PROIZVODNO PLANIRANJE KVALITETA

Aspekti kvaliteta proizvodnog planiranja

Specifični aspekti kvaliteta za planiranje proizvodnje uključuju:

izbor mašina, procesa i alata koji mogu da održe tolerancije;

izbor instrumenata za tačnu i adekvatnu kontrolu procesa;

planiranje toka proizvodnih informacija i kriterijuma kontrole;

planiranje kontrole kvaliteta samog procesa; izbor i obuku proizvodnog osoblja; i planiranje aspekata kvaliteta pakovanja i

isporuke

Osnovni pristupi planiranju kvaliteta

Postoje tri opšte kategorije novih (ili izmenjenih) proizvoda, i svaka od njih zahteva svoj poseban tretman pri planiranju kvaliteta:

Mnogi novi proizvodi nisu baš sasvim novi, već sa veoma malim tehničkim

izmenama kao: nova veličina, druga boja i novi oblici

U trećoj kategoriji su oni novi proizvodi koji takođe predstavljaju ozbiljan

rizik za preduzeće, Tamo gde postoje značajne novine ili izmene na

proizvodu, ali ne i velike investicije, planiranje se vrši putem analize i

pomoću skrivenih uređaja za vreme nulte ili prve serije.

Planiranje putem analize U velikoj meri dobra proizvodnja se može

otkriti i analizom podataka, kao što su izveštaji o kontrolisanju i ispitivanju, izveštaji računovodstva, izveštaji servisa.

Nekad se mogu dobiti informacije i iz samog pogona.

Planiranje putem probnih partija

Probna partija se koristi da se utre put za proizvodnju punim kapacitetom, čime se postiže sledeće:

dokazivanje da alati i procesi mogu stvarno preraditi proizvod uspešno, sa ekonomičnim prinosom;

dokazivanje testovima da će proizvod posedovati osnovne funkcionalne karakteristike;

dokazivanje putem eksploatacionog ispitivanja da će proizvod dostići projektovane performanse; i

otklanjanje nedostataka u procesu ili na proizvodu pre prelaženja na proizvodnju punim kapacitetom.

Izbor mašina, procesa i alata Koriste se različiti metodi za određivanje

adekvatnosti mašina, kao:

probni komad koji je napravljen na mašini, bilo u kasnijim operacijama, bilo u sadašnjoj upotrebi;

merenje na samoj mašini, na primer, Schlesingerov metod testiranja mašina alatljika;

merenje proizvoda (koji je izbacila mašina) u odnosu na njegove tolerancije;

merenje sposobnosti procesa mašine

Izbor mašina, procesa i alata U većini preduzeća za merenje sposobnosti

procesa angažovani su ljudi iz odeljenja kontrole kvaliteta.

Ovoj grupi su potrebni razni podaci i oni poseduju statističko iskustvo za prikupljanje i tačno analiziranje podataka.

Planiranje toka informacija Osnovne informacije uključuju sledeće:

definicije stvari, tj. materijal, proces, proizvod i specifikacija za ispitivanje;

definicije dužnosti, tj. opise radnih mesta, tabele odgovornosti, kriterijume za donošenje odluka, priručnike za obuku, standardnu praksu itd.;

kretanje podataka koje omogućava kontrolu na svim nivoima — radnik, upravnik, planer, izvršilac.

Planiranje kontrole procesa Kontrola procesa ili korekcija odnosi se na

posledice događaja kojima se proces oslobađa sporadičnih problema, tj. sredstava kojima se održava status quo.

Ovo je u suprotnosti sa problemom eliminisanja hroničnih uslova ili promena prvobitnog stanja.

Ova druga aktivnost se često odnosi na preventivu mana ili na poboljšanje kvaliteta.

Modeli odgovornosti za kontrolu procesa

Dve najosnovnije odluke koje se donose na nivo pogona su:

Da li da proces teče ili da stane (prihvatanje procesa)?

Da li proizvod odgovara ili ne odgovara (prihvatanje proizvoda)?

Normalno, pravo je da se ove dve odluke delegiraju na proizvodnju i odgovarajuća odeljenja kontrole.

Potrebe proizvodnog odeljenja za kontrolu procesa

Radi kontrole procesa, proizvodni nadzor mora snabdeti radnika:

saznanjem o tome šta on treba đa radi, uključujući: saznanjem o tome šta on u stvari radi; sredstvima za regulisanje ili prilagođavanje procesa; ubeđenjem da on stvarno treba da koristi sva

sredstva i iskustvo kako bi postigao standarde.

Specijalne aktivnosti procesne kontrole

Kontrola kritične komponente

Kontrola oblika

Kontrola integriteta

Potvrda o kritičnim iskustvim

Nadzor procesa Mnoge osobine procesne kontrole

su prisutne na radnom mestu i takve su prirode da ih radnik može zapaziti i regulisati.

Druge karakteristike mogu biti izvan prirodnog delokruga aktivnosti proizvodnog radnika.

Ima osobina koje radnik zapaža, a reguliše ih neko treći.