darko martinovic

Download darko martinovic

Post on 16-Sep-2015

8 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

seminarski rad

TRANSCRIPT

Fakultet tehnikih nauka

SEMINARSKI RADTema:Protokoli u raunarskim mreama i fiziki sloj

Student: Aleksandar Popovi Profesor: Risto Bojovi

SadrzajUVOD2Protokoli4Protokoli bez uspostavljanja veze5Protokoli sa uspotavljanjem veze6Internet model (TCP/IP)6OSI MODEL8ARHITEKTURA SLOJEVA10Fiziki sloj12RS-23212USB (Universal Serial Bus)13FireWire (IEEE1394)13Eternet13IrDA (Infrared Data Association)16Bluetooth16802.11 (WiFi)17MAC adresa18xDSL (Digital Subscriber Line)19Standardizacija i organizacije20Zakljucak21Literatura22

UVOD

Rane osamdesete godine prolog veka donele su ogromno poveanje u broju i veliini mrea. Kako su sa vremenom velike kompanije shvatale da umreavanjem poveavaju dobit, a smanjuju trokove, dodavale su se nove mree, a poveavale postojee. To su inili gotovo jednakom brzinom, kojom su se izbacivali novi proizvodi i nove mrene tehnologije. Sve je to u stopu pratio i tehnoloki razvoj mrea. Sredinom osamdesetih godina ove kompanije su polako poele oseati potekoe zbog izvrenih proirenja. Postajalo je sve tee i tee "naterati" mree da meusobno komuniciraju zbog velikog broja razliitih mrenih tehnologija od kojih veina nije bila kompatibilna jedna sa drugom. Problemi koji su nastali su uticali i na trenutno upravljanje mreom i na perspektivu daljeg razvoja. Svaka nastala tehnologija je zahtevala poseban tim strunjaka. Ovo je dovelo do velike krize i do hitne potrebe za standardizacijom upravljanja mreama. Velike kompanije uvidele su da se moraju odmaknuti od tzv. Proprietary reenja (reenja proizvedena od razliitih firmi, svako svojstveno na svoj nain, a najee meusobno nekompatibilna), a usmeriti se prema tzv. Otvorenim reenjima. Da bi se reilo to pitanje zatvorenosti naspram otvorenosti, Meunarodna organizacija za standardizaciju - ISO (International Organization for Standardization) istraivala je razliite mrene eme. Kao rezultat tog razvoja OSI referentni model predstavljen je 1984. godine. Ovaj model pruio je proizvoaima skup standarda koji osiguravaju veu kompatibilnost i meufunkcionalnost izmeu razliitih mrenih tehnologija koje su stvorene od strane velikog broja kompanija irom sveta. Uprkos tome to postoje i drugi modeli, veina proizvoaa mrene opreme danas je usmerena upravo prema OSI referentnom modelu, posebno kada ele edukovati svoje korisnike po pitanju opreme koju nude. OSI referentni model je primarni model od sedam slojeva (od kojih svaki specificira odreene mrene funkcije), koji se koristi kao smernica za mrene komunikacije. OSI referentni model se smatra najboljim alatom za uenje o slanju i primanju podataka putem mree, primer kako informacije (ili paketi podataka) putuju od aplikacijskih programa (npr. Excel tablice, Word dokumenti), kroz mreni medijum (npr. ice, kablovi, svetlost i sl.), pa sve do drugog aplikacijskog programa koji je smeten na nekom raunaru u mrei, ak i ako poiljalac i primalac imaju razliite tipove mrenih medija. Proizvoai ga se pridravaju kada projektuju proizvode za mreu. Model opisuje nain na koji mreni hardver i softver zajedniki deluju kako bi se omoguila komunikacija. Model takoer pomae pri reavanju problema, tako to nudi referentni okvir koji opisuje kako se pretpostavlja da komponente rade.

Protokoli

Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima utvrenim pravilima koja su poznata svim uesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeu dve krajnje take. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka, signalizaciju, proveru autentinosti i kontrolu greaka, neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom. Kljuni elementi protokola kojim se dogovara spremnost za slanje, spremnost za prijem, format podataka i sl. su:

sintaksa - format podataka i nivoi signala, semantika kontrolne informacije u prenosu i kontrola greaka, tajming brzina prenosa.

Razmena podataka u raunarskoj mrei je izuzetno sloena. Sa poveanjem broja umreenih raunara koji komuniciraju i sa poveanjem zahteva za sve savrenijim uslugama (servisima) neophodno je i usavravanje protokola. Posao komuniciranja je toliko sloen da je bilo neophodno razviti protokole u vie slojeva. Svaki sloj je namenjen za jedan odgovarajui posao. Kod prvobitnih raunarskih mrea, umreavanje se vrilo zavisno od proizvoaa raunarske opreme. Sav hardver i softver su bili vezani za jednog proizvoaa, tako da je bilo veoma teko vriti izmene, unapreivanja mree i sve je bilo izuzetno skupo. Uvoenjem standarda za komuniciranje po logici jasno def- nisanim slojevima, pojavilo se vie proizvoaa softverske opreme. Standardima se omoguilo kombinovanje hardvera i softvera od razliitih proizvoaa, to je sve zajedno dovelo do pada cena opreme i softvera za umreavanje i do poveanja kvaliteta usluga u mreama. Jedna od najbitnijih stvari kod umreavanja je adresiranje. Ako se posmatraju samo dva raunara, nema potrebe za adresiranjem, jer sve to se poalje sajednog raunara namenjeno je drugom. Ve kada mreu ine tri raunara, pojavljuje se potreba za adresiranjem. Poslati podaci sa jednog raunara mogu biti namenjeni jednom od preosta dva raunara. Dodatno uslonjavanje nastaje ako se posmatra vie aplikacija na jednom raunaru, koje mogu da komuniciraju sa vie aplikacija na drugom raunaru. Ovde nije dovoljno samo adresirati raunar, ve i aplikaciju sa kojom se komunicira. Koraci protokola moraju da se sprovedu u skladu sa redosledom koji je isti za svaki raunar u mrei. U predajnom raunaru ovi koraci se izvravaju od vrha ka dnu. U prijemnom raunaru ovi koraci moraju da se sprovedu u obrnutom redosledu. Na predajnom raunaru protokol:

deli podatke u manje celine, nazvane paketi, koje moe da obrauje, paketima dodaje adresne informacije tako da odredini raunar na mrei moe da odlui da li oni pripadaju njemu, priprema podatke za prenos kroz mrenu karticu i dalje kroz mreni kabl. Na prijemnom raunaru, protokoli sprovode isti niz koraka, ali obrnutim redosledom: preuzimaju se podaci sa kabla kroz mrenu karticu unose se paketi podataka u raunar. iz paketa podataka uklanjaju se sve informacije o prenosu koje je dodao predajni raunar. kopiraju se podaci iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer) koja slui za ponovno sklapanje. ponovno sklopljeni podaci prosleuju se aplikaciji u obliku koji ona moe da koristi.Osnovni principi u dizajnu protokola su efikasnost, pouzdanost, robustnost i prilagodljivost. Potrebno je da oba raunara, predajni i prijemni, svaki korak izvedu na isti nain kako bi primljeni podaci imali istu strukturu kakvu su imali pre slanja. U mrei, vie protokola mora da radi zajedno. Njihov zajedniki rad obezbeuje ispravnu pripremu podataka, prenos do eljenog odredita, prijem i izvravanje. Rad vie protokola mora da bude usaglaen kako se ne bi dogaali konflikti ili nekompletne operacije, odnosno nekompletan prenos informacija. Rezultat tog usaglaavanje naziva se slojevitost (layering). Uspostavljanje veze, prenos podataka i raskid veze odreeni su setom protokola koji su nadleni za jedan od sledeih poslova:

"Handshaking" - uspostavljanje veze; Pregovaranje o razliitim karakteristikama veze; Definicija poetka i kraja poruke; Definicija formata poruke. Definisanje pravila za obradu oteenih ili nepravilno formatiranih poruka (ispravka greaka); Utvrivanje neoekivanog prekida veze i definisanje daljih koraka u tom sluaju; Prekid veze.Protokoli bez uspostavljanja veze

Pri korienju protokola bez uspostavljanja veze inicijalni korak pri prenosu podataka jeste samo slanje podataka. Ovom koraku ne prethodi procedura vezana za uspostavljanje veze kao to je to sluaj kod protokola sa uspostavljanjem veze. Iako je uspostavljanje veze najee osobina protokola sa pouzdanim prenosom, postoje protokoli koji omoguavaju pouzdan prenos bez uspostavljanja veze kao i protokoli koji ne garantuju bezbedan prenos iako koriste uspostavljanje veze.

Protokoli sa uspotavljanjem veze

Pri korienju protokola sa uspostavljanjem veze dve strane moraju da uspostave vezu izmeu sebe kao preduslov za razmenu podataka. Proces uspostavljanja veze moe se porediti sa pozivanjem telefonskog broja: Strana koja poziva inicijalizuje liniju (podizanjem slualice) i unosi odredini broj. Nakon poziva broja uspostavlja se veza koja jo uvek nije adekvatna za prenos podataka i eka se na primaoca poziva da podigne slualicu. Nakon podizanja slualice primalac poziva obavetava pozivaoca da je spreman za razmenu podataka signalom halo. Nakon primanja signala halo veza adekvatna za prenos podataka jeuspostavljena i razmena moe da pone. Jasno je da procedura potrebna za uspostavljanje veze zahteva odreeno vreme i angaovanje obe strane. Meutim, ona obezbeuje pouzdaniji (ali ne i potpuno pozdan) prenos podataka i umanjuje mogunost greke. Uspostavljanje veze se praktikuje kod protokola koji imaju za cilj da osiguraju pouzdan prenos podataka. Primer protokola koji radi sa uspostavljanjem veze je TCP (Transmission Control Protocol). Protokoli servisa kod kojih su performanse bitnije od pouzdanog prenosa podataka najee ne ukljuuju uspostavljanje veze.Internet model (TCP/IP)

Nasuprot OSI modelu koji je formalno standardizovan, Internet model (TCP/ IP) je de facto standard. Ovaj model je razvijan za potrebe Interneta i jednostavniji je od OSI modela. Jednostavnost ovog modela se ogleda u apstraktnom gledanju na najvia tri sloja OSI modela tako da Internet model propisuje samo sloj aplikacije naspram slojeva aplikacije, prezentacije i sesije kod OSI modela. Takoe, usled nedostatka formalne standardizacije Internet modela u nekim izvorima se ovaj model definie sa 5 a u nekim sa 4 sloja. Dananje implementacije mrenog softvera uglavnom koriste Internet model.

Vertikalna i horizontalna komunikacija u TCP/IP modeluJedna od glavnih karakteristika kod korienja slojevitih modela jesu horizontalna i vertikalna komunikacija. Horizontalna