Rad I snaga miia

Energetske potrebe miia

Svi miii hemijsku energiju pretveraju u mehaniku energiju I na taj nain omoguavaju kretanjeU odnosu na vrstu energije koja je potrebna za njihov rad svi miii se dele na 3 grupe:Spora miina vlakna oksidativnog tipa ( tip I )

Brza vlakna oksidativno-glikolitikog tipa ( tip II a )

Brza vlakna glikolitikog tipa ( tip II a )

Miina vlakna tip IMiina vlakna ovog tipa su ukljuena u aktivnosti kod kojih je vana izdrljivost! Isto tako vano je napomenuti njihovu sposbnost da proizvode energiju u prisutnosti kiseonika, stoga su primarno aerobna, boja im je crvena zbog mioglobulina (proteina koji sadri gvoe i zasluan za ishranu i dostavu kiseonika)

Miina vlakna tip I

Miina vlakna tip I

Miina vlakna tip IIVlakna ovog tipa mogu se podeliti na najmanje dje podgrupe (tip IIa i tip IIb)! Ova vlakna slue za aktivnosti u kojima se trai snaga i eksplozivnost! Tip IIa je prelazni tip izmeu sporih i brzih vlakana time to je i aneroban (glikolitian) i aeroban (okisdativan)! No iako je prelazno vlakno zbog toga to je bri od sporih vlakana, nije podoban za aktivnosnti u kojima se zahteva izdrljivost! Boja mu je crvekasta zbog odreenog sadraja mioglobulina ( poto je delom aeorban tip vlakana)!

Miina vlakna tip IINasuprot njima, tip IIb je uistinu brzo miino vlakno sa velikim brzinama kontrakcija! Ova vlakna su skoro potpuno anerobna i imaju minimalan kapacitet za aerobno proizvoenje energije to ih liava potrebe za mioglobulinom pa ih zovemo I bela miina vlakna Za produkciju energije zavise o glikogenu i stoga su jako podlona zamoru! Ova vlakna esto nakupljaju mlenu kiselinu koja dovodi do brzog zamora ako je se telo ne rei!

Distribucija miinih vlakanaKoliina jednog ili drugog tipa vlakana kod osobe je genetski odreena, ali normalno miino tkivo sadri sve tipove! Koliina i rasporeenost tipova miinih vlakana je razliita od osobe do osobe! Opet, vano je naglasiti da se i na to moe uticati nainom treninga!

Energija neophodna za rad miiaDa bi se to bolje razumeo trening miia vano je znati i tri sistema koji osiguravaju energiju za izvrenje rada (treninga)! Sva tri sistema su jednkao vana, koji e se koristiti, najvie zavisi od tipa aktivnosti koja se u tom trenutku sprovodi!ATP CP ( brzina )- Adenozin trifosfat (ATP) osigurava trenutnu energiju u svim elijama naeg tela za aktivnosti poput sprintanja! U elijama naih skeletnih miia postoje male zalihe ATP-a koji se odmah iskoristi za kratkotraje aktivnosti, nakon iskoriavanja ATP-a dobijemo ADP (adenozin difosfat)!

Energija neophodna za rad miiaMlijena kiselina i ATP-CP - aneroban rad!- Ovo je tranzicijski (prelazni) sistem! Kada se neka visoko intezivna aktivnost nastavlja due od 30 - ak sekundi jedini nain da se osigura jo ATP-a za rad je da se iskoristi glukoza u miiima! eer u miiima je dobijen iz glikogena procesom koji se zove glikoliza! No, ovim procesom pretvaranja eera u ATP, nastaje i mlena kiselina! Ako doe do nagomilavanja mlene kisleine u miiima i krvi, zamor je neizbean! Tokom aktivnosti srednjeg intenziteta telo se samo reava mlijne kiseline!

Energija neophodna za rad miiaSistem kiseonika za aerobne aktivnosti-Sistem kiseonika, ili aerobni sistem osigurava energiju tokom dugotrajnih aktivnosti tipa plivanja ili tranja Miii mogu tijekom tog procesa koristiti i glukozu i masne kiseline kao izvor energije a uzimaju ih iz krvi I elija Glukoza se u miiima nalazi kao glikogen a masne kiseline kao trigliceridi! Kada se dugotrajna aktivnost provodi manjim intenzitetom vie se koriste masne kiseline nego eeri kao izvor enrgije!

Energija neophodna za rad miia