Danilo Vojadinović Nepoznato Iz Života Zuke Džumhura

Download Danilo Vojadinović Nepoznato Iz Života Zuke Džumhura

Post on 26-Jan-2016

223 views

Category:

Documents

11 download

DESCRIPTION

..

TRANSCRIPT

Nepoznato iz ivota Zuke Dumhura: Pisac koji je zasluio predgovor Ive AndriaDanilo Vujadinovi |27. 11. 2011 - 18:00h| Foto: Arhiva|Komentara: 2Jedan trebinjski beg, ui zemljak pisca ove knjige, priznao je, pre 100 godina jednom Austrijancu da nikad u svom dugom veku nije bio ni do Dubrovnika, od koga ga deli svega dvadesetak kilometara druma. Kad se Austrijanac tome zaudio, beg mu je rekao: Nema vee planine od kunoga praga, gospodine!

Zulfikar-Zuko Dumhur (1921-1989), novinar, karikaturista, pisac, slikar i TVvoditelj

Ovim reima poinje uvodni tekst za knjigu Zuke Dumhura Nekrolog jednog ariji, jedini predgovor koji je ikada napisao nobelovac Ivo Andri.Nekrolog jednoj ariji, koji je davne 1958. izdala sarajevska Svjetlost, do danas je ostala najslavnija Dumhurova knjiga za koju knjievnik Miljenko Jergovi kae da nije samo putopis, ve i zakasneli oprotaj s imperijom koja je etiri stolea vladala Bosnom i Hercegovinom i koja je iza sebe ostavila brojne tragove na toj zemlji i na ljudima, te sa onom drugom carevinom, koja je vladala deset puta krae, ali su njeni tragovi sveiji.Ko je stariji i od TitaZuko Dumhur se proslavio antologijskom karikaturom na kojoj iza Marksovih lea na zidu stoji Staljinov portret. Zbog te karikature ga je, kau, zavoleo i Tito, s kojim se Zuko jednom grdno naalio. Kada je sa suprugom Vezirom bio na veeri s Titom i Jovankom, Zuko je marala upitao: Znate li vi, drue Tito, ta je rekla moja majka Vasvija kad ste se vi oenili? Ne znam, ree Tito, a Zuko e: Neka u ovoj dravi ima neko stariji i od Tita!Za vreme u kom je napisan, taj je bosanski i maloazijski putni amarkord morao delovati prilino reakcionarno, ako ga je iko ozbiljno proitao, i ako su ga, uopte, i bili u stanju itati mimo predrasude o vicmaheru Zuki i njegovom lahkom bivanju u naoj samoupravnoj zajednici, kae Jergovi, dodajui da je predgovor za knjigu napisao drugi veliki turkofil, Ivo Andri.Samo tada, i nikada vie, Andri je nekome pisao predgovor, uvajui se mudro da se savremenicima ne zameri, hvalei ih. A Zuki se nije mogao zameriti, jer je Zuko, kae Jergovi, bio i gospodin i pametan pisac, pa mu se Andri nije u oima smanjivao kada ga je u predgovoru hvalio.Te 1958, u ezdeset estoj godini, venavi se sa svojom dugogodinjom ljubavlju Milicom Babi, kostimografkinjom Narodnog pozorita iz Beograda, Andri se seli u svoj prvi stan u Ulici proleterskih brigada 2a u Beogradu i tu, u predgovoru za Dumhurovu knjigu, pie: sva je ova knjiga u slubi oveka, bilo da ga prikazuje u sloenim prilikama sadanjice, bilo u prolosti, i zato - bliska ljudima. itajui je, putovaete po udljivom redu vonje, ali zanimljivim putevima, a za vou i nenametljivog tumaa imaete jednog umetnikaiva duha i bogatog srca.

Pohvale od nobelovca Ive AndriaZulfikar - Zuko Dumhur, putopisac, slikar i karikaturista, roen je u Konjicu 24. septembra 1920. u uglednoj porodici verskih slubenika.Osnovnu kolu i niu gimnaziju zavrio je u Beogradu,gde mu je otac Abdulselam radio kao imam, a viu gimnaziju u Sarajevu 1939. Poeo je studije prava, ali je preao na likovnu akademiju i zavrio je u klasi Petra Dobrovia.Prvi crtei tampani su mu u Narodnoj armiji 1947, a od tada je objavio oko 10.000 karikatura i ilustracija u Jeu, Borbi, Vetrenjai, Politici, Osloboenju, NIN-u. Osim Nekrologa jednoj ariji, autor je i putopisa Pisma iz Azije, TV serijala Hodoljublja u reiji Mirze Idrizovia i scenarija za filmove Horoskop i Miris dunja.

Portret Zuke Dumhura, rad Mome KaporaS jedne strane, sve je u njemu bilo starovremeno: musliman po stambolskome i bekom kalupu, koji se pisanju uio preko sentenca i mudrosti istonoga sveta, meu koje bi udevao anegdote za koje italac nikada nije mogao biti siguran jesu li to stvarni dogaaji ili ih je Zuko Dumhur izmislio kao neku paralelnu stvarnost. S druge strane, bio je Beograanin, jedan od onih koji su u pedesetima stvarali atmosferu toga grada, njegovu liberalnu auru i mangupsku naraciju, pie o Zuku Miljenko Jergovi.I zaista u Beogradu je Dumhur bio jedan od ivih gradskih simbola, naroito zasluan za ponovno oivljavanje legendarne Skadarlije. Pisac i slikar Momo Kapor je esto isticao njegovu neuobiajenu leernost i originalnu umetnost ivljenja.aega god se dotakao, postajalo je umetnost. Nacrtana na salveti, na platnu, na papiru ili ono to je napisao ili doiveo, propagirajui svoj privatni stil ivota, na koji su se svi lepili kao muice, govorio je Kapor.A Mirko Kova je u romanu Kristalne reetke o Zuki zapisao: Kad god sam sreo Dumhura, neto sam nauio.

Potanska marka sadanje BiH s likom Zuke Dumhura i njegova rodna kua u pozadiniRetko se u jednom oveku susretnu tako svestran umetnik i tako istanan hedonist kakav je bio Zuko Dumhur sa ijom je pojavom ovdanja putopisna knjievnost dobila i dan-danas neprevazienog autora.Umrijet u, a neu znati da l je ljepi Istanbul il Lisabon, govorio je konjiki eret, jedini kome je predgovor napisao veliki Andri. Za taj nesvakidanji detalj zasluan je Herceg Novi, grad u kome je Zuko proveo dobar deo svog ivota i u kome je i umro.O njegovoj zaljubljenosti u Herceg Novi, najbolje svedoi kafana Hercegovina u kojoj stari Novljani jo uvek pamte Zukovu stolicu.Igrom sluaja u tom istom gradu, u Njegoevoj 65, na Toploj, deo ivota je proveo i na jedini nobelovac. Koliko je Andri bio potovan, svima je znano. A koliko je bio potovan Zuko Dumhur, potvruje ponuda Novljana da, nakon Andrievog odlaska za Beograd, ba on ivi u njegovoj kui. Ponuda koju je Zuko, bez razmiljanja, odbio reima: Ko sam ja da ivim u Andrievoj vili?Umro je 27. novembra dan 1989. u Herceg Novom, a sahranjen je dva dana kasnije u rodnom Konjicu, na tadanji Dan Republike, poslednji koji je obeleen u svim jugoslovenskim dravama.