, ali, kao i mnoga druga nestalaube*enja, ostavilo je za sobom spomenik običaja da čuvaju uspomenu na njega. #bičaj stajanja u reduda bi se rukovalo sa predsednikom upravo je tog porekla, i kada taj velikodostojnik udeli svoj

blagotvorni pozdrav onima koje vidi

ve naduvene i u ranamaa i% je prosto $alost gledatiNQ,

NJ 0ak2et , 3( č., ili, str. 1Q0'1QQ. reveli Iivojin imić i ima andurović, Celokuna dela *ilje%a eksira, 4ultura, 2eograd,

196L.NL3bid, str. 1NM'1N8.NQ3bid, str. 1NL'1NQ.


35/104


36/104

e+iluju gordo čarima ispred nasa od gre%a sve ljude odvrate.

l> ne vide niko izme* opaticara$esno&ću neku koja sja&e,

#tmeni% manira i ljupkoga lica

ok barjakom 2elog 4rsta ma&e.

4akva korist od pridika i govoraa bi čovek bio ćudaredan R

;ak&i način da spasete ljudskog stvora@o, da l> je on spasavanja vredanRA

/este da kad skole zle ga misli same3 sam ne zna ba& nikako stati

a zakon prekr&i ko da je od slame3 da zgre&i ' nemojte mu dati.

4:PT/, im. veti ritual takve e+ikasnosti da onaj ko se na*e u raju ne pro&av&i pret%odno

kroz njega ima da bude nesrećan doveka. 3zvodi se vodom, i to na dva načina ' potapanjem i prskanjem.

a l> je metod potapanja2olji od prostog prskanja

ek oni potopljeni3 oni po&kropljeni

rema utorizovanoj verziji#dluče i prema svojoj malarijiNM.

!. #.

4:)3/, im. 5eremonija predavanja suverenu spoljni% i vidljivi% oznaka njegovog bo$anskog prava da bude dignut u vazdu% dinamitom.

4)X, im. Puplja zgrada podignuta za stanovanje ljudi, pacova, mi&eva, buba&vaba, muva, buva, bacila i mikroba. Bo#ja kuća, kuća sa zvonikom i %ipotekom. 4ućni pas, prljava $ivotinja koja sedr$i u domu da bi vre*ala prolaznike i u$asavala istrajne posetioce. ;ućna o%oćnia, mla*a osobasuprotnog pola čiji je posao da bude na razne načine neprijatna i domi&ljato neuredna na polo$aju nakoji je 2og blagoizvoleo da je postavi.

4);/, im. 2iljka od čije se kore pravi odevni artikal za vrat, koji se obično stavlja posle javnog nastupa na otvorenom, i ne dozvoljava da se govornik pre%ladi.

4)-, im. ) stara vremena, op&ta kazna za nevine, sa ciljem da se upozori nji%ov vladar, kaou poznatom slučaju +araona 3munog. 4uga kakvu mi danas imamo sreću da poznajemo samo jeslučajno ispoljavanje besciljne gadosti rirodeN8.

4)4(35, im. ovek koji u opasnoj situaciji misli nogama.

4)73:43 PT3X3, im. Ptapići koje 4inezi pale pri svojim paganskim besmislicama,imitirajući neke svete rituale na&e vere.

4)/, im. (rsta mistične ceremonije kojom se zamenjuje bogoslu$enje. /o& nijeutvrdeno koliko je e+ikasna.

#naj ko ide u parno kupatilo#lju&ti se njemu ko$a sa lakoćom,Telo mu se skuva u rak crvenilo,a misli da se o$enio čistoćom.

NMutorizovana verzija ' engleski prevod 2iblije objavljen 1611, tokom vladavine $ejmsa 3, tako*e poznat i kao 4ing /ames2ible @2iblija kralja $ejmsaA.N8(ideti napomenu za pojam 4:#T4#T.


37/104

l> zaboravlja da su mu se od vrenjaluća napunila ku$ni% isparenja.

ičard !vau

4)3#, im. Takozvani bog ljubavi. #vaj kopilanski proizvod varvarske ma&te nesumnjivo je kazna koju je mitologija morala da podnese zbog gre%ova svoji% bo$anstava. #d svi% nelepi% i

neprikladni% zamisli, ova je najbezumnija i najuvredljivija. =amisao da simbol telesne ljubavi bude polubespolna beba, da se ljubavna strast uporedi sa ranama nanetim strelom, da se ovaj bucmastičovečuljak uvede u umetnost da na grubo materijalan način predstavlja suptilni du% i sugestivnost dela,to je sasvim u skladu sa dobom koje je, rodiv&i ovo stvorenje, odlučilo da ga ostavi pred vratima

budućnosti.

4)), im. ovrće koje se često nalazi u ku%injskim ba&tama, veličine i mudrosti ljudskeglave.

4upus je ime dobio po 4upusiju, princu koji je, kada se uspeo na presto, izdao dekret kojim jeza članove (elikog carskog veća postavio ministre iz kabineta svog pret%odnika i povrće izkraljevske ba&te. 4ada bi se neka od mera koje bi njegovo veličanstvo donelo pokazala kaonaročito neuspe&na, bilo bi svečano objavljeno da je pogubljeno nekoliko članova (elikogveća, i uzbunjeni podanici bi se smirili.

4):, im. 4njiga za koju muslimani pogre&no misle da je nastala bo$anskim nada%nućem,ali za koju %ri&ćani znaju da je zlobna podvala koja protivreči vetom pismu.

4(#53/T, im. 2roj koji pokazuje koliko puta se suma novca koja pripada nekoj osobisadr$i u d$epu neke druge osobe ' obično onoliko puta koliko se tamo mo$e prebaciti.

4(#:)7, im. ovoljan broj članova nekog zakonodavnog tela koji mo$e samostalno dadonosi odluke, uključujući i o načinu dono&enja odluka. ) enatu , kvorum se sastoji od

predsednika +inansijskog odbora i kurira iz 2ele kućeO u redstavničkom domu, od predsedavajućeg iWavola.

;

;4#73;, prid. 4oji misli o dana&njim potrebama koristeći sutra&nje pri%ode.

;, im. "(rsta tkanine koja, kada se pravi od kudelje, dovodi do velikog gubitka kudelje. " ' #elat ;alkfraft

;#4##, im. uvena antička skulptura koja predstavlja istoimenog sve&tenika i njegovadva sina u zagrljaju dve ogromne zmije. (e&tina i upornost sa kojom starac i dva momka podupiruzmije i paze da one nastave sa svojim poslovima smatra se sa pravom za jednu od najplemenitiji%umetnički% ilustracija vladavine ljudske inteligencije nad grubom inercijom.

;4(5, im. aročita @ali ne naročito izbirljivaA vrsta la$ova.

;):T, im. #venčan lovorovim li&ćem. ) ngleskoj je pesnik laureat slu$benik nakraljevskom dvoru, gde izigrava veseli kostur na svakoj proslavi, 3 nemog pevača na svakomkraljevskom pogrebu. #d svi% koji su dr$ali taj visoki polo$aj, :obert auti N9 jeimao najizra$eniji dar da otupi amsona javne radosti i odseče mu kosu do korenaO imao je i umetničkiosećaj za boje koji mu je omogućavao da ocrni neku javnu nepravdu sve dok ne bi izgledala kaonacionalni zločin.

;I;/3(, prid. =avisan od retorike.

N9:obert auti @:obert out%eS, 1MMQ ' 18QLA, engleski romantičarski pesnik. ) mladosti buntovnik, kasnije se posvetio pisanju"zvanični% pesama" @prigodni% sastava povodom razni% va$ni% i manje va$ni% doga*ajaA, i postao pristalica konzervativizma.-odine 181L. dodeljena mu je titula "lovorom ovenčanog pesnika" ' zvaničnog dvorskog pesnika.


38/104


39/104

4ada uz titanska pregnuća i moći) pregr&t za%vatim s obe ruke struneO#, kada i% pustim, vemir će da kuneK

8arkvarson 4eris

;#-34, im. )metnost razmi&ljanja u strogom skladu sa ograničenjima i nesposobnostima

ljudskog nerazumevanja. #snova logike je silogizam, koji sesastoji od glavne i sporedne premise i zaključka, na primer!!lavna re%isa! Pezdeset ljudi mogu neki posao da obave &ezdeset puta br$e nego jedančovek.'oredna re%isa! /edan čovek mo$e da iskopa rupu na putu za &ezdeset sekundiO sledi '

Faključak ! Pezdeset ljudi mo$e da iskopa rupu na putu za jednu sekundu.#vo se mo$e nazvati aritmetičkim silogizmom, u kojem, kombinovanjem logike i matematike,dolazimo do dvostruke sigurnosti, i dvostruko smo blagosloveni.

;#-#73/, im. :at u kojem su reči oru$je, a rane su rupe u ribljem me%urusamopo&tovanjaO vrsta sukoba u kojem je pobednik li&en slasti pobede, po&to je gubitnik nesvestan

poraza./adni almazije, tvrdi povest mračna,

reminuo je zbog 7iltonova pera.%, ne saznadosmo da l> priča je tačna/er 7iltonov %umor i nas u grob tera.

;#/;#T, im.Ta lojalnost, smatram, predstavlja uzicuto podanikov nos povlači i nji&ea bude upravljen uvek da miri&e7iropomazanu kraljevsku.

!. #.

;#4T3, gl. Pljokati, &ljemati, cugati, lju&titi, trgnuti, pijuckati, drmnuti, cuclati. 4od pojedinaca se na lokanje ne gleda povoljno, ali narodi koji loču uvek su me*u prvima u civilizaciji i

moći. 4ada se sukobe sa pijandurama %ri&ćanima, apstinenti muslimani padaju kao trava pod kosom. )3ndiji, sto %iljada engleski% meso$dera koji piju brendi sa sodom dr$e potčinjeno JN0 milionavegetarijanski% apstinenata, pripadnika iste, arijevske, rase. a kakvom su lakoćom merikanci, kojivole viski, izgurali trezvene Ppance sa nji%ovi% posedaK /o& od vremena kada su (ikinzi pusto&ili sveobale =apadne vrope i le$ali pijani u svakoj osvojenoj luci, uvek je bilo isto! svuda se videlo da senacije koje previ&e piju bore dobro i ne naročito pravedno. =ato se dične starice koje su ukinule kantineu američkoj vojsci mogu s pravom po%valiti da su značajno podigle vojnu moć zemlje.

;##(, im. 3skren poslovni čovek.riča se da su jedno veče (olter i neki njegovi prijatelji zanoćili u krčmi pored puta. #kolina

je bila sugestivna, i, posle večere, dogovorili su se da naizmenično pričaju priče o razbojnicima. 4ada je do&ao red na (oltera, on je rekao! "2io jednom jedan ministar +inansija." o&to je potom zaćutao,ostali su ga zamolili da nastavi. "To", reče on, "cela je priča."

;#P (:/, im. 2olest koju pacijent i njegovi prijatelji često brkaju sa dubokimreligijskim uverenjem i brigom za spasenje čovečanstva. 4ao &to je prostodu&ni 5rveni čovek izzapadne divljine to rekao sa, mora se priznati, prilično snage! "7nogo dobar, nema moli&O velikatrbu%obolja, %rpa 2og."

;#(#:, im. Laurus, povrće posvećeno polonu, i ranije ubirano da bi se ovenčali pobednicii oni pesnici koji su imali uticaja na dvoru @v. goreA.

;)##P, im. )čena glava koja baca svetlost na neki problemO na primer, urednik kada onjemu ne pi&e.

;), prid. #boleo od uznapredovale intelektualne nezavisnostiO koji se ne sla$e sa

standardima razmi&ljanja, govora i delovanja, koje su oni koji se sa njima sla$u izveli iz posmatranjasami% sebeO u neskladu sa većinomO ukratko, neobičan. Treba istaći da


40/104

ljude progla&avaju ludima slu$benici koji sami nemaju dokaze da su normalni. a primer, va& @učeniAleksikogra+ ni&ta vi&e ne veruje u svoju sopstvenu normalnost nego bilo koji stanovnik bilo koje ludniceu zemljiO ali, koliko on zna, mogao bi isto tako, umesto &to se bavi uzvi&enim poslom za koji mu se činida mu sada zaokuplja sposobnosti, da zapravo udara &akama o re&etke na prozoru ludnice i tvrdi da je

oa (ebster 6Jlično, na veliku zabavu mnogi% nepromi&ljeni% posmatrača.

;)#T, im. #naj "bo$anski poklon i sposobnost" čija kreativna i dominantna energijainspiri&u čovekov um, rukovode njegovim delima i ukra&avaju njegov $ivot.

;)4, im. 7esto gde su brodovi koji se sklanjaju od besa oluje izlo$eni gnevu carine.

;)4(T(#, im. posobnost koja razlikuje slabu $ivotinju ili osobu od jake. vom posedniku donosi veliko mentalno zadovoljstvo i velike materijalne neprilike. /edna italijanska poslovica glasi! "4rznar dobije vi&e lisičiji% nego magareći% ko$a."

;):3/5, im. tanovnik 7eseca, za razliku od lunatika, u kojem se 7esec nastanio.;unarijance su opisivali ;ukijan, ;ok i drugi posmatrači, ali se nisu ba& mnogo slo$ili. a primer,2ragelos tvrdi da su anatomski identični sa čovekom, dok pro+esor jukomb ka$e da su vi&e nalik na

br*anska plemena iz (ermonta.

;/

;/)2(, im. rivremeno ludilo koje se mo$e izlečiti brakom ili sklanjanjem pacijenta oduticaja pod kojim se razboleo. #va bolest, kao karijes i mnoge druge, postoji samo kod civilizovani%rasa koje $ive u ve&tačkim uslovimaO varvarske nacije koje di&u čist vazdu% i jedu jednostavnu %ranuimune su na nju. onekad je +atalna, ali če&će za lekare nego za pacijente.

;/)2=#T, im. 4ratak predgovor za deset tomova za%teva.

;/)2#7#:, prid. epotrebno zabrinut za očuvanje onoga &to se mo$e izgubiti samo akonije vredno čuvanja.

;/)#I:, im. -astronom stare &kole koji je očuvao jednostavan ukus, i koji se dr$i prirodne dijete predsvinjskog perioda.

7

74, im. 7ekani, neuni&tivi automat kojeg je priroda predvidela da bismo imali &ta da

&utnemo kada stvari lo&e idu u kući.

7-:5, im. Iivotinja koja se naveliko i na razne načine slavi u knji$evnosti, umetnosti ireligiji svakog veka i zemljeO nijedna druga tako ne uspaljuje ljudsku ma&tu kao ovaj plemenitikičmenjak. tavi&e, neki sumnjaju @:amasilus, li2. 33, e Cle%., i 5. tantatus, e Ge%era%enteA da

je posredi neki bogO znamo da je kao takav obo$avan me*u truskancima, i, ako mo$emo verovati7akrobiusu, me*u 4uspazijancima. amo su dve $ivotinje primljene u muslimanski raj zajedno sadu&ama ljudi ' jedna je magarac

6J oa (ebster @oa% Uebster, 1MN8 ' 18QLA, čuveni američki leksikogra+.


41/104

koji je nosio 2alaama6L, a druga pas sedmorice spavača6Q. #vo nipo&to nije mala čast. #d onoga &to je oovoj $ivotinji napisano mogla bi se sastaviti ogromna biblioteka velikog sjaja, koja bi bila ravna onoj&ekspirijanskog kulta, i onoj čiji je centar 2iblija. 7o$e se reći, uop&teno govoreći, da je svaknji$evnost manje ili vi&e 7agareća.

"=dravo, sveti 7agarčeK" pesma se an*ela čulaO"ve&teniče ;udosti, 4ralju is%armonijaK

jajni ko'tvaraoče, nek tvoja slava sija!2og stvori sve ostalo, Tvoje delo je 7ulaK"!. #.

7-3/, im. )metnost pretvaranja praznoverja u novac. 3ma i drugi% umetnosti koje slu$eistoj svrsi, ali i% diskretni leksikogra+ ne navodi.

7-T, im. e&to na &ta deluje magnetizam.

7-T3=7, im. e&to &to deluje na magnet.ve gornje de+inicije su sa$ete iz radova %iljadu istaknuti% naučnika, koji su jarkom svetlo&ću

osvetlili ovaj predmet, na neizrecivu korist ljudskog saznanja.

7353/, im. 7etod koji koriste va&i protivnici da bi omeli va&e otvorene i časne poku&aje da učinite pravu stvar.

7a%inacija je tako jasni% prednostia one već postaju moralne vrednosti.7ada se to gadi svakom po&tenom vuku,7oraju svi ovčiju ko$u da obuku.a diplomatija svud cveta me* ljudima,3 Wavo se klanja, s rukom na grudima.

. '. ;

7/7), im. Iivotinja koja $ivi na drveću, a naročito se često sreće na porodičnimstablima.

7/#=, im. /edan od sosova koji


42/104

;eto bilo je du$e tad!Traja&e čitavo godi&nje dobaK

2listava zima, sneg i gradprečili bi ;udost i da proba

a nam donese gra&ak mlad.anas, kakvo je to vra$je delo

a godinom nazivaju#vo &to tek je i započelo već je na samom krajuR

-odina se, kad smo bili deca,(ukla od meseca do meseca./a ne znam za&to se svet pretvara

) ne&to zlo i turobno,3 za&to se sada samo staraa svakom bude tegobno.=nam, meteorolozi sadisti4rivi su ' posli to nisu čisti V Pto vazdu% sad nije vi&e isti.4ad je zagu&ljiv, onda te daviO

4ad je čist ' izda te snaga.=atvori& prozor, astma te smlaviO#tvori& ' eto lumbaga.

3pak, smatram da taj novi re$im,7račna degeneracija,

7o$e i da se učini te$imre no &to meditacija

a*e ute%u koju bele$im,Tračak sreće u nesreći,

4raj koga smrtnici tek promičuu&tinu mu ne prozrećiO

l> an*eli ga jasno proniču.ko je dugovečnost vredan dar,

#nda je on skriven uz sjajan mar.*ena2l 'tri$

7;T)=3/43, prid. ) vezi sa 7altusom6N ili njegovom doktrinom. 7altus je verovao uve&tačko ograničenje stanovni&tva, ali je otkrio da se to ne mo$e postići pričanjem. /edan odnajpraktičniji% zastupnika maltuzijanske ideje bio je 3rod judejski, mada su svi čuveni vojnici bili istogube*enja.

775, im. e&to &to udicu čini ukusnijom. ajbolji je lepota.

77#, im66. 2og vodeće svetske religije. jegov glavni %ram nalazi se u svetom gradu'jujorku.

:eligija je opsena,

#glasi on na sva zvona, onda odra kolenalu$eći boga 7amona.

#ered ?f

7, im. rana koju su na čudnovat način dobili 3zraelićani u pustinji. 4ada im je bilauskraćena, skrasili su se i počeli da obra*uju zemlju, *ubreći je, po pravilu, telima prvobitni%stanovnika.

6NTomas :obert 7altus @T%omas :obert 7alt%us, 1M66 ' 18LQA, engleski ekonomista i sve&tenik. rema njegovoj teoriji,stanovni&tvo raste po geometrijskoj progresiji, br$e od dobara i %rane, koji rastu po aritmetičkoj. =ato se uzdao u ratove, bolesti,

glad ili seksualno uzdr$avanje.667amon ' prema ovom zavetu, bogatstvo ili materijalno obilje. ersoni+ikacija bogatstva kao zlog du%a ili boga. "e mo$eteslu$iti i 2ogu 3 7amonu" @/evan*elje po 7ateju 6! JQA.


43/104

73, im. 2esmrtni delovi stari% -rka i :imljana. alazili bi se u stanju tupe nelagodnostisve dok tela iz koji% su bili izda%nuti ne bi bila spaljena i sa%ranjenaO a čini se da ni posle toga nisu bilinaročito srećni.

73/T(#, im. revna persijska doktrina o neprestanoj borbi obra i =la. 4ada seobro predalo, ersijanci su se pridru$ili pobedničkoj strani.

7T3/, im. 4lovnovsko odelo koje nose vorske ;ude na ebeskom voru.

7:735, im. 7ali kvadrat od svile ili lana, koji se koristi za razne neprijatne svr%e u predelu lica,a naročito je koristan na pogrebima da prikrije nedostatak suza. 7aramica je izum novijeg datumaO na&i

preci za nju nisu znali, i njene su du$nosti poveravali rukavima. To &to je ekspir uveo maramice u#telu je ana%ronizamO esdemona je brisala nos suknjom, kao i dr 7eri (oker 6Mi druge dana&njere+ormatorke, koje su koristile pe&eve kaputa ' &to pokazuje da revolucije ponekad idu unazad.

7#3, im. :ed koji ima tajne rituale, groteskne ceremonije i +antastične kostime. =ačet jeu vreme arlsa 33, me*u londonskim zanatlijama zidarima. #d tada su mu u neprekidnoj retrogresiji

postupno pristupali svi mrtvi iz pro&li% vekova, tako da sada obu%vata sve ljudske generacije s ovestrane dama, a već skuplja i istaknute članove me*u prekreacionalnim stanovnicima aosa i

2ezoblične raznine. :ed su u različita vremena osnovali 4arlo (eliki, /ulije 5ezar, 4ir, olomon,=oroaster 68, 4on+učije, Tutmes i 2uda. jegovi amblemi i simboli pronadeni su u katakombama arizai :ima, na kamenju artenona i (elikog kineskog zida, u %ramovima u 4arnaku i almiri 69i naegipatskim piramidama, a uvek bi i% otkrio neki mason.

7T3;#, im. =loćudni spoj gvo$*evog tanogalata, gumarabike i vode, koji uglavnom slu$ida olak&a &irenje zaraze idiotizma i da potpomogne intelektualne zločine. vojstva mastila su čudna ikontradiktorna! mo$e se koristiti za stvaranje reputacija, ali i za nji%ovo uni&tavanjeO za ocrnjivanjeljudi, ali i za nji%ovo pretvaranje u bele an*eleO najče&će slu$i kao malter ' povezuje kamenje u zgradislave, i kao kreč koji treba da sakrije sumnjivo poreklo materijala. ostoje ljudi, koji se nazivajunovinarima, koji su uspostavili mastiljave kupkeO neki im plaćaju da bi iz nji% mogli da iza*u, drugi da

bi u nji% mogli da u*u. ije retkost da neko ko je platio da bi u&ao mora da plati dva puta vi&e da biiza&ao.

7PT, im. kladi&te činjenica, čiji su suvlasnici pesnik i la$ov.

7T:3/;, prid. 4oji stvarno postoji, za razliku od izmi&ljenog. (a$an.7aterijalna dobra znam, vidim, osećam stalnoO

ve je drugo za mene nematerijalno. #a%rak 4olo2o%

7)=#;/, im. oslednja i najsme&nija ludost bogati%.

7:3:T3, gl. 4retati se krivudavo i bez cilja. #va reč potiče od starog imena reke okodve stotine kilometara udaljene od Troje, koja se okretala i krivila nastojeći da bude dovoljno daleko dane čuje kako se -rci i Trojanci %vali&u svojim podvizima.

7;/, im. 7ali metalni disk koji se daje kao nagrada za vrline, dostignuća ili slu$bumanje ili vi&e istinite.

riča se o 2izmarku da je dobio medalju zato &to je %rabro spasao davljenika. 4ada su gaupitali zbog čega ju je dobio, navodno je odgovorio! "onekad spasavam $ivote." ponekad i% i nijespasavao.

7353, im. 4amen bačen iz predgra*a da ubije psa u centru grada.

6M7eri (oker @7aS Ualker, 18LJ'1919A, lekarka i re+ormatorka odevanja. /edina $ena koja je od 4ongresa dobila dozvalu da nosimu&ku odeću.

68=oroaster, drugo ime =aratustre, persijskog religijskog učitelja iz 6. v. pre n. e.694arnak, grad na ilu u giptu, poznat po veličanstvenim %ramovima. almira, prastari grad u centralnoj iriji, navodno gaizgradio car olomon.


44/104

77:3=7, im. 3me za ipnotizam pre nego &to je počeo lepo da se oblači, dr$isopstvene kočije i zove ;akovernost na večeru.

7#I:, im. #naj koji je privr$en okrutnom običaju pro$diranja biljo$dera i nji%ovi%naslednika.

7T:##;, im. 2astion provincijalizma.

73;3/)7, im. eriod od %iljadu godina kada će se poklopac pričvrstiti, a svi re+ormatoriće biti sa donje strane.

73;#T, im. #sobina naročito popularna kod u%vaćeni% prestupnika.

73#:, prid. 7anje neprijatan.

73:, im. ) me*unarodnim odnosima, period varanja izme*u dva perioda ratovanja.

4akva to zbrka, kakva to vika7oje u&i stalno diraR

#, to je vapaj, i prava slika,lavljeni% stra%ota mira.

%, #p&ti 7irO ruku bi mu dali,(enčali ga, ali kakoR

Tu sitnicu kad bi samo znali,2ilo bi to vrlo lako.

#ni vredno, i zimi i leti,4o krtice problem bu&e.

#, -ospode, nemoj mnogo kleti ametljive njine du&e.

o %il

73:73#5M0, im. %ilov sledbenik, naročito kada nije vodio.

73P, im. Iivotinja koja svoj prolazak obele$ava nizovima onesve&ćeni% $ena. 4ao &to su u:imu %ri&ćani bacani pred lavove, tako su, mnogo vekova ranije, u #tamviju, najstarijem inajčuvenijem gradu na svetu, $enski jeretici bacani pred mi&eve. 3storičar /akak'=otp, jedini#tamvijanac čiji su spisi stigli do nas, ka$e da su ove mučenice odlazile u smrt sa malo dostojanstva imnogo napora. ak poku&ava da opravda i mi&eve @takva je zloba &ovinistaA tako &to tvrdi da sunesrećne $ene preminule &to od scrpljenosti, &to od slomljeni% vratova kada bi se saplele o sopstvenenoge, &to od nedostatka miri&ljavi% soli. 7i&evi, tvrdi on. u$ivali su u zadovoljstvima lova nadostojanstven način. ko je, me*u tim, "devet desetina rimske istorije la$", te&ko da mo$emo očekivatimanji postotak te retoričke +igure u analima naroda sposobnog za tako neverovatnu okrutnost premadivnim $enamaO jer tvrdo srce ide sa la$ljivim jezikom.

73T#;#-3/, im. (erovanja primitivni% naroda o sopstvenom poreklu, ranoj istoriji, junacima i bo$anstvima i slično, za razliku od istiniti% priča koje izmisle kasnije.

7;#T, im. (reme 7ogućnosti, kada je r%imed prona&ao oslonac, kada je 4asandriM1 neko verovao, i kada se sedam gradova takmičilo za čast da nagrade $ivog omeraMJ.

M07irmidonci ' u grčkoj mitologiji, jedno od retki% plemena iz Tesalije koje je pratilo %ila u Trojanski rat. ) prenosnomznačenju, svako ko bespogovorno izvr&ava naredbe.M14asandra, u grčkoj mitologiji kći trojanskog kralja rijama i ekabe. polon joj je dao proročansku moć, ali je ona, prekr&iv&idogovor, kasnije odbila njegovu ljubav. =a kaznu joj je ostavio moć proricanja, ali je učinio da joj niko ne veruje. osle padaTroje, gamenon ju je poveo sa sobom, a ona je unapred znala da će i% oboje ubiti 4litemnestra i gist. Tako i bi.MJ=apravo, vi&e od sedam gradova je tvrdilo da su omerovo rodno mesto, ali zbog svetosti broja sedam u staroj -rčkoj, uvek suspominjana kao "sedam gradova". ngleski dramski pisac iz 1M. veka Tomas ejvud napisao je u 4ijerarhiji 2la$oslovenihan>ela! "edam gradova bori&e se za već mrtvog omera Y koji dok be&e $iv, nema&e krov da sakrije glavu."


45/104

7#PT(#, im. :uljaO izvor političke mudrosti i vrline. ) republikama, objekat političarskogobo$avanja. "7udrost le$i u mno&tvu savetnika", ka$e poslovica. ko su mnogi ljudi podjednake

pojedinačne mudrosti zajedno mudriji od bilo koga od nji%, mora biti da vi&ak mudrosti stiču samimčinom okupljanja. #dakle dolazi taj vi&akR #čigledno niotkuda ' isto bi bilo reći da je planinski venaczajedno vi&i od pojedinačni% planina koje ga čine. 7no&tvo je mudro koliko i njegov najmudriji član,ako ga slu&aO ako ga ne slu&a, nije ni&ta mudrije od najglupljeg.

7#, im. espot kojem se mudri podsmevaju i potčinjavaju.

7#/, prid. 4oje pripada meni, ako mogu da ga zgrabim ili zadr$im.

7#;4);, im. 4rajnja, nedeljiva jedinica materije. #d korpuskula, tako*e krajnje, nedeljive jedinice materije, razlikuje se po svojoj sličnosti atomu, isto tako krajnjoj, nedeljivoj jedinici materije.Tri velike naučne teorije o strukturi univerzuvma su molekularna, korpuskularna i atomistička. etvrta,koju zastupa ekel, tvrdi da se materija zgu&njava i pada iz etera, čije se postojanje dokazuje timzgu&njavanjem i padanjem. ada&nji trendovi u nauci naginju ka teoriji jona. /on se razlikuje odmolekula, korpuskula i atoma po tome &to je jon. etu teoriju zastupaju idioti, ali sumnjam da oni otome znaju ne&to vi&e od ostali%.

7#;3T3 , gl. =a%tevati da zakoni svemira budu poni&teni u korist jednog tra$itelja koji sam priznaje da je bezvredan.

7#, im. 4rajnja, nedeljiva jedinica materije. @(. 7olekul.A rema ;ajbnicu, baremonoliko koliko je on bio voljan da bude s%vaćen, monada ima telo bez zapremine, i um bezmani+estacija V ;ajbnic je spoznaje po uro*enoj moći rasu*ivanja. a njoj jezasnovao teoriju kosmosa, &to ona podnosi bez roptanja, jer je monada učtiva gospo*a. 7a kako mala

bila, monada ima sve moći potrebne da se pretvori u nemačkog +ilozo+a prve klase ' sve u svemu,veoma sposobna mala spodoba. e treba je brkati sa mikrobom ili bacilomO nemogućnost dobrogmikroskopa da je uoči ukazuje na to da je posredi potpuno drugačija vrsta.

7#:, im. #soba čiji je posao da kraljuje. ekada je monar% vladao, kao &to i sama rečsvedoči i kao &to su mnogi podanici imali prilike da iskuse. ) :usiji i na istoku monarsi jo& imaju dosta

uticaja u javnim stvarima, i u raspolaganju ljudskim glavama, ali u =apadnoj vropi je politička upravauglavnom prepu&tena nji%ovim ministrima, po&to su oni sami suvi&e zauzeti razmi&ljanjima o statususopstvene glave.

7#:3/4 (;(3, im. (ladavina.

7#3/#:, im. (isoka sve&tena titula, čije je prrednosti #snivač na&e vere prevideo.

7#:;, prid. 4oji se sla$e sa lokalnim i promenljivim standardima ispravnosti. 4oji imaosobinu op&te korisnosti.

ripoveda se da na 3stoku imade jedan planinski venac, sa čije jedne strane neke stvarinemoralne jesu, a sa druge strane pak nisu, već i% dr$e na dobrom glasuO &to je veoma zgodno za

planinare, jer im je dato da mogu da si*u sa bilo koje strane, i da se pona&aju kako im volja, prema

raspolo$enju, a da nikog ne uvrede. ' !ukove 0editaije

7#=4, im. #rgan kojim mislimo da mislimo. #no &to razlikuje čoveka koji je zadovoljan&to jeste ne&to od čoveka koji $eli ne&to da uradi. (eoma bogati ljudi, ili oni koji su iznenada dospeli navisok polo$aj, obično imaju toliko mozga da nji%ovi susedi ne mogu da zadr$e &e&ire na glavama. )na&oj civilizaciji, i u na&em republikanskom obliku vladavine, mozak se toliko ceni da su oni koji gaimaju izuzeti od briga obavljanja svi% izborni% du$nosti.

7:T(, prid.4raj %odanja, kraj disanjaO kraj5elog svetaO svr&ena drama3 luda trkaO obećan rajrona*en kao večna tama.

'kvotol #ouns


46/104

7:T(4 4#;, im. ečija kolica smrti.

7:I/, im. #sećanje primereno prilici nečije tu*e nadmoćnosti.

7)34, im. #naj ko se linijom najmanje nevoljnosti kreće ka $eljenoj smrti.

7)73/, im. revni gipćanin, nekada u ra&irenoj upotrebi me*u civilizovanim narodimakao lek, a sada zaposlen na obezbe*ivanju sjajnog pigmenta za umetnike. Tako*e je zgodan za muzeje,gde slu$i za zadovoljavanje vulgarne radoznalosti kojomse čovek razlikuje od ni$i% $ivotinja.

# &tovanju je mrtvi%, ka$u, čovečanstvo7umijama dalo bozima svedočanstvo./al svetac, jal gre&nik, mi mu grob orobimo,=a boju ga smrvimo, za lek procedimo./adan skvrčen skelet izla$emo za novce3 pred slikom srama skupljamo se k>o ovce.#, recite, bogovi, i dajte meni srok!=a po&tovanje mrtvi% koliko traje rokR

'koas Brun

7)T-, im. epripitomljeni konj zapadni% prerija. ) engleskom dru&tvu, američka $enaengleskog plemića.

7)I, im. #naj kome se posle večere poverava briga o tanjiru.

7)I/4, im. ripadnik zanemarenog i zanemarljivog pola. 7u$jaci ljudske rase suuglavnom poznati @$enamaA kao #bični 7u&karci. #vaj rod ima dve podvrste! dobri snabdevači i lo&isnabdevači.

23T3, gl. ) svakodnevnom govoru, probiti bilo kojim oru$jem koje ostaje zabodeno u rani.#vo je, medutim, netačnoO nabiti, u pravom smislu reči, znači pogubiti nekoga nabijanjem o&trog kocau telo, pri čemu $rtva ostaje u sedećem polo$aju. #vo je bio omiljeni metod ka$njavanja me*u mnogimdrevnim narodima, a i dalje je u modi u 4ini i drugim delovima zije. o kraja petnaestog veka, bio jerasprostranjen u "obraćanju" jeretika i &izmatika. (oulkra+t to naziva "stolicom pokajanja", a u narodu

je ovaj metod bio poznat kao "ja%anje jednonogog konja". ;udvig alcman nas obave&tava da se uTibetu smatra da je nabijanje na kolac najpogodnija kazna za prestupe protiv religijeO ka$e nam i da seu 4ini ona ponekad dosu*uje i za svetovne zločine, mada se najče&će primenjuje u slučajevimasvetogr*a. #sobi koja zapravo do$ivljava nabijanje verovatno je stvar od sporedne va$nosti zbog kakve

je gra*anske ili verske neposlu&nosti osu*ena da se upozna sa njegovom neudobno&ćuO me*utim,nesumnjivo bi osetio izvesno zadovoljstvo ako bi mogao o sebi da razmi&lja kao o vetrokazu na tornju3stinske 5rkve.

3T#T, im. 4oli�

Đavolji reČnik

Documents