danijela rikić i3

18

Upload: anatomija-pedijatrija

Post on 20-Jul-2015

86 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Крв је ендогена телесна течностсвојствена само кичмењацима. Лимфа, друга телесна течност, настаје из крви и у њу се улива. Крв спада у течна везивнаткива мезодермалног порекла, што значида поседује велику количину међућелијскевезивне супстанце коју стварају самећелије везивног ткива и зароњене су у њу. Крв улази у састав система за циркулацију

Крв чини око 55% течне крвне плазме и око 45% чврстих крвних ћелија које се налазе у плазми.Крвна плазма је безбојна, односножућкаста течност: водени раствор органских и неорганских материја. Састоји се од воде,натријум-хлорида, осталих соли, мале количине шећера, неких маснихматерија, хормона, кисеоника и угљен-диоксида. У крвној плазми се налазе крвнебеланчевине: албумини, глобулини и фибриноген.Крвне ћелије су црвена крвназрнца (еритроцити), бела крвна зрнца (леукоцити) и крвне плочице (тромбоцити). Црвена крвна зрнцадају крви црвену боју, састављена су од беланчевинаи холестерина, а садрже и хемоглобин. Бела крвназрнца су постојане ћелије које се размножавајудеобом. Крвне плочице су најмања крвна зрнца; онису у уској вези са згрушавањемкрви.Фибриноген стварају ћелије јетре и од његанастаје фибрин за време процеса коагулације.Албумини су транспортни протеини крвне плазме(преносе нпр. липиде, неке хормоне и јоне) и одржавају сталан осмотски притисак крви.

Црвена крвна зрнца (еритроцити) су најбројнија врста ћелија у организму, чија је основна улога транспорт гасова – кисеоника од плућа до ткива и угљен-диоксида у обрнутом смеру.

Еритроцити су ћелије облика биконкавног сочива. Просечан дијаметар им износи око 7,8 μm а дебљина 2,4 μm на периферији, односно 1 μm или мање у централном делу ћелије. Зрели еритроцити садрже око 70% воде, а преосталу количину чини углавном респираторни пигмент хемоглобин. Ћелија се састоји од мембранe и цитоплазме без једра и већине других ћелијских органела. Ћелијска опна еритроцита је веома динамична структура, важна за одржавање његовог живота. Она осигурава облик и пластичност црвених крвних зрнаца и стабилност њихове унутрашње средине.

Број црвених крвних ћелија у здравих особа зависи од пола, старости, надморске висине и бројних других фактора. Просечан број еритроцита код одраслог мушкарца се креће између 4,2 и 5,8×10¹²/l, а код жена између 3,7 и 5,2×10¹²/l крви. Проценат крвикоји чине еритроцити се назива хематокрит и износи 40-45%.

Основна улога црвених крвних ћелија је транспорт кисеоника од плућа до ткива (односно ћелија) и угљен-диоксида у обрнутом смеру. Осим тога оне садрже ензим карбоанхидразу који катализује (убрзава) реакцију између угљен-диоксида и воде.Хемоглобин у еритроцитима је изузетан ацидо-базни пуфер, па су еритроцити одговорни и за највећи део пуферске моћи крви

Животни век еритроцита износи 100-120 дана. Разградња је последица њиховог „старења“, односно слабљења метаболичких система који одржавају облик и савитљивост ћелијске мембране, транспорт јона кроз мембрану, спречавају оксидацијупротеина у цитоплазми и сл.Постоји пет начина разградње: фрагментација, осмозна лиза, фагоцитоза, цитолиза изазвана комплементом и денатурацијахемоглобина.Већина еритроцита се распада у слезини, приликом проласка кроз црвену пулпу. Приликом прскања ослобађају се хемоглобини електролити. Од хемоглобина се добија гвожђе и порфирински прстен од кога настаје билирубин, а он се путем жучи избацује из организма.

Бела крвна зрнца или леукоцити су крвне ћелије. Њихова улога је имунолошка, тј. у одбрани од болести. У једном литру крви, здраве одрасле особе, налази се између 4-11 милијарди белих крвних зрнаца. Према облику једра и мембране се деле на гранулоците (са зрнастом цитоплазмом и режњевитим једром) и агранулоците (са хомогеном цитопплазмом и округлим једром). Леукоцити настају у коштаној сржи, али се део развоја неких врста леукоцита одвија и у тимусу, лимфним жлездама и чворовима, као ислезини.[1] Најзначајнија је грудна жлезда (тимус) која се налази испод грудне кости, јер је она битна за развој једне подврсте лимфоцита, Т лимфоцита.[2]

Постоје три главне врсте белих крвних зрнаца.ГранулоцитиГранулоцити чине већину белих крвних зрнаца у периферној циркулацији и карактерише их режњевито једро и гранулисана цитоплазма. Постоје три врсте гранулоцита:неутрофили, еозинофили и базофили.ЛимфоцитиЛимфоцити су округле ћелије чије крупно једро заузима преко 90% унутрашњости и потискује цитоплазму у страну. Углавном круже лимфним системом и постоје у три врсте: Б-ћелије, Т-ћелије и Ћелије Убице. Име су претежно добила према енглеском називу места у телу на коме сазревају (постају способни да препознају стране антигене):Б лимфоцити настају у коштаној сржи, где и сазревају: енг. Bone marrow - B-cells.Т лимфоцити такође настају у коштаној сржи, али сазревају у тимусу: енг. Thymus - T-cells.Ћелије убице настају такође у коштаној сржи: енг. Natural Killer Cells

Б-ћелије стварају антитела која се везују за патогене чиниоце како би омогућиле њихово уништавање. Т-ћелије постоје као: цитотоксичне Т-ћелије, помагачке Т-ћелије и као супресорске Т-ћелије. Само цитотоксичне ћелије директно учествују у уништавању страних агенаса у телу док помагачке и супресорске Т-ћелије имају регулациону улогу у имунолошком одговору организма кроз лучење цитокина којима се модулише понашање осталих, углавном ефекторских ћелија, имунолошког система. Примера ради, помагачке ћелије типа CD4+ учествују у координацији одзива имунолошког система и њихов недостатак је једна од појава изражених код HIV-a. Цитотоксичне ћелије и ћелије убице су способне да уништавају ћелије тела које су инфицираневирусом.

МоноцитиМоноцити су ћелије које се, када из циркулације пређу у друга ткива, развијају у макрофаге. Макрофази затим делују као „усисивачи“ који су, слично неутрофилним гранулоцитима, способни да фагоцитују ("поједу") остатке изумрлих ћелија из организма. За разлику од неутрофила, међутим, макрофази могу да фагоцитују и целе ћелије. Уз то, они учествују у презентацији делова патогених организама лимфоцитима, како би их они препознали и уништили (Т лимфоцити), или створили одговарајућа антитела (Б лимфоцити).

Крвне плочице или тромбоцити су мале, овалне крвне ћелије пречника 2-4 микрометра.Тромбоцити настају у коштаној сржи у процесу тромбоцитопоезе из прекурскорских ћелија -мегакариоцита. Мегакариоцитна лоза почиње, као и све крвне лозе, са плурипотентном стем ћелијом (PPSC/CFU-S), чијом диференцијацијом и асиметричним деобама настају, између осталог, мултипотентне ћелије мијелоидне лозе (CFU-GEMM). Ове ћелије непрепознате морфологије затим дају унипотенту стем ћелију мегакариоцитне лозе (CFU-Meg), чији се известан број ћерки диференцира у мегакариоците. Овај процес се одвија кроз неколико ступњева. Настали мегакариоцити су највеће хематопоетске ћелије, са крупним, лобулисаним једром најчешће

Тромбоцити су мале, ануклеусне, биконвексне ћелије. Као фрагменти цитоплазме не садрже једро, а изграђени су од гранула и протеинских филамената актина, миозина итромбостенина. Посматрано на електронском микроскопу, по електронској густини се разликују два сегмента - светлији, периферни који се назива хијаломера, и унутрашњи, тамнији који се назива грануломера. Одорганела поседују остатке ендопласматичног ретикулума и Голџи комплекс који синтетишу разне ензиме и садрже велику количину јона калцијума, који игра велику улогу у процесу коагулације крви. Садрже још и митохондрије и ензиме за синтезуАТП-а и АДП-а, такође и ензимске системе за производњу простагландина, тромбоксана, затим факторе стабилизације фибринаи један фактор раста који стимулише раст ендотелних ћелија. Све органеле, ензими и енергетски молекули су организовани у посебне грануле (којих има три врсте: алфа, делта и ламбда) које су сконцентрисане у грануломери.

Улога тромбоцита је заустављање крварења путем стварања тромбоцитног чепа и коагулације крви. Ако дође до повреде крвног суда-крварења прва реакција је сужавање-констрикција крвног суда под утицајем симпатикуса и вазоконстриктора-супстанци које изазивају сужење крвног суда вазоконстрикција.

Болести тромбоцита се могу поделити на оне са смањеним бројем и функцијом тромбоцита - тромбоцитопенија и на оне са повећаним бројем тромбоцита - тромбоцитоза.

Тромбоцитни концентрати се добијају процесом сепарације из крви. Крвне плочице се чувају на температури од око 20-24 степени. Максимално време чувања је 5 дана, због ризика од контаминације бактеријама.