1

Danielle Steel

NESAVLADIVE SILE

Naslov originala: Danielle Steel

IRRESISTIBLE FORCES

2

Bio je kristalno sunčan dan u Njujorku, a temperatura vazduha je već pre podneva znatno premašila 37 stepeni. Na trotoaru se moglo ispeći jaje. Ulicom se orila vika dece, ljudi su sedeli ispred kućnih vrata, naslanjajući se na zidove ispod šarenih tendi.Na uglu 125 ulice i Druge avenije oba hidranta bacala su mlazove vode, na oduševljenje razdragane dece koja su se prskala.Niz ulicu je tekla rečica prst duboka.U četiri sata posle podne činilo se da je pola komšiluka izašlo na ulicu da stoji na vrućini, razgovara i posmatra decu. Odjednom, u četiri i deset, u žamoru razgovora, smeha i šuma tekuće vode odjeknuo je pucanj. Nije to bio tako neobičan zvuk za ovu četvrt, ali svi su zastali kad su ga čuli. Na trenutak se činilo da je neko zaustavio sliku - ljudi su čekali šta će se dogoditi. Zatim su počeli da beže u ulaze kuća, među zidove, a dve majke su potrčale ka gejziru iz jednog od hidranata i pokupile decu. Ali, pre nego što su se domogle sigurnosti ulaznih vrata, odjeknuo je rafal pucnjeva, sada glasniji i bliži, a tri mladića su utrčala u gomilu oko hidranta. U trku su srušili decu, udarivši jednu devojku takvom silinom da je pala prskajući vodu oko sebe. Odjednom, začuo se vrisak kad su se iza ugla pojavila dva policajca u poteri za mladićima, sa uperenim pištoljima. Meci su fijukali. Sve se dogodilo neverovatnom brzinom, niko nije imao vremena da se skloni, da upozori druge, a iz daljine je već dopiralo zavijanje sirena. I dok se kolona policijskih automobila približavala mestu događaja, začula se još jedna serija pucnjeva i pojavi se mladić, krvareći iz ramena.

3

Istog časa, njegov drug se okrenuo i pogodio policajca pravo u glavu, a devojčica je vrisnula i pala pod žestok mlaz iz hidranta. Svi unaokolo su vrištali i trčali u svim smerovima. S ulaznih vrata, odakle je užasnuta gledala kako je dete palo, njena majka joj je pritrčala. Malo kasnije, potera je završena. Dva mladića su ležala na ulici, licem nadole i s lisicama na rukama, okružena četom policajaca. Jedan policajac je ležao mrtav, a o trećem osumnjičenom brinula se hitna pomoć. A samo nekoliko metara dalje, na trotoaru, umiralo je dete pogođeno metkom. Metak joj je prošao kroz grudi, obilno je krvarila, a majka, zalivana mlazom iz hidranta, klečala je histerično jecajući i držeći nepomično dete u rukama, sve dok joj bolničari nisu istrgli iz ruku petogodišnju devojčicu. Za manje od pet minuta bila je u kolima hitne pomoći, za njom su ugurali i majku, koja je još uvek ošamućena plakala. Prizor koji su svi oni videli na desetine, ako ne i na stotine puta. Potresao bi ih samo kad su poznavali učesnike drame: zločince ili njihove žrtve. One koje su priveli, ili ranjene i mrtve. Na uglu 125. ulice stvorila se nerazmrsiva gužva automobila, iz koje su kola hitne pomoći pokušavala da se izvuku, uključivši sirenu i rotaciona svetla. Ljudi su stajali na ulici skamenjeni upravo odigranim događajima. Druga ambulantna kola odvezla su osumnjičenog koji je bio ranjen s mesta događaja, a plavo-beli automobili počeli su da stižu sa svih strana, čuvši preko radio-veze da je ubijen policajac. Stanovnici te četvrti znali su šta ih čeka kad se proširi glas o njegovoj smrti. Plahovite naravi će se razbuktati, tinjajuća mržnja pretvoriće se u buktinju. Što je još gore, u smrtonosnoj vrućini svašta može da se dogodi. To je bio Harlem, bio je avgust, život je bio opasan. U ambulantnim kolima koja su jurila, Henrijeta Vašington grčevito je držala ruku svog deteta, posmatrajući u nemoj panici kako se bolničari

4

bore za njen život. Za trenutak se činilo da je gube. Devojčica je bila siva, mirna, a njena krv svuda uokolo, po podu, čaršavima, po njenim ručicama, nosilima, po majčinom licu, haljini i rukama. Prizor je ličio na klanicu. A čemu sve to? Bila je samo još jedna žrtva u beskrajnom ratu policajaca i zločinaca, kriminalaca, dilera i narkomana. Bila je pion u igri o kojoj nije znala ništa, mali danak ratnicima čiji je cilj bio da istrebe jedni druge. Dinela Vašington nikom od njih nije značila baš ništa, samo svojim prijateljima i komšijama, sestrama i svojoj majci. Najstarije dete koje je njena mati rodila između šesnaeste i dvadesete godine. Ali, mada su bili siromašni i tako teško živeli, trudeći se da opstanu u tom strašnom delu grada, njena ju je majka volela. - Hoće li umreti? - upita Henrijeta napuklim glasom, krupnim očima zureći u jednog bolničara, ali on joj nije odgovorio. Nije znao. - Činimo sve što možemo, gospođo. - Henrijeta Vašington imala je dvadeset jednu godinu. Tek stereotip, brojka, statistički uzorak, a bila je toliko više od toga. Bila je žena, devojka, majka. Želela je više za svoju decu. Želela je posao, želela je da radi, želela je da se jednog dana uda za nekog dobrog čoveka koji će brinuti o njoj i njenoj deci i voleti ih. Ali, još nije srela takvog muškarca. U ovom trenutku, sve što je na svetu imala bila su njena deca, a ona nije mogla da im pruži ništa osim svoje ljubavi. Izlazila je s momkom koji bi je povremeno izveo na večeru, a i sam je izdržavao troje svoje dece. Za šest meseci nije uspeo da nađe posao, i previše bi pio kad bi izašli. Nije postojalo lako rešenje za njih dvoje, preživljavali su od socijalne pomoći i povremenih poslova, jedva sastavljajući kraj s krajem. Nijedno od njih nije završilo školu, a živeli su na bojnom polju. Život kakav su vodili i mesto na kojem su živeli predstavljali su smrtnu presudu za njihovu decu.

5

Ambulantna kola zaustavila su se ispred bolnice i bolničari su izjurili s Dinelom na nosilima. Intravenozno je dobijala krv, a na licu je imala masku s kiseonikom; sve što je Henrijeta mogla da vidi bilo je da još diše, ali jedva. Utrčala je u hitnu službu odmah za njima, u krvlju poprskanoj haljini, ali nije mogla ni da se približi svojoj devojčici. Gomila sestara i lekara okružila je dete, trčeći prema operacionoj sali, a Henrijeta ih je sledila, želeći da nekoga upita šta se događa i šta će da urade. Želela je da zna hoće li Dinela biti dobro. Hiljadu pitanja jurilo joj je kroz glavu kad je neko gurnuo papir i olovku pred nju. - Potpiši ovo - odsečno reče bolničarka. - Šta je to? - uspaničila se Henrijeta. - - Moramo da operišemo... brzo... potpiši! - Henrijeta učini kako joj je rečeno, i sekundu kasnije stajala je sama na hodniku, posmatrajući kako druga nosila prolaze, i lekare i sestre kako brzo pripremaju operacione sale i druge pacijente. Osećala se potpuno izgubljeno, prestravljeno, i nošena potpunom panikom iznova je počela da jeca. Sestra u zelenoj bolničkoj odori prišla je i obgrlila joj ramena. Odvela ju je u malu čekaonicu, posela je i čučnuvši kraj nje uveravala je blagim glasom. - Oni će za vašu kćer učiniti sve što mogu. - Ali, sestra je već čula da je dete u izuzetno teškom stanju i da su šanse da preživi minimalne. - Šta će joj raditi? - Pokušaće da joj saniraju ranu i zaustave krvarenje. Izgubila je mnogo krvi pre nego što su je dovezli. - Bilo je to izuzetno blago rečeno. Bilo je dovoljno samo pogledati majku da bi obe znale koliko je patila. - Upucali su je... Jednostavno su pucali u nju... - Čak nije znala ni ko je to učinio, policajac ili čovek koga su progonili. Nije bilo ni važno. Umre li Dinela, zar je bitno ko ju je ubio? Dobri ili loši momci. Dok su se dve žene držale za ruke, a Henrijeta tiho jecala, sestra je čula kako zovu dr Stiva Vitmana. On je bio zamenik šefa traumatologije i jedan od najboljih traumatologa u Njujorku.

6

- Ako neko može da spase vašu kćer, onda je to on. Najbolji je. Imate sreće što je dežuran. - Ali Henrijeta se nije osećala srećnom. Celog života nije imala sreće. Otac joj je umro kada je bila mala, ubijen je u uličnoj pucnjavi baš poput ove. Majka je dovela nju, njenu braću i sestre u Njujork, ali to im nije promenilo život. Jednostavno su prenele svoje nevolje s jednog mesta na drago. Ništa se nije promenilo - život u Njujorku bio je možda i gori. Preselili su se kako bi majka našla bolji posao, ali nije joj uspelo. Našli su samo težak život u Harlemu, pun siromaštva i bez nade u bolju budućnost. Bolničarka je ponudila Henrijeti čašu vode ili solju kafe, ali ova je samo odmahivala glavom, žalosno sedeći na stolici, i dalje uplakana i uplašena, dok je veliki sat na zidu polako otkucavao minute. Bilo je pet do pet. A tačno u pet sati dr Stiven Vitman je uleteo u operacionu salu, da bi ga hirurg koji je do tada vodio postupak na brzinu uputio u situaciju. Stiv Vitman bio je visok, snažan, vitalan muškarac, kratko ošišane kose i očiju poput dva crna kamena na ljutitom licu. Bila mu je to već draga prostrelna rana tog popodneva; u protekla dva sata izgubio je petnaestogodišnjeg dečaka koji je uspeo da upuca trojicu pripadnika suparničke bande pre nego što su ga ubili. Stiv je učinio sve što je mogao, ali bilo je prekasno. Barem je Dinela Vašington dobila šansu. Možda. Ali, sudeći po hirurgovim recima, slabašnu. Imala je teške povrede. Iako je čuo turoban izveštaj, Stiv Vitman nije želeo da se preda. Nastojeći da spase detetu život, Stiv je pun sat izvikivao naredbe osoblju, a kad su počeli da je gube, više od deset minuta masirao joj je srce. Borio se za nju poput tigra. Ali sudbina je bila protiv njega. Rana je bila prevelika, dete premaleno, izgledi nikakvi, zle sile moćnije od sveg njegovog znanja i svih skalpela. Dinela Vašington umrla je u 18:01, i Stiv Vitman je ispustio dug, sumoran uzdah. Bez reči je otišao od operacionog stola, besno strgnuvši hiruršku masku s lica. Mrzeo je

7

ovakve dane, mrzeo je da izgubi pacijenta, posebno dete koje je samo nedužna žrtva. Mrzeo je čak da izgubi i mladića koji je upucao troje ljudi pre nego što je sam bio ranjen. Mrzeo je sve to. Uzaludnost svega toga. Gubitak. Očaj. Besmisleno uništavanje ljudskih života. A kad bi pobeđivao, kao što obično jeste, sve mu je izgledalo vredno truda, ti silni sati, beskrajni dani što prelaze u još duže noći. Nije ga bilo briga ni koliko dugo, ni kako naporno radi - sve dok bi pobeđivao. Odbacio je hirarške rukavice, oprao ruke, skinuo zaštitnu kapu i pogledao u ogledalo. Video je samo umor sedamdeset jednog sata dežurstva. Pokušavao je da radi u smenama od četrdeset osam sati - zamisao je bila dobra, ali retko je funkcionisala. Na traumatologiji se niste baš mogli držati satnice. I znao je šta ga sada još očekuje: treba da razgovara s detetovom majkom. Napeli su mu se svi mišići oko usta dok je žurio prema čekaonici gde je čekala detetova majka. Osećao se kao Anđeo Smrti dok joj je prilazio, znajući da ona neće nikada zaboraviti njegovo lice, lice trenutka koji će je proganjati čitav život. Zapamtio je detetovo ime, kao što je zapamtio sva imena do sada, i znao je da će biti proganjan i on. Pamtiće slučaj, okolnosti, ishod, želeti da je sve ispalo drugačije. Ma koliko kratko poznavao svog pacijenta. - Gospođa Vašington? - upitao je, nakon što ga je sestra uputila u njenom pravcu, a ona je klimnula glavom, očiju punih straha. - Ja sam doktor Vitman. - Ovo je mnogo puta radio, i previše često, mislio je ponekad. Postajalo je suviše lično. Znao je da mora biti brz kako joj ne bi davao neopravdane nade. - Imam loše vesti o vašoj ćerki. - Kad je Henrijeta videla njegovo lice, i oči, kratko je udahnula, znajući šta će joj reći. - Umrla je pre pet minuta. - Rekavši to, nežno joj je dotakao ruku, ali ona nije bila svesna njegovog dodira, niti je primetila njegovo sažaljenje. Sve što je čula bile su te reci... umrla je... umrla je...

8

- Učinili smo sve što je bilo u našoj moći, ali metak je napravio preveliku štetu i ulazeći i izlazeći. - Osećao je da je glupo i okrutno govoriti joj takve detalje. Da li je bitno šta je metak učinio, i kad? Bitno je jedino da joj je ubio dete. Još jedna usputna žrtva tog beznadnog rata u kojem su živeli. Još jedan prilog statistici. - Strašno mi je žao. - Tada ga je zgrabila, divljih očiju, hvatajući vazduh nakon njegovih reči koje su je pogodile kao grom. Kao da ju je iz sve snage udario u pleksus. - Sedite malo. - Ustala je da ga čuje kad joj je prišao, a sad se činilo da će pasti u nesvest. Zakolutala je očima, a on ju je spustio na stolicu i dao znak bolničarki da donese čašu vode. Bolničarka je dotrčala s vodom, ali žena nije mogla da pije. Iz nje je dopiralo strašno krkljanje, kao da je neko davi, dok je pokušavala da shvati značenje onoga što joj je rekao, a Stiv Vitman je osećao kao da joj je dete ubio on, a ne čovek s pištoljem. Voleo bi da je mogao da bude spasitelj, kao što je ponekad bio; neke supruge, majke i muževi bacali su mu se oko vrata od zahvalnosti i olakšanja, ali ne i ovoga puta. Toliko je mrzeo da gubi. A karte mu prečesto nisu bile naklonjene. Ostao je s Henrijetom Vašington koliko je mogao, prepustivši je potom bolničarkama. Otisao je do četrnaestogodišnjakinje koja je pala kroz prozor. Proveo je s njom četiri sata, da bi u pola jedanaest izašao iz operacione sale, u nadi da ju je spasao, pa se konačno uputio u svoju kancelariju. Bilo je to mirnije doba noći, najčešće su teški slučajevi počinjali da dolaze posle ponoći. Zgrabio je sa stola šoljicu hladne kafe i dva ustajala keksa. Od doručka nije imao vremena da bilo šta pojede. Odradio je svojih 48 sati, i potom još toliko za uslugu kolegi kojem se supruga porađala. Već je odavno trebalo da ode, ali do sada nije mogao. Na stolu ga je čekala gomila papira koje je trebalo da potpiše; čim to obavi, moći će kući. Već je stigao lekar koji će ga zameniti. Uz dubok

9

uzdah posegnuo je za telefonom. Znao je da je Meredit još budna, možda je čak i u kancelariji - bila je previše zaposlena u poslednje vreme, tako da nije bio siguran ima li kakav sastanak ili je napokon otišla kući. Telefon jednom zazvoni i ona se javi. Glas joj je bio mek i smiren, kao i ona sama. Bili su dobro uravnoteženi, njih dvoje. Posebnom mešavinom nežnosti i mirnoće znala je da ublaži Stivov vulkanski temperament. Koliko god loših stvari se događalo, i u najvećim krizama bi Meredit uvek ostajala pribrana. Bila je tiha, elegantna i smirena. Celim svojim bićem bila je sušta suprotnost svom suprugu. - Halo? - pretpostavljala je da je to Stiv, ali kako se nalazila usred važnih pregovora, mogao ju je u ovo doba zvati i neko iz njene kancelarije. Meredit Smit Vitman bila je partnerka u jednoj od najcenjenijih investicionih bankarskih firmi Volstrita, i veoma cenjena u svom poslu. Živela je i disala svet visokih finansija, kao što je Stiv potpuno pripadao svom poslu na traumatologiji. Oboje su voleli to što rade. Bili su potpuno predani svojim zanimanjima. - Zdravo, ja sam. - Osećao se umorno i tužno, ali napetost je odmah popustila kad mu se javila. - I jesam. - Ali nasmešio se čim ju je čuo. - Samo običan dan na poslu. U stvari, tri obična dana. Bio je petak uveče, a nije je video od utorka ujutru. Tako su živeli već godinama. Već je bila potpuno pomirena s njegovim suludim dvodnevnim i trodnevnim smenama, s neočekivanim događajima koji su ga odvlačili nazad na posao svega nekoliko sati nakon što bi konačno stigao kući. Oboje su imali zdrav osećaj poštovanja prema poslu onog drugog. Upoznali su se i venčali dok je on bio stažista a ona apsolvent. Od tada je prošlo već četrnaest godina, ali ponekad se, bar Stivu, činilo da su u pitanju nedelje a ne godine. Još uvek je bio ludo zaljubljen u nju, kao na početku, i njihov brak je, iz nekoliko različitih razloga, bio skladan. Jednostavno nisu stizali da se umore jedno od drugog, jer vremena za to

10

uopšte nisu imali. S obzirom na svoje dve zahtevne karijere, nikad nisu našli vremena ni potrebu da imaju decu, mada su s vremena na vreme razgovarali o tome. Dete je bilo opcija koju još nisu definitivno odbacili. - Kako napreduje tvoj veliki ugovor? - upitao je. Poslednja dva meseca radila je na nacrtu ugovora javne ponude deonica jedne visokotehnološke firme iz Silikonske doline. Odlučeno je da se deonice te kompanije plasiraju na slobodno tržište. Bio je to odličan posao za Mereditinu firmu, a ona je njime bila fascinirana iako možda nije bio tako prestižan kao neki drugi poslovi. Ali, Meredit su više zanimale firme iz Silikonske doline i mogućnosti koje su one pružale nego neki tradicionalniji poslovi koje je njena firma sklapala u Bostonu i Njujorku. - Napredujemo - odgovorila je pomalo umorno. Prethodno veče ostala je u kancelariji do ponoći. Nije joj to bilo teško dok je Stiv radio. Znao je da će ona sledećih mesec dana voditi prezentaciju investicionog projekta, kako bi potencijalnim kupcima objasnila sve o kompaniji i oodstakla ih na ulaeanie. na će tada biti odsutna. Nadao se da će pre toga bar malo vremena provesti zajedno, i bio je spreman da uzme slobodan vikend za Praznik rada. - Skoro sam završila crveni mamac. - Razumeo je na šta misli, bio je to uobičajeni žargon za nacrt projekta, a zvali su ga tako zbog crveno štampanih upozorenja na spoljnoj ivici projekta, koje je nalagao Odbor za vrednosne papire i berzansko poslovanje. - Kad dolaziš kući, mili? - upitala je prigušivši zevanje. Upravo je stigla iz kancelarije, a bilo je gotovo pola jedanaest. - Čim potpišem neke papire. Jesi li jela nešto? - Ona ga je zanimala mnogo više od formulara koje je morao da potpiše, pa je sedeo zavaljen u svojoj kancelariji i zurio u hrpu papira na stolu. - Manje-više. Dobacili su mi neki sendvič u kancelariji pre nekoliko sati. - Napraviću nam omlet kad dođem kući, ili bi radije da kupim nešto drugo usput? Uprkos prenatrpanim satnicama, Stiv je obično bio zadužen za kuvanje i voleo je da se hvali kako kuva bolje od nje. A bilo je

11

očito da i uživa u tome više od nje. Meredit sebe nikada nije smatrala dobrom domaćicom. Bila je sklonija tome da pojede sendvič ili neku salatu u svojoj kancelariji nego da po dolasku kući priprema složene večere. On je kuvao mnogo radije nego ona. - Omlet bi bio super - nasmešila se slušajući ga. Čak i kad je bila tako mnogo zaposlena, uvek joj je nedostajao dok su bili razdvojeni. Njihova veza je bila jednostavna i ugodna, u njoj privlačnost nikad nije izbledela, čak ni posle četrnaest godina braka. Još su jedno drugome bili neizmerno odani, uprkos zahtevnim karijerama i iscrpljujućem životu. - Pa šta se to dogodilo danas? - Uvek je mogla da prepozna tu nelagodnost u njegovom glasu kad bi se dogodilo nešto loše. - Izgubio sam dvoje dece - odgovorio je tužno. Nikako da prestane da misli na mladu crnkinju koja je pre pet sati ostala bez ćerke i na svoju želju da ishod bude drugačiji. Ali, bio je lekar, a ne mađioničar. - Petnaestogodišnjeg dečaka koga su izrešetali pripadnici suparničke bande. Uspeo je da pogodi trojicu pre nego što su oni ubili njega. I devojčicu, pre nekoliko sati. Ona je bila slučajna žrtva u okršaju tri klinca i policije u Harlemu. Operisali smo je, ali nije preživela. Morao sam to da saopštim njenoj majci. Sirota žena bila je skrhana. I nakon toga sam operisao četrnaestogodišnjakinju koja je pala kroz prozor. Izgleda prilično jadno, ali sam gotovo siguran da će se izvući. - Meredit nikako ne bi mogla da podnese da radi Stivov posao, da posmatra tu neprestanu agoniju pacijenata koju je on viđao, taj očaj, gubitke, nesreću. Bila je svesna posledica koje je Stiv trpeo, danka koji je plaćao. - Zvuči kao užasan dan, dušo... Žao mi je. Dođi kući i opusti se malo. To ti je potrebno. - Nije bio kod kuće već tri dana, i zvučao je iscrpljeno i obeshrabreno. - Aha, potreban mi je predah. Stižem za dvadesetak minuta. Ne idi u krevet dok ne dođem. - Ne boj se. Donela sam punu aktovku sa sobom.

12

- E pa, smestite je negde kad stignem, gospođo Vitman. Želim vašu punu pažnju. - Umirao je od želje da je vidi. Vratiti se kući bilo je kao pobeći od posla na drugu planetu. Meredit je bila njegovo utočište, dašak nečeg svežeg, normalnog, zdravog: miran zaklon od brutalnosti i nasilja s kojima se svakodnevno sretao. Nije mogao da dočeka da je vidi. I nije želeo da ona radi ili spava kad on stigne. - Obećavam da ću se usredsrediti isključivo na vas, doktore. Samo dovuci guzu kući - nasmejala se, i on se nasmešio zamišljajući je, prelepu i poželjnu kao uvek. - Sipaj čašu vina, Men, eto me za nekoliko minuta. - Uvek je bio Pojavio se na vratima stana tek nakon četrdeset minuta. Sef odseka tražio je kratke konsultacije o slomljenom kuku i karličnoj kosti devedesetdvogodišnje starice, kao i o nekim komplikacijama kod one četrnaestogodišnjakinje koja je pala kroz prozor. Ali Stiv je znao bolje od ikoga da mu je zaista vreme da ide kući. Bio je potpuno iscrpljen. Završio je s papirima na svom stolu i odjavio se za vikend. Nije morao da se javi na dužnost do ponedeljka i nije mogao da dočeka da napusti bolnicu, bilo mu je dosta. Što je previše, previše je. Osećao je toliki umor da je jedva mogao da misli. Zaustavio je taksi ispred bolnice, i deset minuta kasnije bio je kod kuće, u svom stanu: svirala je nežna muzika i mirisao Mereditin parfem. Činilo mu se kao da se dokopao raja posle tri dana pakla. Živeo je za ovo vreme provedeno s Meredit, ali ona je znala koliko mu znači i njegov posao, kao što je i on bio svestan koliko ona voli to što radi. - Meri? - pozvao ju je otključavajući vrata, ali nije bilo odgovora. Bila je ispod tuša i tamo ju je našao, visoku i vitku, plavokosu, neverovatno lepu i gracioznu. Dok je studirala, zarađivala je kao manekenka, iako su oboje imali stipendije. Takođe su oboje bili jedinci, i izgubili su roditelje tokom studija: njeni su poginuli u automobilskoj nesreći na jugu Francuske, na prvom pravom letovanju za dvadeset godina braka. Njegovi su umrli od raka, oboje u razmaku od šest meseci. Sve te godine

13

oni nisu bili samo bračni par, bili su jedno dragom i jedina porodica, bili su jedno drugom sve. Kad ga je ugledala, široko se nasmešila, zatvorila vodu i uzela peškir. Imala je plavu kosu do ramena, s koje su kapi vode padale na njene grudi, a zelene oči bile su joj pune ljubavi i topline. Bili su srećni što se vide, a kad ju je poljubio, privlačeći je k sebi, bilo mu je svejedno što mu se odelo kvasi, samo je želeo da je grli. - Bože, šta mi radiš kad dođem kući... Pitam se zašto uopšte idem na posao. - Da spašavaš živote, naravno - rekla je zagrlivši ga oko vrata i lagano se trljajući o njega. Učinila je da se opet oseti sveže i živahno, bolje od bilo kakvog odmora ili spavanja. Poljubio ju je i, uprkos iscrpljujućih sedamdeset šest sati provedenih u bolnici, odmah ga je uzbudila. Imala je moć nad njim, od dana kad ju je sreo. - Šta ćeš prvo? Mene ili omlet? - upita s dečačkim osmehom, a ona ga je pogledala glumeći zaprepašćenje. - To je prilično teška odluka. Ogladnela sam. - I ja - nacerio se. - Onda prvo omlet, pa ću skočiti pod tuš, a zatim ćemo proslaviti to što smo oboje noćas kod kuće. Mislio sam da me nikada neće pustiti da odem. Zahvaljujem Bogu na slobodnom vikendu, ne mogu da verujem da ćemo cela dva dana provesti zajedno. - Čim je to rekao, sena tuge joj je zastrla oči. - Imam osećaj da si zaboravio da u nedelju putujem u Kaliforniju. - Izgledala je kao da se izvinjava. Mrzela je da putuje kad bi on bio slobodan, toliko su retko imali slobodan vikend za sebe. Kao dragi čovek na traumatologiji, često je radio vikendom. A kad je bio slobodan preko nedelje, ona je morala da bude u kancelariji. - Moram da se vidim s Kelanom Dauom još jednom pre nego što turneja počne. Čeka nas veliki posao, i želim još jednom da prođem plan s njim u Kaliforniji. - Bila je sitničava oko svake pojedinosti.

14

- Znam, ne brini. Zaboravio sam. - Pokušao je da sakrije razočaranje dok ju je gledao kako trlja kosu peškirom, a zatim je otišao u kuhinju da im pripremi omlet. Malo kasnije pridružila mu se u belom bademantilu. Kosa joj je još bila vlažna, noge bose, i nagađao je da ispod ogrtača nema ništa. - Ako ga rastvoriš, izgoreće mi omlet - upozorio ju je, dok je jednom rukom izlivao smesu u tiganj, a dragom sipao belo vino u čašu. Ćutala je, delovao joj je smoždeno. Oko očiju je imao crne kolutove, a umor kojim je zračio odavao sve tri neprospavane noći. - Tako je dobro biti kod kuće - rekao je umorno, smejući se i gledajući je s neskrivenim divljenjem. - Nedostajala si mi, Meri. - I ti meni - kazala je, zagrlila ga i poljubila. Zatim je sela na visoku kožnu stolicu za kuhinjski šank. Njihov stan je imao uglađen njujorški izgled, što je bilo više Mereditin stil nego njegov. Bila je veoma sofisticirana, i sve što bi dotakla zračilo je sigurnošću i uspehom. Stiv je imao onaj zgužvan, razbarušen izgled užurbanog prezaposlenog lekara. Već nedeljama nije našao vremena za šišanje, a nije se brijao dva dana. Izgledao je mlađe od svoje četrdeset četiri godine, i bilo je je teško pretpostaviti kakav bi bio kad bi se malo doterao. Nosio je neodgovarajuće sportske čarape i par izlizanih klompi u kojima mu je bilo ugodno da radi. Bilo je vrlo teško zamisliti ga u sivom odelu s kravatom, mada je izgledao fantastično kad bi ga obukao. Ali kad nije radio, uglavnom bi bio u izlizanim farmerkama i majicama, previše umoran da razmišlja o odeći. - Pa, šta ćemo da radimo sutra, osim što ćemo spavati, voditi ljubav i biti u krevetu do ručka? - upitao je, vragolasto joj se smeškajući. Istresao je omlet na tanjir koji je stajao ispred nje na granitnom šanku. Njihova kuhinja u belim i bež tonovima izgledala je kao iz kataloga. - Sve navedeno mi odgovara, osim što moram skoknuti do kancelarije po neke papire. I zatim ih kod kuće pročitati. To mi je za sastanak u Kaliforniji - rekla je s prizvukom kajanja u glasu.

15

- Zar ne možeš da ih pročitaš u avionu? - kazao je razočarano, proždirući svoj deo omleta. - Morala bih da letim do Tokija da to stignem.Neću raditi više nego što moram, obećavam. - To zvuči kao pretnja - nasmešio se, sipajući im vino. Osećao se odlično što nije morao da radi. Nije imao obaveza prema bilo kome, osim prema svojoj ženi. Jedva je čekao da ode u krevet i vodi ljubav s njom, a onda da spava do podneva. - Pričaj mi o tom poslu. Kako tvoj investicioni projekat? - Znao je koliko joj je posao važan, i oči su joj blesnule od uzbuđenja dok mu je odgovarala. - Biće fantastično. Ne mogu da dočekam početak kampanje - odgovorila je, misleći na turneju na kojoj će potencijalne ulagače nastojati da zainteresuje za deonice. - Jednostavno znam da će ovo biti nešto veliko. Jutros sam razgovarala s Dauom i uzbuđen je kao klinac u utakmicama plej-ofa. On je drag čovek. Mislim da bi ti se svideo. Sam je podigao tu kompaniju počevši od nule, zasluženo je ponosan na nju, i sad izlazi s njom na tržište. Ostvaruje mu se san. Uzbudljivo je pokazivati mu kako sve to funkcioniše. - Pazi da to bude sve što ćeš mu pokazati - opomenuo je, pokazujući viljuškom na njen bademantil, koji se otvorio dok se naginjala ka njemu, i iz kojeg je izvirivala jedna mlečnobela dojka. Ona se nasmešila. - To je strogo poslovno - rekla je iskreno. Za nju je uvek bilo tako. - Za tebe možda. Samo se nadam da je tip nizak, debeo i ružan i da ima devojku koja ga tuca na smrt. Ti, na putovanju s muškarcem, to je kao da foki mašeš ribom... Đavolski primamljivo, dušo. -Gledao ju je s divljenjem. Nemoguće je bilo ne primetiti kako spektakularno izgleda, i bio je siguran da je taj čovek s kojim ona radi to morao uočiti. Morao je da uvidi kako je ona uz to i pametna i zabavna. Ne samo da je zadržala Stivovu pažnju svih tih godina nego je još uvek budila strast u njemu. Ma koliko umoran bio, uvek ju je želeo u krevetu, a njoj se to sviđalo.

16

- Veruj mi, svi ti momci misle samo o poslu - razuveravala ga je. - A Kelan Dau nije izuzetak. Ovo je njegovo dete, njegov ostvaren can I Godzila. Osim toga - nasmešila se - volim te. Može on da izgleda kao Tom Kruz, ali ti si momak u koga sam zaljubljena. - Fino. - Stiv je izgledao zadovoljno, a onda se pažljivo zagledao u nju. - Ali, kad si već spomenula, je li to istina? - Šta to? - pitanje ju je zbunilo. I ona je bila umorna. - Izgleda li kao Tom Kruz? - Naravno da ne - nasmejala se, a onda je počela da ga zadirkuje. - Više kao Gari Kuper. Ili kao Klark Gebl. - Jako smešno. - Bila je to, zapravo, istina, ali nije insistirala na tome. Njoj to zaista nije bilo važno. - Bolje mu je da izgleda kao Piter Lor, ili neka pošalju drugog partnera s njim na put. Osim toga, dve nedelje je predugo, biću usamljen. Mrzim kad te nema tako dugo. - I ja. - Ali, to nije bila potpuna istina, i oboje su to znali. Pod uslovom da joj investicioni projekat pruži dovoljno uzbuđenja, a ona bude zainteresovana za kampanju, volela je taj posao. Potpuno je uživala u njemu, u uvođenju kompanije na tržište. - Deset gradova za četrnaest dana i nije neka zabava. - Ti to voliš, i svesna si toga. - Popio je vino i naslonio se, proučavajući je s divljenjem. Izgledala je opušteno, prelepo i poželjno. A on je osećao kako mu je potreban tuš i brijanje. Znao je da užasno izgleda. Ali, kad je bio u bolnici, izgled mu je bio poslednja stvar o kojoj bi mislio. Postajao mu je važan samo kad bi se vratio njoj, pa čak je i tada ponekad bio previše umoran da se sredi. - Ponekad volim te turneje. Ne uvek. Kad su dobre, tada se zabavljam i mnogo radim. Zavisi od kompanije. A ova je dobra. Vrednost deonica će skočiti do neba. - Stiv je znao da oni proizvode visokotehnološku opremu za medicinsku dijagnostiku, i da je neku izumeo Kelan Dau. Stiv je od

17

Meredit saznao i da je otac Kelana Daua bio provincijski hirurg, i da je želeo da sin preuzme njegov posao. Međutim umesto toga. Kelana su privukli izumi visoke tehnologije pa je osnovao kompaniju koja proizvodi hiruršku opremu. Stiv je video neke od tih proizvoda i bio je njima oduševljen, ali berza ga nije zanimala, bez obzira koliko Meredit hvalila kompaniju. Njoj je ostavljao da brine o svim njihovim finansijskim poslovima, uostalom, ona je to najbolje radila. A on o tome nije znao ništa. Stavila je sudove u mašinu. Stiv se istuširao i nekoliko minuta kasnije ugasila je svetla i došla u spavaću sobu. Već je odavno prošla ponoć i oboje su bili umorni. Kliznuo je kraj nje u krevet, zagrlio je i privukao k sebi, a ona se nasmešila. Tačno je osećala koliko žarko je želi, i to je bilo obostrano. Poljubila ga je i nežno zastenjala kad je počeo da prodire u nju. Na trenutak su i bolnica i deonice bile zaboravljene. Bio je važan samo njihov sopstveni svet koji su delili i u kojem su bili srećni.

18

U subotu, kad se Stiv probudio, Meredit je već otišla u kancelariju. Želela je da stigne do centra grada i nazad pre nego što se on probudi. Ali kad se vratila, zatekla ga je u ogrtaču, sveže istuširanog, kako čita Njujork tajins. Ona je nosila aktovku, a na sebi je imala kratke bele pantalone i belu majicu. - Ne izgledaš dovoljno staro za jednu bankarku - nasmejao se kad ju je ugledao. Spustila je aktovku pored kauča. Osećala se zadovoljno i opušteno - prošle noći je bilo lepo kao i uvek, možda i lepše. Njihov intimni život uvek je bio savršen i oboje su u njemu uživali kad god bi bili zajedno, što je bilo suviše retko. Ponekad joj se činilo da je upravo prenatrpanost njihovih rasporeda zaslužna što im želja nije izbledela, što osećaju veću glad jedno za drugim od većine - Kako bi bilo da ručamo negde napolju? - Još je bilo vruće, ali on je umirao od želje da izađe na vazduh, da jednostavno ode nekud s njom. - "Taverna u zelenilu"? - To bi bilo zabavno - rekla je, osećajući se pomalo krivom. Morala je da pročita svu onu dokumentaciju, ali to je mogla da uradi i kasnije. Znala je koliko mu je potrebno opuštanje i mir posle tri dana dežurstva. Žudeo je da pobegne od nesreće koju je tamo gledao, i očekivao je da mu se ona pridruži. Nije imala srca da mu kaže kako bi morala da radi. Rezervisao je sto, pa su oko podneva izašli držeći se za ruke i začudili se koliko je otoplilo. Vrućina njujorškog leta bila je zagušljiva, a vlaga tako strašna da su jedva disali kad su napustili zgradu. Uzeli su taksi do restorana i lepo se zabavljali za vreme ručka. Dok mu je pričala o ponudi na kojoj radi, on je slušao s interesovanjem. Voleo je da je sluša dok priča o poslu - to joj je bila jedina strast i njemu se to

19

sviđalo. Imala je neverovatnu koncentraciju i znala je da se sasvim usresredi na svoj posao; upravo zato je i bila tako uspešna, a i zato što je tako nepogrešivo procenjivala stvari. Te vrline činile su je vrlo cenjenom na poslu, mada je Meredit često mislila kako joj se ne pružaju iste prilike kao muškarcima. Već četiri godine je bila partner u firmi, ali najčešće je lavovski deo posla padao na nju, i to onaj kreativni, a jedan od muških partnera uzimao bi slavu za njen trud. Već godinama je bila besna, ali bilo je to tipično za neke firme na Volstritu, uključujući i njenu, gde muškarci drže kontrolu moći, zatvoreni u svom ekskluzivnom svetu. U tom staromodnom načinu vođenja poslova za nju je postojao limit. Bio je to njen izbor da radi u svetu muškaraca i osvaja njegove vrhove, a oni joj nisu uvek bili zahvalni zbog toga. Uostalom, i sutra će je na putovanju pratiti jedan od muških partnera, čije joj je insistiranje da ide s njom smetalo. U početku niko nije hteo da joj pomogne oko tog mada čim su osetili njegovu važnost, poželeli su svoj deo kolača. Tešilo ju je što je bar Kelan Dau bio svestan da je ona ta koja se borila za njega od samog početka. Uz kafu je razgovor prešao na njegove probleme u bolnici. Već pet godina Stiv je bio drugi čovek traumatologije i želeo je da napreduje. Šef traumatologije, Harvi Lukas, s vremena na vreme pretio bi svojim odlaskom, ali činilo se da nikuda ne ide. Nekoliko proteklih godina spominjao je svoj odlazak u Boston, ali kao da nije mogao da se otrgne, a Stivu su ruke bile vezane dok Lukas ne ode. Morao je da se zadovolji mestom zamenika; ipak, bila je to najbolja traumatologija u gradu i Stiv nije želeo da je napusti. Osim toga, Lukas mu je bio dobar prijatelj. Posle ručka, Stiv i Meredit pošli su u laganu šetnju parkom, slušajući pleh muziku i džez muzičare s brodova pored kojih su prolazili i posmatrali decu kako se igraju. Još su s vremena na vreme razgovarali o mogućnosti da imaju dete, ali svake godine im se to činilo sve teže

20

ostvarljivo. Stiv je prilično često načinjao tu temu, ali izgleda da Meredit još nije bila spremna. A nije bila sigurna hoće li ikada i biti. U trideset sedmoj godini, činilo joj se da u njihovim životima nikad neće biti mesta za dete. Oboje su bili potpuno okupirani svojim karijerama. Mada je Stiv ponavljao kako bi ih dete zbližilo, Meredit se bojala da bi se ono na neki način isprečilo između njih dvoje. Sama pomisao na novorođenče plašila ju je. Ni u kom slučaju nije želela da bude razapeta između deteta i svog posla. Vrućina je i dalje bila ubitačna i oboje su bili umorni kad su se vratili kući i seli jedno pored drugog na kauč. - Šta misliš o nekom dobro klimatizovanom bioskopu večeras nakon što spremim večeru? - Stiv je bio tako srećan i opušten. Potpuno se razlikovao od onog čoveka što je prošle večeri skoro dopuzao da provede malo vremena s Meredit i noć spavanja i već se osećao bolje i življe. - Ne mogu u bioskop, Stive - pogledala ga je tužno. - Moram da se spakujem, a nisam ni počela da čitam ono. - Bila je s njim napolju celo popodne. - Šteta - kazao je razočarano, ali bio je naviknut. Često je donosila posao kući. - Kada krećeš? - upitao je i zavalio se na kauč. Bio je u smeđim pantalonama i plavoj košulji, na bose noge je navukao sandale, i Meredit pomisli kako je zgodan. Još bi zgodnije izgledao da malo pocrni, ali nikad nije nalazio vremena za sunčanje. Njegovo bledo četvrtasto lice činilo je tamne oči još tamnijim i intenzivnijim. - Imam let u podne - rekla je. - Moram da krenem oko deset. - Ode nedelja - kazao je, ali tu nije mogao ništa da učini. Posao je posao, ona je morala da se nađe s Kelanom Dauom u Kaliforniji. Stiv je to razumeo. Proveo je veče gledajući televiziju, dok je ona radila u maloj prostoriji koju je koristila kao radnu sobu. Soba je bila ispunjena njegovim i njenim knjigama: iz oblasti medicine, pravilnicima Odbora za hartije od

21

vrednosti i berzansko poslovanje, medicinskim časopisima, knjigama o finansijama i romanima. Tamo je bio i njen računar, a Stiv je imao svoj, mada se retko služio njime. Njihovi interesi su oduvek, na neki način, bili sasvim suprotni, ali su oboje pokazivali veliko interesovanje za područje onog dragog. Stiva je zabavljala činjenica da nema pojma o finansijama. Ona je imala bolji uvid u njegov posao i više ju je interesovao. S druge strane, Stiv je imao vrlo zdrav pogled na činjenicu da ona zarađuje više od njega. A zarađivala je zaista mnogo i on je bio svestan da takva primanja u svom poslu ne može dostići. A nju je izjedalo što ne zarađuje onoliko koliko misli da bi trebalo mada je i ovo bilo više nego dovoljno. Ovaj stan su koristili pet godina, a Meredit ga je otplatila kad je primljena za partnera. Stiv bi voleo da je mogao da učestvuje u tome, ali to nije bilo moguće. Nikad nisu razgovarali o razlici u visini njihovih primanja; bili su je svesni i prihvatili su je. Za razliku od mnogih dragih parova, nikad se nisu posvađali oko novca - razilazili su se jedino po pitanju dece. Bila je skoro ponoć kad je Meredit završila s čitanjem i našla Stiva kako spava pred televizorom. Popio je pola boce vina i osećao se opušteno i zadovoljno. Meredit je spakovala putnu torbu pre nego što ga je probudila, a tada je već bilo jedan posle ponoći. Bio je u dubokom snu i prenuo se kad ga je nežno poljubila. - Hajdemo u krevet, mili. Kasno je, a sutra rano ustajem - rekla je nežno. Znala je da je tog poslepodneva s prijateljem dogovorio partiju tenisa za sutra kad ona ode na avion. Stiv ju je pospano pratio do spavaće sobe i nakon nekoliko minuta ležali su u krevetu udobno se zagrlivši. A pet minuta kasnije, on je ponovo hrkao. Spavali su čvrsto do šest sati, kad je zazvonio telefon. Tražili su ga iz bolnice. Harvi Lukas, šef traumatologije, i još tri lekara bili su u operacionoj sali i obrađivali četiri žrtve direktnog sudara. Stiv im je bio potreban. Mogao je da odbije poziv jer nije bio dežuran, ali iz njihovih

22

reči shvatio je da im je zaista neophodan neko, i to odmah, a nije želeo da ih izneveri. Nikad i nije. A kako je i Meredit odlazila, rekao im je da će doći što pre bude mogao. Dve žrtve bile su deca, jedno s ozbiljnom povredom glave, i dečji neurohirurg već je bio na putu za bolnicu. Roditelji su bili u kritičnom stanju, a nisu bili sigurni ni hoće li moći da spasu drago dete: imalo je slomljen vrat i pretpostavljali su da mu je povređena kičmena moždina. - Ne volim što odlazim pre tebe - kazao je Stivu skačući u farmerke i navlačeći čistu majicu. Na bosa stopala obuo je klompe koje nosi na poslu. - U redu je - nasm ešila mu se sanjivo. Oboje su bili navikli na te stvari. - Ionako moram uskoro da ustanem. - Toliko o tenisu i ležernoj nedelji. Mislim da bih mogao da se vratim za nekoliko sati. - Znali su da je to pusta želja, a kad bi se i obistinila, ona će tada već biti na putu. Meredit je znala da, kad Stiv jednom uđe u bolnicu, tamo će se zadržati, obići će svoje pacijente i neće se vratiti ni do ponoći, a bude li više posla, verovatno će tamo i prenoćiti, pa ujutru samo nastaviti sa svojim smenom. Ona se vraća u utorak ujutru, ali njegovo dežurstvo trajaće do srede i moći će da se vide tek kasno uveče. - Javiću se iz Kalifornije. - Nije znala gde će odsesti. Kelan Dau je obećao da će se pobrinuti za smeštaj. - Samo nemoj da te Keri Grant, ili Gari Kuper, ili na kog već prokletog glumca liči, obori s nogu dok ja okolo spašavam živote. -Rekao je to smešeći se, ali u očima mu se videla lagana zabrinutost. Bilo je očigledno da ga Kelan Dau brine. - Ne treba da brineš - kazala je, a on je seo na ivicu kreveta i poljubio je. - Nadam se. - Dok su se ljubili, rukom joj je nežno dodirivao golu dojku. Pre odlaska, pogledao ju je sa žaljenjem. - Nadao sam se da ćemo voditi ljubav pre nego što se vratimo našim borbama. - Ali bila je to priča njihovog života i uvek će biti, izjalovljena nadanja, otkazani planovi,

23

odlaganja, obećanja i prepreke. Privikli su se na to, i uglavnom im nije ni smetalo. - Zadrži tu misao... Vidimo se u sredu uveče kad se vratim. Trudiću se da ne dođem kasno, znala je da se on tada vraća s dežurstva. - Dogovoreno - nasmešio joj se, prikopčao pejdžer za kaiš i prošao prstima kroz kosu da ne mora da se češlja. Oprao je zube, ali se nije zamarao brijanjem. U poslu kojim se bavio izgled je bio nebitan, nije morao biti ni elegantan ni negovan, pa najčešće to nije ni pokušavao. Morao je da misli na važnije stvari. - Srećan put - rekao je mahnuvši joj na izlasku, i malo kasnije čula je kako se zatvaraju vrata, pa je ponovo legla misleći na njega. Bio je potpuno isti kao i pre četrnaest godina kad ga je srela kao stažistu. Ceo život mu se vrteo oko posla, baš kao i njen. I, dok je ležala, počela je da razmišlja o firmi čije će deonice ponuditi tržištu i o onome što još mora da učini kako bi sve prošlo glatko. Digla se i vratila u krevet s gomilom papira, pa je još dva sata čitala pre nego što je konačno ustala, zadovoljna što je skoro sasvim spremna za sastanak u Kaliforniji. Bili su joj potrebni još neki odgovori, a najviše je želela da uputi Kelana Daua u ono što će ih čekati kad počnu kampanju. On još nije imao iskustva s deoničarskim društvom, bio je nov u svemu tome i potpuno se oslanjao na njene savete i njeno znanje. To je, na neki način, učinilo da se oseća sposobnom i važnom, na tren je čak osetila tračak krivice zbog toga. Ponekad se pitala voli li to što radi zbog osećaja moći i nezavisnosti. Volela je svoj posao i taj svet visokih finansija u kojem se kretala. Bio je to svet kojem se s uživanjem predala čim je kročila u njega, a tako je i Stiv obožavao svoj posao. Toliko su bili različiti, a ipak su oboje voleli ono što rade i znali da je njihov posao ljudima vrlo važan.

24

Dok je Stiv spašavao živote, ona je pomagala ljudima da sačuvaju ono što su godinama sticali, a to nije bilo od manje važnosti, mada se toliko razlikovalo od onog što je činio Stiv. Dok se oblačila, zazvonio je telefon. Bio je to Stiv. Upravo se završila operacija deteta koje je povredilo vrat i ortoped je rekao da će sve biti u redu. Imalo je mnogo sreće. Stiv je asistirao, te je odlučio da se još malo zadrži. Majku su izgubili ubrzo po njegovom dolasku, a starije dete je još bilo u komi. Bila je to uobičajena praksa, mada se činilo da je svaki novi slučaj najvažniji u njegovom životu, pa se nasmešila slušajući ga. Bio je isto tako uzbuđen zbog onog što radi kao i ona što ide u Kaliforniju da s Kelanom Dauom obavi konačnu pripremu za turneju. - Nedostajaćeš mi, Meri - kazao je a ona se nasmešila misleći na njega. - I ti meni. - Rekla je i mislila je to, a on se nasmejao na njene reči. Dobro ju je poznavao. - Aha, desetak minuta. A onda ćeš misliti samo na svoj crveni mamac, svoje papire i turneju. Znam te. - Bogami i znaš. - Nastavljajući da se oblači, nije mogla prestati da misli na njegove reči. Poznavao ju je isto tako dobro kao i ona njega, njihovu neverovatnu strast prema onome što rade, njihove ciljeve, slabosti, strahove. Potpuna predanost poslu, zbog koje nikad nisu imali dece. Nije bilo mesta za decu, s njegovim trodnevnim dežurstvima i s njom koja putuje naokolo radi posla. Šta bi dete imalo od takvih roditelja? Ne baš mnogo, bila je sigurna, i zato je dosad odbijala da zatrudni. Bila je dobra u svom poslu, bila je sigurna u to, ali bila je mnogo manje sigurna da će biti dobra majka. Možda kasnije, uvek je govorila Stivu . Ali mnogo kasnije biće prekasno, to su znali oboje. Pitala se da li će jednom zažaliti što je odustala, ali u ovom trenutku to je bilo nemoguće. Stavila je dokumenta u aktovku, zakopčala dugmad na sakou odela i spazila svoj lik u ogledalu. Izgledala je poslovno i besprekorno onoliko koliko je Stiv izgledao razbarušeno kad je otišao jutros u šest. On nije ni mogao da izgleda ništa bolje da bi ušao o operacionu salu ili izvlačio pacijente koji

25

mu stignu iz ponora smrti. Bilo je potrebno samo da je tamo i da zna šta radi. Meredit je morala zračiti efikasnošću, i upravo tako je izgledala kada je uzela aktovku i napustila stan. Ponela je laptop i mobilni, i konačnu skicu prospekta na kom je radila s advokatima. Taksi je vozio na aerodrom, gde će se naći s Polom Blekom, partnerom koji putuje s njom. Posmatrala je kroz prozor obrise Njujorka i pomislila kako voli svoj život ovde. Nije bilo apsolutno ničeg što bi želela da promeni. Što se Meredit tiče, život je bio savršen.

26

Meredit je u avionu neko vreme radila na laptopu i završila čitanje materijala pripremljenog za Kelana. Pol Blek, partner koji je putovao s njom, prespavao je veći deo puta, a poslednjih pola sata razgovarali su o sutrašnjem sastanku. Bio je siguran da je valjano obavila sve pripreme i da će, kao i obično, impresionirati klijenta svime što je organizovala. U stvari, Blek je bio taj koji je klijenta doveo kod njih, ali Kelana Daua prepustio je Meredit zbog njenog dobrog poznavanja područja visoke tehnologije. Mogao se uvek pouzdati u to da ona zna šta radi. To joj je i rekao, ali nju je nerviralo što je zvučao tako snishodljivo. Uvek se činilo da bi mogao da završi svoju rečenicu s "mala". Pol Blek je bio jedan od starijih partnera u firmi, i nikad joj se nije dopadao. Većinu vremena provodio je hvaleći se svojim vezama u društvu i ležeći na lovorikama, a za takvu zabavu Meredit nije bila zainteresovana. I do Kelana Daua došao je pomoću svojih veza, preko jednog od šuraka. I kao ptica grabljivica, pošto ga je ulovio, više se nije brinuo za njega. Sav posao oko plasiranja "Dau Teka" na tržište obavila je Meredit. Avion je sleteo u tri i petnaest, a dočekao ih je automobil koji je poslao Kelan Dau. Imali su rezervisane sobe u hotelu Riki u Palo Alto, nedaleko od njegove kancelarije. Čim su se smestili, Pol Blek ju je ostavio kako bi ručao s prijateljima u San Francisku. Ma kuda išli, on je uvek poznavao neke ljude, ali Meredit nije zvao da mu se pridruži. Bila je srećna što će ostati u hotelu i ponovo proći materijal za sastanak s Dauom. Oko osam je zazvonio telefon i bila je sigurna da je to Stiv. Poznajući ga, pretpostavljala je da je još u bolnici, pa mu je ostavila broj na govornoj pošti.

27

- Zdravo, najdraži - javila se. Niko drugi nije znao gde je. - I tebi zdravo, najdraža. - Glas na drugoj strani žice bio je dubok, i čula je smeh dok joj je odgovarao. Ali, to nije bio Stiv, bio je to glas koji u početku nije prepoznala, pa je bila zatečena. - Kakav je bio let? - Dobar. Ko je to? - retko je bila ovako zbunjena. - Kelan. Hteo sam samo da se uverim da li si dobro i sviđa li ti se hotel. Hvala što si došla. Radujem se našem sastanku. - I ja - nasmešila se u neprilici. - Izvini... Mislila sam da je to moj muž. - Shvatio sam. Jesmo li spremni? - Uskoro. Želim da ti pokažem konačnu skicu crvenog mamca i utvrdim s tobom nekoliko detalja oko turneje. - Jedva čekam - priznao je. Uza svu stručnost, decentnost i uspeh u svetu biznisa, zvučao je kao uzbuđen klinac. Teško je radio da bi stvorio tu kompaniju, a na izazov koji pruža pojavljivanje na otvorenom tržištu čekao je dugo. - Kada počinjemo? - U utorak posle Praznika rada. Sve je uglavnom spremno, osim nekoliko završnih detalja u Mineapolisu i Edinburgu. Ostale gradove prilično dobro pokrivamo. Zaista mislim da ćemo biti preplavljeni ponudama. Svi su uzbuđeni, mnogo se priča o tome. - Trebalo je to ranije da učinim - kazao je zagonetno. Glas mu je bio senzualan, ali sada joj je zvučao samo toplo i prijateljski. Uživala je radeći s njim celo leto. - Mislim da je sada pravo vreme, Kel. Da si to učinio ranije, možda ne bi bio spreman. - Pa i meni se čini da je pravo vreme, Meredit. Mada, imam još problema s mojim finansijskim direktorom. Još me napada što sam odlučio da plasiram kompaniju na tržište. Misli da je trebalo da zadržim vlasništvo nad njom - rekao je izvinjavajućim glasom. Znao je koliko je radila na toj ponudi, a njegov fmansijski direktor joj je vrlo malo pomogao. Pružao joj je otpor gde god je mogao.

28

- To je prilično staromodan stav - nasmešila se. Oboje su shvatali da će dve nedelje biti teško putovati s Čarlijem. - Već gunđa zbog puta. - Ne brini. Sutra ćemo ga obrlatiti. Pobrinuću se da Pol Blek popriča s njim, podjednako su konzervativni, a čak je i on uzbuđen zbog svega. - Gde je on sad? Mislio sam da možda večerate zajedno. - Večera on, ali s prijateljima u San Francisku. Ja sam još jednom prošla crveni mamac i beležim nešto za sutra. - Previše radiš. Hoćeš da mi kažeš da te je ostavio samu? Da li si večerala? - Jesam, ovde u sobi pre sat vremena, sve je u redu. Veruj. Donela sam mnogo posla. - Uvek je to činila. Meredit nikada nikud nije išla bez svoje aktovke. Stiv ju je zadirkivao zbog toga. - A šta kažeš na doručak sutra ujutru, Meredit? Možda bismo mogli da se nađemo pre nego što dođete u kancelariju. - Mogli bismo. Može oko pola osam, ovde u hotelu? Videla sam j salu za ručavanje kad smo se prijavljivali. Ostaviću Polu poruku večeras, pa se nas troje možemo naći ujutru. - Bila je isto tako uzbuđena zbog posla kao i on, i nije mogla dočekati da počnu. - Hoćeš li dovesti i finansijskog direktora? - U stvari, mislio sam da popričam s tobom bez njega. S njim možemo da se nađemo u kancelariji. - Dobro. Vidimo se onda ujutru. - Nemoj da radiš celu noć, Meredit. Sve ćemo stići sutra. - Zvučao je skoro očinski dok joj je to govorio. Još je bio mlad, ali oko četrnaest godina stariji od nje. Imao je pedeset jednu godinu, ali nije izgledao stariji od njenog muža. Kelan Dau izgledao je onako kako to svi očekuju od kalifornijskog muškarca: zdravo, energično, preplanulo i zgodno. Ali, nju je opčinjavao samo svojim poslom. Ništa je drugo na njemu nije privlačilo.

29

- Vidimo se sutra - rekla je i spustila slušalicu, a zatim ostavila poruku na Polovoj govornoj pošti o sutrašnjem doručku. Posle se istuširala i otišla u krevet. Ponovo je pokušala da dobije Stiva, ali nije odgovarao, pa je ispravno pretpostavila da je previše zauzet svojim pacijentima. A kad joj je konačno uzvratio poziv, već je čvrsto spavala pa ju je probudio. U Kaliforniji je bilo dva sata ujutru. - Zdravo, mila... Jesam li te probudio? - Naravno da jesi, Pol i ja baš igramo poker... - glas joj je bio pospan, ali on to nije primetio. - Zaista? - Kako da ne... Znaš kako je Pol zabavan tip. - Izvini... Nisam hteo da te probudim. Ovde je pet sati, a od ponoći sam na hirurgiji. Dobio sam tvoju poruku čim sam izašao. - Kako je prošlo? - Pospano je zevala. - Ovog puta smo pobedili. Konačno. Pijani vozač je udario sedmogodišnjaka i napravio mu prilično problema. Ali biće u redu, slomljene su obe noge, a jedno rebro z alo mu je muke... nema trajnih oštećenja. - Rebro je probilo pluća, ali Stiv je izveo neke svoje izvrsne i vrlo komplikovane zahvate. - Šta je radio u ponoć napolju? - Sedeo je na hidrantu. Vruće je ovde. - Da li si uopšte išao kući? - upitala je još jednom zevnuvši, otkotrljala se preko kreveta i pogledala na sat. Bilo je kasno, ali je osećala zadovoljstvo što ga čuje. - Nemam zašto da idem kući. Smislio sam da mi je bolje da prespavam ovde. Ionako moram da se vratim kroz tri sata. - Stive Vitmane, ti si jedini čovek koga znam da radi više od mene. - Što se toga tiče, sve sam naučio od tebe. Kako ide? Jesi li videla svog klijenta? - Tek sutra ujutru na doručku... To jest, kroz nekoliko sati. Ali, spremna sam. Sve sam završila u avionu. Večeras sam razgovarala s njim i

30

zvučao mi je prilično uzbuđeno. - Već je bila potpuno budna i razmišljala je da li da odspava još nekoliko sati pre jutra ili ne. Toliko toga joj je bilo na umu, sad kad ju je Stiv podsetio na posao. - Mislim da ću te pustiti da nastaviš sa spavanjem... Samo sam hteo da ti kažem koliko te volim i kako mi nedostaješ. - I ti meni, Stive - nasmejala se, sa slušalicom u ruci, misleći na njega. - Vraćam se dok trepneš. - Da, a ja ću biti zatvoren ovde, kao pacov u zamci, kao i obično. Razmišljaš li ti ikada kako mi, u stvari, ludo živimo? - upitao je, zureći u prazno i misleći na nju. Bili su tako prokleto zaposleni. Ponekad je to zaista bilo previše, ali je bio svestan koliko oboje uživaju u onome što rade. - Baš mi se to motalo po glavi tokom putovanja. Razmišljala sam kako bi sve to bilo nemoguće uskladiti da imamo dete. Nikad ne bismo mogli ovako da živimo, Stive . Mislim d o nismo ni imali. - Mogli bismo da se organizujemo kada bismo morali. I drugi ljudi su zaposleni, pa uspevaju - u glasu mu se osećala čežnja. - Nabroj mi dvoje - kazala je sumnjičavo. - Reci samo jedan par, uostalom. Ne mogu da se setim baš nikog ko živi kao mi. Tebe nikad nema, danima nisi kod kuće, a ja sam ili na putu ili u kancelariji. Divnog li života za dete. Morali bi da obesimo pločice oko vrata s natpisom "mama" i "tata" kako bi nas prepoznalo kad nas konačno vidi. - Znam, znam... Mislim da nismo spremni. Samo bojim se da ću, kada konačno odlučimo, biti suviše star za to. - Ti nikada nećeš biti suviše star "za to" - nasmejala se, ali znala je da je on, u vezi sa ovom temom, mnogo ozbiljniji od nje. Ona jednostavno nije bila spremna ni da razmišlja o deci, a činilo se da nikad neće ni biti. Nije mogla da zamisli kako bi smestila dete u njihove već pretrpane živote. A svake godine je sve manje i manje razmišljala o tome, iako ne bi volela da ga razočara. Uostalom, još nije potpuno odbacila tu pomisao. Samo, to nikada nije zaista poželela.

31

- Moraćemo uskoro ozbiljno da porazgovaramo o tome, Meri. - Ne pre nego što plasiram deonice "Dau Teka" na tržište - rekla je neobično uznemirena. Njegovi razgovori o tome da imaju dete svaki put su je terali u odbrambeni položaj. Ali, uvek je tu bila neka kompanija koju treba plasirati na tržište, neki investicioni projekat koji bi joj u trenutku postao najvažnija stvar u životu, neka firma kojoj je hitno bila potrebna njena pomoć, ugovor koji bi trebalo da se sklopi, kampanja koju bi morala da završi. Za četrnaest godina nije uspela da nađe pravo vreme da misli o tome, a činilo se da ga neće nikad ni naći. A njega je mučio osećaj gubitka kad bi pomislio da su godine prošle i nedostajala mu je porodica više nego njoj; često je govorila kako je on jedina porodica koja je njoj potrebna. - Pustiću te da uhvatiš malo sna, Meri, ili ćeš inače sutra spavati na nogama. - Znao je da je dug dan pred njom. Vraćala se noćnim letom i stići će u Njujork u utorak u šest ujutru. l poznajući je, otići će kući, istuširaće se i presvući kako bi bila u svojoj kancelariji u pola devet. - Pozvaću te sutra kad budem mogla - obećala je prigušivši zevanje. Odspavaće još nekoliko sati pre nego što ustane u pola sedam. - Ne brini za to. Biću tu. Znaš gde ćeš me naći. - Hvala što si me pozvao - rekla je i ponovo zevnula. - "Noć. Volim te. - Bilo joj je potrebno pola sata da ponovo utone u san, misleći na njega i na sutrašnji sastanak s Kelanom Dauom. Činilo se da je prošlo svega nekoliko minuta kad ju je probudio sat. Ustala je, istuširala se i obukla, a kosu je očešljala u urednu francusku punđu, koja joj se činila prikladna za sastanak. Na sebi je imala tamnoplavo odelo od lana. Kad se pojavila u restoranu, izgledala je besprekorno, u odelu, visokim potpeticama, s bisernim minđušama, noseći aktovku, a bilo je u minut pola osam. Mada toga nije bila svesna, od njene pojave je zastajao dah. Osećala se kao manekenka koja pozira u

32

ulozi poslovne žene i nekoliko glava se okrenulo za njom dok je žustro prilazila stolu za kojim je sedeo Pol Blek. On je bio u tamnosivom letnjem odelu, klasičnoj beloj košulji i s vrlo konzervativnom kravatom, pa je izgledao baš kao ono što je i bio - investicioni bankar sa Volstrita. - Kako je bilo sinoć na večeri? - upitala ga je učtivo, naručivši kafu. - Veoma prijatno. Mada je duga vožnja do grada. Vratio sam se kasnije nego što sam planirao. Pametno si uradila što si ostala u hotelu. - Nije mu dala do znanja kako joj nije ostavio drugu mogućnost, već je počela da priča o sinoćnjem razgovoru s Kelanom Dauom. - Vrlo je zadovoljan našim pripremama za ovaj put. - I treba da bude. Prema onome što si mi pričala, čeka nas veliki uspeh, Meredit. Mislim da će sve biti u redu. - To sam mu i rekla. - Pre nego što je završila misao, ugledala je Kelana Daua kako stoji na ulazu u restoran i traži ih pogledom. Bio je baš onakav kakav joj je ostao u sećanju. Visok, dobro građen muškarac, plavokos i živih plavih očiju, osoba koja zrači energijom. Izgledao je skoro suviše dobro, i mada je znala da je poreklom sa Istoka, ostavljao je utisak pravog stanovnika Kalifornije. Ten mu je bio bronzan, a nosio je plavu košulju i plavo-žutu "hermes" kravatu, dobro skrojeno smeđe odelo i izglancane mokasine. Zaista je ličio na Garija Kupera, kao što je rekla Stivu , i to više nego ikada. Brzo ih je ugledao i prišao im sa širokim osmehom, rukujući se s njima. - Lepo od vas što ste došli ovamo - rekao je zadovoljno i seo za sto, pa su poručili doručak. On je poručio kajganu i voće, a Meredit se odlučila za tost i kafu. Pol je poručio jaja i ovsenu kašu. Razgovor je bio živahan, a pričali su o planovima i kampanji koja ih čeka. Meredit je smirila njegovu bojazan, objasnila mu sve što ga je brinulo i dala mu na uvid crveni mamac, koji je brzo preleteo pogledom ispijajući drugu kafu. - Izgleda mi da smo spremni.

33

- I treba da budemo. Počinjemo u Čikagu za dve nedelje. - Za početak su izabrali Čikago jer im taj grad nije bio toliko važan, pa će moći da isprave neke eventualne propuste u prezentaciji. Zatim slede Mineapolis, pa Los Andeles i San Francisko. On će vikend provesti kod kuće, dok će se ona vratiti u Njujork. A sledećeg ponedeljka treba da se nađu u Bostonu, održe završnu prezentaciju u Njujorku i krenu u Evropu. Već je obavila većinu poslova a zatim slede London i Pariz. A onda će njen posao biti završen. Očekivala je da će se za tu priliku formiran konzorcijum raspustiti, a njegove deonice postepeno prodavati putem elektronskog tržišta. Dok su razgovarali o tome, oči su mu sijale. Na kraju radnog doručka pomenuo je problem sa svojim finansijskim direktorom, Čarlsom Mekintošem. On se još uvek protivio plasiranju firme na tržište, i bilo je očigledno da Kelan brine zbog toga. Osporavao je Kelanova nastojanja i iskazivao to odbijanjem svake saradnje. - Đavolski sam se trudio da ga uverim da je ovo prava stvar. I verujem da je ubeđen kako je u pravu kad pokušava da me odgovori od toga. Dobar je momak, znamo se godinama. Neverovatno je odan, ali je isto tako nemoguće tvrdoglav - kazao je Kel zabrinuto. - Moramo ga nagovoriti pre nego što započnemo turneju - uznemirila se Meredit. - Ljudi bi mogli da se pokolebaju ako zapaze da se on ne slaže s nama, pa čak i ako se samo bude držao rezervisano. Oni neće razumeti da se radi o ličnim zamerkama i mogli bi ga pogrešno shvatiti. - Ne brini, Meredit, on neće predstavljati nikakav problem. - Kako neće? - iznenađeno je upitala. - Jer ću ga ja ubiti - nasmejao se Kelan tužno. - Godinama radimo zajedno i znam da je zakeralo. On je jednostavno takav, uvek pliva uz struju. Izuzetno je pametan, ali neke njegove ideje spadaju u srednji vek. - Kelan je imao jasnu viziju budućnosti svoje kompanije. Ali, bio je mlađi od Čarlija, a i odlikovao se sposobnošću da razmišlja unapred.

34

- Nisam baš sigurna da ti je pravi oslonac - nasmeši mu se Meredit. Verovala je Kelanovoj proceni, kao i njegovoj sposobnosti ili je znao nešto ili je bio naivan. Ako tvrdi da može obuzdati svog finansijskog direktora, ona mu to i veruje. - U stvari, slažem se s tobom, Meredit - rekao joj je Kelan dok je Pol potpisivao račun. - Ali, to je druga stvar. Zasad će on biti u redu. Ne mogu reći do kada. Već je dugo sa mnom i nadam se da će se složiti. - Meredit je klimnula glavom, pa su njih troje izašli na parking. Čekao ih je vozač da ih odveze do Kelanove kancelarije. Vozeći se, neobavezno su razgovarali o njegovoj kući u blizini i o njegovo troje dece. Zaboravila je da ima decu, pa ju je iznenadio kada je počeo da govori o njima. Iz onoga što je pričao, shvatila je da deca žive s njim, ali nije mogla da dokuči šta mu je sa ženom, da li je udovac ili razveden. Zaprepastilo ju je što tako uspešan poslovan čovek može da bude samohrani otac. Spomenuo je da su deca letovala u njegovoj kući na jezeru Taho i da ih je upravo doveo kući kako bi mogao da obavi ovaj poslovni sastanak, pa se onda svi zajedno vraćaju na jezero. Spomenuo je kako voli da ih ima uza se. - Obično provodim avgust s njima, ali ovoga puta to moram da odložim. - Morao je toliko toga da učini i Meredit je uočila da je dosada sve odradio kako treba. A kada su stigli u njegovu kancelariju, bila je još više impresionirana. Sve je bilo savršeno pripremljeno, svi podaci ili analize potrebni njoj i Polu bili su dostupni i čekali na njih. Kao i ranije, Meredit je iznenadilo njegovo fascinantno poznavanje tehnologije i način na koji je vodio svoje poslove. Sve je proticalo glatko i kako treba. Jedine poteškoće stvarao je Čarls Mekintoš. Imao je hiljadu neosnovanih primedaba na sve što su radili. Štaviše, bio je veoma nepoverljiv, a posebno ga je povredilo što

35

investicioni projekat vodi žena, iako nije išao tako daleko da to i otvoreno kaže. Ali, to je pokazao konačno napustivši kancelariju. - Bojim se da je Čarli nepopravljiv šovinista, Meredit, a ja tu ne mogu da učinim prokleto ništa. - Kel je izgledao zbunjeno, pa se ona ljupko nasmejala, mada se nekoliko puta ozbiljno uzbudila. - Ne brini, već sam navikla - rekla je tiho. - Ni Pol ne spada baš u velike liberale. - Pol je izašao s Čarlijem da s njim razgovara u njegovoj kancelariji, ostavljajući ovo dvoje da raščiste neke poslednje detalje. Meredit je znala da će putovanje s Čarlijem biti mukotrpno. Ali, bar dok je Kelan u blizini, znala je da neće reći ništa suviše neprikladno o plasiranju kompanije na tržište. Primetila je da se pomalo plaši da ozlovolji Kelana. Ali, sasvim sigurno nije predstavljao prijatno društvo i jedva se prisilio da podrži projekat. - Moraćeš da paziš na njega tokom turneje. - Čarli će biti u redu - kazao je Kel optimistički. - Činjenica je da voli ovu kompaniju i želi joj sve najbolje, mada se u ovome ne slaže sa mnom. Izuzetno je lojalan, iako baš nije vizionar. - Iznenađuje me što ti je uopšte dopustio da uđeš u ovaj projekat. - Nije imao izbora - odlučno reče Kelan, a po načinu na koji je to rekao, shvatila je da on ne bi tolerisao ni nagoveštaj pobune kod svog finansijskog direktora, i ovaj je to dobro znao. - Ali, žao mi je što te ne podržava. - Znalo je biti i gore. Mogu da podnesem malo šovinizma. Ne plašim se ja njega, samo ne želim da ljudi steknu pogrešan utisak. - Neće, obećavam ti. Ručali su zajedno u sali za sastanke, a zatim je Čarli ponudio Polu da ga povede u obilazak firme, pri tom sasvim ignorišući Meredit, što je njoj savršeno odgovaralo. Bila je zadovoljna što će moći s Kelanom da ispita sve faktore rizika za crveni mamac. A kada su se oko pola šest stariji muškarci vratili, Meredit i Kelan obavili su sve poslove.

36

- Kada imaš let? - upitao je Kelan zabrinuto. Do tada nije ni razmišljao o tome. Radili su neprekidno od ručka, nastojeći da usklade sve pojedinosti, pa je Meredit bila izuzetno zadovoljna sastankom. Nijedno pitanje nije ostalo otvoreno. Kad su napuštali kancelariju, čak je i Čarli Mekintoš izgledao opuštenije. Izgleda da je Pol uspeo da ga obradi. - Imamo noćni let - objasni Meredit bacajući pogled na sat. Preostalo im je nekoliko sati slobodnog vremena; na aerodrom je trebalo da krenu tek u pola devet. - Kako bi bilo da odemo na jednu ranu večeru? - predloži Kelan Dau, ali Meredit nije želela da ga zadržava više nego što je bilo potrebno. - Snaći ćemo se mi - uveravala ga je. - Pol i ja moramo još dosta toga da raspravimo. Možemo da večeramo u hotelu i zatim odemo na aerodrom. - Ja bih vas ipak radije izveo na večeru - ponovio je, ljubazno pozivajući i Pola. Čarli Mekintoš je već otišao, jedva prozborivši pozdrav Meredit. Ponašao se kao da je ljubomoran na nju i njen uticaj na Kelana Daua. Zaista mu je predstavljala problem, a Kelan je toga bio svestan kao i ona. Čarli je nju krivio što je omogućila da se kompanija ponudi tržištu. Neprekidno je ponavljao Kelanu da će, kada jednom budu imali deoničare, Kel izgubiti kontrolu nad kompanijom, a to je shvatao kao potencijalnu katastrofu za njih. U potpunosti je ignorisao ogroman priliv kapitala i mogućnosti koje će im doneti plasiranje deonica. A povrh svega, Čarli je video Meredit kao izvor njihovih budućih problema. I zato je bio neumoljivo besan na nju. Još je davno odlučio da zaboravi da je sve to bila Kelanova ideja, a ne Mereditina. - Voliš li kinesku hranu? - upita Kelan direktno Meredit, a ona klimnu glavom, i Pol ga je zahvalno prihvatio i tako su krenuli na večeru. Bilo je to veoma prijatno veče. Kako su celog dana naporno radili, njih troje su postali sasvim bliski, pa se čak i Pol opustio i ponašao manje uštogljeno nego obično. Pričao je vrlo zabavne anegdote s prethodnih

37

turneja. Kad ih je Kelan dovezao pred hotel, bili su već kao tri stara prijatelja, pa su Pol i Meredit skoro žalili što odlaze. - Vidimo se za dve nedelje - Kelan se široko smešio dok su se rukovali u predvorju. - Pozovi ako imaš bilo kakvo pitanje - ohrabrivala ga je - ili ako te nešto brine. - Mislim da sam tako neupućen u sve ovo da ne znam ni šta bi trebalo da me brine. - Dobroćudno se nasmejao i, kao i Meredit, izgledao je jednako besprekorno kao i jutros u pola osam. Oboje su imali tu moć da bez napora izgledaju savršeno elegantno. Onako plavokosi, plavih očiju i sa sličnim stilom, izgledali su skoro kao brat i sestra. Veselo im je mahnuo izlazeći dugim koracima kroz hotelsko predvorje do auta koji ga je čekao. Obećao im je da će im posle nekoliko minuta vratiti automobil kako bi ih odvezao do aerodroma. Otišao je do kancelarije da uzme svoj "ferari". Meredit ga je jutros spazila na parkingu ispred "Dau Teka" i pitala se kome pripada. Bio je to vrlo uočljiv crveni kabriolet. - Simpatičan momak - reče Pol Blek skoro iznenađeno dok su se vraćali u sobe da uzmu prtljag. - Biće ti zabavno s njim na turneji. Ima odličan smisao za humor. - U pravu si - lako se saglasila - i za divno čudo, zna šta radi. A ako ne zna, ne plaši se da to prizna. - Mada je pretpostavljala da je na neki način verovatno pun sebe, imao je sposobnost da u određenim trenucima. - Mislim da ćeš ovo obaviti uspešno, Meredit - kazao je Pol. Otišli su u svoje sobe da se spakuju i pola sata kasnije našli su se u predvorju. Pokušala je da telefonira Stivu , ali, kao i obično, to je bilo nemoguće, pa mu je samo ostavila poruku na govornoj pošti i krenula s Polom na aerodrom. Avion je poleteo na vreme, a ona je malo pregledala materijal, dok je Pol spavao kraj nje. Najzad je ugasila svetio, sklonila papire, zatvorila oči i

38

probudilo ju je sletanje na aerodrom "Kenedi", u šest ujutru. I baš kao što je Stiv predvideo, uzela je taksi do kuće, istuširala se i presvukla, da bi u pola devet sedela za svojim radnim stolom pišući beleške sa sastanka s Kelanom Dauom i dogovarajući s advokatima završne odredbe u ugovoru. Stiv ju je oko podneva nazvao u kancelariju, između dve operacije, srećan što se uverio da je lepo putovala. - Volim taj osećaj da si opet u gradu - rekao je s olakšanjem. -Kad pomislim da si tako daleko, onda mi strašno nedostaješ. - Pitala se od kakvog je značaja koliko su kilometara udaljeni, kad se ionako ne vide. Ponekad joj se činilo da uopšte ne žive na istoj planeti. Njegov svet joj je izgledao beskrajno udaljen od njenog, i kad bi o tome mislila osećala se jako usamljeno. Ali, sada nije mogla misliti o tome. Bila je prezauzeta "Dau Tekom". Čula se s Kelanom Dauom posle podne, i on je bio oduševljen jučerašnjim sastankom. Bio je zapravo opijen od uzbuđenja zbog onoga što im predstoji. - Još samo malo - govorila mu je, osećajući se kao kvočka dok čeka da se pile izleže iz jaja. Zapravo su klijenti i njihove kompanije bili deca koju ona nikada nije imala. Oni su bili njena novorođenčad, jedina koju je zasada želela. Ona to nikada ne bi priznala Stivu , ali nije ni morala. Bio je toga svestan, dobro ju je poznavao. Kasno te večeri, sedela je u kancelariji i dovršavala posao. Pogledala je kroz prozor svetla Njujorka i pomislila na svog muža.Zamislila ga je tamo na traumatologiji, kako spašava neki život, ili teši neko dete, ili nečiju majku. Učinilo joj se to tako plemenitim. Ali, u dubini duše, ipak je mislila kako je ovo što ona radi mnogo uzbudljivije. Obožavala je sve to. Palo joj je na pamet da ga opet pozove, ali odlučila je da neće ni pokušavati jer ga ionako verovatno neće dobiti. Ostala je u kancelariji do dva ujutru, da bi je tada konačno sa zadovoljnim osmehom napustila, zaključala vrata i pozvala taksi, noseći svoju aktovku. To je bio jedini način života koji je poznavala, jedini koji je volela, i jedini koji je želela.

39

Sledeće dve nedelje Meredit i Stiv retko su se viđali. Svake je večeri do ponoći ostajala u kancelariji. Morala je s partnerima osmisliti finansijsku konstrukciju koja bi privukla i druge investicione bankarske firme da ulože u deonice "Dau Teka", jednom kad ih plasiraju na berzu. Radilo se o gotovo trideset investicionih firmi. Satima je raspravljala s analitičarima kako bi se uverila da će oni u početku podržati deonice, a veliki deo dana trošila je i na razgovore s komercijalistima svoje firme da bi bila sigurna kako su u kontaktu s ključnim institucijama u gradovima koje će obići, i da će ovi poslati svoje predstavnike na njihovu prezentaciju. Bile su to osiguravajuće kompanije, veliki univerziteti - svi koji su posedovali velika investiciona sredstva morali su znati da oni dolaze. I, naravno, neprestano je sastančila s advokatima čiji je zadatak bio da pripreme sve što je potrebno za Odbor za vrednosne papire i berzansko poslovanje kako bi bili spremni na sva njihova pitanja o "Dau Teku". Na kraju, morala je da misli i na konačan broj slobodnih deonica i njihovu cenu, mada će one predstavljati samo ukras u ugovoru koji je već dobrano prešao stotinu stranica. I kad bi se vraćala kući nakon ponoći, imala je osećaj da joj nedostaje pola dana. Kelan Dau bio je neizmerno zadivljen svime što mu je ispričala, naročito načinom na koji je uspela deo ugovora koji se odnosi na faktor rizika da pretvori gotovo u monografiju "Dau Teka", umećem koje je godinama pažljivo usavršavala. Bio je izuzetno zadovoljan što radi s njom. Nedelju pre početka turneje advokati su poslali konačan projekat Odboru za berzansko poslovanje na odobrenje, i naravno da je Kelan bio

40

napet zbog toga, ali Meredit ga je još jednom smirila. Rekla mu je kako je to jedan od najboljih projekata na kojem je ikada radila i da ne mora brinuti. Do kraja te poslednje nedelje svi konci su bili čvrsto u njihovim rukama, i Meredit je bila sigurna da su zaista mislili na sve. Sastavili su listu investitora, analitičari su bili zadovoljni, komercijalisti jednako uzbuđeni oko "Dau Teka" kao ona i Kelan, a čak im ni Odbor za berzansko poslovanje nije zadavao probleme. Jedino što ju je mučilo toga dana, uoči Praznika rada, bila je činjenica da je toliko malo vremena provela sa svojim suprugom. - Osećam se kao da sam oženjen izmišljenom prijateljicom - žalio joj se u četvrtak uveče kad su se čuli telefonom. Bilo je jedan ujutru, ona je još bila u kancelariji, a on je upravo nekim čudom izašao iz operacione sale, ali smena mu je trajala do petka uveče. Bio je u bolnici, s povremeni prekidima, od utorka ujutru, a preko vikenda su ga zvali četiri puta zbog hitnih slučajeva, pa nije mogao sve da svali na njenu zaposlenost. - Žao mi je - rekla je, umorna ali zadovoljna. Radovalo ju je što je sve proteklo tako glatko. Ovo je zaista bio neobično dobar posao za njenu firmu, i redak slučaj da se nisu pojavile neke neočekivane katastrofe u nosledniem trenutku. - Bila je ludnica ove dve nedelje, ali isplatilo se. Mislim da još nikada nismo bili tako spremni kao u ovom slučaju. - Osećala je zadovoljstvo ne samo zbog vrednosti same kompanije već i zbog kvaliteta njenih proizvoda. I Stiv joj je rekao kako oni proizvode izuzetno dobre instrumente. Meredit je još u početku razgovarala s njim o tome, i on ju je smirio po tom pitanju. - Ako moraš da radiš i ovaj vikend, Meri, mislim da ću te ubiti - ovog puta je zvučao kao da to i misli.

41

- Kunem se da ću se truditi da sve završim do petka u podne, a onda sam samo tvoja do ponedeljka ujutru. - Obećala je i sebi i njemu da će im ovaj Praznik rada biti svetinja. Zaslužio je to. - Nećeš biti dežuran, mili? - Nema šanse. Briga me i ako pola Njujorka na smrt iskrvari ili ako u Central parku dođe do erupcije vulkana, nisam dežuran i baciću prokleti pejdžer u đubre sutra tačno u podne. Nameravam da ovaj vikend provedem u krevetu s tobom, makar morao da te lisicama privežem za uzglavlje. - Zvuči malo perverzno - kikotala se, ali je osećala da je i on iscrpljen. Sutradan u podne, kad je napokon došao kući, čekala ga je. Bio je to još jedan od onih sparnih, vlažnih dana, uobičajenih za kraj avgusta u Njujorku, i ona se motala po njihovoj dnevnoj sobi u donjem rublju kad je ušao, sav zgužvan i s dvodnevnom bradom, koju nije stigao da obrije. I za njega je ovo bila paklena nedelja, ali kao što je obećao, napustio je odeljenje u podne. A kada je video ženu, nacerio se i zavitlao pejdžer na kuhinjski šank. - Uključi li se ta stvar u sledeća tri dana, biće mrtvih - rekao je i sipao sebi pivo, pa se izvalio na kauč, s divljenjem zagledajući svileno rublje na svojoj supruzi. - Nadam se da ovo nije premijera tvoje odeće za turneju. Prodaćeš mnogo deonica, ali bi mogla da izazoveš krvoproliće. Sagla se i poljubila ga, a on joj je iskusnim pokretom prešao preko svilenog bedra. Otpio je još jedan gutljaj ledenog piva i odložio ga na stočić. - Bože, gotov sam - priznao je. - Valjda se pola Njujorka međusobno upucalo ove nedelje, a druga polovina je tresnula na guzicu i slomila nešto. Vidim li još jedno ranjeno telo, dobiću nervni slom. - Tada joj se nasmešio, polako se oslobađajući stresa od tri dana provedena na traumatologiji. - Lepo je videti te. Već sam počeo da se pitam jesmo li još u braku. To je kao da sam oženjen stjuardesom, kad god sam ovde, tebe

42

nema, a kad si kod kuće, ja radim. Neki put postaje malo naporno, zar ne? - Da, ali ništa nisam mogla učiniti poslednje dve nedelje. Kad se vratim, stvari će opet doći na svoje mesto. Obećavam. - Da, oko dve minute - kazao je neobično klonulo, ali u poslednjih sedamdeset dva sata ukupno je spavao oko šest sati, i ona se pitala kako mu to uspeva. Ona bar noću dolazi kući i uhvati malo sna pre nego što ujutru opet odjuri u kancelariju. - Nadam se da najmanje šest meseci nećeš imati neki novi investicioni projekat - rekao je, a ona se nasmešila. - Nisam sigurna da bi se moji partneri oduševili time - reče otpivši gutljaj njegovog piva i sedajući kraj njega na kauč. Mada je klima-uređaj bio podešen na maksimum, u stanu je ipak bilo toplo. Temperatura vazduha cele te nedelje vrtela se oko 37 stepeni, a noću nije silazila ispod 34, pa je nekoliko puta došlo do kratkog spoja u njenoj kancelariji, ali i ona i kolege nastavljali su da rade. Samo su bolnice bile imune na nestanke struje, jer su imale vlastite generatore s obzirom da nisu mogle da dozvole sebi nestanak struje usred operacije, ali i zbog svih onih aparata koji su održavali ljude u životu. - Šta bi želela da radiš ovog vikenda? - upita, gledajući je zaljubljeno i nežno rukom milujući njenu platinastu kosu. Bio je mrtav umoran. U njoj nije video bankarku, samo predivnu ženu. Njena poslovna stručnost Stivu se činila potpuno uzgrednom i podjednako malo važnom kao i njeni prihodi. Ponosio se njom, ali nikad mu nije bilo važno koliko zarađuje. Kad su stupili u brak, studirala je poslovnu školu na Kolumbiji, bila je stipendista i u početku nikad nije imala ni novčić. Od tada joj je put bio popločan zlatnim opekama i Stivu je to bilo drago, ali ne bi mario ni da su gladovali i stanovali u nekom potkrovlju na Aper Vest Sajdu, što bi bio slučaj da su živeli od njegove plate. Ali, ta razlika u njihovim prihodima nikad nije bila predmet rasprave među njima. Imala

43

je veliku platu i nekoliko puta je izvrsno investirala novac, ali on je na to gledao kao na nekakav dodatni bonus i zapravo mu i nije bilo važno. - Htela bih da odem na utakmicu bejzbola - priznala je, nacerivši se. Obožavala je bejzbol. Kad bi našla vremena. Uostalom, kao i on, ali ovoga puta je bio manje zagrejan za taj predlog. - Po ovoj vrućini? Volim te, ali mislim da nisi normalna. Mogli bismo da pogledamo neki film... nakon što provedem sledeća dva dana s tobom u krevetu. Primarne stvari su primarne, gospođo Vitman. Lascivno se nasmešio, i ona se nasmejala. Čak i kad je bio mrtav umoran, osećao je zdravu glad za njom. Retki su bili slučajevi kad je bio suviše iscrpljen za vođenje ljubavi s njom, osim kad bi iza njega bio posebno mračan dan i gubitak nekog pacijenta. Samo je ona znala koliko je patio kad ne bi uspeo da ih spase, posebno decu. - Zapravo, razmišljala sam da se spakujem za put danas po podne, pa neću morati da se zamaram s tim ćeli vikend. Kako bi bilo da se opustiš, istuširaš, odspavaš malo, i kad se probudiš, biću gotova. - Nije loša ideja. Prebijen sam... Ali prihvatam samo ako obećaš da se nećeš odšunjati nazad u kancelariju dok ja spavam. - Časna reč. Tamo me ne očekuju sledeće dve nedelje, i upravo sam mislila da te podsetim da ću ipak doći kući sledeći vikend, kad sredimo San Francisko. Kelan će provesti vikend sa svojom decom, a ja hvatam noćni let u petak uveče. Kući sam u subotu u šest ujutro i ostajem do nedelje, kad odlazimo u Boston. - Pa i to je nešto. Valjda bi trebalo da budem zahvalan na malim ustupcima. - Znaš, mogao bi da mi se pridružiš tokom vikenda u Londonu, ili u Parizu, kad završimo s turnejom. Odmah se zagrejao za tu ideju, računajući na brzinu. - Koji bi to bio vikend? Za dve nedelje? - Ona klimnu glavom. - Sranje, dežuran sam. Lukas ima sastanak u Dalasu i ja preuzimam odeljenje.

44

- Ne brini, vratiću se kući. Možemo neki drogi put u Pariz. -Naslonila se na njega i poljubila ga je, zatim nestala u spavaćoj sobi da se spakuje. A Stiv je otišao u kupatilo i stajao pod tušem gotovo pola sata, želeći da sa sebe spere onaj miris, sav umor i svu tugu traumatološkog odeljenja. Zatim je opušten i nag legao na njihov krevet i posmatrao nju kako se tiho kreće po sobi pakujući torbe, a pet minuta kasnije čvrsto je spavao. Nekoliko puta se zaustavljala i gledala ga sa smeškom kako spava, tog zgodnog muškarca. Život je pred njih stavljao velike izazove, ali još su bili jako zaljubljeni, a ona nije zaboravila da njegovo strpljenje i razumevanje igraju veliku ulogu u tome. Znala je da bi se većina muškaraca osećala ugroženo zbog njenog zahtevnog posla, ali ne i Stiv. On je bio srećan što je uživala u onome što radi, i potpuno ga je ispunjavao sopstveni posao. Bila je to savršena kombinacija. Upravo je prošlo četiri kad je Meredit zatvorila poslednju torbu, dohvatila časopis i sela da se odmori, a to je bilo nešto što je retko mogla sebi da priušti. Ali, završila je sav posao, a čak je i beskrajni crveni mamac bio gotov. Aktovka je stajala kraj putnih torbi, i iduća dva i po dana nije morala baš ništa da radi, osim da uživa u društvu svog muža. Još je duboko spavao na njihovom krevetu, i lagano hrkao, kad je začula neobičan zvuk iz dnevne sobe. Ušla je u sobu da vidi šta je i shvatila da se njegov pejdžer oglašava. Trenutak je sumnjičavo zurila u njega, kao da bi mogao da je ugrize priđe li mu bliže, ali kad bi ga jednostavno ignorisala, osećala bi se krivom zbog Stiva. Znali su da ima slobodne dane, i ako su ga zvali, moralo je biti važno. Možda je neko u jako lošem stanju i potrebno im je znanje koje samo Stiv ima. Polako je prišla kuhinjskom šanku i pogledala u displej. Videla je kako se malo crveno svetio pali i gasi, a preko ekrana je bila ispisana brojka 911. Ma šta bilo, nema sumnje da im je hitno potreban. Uzela ga

45

je i zurila u njega, a onda je odlučila šta mora da učini. Držeći pejdžer u ruci, tiho se vratila u spavaću sobu i nežno dotakla Stivovo rame. Odmah se trgnuo i nasmešio joj se kroz san, a onda rukom posegnuo za njenom dojkom. Bio je više nego spreman da ispuni obećanja koja je ranije dao, ali namrgodio se kad je čuo zujanje pejdžera. Otvorio je oči i pogledao je, a ona mu je bez reči pružila pejdžer pa je mogao da vidi iste brojke kao i ona. - Reci mi da je ovo ružan san - otkotrljao se preko kreveta i dohvatio mini-predajnik. - Lukas je ovog vikenda tu, nisam im potreban - prostenjao je. - Možda bi trebalo da se javiš - rekla je blago, sedeći kraj njega na krevetu. - Možda on želi samo da se konsultuje s tobom oko nečeg važnog. - Stiv i on su blisko sarađivali i uzajamno su se veoma poštovali. Stiv duboko uzdahnu i zgrabi slušalicu telefona s krajnje nesrećnim izrazom lica. - Bolje im je da je nešto važno - kazao je i okrenuo broj. Čekao je, a njima je, kao što je uvek govorio, bilo potrebno previše vremena da se jave, ali bilo je premalo osoblja a previše posla. - Doktor Vitman ovde - reče kratko kad je dobio vezu. - Upravo mi je pejdžer pokazao 911 s crvenim svetlima. Barbi, reci da je to šala. Meredit nije mogla ništa da čuje. Lice mu je prebledelo i zatvorio je oči. - Sranje. Koliko? A koliko smo ih mi dobili? - glasno je zaječao kad je dobio odgovor. - Gde ćete ih smestiti? U garažu? ... Jesu li oni poludeli? Šta da radimo sa sto osamdeset sedam kritičnih? Bože, zvuči kao Getizberg... dobro, dobro... dolazim za deset minuta. - Spustio je slušalicu i žalosno pogledao ženu. Ne samo da mu je noć otišla do đavola već i vikend, a možda i cela nedelja. - Uključi vesti. Neki jebeni luđaci pokušali su da dignu u vazduh Empajer stejt bilding u četiri posle podne, dok su svi još u kancelarijama i dok je sve puno turista. Poginulo je skoro stotinu ljudi, a ranjeno je

46

preko hiljadu. Šalju nam između dvesta i trista kritičnih slučajeva. Lakše ranjene raspoređuju po manjim gradskim bolnicama. Imam na raspolaganju sedamdeset pet kreveta na traumatologiji i preko sto ljudi po hodnicima, s bolničarima, a još sto ih stiže u sledećih sat vremena. Pozvali su medicinsko osoblje sa Long Ajlenda i iz Nju Džerzija. Ode naš vikend. Žao mi je, dušo. Izgledao je kao da mu je umro najbolji prijatelj, ali, u stvari, mnogo ljudi je izgubilo svoje najbolje prijatelje, muževe, žene i decu. Zvučalo je kao katastrofa Titanika. Dok se on oblačio, Meredit je uključila televiziju i na svakom programu su bili izveštaji o tom događaju. S jedne strane zgrade zjapila je ogromna rupa, a sve je bilo okruženo dimom od eksplozije bombe i požara koji je izazvala, pa se činilo kao da je proradio vulkan. Za trenutak su oboje zurili u te slike, a zatim se kamera spustila na klupko ambulantnih i vatrogasnih kola dole na ulici. Ljude su još uvek iznosili iz zgrade, neki su sami ispuzali pošto su sišli niza stotine stepenica kroz dim i tamu, prekriveni krvlju i razderotinama, a zatim su se na ekranu pojavili jezivi snimci pokrivenih tela. Bio je to strahovit primer onoga što su pripadnici ljudske rase sposobni da učine jedni drugima, i onoga što je Stivu davalo posao. - Kako to neko može da uradi? - upitala je Meredit šokirana, dok je Stiv navlačio izlizane pantalone i bosonog uleteo u klompe. Barem je odspavao dva sata i opet se osećao kao čovek. Oboje su bili svesni da je pred njim duga noć. - Da li bi nešto pomoglo ako pođem s tobom? - Mrzela je pomisao da beskorisno sedi sama kod kuće. Potresli su je snimci koje je videla u vestima. - Ne bi, dušo. U ovakvoj zbrci dobrovoljci nam ne koriste. Grad će nam dati neke ljude iz civilne zaštite, a Barbi je spomenula i da dolazi medicinsko osoblje Nacionalne garde iz Nju Džerzija. Javiću ti se kad ugrabim vremena. - Prema onome što su videli na televiziji, to neće biti uskoro.

47

Obukao se i otišao za dva minuta, a ona je sedela na krevetu i s osećanjem neverice i užasa pratila razgovore sa žrtvama. Prebacila je na dragi program, ali bilo je još tužnije. Nije mogla ni da zamisli s čim će Stiv sve morati da se suoči na poslu, naročito zato što su im slali samo kritične slučajeve. Iako je sada bilo mnogo gore, prisetila se bombe u Oklahomi 1995. Sledeća dvadeset četiri sata nije čula Stiva . Nije napuštala stan kako ne bi propustila njegov poziv bude li imao slobodan trenutak da telefonira, što se nije dogodilo. U nedostatku drugih poslova, ponovo je pregledala materijale koje je spremila za put. Konačno ju je pozvao u subotu u ponoć. Prošao je već trideset jedan sat otkako je otišao. Rekao je kako sve vreme nije ni seo ni spavao, niti pojeo išta osim čipsa i krofni. Od skoro tri stotine slučajeva koje su im poslali, izgubili su pedeset dvoje, a ostali su još bili u kritičnom stanju. Bilo je među njima i dece, što je bilo neizbežno, a među turistima je bila i grupa izviđača. - Kako si ti? - upitala ga je zabrinuto. - Dobro sam, mala. Ovako ja zarađujem platu. Da sam želeo vikende i praznike, mogao sam da budem dermatolog. Jedino mi je žao što baš ovaj vikend, kad odlaziš, ne provodim s tobom. - Tako im je funkcionisao život i oboje su bili svesni toga. Prihvatila je to još odavno. - Mislim da neću uspeti da se vratim pre nego što odeš - zvučao je kao da se izvinjava. - Ne brini, videćemo se sledećeg vikenda. - Do tada bi već trebalo da se vratim. Javiću se kasnije. Moram da idem. - Još je operisao, a i dalje su im pristizali ranjenici koje u drugim bolnicama nisu mogli da obrade. Znao je da će danima biti suočen s haosom, i kad ju je opet pozvao kasnije te noći, situacija nije bila mnogo bolja. Više se nisu čuli do nedelje pre podne, a tada je već zvučao zaista iscrpljeno. Rekao joj je da je prethodne noći uspeo da odspava nekoliko sati, ali osim toga, nije oka sklopio otkako je otišao. Živeo je na crnoj kafi.

48

- Moraš malo da odspavaš, Stive. - Brinula je da će zbog umora pogrešiti ili doneti pogrešne procene, ali to se nikad nije događalo. Većinom se trudio da radi u normalnim vremenskim okvirima, ali u ozbiljnom vanrednom stanju odbacivao je sva ograničenja i prebacivao norme. A u slučaju kao što je ovaj, znala je da će on ostati u bolnici onoliko dugo koliko bude potrebno. Činilo se kao da može da ostane budan zauvek, a prava istina je bila da je uspevao u tome. Nije voleo da se njegovim pacijentima događaju nesreće, ali kad bi već bili tu, predavao im se u potpunosti i bio spreman da umre za njih. Zato je bio tako dobar u svom poslu na traumatologiji. Imao je snagu i izdržljivost rasnog konja. - Odspavaću malo - obećao je. - Tek kroz nekoliko časova sam na rasporedu za operaciju. Lukas je ovde, on me menja. - Bili su sjajan tim i Meredit je bila sigurna da su spasli bezbroj života posle eksplozije. Ranije tog dana, grupa militantnih fanatika preuzela je odgovornost, ali još niko nije bio uhapšen. - Pozvaću te sutra pre nego što odeš. Bilo je teško poverovati da se bliži ponedeljak. Čak i njoj se put činio skoro neprimeren, i u poređenju s ovim tragičnim događajem koji je pogodio toliko nevinih ljudi, sasvim nebitan. - Kreni sutra na aerodrom ranije, dušo - upozorio ju je - svuda su podigli nivo bezbednosti i biće ti potrebno dosta vremena da stigneš tamo. - Dobro je što ju je podsetio da krene ranije, iako je putovala samo do Čikaga. - Javiću ti se s puta ako uspem da dođem do tebe. Ne brini ako ne budeš mogao da me pozoveš. Znam da imaš puno posla. - Nasmejao se tim rečima; puno posla nije bio pravi izraz. Još nije moglo da se prođe hodnicima traumatologije. Ljudi su ležali na metalnim kolicima, na nosilima koja su im ostavili bolničari, neki čak i na dušecima po podu. Bolnica je pucala po šavovima, a osoblje traumatologije bilo je iscrpljeno.

49

- Hvala bogu što ih većina prima infuziju, pa bar ne moramo da ih hranimo - rekao je ironično. Nacionalna garda osigurala im je kamione s hranom za osoblje, a od Crvenog krsta kao ispomoć su dobili grupu dobrovoljaca s položenim kursom prve pomoći. - Srećan ti put, Meri... Obori ih s nogu u Čikagu! - Hvala, mili. Čuvaj se. Pokušaj da se ne iscrpiš do kraja. - Aha... Baš sam mislio da sutra odigram partiju tenisa, pa onda skoknem na masažu... budi dobra devojčica, nemoj da na turneji skakućeš u donjem rublju... a i taj Dau... - Još je pamtio da ga je upo-redila s Garijem Kuperom i to mu se nije dopadalo, ali verovao joj je i znao da mu je uvek bila verna. Samo mu je smetalo što su tako malo bili zajedno, posebno poslednjih nedelja. Nadao se da će to nadoknaditi kad prođe ova gužva, a ona završi s turnejom. - Mogli bismo da odemo nekud za vikend. - Volela bih to. Pozvao ju je u ponedeljak posle podne, baš kad se spremala da pođe na aerodrom, ali bilo je to između dve operacije i imao je samo nekoliko sekundi vremena. To je bilo sve, a ona je pokupila putne torbe i svoju aktovku i pozvala taksi da je odveze na aerodrom. Napolju je bila ludnica. Baš kao što je Stiv i predvideo, podigli su stepen obezbedenja na svakom koraku i bilo joj je potrebno više od sat vremena da se prijavi za let za Čikago. Osećala se kao da napušta ratnu zonu. Aerodromom su patrolirali naoružani pripadnici obezbedenja i vojnici s automatima. Bilo je pravo olakšanje konačno šesti u avion i spustiti se na relativno miran aerodrom "O"Hara" u Čikagu. Sat kasnije bila je u hotelu, kad se prijavila, Kelana Daua još nije bilo. Pozvao ju je iz svoje sobe pola sata kasnije, a zvučao je kao dete koje prvi put ide na logorovanje, pomalo uplašeno i vrlo uzbuđeno.

50

- U kakvom to gradu živiš? - pitao je bez uvoda. - Gledao sam sve vesti od petka. Bože, užasno je. - I jeste. Moj suprug radi u glavnoj njujorškoj traumatološkoj bolnici. Od petka im je stiglo preko trista kritičnih slučajeva. - Mora da je zaposlen momak - rekao je Kelan s poštovanjem. - Da. Od tada ga nisam videla. Zvučao je strašno kad god smo se čuli. Od eksplozije je stradalo skoro dvesta ljudi. Ali, kako si ti? Da li si spreman za sutrašnju veliku predstavu? - Počinjali su s prezentacijom na radnom doručku s predstavnicima institucija koje su im bile potencijalni sponzori. Pripremili su uvod s dijapozitivima, posle kojeg će ona u nekoliko reči predstaviti Kelana Daua, koji će zatim održati prezentaciju, a posle njega nastupiće finansijski direktor Čarli Mekintoš, da bi na kraju odgovarali na eventualna pitanja. Isti posao čekao ih je i za radnim ručkom, samo s drugom grupom investitora. Znala je da će mu do kraja nedelje sve to preći u rutinu, ali sad, uoči početka, njegova trema je bila razumljiva. Bio je to veliki trenutak za koji su svi naporno radili. Ali, Meredit nije bila nimalo zabrinuta. Uzbuđivalo ju je da vidi ko će se pojaviti, da uoravlia svime sa savršenom preciznošću i, posebno, da oseti prihvataju li ih dobro i hoće li imati višak rezervacija, što bi značilo da postoji veći interes za deonice nego što ih imaju za prodaju. To je uvek bio njihov cilj, biti prebukiran, kako bi osigurali veću vrednost deonica za kasniju slobodnu prodaju. U tom slučaju bilo bi potrebno dodati još pet do deset posto deonica onom što je planirano za predistribuciju, ali ipak nedovoljno da ispuni sve porudžbine. Bilo je poželjno da potencijalni investitori budu što zainteresovaniji, jer to bi osiguralo pravu pobedu Kelanovoj firmi i garantima. A očekivala je da bi se u ovom slučaju upravo to i moglo dogoditi. - Neprijatno mi je da priznam - kazao je Kelan dečačkim glasom, snebivajući se - ali mislim da imam tremu. Osećam se kao devica.

51

- Ne zadugo - nasmejala se. - Kad stignemo do Njujorka, bićeš pravi profesionalac i garantujem ti da će ti se dopasti. To stvara zavisnost. - Ako ti tako kažeš. Uputila ga je u detalje oko sutrašnjih prezentacija, ko bi sve trebalo da dođe na jutarnji sastanak a ko na ručak. Posle ručka leteli su za Mineapolis da tamo održe sastanak uz večeru, pa potom radni doručak u sredu. Zatim je bio na redu Los Anđeles i još jedna večera, a tamo će se zadržati ceo četvrtak, da bi posle večere otišli u San Francisko, na još jedan doručak i ručak u petak. Tada on odlazi kući, a ona će uhvatiti noćni let za Njujork u nadi da će se videti sa Stivom tokom vikenda. Do tada će proći nedelju dana otkako ga nije videla i znala je da će oboje biti iscrpljeni, ali želela je da bude s njim. Međutim, čekalo ju je još mnogo posla u međuvremenu. - Iscrpljuje me već samo slušanje našeg rasporeda - rekao je Kelan zadovoljno. - Ako nam neki let bude kasnio, ceo posao mogao bi da propadne. - Imam u rezervi aranžmane za čartere u svakom gradu bude li potrebno. Videćemo kako ide. A sutra je kratka vožnja odavde do Mineapolisa. - Kontrolisala je svaku pojedinost, kao i uvek. Mislila je na sve. Uvek bi sve isplanirala do najsitnijih detalja. Čak je uspela da od njegove sekretarice sazna koja pića voli, pa ga je u sobi čekala flaša njegovog najdražeg "šardonea" i svi sastojci za "safir" martini, što je odmah sa zadovoljstvom primetio kad se ogledao po sobi. Bila je žena i po. - Dobro se odmori noćas, da sutra budeš sveža za našu prvu prezentaciju - kazala je kao neka nadzornica u internatu za dečake, pa joj se nasmejao. - U stvari, nadao sam se da ćeš večerati sa mnom, Meredit. Nećemo se dugo zadržati. Ali budem li ovde sedeo sam i brinuo šta će se sutra dogoditi, poludeću. - Oklevala je prilično dugo. Provela je miran vikend kod kuće, bez Stiva, i večera u društvu ju je privlačila.

52

- Nisam sigurna treba li to da ti dopustim, ali možda, ako se nećemo dugo zadržati, Kel. Ne želim da odeš kasno na spavanje. - Opet se nasmejao i obećao da će posle večere otići pravo u svoju sobu. - Pričaš sa mnom kao ja sa svojom decom. Biću dobar. Obećavam. Vratiću se ovamo i lokaću martinije do jutra. - O, divno - nasmeja se Meredit. - Možda bi trebalo da odnesem te flaše. Mislim da ćemo morati da ti uvalimo tabletu za spavanje i onesvestimo te. Sve će biti kako treba, i ti to znaš. Kad se ovo završi, veoma ćeš se ponositi "Dau Tekom". Kao i svi mi. - Tako sam ti zahvalan za sve što si učinila za mene, Meredit. Neverovatna si - zvučao je iskreno i vrlo ponizno. - Kao i svi u mojoj firmi, Kel - rekla je skromno. - Mnogo ljudi je uključeno u ovaj projekat, analitičari i poznavaoci tržišta bili su velika podrška, kao i moji partneri. - Čak i s Odborom za berzansko poslovanje je sve u redu - zadovoljno je kazao. Plan je bio vrlo jednostavan i dosad nisu imali primedaba na njega. - U svakom slučaju, trebalo b, to da proslavimo To će nam verovatno biti poslednja pristojna večera ove nedelje. Već je čuo da su obroci na turnejama obično nejestivi i spadaju u kategoriju "gumene piletine". Ali, u stvari, nije ga bilo briga samo je želeo da prezentacija uspe. Dogovorili su se da se nađu u predvorju u pola osam. Rervisao je sto u "Pamp rumu", jednom od Mereditinih omiljenih mesta. Često je odlazila tamo i sviđalo joj se. Sišla je tačno u pola osam. Ispred hotela je čekao auto koju je Kel naručio da ih odveze do restorana. Ličio je više na nekog glumca ili manekena nego na poslovno čoveka. Meredit je toliko dugo radila s njim da nije uopšte obraćala pažnju tim više joj se sviđao njegov bistar um, dosetljivost, bizaran smisao za humor. Uvek joj je bilo zabavno s njim.

53

Na putu do restorana neobavezno su razgovarali a on je rezervisao, miran sto u uglu. Naručili su odreske i vino, a tada se nagnuo ka njoj i upitao je nešto što nije očekivala. - Pa, pričaj mi o dr Kilderu za kojeg si udata, Meredit, rad na traumatologiji mora biti prilično naporan, posebno nakon ove nesreće. Verovatno ga ne viđaš često. - I to se događa - nasmešila se - ali i ja sam prilično zaposlena. Uravnoteženi smo. - Jesi li dugo u braku? - Bio je vrlo zainteresovan za njih a ona nikad nije pričala o svom privatnom životu. Poznavao je samo njenu profesionalnu stranu. - Četrnaest godina. Venčali smo se dok sam bila na poslovnoj školi na Kolumbiji. - Konobar im je sipao piće. - Ne - odgovorila je iznenađujuće čvrstim glasom, a on je izvio obrvu čudeći se njenoj odrešitosti. - Ovo je zvučalo kao odlučno ne. Očigledno ti baš ne leži ta ideja. - Zaintrigirala ga je. - Ne kako ti misliš. Nijedno od nas nema vremena. Uvek sam mislila kako ćemo ih jednom imati... ali jednostavno ne vidim kada. Počinjem da mislim da se to i neće dogoditi. - Da li bi bila mnogo razočarana u tom slučaju? - Očigledno je želeo da zna što više o njoj, ali bilo joj je prijatno da razgovara s njim. Iduće dve nedelje će se stalno viđati i nije videla razlog da ne saznaju nešto više jedno o dragom. - Ne ja - odgovorila je iskreno. - Čak bi mi na neki način bilo lakše da ne brinem o tome kako i kad bismo to mogli da učinimo, a da bude fer i prema nama i prema deci. Ali, moj muž bi se razočarao kad ne bismo imali dece. U poslednje vreme često priča o tome. - A ti? Jesi li i ti pričala o tome? - pritiskao ju je Kel. Nasmešila se u odgovor na njegovo pitanje. - Ja sam pričala o

54

tvom investicionom projektu i tvom crvenom mamcu, eto o čemu sam ja pričala. - I to nešto govori, zar ne? - uzvratio joj je osmeh. - Jednostavno ne vidim čemu imati decu ako si u kancelariji po ceo dan, do ponoći, a ponekad i do dva ujutro. A kad se zahukta na poslu, Stiv radi u smenama koje traju i po sedamdeset dva sata, a kada je neka stvarna nevolja, ostaje koliko je potrebno. Gde je tu mesto za decu? Da ih viđamo kad nam se ukaže slobodan vikend ili nedelju dana preko leta? Ne bi bilo pošteno prema njima. Deca zaslužuju mnogo više od svojih roditelja. A ti? Kako se ti snalaziš? Imam troje dece.Oženio sam se mlad a ona nije želela čak ni da se uda. Nagovorio sam je da se uda za mene, a ona je kasnije pričala da sam je prisilio. A kad sam se preselio u San Francisko zbog Silikonske doline, odbila je da pođe sa mnom. - I to je bio kraj? - Meredit je bila iznenađena nepopustljivošću te žene. San Francisko je izgledao kao prijatan grad za život, a pretpostavljala je da su i tamo bili potrebni advokati za pozorišnu umetnost, mada možda ne u onom broju kao u Los Anđelesu. Ali Kelan se osmehnuo. - Ne, to nije bio kraj. Promenila se. Bio je to sulud način života. Nas dvoje nikad nismo bili u istom gradu u isto vreme, a i kad bismo bili, ili nas je nešto nerviralo, ili smo izgubili kontakt, ili bismo bili iscrpljeni. Ono što iznenađuje jeste da smo upravo tada odlučili da imamo decu. Ali, možda odlučili i nije pravi izraz. Prvo nam se slučajno dogodilo, a drugo dvoje su rezultat toga što sam je ubedio da nije u redu imati samo jedno dete. - Ja sam jedinica - rekla je Meredit zabavljajući se. - Ja takođe - odvrati Kelan, a to je nije iznenadilo. Bilo je na njemu nečeg prodornog, užurbanog i impulsivnog što je tipično za jedinca. - Sad mi je to u redu, ali kad sam bio klinac nije baš bilo zabavno. A razmišljao sam da bi detetu pored nas tako zaposlenih bilo bolje da ima brata ili sestru.

55

- Čudi me što je prihvatila tu teoriju. - Bila je dobra. Istinski se trudila neko vreme. Oboje smo nastojali da sačuvamo brak, ali bojim se da ja nisam bio realan. Nije baš bila materinski tip, mnogo ju je više interesovao posao od njene dece. Angažovala je dadilju i posle svakog porođaja jurila bi u Los Anđeles prvim avionom. Kad bi dolazila kući preko vikenda, više im je postala strana. Prava istina je, mada im to nikad nisam rekao, da su je deca nervirala. - Gde je ona sad? - To je druga priča. Tada to nisam znao, ali ona je nekoliko godina pre nego što smo se upoznali bila u vezi sa svojim partnerom, što se nastavilo i posle udaje. Rekla mi je to posle sedam godina braka. Do tada smo već imali troje dece, a ona je htela napolje. Prepustila mi je starateljstvo ne trepnuvši, a godinu dana kasnije zatvorili su kancelariju u Los Anđelesu i preselili je u London. Već smo osam godina razvedeni, a konačno se udala za njega tek pre par godina. Mislim da su vrlo srećni. Ne treba ni spomenuti da nemaju dece. - Viđa li ikad decu? - Nekoliko puta godišnje dolazi na par dana, obično ako neki od njenih klijenata snima film u Los Anđelesu i tada svrati da ih vidi. A svakog leta ih vodi nekoliko nedelja u južnu Francusku. - Meredit se učinilo da ta žena nema srca i bilo joj je žao Kelanove dece. - Mrze li je zbog toga... ili im je samo slomila srce? - Nijedno od toga. Mislim da je pohvataju onakvom kakva jeste. Nisu ni navikli na nešto drugo. A i ja sam uglavnom s njima. Obično se trudim da ne radim do kasno, i uvek mogu da me zovu u kancelariju ako imaju kakav problem. Kuća mi je na pet minuta od kancelarije. Vikendi su svetinje, a svakog leta provodim s njima mesec dana na jezeru Taho. Funkcionišemo prilično dobro, mada u početku to nisam tako zamišljao. Mislio sam da ćemo biti jedna od onih savršenih malih porodica:

56

mamica, tatica i čopor dečice. Umesto toga. tu sam ja i čopor... Tačnije, čopor i ja - nasmešio se. - Dobro nam je zajedno i prilično me okupiraju, posebno vikendima. - Čudi me što se nisi ponovo oženio - iskreno reče Meredit. -Sigurno ti nije lako da podižeš troje dece. - Na neki način je i lakše - kazao je iznenađujuće otvoreno. -Ni sa kim ne moram da se svađam oko vaspitnih metoda. Nema sukoba oko onog što je dobro, loše ili pravo za njih. Sam moram donositi sve odluke. Imamo dobar odnos i mislim da me poštuju. Da budem iskren, mislim da me je Šarlota izlečila. Nikada više nisam poželeo da uđem u takvu vrstu veze. Neke stvari su u braku neopisivo veštačke i neiskrene. - Naročito ako ti bračni drug spava sa svojim partnerom, pomisli Meredit, ali je bila dovoljno mudra da mu to ne kaže. Možda su se i sprijateljili, ali on ostaje njen klijent. - Mora da te je prilično pogodilo kad ti je priznala istinu - rekla je blago Meredit. - Jesi li bio iznenađen ili si nešto naslućivao? - Nije mi palo na pamet. Mislio sam da je najpoštenija žena na svetu. A i ona. U stvari, ponosila se time što je on bio jedini "drugi" muškarac s kojim je spavala dok smo bili u braku. U njenim očima, to je prava vernost. Meni to baš nije tako izgledalo. Dugo sam bio veoma ogorčen. - A sad? - upita Meredit. Ispili su prvu čašu vina i počeli da večeraju. Bio je to zanimljiv razgovor i iznenađujući skok u privatnost. Bilo joj ga je žao kad je čula njegovu priču. Kad bi je Stiv prevario, znala je, slomio bi joj srce. Bila je sigurna da on to nikad ne bi učinio. Ali, Kelanova žena je, izgleda, bila potpuno drugačija. - Jesi li još uvek pun gorčine zbog nje? - Gorčine? Ne, sada ne. Još se povremeno naljutim kad se setim toga. Nije baš bilo pošteno, ali valjda tako nekad mora da bude. Samo više ne želim da učinim takvu glupost. Neću da stavljam glavu na giljotinu da bi mi je tamo odsekli, ili dopustiti da mi se iščupa srce. Brak zna biti pun

57

niskih udaraca i ponekad liči na arenu. Ne žurim da se ponudim lavovima za večeru tako brzo. - Birao je snažne reči i njima ocrtavao uznemirujuće slike. Izgledalo je da joj neće oprostiti i da se nikad neće oporaviti od tog udarca. Meredit mu to nije mogla zameriti. - Koliko godina imaju tvoja deca? Nasmešio se čim je postavila to pitanje. Bilo je očigledno da je lud za njima. - Meri Elen ima četrnaest, što su, ako mogu da primetim, vrlo nezgodne godine. Do pre godinu dana bio sam joj idol, ali sudeći prema njoj, koeficijent inteligencije mi otada rapidno pada. Sad sam senilan. Džuli ima dvanaest, i još misli da sam u redu, ali upravo ulazi u isto kritično razdoblje. Sledeće godine naglo ću se srozati u njenim očima. Endru ima devet godina. Nekim čudom, još misli da sam fantastičan. Nadam se da ćeš ih jednom upoznati, Meri. - Bez oklevanja je upotrebio isti imak kojim ju je zvao Stiv. - I ja se nadam. Zvuči kao da su draga deca. - Ipak je razmišljala kako mora da im je teško bez majke, posebno devojčicama koje ulaze u pubertet, a i Kelu. Ta priča je probudila njenu radoznalost. On je bio intrigantan muškarac i svidelo joj se što je saznala nešto više o njemu. Nije želela da ga to pita, ali interesovalo ju je da li izlazi s nekom ženom, ili spada među one muškarce koji se, jednom opečeni, zadovoljavaju nizom privremenih pratilja i vezama za jednu noć, kako bi sebi osigurali odstupnicu čim im se neka od njih suviše približi. Ostavljao je utisak čoveka koji se nerado vezuje, što i nije bilo čudno s obzirom na loše iskustvo, i bilo joj ga je pomalo žao. Iznenadio ju je sledećim pitanjem: - Šta misliš, Meredit, zašto, u stvari, ne želiš da imaš decu? Propuštaš čudesno iskustvo, ali ljudi koji ih nemaju to ne mogu znati. - Nikad nisam imala vremena za dete. Jednostavno imam previše posla. To ne bi bilo pošteno prema mojoj deci. Ne želim da učinim ono što je učinila tvoja žena, angažovati dadilju i odjuriti nazad u kancelariju.

58

Mislim da deca zaslužuju predane majke, a iskreno rečeno ja to ne bih bila. - Zbilja misliš da je to razlog, ili je to više izjava koja samo odražava tvoj odnos prema mužu? - Ukipila se kad ju je to upitao i brzo je odmahnula glavom. - Mislim da smo Stiv i ja odani jedno drugome koliko dvoje ljudi mogu biti. To nikada nije bilo sporno. Ne, zaista je karijera u pitanju. - To je i Šarlota rekla kad sam prvi put predložio da imamo decu. Ali, pokazalo se da je istina nešto sasvim drago. Bila je zaljubljena u drugog muškarca, koji nikad nije hteo da se oženi njome. I mislim da uopšte nije bila sigurna u ono što oseća prema meni. Mislim da je želja supruge da ima decu dokaz da zaista veruje svom suprugu. Možda nisi toliko sigurna u dr Kildera koliko misliš, Meredit, ili u ono što osećaš prema njemu. - Bila je to šokantna teorija i nije želela ni da je sluša. Sasvim sigurno se nije odnosila na njih, verovao to Kelan Dau ili ne. - Garantujem ti da u našem slučaju nije tako. Potpuno smo zaljubljeni jedno u drago. Možda sam ja jednostavno od onih žena kojima deca nisu potrebna, a dovoljno sam pametna da budem i svesna toga. Verovatno baš i ne bih bila dobra majka. Ali, to nema nikakve veze s mojim odnosom prema mužu. - Nisam baš siguran da ti verujem, Meredit. Možda misliš da si mu odana, ali kad bi zaista bilo tako, jedino prirodno bi bilo da želiš da rodiš njegovu decu. - Iznenada joj je zasmetalo što joj to govori. - To je krajnje smešno, Kel, i ti to znaš. Ne mogu da poverujem da razmišljaš na tako šovinistički način. Molim te reci da se šališ. - Ne šalim se. Ne moraš to da mi priznaš. Ali razmisli o tome kad budeš sama večeras. Koji je pravi razlog što ne želiš da imaš decu? - Jer sam poslednjih dvanaest godina provela radeći upravo ono što sad radim i za tebe, organizovala sponzore, pisala crvene mamce s pravnom

59

tematikom i vodila klijente po turnejama. Reci, koliko bih vremena, po tvom mišljenju, mogla da provodim sa svojom decom? - Koliko god želiš. Klijenti ne mogu zameniti decu u tvom naručju, Meredit. Svi mi dođemo i prođemo, a dete imaš zauvek. Ali, možda ne i brak. - Na prvi pogled je video da ju je povredio, pa je promenio temu. Sledeća dva sata razgovarali su o projektu i turneji. Ali, mada ga je uveravala u suprotno, uspeo je da je rastroji. I kad se vratila u svoju hotelsku sobu, malo posle deset sati, još uvek je razmišljala o tome. Bilo je smešno to što je rekao. Imala je valjane razloge koje žene često koriste kako ne bi počinile groznu grešku i imale decu koju ne žele, ili za koju još nisu spremne. Njoj je karijera značila isto koliko i Stivu njegova, i bila je na svoj način isto tako zahtevna. Ako ne želi da je radikalno saseče, ili čak napusti firmu, nije postojao način da uskladi posao i obaveze oko deteta. Čak je i Stiv to shvatao, i nije razumela zašto to ne može shvatiti Kelan Dau. Samo zato što on ima troje dece, ne znači da i svim ostalima to mora da odgovara, ili da u tome moraju uživati. Bog zna da njegova žena nije, i Meredit se činilo da je time što ih je rodila pa napustila. Šta više, zamenila ga za drugog muškarca, karijeru i život u inostranstvu, učinila goru stvar nego da ih uopšte nije imala. Tako nešto Meredit ne bi palo na pamet kad bi ih već imala. Radije je izabrala da izbegne zamku u koju je Šarlota Dau očigledno upala i izneverila svoju ulogu majke. Meredit bi sebi radije podvezala jajnike. Štaviše, o tome je često razmišljala, ali znala je da bi taj potez izuzetno potresao Stiva . Preklinjao ju je da to ne učini.Nije shvatala zašto ne može da uveri Kelana Daua u svoju priču da voli Stiva . Naprotiv, toliko ga je volela da nije želela da ga deli.

60

Otišla je u postelju i dalje uznemirena zbog njegovih reči i pola sata je ležala u nedoumici u mraku, pa je odlučila da pozove Stiva samo da mu kaže da ga voli. Javila joj se sestra na traumatologiji rekavši da ne zna kuda je otišao i da ga je videla pre deset minuta. Mislila je kako je otišao po neke rendgenske snimke na drugi sprat, pa ga je Meredit pozvala na pejdžer. Ostavila je svoj broj u hotelu i čekala dvadesetak minuta, ali on se nije javljao. Pitala se da li je opet u operacionoj sali. Dok je čekala poziv, utonula je u san misleći na njega, ali i dalje ju je proganjao nelagodan osećaj. Znala je da mu je iz dubine duše odana i zaljubljena u njega, i nije je bilo briga ko u to veruje sve dok je verovao Stiv. A činjenica da ne želi decu je nebitna, to samo znači da ona ima druge prioritete u životu, uveravala je sebe. Ali, kada je zaspala, okretala se i bacakala celu noć, mučena snom u kojem je Stiv vikao na nju okružen čoporom dece koja su vriskala i urlikala i grebala je slično malim demonima.

61

Turneja koju je Meredit organizovala za Kelana Daua proticala je savršeno. Postigli su ogroman uspeh u Čikagu, njegova prezentacija ispala je vrlo dobro, a čak se i finansijski direktor ponašao izvrsno. Slušaoci su postavljali pametna i umesna pitanja, a Kelovi odgovori bili su upravo onakvi kakve su želeli da čuju. A Mineapolis je bio još bolji. Kad su stigli u Los Anđeles, i Meredit i Kel su bili u izvanrednom raspoloženju i skoro prebukirani. Ova turneja je definitivno bila od onih koje se završavaju s više porudžbina nego što bi se moglo nadati. Bila je odlično raspoložena i tako se dobro provodila s njim da mu je skoro oprostila gluposti koje je u Čikagu rekao o njenom braku. Do tada je već zaključila da je njegov stav zasnovan na sopstvenom lošem bračnom iskustvu. Nijednom više nisu načinjali tu temu, već su produbljivali drugarstvo putujući iz grada u grad. Ona je od tada dvaput razgovarala sa Stivom. Konačno je uspeo da prenoći kod kuće, a s vremenom se situacija na traumatologiji smirivala. Nije mogla da dočeka da ga vidi. U Los Anđelesu su održali večera i još tri prezentacije sutradan, a između doručka i ručka imali su vremena za privatni sastanak s dva najveća investitora. Stvari su se odvijale odlično i posle večere u Los Anđelesu, u četvrtak uveče, odleteli su u San Francisko. Stigli su u deset i petnaest, a čekali su ih vozači, jedan za njega i drugi da nju odveze u hotel "Fermont". Kel je planirao da ode kući da bude s decom i pridružio bi joj se ujutru za radnim doručkom u "Fermontu". Bila su to tri teška dana, ali i neobično plodonosna. - Hoćeš li biti dobro? - upitao je zabrinuto. Stalno su razmenjivali uloge. Ona je vodila računa o njemu za vreme poslovnih sastanaka i

62

prezentacija, a on se tokom putovanja i između prezentacija ponašao kao stariji brat. - Osećam se krivim što te ovako ostavljam na aerodromu. - Posle tri dana koja su danonoćno provodili zajedno, osećali su se kao stari prijatelji. - Mislim da ću se snaći - nasmešila mu se. - Idi kući i uživaj s decom. Ja ću u hotel, na vruću kupku i opuštanje. Vidimo se ujutro. - Biću tamo u pola osam - obećao je. Prezentacija je počinjala u osam. Čekala ih je još jedna za ručkom, posle koje će se naći s još dva privatna investitora, oba univerzitetska, a zatim će ona da hvata noćni let. - Možda bi sutra uveče, kada se završe sastanci, mogla pre Nego odeš na aerodrom da večeraš kod nas. da upoznaš decu. - Čekaj da vidiš kako ćeš tada razmišljati - rekla je razborito. -Verovatno ti je već zlo od mene. Ne želim da se namećem kada si sa svojom decom. Moram da obavim još gomilu poslova. - Još je nosila uvek-prisutnu aktovku. - I ti treba da se malo odmakneš od svega. A moja deca žele da te upoznaju. - Dogovorićemo se sutra. Vidimo se ujutru - kazala je dok su izlazili zajedno. Mahnula mu je i razišli su se. Čim je ušla u hotelsku sobu, pozvao ju je Stiv. - Kad se vraćaš kući? Nedostaješ mi! - I ti meni, mili. Stižem u subotu oko sedam ujutro. Radiš li? - Sada radim, ali sam slobodan sutra uveče. Kada dođeš u subotu, samo uskoči u krevet i probudi me. - Ovo je najbolja ponuda koju sam dobila cele nedelje - nasmešila se. Ružne stvari koje je Kel rekao o njenom braku polako su padale u zaborav. Znala je da se ne odnose na nju. Bio je ciničan, to je sve. - I nadam se da ti je to najbolja ponuda nedelje. Valjda ti se taj tip ne nabacuje? - Naravno da ne. Odnosi su strogo poslovni. - Pa, kako ide?

63

- Fantastično. Ne mogu da dočekam da dođemo u Njujork. U ponedeljak obrađujemo Boston, a Njujork u utorak. Uzgred budi rečeno, za Boston moram da krenem tek u nedelju uveče. Bićemo zajedno skoro dva cela dana. - Sranje. Toga sam se plašio. Radim u nedelju, zamenjujem Lukasa. - Nema veze, bar nam ostaje subota. - Rekao sam ti već, kao da sam oženjen stjuardesom. - Ako želiš, doneću sutra iz aviona par onih flašica s tekilom. - Samo sebe donesi, jedva čekam da te vidim. - Bila je to duga nedelja za oboje i ona je isto tako čeznula da vidi njega. Pratila je u novinama posledice podmetanja bombe u Empajer stejt bildingu, ali još nisu uhvatili počinioca. Još nekoliko ljudi je umrlo posle eksplozije. Bilo je više od tri stotine smrtnih slučajeva, uprkos krajnjim naporima Stiva i njegovih kolega. Još su nekoliko minuta razgovarali, a onda se okupala. Bila je već u krevetu i čitala kada ju je pozvao Kelan. - Čudno mi je što nisam u istom hotelu, Meri. To bi mogla da postane navika - kazao je opušteno i prijateljski. - Posle Evrope, bićeš srećan što više nećeš morati da me gledaš, veruj. Ali prvo idemo u Njujork. To je prava stvar. - Znam. Malo sam nervozan zbog toga. - Nemoj biti. Dosad je prošlo odlično. I već smo se pročuli. Do Njujorka, bićemo rasprodati. A lista će nam izgledati kao "Ko je ko" investicionog bankarstva. - Mislila je na oglas koji će objaviti Volslrit žurnal dan pošto zaključe primanje porudžbina, a u kojem će biti objavljena lista potpisnika konzorcijuma. Popis će u ovom slučaju biti impresivan. - Zahvaljujući tebi, Meredit - rekao je zahvalno. - Nikada ne bih uspeo bez tebe. - Gluposti - kazala je bez poštovanja, a on se nasmejao. Uživao je da radi s njom, i bilo mu je žao što će se to uskoro završiti. - Kako su deca

64

reagovala kad si došao? Srećni što te vide, kladim se. -Znala je koliko im je Kelan važan, naročito zbog toga što su bili bez majke. - U stvari, već su spavala. Moja domaćica vlada gvozdenom rukom. To je dobro za njih. Videću ih sutra uveče kad dođem . Razmišljao sam da pre toga svratim do kancelarije. Da li bi volela da pođeš sa mnom? - Naravno. Mogu da svratim na putu do aerodroma. - Imala je dobru nameru da sedi u čekaonici prve klase, čita i gricka sendvič čekajući noćni let. - Sutra ćemo o tome - rekao je oprezno, poželeo joj da se naspava i dodao da će se videti sutra ujutru. Spustila je slušalicu i legla misleći na njega. Bio je simpatičan čovek, imao je sve potrebne osobine dobrog prijatelja, ali na neki način ga je i žalila. Čak je i njoj bilo očigledno da ga je izdaja njegove žene teško pogodila i na neki način izolovala. Voleo je svoju decu, ali u njegovom srcu više nije bilo mesta za neku ženu kojoj bi verovao. Kao da je Šarlota uništila deo njegovog bića, pa i sada, posle osam godina, deo njega je još nedostajao. Zato nije mogao da shvati vezu između nje i Stiva i sumnjao je u nju. Razmišljanje o tome ponovo ju je vratilo Stivu, pa se samoj sebi osmehnula kad se setila koliko joj nedostaje i kako je srećna što će ga videti u subotu ujutru. Bili su srećni, posle četrnaest godina još uvek su imali nešto posebno. A Kelova teorija da ga ona ne voli ili mu ne veruje dovoljno jer ne želi decu s njim učinila joj se besmislicom. Zaspala je misleći na Stiva , kao i uvek, a snovi su joj ovog puta bili mirni. Prema dogovora, našla se s Kelom u pola osam u predvorju hotela. Izašli su na vazduh i kratko prošetali po Hantington parku, pa se vratili da popiju šoljicu kafe. Meredit je bila iznenađena kako je hladno, duvao je svež povetarac, a grad je još bio zavijen u maglu. Ali bilo je lepo izaći za promenu, umesto sedenja u sparnim prostorijama, držeći prezentaciju.

65

- Spreman za sledeću rundu? - upitala ga je dok su delili kolač. - Potpuno. A ti? Jesi li već umorna od "Dau Teka"? - Bio je pun energije i svežine posle noći provedene u sopstvenom krevetu i srećan što je uspeo da vidi decu tog jutra pre nego što se našao s Meredit. - Naravno da nisam umorna od "Dau Teka" - nasmešila se dok im je konobarica sipala drugu šoljicu kafe. - Još ima novih svetova koje moramo da osvojimo. - Ali oboje su znali da im San Francisko neće predstavljati teškoću. Bio je to njegov grad i ljudi su znali za njegove poduhvate u Silikonskoj dolini. Prva prezentacija je prošla dobro, a zatim su imali kratku pauzu tokom koje je pozvala svoju kancelariju. A onda su otišli pravo na ručak i sledeću prezentaciju. Posle uobičajene gumene piletine, u pola tri sve je bilo gotovo i spakovano. Kelan je bacio pogled na sat, rekao da ide do kancelarije i pozvao Meredit da mu se pridruži. - Možda bih mogla da uhvatim raniji let - kazala je. Bio je jedan let u pet, kojim bi bila kod kuće malo posle jedan sat po ponoći. Znala je da bi Stiv bio oduševljen. Ali kada je pozvala informacije iz hotela, rekli su joj kako je avion već popunjen. Bila je osuđena na noćni let. Rekla je Kelanu da će čekati u hotelu i čitati. Ali on je bio uporan. Želeo je da pođe s njim u Palo Alto i da bi se opet srela s ljudima u njegovoj kancelariji pre nego što napusti San Francisko. Želeo je da ode s njim kući, ako bude imala dovoljno vremena, kako bi upoznala njegovu decu. - Nije te bilo cele nedelje, imaš šta da radiš i bez toga da se brineš o meni - protivila se. - Volim da se brinem o tebi. Osim toga, volim da čujem besplatan savet. - Veoma je poštovao njeno mišljenje, a ona je sad znala o Dau Teku skoro isto koliko i on. Toliko se ponosio svojom firmom da je insistirao da bi bilo nepristojno da ga odbije. Otišla je u sobu da uzme svoje stvari i

66

deset minuta kasnije našli su se u predvorju. A do pola četiri bili su u Palo Altu, gde su ga, ne skrivajući uzbuđenje, saradnici ispitivali o kampanji. - Dosad je išlo kao po loju - rekao je svojim kolegama široko se osmehujući i pokazao na Meredit. - Zahvaljujući gospođi Vitman. Čarli Mekintoš je posle ručka u "Fermontu" otišao kući. Nije više bio mlad i celonedeljna prezentacija ga je iscrpela. Mada to nije želela da prizna Kelu, Meredit je osećala veliko olakšanje što nije morala da sluša njegove zajedljive komentare i negativno mišljenje. Bilo je naporno raditi s njim. Tog poslepodneva, dok su sedeli u Kelovoj kancelariji, on je načeo tu temu. - Ne znam šta ću s njim, Meri. Mislio sam da će nam se dosad već pridružiti, ali još je besan ko đavo što kompaniju iznosim na tržište. Od sveg srca je protiv toga, iz vrlo uzvišenih razloga. Ali u ovom slučaju to je krajnje kontraproduktivno. Toliko je negativan prema svemu da jednostavno odbija novi posao koji se sad pojavio, saradnju s analitičarima, Odborom za berzansko poslovanje. I ne želi nikog ko bi mu virio iznad glave, ponekad čak ni mene. Zaradiće veliki novac na tom projektu, ali čini mi se da ga ni to ne interesuje. Jednostavno neće da to radim. - Razgovaraću s njim - kazala je Meredit. Još uvek je mislila da ga može navesti da promeni mišljenje. Čarli nikad nije izjavio ništa što bi moglo da škodi, ali nije im baš ni pomagao. - Nisam siguran da je to pravi potez - oprezno će Kel. Čarli je i dalje odbijao Meredit, a on nije želeo da se to još pogorša. - Bolje da još malo pričekamo da vidimo hoće li se smiriti i sam promeniti stav. Ne želim da ga požurujem. - Kel ga je zaista poštovao. - Ali ako ne promeni mišljenje - upozorila ga je Meredit - tvoji deoničari neće ga baš obožavati. - Bila je vrlo zabrinuta zbog svega toga, kao i Kel.

67

- Jadni stari Čarli - rekao je Kel, pa skrenuo razgovor na drugu temu. Pokazao joj je gomilu izveštaja i popričali su o nekim novim idejama na kojima je radio i još jednom je bila zatečena njegovom kreativnošću i dalekovidošću. Te osobine su velikim delom doprinele njegovom poslovnom uspehu. Bilo je oko pola šest kad se zagledao u nju, udobno zavaljen u stolici, i postavio joj neobično pitanje. - Da li si ikada razmišljala o tome da napustiš investicione bankarstvo, Meredit? - Bio je svestan da je izuzetno uspešna u tom poslu, ali uočio je i da iskazuje veliko interesovanje za poslove visoke tehnologije. -Bila bi dobra u ovom što ja radim, a verovatno bi zarađivala đavolski veću lovu. - Nije mi ni sada loše - nasmešila se. - Ovde bi ti bilo bolje - reče Kelan Dau blago. - Odlučiš li se ikada za promenu, voleo bih da mi se javiš, Meri. Nadam se da si svesna toga. - Vrlo sam polaskana. Ali trenutno nikud ne idem. - Stiv i ona bili su previše vezani za Njujork da bi ikada razmišljali o odlasku. Imao je dobar posao na traumatologiji, a ona je bila udata za Volstrit. - To bi moglo da bude ispravnije nego što misliš - kazao je Kelan Dau. - Koliko daleko možeš da doguraš u tradicionalnoj firmi kakva je tvoja? Postala si partnerka, ali okružena mnoštvom vrlo starih, vrlo krutih, vrlo dobro ustoličenih starijih partnera. Nikada im nećeš pripadati. Oni nikada neće dozvoliti tako nešto jednoj ženi, i ti to znaš. - Mogli bi jednog dana - kazala je mirno. - Vremena se menjajju. - Vremena su se za sve druge već promenila. Stvari se mnogo sporije kreću u svetu investicionog kapitala. Mislim da si im već pokazala izvanredne rezultate, posebno u radu s visokotehnološkim kompanijama. Ali oni i dalje s tobom svojim klijentima šalju tipove kao što je Pol Blek. A ti ljudi su i dalje moćniji od tebe. Ti rintaš, a oni pokupe slavu. - O tome je razmišljala već godinama, ali to nije želela da mu prizna.

68

- Gospodine Dau, vi ste pravi demagog, zar ne? - gledala ga je široko se osmehujući. - A šta bi trebalo da učinim? Povučem se i dam otkaz? To bi ih usrećilo. - Ne, valjda samo malo mutim vodu. Kad vidim nešto što mi odgovara, želim to. Dobar smo tim, Meredit. U mnogim stvarima razmišljamo na isti način. Ne želim da sve ovo bude uzalud. Slagala se s njim, ali smatrala je i da posao što su ga obavili nije bio uzaludan. - Ne bih rekla da smo protraćili vreme, a ti? - Radeći zajedno, složili su đavolski dobar investicioni projekat. - Naravno da nismo. Jednostavno mislim kako će mi biti krivo kad se naša saradnja završi. Možda ću po cele dane da te zivkam radi nekih saveta. Čim pomislim na to, dođe mi da te zadržim ovde. Nasmejala se njegovim recima. - Već sam ti rekla da će ti do kraja turneje biti muka od mene. Ali, uvek možeš da me pozoveš. - Verovatno ćeš biti na putu, s nekim novim amaterom koji će da zanoveta i drhti i kog ćeš morati da držiš za ručicu kad se odluči da plasira deonice na tržište. - Ne tako brzo. Nekoliko nedelja ću da se odmaram. Stiv i ja smo se jedva videli ovog leta. - Ne znam kako ti to uspeva - reče s divljenjem. - Možda vam je baš zato brak i preživeo četrnaest godina. Možda bolje funkcioniše kad se partneri ne vide - iako je bio svestan da to njemu nije pomoglo. - Pa i nije baš - nasmešio joj se Kel. Počeo je da se opušta na kraju naporne nedelje. Radovao se što će vikend provesti s decom pre nego što odleti u Boston u nedelju. - Šta kažeš na jednu ranu večeru s mojim malim čudovištima? Ja ću te odvesti na aerodrom kako bi uhvatila noćni let. Ne moramo da krenemo pre pola devet. Mada se ranije opirala toj ponudi, sada je izgledalo malo nezgodno da i dalje tvrdi kako ne želi da mu smeta, tim pre što je uživala u njegovom društvu i bila radoznala da mu vidi decu. - Jesi li siguran da im neće smetati što dovlačiš nepoznatu ženu iz kancelarije?

69

- Preživeće. Navikli su na poslovne žene. i majka im je takva. Ne obraćaju mnogo pažnje na to što radim. Devojčice interesuju samo minići i šminkanje. A Edija samo moj "ferari". Ne razgovaram o poslu s njima. - Možda i bolje. Imaće mnogo vremena za to kasnije. - Prošli vikend smo se vratili s jezera Taho, a juče im je počela škola. Jutros su svi gunđali zbog toga. Izašli su iz njegove kancelarije. Do tada je većina ljudi već otišla kući. Njegov "ferari" je bio na parkingu. U njemu je dovezao Meredit iz San Franciska, pa su joj stvari još bile u prtljažniku. Spustio je krov. - Samo smo pet minuta od moje kuće. Dobro će nam doći malo vazduha - kazao je opušteno. Temperatura u Palo Altu bila je barem pet stepeni niža nego u gradu. Meredit je uživala u osvežavajućoj vožnji sa spuštenim krovom. Prijatno su ćaskali vozeći se, a tada je skrenuo na prilaz oivičen živom ogradom s obe strane, kapija se otvorila automatski pritiskom na dugme i ugledala je lepu kamenu kuću s velikim travnjakom, nekoliko prelepih starih stabala i bazenom u kojem je bila gomila dece, a nekoliko ih je sedelo na baštenskim stolicama umotano u peškire. Bacio je lopticu zlatnom retriveru, koji je veselo jurio za njom. Bila je to idilična slika, potpuno suprotna njegovom visoko tehničkom poslovnom životu. To je bio svet kom je voleo da se vraća kući. Nekoliko dece im je mahnulo kad su se dovezli i parkirali auto, a Meredit je videla kako ju je jedna devojčica posmatrala sa interesovanjem. - Zdravo, deco - viknuo je prema njima i uputio im se preko travnjaka. Tamo je bilo najmanje desetoro dece i Meredit je shvatila da su neka od njih prijatelji, a čim je prišla bliže prepoznala je Kelanovu decu. Dve devojčice o kojima joj je pričao, Meri Elen i Džuli, toliko su ličile na njega da je to bilo skoro smešno. A i Endi je izgledao kao mala kopija svog oca.

70

Dok ju je predstavljao, sve troje je piljilo u nju kao da je došla s druge planete. - Upravo se vraćamo s turneje i bili smo u Čikagu, Mineapolisu i Los Anđelesu. A iduće nedelje idemo u Evropu - objašnjavao im je, dok je Endi sumnjičavo gledao. - Jesi li ti nova devojka mog tate? - Meredit se nasmešila pitanju, ali Kel ga je brzo ukorio. - Endi! To je vrlo nepristojno i ti to znaš. - Pa, da li je? - bio je uporan. Pas je doneo lopticu i spustio mu je kraj noge, ali Endi ga nije ni pogledao. Ispitivati Meredit bilo je znatno zanimljivije nego bacati lopticu retriveru. A njegove sestre su slušale sa interesovanjem. - U stvari, udata sam. Tvoj tata i ja samo zajedno radimo. Moj muž je doktor - odgovorila je, u nadi da će im se nekako izmigoljiti. Prijatelji su im se motali naokolo, a dve devojčice su pokazivale nameru da im se pridruže. - Kakav doktor ? - upitao je Endi. - Da li je za decu ? - Neki put jeste. Leči ljude koji su doživeli velike nezgode. - Ja sam jednom pao s bicikla i slomio ruku - nasmešio joj se. Zaključio je da je lepa, i da ne juri njegovog tatu. - Sigurno te je jako bolelo - saosećala je Meredit. - Jeste. Imaš li dece? - Ne. Nemam - odgovorila je razmišljajući da li bi trebalo da se izvini zbog toga. Dve devojčice su je još proučavale, ali nijedna nije rekla ništa osim pozdrava kada ih je njihov otac predstavio. Ali nisu pokazivale nameru da odu. Slušale su kako odgovara na pitanja njihovog brata i činilo se da su zadovoljne odgovorima. - Vraćam se u Njujork kroz nekoliko sati - kazala je kako bi ih umirila. Nagonski je osećala da je smatraju za pretnju iako je udata, pa je htela da ih uveri kako ubrzo odlazi.

71

Tada joj je Kel ponudio čašu vina, a deca su se vratila svojim prijateljima. A pola sata kasnije, dok je sedela s Kelom u unutrašnjem vrtu i razgovarala pijuckajući vino, poslednji prijatelji su otišli svojim kućama, a njegova deca su požurila na sprat da se spreme za večeru. - Divna su ti deca - rekla je kad su ušli - i veoma liče na tebe. - Šarlota je uvek govorila da Endi izgleda kao moj klon, čak i kao beba. A obe devojčice izgledaju kao moja majka. Možda je to jedan od razloga što ih Šarlota nikada nije prihvatila. - Ali iz onoga što joj je do tada ispričao, Meredit je mogla zaključiti da je tu bilo mnogo više razloga, a najveći je svakako bila njena dugogodišnja veza s drugim čovekom, kao i činjenica da Šarlota nikad nije ni želela decu. - Nisu navikli da dovodim nekoga kući. Sreli su možda jednu ili dve žene s kojima sam izlazio. - Zašto? - bila je zatečena time što je rekao, a i počinjala je da shvata zašto su bili tako sumnjičavi prema njoj. - Mislim da se taj deo mog života njih ne tiče - rekao je otvoreno. - Nijedna veza mi nije bila toliko bitna da je predstavim deci. - Bilo je teško poverovati da osam godina od razvoda on još nije imao ozbiljnu vezu s nekom ženom. Zamislila se nad tim i došla do istog zaključka kao i pre - pošto ga je supruga izneverila, razvio je fobiju od ozbiljnih veza, mada je tvrdio da se u potpunosti oporavio. Neko vreme sedeli su uživajući u blagom predvečerju, a onda ju je pozvao da uđe u prostran ukusno namešten dnevni boravak, ispunjen engleskim antikvitetima i dobrim slikama. Nekoliko minuta kasnije domaćica im je rekla da je večera gotova. Tačna kao sat, umarširala su deca i zastala na vratima podozrivo je gledajući. Osećala se kao životinja u zoološkom vrtu dok su devojčice tako zurile u nju i pitala se šta li misle. Kelan je ustao i polako im prišao. - Pa, kako je bilo u školi? -upitao je veselo, a Meredit ga je pratila.

72

- Mrzim školu - izjavio je Endi, ali bez neke žestine. Zvučalo je kao da mu je to uobičajen odgovor, a Džuli je škrto rekla kako joj se sviđa nova profesorka. Meri Elen je ćutala. - Ti ideš u gimnaziju? - upita je Meredit učtivo, prilazeći stolu u trpezariji. Kel joj je pridržao stolicu i ona je sela do njega. - Idem u prvi razred - odvrati Meri Elen kratko, a Meredit pomisli kako je mrzovoljna. Nije imala nimalo od očeve vedrine. Bila je lepa devojčica, ali ju je nedostatak oduševljenja, a izgleda i topline, činio nekako odbojnom. Prema onom što je Meredit mogla da vidi, bilo je malo šarma u njoj. a pre svega izgledala je nesrećno. Meredit se pitala da li je uvek takva ili je to samo zbog neočekivane gošće i činjenice da vidi oca s nekom ženom. Razgovor za večerom bio je neprijatan i dosadan, deca su uglavnom ćutala a Kelan se pravio da to ne primećuje. Meredit je konačno odustala od pokušaja da ih uvuče u razgovor. Stavili su joj do znanja, bez reči, da ne žele da pričaju s njom i da ne nameravaju da joj odgovaraju na pitanja. A ona nije bila baš vešta s decom. S vremenom je ostala bez ideje šta da im kaže, pa čak je i Kelan teško izvlačio išta od njih. Odmah posle deserta upitali su smeju li da odu, a kad im je otac dopustio, otrčali su uz stepenice takvom brzinom da su se gotovo spoticali jedno o drugo. - Žao mi je, Meredit - izvinjavao se. Domaćica ih je poslužila kafom i ona se vidljivo opustila. Večera s njegovom decom sasvim je iscrpla. - Mislim da su se zabrinuli zbog tebe. Obično nisu takvi. Dobra su to deca. Mislim da jednostavno nisu uspeli nigde da te smeste niti dokuče zašto si došla. Moraču da porazgovaram s njima. - Ne budi lud - reče ona učtivo - ako nikada ne dovodiš žene kući, nije ni čudo da su se zabrinuli. Uostalom, zar nije to malo čudno? Zar žene s kojima izlaziš ne žele da upoznaju tvoju decu? - Izgledalo joj je čudno da neko tako živi. A bilo je očigledno da nešto nije u redu ako mu se deca

73

ukipe kad konačno dovede neku ženu kuci, čak i kad je to samo poslovna partnerka. - Šta one žele, a šta mogu da dobiju, to su dva potpuno različita pojma - nasmeši joj se Kel. - Nema smisla dovoditi ih kad se ionako neće dugo zadržati. - Lepa izjava, Kel. A kako to možeš da znaš od samog početka? - Jer to je već dugo tako, a verovatno će još potrajati. Ako se predomislim u vezi s tim, uvek mogu nešto da preduzmem kasnije. Mnogo je lakše dovesti decu pred svršen čin nego im kasnije objašnjavati zašto sam prekinuo s nekim. Oni ne moraju da se opterećuju time. - Mislim da su baš zato tako posesivni prema tebi. - To je bio učtiviji način da se kaže da su za večerom izgledali kao male psihopate. Probijali su je pogledom celo veče tako da joj je bilo vrlo neprijatno. Svakome bi bilo. Ali, plašila se da kaže suviše. Ipak su to bila njegova deca i nije bilo njeno da mu kaže da ih ne vaspitava pravilno. Verovatno su to bila simpatična deca. Bili su zdravi i privlačni, i izgledali su inteligentno, ali imali su neprijateljski stav. Kad bi im se pružila prilika, verovatno bi je zamrzeli, pogotovo Meri Elen. Meredit je žalila ženu koja bi uletela u porodicu zbog ljubavi prema Kelanu, a to bi se jednom moglo dogoditi, uprkos Kelanovom odbijanju. Ponovo su razgovarali o poslu, a u pola devet, kako je dogovoreno, odvezao ju je na aerodrom. Pomogao joj je oko prtljaga i otpratio je u čekaonicu prve klase. Zahvalila mu se na zanimljivom popo-dnevu i prijatnoj večeri i rekla kako joj je drago što je upoznala njegovu decu. - Rado bih ti verovao - rekao je kao da se izvinjava. - Nisu se baš pokazali. Moram početi da ih upoznajem s ljudima, makar s prijateljima kao što si ti. - Biće im lakše kasnije. Mene ne moraju da se boje - kazala je iskreno, a on se namrštio.

74

- Nisam siguran da veruju u to. Možda su mislili da lažem i da sam u vezi s tobom. Možda su mislili da si izmislila tu priču s mužem. - Zašto bih ja tako nešto učinila, Kel? - Pretpostavka ju je iznenadila. - Jer bi tako nešto učinila njihova majka, ako bi joj to bilo potrebno. Lagala ih je o čoveku za koga se na kraju udala. Sumnjali su da je u vezi s njim mnogo pre nego što im je to priznala. Kako ne bih učinio nešto slično, ja im ne govorim ništa. - Možda je pravi pristup negde između. - Moraću to da probam - nasmešio se i poželeo joj srećan put. Videće se u nedelju uveče u "Ric Karltonu" u Bostonu. - Verovatno neću biti tamo pre ponoći - kazala mu je Meredit. Pozvala je Stiva. Istavilo se, kao i obično, da mora da radi. Barem ćemo sutra biti zajedno. U nedelju imam avion iz Njujorka u deset uveče. Zatim se čula sa Kelenom. - Biću u hotelu do sedam - odgovori on. - Ako ti bude dosadno kad on ode na posao, kreni ranije i večeraj sa mnom. - Pozvaću te ako odlučim da uradim tako. U međuvremenu, lepo se provedi za vikend. - Sutra ću igrati tenis s decom, a ostatak dana ću provesti leškareći pored bazena. Jedva čekam - priznao je. - Ja planiram da perem veš - nasmejala se na suprotnost. - Nekako ne mogu da zamislim kako to radiš, Meredit - nasmejao se i on. Izgledala mu je previše lepa i glamurozna da bi provodila vreme u perionici ili iznad vruće mašine za pranje veša. Nije mogao da je zamisli kako se bavi kućnim poslovima. - Neko mora i to da radi, a Stiv pristaje samo na kuvanje. I ne krivim ga. - Moram jednom da upoznam tog momka. Zvuči kao iz bajke, ne samo da spašava živote nego i kuva. Savršen suprug. - Prokleto blizu toga - osmehnula mu se.

75

Ostavio je nju i njenu aktovku u čekaonici i posle pola sata ukrcala se u avion. Ubrzo po poletanju, izvadila je laptop. Ali, radila je samo sat vremena i odložila ga, pa je utonula u sedište i zatvorila oči. Mislila je na Kela. Razmišljala je s kakvim ženama izlazi. Pitala se je li reč o lepoticama ili intelektualkama, praznim lutkicama ili bliskim prijateljicama. Bilo je teško zamisliti s kim izlazi, s obzirom na njegov otpor prema braku ili dugim vezama. Ali, kad je bolje razmislila, shvatila je da je se to i ne tiče. Bila je to duga nedelja i ona je bila umorna. Nije mogla dočekati da vidi Stiva . Misleći na njega, utonula je u san i stjuart ju je probudio kad su stigli. Iskrcala se i uzela taksi. Bilo je deset do sedam tog subotnjeg jutra kad je otključala vrata svoga stana.Ostavila je torbe u hodniku, izula se i na vrhovima prstiju ušla u spavaću sobu da ga ne probudi. On je čvrsto spavao u njihovom krevetu, go kao i uvek, pa se skinula i uvukla među čaršave kraj njega. Malo se pomakao i privukao ju je bliže, kao da je cele noći bila tu, kraj njega. Tada je otvorio oči i shvatio šta se događa. - Vratila si se - šapnuo je i nasmešio se. Ona je klimnula glavom i poljubila ga. - Nedostajala si mi - rekao je privlačeći je još bliže. Osećala je toplinu njegovog tela kada joj je uzvratio poljubac. - I ti si meni nedostajao - kazala je, i zaista je tako mislila. Nežno je milovao obline njenog tela, i odjednom je sa čežnjom shvatila koliko dugo ga nije videla. Prošlo je više od nedelje, skoro osam dana, previše, i oboje su umirali od želje. Ništa više nisu rekli, govorila je samo strast koja je među njima plamtela još od prvog susreta. Čuvali su je, želeli i očajnički im je bila potrebna. Ma koliko malo vremena provodili zajedno, svaki trenutak je zato bio još dragoceniji. Dugo nisu progovorili, a kad su im se vratile reči, njena razbarušena svilena kosa ležala je na njegovom jastuku, a on ju je gledao s poznatim osmehom. Opet je obavila ruke oko njega i poljubila ga.

76

Proveli su miran i tih vikend. U subotu nisu izašli iz kreveta do podneva, povremeno spavajući, a kada su konačno ustali, napolju je padala kiša, pa su odlučili da odu u bioskop. Gledali su film koji su oboje već dugo želeli da vide a zatim polako šetali do kuće po kiši, usput se zaustavivši da pojedu sladoled. Planirali su da odu na hamburger. Dogodilo da ih bolnica nije uznemiravala. Nije bio dežuran i nije se dogodila nikakva nova katastrofa zbog koje bi ga zvali iako je slobodan. A po prvi put u poslednjih nekoliko meseci ona nije ni takla svoju aktovku. Vratili su se u krevet oko jedanaest uveče i sklupčali se jedno drugom u naručju. Mrzeo je i samu pomisao da sutra mora da se vrati na posao i da ona odlazi. Vratiće se u Njujork s Kelanom u ponedeljak uveče, ostaće dva dana i u sredu uveče će krenuti u Evropu. On će do tada biti u bolnici i sumnjala je da će ga uopšte ga videti. U četvrtak će biti u Edinburgu, u petak i preko vikenda u Londonu. U ponedeljak u Ženevi, utorak u Parizu i onda u sredu nazad u Njujork. Sve u svemu, neće videti Stiva jedanaest dana. Iako su na takve stvari navikli, iznenada im se učinilo da je u pitanju cela večnost. - Kad se sve završi, duže vreme neću putovati nikud, obećavam - rekla je ležeći kraj njega i, pripivši se uz njegova leđa, zagrlila ga je- - Držim te za reč. Baš me briga koliko zarađuješ, radiš prokleto previše i propuštamo suviše ovakvih trenutaka. Možda bi bilo vreme da malo usporiš. – Ah Meredit je znala da njeni partneri ne dele njegovo mišljenje. Stiv je opet želeo da načne temu deteta, ali to nije imalo nikakvog smisla dok ovaj posao ne završi. Tek tada će imati vremena da raspravljaju o tome. Smatrao je da je sada vreme, dok ne budu još

77

stariji. Oduvek je želeo troje ili četvoro dece, ali sad bi bio zadovoljan i jednim. Mislio je da je Meredit spremna na taj ustupak. A ako ona posle porođaja želi da se vrati na posao, mogli su sebi da priušte dadilju. Razmišljao je tako ležeći pored nje, ali nije ništa govorio. Nije želeo da se upušta u ozbiljne rasprave s njom ili, još gore, svađu, hteo je samo da uživa u njoj. Bio je uveren da se ona boji da ima dete, ali kad jednom savlada strah i odluči da rodi, znao je Te noći su čvrsto spavali zagrljeni, i kad je zazvonio budilnik u šest, s mukom se odvojio od nje. Morao je da bude u bolnici u sedam. Još je dremala kad je odlazio. Nežno ju je prodrmao da je pozdravi i ona je iznenađeno otvorila oči. Nije mogla da shvati kada je došlo jutro. Sve je prošlo tako brzo. - Vidimo se kad se vratiš, Meri... Volim te. - I ja tebe... Pozvaću te večeras iz Bostona. Klimnuo je glavom, poljubio je i u svojim izlizanim pantalonama i klompama otišao da spašava živote koje će drugi pokušati da unište, otišao je da se bori s vetrenjačama. Meredit je spavala do osam, ustala i skuvala kafu, pročitala novine i zatim se spakovala. Spremila je i stvari za Evropu, jer je pretpostavljala da neće imati vremena za to kad se s Kelom vrati u Njujork. Imaće strašno mnogo posla na svim njujorškim prezentacijama. To im je bio najvažniji grad, poslednji pre Evrope. Želela je da plasira sve deonice pre evropske turneje i mislila je kako postoje dobri izgledi da tako i bude. Do podneva je sve bilo spakovano, a onda nije više znala šta da radi. Nije bilo ničega što bi želela da radi sama. A nije joj se išlo da obilazi muzeje. Na kraju je zaključila da bi mogla ranije da otputuje za Boston. Mogla bi tamo večerati s Kelom. To je bilo bolje nego da sedi sama u praznom stanu. U tri je sela u taksi i pošla na La Gvardiju, u četiri je sedela u avionu za Boston, da bi u šest ušetala u predvorje "Ric Karltona". Čak je stigla pre

78

Kela. Ostavila mu je poruku na recepciji i tačno u sedam zazvonio je telefon u njenoj sobi. - Prestigla si me! Kad si došla? - Pre sat vremena. - Nasmešila se kad mu je čula glas. Zvučao je tako srećan što je čuje. - Kakav ti je bio let? - Dosadan. A tvoj vikend? - Opuštajući. Samo smo se odmarali i išli u bioskop. - Da li si oprala veš? - Ne, Stiv je to uradio - nasmejala se. - Kvari me. - Mislim da si ga jednostavno izmislila. Nema tako dobrog momka na svetu... koji kuva... pere veš... spašava živote... mi ostali izgledamo potpuni nesposobnjakovići u poređenju s njim, Meredit. Mislim da počinjem da ga mrzim. - Imala sam sreće - nasmešila se. - A kako je tebi bilo na vikendu s decom? - Zabavno. Igrali smo tenis u subotu, onda sam s Endijem igrao golf. - Ja imam savršenog muža, ali ti si savršen otac. - Mada, znala je da bi Stiv i na tom području bio savršen, ako mu ona dopusti ikada da se oproba, što još uvek nij nameravala. - A ti si savršena žena - kazao je na način koji ju je naterao da pocrveni, iako je znala da se samo šali. Ni na njihovom putovanju nikada nije pokušao nešto više od prijateljstva i zato ga je cenila. - Nisam. Samo savršen bankar za investicije, nadam se. - Super žena. Šta kažeš na večeru? - Zvuči privlačno. - Zbog toga je i došla ranije. Dogovorili su se da će se kroz pola sata naći u predvorju i otići na testeninu ili na piću. Nijedno od njih nije želelo da se presvlači ili da večera nešto komplikovano. - Mogu li da idem u farmerkama? - upitao je. Kad je odgovorila da bi joj to bilo drago, odahnuo je.

79

Ona je doputovala u pamučnoj haljinici i sandalama i odlučila je da ostane u tome s obzirom da idu samo na piću. Međutim, kad ga je srela u predvorju, i dalje je izgledao kao muški fotomodel. Bio je u farmerkama i čistoj beloj košulji zavrnutih rukava, u izglancanim cipelama. - Varao si - prekorila ga je, a on ju je pogledao s divljenjem. Izgledala je sveže, mladoliko i lepo. - Kako misliš da sam varao? - Izgledaš suviše dobro za izlazak na piću. Nosiš li obične majice i izgledaš li ikada neuredno? - Kada si ti poslednji put izgledala neuredno, Meredit? Možda u prvom razredu... Ili još ranije? - Nasmejala se uzvraćenom komplimentu, pa su napustili hotel pričajući i smejući se, kao pravi prijatelji, što su velikom brzinom i postajali. Nekoliko ulica dalje našli su mali italijanski restoran i proveli ostatak večeri udubljeni u razgovor o investicionom bankarstvu. Bio je oduševljen onim što je uradila i interesovalo ga je koliko ona u tome uživa. A ona se s velikim zanimanjem raspitivala o tajnama njegovog posla. Delili su informacije i razmenjivali mišljenja nazad i napred, celo veče, kao profesionalni teniseri na Vimbldonu. Poslednji su izašli iz restorana i nisu želeli da prekinu razgovor, ali bili su svesni da se oboje moraju naspavati pre sutrašnje prezentacije. Meredit je znala da je i Čarli Mekintoš, Kelanov finansijski direktor, to veče doleteo iz San Franciska, ali tek u ponoć. Oboje su se nadali da će se malo odobrovoljiti u Bostonu i Njujorku uoči odlaska u Evropu. - Prošle noći sam imao dug telefonski razgovor s njim - govorio joj je Kel dok su se peli liftom. - Rekao sam mu da je krajnje vreme da unese malo živosti u svoju prezentaciju. Nadam se da je shvatio koliko ozbiljno mislim - kazao je sa sumnjom u glasu. Počinjao je da shvata koliko je Čarli nemoguć i koliko je malo verovatno da će se promeniti u bliskoj budućnosti. Čak je i u sinoćnjem razgovoru kritikovao ga je što prodaje

80

deonice. Ponašao se kao pitbul koji ne može da ispusti kost ma koliko ljubazno to Kel tražio od njega. Poverio je to Meredit prateći je do njene sobe, a ona je slušala i klimala glavom. - Takve stvari su ponekad nepredvidljive. Možda će posle svega potpuno promeniti stav i iznenaditi te. Možda će konačno shvatiti da si uradio sjajnu stvar za kompaniju, a ne lošu. Konačno svoje deonice možeš koristiti i za stvaranje drugih kompanija. Mislim da bi to moglo da utiče na njega. - Mislim da ga delimično plaši obim posla i brzina kojom rastemo - zamišljeno reče Kel a Meredit se uozbilji. Čarli je definitivno gadan problem. Još malo su razgovarali o tome i rastali se s dogovorom da će se ujutro naći sa Čarlijem Mekintošem za doručkom. Meredit je obećala da će učiniti sve što je u njenoj moći kako bi ga pridobila, sve osim da ga zavede. Kad se vratila u sobu, čekale su je dve poruke od Stiva i odmah ga je pozvala. Konačno se dogodilo i to da je sestra koja se javila uspela da ga nade. Prema njegovim recima, bila je to mirna noć, u Njujorku je još padala kiša pa su ljudi uglavnom ostajali kod kuće, te im se ništa nije događalo. - Možda ćeš, za pramenu, malo odspavati - smeškala se, prisećajući se noći koju su proveli zajedno i onog subotnjeg jutra kad su vodili ljubav čim se vratila. Već joj se činilo da ga nije videla celu večnost. Njihovi dani i noći bili su toliko ispunjeni da je to, na neki način, stvaralo višak vremena i prostora među njima. - I ti pokušaj da odspavaš. Ovi ljudi te zadržavaju do kasno u noć i očekuju da ćeš ujutro cvrkutati kao slavuj za njihovu stvar. - Za to me plaćaju. Biću kod kuće sutra uveče, dušo. - Bar će moći da spava u sopstvenom krevetu, ali, nažalost, bez Stiva. On će spavati na noćnom krevetu u svojoj kancelariji .

81

- Pozvaću te - obećao je prisećajući se kako ga je nekad posećivala u bolnici, ali sad su oboje znali da to nema smisla. Kad god bi svratila da ga vidi, bio je suviše zauzet, pa ih je to samo ljutilo i uzbuđivalo. Bilo je jednostavnije da pričaju telefonom kad on uhvati malo vremena, pod uslovom da može da je pronađe. Čitala je do duboko u noć kako bi još usavršila prezentaciju. Nekoliko stvari je želela da izmeni u predstavljanju Kela, a imala je i nekoliko ideja za Mekintošev govor. Ali, kad je iznela svoje misli Čarliju na doručku s njim i Kelom sledećeg jutra, razbesneo se istog časa. A nije ga kritikovala, samo je htela da poboljša njegov način predstavljanja "Dau Teka" potencijalnim investitorima. - Možda me niste dobro shvatili - strpljivo je objašnjavala, pokušavajući da nekako izmeni sugestiju kako joj se on ne bi toliko opirao i kako bi je prihvatio. Ali, bio je neverovatno odbojan i otvoreno neprijateljski prema njoj. - Savršeno sam vas razumeo. Mislite da ste popili svu pamet sveta, gospođice Veliki Bankar s Volstrita. Pa da vam kažem, ne slažem se ni s jednom prokletom reči koju ste rekli u ovih deset minuta, ma u poslednjih deset nedelja, uostalom, cela ta stvar je velika greška, a vi tamo tako ste smutili Kela da se polakomio za dolarima i više ne zna gde mu je glava a gde zadnjica. - Mada se trudila da to prikrije, Meredit je izgledala užasnuta, ne samo zbog njegovih reči nego i zbog načina na koji ih je izgovorio, bez imalo poštovanja. U jednoj rečenici uspeo je oboje da ih izvređa i zapazila je da se ni Kelanu to nije dopalo. - Ako prestanete da se opirete prihvatanju činjenice da "Dau Tek" izlazi na tržište, gospodine Mekintoš, možda ćete shvatiti na koji način nam najbolje možete pomoći u tome. A ide na tržište, sviđalo se vama ili ne.

82

Žele da učestvujete u tome ili možete da sedite tu kao kamen i odbijate da sarađujete, ali ako je tako, uveravam vas da će stvari i dalje teći svojim tokom i bez vas. Ne možete to sprečiti. Zaprepastile su ga njene reči, kao i žestina s kojom ih je izgovorila. A Kelan se namrštio kao olujni oblak. Platio je račun i popio kafu, rekavši samo da mora da razgovara s Mekintošem posle prezentacije. Mogla je da zamisli šta to znači. Dobro će ga izribati, a ako bude potrebno, zapretiće mu i otkazom. Nije bio trenutak da Čarli diže bunu i vređa njihove bankare. Izašli su iz trpezarije u tišini. A kada ga je Meredit nešto kasnije predstavljala na prezentaciji, činilo joj se da je finansijski direktor malo smekšao i nešto se bolje ponašao, ali bilo je očigledno da Kelan tako ne misli. Kad su investitori otišli, besneo je na njega, ostavši nasamo s Meredit. - Šta misli, ko je, do đavola, od kada s tobom tako razgovara? - Više ga je razljutio način na koji je finansijski direktor razgovarao s Meredit nego uvrede koje je dobacio njemu. - On je samo mrzovoljan starac koji se odupire promenama, Kel. I do đavola, malo toga možeš učiniti po tom pitanju. Možeš da pokušaš da ga pridobiješ i znam da si već pokušao. A ako se ne urazumi, moraćeš da odlučiš šta ćeš s njim posle turneje. Ali, sada nije vreme za to. Moramo ostvariti sjajan uspeh u Njujorku i još prebroditi celu nedelju u Evropi. - Znam to - reče Kelan i dalje besan. Ruke su mu bile vezane, a Čarli Mekintoš je to dobro znao. Održali su prezentaciju za vreme ručka, a zatim su sve troje zajedno odleteli u Njujork tog poslepodneva. Čarli Mekintoš je jedva progovorio i reč. Meredit se pitala da li mu je žao zbog svega što je rekao, a suviše mu je neprijatno da im to prizna. Ali nikad joj se nije izvinio i Kelan jedva da je razgovarao s njim kad su stigli u Njujork,oko šest posle podne. Bio je toliko besan na njega da je skoro žalila finansijskog direktora zbog

83

situacije u koju je sebe doveo. Visio je na koncu, a Kelan se spremao da ga prekine. Meredit je to osećala. Poručila je auto i odvezla se s njima u hotel. Odseli su u hotelu "Ridžensi". Kad ih je smestila, auto ju je odvezao do njenog stana. Mada je znala da Stiva nema, bio je lep osećaj vratiti se kući i napuniti baterije pre puta u Evropu. Prezentacija koju su održali u utorak prošla je izuzetno dobro. Na kraju prvog dana potražnja deonica je iscrpla skoro sve količine, a investitori su vapili za deonicama u većim količinama nego što je mogla da im osigura. Situacija je bila upravo onakva kakvu su priželjkivali. Pa čak ni tada Čarli Mekintoš nije bio dovoljno fin da se povuče, nego je nakon poslednje prezentacije besomučno odjurio u hotel. Kako bi smirila Kela, Meredit ga je pozvala na večeru. Odvela ga je u poznati restoran "21" i dugo su razgovarali o ozbiljnom problemu koji je za njega predstavljao finansijski direktor. - Njegova ti podrška nije neophodna, Kel, ali bi svakako bilo le-po da je imaš - rekla je razborito. - Kunem se, ako poludi i napadne nekoga u Evropi, smlaviću ga hladno usred prezentacije. - To bi svakako impresioniralo naše ulagače - nasmejala se jer je, radeći s Kelom, shvatila da on nije takav tip. Ipak, bio je lako shvatljiv njegov bes na fmansijskog direktora, koji mu je i dalje zadavao velike brige. Ali, uspeh investicionog projekta prevagnuo je nad mukama sa zaposlenima i, sve u svemu, bio je prilično dobre volje. - Šta bi ti učinila na mom mestu? - upitao je Kel kad su završili s večerom. Celo veče su pričali samo o tome. Uvažavao je njen savet, njenu hladnokrvnost, njene razborite odluke, a ona je razmišljala jedan tren pre nego što je progovorila. - Verovatno bih morala da ga ubijem. Možda otrovom. Jede mnogo slatkiša, uglavnom pepermint, čini mi se. Pretpostavljam da mu ne bi

84

bilo teško ubaciti cijanid u bombone. - Rekla je to tako ozbiljnim glasom da se Kelu na trenutak učinilo da to i misli, a zatim se nasmešio njenim rečima. Znala je u pravom trenutku da unese dašak opuštanja. - Dobro, valjda ću se smiriti dok se ne vratimo iz Evrope. - To je jedino što ti preostaje. Suočićeš se s celom tom situacijom kad se vratiš u Kaliforniju. - I moraću. - U međuvremenu bi trebalo da slaviš. Pomeo si Njujork. To je najbolje što je moglo da nam se dogodi. - I ja tako mislim. - Kelan Dau je izgledao zadovoljno, i u svetlu toga, njegovi problemi s finansijskim direktorom trenutno su izbledeli. Sutra imaju nekoliko sastanaka s privatnim ulagačima, a uveče kreću za Evropu. - Hoćeš li stići da vidiš muža pre nego što odemo? - zabrinuto je upita Kel. Počeo je da shvata koliko joj vremena oduzima i kako je postao zavisan od nje. Osećao se pomalo krivim. - Ne. Kada se bude vraćao s dežurstva, biću na sastanku s tobom. Možda ga vidim kad svratim kući po stvari na putu za aerodrom, ako ga pre toga ne pozovu nazad u bolnicu. - Strašan je to život, prijateljice moja. Ne znam kako vam uspeva da održite brak. - Mi se volimo - reče ona jednostavno, a onda odluči da ga malo podbode - uprkos tome što ne želim da mu rodim decu. - Moraću malo da razmislim o nekim svojim teorijama. Sve više mi se čini da je tvoj brak savršen. Možda baš zato što nemate de- - Šta bilo ko zna o vezama? Neki put mi se čini da je stvar u slepoj sreći, tako nešto. Ko je pre četrnaest godina mogao pretpostaviti da ćemo Stiv i ja i dan-danas biti ludi jedno za drugim i živeti na način da se skoro nikad ne viđamo? Kad smo se venčali, mislio je da želi jednostavnu seosku praksu porodičnog lekara u Vermontu, a ja sam planirala da upišem prava. A onda je odjednom poludeo za traumatologijom i rekao

85

da mora živeti u Njujorku, a ja sam se zaljubila u Volstrit. Stvari nikad ne ispadnu onako kako čovek očekuje. Možda je tako i bolje, bar ponekad. - Ni Kelanov život nije ispao onako kako je on očekivao. Verovatno ničiji nije, razmišljala je Meredit. - Verovatno bih umirala od dosade u Vermontu i naš brak bi se odavno raspao. - Imaš ludu sreću, Meri. - Aha, znam - kazala je toplo. - Moraćeš da ga upoznaš jednog dana. - Ne zato što bi mi zatrebao, nadam se. Mogli bismo na večeru kad se ti i ja vratimo iz Evrope. - Bilo bi mu drago. Upoznat je s tvojim poslom. On mi je zapravo prvi rekao kakvi su tvoji proizvodi i koliko su dobri. - Divan čovek, vidi se - nasmešio se, platio je račun i izašli su iz restorana, pa prošetali do njegovog hotela. Nakon što ga je ispratila, uzela je taksi i vratila se u svoj stan. U sredu su vreme do ručka proveli u centru, na sastanku s ulagačima. Zatim su ručali s nekoliko njenih partnera iz firme i još jednom grupom investitora i konačno završili za taj dan. Kad su mu partneri čestitali na velikom uspehu njegovog investicionog projekta, Kel je dao sve od sebe da istakne kako je za veliki deo uspeha zaslužna upravo Meredit, ali oni su pokazivali znatno više interesovanja za razgovor s njim nego da nju hvale. Video je kako je tretiraju i to joj je rekao u kolima na povratku u hotel po njegove stvari, na putu ka aerodromu. - Baš te ne obasipaju cvećem - kazao je gledajući nezadovoljno u nju. - Oni bi učinili isto što i ja. Svesni su toga. Osim toga, šta se njih tiče, ti si klijent Pola Bleka. On te je doveo kod nas, ne ja. - Nije li to malo nategnuto? On je napravio prvi kontakt, sve ostalo si ti. - To je priroda mog posla. Među investicionim bankarima nema heroja. - Ni previše zahvalnosti. - Ne očekujem je. Zaradiću gomilu para na ovom poslu. Svi mi ćemo.

86

- Ne radi se samo o novcu, Meri. Ne možeš da mi tvrdiš da je novac jedini razlog što se time baviš. Radiš taj posao jer veruješ u kompanije koje daješ na tržište i voliš to što radiš. - Veoma ju je cenio i smetalo mu je što oni očigledno nisu. - Sve je to istina. Ali ovo baš nije posebno romantičan posao. Znaju da ću, kao i oni, zaraditi na njemu, i ne osećaju potrebu da mi još i titraju. - Mislim da su stroži prema tebi i očekuju više od tebe jer si žena. Kao da moraš nešto da im dokazuješ, da si dobra, pametna ili sposobna kao muškarac, i nešto je pogrešno u vezi s tim. Mnogo si pametnija od bilo koga od njih. naročito Pola Bleka. On je samo na-duvan zbog dobrih veza u društvu. Šarlatan. - Nasmejala se ovom opisu. - Hvala što si to rekao. Ima mnogo takvih u mom poslu. - A premalo takvih kao što si ti. Bilo mi je divno raditi s tobom. Razmišljao je. Bila je izuzetno kvalitetna osoba. Sviđalo mu se i što je tako lepo govorila o svom mužu. - I meni je bilo lepo raditi s tobom. Što je dobro, Kel, jer si još cele nedelje osuđen na mene. - Nasmejala se a nekoliko minuta kasnije pokupili su Kelove stvari i Čarlija Mekintoša u hotelu, a onda otišli do njenog stana. Torbe su joj stajale u hodniku, pa je otrčala uz stepenice da ih uzme i vratila se za manje od pet minuta. Stiv joj je ostavio poruku. Morao je da ode na sastanak u bolnicu i bilo mu je žao što se nisu videli. Nažvrljala je nekoliko reči o tome kako je i njoj žao i kako ga voli. - Jesi li videla Stiva ? - upitao ju je Kel zainteresovano kada je sišla. Počeo je da se brine za nju kao da mu je mlađa sestra. - Nisam, morao je u bolnicu na sastanak. U redu je. Stvarno nisam očekivala da ga vidim. - Izgledala je razočarano, ali ne i iznenađena time. Takve stvari su se njima često događale, ali Kel to nije shvatao. - Baš šteta. Kladim se da je razočaran. - Videćemo se za nedelju dana - nasmešila se. - Mogla bih čak da uzmem nekoliko slobodnih dana kad se vratimo. Možda bismo mogli da odemo u

87

Vermont, ako on bude mogao. Ako ne, verovatno ćemo vikend provesti negde drugde. - Šteta što ne može da se nađe s nama preko vikenda Londonu. - Pokušala sam da ga nagovorim da se nađemo u Parizu - osmehnula se - ali sledeće nedelje zamenjuje šefa traumatologije jer ovaj mora u Dalas. - Vas dvoje grozno živite. Ne znam kako to podnosiš. Ali, mogli bismo da odemo ovog vikenda u Londonu u pozorište. Ili u "Anabelu". Da li voliš da plešeš? - upitao ju je, dok je Čarli Mekintoš sa izrazom prezira na licu zurio kroz prozor. Sasvim sigurno nije odobravao mešanje posla s uživanjem, posebno ako je to Kel, i naročito s Meri. - Volim da plešem - kazala je nasmešivši se zbog poziva, ali i zbog Čarlijevog očiglednog neslaganja. Zabavljalo ju je da ga provocira. - I volim pozorište. - Možda bismo onda mogli i jedno i drugo. - Osećao je kako joj duguje malo zabave za sav trud. A oboje će u Londonu biti sami, ne računajući Čarlija. Na aerodromu su njih troje još jednom pregledali neke papire, i kad su se ukrcali u avion za Edinburg, bili su već umorni. Avion je usput sleteo u London. Kad su večerali, Čarli i Kel ugasili su svetla i umotali se u pokrivače. Meredit je sedela kraj Kela, a Čarli tačno iza njih. Kada je Kel spustio svoje sedište koliko god je mogao, Meredit je posegnula za aktovkom. - Meri - upitao ju je tiho u zatamnjenom avionu - šta to radiš? - Mislila sam da malo čitam. - Prestani s tim! - naredio joj je blago. - I ti bi trebalo malo da odspavaš. Naređujem ti da ugasiš to svetio. - Ti mi "naređuješ"? - zabavljala se. - To je novitet. - Možda je vreme da ti neko to češće govori. Dođi, pusti to večeras. Ugasi svetio. - Na trenutak je oklevala, a onda zaključila da bi on mogao biti u pravu i da njen posao može da čeka do jutra. Tiho je dohvatila svetio i ugasila ga. - Dobra devojčica. Neće ti to nikud pobeći do jutra. - Glas mu

88

je bio ljubazan i očinski, i odjednom je mogla tačno da zamisli kakav mora da je s decom. Nagonski je znala da je dobar otac. - Toga se uvek i bojim - šapnula je. - Stalno se nadam da će se neka radna vila pojaviti usred noći i obaviti posao umesto mene. - Ti si radna vila, Meri. Ali čak i vile moraju ponekad da se od- nu. Zaslužila je to. Više je učinila za njega nego bilo ko drugi u po-slednje vreme, možda i uopšte. Spustila je sedište kao i on, stavila jastuče pod glavu, pokrila se i ležala tiho kraj njega. - Možeš li da spavaš u avionu? - šaputao je. Bili su nalik na dva deteta kojima su majke dozvolile da prespavaju u istoj sobi. - Ponekad. Zavisi koliko posla nosim u aktovci. - Pravi se kao da si je ostavila u Njujorku. Zamisli da putuješ na odmor. - Zabavljala ju je ta igra, pa je šapatom upitala: - Kuda bih išla na odmor? - Recimo, na jug Francuske? ... Sen Trope... kako ti se čini? -On je i dalje šaputao, a ona se i dalje smešila. - Zvuči vrlo dobro. Sviđa mi se. - Onda zatvori oči i misli na Sen Trope - šapnuo je nežno. - Je li i to naredba? - Jeste... sad budi mirna i misli samo na to. - Na svoje veliko iznenađenje, to je i učinila. Ležala je zatvorenih očiju, zamišljajući jug Francuske, male luke, uske vetrovite uličice, Mediteran, i pijacu cveća. Kad ju je opet pogledao, čvrsto je spavala, te on nežno povuče pokrivač i ušuška je.

89

Avion je sleteo u London, ali su odmah nastavili let za Edinburg, i Meredit se začudila što je prespavala veći deo leta. Kad su stigli, u Škotskoj je bilo jutro i otišli su pravo na mesto gde će održati prezentaciju službenicima nekoliko škotskih fondova. Bio je to uobičajeni ritual na svakoj turneji i Meredit je bila dobro upoznata s njim. Kao i prethodne dve nedelje, kampanja je vrlo dobro napredovala. Kelan je bio presrećan kad je dobio faks iz svoje kancelarije u Njujorku, u kome je stajalo da su prebukirani deset prema jedan, to jest da imaju deset puta veću potražnju deonica nego što im je bilo potrebno. Uveče su otputovali za London, i kad su stigli u hotel "Kleridžis", čak je i neumorni Kelan izgledao iscrpljeno. Bio je to vrlo dug dan, i to nakon celonoćnog leta. Morali su da se odmore kako bi sutradan održali prezentaciju u Londonu. Kelan je bio zadovoljan, turneja je prolazila vrlo dobro, bolje nego što je ikada sanjao, a za to je morao da zahvali Meredit. - Šta ćeš raditi večeras, Meredi - upitao je kada su se prijavili na recepciji, a uniformisani službenik ih je odveo do njihovih soba. Čarli Mekintoš je bio na drugom spratu, ali njihove sobe su bile jedna pored druge. - Šta ću raditi? - upitala je. - Spavaću, nadam se. Ne znam kako je tebi, ali ja sam smoždena. Idem u krevet kako ne bih sutra nešto zeznula. - Nema opasnosti za to. Da li želiš da odemo napolje da nešto pojedemo? - Čak i tako umoran kakav mora da je bio, želeo je da izađe. Kelan Dau je voleo da radi naporno celog dana, a zatim da noću izlazi da se zabavlja. - Večeras ne, hvala. Naručiću nešto u sobu i onda idem na spavanje. - Kvariš zabavu. A večera u "Harijevom baru" i onda "Anabela" sutra uveče?

90

- Odakle ti ta energija, Kel? Umoriš li se ti ikada? - Vidi ko mi kaže. Ti nikad ne staješ - kazao je zadivljeno. - Upravo sam stala - rekla je umorno. - Dug let, vremenska razlika i naporan dan konačno su je dotukli i jedva je držala oči otvorenim, dok je nosač spustio njenu aktovku i putnu torbu, a zatim je pustio Kela u njegovu sobu. Obe sobe su bile nedavno obnovljene. Ali Meredit bi bila srećna da spava i na seniku te noći, želela je samo da se dobro odmori kako bi sutra bila u svom najboljem izdanju. Prva prezentacija bila je već u osam ujutru. Ali nije osećala pritisak kakav je imala u Njujorku. Evropsko tržište ih je manje interesovalo. Tradicionalno, nastojali su da ograniče ulaganja iz Evrope. Bilo im je važno da ih imaju zbog dugoročnih ciljeva, ali većinu deonica trudili su se da zadrže za američke investitore, koji će češće trgovati akcijama, stvarajući veće provizije. Kel se vratio u njenu sobu pošto su mu doneli torbe. Još jednom je pokušao da je nagovori da izađe s njim, ali odbila je. Malo kasnije čula ga je kako izlazi. U devet sati čvrsto je spavala u svom krevetu, a kad su se sutra našli na doručku, bila je sveza kao rosa. - Šta si radio sinoć? - upitala ga je dok su jeli škotske ječmene kolačiće i pili kafu. Finansijskog direktora nije još bilo. - Našao sam se sa starim prijateljima. Poznajem mnogo ljudi u gradu, neke preko moje bivše žene. - Ja sam se onesvestila u devet - nasmešila mu se. - Večeras to moramo ispraviti - uzvratio joj je uz osmeh. Tada im se Čarli Mekintoš pridružio za stolom. Za promenu, bio je prilično dobre volje, naručio je kobasice i jaja, i njih troje su srdačno razgovarali do osam. Tada su održali prezentaciju, koja je postigla veliki uspeh, kao i sve pre nje. U podne su se našli s privatnim investitorima, a u jedan su ponovili prezentaciju za vreme ručka. Do četiri sata su se vratili u hotel. Čarli je

91

planirao da provede vikend s prijateljima u Francuskoj, pa su se dogovorili da se u nedelju uveče nađu u Žene vi. Pre nego što je otišao, Čarli im je, netipično za njega, poželeo prijatan vikend, a Meredit se ponadala da to znači da je malo omekšao. - Spremna za večerašnji izlazak? - upita je Kel dok ju je pratio do sobe u pet sati. Imali su rezervaciju u "Harijevom baru" za osam, i još su nameravali da odu u "Anabelu" na ples posle večere. - Jesi li siguran da te ne mrzi da traćiš vreme sa mnom? - upitala je Meredit veselo. - Verovatno bi se bolje proveo na pravom sastanku - dodala je iskreno, bili su kao brat i sestra do sada i činilo se da ih to zabavlja. - Uvek bih radije izabrao večeru s pravom prijateljicom - nasmešio se. dok su stajali u predvorju i ćaskali još neko vreme o popodnevnim prezentacijama. Prošle su bolje nego što su očekivali. - Mislim da je i Čarli bio bolji - reme Meredit dobronamerno. Ni u svom najboljem izdanju. Čarli definitivno nije bio vatren tip. Ali bar nije bio grozan kao u Los Anđelesu i Njujorku. I Kel je to uočio. - Šteta što mu je tako dugo trebalo da se opusti. - Kelan nije ništa rekao i posle nekoliko minuta vratili su se u svoje sobe. Rekao je da će doći po nju u petnaest do osam, pa je imala dovoljno vremena da se opusti, osveži i okupa. A tek što je ušla u kadu, zazvonio je telefon. Javila se, umotana u peškir i vlažne kose, i nasmejala se čim je čula glas s druge strane. Bio je to Stiv. - Kako ide, dušo? - Zvučao je raspoloženo, za njega je bilo rano poslepodne. - Izvrsno - odgovorila je sa širokim osmehom, umotavši se čvršće u peškir u klimatizovanoj sobi. - Pri kraju smo, i već je potražnja deset prema jedan. Probili smo plafon. - Znao je da to znači plasiranje još najviše pet do deset posto deonica. Posle desetak godina njene karijere na Volstritu, Stiv je bio sasvim upućen u poslovni žargon. - Kelan je oduševljen.

92

- Da li njegov finansijski direktor još gnjavi? - upitao je sa interesovanjem? - Ovde je malo podnošljiviji. Danas se čak nasmešio, otišao je u Francusku na vikend s nekim prijateljima. Lepo što nam se skinuo s vrata. - Bilo je to kao da vode mrzovoljnog dekicu sa sobom. Ali, Stiv nije bio srećan što to čuje. - Znači li to da ste ti i Dau ostali sami? - Manje-više. S još oko osam miliona ljudi u Londonu, mislim da sam na sigurnom. - Zabavljala ju je njegova zabrinutost. - Znaš na šta mislim. On ti se valjda ne nabacuje, ili tako nešto, Meri? - Naravno da ne. Prepametan je za to. Sada smo već pravi prijatelji. Posle ovakvih turneja postoje samo dva završetka - ili stekneš doživotnog prijatelja, ili nikada više u životu ne poželiš da vidiš tu osobu. On je dobar momak i mislim da ćemo ostati dobri prijatelji. Nadam se da ćeš ga uskoro upoznati. - Dobro... Ne znam zašto, ali nekako mu ne verujem. Bilo bi mi mnogo draže da ja provodim s tobom vikend u Londonu. - Pa dođi onda - izazivala ga je. - Još uvek možemo da se nađemo u Parizu sledeće nedelje. - Vrlo smešno. Znaš da sam se zaglibio ovde. Samo dovući zadnjicu nazad što pre možeš. Šta ćeš raditi preko vikenda? - Motati se unaokolo. Mislila sam da sutra idem u kupovinu, a Kel i ja večeras idemo u "Harijev bar". - S obzirom na ono što je dosad rekao, nije mu odala da idu i na ples u "Anabelu". Znala je da u tome nema ničeg lošeg, ali nema smisla da uznemirava Stiva . Bilo je sasvim bezazleno, a Kel se ponašao kao savršen gospodin, kao što je i govorila da će biti. - Ako se napije, uzmi taksi. Nemoj rizikovati. - Mili, prestani da brineš. Niko se neće napiti. Idemo na večeru, pa kući. To je sve. Bolje nego posluživanje u sobi, pa ne treba dizati prašinu oko toga.

93

- U redu - opustio se malo. ali još nije bio sasvim miran. Prema svemu što je dosad čuo i pročitao, taj tip je suviše mlad suviše uspešan i suviše zgodan. Nije mogao da zamisli muškarca koji bi odoleo njegovoj ženi. Ali, mada je sumnjao u Kelana, njoj je potpuno verovao. - A šta je s tobom? Šta ćeš ti večeras da radiš? - upitala ga je. - Da spavam. Sutra sam opet dežuran. Ionako nemam šta da radim preko vikenda. Barem ću sledeći biti slobodan. Zamenio sam se da možemo biti zajedno. - Mogli bismo nekud da otputujemo? - Unapred se radovala. - Videćemo. Završivši razgovor, vratila se u kupatilo, ali je voda u kadi već bila hladna. Dodala je vruće vode, legla u kadu i mislila na njega sme-jući se. Bilo joj je drago što je posle svih tih godina još ljubomoran. Za to nije bilo razloga i on je to znao. Nikada joj ni na trenutak nije palo na pamet da ga izneveri. Još je bila zaljubljena u Stiva , kao i on u nju. Kelan je došao po nju pre osam. Obukla je kratku cmu koktel-haljinu, večernje sandale s visokim potpeticama i oko vrata stavila bisernu ogrlicu. Bila je našminkana, a kosa joj se presijavala kao zlato. Izgledala je vrlo upaljivo i vrlo lepo, a Kel se odmakao korak unazad kako bi je zagledao. Impresionirala ga je. Kada je radila, uvek je oblačila strogu, konzervativnu odeću, najčešće tamnoplave ili crne kostime. Obično bi delovala vrlo poslovno, ali večeras je u kratkoj crnoj haljini, sa skoro golim leđima, izgledala tako mladoliko i privlačno. - Uh! Ako smem da primetim, gospodo Vitman, oborili ste me s nogu. Možda bi u toj haljini trebalo da držiš prezentacije. Imali bismo sto naspram jedan. - Hvala ti, Kelane - rekla je blago porumenevši. Bilo je zadovoljstvo tako se doterati za promenu i izaći s njim. U "Harijevom baru" gurala se gomila popularnih lica, kao i pripadnika aristokratije. Bio je to jedan od najekskluzivnijih restorana u Londonu, a

94

kako se, u stvari, radilo o klubu, činilo se da se nalaze na prijemu u nečijoj kući a ne na javnom mestu. Popili su aperitive za šankom, a kad ih je konobar odveo do njihovog mesta, Meredit je prepoznala ljude za susednim stolom. Bio je to međunarodni skup vrlo važnih bankara, nekoliko Engleza i Francuza, i tri Arapa. A za stolom desno bile su dve filmske zvezde, jedan režiser i poznati italijanski princ. Bila je to gomila filmskih zvezda i bilo joj je zabavno sedeti s njima tamo. Konačno nisu razgovarali o poslu. Bili su samo dvoje ljudi koji su u petak izašli na večeru. Kada se izuzme da je ona udata a on njen klijent, delovali su poput dvoje prijatelja. Nisu morali da brinu kako izgledaju, kakav utisak ostavljaju, kakve namere ono drago ima i šta mu je na umu - bili su samo prijatelji koji uživaju u zabavnoj večeri. - Stiv mora da je vrlo slobodouman čovek - kazao je Kelan. Kelner im je uz desert sipao "šato dikema". Bilo je to lagano slatko francusko vino koje je Meredit oduvek volela, bilo je kao da pije tečno zlato. - Zašto to kažeš? - Da sam oženjen, mislim da ne bih voleo da mi supruga izlazi na večeru s nekim. Nikada nisam toliko verovao Šarloti - oboje su znali koliko je bio u pravu što joj nije verovao. - Stiv zna da nema zbog čega da brine. Ja sam pouzdana - nasmešila se. Jedna vrlo visoka i otmena cmokosa žena u crvenoj haljini ušla je u restoran. Nekoliko ljudi izgleda ju je poznavalo, a pratio ju je vrlo zgodan čovek. Bila joj je poznata ali nije mogla da se seti ko je, i dok je posmatrala kako prolazi između stolova smejući se i pričajući s gostima, upitala je Kelana da li je on poznaje. On je dugo zurio u nju. - Je li to neka glumica? - Bila je prestara za manekenku, ali moguće je da se time bavila dok je bila mlađa.

95

- Ne, advokat je - rekao je odmerivši je, a zatim se okrenuo ka Meredit s nekakvim grčem na licu. - Poznaješ li je? Videla sam je negde, ali ne mogu da se setim gde. - Videla si je u ženskim časopisima. Poznata je i svugde je ima, najviše zbog toga što su joj klijenti vrlo važni ljudi. Kreće se u džet - setu - odgovorio je jednostavno. - Ko je ona? - Meredit je izgledala zbunjeno, a Kel vrlo nesigurno, a kad je odgovorio, u očima mu se videla neka tuga. - To je moja bivša žena - gledao je preko stola pravo u Mereditine oči. Nije izgledao srećno. - Žao mi je - kazala je. Očigledno se prisetio bolnih uspomena i krajnje je nezgodno što je ona morala doći baš ovamo. - Nema zašto da ti bude. Sad smo u dobrim odnosima. Vidim je kad god dođe da poseti decu. - Ali Meredit je znala, koliko god on to prikrivao, da mu je taj susret naneo bol. Zanimalo ju je da li će se pozdraviti, i čim je to pomislila, žena u crvenom stvorila se kraj njihovog stola, pružajući Kelu ruku s očaravajućim osmehom, koji je blesnuo skoro kao dijamanti na njenim usnim resama i prstima. -Zdravo, Šarlota - rekao je jednostavno - kako si? - Odlično. Šta ti radiš u ovom kraju sveta? - Prešla je pogledom preko Mereditine jednostavne crne haljine i biserne ogrlice, a elegantna mlada bankarka za investicije istog trenutka je postala sasvim nevažna. - Poslovno. Ovo je Meredit Vitman - pristojno ju je predstavio i malo kasnije Šarlota se pridružila svojim prijateljima za stolom u dnu lokala. Kad je otišla, Meredit je shvatila da Šarlota uopšte nije pitala za svoju decu. Spomenula je Kelanu, a on je slegnuo ramenima i gorko se nasmejao. - Rekao sam ti, Meredit, deca nisu njena briga. Uživa u glamuru i visokom društvu, biznisu i bleštavilu. Zanimaju je samo velike zvezde koje zastupa. Vrlo je srećna ovde. - Pitala se koliko ga je potreslo što ju je video, ali nije želela da ga ispituje.

96

- Zanosna je - primetila je i da je vrlo lepa. To je nešto govorilo o vrsti žena koje ga privlače. Izgledom je obarala s nogu, a prema Kelovim pričama, bila je i pametna. Po svemu što je čula od njega, nedostajale su joj vrlo važne osobine kao što je čvrst karakter, osećajnost i poštenje. - Radila je kao manekenka još kao klinka. Mislim da joj je to zavrtelo pamet. Sviđala joj se sva ta pažnja i novac, ali znala je da to ne može potrajati. Zato je stvorila sebi nešto što hoće. U stvari, odličan je advokat i voli da radi s tim ljudima iz šou-biznisa. Obožava svoje filmske zvezdice, na neki način živi kroz njihove živote. A i oni su ludi za njom. Verovatno zato i ne pita za decu, njeni su klijenti njena deca i pružaju joj sve što joj treba. - Otprilike moj slučaj - klimnula je glavom Meredit. - Moji klijenti su moja deca. Poput tebe. Obavim što je potrebno, a onda te pošaljem napolje u veliki svet da zaradiš gomilu love i postigneš uspeh. - Nasmejao se poređenju i odmahnuo glavom. - Mislim da nije baš tako. Ali, šta ti imaš od toga, Meredit, osim zarade? - Oboje su znali da će mnogo zaraditi od tog ugovora, ali je on bio svestan da to nije jedini razlog. Volela je svoj posao. I radila ga je savršeno. Svih ovih meseci što je radio s njom. - Volim svoj posao - odgovorila mu je. - I na neki način je istina da su moji klijenti moja deca. Ona mi nisu potrebna. Sve što mi je potrebno dobijam od klijenata i od Stiva . - Veruj mi da to nije ista stvar. Propuštaš nešto vrlo važno - bacio je pogled preko prostorije na sto za kojim je sedela Šarlota - kao i ona. Nikad neće shvatiti šta je propustila. A u njenom slučaju to je pravi zločin. Ti bar nisi rodila i ne štetiš nikome, osim možda sebi samoj, i Stivu . U njenom slučaju, ne samo da je napravila propust nego je i našu decu ostavila bez prave majke. - Možda bi trebalo ponovo da se oženiš - kazala je hrabro - ne samo zbog sebe nego i zbog dece.

97

- Divota. I šta onda? Dopustim da prežive još jedan razvod? Poslednji put su, uglavnom, bili suviše mali da shvate šta se događa. Meri Elen je imala šest godina i to joj je slomilo srce, ali je Džuli imala četiri, a Endi nepune dve. Njima je bilo mnogo lakše. Sledeći put ne bi bilo. Sad su stariji. Dovoljno su veliki da ih to pogodi. - Zašto misliš da bi morao opet da se razvedeš, Kel? Valjda si nešto naučio poslednji put? - Da, da se ne ženim - nasmejao se gorko, s bolnim grčem na licu - i da nikome ne verujem, i da ne budem više takva budala. Šarlota je započela svoj posao u Londonu od novca koji je izvukla iz naše brakorazvodne parnice. - Srećnica. - I ja mislim - rekao je i mahnuo konobaru da donese račun. -Osim toga - dodao je - moja deca me ne bi pustila da se ponovo oženim. Mislim da su prilično jasno pokazala da me hoće samo za sebe. - To nije fer, i nije dobro ni za tebe ni za njih. - To jeste dobro za mene. Oni su kao tri mala anđela čuvara. - Suviše si pametan da budeš takav cinik, Kel, ili takva kukavica. - Govorila mu je prijateljski i on je to znao. - Zašto pokušavaš da me nagovoriš na brak? - Zainteresovala ga je njena upornost. - Jer mislim da je to lepa stvar. Najbolja koju sam ikad učinila. - Onda si zaista imala sreće - nasmešio joj se toplo i opet se opustio - a i Stiv. Ajmo da plešemo, mala. - Uhvatio ju je za ruku i izveo iz restorana, ne pogledavši u pravcu svoje bivše žene. Za njega je to poglavlje bilo završeno, a Meredit je laknulo kad su ponovo bili na ulici. Osetila je njegovu napetost i bol kad je ponovo sreo Šarlotu. Bilo je sasvim jasno da je više nije voleo, koliko god dece imali. Čekao ih je "mercedes" s vozačem, koji je Kel iznajmio u hotelu da ih odveze u "Anabelu". Meredit se oduševila kad je ušla u "Anabelu". On je naručio šampanjac i odveo je na plesni podijum, a za sto su se vratili tek

98

za sat vremena. Izvrsno se zabavljala s njim. Bio je odličan igrač i vrlo zabavno društvo. I bilo joj je krivo što je u nekim stvarima tako ogorčen. Rane su mu bile duboke, ali u svemu je bio zadivljujuće privlačna osoba i držala je da zaslužuje mnogo više od onoga što sam sebi dopušta. Nekako joj se činilo da ni posao ni deca nisu dovoljni ovakvom muškarcu, mada nije znala šta mu još ispunjava život. Sve ovo vreme koje su proveli zajedno, nijednom nije spomenuo da ima neku devojku, pratilju ili bilo kakvu ženu u svom životu, pa se pitala kako se on zapravo zabavlja, osim što igra sa svojom bankarkom. Ostali su u "Anabeli" do dva ujutru i zatim se vratili u "Kleridžis". Veselili su se, smejali, umorili i opustili. Mogla je s njim da igra celu noć, bez ikakvih pomisli, prijateljski. Osećala se prijatno u njegovim rukama, bez obzira jesu li igrali polako ili brzo. Savršeno su se kretali zajedno, a on nijednom nije prešao granicu i suviše se približio. Ni trenutka joj nije bilo neprijatno s njim. Čak mu se osećala bližom nego ranije. Kada je videla Šarlotu i njegovu reakciju na nju, za Meredit je bilo kao da je na trenutak skoknula u njegovu prošlost. Otpratio ju je do vrata njene sobe. - Šta nam je sutra na rasporedu? - Mislila sam da malo idem u kupovinu. Volim ovde da kupujem antikvitete. - I ja - lako će on. - Mogu li s tobom? - Naravno da možeš - rekla je, ali onda se setila dragocenosti iz njegove kuće. - Ti bi možda radije išao na neka otmenija mesta. Ja sam mislila samo malo da prošvrljam. - To bih baš voleo - rekao je veselo. - Bilo mi je predivno večeras. Ti si divno društvo, Meredit. Možda, ali sigurno nije bila tako sofisticirana ni zanosna kao njegova bivša žena. Šarlota je bila drugačijeg kova, i Meredit se pitala da li je Kel smatra pomalo tupavom u poređenju s njom. Svakako je bila mnogo konzervativnija od njegove bivše žene. Ali i mnogo pri-zemnija.

99

- I ja sam se divno provela. Hvala ti, Kel. Večera je bila sjajna, a uživala sam u plesu. Stiv i ja nikada ne idemo da plešemo. Uvek je ili preumoran ili na poslu, a posle silnih godina proučavanja došla sam do zaključka da većina hirurga uopšte ne zna da igra. Ovo je bilo zabavno. Hvala ti - rekla je toplo i od srca. - Kad god poželiš, doći ću u Njujork i odvešću te na ples. Postaćemo novi Fred Aster i Džindžer Rodžers, plesni par dobrih prijatelja. Poređenje ju je nasmejalo i poželela mu je laku noć, pa zatvorila vrata svoje sobe. Bila je umorna, ali divno se provela. Pogledala je telefon i videla da svetli znak za poruku. Pozvala je recepciju i rekli su joj da je Stiv triput zvao, ali bila je preumorna, pa odluči da mu se javi sutra ujutro. Prebacila je haljinu preko stolice, izula cipele, oprala zube, obukla spavaćicu i otišla pravo u krevet. Kada je u osam ujutro zazvonio telefon, još je spavala. Bio je to Stiv. - Gde si celu noć? - ovoga puta glas mu je bio ljut. - Rekla sam ti da izlazim s Kelom - napola je spavala i zevalo joj se. - I kada ste se vratili? U četiri? - Ne. U dva. Večerali smo u "Harijevom baru" i posle smo išli na piće u "Anabelu". - Nije imala tajni pred njim. Ionako je mislila da mu kaže za "Anabelu", ali nije htela unapred da ga uznemiri. - Da li si plesala s njim? - Ne. Plesala sam s nekoliko konobara i šefom sale. Naravno da sam plesala s njim, budalice. Ništa strašno. - Meni možda jeste - zvučao je kao obesno dete i pomalo se zabavljala zbog toga. Više nego dobro ju je znao da bi brinuo zbog toga što je s drugim muškarcem. Čak i zbog plesa. - E pa, ne bi trebalo da ti bude. Bilo je to savršeno pristojno veče. Čak smo naleteli i na njegovu bivšu ženu. - To mora da je bilo zabavno. Slušaj, izvini ako sam se glupo poneo. Samo mi nedostaješ i ne sviđa mi se što juriš okolo s drugim muškarcem.

100

- Obećavam da ću od sada birati samo ženske klijente. Moram to prvom prilikom da objavim u firmi. - Dobro, dobro, ja sam kreten. Ali ja te volim, a ti si previše prokleto lepa da putuješ svetom sa zgodnim slobodnim tipovima. - On je savršen gospodin, ljubavi, dajem ti reč. Nisu se nikada upuštali u igre da namerno prave jedno drugo ljubomornim. - Više nećemo ići na ples, obećavam. Bilo je to samo jednom, i to zato što smo oboje prinuđeni da provedemo ovde vikend, a radili smo tako naporno. Hteli smo na neki način da proslavimo uspeh, ali on je zaista sasvim bezazlen i samo smo dobri prijatelji. Svideće ti se. - Dobro, izvini, Meri, verujem ti. Radi šta hoćeš. Šta ćeš danas? - Ništa posebno. Malo ću u kupovinu. Zamolila sam recepcionera da mi nabavi karte za pozorište. - London je imao zavidnu pozorišnu scenu, pa je nastojala da ide na neku predstavu kad god je bila tu. - Sutra uveče idem u Ženevu, i ond se vraćamo na posao. - Drago mi je da ćeš uskoro doći kući. Čula je zabrinutost u njegovom glasu, i bilo joj je žao zbog toga. Nije htela da ga ražalosti. Bio je suviše dobar da bi to zaslužio. - Pokušava da me nagovori da imam decu. - Ne njegovu, nadam se - ponovo je bio lagano zabrinut, a ona se nasmejala. - Ne, tvoju. Stalno mi govori kako imamo sreće. Mislim da ga je bivša žena gadno opekla. Razveden je već osam godina, a još su mu rane sveže. Trebalo je da mu vidiš bivšu, božanstveno izgleda ali je prava mustra. Živi ovde. Ostavila ga je zajedno s decom i preselila se ovamo sa svojim partnerom. - Draga žena. Moracu jednom pobliže da pogledam tog momka. - Nizak je, debeo, ružan i pun bradavica. - Aha, i liči na Garija Kupera. Pamtim taj deo. Ne sećam se da je Gari Kuper imao bradavice. - Možda ga nisi video izbliza.

101

- Pa, nemoj ni ti da ga gledaš izbliza. Dođi brzo kući, ljubavi. Nedostaješ mi. Bilo je to neobično, ali izgleda da ga je Kelan Dau potpuno izbezumio, što nije ličilo na njega. Većinom ga nisu interesovali muškarci s kojima je radila. Iz nekog razloga, ovoga puta je bilo drugačije. Možda je pročitao previše toga o njemu. U novinama su Kelana uvek predstavljali kao glamuroznog i odvažnog finansijskog čarobnjaka. I bio je sve to, ali poput ostalih, bio je ljudsko biće. A Meredit je bila izuzetno zaljubljena u svog muža. - Šta ćeš ti danas? - Ne znam. Slobodan sam od devet, sada je tri ujutro. Ali tako je dosadno kada mi nisi tu da se igram s tobom. - Stižem sledeće nedelje pa ćemo se igrati ceo vikend. - Ne mogu dočekati da te vidim. Nekako je bio usamljeniji nego obično, i zvučao je rastreseno. Možda je zaista bio ljubomoran i nervozan zbog njenog putovanja s Kelanom. Gotovo je zažalila što mu je rekla da su bili na plesu, ali nikada ga nije lagala. - Lepo se zabavi u kupovini. Pozovi me kada se vratiš u hotel. - Hoću - obećala je, a tako je i mislila. Ali ispalo je da su ona i Kelan lutali po prodavnicama do šest posle podne, pa su dojurili nazad samo da se presvuku za pozorište. Otišli su u pozorište "Rule" na novorežiranu predstavu Romea i Julije. Sedeli su u zasebnoj loži i uživali u svakom trenutku. Posle predstave su otišli u Marks klub da popiju piće, i kada se vratila u hotel, bila je preumorna da se javi Stivu . Pozvala ga je u nedelju posle podne pre odlaska na "Hitrou", ali nije bio kod kuće. Ponovo je pokušala kada su stigli u Ženevu, ali tada je već radio. Odustala je, i večerala s Kelanom i Čarlijem Mekintošem, pa je rano otišla na spavanje. Ujutro su održali prezentaciju za švajcarske

102

ulagače. Čarli je bio raspoloženiji nego ikad, a posle sastanka čak je bio i uljudan prema Meredit. To je Kelanu bilo vrlo drago. Već u četiri su bili u avionu za Pariz, i sve troje su se vrlo dobro slagali za vreme leta, što je navelo Meredit da se ponada kako je Čarli konačno počeo da shvata mudrost svega što su radili. A njegovu ljubaznost prema njoj poprilično su pojačala dva martinija tokom leta. Prijavili su se u "Ricu" negde oko večere, i pre nego što je Meredit izustila reč, Kelan ju je obavestio kako je rezervisao sto za njih u Tour d"Argentu. Čarli je imao druge planove. Obukla je svečanu haljinu od bledozelene svile boje njenih očiju. Kada se pojavila u baru hotela "Ric", nekoliko glava se okrenulo za njom, a Kelan je zurio u nju. - Izgledaš perfektno, Meredit - rekao je bez oklevanja. - Hvala. Večera u Tour d" Argentu bila je, prema očekivanju, fantastična, a oni sveći deo proveli pričajući o poslu, uprkos nesvakidašnjem jelu i otmenom okruženju. Želela je da ga pripremi za sutrašnju prezentaciju. Francuzi su znali da budu teški, ali vest o njima je već stigla do važnih francuskih investitora, pa su s nestrpljenjem očekivali Kelanovu ponudu. Meredit je smatrala da s Francuzima neće biti problema. Vratili su se u hotel automobilom, ali su odlučili da prošetaju Plejs Vendomom kako bi malo bili na vazduhu. Bila je sredina septembra, prelepo blago veče. Kada joj je posle nekog vremena postalo hladno u tankoj haljini, Kelan je skinuo svoj sako i ogrnuo je. Mirisao je na njegov parfem. Izgledali su kao srećan par, onako nasmejani, razgovarajući i povremeno razgledajući izloge juvelirnica. Veče je zaista bilo prijatno. Očekivala ih je još sutrašnja prezentacija, te je ovo bilo veče za opuštanje. Sutra će imati zaključni sastanak s partnerima kako bi odredili konačnu cenu deonica. Posle toga deonice će staviti u opticaj, a konzorcijum će se

103

raspustiti i time će posao za Meredit biti završen. Dok su se polako približavali hotelu preko najlepšeg pariškog trga, on je postao nostalgičan. - Šta ću ja sada kada te više ne bude u blizini da pričam s tobom svaki dan, Meredit? Imaću napade. - Ne, nećeš, previše ćeš brinuti oko svojih deoničara, pa me se nećeš ni setiti. - Osećam se kao ptić kojeg gurnu iz gnezda da leti sam - rekao je dok su stajali pored Bučemna, a Meredit se divila prelepoj smaragdnoj ogrlici. - Bilo ti je sasvim dobro pre nego što smo se upoznali - utešila ga je, a zatim se nasmejala umotavajući se bolje u njegov sako. -Osim toga, uvek možeš da pričaš sa Čarlijem. - Strašne li pomisli - odgovorio je Kelan. Izgledao je bolje nego ikada, u beloj košulji s tamnoplavom kravatom. Uvek je bio besprekorno obučen, a sve je nosio s mnogo stila. Ponekad je više ličio na manekena nego na vlasnika visokotehnološke firme iz Silikonske doline. Setila se Šarlote i pomislila kako su morali biti dobar par dok su bili zajedno. Bio je pravi muškarac za prelepu, očaravajuću ženu, i bio je izrazito prijatan osećaj biti viđen u njegovom društvu. Ljudi su ih sigurno uvek primećivali kada bi zajedno izašli. - U svakom slučaju, draga moja, nedostajaćeš mi. - Možeš da me pozoveš za besplatan savet kad god ti se pojavi problem. - Ako budem mogao da te nađem. Ako nisi negde daleko, ili prezaposlena da mi se javiš - rekao je setno. Osećao se kao da je zaista tužan zbog toga, i ona se nasmejala. - U mojoj kancelariji uvek znaju gde me mogu naći - uveravala ga je. Ušli su u predvorje hotela "Ric". Krenuli su dugim hodnikom pored izloga prepunih nakita i suvenira, pa ju je ostavio pred vratima njene sobe s izrazom žaljenja na licu, a ona mu je vratila sako. Još jedno lepo veče je bilo iza njih, a dogovorili su se da sutra zajedno ručaju u Lukas Kartnu, ali je odlučila da to bude na račun njene firme. On je platio račune u Tour d"Argentu i "Harijevom baru", a oba su bila vrlo

104

impresivna. Voleo je da večera u poznatim, prvoklasnim restoranima i nije mu bio problem da plati, čak i kada nije morao. Sutradan su se ponovo našli s Čarlijem Mekintošem i održali poslednju prezentaciju. Francuzi su bili zainteresovani za ulaganja, kao i svi pre njih. Postigli su za Kelana ono što se nisu usudili ni da sanjaju, i prošli mnogo bolje nego što su njihovi analitičari predviđali. Imaće dopadljivu premijeru na berzi u četvrtak, kada budu prvi put stavili deonice u opticaj. A lista firmi - potpisnika ugovora, koja če se objaviti u Volstrit žurnalu, biće puna impresivnih imena. Objasnila je Kelu da će one predstavljati "firme preko reda". Tako se govorilo kada su neke od velikih kompanija, prema dogovoru, uzimale manji broj deonica i pojavljivale se ispod imena manjih firmi specijalizovanih za pitanja visoke tehnologije. To je značilo da je u pitanju izuzetno dobar posao, vrlo prestižan za sve njih. To je, takođe, bio i jedan od Mereditinih ciljeva. Kada su se vratili u hotel, bilo je pet sati i imali su mnogo razloga da slave veliki uspeh. I tačno tog trenutka njihova kampanja se službeno završila. Uspešnije nego što se ona ikada nadala, pa se čak i Čarli Mekintoš smeškao. Mada se još uvek službeno nije slagao s Kelovim potezom, bio je prisiljen da prizna da je posao obavljen savršeno i da je u potpunosti završen. Čak je rekao Kelu kako je Meredit izuzetno sposobna žena, a njoj je stesnuo ruku i čestitao na velikom uspehu. Posle nekoliko minuta morao je da ode na let za Ka-liforniju u osam. Kel i ona su se sutra ujutro vraćali u Njujork na završni sastanak s njenim partnerima. Nadali su se da je Odbor za vrednosne papire i berzansko poslovanje do tada već odobrio projekat. Na večeri u Lukas Kartnu, koja je bila izvanredna, nosila je jednostavno crno odelo i bilo joj je vrlo prijatno. Kel joj je ispričao da se čuo s decom, da su dobro i kako jedva čekaju da dođe kući.

105

- Kao i Stiv - rekla je dok su pili kafu i konjak. - Ali napravili smo đavolski dobar posao. Bila je zadovoljna i srećna zbog njega. Volela je svoj posao, a s Kelom je bilo vrlo zabavno putovati i uživala je više nego s bilo kojim drugim klijentom. Dobro su se dopunjavali u poslu, i imali su dosta toga zajedničkog. Slagali su se oko većine stavova iz sveta finan-sija, a nju su i pre posebno interesovale visokotehnološke kompanije s kojima je radila. U poslednjih pet godina specijalizovala se za njih i znala je mnogo toga, što je beskrajno zadivilo Kelana. Već su ga bili upozorili da će imati mnogo posla s edukovanjem odabrane firme o investicionom bankarstvu. Ali u ovom slučaju ona je učila njega o celom procesu investicijonog projekta, o svetu investicionog bankarstva, i zbog toga joj se divio. - I šta ćeš sada? - upitao ju je dok su pijuckali konjak. - Prihvatiti ponudu sledeće firme koja mi dođe na put. Sve po starom. A ti? Čime ćeš sada da se zabavljaš? - Imali su predivan prijateljski odnos. A već je imala prilično dobru ideju o tome šta će on sada raditi. Pričao joj je ranije o novom spektru visokotehnoloških hi-rurških pomagala koji je želeo da razvije. - Zapravo razmišljam o osnivanju nove kompanije - priznao je. - Daj mi par godina i udesetostručiću "Dau Tek" - Računao je na to, i bio spreman da radi na tome. - To bih volela da vidim - nasmešila se. Još neko vreme su razgovarali o tome, jer joj pre nije spominjao novu akviziciju. Bio je prepun ideja i žudeo za otvaranjem novih mogućnosti. Nije bio tip čoveka koji leži na lovorikama, i to joj se kod njega sviđalo. A nije ni ona bila takva. Bili su ambiciozni na vrlo sličan način. Vratili su se u hotel i još malo sedeli u baru i dalje pričajući o njegovim planovima. On je popio još jedan konjak, međutim ona mu je samo pravila društvo. Nije htela da pati od glavobolje sutradan kada se vrate u Njujork.

106

Sedeli su jedno pored drugoga u separeu i još dugo razgovarali, a on je bio sasvim opušten. Njima nikada nije nedostajalo tema za razgovor i rasprave. Mada su se slagali oko većine stvari, ona ga je izazivala i usuđivala se da mu se suprotstavi u mišljenju, a to mu se kod nje sviđalo. Njihov svet je malo ljudi razumelo i volelo, i to joj je rekao gledajući je pun poštovanja. - Da li ti pričaš i sa Stivom o svemu ovome? - upitao ju je znatiželjno. On nikada ni s jednom ženom nije mogao ovako da razgovara. Znao je da ih ima izuzetno malo u njegovoj struci. - O nečemu da. Ne baš o svetu visoke tehnologije. Ali već ima zavidno znanje o funkcionisanju investicionog bankarstva. Već je gomilu ljudi impresionirao pričanjem o investicionom projektu, crvenim mamcima i probijanju tavanice. Neki su pomislili da je bankar a ne lekar - nasmešila se. - Ja još uvek mislim da je on prokleto srećan čovek, i nadam se da je toga svestan. - Svestan je - ponovo se osmehnula. - I ja sam imala sreće. Toliko smo različiti, a funkcionišemo. Možda zato što smo odavno zajedno. Gotovo pola mog života. Njoj je bilo trideset sedam, a od toga je četrnaest godina bila udata za njega, a to je bilo vredno poštovanja. - Moj brak je bio duplo kraći od tvog, a svejedno sam se osećao kao zarobljenik Vijetkongovaca u Vijetnamskom ratu. Kada bolje razmislim, moje dve godine u Da Nangu bile su bolje od braka sa Šarlotom. Meredit je razumela zašto, i žalila ga je. - Bar si iz toga izašao s troje predivne dece. - Jesam, i na tome sam joj zahvalan. Ponekad mi je teško da poverujem da su njena. Toliko je udaljena od njih, ali tako joj odgovara. Meredit nije bila iznenađena: kada su naleteli na nju u "Harijevom baru", nije na nju ostavila utisak kao naročito nežna osoba. Lepa da, i

107

šarmantna, međutim hladna kao led. Meredit se zapitala šta je Kelan tražio kada se zaljubio u nju, valjda mu je samo spoljašnji izgled bio važan. Možda je još uvek tako. Dugo su sedeli i razgovarali te večeri, kao da žele da iskoriste poslednje trenutke koje će provesti zajedno. Sutra se oboje vraćaju svojim životima, svojim kancelarijama i ljudima koji su im važni - u njegovom slučaju to su deca, u njenom Stiv. Međutim, te poslednje večeri, u tom jednom trenutku, slavili su svoju zajedničku pobedu i zajednički svet koji su tako kratko delili. Svesna toga, nije bila iznenađena kada joj je dodirnuo ruku i pogledao je s mnogo nežnosti. - Želim da znaš koliko mi je sve ovo značilo. Odradila si fantastičan posao, Meredit, i bila si predivan prijatelj. - Bilo mi je divno da radim s tobom, Kel. - I da putuje, i da se smeje, i priča o svemu, od investicionog projekta do dece. A i naučila je svašta od njega. - Nadam se da ćemo imati priliku da opet radimo zajedno - rekao je tužno.- Pa ako si ozbiljno mislio da otvoriš novu kompaniju, možda bih mogla da te ubacim u neke planove. Tražiću onaj pravi za tebe. - To bi me moglo naterati da to zaista i uradim, uprkos Čarlijevim primedbama - nasmešio se. Otpratio ju je do vrata sobe, kao što je to uvek radio, ali ovoga puta je malo zastao, kao da želi još nešto da kaže, a odustao je kada je otključala vrata teškim mesinganim ključem. - Laku noć. Meredit - samo je rekao posmatrajući je. A zatim se ona, bez reči ili objašnjenja, naslonila na njega, poljubila ga u obraz, okrenula se i zakoračila u svoju sobu. - Laku noć, Kel - rekla je meko i tiho i zatvorila vrata dok je odlazio. Sela je na stolicu i dugo gledala kroz prozor misleći na njega. Mnogo toga se dogodilo u nekoliko nedelja. I nadala se da će joj on, radili opet zajedno ili ne, zauvek ostati prijatelj.

108

U sredu je let do Njujorka prošao suviše brzo. Kel je spavao, a Meredit je radila. Pre nego što su napustili Pariz, dobila je gomilu telefaksa iz svoje kancelarije, i kada su sleteli na aerodrom "Kenedi". ona je još bila u poslu. Kel se probudio i pogledao je sa snenim osmehom. pa je bacio pogled kroz prozor. Avion je upravo dodirnuo pistu. - Koliko je sati? - upitao je savlađujući zevanje. - Dva po lokalnom vremenu. U četiri nas očekuju u mojoj kancelariji. - Znala je da će im toliko trebati dok prođu carinu, dođu do prtljaga i da ih limuzina odveze u grad. - Svi žele da ti čestitaju. - Trebalo bi tebi da čestitaju, Meredit. Nadam se da to shvataju. Ponekad je bio zabrinut za nju. - Naravno da shvataju - nasmešila se ubacujući papire u aktovku. Međutim, kada su se u četiri sata našli sa starijim partnerima na sastanku u vezi sa formiranjom cene, svi su se rukovali s Kelom, čestitajući njemu i jedan drugome. U gomili ljudi koja je napunila kon-ferencijsku salu, Meredit je bila zaboravljena. Pol Blek je napomenuo kako je posao dobro obavljen, ali ostali su uporno razgovarali s Kelanom i međusobno. Ona je navikla na to i nimalo se nije iznenadila. Bilo je to društvo istih starih momaka, tajno bratstvo koje se još borilo s priznanjem žena. U takvim uslovima, postigla je sjajan uspeh postavši partnerka. Međutim, Kelan ju je u jednoj od njihovih šetnji upitao koliko daleko misli da stigne u firmi, i da li je već dotakla vrhunac. Za trenutak je odbila da poveruje da jeste.

109

- Svi vi bi trebalo da razgovarate s Meredit - primetio je Kelan. - Ona je ta mađioničarka koja je složila sve kockice na svoje mesto. Bila je neverovatna. Ponovio je to nekoliko puta, međutim niko nije naročito obraćao pažnju na njegove reči, i to ga je oneraspoložilo. A zatim su bili prekinuti telefonskom konferencijom s predstavnicima firmi u konzorcijumu kako bi ih upoznali sa svim aspektima turneje. Meredit je svima objavila da je Odbor za berzansko poslovanje odobrio ugovor, koji će postati punovažan sutradan čim se otvori berza. Svi su zadovoljno klimali glavama kada su čuli da će zaista probiti plafon, i sada im je preostalo samo da odrede veličinu ponude i cenu deonica. Kelan se složio da se drže broja koji je naveden u crvenim mamcima i povećaju cenu samo za dvadeset posto od one koja je navedena u projektu, tako će na kraju, uzimajući u obzir ogroman broj zainteresovanih k°je su pridobili, cena deonica rasti velikom brzinom. Meredit je u objašnjenju upotrebila izraz "ostaviti nešto na stolu", znajući da će svi biti zadovoljni ponudom i da će odmah doneti odluku da se konzorcijum raspusti. Bio je to savršen posao i idealno je završen, a Kelan uopšte nije sumnjao da je ona zaslužna za to od početka do kraja. Dva sata kasnije, limuzina ih je dovezla do njenog stana. On je bio na putu za aerodrom kako bi se vratio u Kaliforniju. Njihova sa-radnja se završila, imali su presek jedanaest prema jedan, sutra će na berzu, a preksutra, u četvrtak, Volstrit žurnal će objaviti listu. Misija je završena. Međutim, Kelana je i dalje mučilo što Meredit nije dobila svoj deo slave. - Gotovo da te nisu ni primećivali na sastanku, Meri - rekao je razdraženo. - Šta je s tim ljudima? - Jednostavno su takvi. To ništa ne znači. Oni znaju koji je moj posao. Samo nisu baš glasni u priznanjima. - Sranje. Uzimaju te zdravo za gotovo, i ti to znaš. Mogla si kraljevski da ih zajebeš, ili napola da dovršiš posao, a ti to nisi uradila. Radila si

110

prvoklasno od početka do kraja, i bolje od toga. Da nije tebe, ne bismo imali jedanaest prema jedan, u to sam uveren. Najmanje što su mogli da urade bilo je da to i priznaju. - Nije važno - reče ona jednostavno. - Onda si ti bolja osoba od mene. Da sam na tvom mestu, pucao bih od besa. Radila si kao konj na toj ponudi. Trebalo bi da te drže kao malo vode na dlanu. Bio je zaista besan, a ona se smeškala. Stigli su do njene zgrade. - Meni to ne smeta, Kel. Časna reč. Ja sam već velika devojka. Interesuju me jedino rezultati. Ne moraju da dižu veliku prašinu oko mene. To mi je posao. Bilo je dovoljno što se on zbog toga uznemirio. A on je osećao kako joj za to ipak duguju više od običnog "hvala". Automobil se zaustavio ispred njenog ulaza, a vratar je uzeo od vozača njene torbe. - Srećan ti put kući - rekla je s osmehom. - Nedostajaćeš mi - rekao je tužno. - I ti meni. Čućemo se sutra kada se berza otvori. Obaveštavaću te. Trenutak je oklevala pre nego što je napustila automobil. Držao joj je ruku. - Meredit, hvala ti na svemu. Bio je to za njih trenutak ispunjen emocijama. Pomogla mu je u ispunjavanju njegovog najvećeg sna, i to mu je mnogo značilo. - Pazi na sebe. I reci tom svom srećkoviću da oboje imate prijatelja u Kaliforniji. - Hvala, Kel. Poljubila ga je u obraz i izašla iz automobila, a zatim mu je s ulaza mahnula dok se automobil udaljavao prema aerodromu. Posle toga, bilo joj je neobično penjati se u svoj stan. Izgledalo je poput antiklimaksa biti kod kuće, naročito kada je stan našla prazan.

111

Stiv joj je ostavio poruku da je morao da se vrati u bolnicu te noći, ali s obećanjem da će sutradan sigurno biti kod kuće kada ona stigne iz kancelarije. "Dobrodošla kući... Volim te", napisao je, a ona se nasmešila kada je to pročitala. Nije bila uznemirena što ga nema, već je navikla, pa je iskoristila vreme da pročita poštu, dovede papire u red i pospremi veš. Kasnije te večeri, razveselila se kada ju je pozvao. Čitala je u krevetu, Pa se trgnula na zvonjavu telefona. - Dobro mi došla kući. Meri. Žao mi je što nisam s tobom. - U redu je. Ionako sam umorna. Idem rano na spavanje. - Posle povratka iz Francuske još se nije privikla na vremensku razliku od šest sati, pa joj je izgledalo da je pet ujutro. - Kako je na poslu? - Ludo kao i obično. Dva pametnjakovića, uobičajeni članovi bande koji se međusobno ranjavaju iz čiste zabave, i neki luđak koji je skočio pod voz. - Znači uobičajena noć u tvom delu sveta - nasmešila se. Za njega je to bio normalan posao. - Aha. Ne bi smelo da bude tako loše noćas. Sutra ću biti kod kuće. S tobom je sve u redu? - Dobro sam. Jedino što sam umorna. - I depresivna, iz nekog razloga. To se ponekad događalo nakon povratka s turneje. Bio je lep osećaj biti ponovo kod kuće, ali osećala se pomalo praznom. Njeno detence je napustilo gnezdo i odletelo, i posao joj je bio završen. U toj pauzi je bilo određene praznine. Te je noći spavala nemirno. Kada je ujutro otišla u kancelariju, čekala ju je priprema za sutrašnje objavljivanje u Volstrit žurnalu. Baš kako je i očekivala: njihovo ime na levoj strani, što je govorilo da su oni voditelji knjige deonica, a tu je bilo navedeno nekoliko velikih i nekoliko manjih firmi iznad njihove, kao znak koliko je taj posao siguran, kao što je bila

112

objasnila Kelanu. Došla je u kancelariju na vreme da se uveri kako se deonice kotiraju na berzi. Svi su pričali o ,.Dau Teku". Cena deonica je već počela da raste, ali ne tolikom brzinom da bi ispali glupi što je nisu procenili na više. Bila je to ponuđena cena deonica, koju su svi priželjkivali kada je kompanija izašla na berzu. Sedela je za svojini stolom, zadovoljna razvojem događaja, kada ju je Kelan pozvao. - I, kuda idemo, Meredit? Spreman sam za drugi grad - šalio se, - I ja. Ne mogu verovati da je gotovo. Sada kada pogledam, čini mi se da je sve bilo tako lako. - Smeškala se dok je to govorila, ali zaista je sve prošlo vrlo glatko. - Jeste, kao porođaj. To samo tako sada izgleda, jer je sve, zahvaljujući tebi, prošlo bez problema. Ne znam šta bih sam sa sobom sada kada sam se vratio. - Smislićeš ti već nešto. - Znala je da ima mnogo novih projekata, razgovarali su o tome. - Kako je Stiv sada kada si se vratila? - upitao je. Bili su već poput starih prijatelja. - Nisam ga još videla. Radio je. Uzeo je slobodan vikend i preti da će mi zaključati aktovku. - Ima i pravo. I ja bih da sam na njegovom mestu. Reci mu da te odvede na ples. Nasmejala se na to. Stiv nije baš bio Fred Aster, poput Kelana. Štaviše, mrzeo je da igra. Radije bi sedeo kod kuće i gledao televiziju uz čašu vina. - Bojim se da to baš nije njegovo područje. Verovatno ćemo sutra u bioskop. To mu se više sviđa. A šta je s tobom? Kako su deca? - Odlično. Mislim da im nimalo nisam nedostajao. Kel i Meredit su se ponašali poput dece koja su se vratila s logorovanja ili s koledža, pa sad, kod kuće, nisu znali šta bi sa sobom.

113

- Puni su beskrajnih planova kako da me muče preko vikenda. Devojke bi da ih odvedeni u grad, a Endi mora na trening ragbija. Vrlo uzbudljivo. Oboje su vodili prilično miran život, premda je Meredit sumnjala da je to baš uvek bio slučaj s Kelanom. Šarlota je bila dobar pokazatelj što se toga tiče. Kada je došla na posao, proverila je kako stoje deonice "Dau Teka". Vrednost im je još uvek rasla, pa je bila vrlo zadovoljna. Baš je htela da pozove Kela da mu čestita, kada je sekretarica obavestila da ima poziv. - Kelan Dau na vezi, gospodo Vitman - reče kratko, i Meredit prestade s radom i javi se na telefon. - Hej, ti. Baš sam htela da te pozovem. Deonice se još uvek lepo penju. - I ona je kupila popriličnu količinu deonica odmah posle plasiranja na berzi, nakon što je Odbor za berzansko poslovanje dao svoju saglasnost, tako da je sada bila i lično zainteresovana. - Šta je novo u Kaliforniji? - Slušaj. Meredit - na trenutak joj je zvučao čudno - tu se svašta događa. - Mnogo toga se od petka izdešavalo, a nije imao prilike da je nazove. Bio je suviše zauzet oko dece. - Kako to misliš? - zbunjeno će Meredit. Zainteresovao ju je način na koji je to rekao. - Čarli je u petak podneo ostavku, što bi mogao da bude problem ako se deoničari uznemire ili ako to povuče za sobom nekakvu parnicu, što se nadam da neće. Dugo sam razgovarao s njim, i on jednostavno odbija da se pomiri s činjenicom da smo sada deoničarsko društvo. Ne želi da se javlja deoničarima i podivljao je na moju nameru da s vremenom osnujem još jednu kompaniju. Zapravo se dosta pristojno izrazio, rekao je da sam ga nadrastao. Govori da je suviše star da se prilagodi novom načinu poslovanja. S obzirom na njegov stav, zapravo mislim da je doneo dobru odluku. Meredit je razmišljala i klimnula glavom.

114

- Možda je ipak tako najbolje, Kel, iako znam da ste vas dvojica dugo bili zajedno. Sada moraš da nađeš nekoga ko prihvata tvoje zamisli i ko je spreman s tobom da napreduje, i ko bi time bio isto tako oduševljen kao i ti. - Tome se nadam - odgovorio je jednostavno. - Imaš li koga na umu? Koliko mu traje otkazni rok? - Odgovori su "imam" i "dve nedelje", tim redosledom. - Nije se baš pretrgao. - Da ti pravo kažem, mislim da je to odlučio još pre turneje i samo je čekao da se vratimo pa da mi kaže. Ne namerava dugo da se zadržava sad kada je odlučio da ode. - I njemu je bilo teško što odlazi. Kelan je znao da Čarli voli "Dau Tek", na svoj specifičan način, i da mu mnogo znači. Znao je to bolje od Meri. - Pa koga ćeš sada uzeti za taj posao? Nekog spolja, ili iz kompanije? - pitala je ozbiljno, pokušavajući da se seti da li ona zna nekog ko bi mu odgovarao, međutim niko joj nije padao na pamet. - Zapravo, spolja. Sedeći za svojim stolom, Kelan se smeškao, međutim ona to nije mogla da vidi. - Da li znam tu osobu? - zainteresovala se. "Dau Tek" joj je prirastao srcu, a bila je dirnuta što ju je Kelan nazvao da se posavetu-je- - Zapravo, dobro je poznaješ. Zaista, mislim da je ta osoba savršena zamena za Čarlija. - Kel, umirem od radoznalosti - rekla je osmehujući se. - Ko je to? - Pogledaj se u ogledalo, Meri - rekao je nežno, a zatim je usledila duga pauza dok je pokušavala da prihvati ono šta joj je upravo rekao. - Kako to misliš? - bila je šokirana. - Želim da ti budeš naš novi finansijski direktor, Meri. Ti si upravo ono što je ovoj kompaniji potrebno... I što je meni potrebno. S tobom sam podelio sve svoje tajne i planove za budućnost. Meri, ti si savršen izbor.

115

Isprva je mislila da se šali. Bar se tome nadala. Bila je to laskava ponuda, međutim nikako nije mogla da je prihvati. Već je imala posao, kuću i muža i nije dolazilo u obzir da napusti Njujork. Šta bi bilo sa Stivom? - Već dugo mi niko nije rekao nešto tako lepo, Kel. - Nije joj se sviđalo što ga odbija, međutim znala je da mora. - Ti znaš da je to nemoguće. - Zašto? - nije zvučao kao da lako prihvata ,,ne" kao odgovor. - Naravno da je moguće, ako to želiš. Izgledalo je da će se duboko uvrediti ako ga odbije. - Ja sam investiciona bankarka, Kel. I zaista ne znam dovoljno o tvom poslu da bih bila dobar finansijski direktor. Ma kako nemoguć bio, Čarli zna mnogo, mnogo više o tome nego ja. Osim toga, ja sam partnerka u svojoj firmi i imam muža koji ovde radi. Ne mogu jednostavno sve da napustim i da se preselim u Kalifomiju. - Ljudi to rade svaki dan, Meredit, pa znaš to. Menjaju karijere, poslove, interese; upravo je u tome čar života, u promenama i napredovanju. Bila bi sjajna na tom poslu. Osim toga. tamo gde si sada, ušla si u šlepu ulicu, i ti to znaš. To je vidljivo iz aviona. Ne cene te, nemaju nikakvu pretpostavku o tvom umeću, ali ja imam. Ovde bi mi bila od neprocenjive važnosti, i želiš li baš da budem iskren, zarađivaćeš đavolje veću lovu. Ovo bi moglo da bude savršeno za tebe. A Stiv će lako naći posao. I mi imamo traumatološke bolnice. Opšta bolnica San Franciska je jedna od najboljih u zemlji. Da li sam odgovorio na sve tvoje primedbe? Na trenutak je bila pokolebana. - Jesi na neke. Ali ne mogu da donesem takvu odluku dok kažeš keks. Moram da razgovaram sa Stivom. On tu ima sjajan posao. - Da, kao čovek broj dva. Ovde bi mogao da bude broj jedan. Zašto mu to ne spomeneš?

116

- Šta da mu kažem? Da napuštam karijeru koju sam gradila dvanaest godina, i da želim da i on sve ostavi i pođe sa mnom? Kel, to je strahovito važna odluka. - Znam, Meredit. Nisam ni očekivao da će ti biti lako. Ali, kao prijatelj ti govorim da bi ovo mogla biti najbolja stvar koja ti se ikada dogodila. Kako bi bilo da dođeš ovog vikenda i da popričamo o tome? - Ne mogu - u glasu joj se osećao prizvuk panike. Prvi put ju je čuo uznemirenu. - Zašto ne možeš? Kada je nešto hteo, Kelan je bio nepopustljiv, i imala je osećaj kao da je juri brzi voz. Zato je i bio tako uspešan. Ako je nešto poželeo, pritiskao je dok to ne bi dobio. - Imam neke sastanke - ona će slabim glasom. - Onda dođi iduće nedelje, ili preko vikenda. Hajde bar da razgovaramo o tome. - Poznajem i posao, i firmu, i tebe, Kelan, nije problem u tome. Ne moraš da me nagovaraš. Shvati da sam ovde stvorila život. - Ovde ćeš stvoriti još bolji. Da ja popričam sa Stivom o tome? - Ne, ja ću da razgovaram s njim. Verovatno će misliti da sam poludela. Ili ti. - Bila je zabrinuta, ali je on zvučao euforično, što ju je preplašilo. Uopšte nije slušao njene vrlo umesne primedbe. - Možda sam lud, ali ovako dobru ideju već godinama nisam imao. Izgleda da mi je Čarli Mekintoš učinio ogromnu uslugu. - Preokrenuo mi je život naglavačke, to je uradio - nasmejala se Meredit pomalo dolazeći k sebi. Kel je bio neverovatan. - Hoćeš li bar razmisliti o tome? Pričaj sa Stivom, vidi šta on misli. Koliko si mi rekla, izgleda da je pristojan tip, shvati da je reč o fantastičnoj prilici. Meredit, daću ti mogućnost da stekneš više od jedan posto kompanije, i mogu da ti platim mnogo više od njih. Nije bilo sumnje da je ponuda primamljiva, pogotovo s mogućnošću otkupa deonica koju je spomenuo. Ali ipak su imali svoj život u Njujorku.

117

Stivov posao je bio u pitanju. Palo Alto je daleko od Menhetna i svega što su ovde znali i imali. - Kel, ponuda je fantastična. Ali, ne znam. Mislim da Stiv neće tako lako napustiti traumatologiju. Ne sviđa mi se čak ni da ga pitam tako nešto. Nije pošteno prema njemu. - A šta bi bilo da je obrnut slučaj? Da on dobije fantastičnu ponudu, koja uključuje preseljenje, da li bi ti išla s njim? Pržio ju je na laganoj vatri. - Ne bi me on to ni pitao, Kel. Suviše je pristojan za tako nešto. - Nije tu reč o pristojnosti, Meri, radi se o poslu, velikom poslu, i prilici da se zaradi veliki novac za vas oboje, i da ovde stvorite sebi lep život. - Razgovaraću sa Stivom - zaključila je konačno - ali nemoj previše da se nadaš. Moram poštovati činjenicu da ovde ima zaista dobar posao, i da možda neće hteti da se preseli. Verovatno ćeš morati da nađeš nekoga iz Kalifornije, možda postoji i neko u tvojoj kompaniji o kome još nisi razmišljao. - Niko iz moje ekipe ti nije ni do kolena, Meri. Čak je i Čarli predložio da popričam s tobom. Ostavila si dubok utisak na njega. Hajde... Potrebna si mi... Ne možeš sada da me ostaviš na cedilu, posle svega što smo zajedno uradili. Pričamo o mom čedu, Meri, a pomalo i tvom. Zar ne želiš da mi pomogneš da ga napravimo još boljim. - Prestani da mi nabijaš osećaj krivice - nasmejala se. - Grozan si! - Samo želim da dođeš ovde i da o tome popričamo. Što pre, to bolje. Hoćeš li doći ove nedelje, Meri? - Čekaj da prvo razgovaram sa Stivom. Sad radi, ali vraća se kući u sredu. Ne bih s njim o tome preko telefona. - Ne želim tako dugo da čekam. Idi kod njega. Mogla bi da dođeš u sredu. - A šta bi trebalo da kažem svojim partnerima? - Ponovo se uznemirila pri pomisli da jednostavno pusti sve i odjuri u Kaliforniju kako bi s

118

Kelanom razgovarala o novom poslu. Zvučalo je malo zastrašujuće. Ali, i uzbudljivo. - Reci im da ti je potreban odmor. Zaslužila si ga. - Ne želim da ih lažem, Kel. - Isuse Bože, onda im reci istinu kako te ne cene i kako su du-peglavci koji loše postupaju s tobom, i kako te ne zaslužuju, za razliku od mene. I zato ideš u Kaliforniju da me vidiš. - To bi im se stvarno svidelo, Kel. - To je istina, znaš, Meri. I oni to znaju. Sad idi u bolnicu da popričaš s mužem, pa me večeras pozovi. - Ne požuruj me. - Požurivaću te sve dok ne pristaneš da dođeš ovamo, da bar razgovaramo o tome. Toliko duguješ sebi. - Dugujem i svom mužu mnogo toga, Kel. Ne mogu mu jednim potezom uništiti sve što je ovde stvarao i reći mu da sebi nađe posao u Kaliforniji jer meni tako odgovara. Mogao bi da mi odgovori da ne dolazi u obzir. - Neće. ako je takav kako si ga opisala. Mogao bi te iznenaditi. To je i učinio. Meredit se našla s njim te večeri u devet sati u bolničkom restoranu. Iznosila je Kelovu ponudu, osećala se kao budala. Stiv ju je netremice posmatrao. - Da li je to ono što želiš, Meri? - upitao je kratko. - Ne znam šta želim, dušo - rekla je iskreno. - To je đavolski dobra ponuda, a i ta kompanija mi se jako sviđa. Međutim mi smo ovde stvorili život. Ja sam na svom mestu već dvanaest godina i volim da budem partnerka u investicionoj banci koja spada u prvu ligu Volstrita. l ti imaš ovde sjajan posao. Mislim da nemam pravo tražiti od tebe da jednostavno odšetaš iz svega toga i da se preseliš u Kaliforniju. - Zašto da ne, ako je to dugoročno bolje za nas? Moglo bi da nam se dopadne tamo. - Na trenutak mu je glavom prošla pomisao da bi je, ako

119

se skloni s Volstrita, konačno mogao nagovoriti da imaju dete. A Kalifornija je divno mesto za podizanje porodice. - Zaista bi bio voljan da se tamo preselimo? - njegove reči su je iznenadile. - Možda. Ako bih tamo našao posao, a ne vidim zašto ne bih. Čak i u Kaliforaiji ljudi pucaju jedni u druge. Imaju i bande - nasmešio se. Primio je to mnogo bolje nego što je očekivala. Čak je pokazivao oduševljenje, možda i veće od nje. Ona je još uvek bila vrlo napeta zbog toga. Mada je Kelova ponuda bila zaista primamljiva, za nju je to predstavljalo ogromnu promenu, ulazak u sasvim novo područje. - Idi bar da razgovaraš s njim. - To je i on rekao. Još je oklevala, ali ne i Stiv. Bio je sav uzbuđen. - Mislim da bi trebalo. Kada je želeo da dođeš? - Možda u sredu. Sutra imam sastanak. - Pa idi. Ako ti se svidi, pridružiću ti se u petak. I ovaj vikend sam slobodan. - Kako ti je to uspelo? Njegovo prihvatanje Kelove ponude pomalo ju je zbunjivalo i bila je uzbuđena. Videlo se da Stiv želi ono šta je najbolje za nju, i za to je bio spreman da podnese neke žrtve, čak i velike, kako bi joj pomogao da ostvari ono što želi. - Ubio sam se da iskamčim ovaj vikend za nas, Meri. Sva sreća da jesam. Mogli bismo da obiđemo neke bolnice, dok sam tamo. On sigurno ima neke veze. A i ja poznajem nekoliko momaka sa Stenforda koji su tamo stažirali. - Ljubavi, ti si čudo - rekla je i preko stola posegnula za njegovom rukom. Bio je još divniji nego što je pričala Kelanu. - I ti. Idi kući i pozovi ga. - Mogu i sutra da ga pozovem.

120

Ali nije. Pozvala ga je čim je ušla u stan, a on ju je uzbuđeno slušao. - Šta je rekao Stiv? - Želi da odem tamo i nađem se s tobom. Neverovatan je. Ne smeta mu čak ni preseljenje. - Zato što je pametan i zna da prepozna dobru priliku. Osim toga, voli te. - I ja njega volim. Sigurno je najdivniji čovek na svetu kada je na ovo pristao. Rekao je da će, ako ja to želim, doći u petak u San Francisko i da ćemo posetiti nekoliko bolnica. On zna neke ljude sa Stenforda. - Tu vam ja mogu pomoći, Meri. Poznajem mnoge ljude u bolnicama. Može da dobije posao koji god poželi. A ti ćeš biti moja finansijska direktorka, i živećemo zauvek srećno. Međutim, oboje su znali da nije. Bilo je vrlo teško premestiti dve karijere na drugi kraj zemlje. A možda je bio u pravu, možda to i nije bilo tako komplikovano. Više nije znala šta da misli. Na početku je bilo mnogo nepremostivih prepreka, koje su sada jedna po jedna padale, i bilo je vreme da ona samo odluči da li želi taj posao ili ne. Međutim, pre donošenja bilo kakve odluke, morala je da razgovara s Kelom. - Lako je, Meredit, ako želiš da bude lako. A ako je to prava stvar, i biće lako - rekao je sigurnim glasom. - Onda. kad dolaziš? Može sutra? - Moram na sastanak s novim klijentom - podsetila ga je. - Ako bude sreće, to će biti gubljenje vremena. Bar se nadam. - Mi to još ne možemo znati - rekla je čvrsto. Imala je još uvek obaveze prema svojim partnerima u Njujorku i njih je morala da is-poštuje. - Kako bi bilo da dođem u sredu? Mogla bih da ostanem tri dana tamo s tobom, ako ti to odgovara. Pred kraj nedelje nemam nekih obaveza. - Savršeno - bio je oduševljen, kao i ona. Stvari su se događale zastrašujućom brzinom. - Doći ću na aerodrom po tebe, samo mi reci kad stižeš. - Kel, da li si sasvim siguran da ne grešiš? Ako smo i složili uspešan investicioni projekat, to još uvek ne znači da ću ja biti dobar finansijski

121

direktor. - Nikada nije radila taj posao. Međutim, dobro je poznavala Dau Tek, i volela ga je. - Meredit, veruj mi da znam šta radim. Uvek prepoznajem nadarenost kada je vidim, a već me dugo niko nije impresionirao kao ti. Da sam znao da ćeš uopšte i razmišljati o tome, poljubio bih Čarlija kada mi je dao otkaz. To je najveća usluga koju mi je ikada učinio. - Hoćemo, i to mnogo, obećavam. Kada dođeš ovamo, pitaj me sve što želiš da znaš, Meri. Pred tobom nemam nikakvih tajni. To je kod njega volela. Bio je iskren, pošten čovek i imao je brilijantan um. Bila je to izvrsna kombinacija, i ona je znala da će njih dvoje odlično da funkcionišu. Ipak, i dalje je to bio ogroman korak i nije mogla dopustiti da Stiv rizikuje svoju karijeru zbog njene. Morala je da čuva njegove interese, pa i kada je on bio skloniji da pazi na njene. Bilo joj je vrlo važno da i on bude srećan. - Jedva čekam da te vidim - dodao je Kelan. - A ja nisam mislila da ćemo se opet videti tako brzo - nasmejala se ona. Sve je bilo tako neočekivano. Nikada nije mislila da bi njihova turneja mogla da rezultuje nečim takvim. Izgledalo je kao da je sudbina umešala svoje prste u to. Međutim, i dalje je brinula. Htela je da donese pravu odluku za sve troje, a to je bila ogromna odgovornost. - Bojao sam se da ću odmah morati da osnujem novu kompaniju, samo da bih je dao na berzu i opet te video. Ovo su divne vesti, Meri. Ti i ja tako dobro funkcionišemo. - Tako je, zar ne? - nasmešila se. Još je osećala zadovoljstvo zbog velikog uspeha njegovih deonica. - Međutim, videćemo šta će se dogoditi kada dođem u Kaliforniju. - Počinjem da palim svece, Meredit... Ili izvodim ples kiše, ili nešto slično. Dubiću na glavi kako bih te nagovorio na ovo. Nadam se da si toga svesna. - Pa i mislila sam tako nešto - nasmejala se opet. Ovaj čovek nije prihvatao ne kao odgovor. Bila je vrlo zahvalna svome mužu što joj je

122

dopustio da ode na razgovor i što ju je tako velikodušno ohrabrivao, posebno zato što se od njega očekivalo da se žrtvuje zbog nje. Međutim, zbog njene dobrobiti je pristao na sve, i zato ga je još više volela. - Vidimo se u sredu - veselo će Kel. Meredit je još neko vreme sedela u tišini i zurila u telefon, razmišljajući šta li će se dogoditi u Kaliforniji.

123

U sredu je let za Kaliforniju protekao bez problema. Kada je izašla iz aviona, noseći poznatu aktovku, Kel ju je čekao na izlazu. Stajao je po strani, tražeći je i lice mu se razvuklo u široki osmeh čim ju je ugledao. - Na trenutak me je obuzela panika dok sam te čekao. Iznenada sam se zapitao šta ako si se predomislila, a nisi imala hrabrosti da me pozoveš. - Ne bih učinila tako nešto - pogleda ga iznenađeno dok joj je uzimao tešku aktovku iz ruke. - Znam. Često me je pratio takav osećaj kada sam bio klinac. Uvek sam se bojao da će moj otac izgubiti karte za cirkus. Nikada ih nije izgubio, ali ja sam se ipak bojao da će se tako nešto dogoditi. - Pa, ovde sam. Mnogo je razmišljala putujući u Kalifomiju, i još uvek nije shvatala kako je mogla očekivati da će Stiv ostaviti posao u bolnici. Više je razmišljala o tome nego o Kalovoj ponudi. Uostalom, znala je da je Kelova kompanija vrlo solidna, a on joj je već rekao da namerava da joj ustupi određeni broj deonica. Međutim, Stiv je još uvek bio njena glavna briga. - Ne mogu verovati da sam to uradila - rekla je još uvek zbunjena njegovom ponudom i Stivovom spremnošću da joj dozvoli da je istraži. - Trebalo je toga pre da se setim. Ali, nikada mi nije palo na pamet da bi Čarli mogao dati otkaz. - I dalje ga je brinulo hoće li mu ru nije bilo ničega što bi ga sprečilo da to uradi. Jedino u slučaju da je dao otkaz tokom prezentacije, prekršio bi odredbe ugovora, ali Čarli je to dobro znao i zato je čekao da se vrate u Kalifomiju. - Meredit, ako se odlučiš da kreneš u ovo, to bi mogla biti najvažnija odluka u tvojoj karijeri. I mislim da nikada nećeš zažaliti ako prihvatiš ponudu. Kada bih bio samo tvoj prijatelj, i da nisam uključen u ovaj posao, rekao bih ti da si luda ako je odbiješ.

124

- Znam. Ali, to je tako velika promena. Ne samo promena u karijeri. Preseljenje u Kalifomiju je veliki korak. - Znam da si zabrinuta zbog Stiva - rekao je dok su podizali njen kofer s pokretne trake - ali ovde ima fantastičnih bolnica. Već sam se raspitao u Opštoj bolnici u San Francisku. Osim toga. rekla si mi da ima prijatelje sa Stenforda. U gradu postoji dobra bolnica i vrlo dobra traumatološka klinika u Oaklandu. Ovde ga zaista čekaju razne mogućnosti. Mogao bi da bude zadovoljan. Međutim, najzadovoljniji je bio Kel. Vraćajući se u svoju kancelariju u Palo Alto, neprekidno je pričao o tome koliko će mu Meredit biti važna. Meredit se svidela ideja isto kao njemu. Gledajući strogo poslovno, ovo je bila prilika života. Prošlo je dva po podne, a oni još nisu ručali. Razgovarali su o poslu već tri sata, pa im je njegova sekretarica konačno donela sendviče. I Kel i Meredit su imali istu radnu etiku, takvu strast i ljubav prema poslu kojim su se bavili da je to prelazilo gotovo u opsesiju. Ostatak poslepodneva proveli su pričajući o novim dijagnostičkim instrumentima i novim proizvodima. - Meredit - rekao je prodorno je gledajući. Bilo je kasno popodne - Ovo ne mogu da uradim bez tebe. - Sigurno da možeš - rekla je tiho. - Stvar je u tome što ne želim. Želim da budeš ovde i da sve ovo podeliš sa mnom. - A istina je - uzdahnula je - da ja želim da budem ovde. Ali, ne znam da li imam prava da to uradim. Osećala se tako rastrzanom između važne odluke u karijeri i svog ličnog života. Još uvek je bila zabrinuta za Stiva , bez obzira na to koliko bi, po Kelovim recima, lokalne bolnice mogle biti dobre. Stiv se već čvrsto ustoličio kao drugi čovek u međunarodno priznatoj traumatološkoj klinici. Niko od njih nije sumnjao da će Stiv kad-tad postati broj jedan. Harvi Lukas već godinama govori da će se povući s traumatologije i

125

početi da se bavi istraživačkim radom, i Stiv je bio siguran da je dan Harvijeve konačne odluke sve bliži. Bio je umoran, imao je srčanih problema, i traumatologija mu je postajala sve veći teret. Lekari na traumatologiji brzo izgore, jednostavno ne mogu stalno da žive pod takvim pritiskom. - Moram Stivu dati šansu da o tome ozbiljno razmisli - rekla je Kelu. - Odluka, ipak, mora biti njegova. - Ja ću mu naći posao ako budem morao, Meredit. Ne želim da te izgubim. - Još uvek me nemaš - rekla mu je smešeći se umorno. Želela je ovaj posao jednako strasno kao i on. Volela je njegovu kompaniju i znala je da mogu dobro sarađivati. Bila je sigurna da bi za njega mogla da učini važne stvari ako prilike budu prave. On ju je u to uverio. Sada je jedini problem bio Stiv. Nije osećala grizu savesti zbog odlaska iz investicione banke u kojoj je radila. Shvatila je da je Kel bio u pravu, tamo je nisu dovoljno cenili. Čak i ako još nije dodirnula staklenu tavanicu, znala je da je prokleto blizu toga. - Meri, šta misliš? Hoćeš li to uraditi? - Celo popodne se trudio da ne insistira i ne nameće joj odluku, međutim iščekivanje mu je teško padalo. Toliko je želeo da prihvati posao. Tog popodneva su se sastali i s Čarlijem Mekintošem. Bila je iznenađena što ju je čak i on hrabrio da prihvati ponudu. Imajući u vidu pravac kojim je kompanija sada krenula, mislio je da bi bila izvrsna za njih. - Nećete zažaliti ako dođete - rekao je. Više se ponašao poput starog prijatelja nego trna u peti, kako ga je doživljavala tokom turneje. - Meredit, vi već poznajete kompaniju. Ovde neće biti mnogo iznenađenja za vas. Osim toga - nasmešio joj se dobronamerno - Kel je fantastičan čovek i zadovoljstvo je raditi za njega. - Prema njemu se ponašao kao prema sinu ili nećaku, a ne kao prema predsedniku kompanije u kojoj je zaposlen. - Nikada nisam radio u deoničarskom društvu čijim se deonicama trguje na berzi, i jednostavno ne nameravam to sada da

126

počnem. Previše sam star da bih se bavio brigama o deoničarima i time da li berze posluju pozitivno ili negativno, povlačeći nas za sobom. Međutim, vas dvoje ste dovoljno mladi da biste u tome mogli da uživate. Izgledalo je da mu je odluka donela olakšanje. - Nadam se da ćete prihvatiti posao, Meredit - navaljivao je, a ona je sve više osećala koliko je žele i cene. Ovde im je zaista bila potrebna. Kel ju je pozvao na večeru, međutim želela je da provede vreme sama kako bi ozbiljno razmislila. Naručila je da joj donesu kajganu u sobu, pozvala Stiva u bolnicu i imala sreće da ga pronađe. - I, kako stoje stvari? - Izvrsno, nažalost. - Zvučala je preplašeno. Celo veče je razmišljala o pozitivnim i negativnim stranama svoje odluke i bila je zbunjena. U njoj je drugi deo govorio da bi zbog Stiva trebalo da ostane u Njujorku i nastaviti da se bavi pređašnjim poslom. Osećala se krivom što ovu mogućnost uopšte daje na raspravu. Ali, kada je već tako daleko došla, morala je da ide do kraja. - Sve je fantastično. Izgleda da bi mi se svidelo ovde, bar što se tiče posla. Nemam pojma kako bi izgledalo živeti u Kaliforniji. Posao mi predstavlja veliki izazov. Međutim, šta je s tobom, dušo? Šta ti zapravo misliš o svemu ovome? - Mislim da bi o ovom poslu zaista trebala da razmisliš - rekao je pošteno. - Zato sam ti i rekao kako mislim da treba da odeš tamo. - Ali, šta je s tobom? Ako ja prihvatim ovaj posao, šta ćeš ti raditi? - Pronaći ću novu traumatološku kliniku - rekao je jednostavno. Nije izgledalo da ga takva odluka emotivno pogađa kao nju, i to ju je iznenadilo. - Ali, šta ako ti se ovde ne bude svidelo? On se nalazio u samom središtu medicine, u gradu koji je bio mnogo veći od San Franciska. San Francisko je izgledao kao provincija po mnogo čemu. Zaista nije moguće uporediti ta dva grada, iako je Kel rekao da je

127

život u Kaliforniji kvalitetniji. Ali, i ona i Stiv su zaljubljeni u Njujork još od početka studija. - Da li želiš da dođem tamo i vidim kako stoje stvari? - pitao je Stiv. - Mislim da je to jedini način da donesemo odluku. Sutra posle posla sešću u avion, posetiću nekoliko bolnica i videću s kim bih iz traumatoloških klinika mogao da razgovaram. Možda bih mogao da uzmem i ponedeljak slobodan, pa ćemo barem znati o čemu govorimo. - Ljubavi, volim te - rekla je Meredit suznih očiju. Uvek je nastojao da joj olakša stvari, ne samo one male već i one daleko veće. - Dobro. Onda ću doći. Osim toga, želim dobro da pogledam tog momka i da se uverim da nije previše zgodan, pre nego što ti dopustim da prihvatiš posao. Nisam baš siguran posle svih tih priča o Gariju Kuperu. Samo se napola šalio, i ona je to znala. Ali Stiv je znao da nema čega da se boji. Njihov zajednički život je bio na čvrstim temeljima i vrlo srećan, ništa ga nije moglo ugroziti. Bila je sigurna u to. - Nije on taj koji me privlači poslu - rekla je lakonski. - To je tako dobra kompanija, a on bi mogao da bude izvrstan saradnik. Pošten je, ima neverovatnu energiju i fantastične zamisli za budućnost. Mislim da će u sledeće dve godine utrostručiti kompaniju i njen uticaj, da ne spominjem dobit. - Onda bi trebalo ozbiljno da razmisliš o tome, Meri. Biću kod tebe sutra uveče. Reci mi samo gde da se nađemo. - Reci mi kojim letom stižeš i dočekaću te na aerodromu. Oklevala je samo delić sekunde. Volela ga je više nego ikada, jer joj je želeo najbolje. Bio je neverovatno nesebičan i tako dobra osoba - taj deo je oduvek volela kod njega. To, i činjenicu da je pametan, da ima izvrstan smisao za humor, da naporno radi, da mu je stalo do toga što radi, kao i da ima najbolje telo koje je ikada videla. Još uvek joj je bio neverovatno seksi. To je bila nepobediva kombinacija, bez obzira na to koliko su im poslovi bili različiti. Osim toga, to joj se i sviđalo. Njihove različite karijere

128

oduvek su ih stimulisale. - Hvala ti, dušo. Ne znaš koliko mi to znači - rekla je nežno. - Slušaj, možda će ovo biti jedna od najboljih stvari koje su nam se ikada dogodile. Možda ćemo u Kaliforniji čak odlučiti da imamo decu. Nije reagovala na njegove reči, pa nije više navaljivao. Osećala je da ionako ima previše toga o čemu mora da misli, brigu oko njegovog posla i Kelove kompanije, i nije toj listi htela da dodaje i decu. Dok je spuštala slušalicu, osećala je kako je gura napred neka sila kojoj ne može da odoli, kao da se ovo moralo dogoditi. Malo se uplašila, ali osećaj je bio neverovatno stimulativan. Četvrtak je provela s Kelom, prateći ga na sastancima i razgovarajući s vodećim ljudima kompanije. Sada je imala bolji uvid u njegovu organizaciju i njegovo osoblje od njega samog, i još uvek joj se sviđalo sve što je videla. Posle podne se javila u svoju kancelariju, ali tam se nije događalo ništa posebno, a oni ionako nisu imali pojma šta ona radi. Rekla im je da mora resiti neke privatne poslove. - Mogu li da te pozovem kod sebe na večeru? - upita Kel dok su završavali posao u šest posle podne. Svi drugi su već otišli. Primetila je da većina ljudi ne radi do kasno, kako je to bio običaj u Njujorku. U njenoj kancelariji nije bilo neobično videti ljude kako rade do devet ili deset sati uveče, pa čak i duže. Međutim, Kel joj je od početka naglašavao da je kvalitet života u Kaliforniji sasvim drugačiji. Izgledalo je da tamošnji ljudi više vode računa o svom zdravlju, o privatnom životu, slobodnom vremenu. Posle posla su odlazili kućama, ili igrali tenis ili se bavili nekim drugim sportom. Takav život je izgledao zdraviji, srećniji, uravnoteženiji. U Njujorku su ljudi koje je sretala u poslovnom svetu izgledali kao da žive u krtičnjaku bledi, umorni i pod stresom. Uglavnom su delovali izbezumljeno i nezdravo. Ovde su stvari izgledale potpuno drugačije.

129

- Volela bih da večeram s tobom, ali moram u devet da dočekam Stiva - objasnila je. - Ne želim da ti upropastim večeru. Nasmešili su se jedno drugom. Već su imali opušten i blizak odnos, prijatno su se osećali kada bi bili zajedno. Vreme provedeno na turneji, i sada ovo istraživanje mogućnosti njegove kompanije - izgledalo je kao da su venčani. - Ionako sam nameravao rano da večeram s decom - Ne moraš. Uzeću taksi, otići ćemo u hotel i pričati. Kel je Stivu ugovorio sastanak u Opštoj bolnici San Franciska za sutra, a idućeg dana su ga očekivali u Oaklandu. Meredit je znala da je Stiv telefonirao prijateljima u Stenfordu. U petak će biti vrlo zauzet, a ona i Kel će ionako morati da se sastanu s važnim klijentima jer je želeo da je upozna s njima. U međuvremenu, čuli su da je, za nedelju dana koliko su se nalazile na berzi, vrednost deonica još porasla. Kel je bio izuzetno zadovoljan razvojem događaja, još je samo morao da nagovori Meredit da se pridruži njegovoj kompaniji. - Zašto ne pođeš kući sa mnom? Ispeći ću hamburgere i hot do". Upravo ova druga strana njegove ličnosti ju je uvek interesovala. Bila je tako nespojiva s poslovnim genijem, kako ga je videla, i mladim stručnjakom visoke tehnologije, kako ga je video ostatak sveta. Zabavljala ju je pomisao na njega kako pristavlja roštilj. - U redu, doći ću - složila se - ako misliš da to tvojoj deci neće smetati. - Još uvek se sećala hladnog dočeka koji su joj priredili tokom prve posete. - Biće sve u redu - uveravao ju je. I bilo je, uglavnom. Endi je se setio i ovoga puta joj je sa smeškom pružio ruku. Čak se setio da joj je suprug lekar. Džuli je bila hladna, ali pristojna. Čak ju je pitala kako je protekao put i pohvalila se kako joj je tata iz Pariza doneo zaista fantastičan džemper. Meredit joj nije rekla da mu je ona pomogla pri odabiru, ali je potajno bila zadovoljna što se Džuli s video poklon. Jedino je još Meri Elen bila kamen spoticanja. Izgledala

130

je ljutito čim je ugledala kako Meredit izlazi iz automobila s njenim ocem i nestala je u svojoj sobi ubrzo posle toga. Sišla je na večeru, međutim ostala je tek koliko joj je trebalo da pojede polovinu hamburgera i kaže da mora nazad u sobu da dovrši zadatak. Kada je Meredit spomenula da joj je srela mamu u Londonu, Meri Elen je delovala baš zadovoljno. Zapravo, činilo se da je Men Elen malo nepoverljivija. - Ne slaže se baš najbolje samnom. Objasnio joj je Kel kasnije, kada su deca ustala od stola pobijenog u dvorištu. On i Meredit su pili kafu, a prijatna mlada domaćica, koja se ujedno brinula i o deci, pokupila je sudove. Kel je objasmo da je domaćica već godinama u njegovoj kući i da je obdarena Božjim darom. - Mislim da Šarlota, kako stari, oseća neku vrstu suparništva prema Meri Elen i gruba je prema njoj. Meri Elen misli da je ona jednostavno zla. Njoj je bilo najteže kad je Šarlota otišla. Imala je šest godina i nije joj bilo lako. Meredit odjednom bi žao te devojke. Ponovo su poveli razgovor o poslu a deca se više nisu pojavljivala. Kada je Kel otišao na plivanje Meredit ga je posmatrala. Imao je vretenasto, snažno telo. Na koledžu je bio član plivačkog kluba. Nije izgledao kao da mu je pedeset i jedna - izgledao je mnogo mlađe. Nije se moglo osporiti da je bio vrlo atraktivan. Međutim, Meredit je bila nestrpljiva da vidi Stiva , i kada je došlo vreme da ide da ga dočeka na aerodrom, Kel joj je pozvao taksi prethodno joj ponovo ponudivši da je odveze. Videla je Stiva kad je izlazio. - Šta je to, knjige. - Ne - nasmešio se - literaturu za čitanje. Nikada nikud nije putovao bez naramka novih knjiga o medicini za koje je mislio da ih mora pročitati ako želi da bude u toku s događajima. Istini za volju, to je bilo sve što ga je interesovalo. Stiv je bio brilijantan lekar, ali je izgledao poput klošara. Za razliku od njega, Kel je bio

131

neprikosnoven u svojoj profesiji, ali je uvek izgledao besprekorno i vrlo elegantno. Dvojica muškaraca koji se nisu mogli više razlikovati. - I, kako ide? Da li je danas bilo još nešto novo? - Stiv je izgledao srećno što je došao, i to joj je bilo drago. - Ne, stvari stoje da ne mogu bolje - gledala ga je toplo i celim putem do hotela živo pričala o Kelovoj kompaniji. Još su dugo posle ponoći sedeli u hotelskoj sobi i pričali. Sledećeg jutra je ostavila Stiva u hotelu. Spremala se s Kelom na sastanke s klijentima, pa je Stiv iznajmio automobil kako bi stigao na mnogobrojne razgovore u bolnicama. Predložila mu je da uzme automobil s vozačem, što se kosilo s njegovim stilom. U agenciji u kojoj je iznajmio auto dobio je nekoliko planova grada, pa je tvrdio kako je siguran da će moći da nađe bolnice u kojima ga očekuju. Meredit ga je poljubila na odlasku i obećala da će ga uveče čekati u hotelu. Poželela mu je sreću i požurila u "Dau Tek" da se sastane s Kelanom. To je bio još jedan izuzetan dan s Kelom. Posetili su trojicu njegovih najvažnijih klijenata, kao i bolnicu koja je najviše upotrebljavala njegovu dijagnostičku opremu. Bilo je to fascinantno popodne, a Kel je bio zadovoljan njenom reakcijom. Kada se pozdravljala s njim, podsetio ju je da ih očekuje u pola osam u svojoj kući. - Jedva čekam da upoznam Stiva . Osećam kao da ga već godinam poznajem, da smo prijatelji - rekao joj je. Iz bolnice nisu želeli ni na šta da se obavežu preko telefona. Faksom im je poslao svoju biografiju, međutim ipak su insistirali da ga vide. - Gde bi želela da živiš? - upitao ju je ležerno, kao da su već doneli odluku ili su barem blizu toga da je donesu. - U centru ili ovde? Meni se sviđa ovde i ne bi mi smetalo da putujem do posla. - Ovde bi mi bilo lakše, ali na tebi je da odlučiš. Ti si taj koji će morati da putuje na posao u nemoguće vreme, i to mnogo češće od mene.

132

- Videćemo. Nekako mi se sviđa ideja da imamo kuću u predgrađu, i - napravio je dramatičnu pauzu, pažljivo prateći njen pogled - čini mi se da bi ovo bilo izvrsno mesto za odgajanje dece, mnogo bolje nego Njujork. A ni ti ne bi bila pod takvim pritiskom pod kojim si tamo, ne bi morala da putuješ ili radiš do ponoći. Ovo bi moglo biti pravo vreme i pravo mesto da se na to odlučimo. Gotovo je zadržao dah dok je čekao njen odgovor. Posle duge pauze u kojoj je izgledalo kao da razmišlja o onome što je govorio, rekla je: - Možda. - To je bilo sve što je mogla da smisli. Nije želela da ulazi u raspravu s njim. Barem zasada. Još su morali da ramisle o celom nizu drugih faktora. - To je odgovor? - upitao je razočarano. - Samo "možda"? Ako ikada odlučimo da imamo decu, Meri, mislim da bi bilo izvrsno da to bude ovde. Da li možeš zamisliti bolji život za dete od ovoga u Ka lifomiji? - Mogu. Život s drugim roditeljima - nasmešila mu se. Izgledala je malo opuštenije. Razgovori o deci uvek su je činili napetom. Ali, morala je da prizna, ovde to ne bi bilo tako loše. Oboje su bili izvrsne volje kada su se u sedam i petnaest uputili Kelovoj kući. Stigli su tačno u sedam i trideset. Čekao ih je pored bazena, a on je izgledao opušteno i lepo kao uvek u savršeno ispeglanoj plavoj košulji, krem pantalonama od gabardena i bosih nogu u "Gučijevim" mokasinama. Stiv je nosio staru košulju na pruge i izgužvani sako od tvida, koji je mrzela. Poželela je da se setila da mu spakuje torbu pre nego što je otputovala za Kaliforniju. Sledeći put će to sigurno učiniti, obećala je sebi dok su se dva muškarca rukovala, pozdravljajući se. Kel je upravo govorio Stivu koliko se raduje što ga upoznaje posle svega što mu je Meredit ispričala o njemu. - Vaša supruga je izvrstan glasnogovornik u vašu korist, Stive . Nadam se da to znate. Nije prestajala da priča o vama. To su bile prave reči i Stiv je izgledao zadovoljno dok je posmatrao Kela.

133

Razgovor je tekao opušteno i lagano dok su raspravljali o svemu i svačemu. Konačno, Kel je postavio pitanje bolnica koje je Stiv posetio i razgovor se na kraju poveo o visokotehnološkoj dijagnostičkoj opremi koju je Kel proizvodio. Stiv je dao svoje stručno mišljenje o opremi, pohvalivši dva Kelova aparata. Takođe je izneo neke zanimljive ideje s doktorskog gledišta. Izgledalo je da je Kel zadovoljan onim što je čuo. Ušli su u trpezariju tek posle sat vremena. Kel je poslužio Mouton-Rothschild Bordeaux i impresionirao Stiva . U jedanaest sati su još uvek razgovarali uz konjak. Meredit je imala utisak da je veče dobro prošlo. Izgledalo je da su se muškarci svideli jedan drugome. - Šta misliš o njemu? - pitala je kada su se automobilom vraćali u hotel. Interesovalo ju je Stivovo mišljenje o Kelu. - On je neverovatno pametan čovek. Imaš pravo, dobro izgleda, ali posle nekog vremena zaboraviš na tu činjenicu. Ima toliko inovativnih ideja i toliko toga želi učiniti da na neki način počneš da razmišljaš poput njega i zaboraviš na finu odeću i izgled filmske zvezde. Vidim zašto ti se toliko sviđa. - Budalasto se nasmešio. - Izvinjavam se zbog ovog sakoa, Meri. Sledeći put ću poneti bolji. - Koga je briga? - nasmešila se voljenom čoveku. Bila je toliko ponosna na njega i toliko ga je volela da joj je bilo drago mu se Kel svideo. Ostala je zbunjena njegovim sledećim recima. - Mislim da moraš prihvatiti posao. Čini mi se da sebi nikada ne bi oprostila da to ne učiniš. Uvek bi se pitala šta se moglo dogoditi da si došla ovamo. Dušo, moraš to uraditi. - Ti si neverovatan. A šta ćeš ti? - Naći ću već nešto. Ima ovde mnogo posla. Samo moraju da nađu mesto za mene. - Bio je siguran da će s vremenom i do toga doći. - Sada je glavno da preuzmeš ovaj posao. Želim da budeš srećna.

134

Oči su joj se napunile suzama. Bio je tako dobar prema njoj i tako nežan, velikodušno je obasipajući optimizmom. - Neću doneti nikakvu odluku dok ne vidimo kako ti stojiš s poslom. Ovo se tiče nas oboje, ne samo mene, bez obzira na to koliko si ti nesebičan. - Sačekajmo da vidimo šta će se dogoditi u ponedeljak. U međuvremenu, hajde da se ovog vikenda lepo provedemo. Kel je ponudio da im sledećeg dana bude vodič, međutim Stiv je rekao kako bi želeli sami da otkrivaju grad. Na kraju su se složili da će se videti u nedelju po podne na bazenu i večerati s njim i decom. Kel je odlučio da napravi roštilj, a Stiv i Meredit su želeli pre toga da provedu vreme u gradu. U subotu su otišli u Marin i spuštenog krova na iznajmljenom kabrioletu provozali se mostom Golden Gejt. Ručali su u Sosalilu i lunjali po prodavnicama. Večerali su kod Skoma. Pogled je bio spektakularan. Posle večere su se vozili ulicama San Franciska i završili na irskoj kafi u poznatoj kafani Fišermens Vorf. U ponoć ju je odveo na poluostrvo i razgovarali o gradu koji su videli. Kel im je rekao da bi Pacifik Hajts bilo mesto gde bi mogli živeti, pa su se provozali tim delom grada lepih viktorijanskih kuća od cigala i šarenih vrtova. Sve je izgledalo uredno i čisto, a ulice su bile besprekorne. Grad je Stiva sasvim osvojio. U nedelju ujutro posetili su Stenford i Palo Alto. Oboje su bili oduševljeni svim što su videli i koliko im se čitav grad zapravo svideo. Stigli su u Kelovu rezidenciju u nedelju po podne i pridružili se njemu i deci pored bazena. Dok je Stiv igrao vaterpolo s Kelovom decom, Meredit i Kelan su razgovarali. - Mislim da si ga preobratio - rekla je Meredit posmatrajući ga. - Zaljubio se u San Francisko. - A ti, Meri?

135

- Meni se sviđa tvoja kompanija i posao. Nasmešila mu se. Oboje su znali da bi poslom koji joj je nudio bila zadovoljna i da živi na Severnom polu. - Ti si radoholičar, poput mene. Beznadežni smo. - Posmatrao je njenog muža kako se igra s njegovom decom i nasmešio joj se. - On je dobar čovek, Meri. Bila si u pravu. A čujem i da je izvrstan lekar. - Pre nego što ga je preporučio bolnicama u kojima mu je ugovorio sastanak, Kel se raspitao o Stivu . - Kakva je situacija s poslom? - Još ništa. Nema slobodnog mesta za njega, ali čini mi se da Stiv ne paniči zbog toga. U ponedeljak ima razgovor u 1st Beju. - Nadam se da će biti uspešan - rekao je Kel iskreno. Naumio je čvršće nego ikada da je privoli da mu se pridruži. Poslednja tri dana samo su mu potvrdila ono što je mislio o njoj. - I ja se nadam - rekla je tiho. Stiv je bacio loptu na Meri Elen i ona je zadovoljno zavrištala. Koliko god su se deca s Meredit držala rezervisano, izgledalo je da su bez problema prihvatila njenog muža. Međutim, Meredit ionako nije bilo prijatno s decom, a ona su to osetila. Bilo je to prijatno popodne. Stiv, Kel i Meredit su se upustili u dugu i zanimljivu raspravu, uglavnom o politici i njenom uticaju na poslove. Stiv je imao sopstvena razmišljanja o politici u odnosu na medicinu, pa su satima razmenjivali stavove. Na odlasku, Kel mu je poželeo mnogo sreće sledećeg dana i rekao Meri da je očekuje ujutro u kompaniji. Sledećeg podneva, ona i Kel bili su u njegovoj kancelariji kada ju je Stiv pozvao. Zvučao je vedro. - Šta je bilo? - pitala je rastreseno. Naime, ona i Kel su razmatrali izglede kompanije za sledeće četvoromesečno razdoblje. - Mislim da bi ti se neke vesti mogle svideti. - A koje to? - upitala je smešeći se dok ju je Kel napeto gledao.

136

- Dobio sam posao. A i ti si, pretpostavljam. Žele da počnem prvog januara. Šef njihove traumatološke odlazi, a kad provere moje reference, što će sigurno uraditi i nazvaće Lukasa, i biću novi šef traumatološke klinike. Kako ti to zvuči? - To! - pogledala je Kela. - Čestitam, najdraži! - Gotovo je ostala bez reči. Sve kockice su se složile uz tako malo truda. Kao da je tako trebalo biti. Očigledno je sudbina ovde umešala svoje prste. - I ja tebi. Hoćeš li reći Kelu da prihvataš posao? - Šta ti misliš? - uzvratila je pitanjem. Želela je da bude sigurna da se on slaže s njenom odlukom. Sada su oboje pronašli izvrsne nove poslove, i osećala je kako ogroman teret polako pada s njenih leda. Mogla je da prihvati posao koji joj je Kel nudio, a koji je tako jako želela. Znala je da je otkazni rok Čarlija Mekintoša dve nedelje, ali je pretpostavljala da bi on ostao duže, posebno kada sazna da će ona preuzeti posao i da će joj trebati neko vreme da poveže stvari. Ako se zainati, dve nedelje bi značilo osmog oktobra, a nije bilo apsolutno nikakvog načina da se ona tako brzo organizuje. Ako ništa drugo, svojoj firmi je trebalo da ponudi razuman otkazni rok. Razmišljala je o razdoblju od mesec dana, a morala je i da proda stan u Njujorku. Stiv je rekao da ga u 1st Beju očekuju prvog januara. To joj se činilo primerenim rokom. - Najkasnije petnaestog oktobra - odgovorio je Kel mirno. Nasmejala se, misleći da se šali. - Jako smešno. Ozbiljna sam. Stiva očekuju prvog januara. Možda da dođem petnaestog decembra, ili odmah posle Božića? - Ne dolazi u obzir, Meredit. Na scenu je stupio oštar biznismen kojeg je viđala na delu. Sada je morao da misli na svoje potrebe i na potrebe "Dau Teka". Nije mu padalo na pamet da je čeka tri meseca.

137

- Čarli mi je već rekao da ne želi da ostane ni dan duže od onoga što je planirao, što je grozno s njegove strane, ali to je Čarli. Ne može dočekati dan da ode. On i žena su već isplanirali dvomesečno putovanje po Aziji. - Kel, nikako ne mogu da dođem ovamo za tri nedelje. To je suludo. - Bila je više nego zbunjena njegovim ponašanjem. Osim toga, nije želela da bude razdvojena od Stiva dva i po meseca. To ne bi bilo pošteno ni prema kome. Ali, morala je da misli i na potrebe "Dau Teka" i Kelana. - Ja ne mogu da funkcionišem bez finansijskog direktora. Znao je da njeni partneri neće biti presrećni, ali, ako se on pita, zaslužili su. A ono što je nju zaista zabrinjavalo, bio je njen muž. Biće teško živeti odvojeno dva i po meseca. Nije se radovala tome, i znala je da se ni njemu ideja neće svideti. Kao i obično, Stiv ju je iznenadio. - Ako tako treba da bude, dušo, neka tako i bude. Moraš prihvatiti mesto, neće te čekati, a i ja ću brzo doći. Ponovila mu je da je izuzetan čovek. U avionu su opet razgovarali o tome. Stiv je rekao da bi se mogao pobrinuti za prodaju stana i ponovo ju je uveravao da će drage volje putovati do San Franciska da je vidi kad god bude imao slobodne dane. - Znaš - priznao joj je Stiv negde iznad Stenovitih planina, sa čašom vina u ruci - Kel mi se svideo više nego što sam mislio - reče pomalo smeteno. - Ranije sam bio malo ljubomoran na njega. Ali, čini mi se da nema skrivenih namera. Mislim da te izuzetno poštuje, ali i da ga interesuje samo posao. Meredit je bila srećna što to čuje, jer je i sama oduvek imala takav utisak. Veoma su se zbližili na putu, međutim ne na način koji bi je zabrinuo. Bili su dobri prijatelji i bliske kolege. - Sviđaju mi se i njegova deca. Dobri su. Šteta zbog njihove majke. Meredit je klimnula glavom gledajući kroz prozor, i tada je vide-la kako je Stiv posmatra blaženo se smeškajući. Pretpostavljala je šta sledi.

138

- Kada je reč o tome. šta misliš da, nakon što provedemo tamo neko vreme, nekoliko meseci, možda šest... počnemo da razmišljamo o detetu? Meredit će tada imati trideset osam godina i nije mogla da poriče da bi trenutak bio pravi, ako tako odluče. Oduvek je govorila da bi, ako bi se već odlučili na dete, želela da rodi pre nego što napuni četrdesetu. Ako bi već radili na tome, imala bi trideset devet godina kada bi dete došlo na svet. Sa medicinskog gledišta, Stiv je oduvek bio manje sklon ideji da zasnuju porodicu u kasnijim godinama. - Zašto ne sačekamo da vidimo kako će se stvari odvijati? - upitala je. Ovo je bio refren koji je i više nego dobro poznavao. Bio je razočaran njenim odgovorom. - Ako budemo čekali da "vidimo", ja ću imati devedeset godina, a i dalje ćemo razgovarati o tome. Meredit, u sledećih nekoliko dana moraćeš da odlučiš. Mislio je da se ona boji fizičkog dela trudnoće i porođaja, i bio je donekle u pravu, ali ono čega se još više bojala bila je obaveza i posvećenost koju bi dete od nje zahtevalo. - Zašto bi trebalo da odlučim? - upitala je uznemireno. Znala je da mu mnogo duguje, imajući u vidu čega je sve bio spreman da se odrekne u Njujorku, ali nije bila sigurna da je želela da dete bude deo njene zahvalnosti zbog svega što je radio. Zapravo, znala je da to ne želi. Nije želela da mu daje lažna obećanja. Sve što je trenutno želela bilo je da pomogne Kelu da proširi posao. Za nju je to bilo mnogo zanimljivije od majčinstva. - Čini mi se da je Kel u stanju da brine o porodici i da rukovodi kompanijom. Mislim da bi i ti to mogla, Meri. Pomoći ću ti. - Znam da bi mi pomogao - rekla je zabrinuto. - Ja samo ne znam da li to želim u ovom trenutku. - Možda nikada nećeš znati dok to ne učiniš.

139

- Ali, šta tada? Šta ako mi se ne svidi? Šta ako to bude previše za mene, ako mi upropasti karijeru ili uvidimo da ne možemo da uskladimo dete i posao? Dete ne možeš da vratiš ako ti se ne svidi. - Ne mogu da zamislim da ne bi volela dete - rekao je nežno. - Deca me plaše - rekla je Meredit iskreno. - Ja nisam kao ti. Tebe deca obožavaju, a na mene gledaju kao da sam veštica iz "Uspavane lepotice". Nasrne jao se na ovo poređenje i nagnuo se da je poljubi. - Moje dete neće misliti da si veštica, obećavam ti. - Razgovaraćemo opet o tome kada se smestimo. - Završila je razgovor odlučno kao što je to uvek radila proteklih četrnaest godina i počela da razmišlja o drugim stvarima. Razgovor o deci ju je odu-vek plašio. - Kada ćeš dati otkaz u bolnici? - upitala ga je želeći da skrene razgovor na drugu temu, ali i zato što je želela da zna odgovor. - Čim se vratimo, mislim. Želim da im dam rok od tri meseca. Na taj način bih mogao da ti se pridružim na Zapadu još pre Božića. - Zvučalo je odlično, jedino što su ih očekivala stalna putovanja, ali Stiv ju je uveravao da će vreme brzo proći, a i ona će sigurno biti zauzeta. - Šta ćeš ti učiniti? - upitao je. - Reći ću im sutra. - Neplanirano je produžila put za jedan dan i počela se pitati da li nešto sumnjaju. - Neće im se to svideti. - Kel je u pravu, zaslužili su. Ne cene te. Ali, pokazalo se da je cene više nego što su Stiv i Kel mislili. Kada je partnerima saopštila novost, bili su neprijatno iznenađeni. Nisu mogli da veruju da je odlučila da ode, a posebno kada im je rekla da odlazi za tri nedelje, i to u Kaliforniju. Ali, posle početnog šoka, prihvatili su odluku. Čak su joj, nedelju dana pre definitivnog odlaska, priredili vrlo prijatnu večeru. Bilo je teško poverovati da je dvanaestogodišnje razdoblje njene karijere u investicionom bankarstvu pri kraju. Ona i Stiv sedeli u svom stanu veče pre njenog polaska. - Izgleda kao da odlazim na koledž, ili tako nešto, zar ne?

140

Još uvek ne mogu da verujem. - Ni ja - rekao je mršteći se - ali, sviđa mi se. U bolnici je rekao da odlazi. Posle početnog šoka, kolege su bile srećne zbog njega. Lukasu je posebno bilo žao, jer je to značilo da će morati bar još godinu dana da provede na traumatološkom pre nego što bude mogao da se posveti svom istraživanju. Međutim, već su tražili nekoga ko bi zamenio Stiva , nažalost, još uvek bezuspešno. Stiv je obećao da će, ako pronađu kandidata, drage volje pomoći svom na-sledniku. A obećao im je i da neće otići dok ne pronađu zamenu. Kalifornijska bolnica se složila s predlogom, čak i ako to bude značilo da će Stiv kasniti u dolasku. Bili su vrlo razumni oko cele situacije. Sledećeg dana, Stiv se zaputio u bolnicu, a Meredit na aerodrom. Iza nje je bila nedelja puna emocija. Petak je bio poslednji dan kada je zatvorila vrata svoje stare kancelarije. Sa žaljenjem se oprostila od kolega i prijatelja. Bilo je i suza, toplih pozdrava i mnogo dobrih želja. Dok je napuštala stan, pogledala ga je još jednom, kao da se više nikada neće vratiti, pokušavajući da se seti da li je nešto zaboravila. - Polako, dušo - rekao je Stiv nežno. - Vratićeš se sledećeg vikenda. - Znam. Valjda sam malo nervozna. - Nemoj da budeš - hrabrio ju je. - Sve će biti u redu. Biće fantastično. - Znam - nasmešila mu se i zatvorila vrata.

141

Posao u Kaliforniji bio je upravo onakav kakvom se Meredit nadala. Bio je uzbudljiv, pun izazova, a raditi za Kelana Daua. Gledajući profesionalno, bila je to životna prilika. U savršenoj harmoniji su prisustvovali sastanku za sastankom, satima boravili u kancelariji razgovarajući o novim projektima. Meredit je svaki dan završavala vedra i uzbuđena. Uređen stan, iznajmljen za nju, bio je svetao, prostran i prijatan. Telefonirala je Stivu što je češće mogla kako bi mu ispričala šta se događa u njenom životu, ali kao i obično, nije bilo lako doći do njega. Kada bi uspeli da se čuju, delovao je srećan zbog nje. Čak je bio pun razumevanja kada mu je rekla da je prezaposlena i da neće moći da se izvuče i vrati u Njujork na vikend posle prve nedelje. Još je pokušavala da pohvata repove nedovršenih projekata što joj je ostavio Čarli Mekintoš. - Žao mi je, mili - rekla mu je u četvrtak kasno uveče. Bila je u Kaliforniji i na poslu četiri dana, i još nije uspevala da dođe do daha. - Ne brini za to. Možda možeš u toku vikenda da potražiš kuću za nas. Budući da će on raditi u 1st Beju, složili su se da bi trebalo da potraže kuću u gradu. Tako će oboje morati da putuju, međutim Stivu će biti lakše da putuje iz grada nego iz Palo Alta. U tom slučaju trebalo bi mu dva sata da stigne do posla, što je jednostavno bilo previše. Život u gradu bio je dobar kompromis i Meredit se složila s tim. - Potražiću je u nedelju - obećala je. Imala je čvrstu nameru da održi obećanje, ali kada je stigla nedelja, ona je još bila zatrpana poslom. Sedela je na terasi okružena gomilom papira. Sinoć ju je Kel pozvao na

142

večeru, ali je odbila njegovu ponudu i pojela sendvič. Pozvao ju je ponovo u nedelju po podne, kada je obavila većinu posla, pa je pristala. Večerala je rano s njim i decom. Ovoga puta svi su prema njoj bili prijazni, a nakon što su upoznali Stiva , čak je i Meri Elen konačno poverovala da Meredit nije devojka njihovog oca. Njena druga nedelja u "Dau Teku" prolazila je još bolje od prve, i sredinom nedelje bila je sigurna da će stići u Njujork na vikend. Ali, ovoga puta je Stiv pozvao nju. Harvi Lukas je bio bolestan i morao je da ga menja. Meredit nije bila previše razočarana. Imala je toliko posla i bila mu je zahvalna što će moći da ostane u Palo Altu i odradi što je moguće više. - Nije baš da smo prvaci u usklađivanju, zar ne? - upita Stiv s prizvukom nervoze u glasu. Imao je mnogo posla, ali mu je svejedno nedostajala. Bilo je tužno doći noću u prazan stan kada bi kona��no predao smenu. Osećao se poput deteta. koje nema s kim da se igra. Prošle su već dve nedelje otkako se nisu videli. Međutim, kap koja je prelila čašu bio je njen treći vikend u Kaliforniji. Čvrsto su obećali jedno drugom da im ovoga puta ništa neće stati na put da se vide. Imala je rezervaciju za let u Njujork za petak uveče. U sredu je Kel saznao da će klijenti, koje su očekivali u četvrtak, stići u San Francisko tek u petak. Kel ju je zamolio da ostane. Ti klijenti su mu bili važni. - Znam da se verovatno spremaš u Njujork ovog vikenda - rekao je izvinjavajući se - ali mnogo bi mi značilo kada bi ostala. Samo ovaj put. Mislim da bi stvari potpuno drugačije stajale kada bi te ti klijenti upoznali. - Naravno, Kel - rekla je bez oklevanja. Znala je koliko su mu važni ti klijenti i mogla je da se stavi u njegovu kožu. Nadala se da će Stiv shvatiti. Ali, ipak ju je iznenadila i uznemirila njegova reakcija. - Pobogu, Meri. Prošle su već tri nedelje. Hoće li tako biti i u sledeća dva meseca? Kada ću te, do đavola, videti?

143

Sada je bio zaista ljut i zabrinulo ju je što ne pokazuje više razumevanja. Osećala se pomalo i krivom jer ne može da putuje u Njujork, pa je počela da se pravda. - Ne ostajem ovde zbog teniskog turnira ili zabave u vrtu. To je biznis, mili. Moram da budem tu. - Sereš. Kel može da ih zabavlja i bez tebe. - Ne, ne može. Ili barem ne želi. A ja radim za njega. Ne mogu samo tako da odšetam kada me je zamolio da ostanem. Nismo planirali da tako ispadne. "TIQ" je naš najveći klijent. - Ma divno. I šta bih ja sada trebalo da uradim? Moram da radim u nedelju, znači ja ne mogu da doputujem kod tebe. Znala si to. - Bio je ljut i razočaran. - Doco biću sledećeg vikenda kući. Kunem ti se, časna izviđačka. Završili su razgovor, a Stiv je još bio besan. Pozvao ju je ponovo i nastavio svađu. Bio je razočaran što se neće videti, ali ona nije mogla da mu pomogne. Posao je posao. Kel je angažovao agenciju za posluživanje hrane i organizovao večeru u svojoj kući u petak uveče. Pozvao je još tri para i veče je proteklo vrlo prijatno. Zamolio je Meredit da bude kod njega pre nego što dođu ostali gosti. Došla je u novoj crnoj koktel haljini koja je meko padala oko njenog tela. Izgledala je prefinjeno i vrlo elegantno i čini se da je Kel bio vrlo zadovoljan kada ju je ugledao. - Ova haljina je pun pogodak, Meri! Baš kao i ti! Ukratko joj je opisao drage parove koji će biti na večeri, znajući da je o ljudima iz "TIQ-a" pročitala sve što postoji. Kada su gosti stigli, bila je vrlo ljupka domaćica. S lakoćom se kretala između parova, razgovarala o poslu s muškarcima i provodila određeni deo vremena sa ženama. Međutim, budući da je većina žena razgovarala o svojoj deci. Meredit se ponovo vratila kod muškarca, gde su se razgovori uglavnom vrteli oko posla. Kel ju je ozareno posmatrao. Bila je savršena. Kada su gosti konačno otišli, složili su se da je veče bilo uspešno, hrana izvrsna, ljudi

144

zanimljivi, a razgovori živi. Izgledalo je da se gospodin iz "TIQ-a" zaljubio u Meri. - Potpuno si ga opčinila - reče Kel gledajući je s divljenjem. - Bila si izvrsna. Hvala što si ostala. Znam da si planirala da odeš u Njujork, ali ova večera mi je bila izuzetno važna. - Znam - rekla je jednostavno. - Da li se Stiv naljutio? - upitao je zabrinuto. Oklevala je s odgovorom. - Malo. Ali sledećeg vikenda idem kući. Shvatila je da vikend-putovanja u Njujork neće biti tako jednostavna kako je u početku mislila. Tešila se da moraju izdržati još samo dva meseca, a ne zauvek. A i Stiv će morati da pokaže više razumevanja. Počela je da radi u novoj kompaniji i trebaće joj vremena da se dokaže. - Zaista mi je žao - rekao je Kel iskreno. - Kreni ranije kući idućeg petka. - Hvala. Baš bih mogla. Ovaj vikend ću iskoristiti za lov na kuću u gradu - rekla je dok su polako išli prema njenom automobilu. Bila j zadovoljna što je veče dobro proteklo. - Mogu li da idem s tobom? - upitao je neočekivano. - Biće ti dosadno - odgovorila je. Osim toga, planirala je da obavi i kupovinu. - Verovatno želiš da budeš s decom - rekla je dok joj je otvarao vrata automobila. - Zapravo, svi su zauzeti. Nikome ne trebaju moje vozačke usluge. Zaista bih voleo da ti pravim društvo. Volim da razgledam kuće. - U redu - rekla je - ako zaista želiš. - Kada da dođem po tebe? - Može oko pola jedanaest? Dogovorila sam se za razgledanje prve kuće u jedanaest. - Doći ću u deset i petnaest, da ne zakasnimo, i hvala ti još jednom na ovome večeras... Bila si zaista izvrsna - dodao je smešeći se toplo. Minut kasnije, ona se odvezla. Sledećeg jutra u deset i petnaest Kel je došao po nju. Na sebi je imao svetlosmeđe pantalone, mornarskoplavu dolče-vita majicu i sako. Kao i

145

obično, bio je vrlo privlačan. Počela je da se pita da li taj čovek ikada izgleda nesavršeno. Poznajući Kela, bilo je teško zamisliti tako nešto. Odvezao ju je u grad i usput su, kao i uvek, čavrljali o poslu. Prva kuća bila je vrlo razočaravajuća. Ali druge dve koje su pogledali bile su u predelu Pacifik Hajtsa. Jedna je bila vrlo lepa stara kuća s predivnim pogledom, ali je zahtevala temeljno preuređenje. Druga joj je bila suviše mala, iako se Kelu svidela. Međutim, Meredit je rekla da bi se u njoj osećala klaustrofobično. - Zavisi od toga koliko dece planirate - rekao je dok su se vraćali u automobil. Upravo je predložio da ručaju u restoranu "Voterfront". Oboje su umirali od gladi. - Vrlo smešno. Znaš da ne želim decu, Kel. Sada imam "Dau Tek". On je moje novorođenče. - Nisam siguran da je to tvom mužu jasno toliko koliko je meni - nasmešio se. - Spomenuo mi je nešto kada ste bili kod mene na večeri, kada je plivao s decom. - Znam - rekla je nervozno. To joj nije bila omiljena tema. - I dalje vrši pritisak, i čini mi se da je delimično i zbog toga pristao da dođe ovamo. Ali, ja se jednostavno ne vidim u ulozi majke, pogotovo ne sada. - Mislim da si samo preplašena. Još verujem u svoju prvobitnu teoriiu. - Koju? Da nisam odana Stivu ? Kako to možeš da kažeš, pogotovo sada kada si ga upoznao? - Ne kažem da nisi odana Stivu - ispravio ju je. - Mislim da jesi. Možda nemaš poverenja u vašu vezu ili u budućnost. To je bila njegova stara teorija. Čula ju je još prve nedelje kada su se upoznali, a sada ju je ponavljao. - Posle gotovo petnaest godina, ne znam šta bi to moglo da izazove moje nepoverenje. On nikud ne ide, a bogami ni ja. Ja samo verujem sopstvenim instinktima. Poznajem sebe. Kao što si davno rekao za Šarlotu, ni ja sebe ne vidim u ulozi majke. Mislim da bi bilo pogrešno ići protiv toga.

146

- Da li ste se u početku dogovorili oko toga? - upitao ju je dok su ulicom Divisadero šetali prema moru. Oklevala je s odgovorom. - Verovatno nismo. Ali, imala sam dvadeset tri godine kada sam se udala. Nisam baš sigurna da sam poznavala sebe, niti razumela koliko će mi značiti karijera. Potrebno je neko vreme dok to shvatiš - rekla je jasno. - Znam. Ali postoje još neke stvari, ne samo karijera. I mislim da i ti to znaš. - Ne znam na šta misliš, Kel. - Poznajem ljude koji su bili godinama u braku i nikada nisu imali dece, ili zbog toga što ih nisu želeli, ili zbog toga što nisu mogli da ih imaju. I pre nego što su se snašli, zaljubili su se u nekog drugog, ponovo se oženili, i bum, napravili dete. Nije to nova teza. To je samo priroda stvari - rekao je samouvereno. - Da li hoćeš da kažeš da ćemo se Stiv i ja rastati? - Zaprepastila ju je ta mogućnost. Na to nikada nije ni pomislila. - Bog zna, ali nadam se da nećete. Pokušavam samo da ti kažem da ništa u životu ne možeš da predvidiš. Ako situaciju dobro sagledaš, kladim se da decu ne želiš iz drugih razloga, ne samo poslovnih. Možda misliš da ne biste bili dobri roditelji. - Mislim da bi on bio fantastičan otac kada ne bi radio u dvodnevnim smenama. Za sebe nisam tako sigurna. Možda si u pravu. Da smo želeli decu, već bismo ih imali. Izgleda da se ljudi odlučuju da imaju decu bez obzira na sve, bez obzira na loše okolnosti ili pogrešno vreme, - Možda ih ni on ne želi. a tvoje oklevanje koristi da opravda sebe. Sve su joj to bile nove mogućnosti, a neke od njih je vredelo dublje razmotriti. Pitala se da li je Kel bliže istini no što bi ona to želela. Ručak u restoranu "Voterfront" bio je zabavan, a posle neverovatan. Posle ručka su posetili Palatu Legije časti, neko vreme šetali, čavrljali i divili se slikama. Na odlasku, pozvao ju je da se pridruži njemu i deci na večeri.

147

- Umorićeš se od mene ako me budeš gledao za obrocima tri puta dnevno - zadirkivala ga je, međutim on je bio uporan - Budući da si zbog mene zaglavila ovog vikenda, najmanje što mogu da uradim jeste da te nahranim. Bilo joj je toliko lepo s njim da se nije opirala. Bio je zabavan i uvek su imali toliko tema za razgovor, uglavnom o poslu Te večeri deca nisu bila iznenađena što je vide. Meri Elen je bila kod drugarice, a Endi i Džuli su gledali film na videu. Kada su sišli u predvorje i ugledali je, pozdravili su je kao starog prijatelja. Endi je bio vrlo uzbuđen zbog ragbi utakmice na koju će ići u nedelju. Najnersi su igrali protiv Bronkosa. - Da li ideš s nama? - zainteresovano ju je upitao Endi za večerom. - Ne, ne idem - odgovorila je pristojno. - Zašto ne ideš? - upita Kel smešeći se. - To je odlična ideja. Voliš li ragbi? - Ponekad. Ja sam obožavatelj bejzbola. U Njujorku je obično toliko hladno da odlaskom na ragbi utakmicu rizikuješ da promrzneš do kostiju. - Ovde je bolje - uveravala ju je Džuli. Malo-pomalo, plima njihovog oduševljenja prešla je i na Meredit, i još se nije snašla, a već je pristala da im se pridruži. - Da li si siguran da deci neće smetati? - upitala je Kela kada su deca ustala od stola. - Naravno da neće. Zašto bi? Ti si sada deo porodice, Meredit. Uopšte im ne smetaš. - Ma, njima se Stiv svideo, jer je igrao vaterpolo s njima. - Svideo im se, ali sviđaš im se i ti. Džuli misli da si pametna, a Endi misli da si vrlo lepa. Ima dobar ukus - rekao je ponosno - na mene je. - A Meri Elen me mrzi - rekla je smejući se dvostrukom komplimentu. - Možda bi trebalo nju da pitaš da li se slaže da idem s vama.

148

- I njoj se sviđaš. Njoj samo treba nešto više vremena da se približi ljudima. Poslednji put kada si bila ovde, svidelo joj se ono što si imala na sebi. U njenim godinama, to je glavna stavka. Rekla je da si kiti, što je ogroman kompliment s njene strane. Ako želiš da znaš, ja nisam kul, jer sam joj otac. Misli da imam dvesta godina i da se veći deo vremena ponašam glupo. Prošle nedelje mi je rekla da sam jadan. - Sad vidiš na šta mislim - rekla je Meredit gledajući ga s poštovanjem. S lakoćom se hvatao u koštac i s poslom i s decom. - Ja ne bih znala kako da se ponašam. Da me ćerka nazove nikakvom, srce bi mi prepuklo. - Vremenom očvrsneš. Nakon što ti milion puta kažu da te mrze, počinju da ti nedostaju te reči ako ih ne čuješ dovoljno često. "Jadan" je visoko priznanje kada dolazi od četrnaestogodišnjakinje. U svakom slučaju, bolje je od "retardiran". Prošle godine sam bio "retardiran", a na početku leta "zao". Prošle nedelje Džuli mi je rekla da sam zaista glup, ali to je bilo zato što sam joj zabranio da se šminka. Moraš naučiti žargon, to je sve. Smejao se, pa je i Meredit prasnula u smeh. S njim je sve bilo lako. - Mislim da je lakše završiti fakultet nego odgajati decu. - To je drugačije - rekao je i nežno joj dodirnuo ruku. - Ti si izuzetna žena, da li to znaš? I izvanredno društvo. Hvala što si ostala ovog vikenda. Znao je da joj je ostanak predstavljao žrtvu i hteo je to da joj nadoknadi. Osim toga, u njenom društvu se vrlo prijatno osećao. Čak je uživao dok su zajedno tražili kuću. Oboje su prasnuli u smeh kada je posrednik mislio da je on njen suprug, ali to je bila očekivana pretpostavka. Primetio je da nije bila previše zainteresovana da pronađe kuću. I izgledalo je da svakoj od njih pronalazi manu. Pitao se da li zaista želi da živi u gradu. Znao je da je to ustupak koji čini za Stiva , ali palo mu je na pamet da Meri zapravo želi da živi u Palo Altu. To bi joj sigurno mnogo više odgovaralo. - Kako ti se sviđa stan? Da li ti je udobno?

149

- Divan je - priznala je. - Moraću da se iselim i počnem da živim u gradu. Stiv želi tamo da kupi kuću. A meni se čini da bi mi bolje bilo da živim u stanu. - Kladim se da znam zašto. Nema dečje sobe. Bože, zaista si tvrdoglava! - Gle ko mi govori! - Počela je da ga zadirkuje zbog nekih stavova koje je prošle nedelje izrekao. Međutim, usprotivio se i nepopustljivo insistirao da bude po njegovom, bez obzira na argumente kojima ga je obasipala. - Znači, pročitala si me, a? Osećao se pomalo posramljeno dok joj je sipao vino. Satima su sedeli u njegovoj udobnoj dnevnoj sobi i razgovarali. Tek je posle ponoći otišla kući. Osvanuo je pred njenim vratima iduće jutro u jedanaest kako bi je odveo na ragbi utakmicu. Deca su bila s njim. Razmilela su se po njenom stanu poput mrava. Devojke su zaključile da je stan M, a Endi je rekao da mu se sviđa. Tokom utakmice uspeli su da uhvate loptu. Pobedili su Bronkosi i Endi je bio van sebe od besa. Međutim, osim toga, proveli su predivan dan jedući hot dog, kikiriki i sladoled. Napuštajući utakmicu, Meredit je bez razmišljanja krenula s njima kući. Pomogla je Kelu da skuva večera. Bilo je lepo biti s njima, biti deo porodice. Bilo joj je žao kada ju je Kel odvezao kući. Zahvalila mu je na predivnom vikendu. - Bilo mi je predivno. - Provela je s njim tri dana, videla ga je u različitim situacijama. U svakoj je uživala, ne dosađujući se ni na trenutak. - Nadam se da deci nije smetalo što sam vam se pridružila. - Nikako. Uživali su. Devojkama daješ dobar primer, da žena može da bude i pametna i lepa, i uspešna i draga. Vrlo je važno da to prepoznaju. - Zaista sam uživala. Zahvali im se u moje ime. I tebi hvala, Kel. - Ti si nešto najbolje što mi se dogodilo u poslednje vreme, Meredit. I nadam se da to znaš. - Činilo se da se uozbiljio, međutim odmah zatim je šaljivo izjavio: - Osim toga, Čarli Mekintoš nije bio ni približno tako zgodan kao ti.

150

Oboje su se nasmejali. Pozdravio ju je, rekavši joj da će se videti.Nekoliko minuta nakon što je ušla u stan, pozvao ju je Stiv. - Gde si ceo vikend, do đavola? Iznenadio ju je ton njegovog glasa. Nije ličilo na njega da bude ovako ljut. Ali, budući da im je trenutno život nametao velika odricanja, bila je popustljiva. - Svuda pomalo. U petak uveče sam bila na večeri s klijentima. U subotu sam tražila kuću u gradu. Sinoć sam večerala s Kelom kod njega, a danas su me vodili na ragbi utakmicu. Upravo sam stigla kući, dušo. Mislila je da mu je dovoljno jasno objasnila gde je sve bila, ali on je još više pobesneo. - Da li hoćeš da kažeš da si ceo vikend provela s njim? Zašto se ne preseliš kod njega? Ionako sve vreme provodiš tamo! - Ma daj, Stive, ne budi smešan! Svakako nisam imala šta da radim ovog vikenda. - Trebalo je da budeš kod kuće. Zvučao je razdražljivo i detinjasto. - A ti si danas radio, pa svejedno ne bih mogla da budem s tobom. Zašto komplikuješ bez potrebe? - Da li si našla kuću? - podviknuo je na nju. Nije joj se svideo ton njegovog glasa. Pitala se da li je imao loš dan ili je samo umoran. To ne bi bilo čudno. - Ne još. Ali tražim. - Ne može to da bude tako teško. Kada sam bio tamo, novine su bile pune oglasa za prodaju kuća. - Nijedna koju sam videla nije mi se svidela. Stive, opusti se. Imamo vremena. Uostalom, ovaj stan je udoban. - Pa onda možda ne bi bilo loše da u njemu i provedeš koji sat, umesto da sve vreme, provodiš sa njim. - Daj, Stive , zaboga! Bila sam tamo u petak na poslovnoj večeri, a danas smo se zafrkavali s decom. Ne preuveličavaj. - Iznenadila ju je njegova ljubomora.

151

- Ti ne voliš decu. Reci mi šta je tako privlačno? Ili oboje znamo o čemu se radi? Je li tako. Meri? Zaljubljuješ se u njega? Da li te zbog toga nema kod kuće već tri nedelje? Da li me praviš budalom? - Naravno da ne. Mi smo samo prijatelji, dušo. Znaš to. Upoznao si ga. Ne poznajem nikoga ovde, a on se osećao krivim što me je zadržao preko vikenda. - Trebalo bi da se oseća kao govno zbog toga - Stiv je gotovo počeo da viče. - Proveo je vikend s mojom ženom, a ja nisam! - Ljubavi, smiri se. Rekla sam ti, doći ću kući sledećeg vikenda. Između mene i Kelana nema ničega osim posla i prijateljstva. - Nisam baš siguran. Video sam ga. Zgodan je, uspešan, šarmatan, i izgleda kao da bi se bacio na tebe kada bi imao i najmanju priliku. Znam takvu vrstu ljudi. Meredit je shvatila da je Stiv van sebe. - Da je želeo da uradi nešto tako glupo, već bi to uradio dok smo zajedno putovali, i ja sada ne bih radila za njega. Uopšte me ne interesuje nikakvo nabacivanje. I on nije takva vrsta čoveka. On je savršen gospodin, i ti to znaš. - Ne znam u šta da verujem. Ali. šta god da nam se događa, ne sviđa mi se. Vodiš potpuno nezavisan život, kao neudata žena. - To je potpuna glupost, Stive Vitmane. Radim svoj posao i pokušavam da nam nađem kuću. Ovo nije lako ni meni ni tebi, ali ako nastaviš ovako glupo da se ponašaš i neosnovano optužuješ Kela Daua, biće nam još teže. On je moj šef. Šta očekuješ da uradim? Da odbijem da se viđam s njim? - Ne... Mislim da ne... Ali mrzim što si tako daleko od mene. Teže mi je nego što sam očekivao. Nadao sam se da ćeš dolaziti vikendima. Nisam očekivao da ću te viđati jednom mesečno. Ovo se jednostavno ne uklapa. Iznenada je zazvučao nekako žalosno. - Znam, ljubavi. Doći ću kući sledećeg vikenda, pa makar se nebo srušilo, obećavam - rekla je nežno.

152

- I bolje ti je. - Doći ću. U četvrtak uveče je dobila temperaturu. Nikome nije ništa govorila. Sledećeg dana je popila tablete i sela u avion. Ali, kada je stigla u Njujork, kašljala je. U glavi joj je bubnjalo i bolelo ju je uvo. Kada je stigla u stan, izgledala je strašno. Pošto se pre putovanja zadržala u kancelariji i propustila raniji let, na aerodrom "Kenedi"" sletela je tek u ponoć. Stiv ju je čekao s večerom i flašom šampanjca. Bilo je jedan ujutro kada je ušla kroz vrata i sve što je želela bilo je da legne u krevet. Ipak je večerala, popila čašu šampanjca i pravila se da joj je bolje nego što zapravo jeste. Međutim, video je da se oseća grozno. Umirao je od želje da vodi ljubav s njom. Kada je legla u krevet, boleo ju je svaki delić tela, čak i koža. Dodirnuo ju je i shvatio da gori od temperature. - Jadnice moja - rekao je žaleći je. Izmerio joj je temperaturu. Imala je 38 sa 6. Popila je tabletu i dozvolila mu da je ušuška u krevet. Ujutro se osećala još gore. - Verovatno nisi smela na avion - rekao je osećajući se krivim. - Ubio bi me da nisam došla - rekla je kašljući. - U pravu si. Verovatno bih - nasmešio joj se. Ceo vikend je provela u krevetu. Do nedelje joj je temperatura spala. Sutradan su vodili ljubav. Međutim, ni on ni ona nisu bili raspoloženi. Nameravala je da se vrati u San Francisko poslednjim noćnim letom kako bi ujutro bila u kancelariji. - Još samo sedam nedelja - podsetila ga je dok je spremao večera. Nije bila gladna. Prebirala je po tanjiru samo da mu udovolji. - Izgleda mi kao večnost - rekao je mršteći se. I bila je, za oboje, ali ništa nisu mogli uraditi da to promene. Morali su da stisnu zube i izdrže. Planirala je da dođe tek za dve nedelje, za Dan zahvalnosti. Dogovorili su se da će ići u Lukas na večeru.

153

To veče Stiv ju je odvezao do aerodroma i dao joj dodatne lekove pre nego što se ukrcala u avion. Poljubila ga je, a na njoj se još uvek moglo primetiti da je bolesna. On je izgledao još gore kada se vratio u stan. Živeo je kao pustinjak. Nedostajala mu je toliko da je osećao gotovo fizički bol. Ležao je u njihovom krevetu i zamalo se rasplakao kada je osetio miris njenog parfema na jastuku. - Kako je protekao vikend? - upitao ju je Kel kada je u ponedeljak stigla u kancelariju. Izgledala je užasno, kašljala je i kijala. Prehlada se pogoršala i grozno se osećala. - Prilično bez veze - rekla je iskreno. - Bila sam bolesna, a Stiv je bio nesrećan. Nisam baš bila zabavna. Jednostavno me prati loša sreća. Razbolela sam se upravo pred polazak - dodala je jadno. - Žao mi je, Meri. Vodi računa o sebi. Ova putovanja ti teško padaju, a sledeće nedelje nas čeka nekoliko važnih sastanaka. - Znam, biću dobro - uveravala ga je, ali cele nedelje se osećala loše. Vikend je provela u krevetu. Nije želela da zbog bolesti ne leti kući za Dan zahvalnosti. Znala je da joj Stiv to nikada ne bi oprostio, a ni ona nije želela da propusti praznik s njim. Kel ju je pozvao da provede praznike s njima ako ne planira da ide kući. - Samo da ne budeš sama ovde - rekao je nežno. Zahvalila mu se. Bio je tako dobar prema njoj. Bilo mu je važno da bude srećna, želeo je da zauvek ostane u "Dau Teku"". Sledeća nedelja je protekla mirno. Niko nije mogao previše da radi uoči praznika. U sredu po podne, Meredit je odletela u Njujork, kako je i planirala. Prehladu je prebolela i radovala se Danu zahvalnosti. Stiv je rekao da će je čekati na aerodromu, međutim nije ga bilo. Poslala mu je poruku na pejdžer kada je stigla kući. Uzvratio joj je poziv sat kasnije. - Nećeš verovati - rekao je mrko. - U špicu, kada ljudi odlaze s posla, u podzemnoj železnici je izbio požar. Sve su poslali kod nas. Nema smrtnih

154

slučajeva, ali imamo nekoliko ljudi u prilično lošem stanju. Neću moći da se izvučeni do sutra. - Ne brini - rekla je vedro - ja sam ovde. I biću ovde kada dođeš kući. - Trebalo bi da završim sutra ujutro. Glavni stažista će pokrivati mene i Harvija, tako da ćemo barem Dan zahvalnosti provesti zajedno. Jadnik, znam kako mu je. Ali, pošto je šestogodišnji sin stažiste usred noći doživeo perforaciju slepog creva, ni Harvi ni Stiv nisu imali srca da ga zovu da preuzme dužnost. Dete je bilo zaista bolesno, naravno u drugoj bolnici, i on je želeo da bude uz njega. Ali ni Lukasu nije bilo dobro cele nedelje, tako da niko nije mogao da ostane osim Stiva . Činilo se da je Stiv na ivici suza kada ju je nazvao. - Zaglavio sam se ovde. Ne mogu da se izvučem, Meri. Oklevala je na trenutak. Ovih dana im je teško padalo kada jedno od njih dvoje nije moglo da se izvuče s posla. Osećala se kao da hoda po jajima. Međutim, radi njega se brzo oporavila. - Ne brini. Doneću ti ćurku za ručak. - Smisliću već nešto - obećala je. Održala je obećanje i u dva po podne pojavila se s pečenom ćurkom, krompir salatom i umakom od brusnica, što je sve kupila u prodavnici na Drugoj aveniji. Jeli su u njegovoj kancelariji iz papirnih tanjira. Kupila je čak i pitu od bundeve. Nasmešio se dok ju je gledao preko na brzinu postavljenog stola, pa ju je poljubio. - Ti si fantastična - rekao je držeći je u naručju. Sestra koja je prolazila hodnikom nasmešila se videvši ih. Bili su lep par. - Ni ti baš nisi za baciti - odgovorila je Meredit smešeći mu se. Uspeli su da ugrabe sat vremena za sebe pre nego što su Stiva zvali na operaciju. U bolnicu je stigao čovek s ranom od metka u grlu. Njegovim pacijentima je uspevalo da pucaju jedni u druge čak i na Dan zahvalnosti. - Doći ću kući čim budem mogao - obećao je.

155

Došao je u petak ujutro. Ostatak vikenda su proveli zajedno, bez ometanja. Išli su u bioskop, držali se za ruke, vodili ljubav i spavali do kasno. Čak su otišli na klizanje u Rokfeler centar. Upravo im je to trebalo. Osećali su se preporođeno. Kada ju je u nedelju uveče otpratio na aerodrom, Stiv nije mogao da se odvoji od nje, neprestano je ljubeći. Izgledali su poput mladih ljubavnika. - Imao sam predivan vikend, Meri. Hvala ti - prošaputao je. - I ja - rekla je i poljubila ga. Morala je da se otrgne od njega. Obećao je da će sledećeg vikenda doći kod nje. Još samo pet nedelja delilo ih je od zajedničkog života, četiri ako uspe da ode pre Božića. Nisu još prodali stan, ali bilo je zainteresovanih koji se još nisu konačno odlučili za kupovinu. Zajedno proveden Dan zahvalnosti dao im je snagu potrebnu da prežive naizgled beskonačno odvojen život. Dobro su se osećali nekoliko dana posle praznika. Meredit je još bila u oblacima kada ju je pozvao u četvrtak. - Da li sediš? - upitao je. Nije mogla da zamisli šta bi to mogao da joj kaže. Možda je prodao stan duplo skuplje. Mora da ima odlične vesti čim ju je to pitao. - Naravno. Zašto? - upitala je s osmehom. - Upravo sam izgubio posao u Kaliforniji. Osećala se kao da ju je neko pesnicom udario u stomak. - Molim"." Šališ se? Ovo je neka šala, zar ne? - Nije šala. Tip koji je trebalo da ode, ne ide nikud. Predomislio se, oni ga ne mogu naterati da ode. Oni su verovatno jedino traumatološko odeljenje na svetu koje ima višak osoblja. Ne mogu da naprave mesto za mene. - Zvučao je slomljeno, a i ona je imala isti osećaj. - Zvao sam sve ostale bolnice, i sve što imaju je neko nevažno mesto u ekipi hitne pomoći Opšte bolnice San Franciska.

156

Meredit nije mogla da podnese pomisao da Stiv radi taj posao. Posao u 1st Beju bio je savršen. - Izvinjavali su mi se kada su me pozvali. Ali, ne mogu da narede čoveku da ode. Osim toga, to ne žele. Vole ga. - O, sranje, Stiv. Šta ćemo sada? - Ne znam. Moramo da čekamo, pretpostavljam. Ne možemo da uradimo ništa drugo. Nešto će se rešiti s vremenom. U međuvremenu, ja ću ostati ovde. Lukas je bio oduševljen kada sam mu to rekao. - Naravno da je bio oduševljen. Ne znam šta da ti kažem, ljubavi. Nikada nisam ni pomislila da se tako nešto može dogoditi. - Da je pomislila kako Stiv neće naći posao, nikada ne bi prihvatila Kelanovu ponudu. Sada su se našli u bezizlaznoj situaciji. Ispričala je sve Kelu to popodne kada su završili sastanak. - To je grozno. Raspitaću se i videti šta mogu. Ali njegov zaključak bio je isti kao Stivov. Izgledalo je da trenutno nema mesta za čoveka Stivovih kvalifikacija, osim ako ne želi da preuzme neko nevažno mesto. Kel je rekao Meredit kako misli da Stiv ne bi trebalo da pristane na tako nešto. - Jednostavno će morati da bude strpljiv. Međutim, i proteklih sedam nedelja jedva su podneli. Bez nade na vidiku, biće im još teže. Nastaviti brak na suprotnim obalama kontinenta nije bilo tako lako kako im se činilo u početku. Stalno se događalo da jednome ili drugome iskrsnu neke neplanirane obaveze. Jednostavno su bili previše zauzeti poslom. Meredit je ostatak nedelje bila depresivna. Stiv je zvučao još gore kada bi ga čula telefonom. Kao i obično, tog vikenda je morao da radi. A ona nije mogla da dođe u Njujork pre Božića. Planirala je da uzme slobodne dane u nedelji između Božića i Nove godine, a onda da se oboje zauvek vrate u Kaliforniju. Međutim, sada je sve visilo u vazduhu. Sve što je mogla bilo je da se nada da će se negde ubrzo uprazniti mesto na traumatologiji.

157

Decembar je bio naporan mesec za oboje. Kel je pokušavao da pozavršava sve poslove pre kraja godine, pa su danonoćno radili. Budući da je Njujork bio prekriven snegom i ledom, reka ljudi s povredama bila je neprekidna. Bilo je tu saobraćajnih nesreća, slomljenih kostiju, fraktura lobanja... izgledalo je jedino da je hladnoća naterala njujorške bande da prestanu s ratom. Nedelju dana pre Božića pogodila ih je još jedna nevolja. Harvi Lukas se okliznuo na poledici ispred svoje kuće u Konektikatu i slomio kuk i butnu kost. Pretpostavljalo se da će biti na bolovanju bar osam nedelja. Čak i da je Stiva čekao posao u Kaliforniji, nije mogao da napusti kliniku. Osećao je obavezu prema Harviju da bude tamo dok se ne oporavi. Jedino dobro u čitavoj toj situaciji bilo je to što je bolnica privremeno zaposlila traumatologa, doktorku koja je trebalo da radi s njim. Njeno ime bilo je Ana Gonzales i karijeru je posvetila tome da uskače tamo gde je bilo potrebno. Stiv je rekao da je pametna, studirala je na Jejlu i trenutno je bila jedina svetla tačka u njegovom životu. Pomagala mu je dok je zamenjivao Harvija Lukasa i vodio odeljenje. Sve što su Meredit i Stiv znali bilo je da, bez obzira na to kako se situacija bude razvijala, njih čeka sigurnih deset nedelja odvojenosti. Meredit je bila sama u Kaliforniji već više od dva meseca. - Šta smo, pobogu, uradili da smo to zaslužili? - pitala je Meredit dok su razgovarali. - Ako ništa drago, bićeš kod kuće za nedelju dana. Videću da li mogu da uzmem slobodne dane dok si ovde. Ana kaže da će uskočiti umesto mene ako bude bilo potrebno. - Zahvali joj se u moje ime - rekla je Meredit osećajući se bespomoćno. Taj osećaj ju je pratio još od kada je čula za nesreću Harvija Lukasa. U sledećih nekoliko dana Meredit je obavila sve što je trebalo i bila je spremna da pođe kući za Božić. Pripremila je i poklone za Stiva. Međutim, nekoliko dana pre nego što je trebalo da otputuje, snežna oluja je zahvatila celu Istočnu obalu. To je samo otežavalo posao Stivu , jer je

158

bilo sve više nesreća i sve više slomljenih kostiju, i činilo se da uopšte neće imati slobodnog vremena. Meredit je planirala da otputuje na Badnje veče. Veće pre je večerala kod Kelana s njim i decom. U dnevnom boravku je sijala lepa božična jelka. Za razliku od Njujorka, u Kaliforniji je bilo neuobičajeno toplo, što joj se činilo ironičnim. - Možda nećeš moći sutra da odeš - rekao je Endi zloslutno dok su razgovarali o lošem vremenu i nizu snežnih oluja na Istoku. Njujork je bio pokriven debelim snežnim pokrivačem, a Stiv je rekao da je srad blokiran. - Nadam se ipak da hoću, Endi - rekla je Meredit uvereno. Upravo im je uručila poklone. Meri Elen je dobila haljinu koja joj je izmamila zadovoljne uzvike. Džuli je takođe dobila haljinu i par šašavih cipela za koje je izjavila da su "totalno kul". Endi je dobio robota koji je mogao da se grudva i da sipa čašu sode. - Stiv će se zaista uznemiriti ako sutra ne dođem kući. To je bio vrlo blag opis. - Mogla bi Božić da provedeš s nama - predložila je Džuli. Božić su provodili s Kelom. Njihova majka je trebalo da stigne dan kasnije i da ih odvede na skijanje u San Veli. Nisu baš bili oduševljeni. Razumljivo, prihvatali su je s mnogo opreza. - Volela bih da provedem Božić s vama - rekla je Meredit - ali moram kući. Čeka me suprug. Kel se spremao da ode s prijateljima u Meksiko. Iznajmio je jahtu za vreme koje će deca provesti s majkom. A sve što je njoj bilo potrebno, bilo je nedelju dana u Njujorku sa Stivom. Trenutno im je život bio ispunjen samo problemima i razočaranjima. Briga zbog njihovog braka zasenila je zadovoljstvo poslom. Znajući da će morati da budu razdvojeni idućih nekoliko meseci, počela je brinuti kako će se njihov brak završiti. Kel je jasno video koliko je zabrinuta. Posle večere čavrljao je s njom i na kraju rekao:

159

- Vas dvoje samo morate biti čvrsti dok on ovde ne pronađe neki posao, Meri. Pronaći će nešto, siguran sam. Odličan je lekar da ne bi uspeo u tome. - Brinulo ga je da će Meri tražiti neplaćeno odsustvo ili, još gore, da će se vratiti Stivu . - Ovo je mnogo teže nego što smo zamišljali - priznala je utučeno. - Muškarci tako nešto stalno rade. Prihvataju posao u drugom gradu. Ponekad prođe cela godina pre nego što im se porodica pridruži. Treba prodati kuću, deca moraju da završe školsku godinu tamo gde su je započela. Ljudi prežive takve stvari. Siguran sam da ćete i vas dvoje pregurati ovaj težak period. Samo pokušajte da budete strpljivi. - Jesam... jesmo... Ali, imam osećaj kao da sam ga napustila prihvativši ovaj posao. Mislim da i on isto oseća. Nisam više sigurna da me podržava. - Naravno da te podržava. Odrastao je čovek. Zna da ti je ovaj posao izuzetno važan. Na kraju, i za njega će ovo biti dobro. Siguran sam da će se drage volje žrtvovati za tvoju karijeru. Žene to uvek rade. Odriču se poslova koje vole, prijatelja i kuće, kako bi pratile svoje muževe na novo radno mesto. Mora biti strpljiv. Dobro je što si došla ovamo, Meredit, i siguran sam da i Stiv to zna. Nije više bila sigurna šta je Stiv znao ili nije znao, osim da je mrzeo način na koji žive. Bio je zarobljen u Njujorku silom prilika i izgledalo je da misli da se ona u Kaliforniji fantastično provodi. Naravno, volela je svoj posao, ali nedostajao joj je suprug. - Nadam se da će uskoro naći posao, dobar posao, a ne neko lošije mesto kakvo su mu nudili u Opštoj bolnici - rekla je tužno. Kel ju je zagrlio saosećajno. Želeo je nečim da je razvedri i jedino što je smislio bilo je da joj da poklon za Božić. - Imam neku sitnicu za tebe, Meredit. Govoreći to, iz džepa je izvadio kutijicu i pružio joj. I ona je donela nešto za njega. Narandžastu kutiju je ostavila u hodniku zajedno s torbom.

160

Ustala je da uzme poklon pre nego što je otvorila njegov. Dok mu je predavala poklon, odmah je prepoznao kutiju i traku. Poklon je bio iz Hermesa. Kupila ga je kada je prošli put bila u gradu. Sedeli su jedno pored drugoga i otvarali poklone. Otvorivši svoj, Meredit je naglo uzdahnula. Kupio joj je predivan zlatan sat kod Bulgari. Bio je upravo onakav kakav bi i sama sebi kupila da se usudila da potroši toliko novca na ručni sat. - Bože moj... Kel, nije trebalo... Predivan je - stavila je sat na ruku. Savršeno joj je pristajao. Bio je zadovoljan jer joj se sat očigledno sviđa. Otvorio je kutiju koju mu je dala i bio je isto tako impresioniran. Kupila mu je vrlo lepu kožnu Hermes aktovku. Koža je bila debela i glatka i jednako elegantna kao i on. Istog trenutka snažno ju je zagrlio i poljubio u obraz. - Razmazićeš me, Meri! Izuzetno mi se sviđa! Gledao ju je ozareno. Uzvratila mu je zagrljaj, jer je i ona bila prezadovoljna njegovim poklonom. - Ko mi to kaže! U životu nisam imala ovakav sat, Kel. - Pa... trebalo je. Sat je mogla da nosi svaki dan uz elegantne komplete ili odela koja je oblačila za odlazak u kancelariju. Bio je poslovan, a istovremeno vrlo ukusan i skupocen. Sedeli su još malo i pričali. U jedanaest uveče uključio je vesti kako bi videli kakvo je vreme na Istoku. Vesti su bile pune priča o ljudima zavejanim u mećavi. Svi veliki gradovi bili su zavejani, a aerodromi su se jedan po jedan zatvarali jer je oluja jačala. Stvari se te večeri nisu popravile. Očekivao se dolazak još jednog snežnog talasa. Njujork. Nju Džerzi, Konektikat i Masačusets bili su zasuti novim snegom. - Znam da ti se ovo neće svideti, ali nisam baš siguran da ćeš sutra otići odavde, Meredit. Mislim da bi bilo bolje da proveriš kako stvari stoje s letovima pre nego što se zaputiš na aerodrom.

161

- Stiv će me ubiti ako ne stignem kući za Božić - rekla je mračno. Ovo bi bila tačka na "i" u ionako lošoj situaciji. Zaista joj je nedostajao. - Nećeš ti biti kriva ako ne uspeš. Mora to da shvati. Odveo ju je kući i ona mu se još jednom zahvalila za sat. Imala ga je na ruci i nasmešio se kada je video kako povlači rukav da bi se divila poklonu. - Hvala ti, Kel. predivan je. - Drago mi je da ti se sviđa - rekao je gledajući je zadovoljno. - I moja aktovka je predivna. - Bićemo dvoje najelegantnijih ljudi u kancelariji - rekla je smešeći se. - Šta ćeš ako ne budeš mogla da otputuješ kući? - upitao je zabrinuto. - Plakaću - rekla je i nasmejala se bezvoljno. - Šta da radim? Ako zatvore aerodrom ili otkazu let. ne mogu da uradim apsolutno ništa. - Ako se to dogodi, želeo bih da Božić provedeš s nama. Ne želim da budeš sama. - Hvala, Kel. Poštujem to. Ali, nadajmo se da ću uspeti da odem sutra. - I ja se nadam. Ali, za svaki slučaj... Ne želim da sediš sama u stanu i sažaljevaš sebe. - Neću. Obećavam. Sažaljevaću se u tvojoj kući. Oboje su se nasmejali, ali on je znao koliko Meredit očajnički želi da ode u Njujork. Bez obzira na njen trud, sledećeg dana sneg u Njujorku je i dalje padao. U devet ujutro po zapadnom vremenu, kada je u Njujorku bilo podne. "Kenedijev" aerodrom su zatvorili. Uspela je da pronađe Stiva u bolnici. Bio je razočaran, ali je filozofski prihvatio činjenicu. - Doći ćeš pre ili kasnije, dušo. Moraćemo da odložimo Božić dok ne stigneš. Šta ćeš večeras raditi? - Ne znam. Kelovi kažu da mogu da dođem kod njih. - Drugih prijatelja nije imala. Nije stigla da upozna nove ljude jer je bila prezaposlena. - Barem ćeš biti s decom - rekao je. Po tonu njegovog glasa primetila je da ga ta ideja nije oduševila. Međutim, nije valjda očekivao da Badnje veče provede sama. Nije ništa rekao. On će biti u bolnici, ni on nije želeo da bude sam. Uostalom, većina osoblja je bila na poslu.

162

Kel je na vestima čuo da su aerodromi zatvoreni. Pre nego što je u podne trebalo da krene na aerodrom, podsetio ju je na poziv. To popodne je planirao da obavi nešto s decom pa joj je rekao da je očekuju oko četiri. Stigla je noseći ogromnu kesu kokica s prelivom od karamela i kandirane jabuke. Deca su oduševljeno navalila da se slade. Seli su u dnevni boravak, oko božične jelke, a Kel je pustio CD s božičnim pesmama. Večerali su rano. Kel je zapalio vatru u kaminu i njih dvoje su sedeli pričajući o Božiću i detinjstvu. Rekao joj je da mu je mama umrla kad je bio dete. Posle toga, praznici su mu teško padali. Počinjala je da shvata koliko mu je bilo teško da se veže za bilo koju ženu. Iako to nije tako rekao, žene su ga uvek napuštale, na ovaj ili onaj način. - Da li se tvoj otac ponovo oženio? - upitala je zainteresovano. - Ne dok nisam odrastao. Moja maćeha i on s davno umrli. Osim dece, nemam drugu porodicu. - Ja imam samo Stiva . Ni on nema porodicu. Mislim da zato toliko želi da ima decu kako bi imao sopstvenu porodicu. Valjda ja nisam normalna žena, jer ja ih ne želim. - To ne mora obavezno da bude tako. Možda si u pravu što se tebe tiče. Međutim, ja sam upravo zbog toga želeo da imam decu. Želeo sam savršenu porodicu i sada je imam... Samo što sam odabrao pogrešnu ženu - dodao je uzimajući kokice. - Divna su ti deca - rekla je. Pogledao ju je. Soba je bila topla, a vatra je tiho pucketala, ti si prilično divna, da li to znaš? - rekao je toplo. Lepo je imati oko sebe odraslu osobu s kojom možeš da pričaš, a ona je bila zahvalna što ju je pozvao, pa nije morala sama da provede veče. Nije znala kako da reaguje na kompliment, pa ga je samo pogledala i okrenula se ka vatri razmišljajući o Stivu . Zaista joj je nedostajao. - Nisam želeo da te zbunim, Meri... Žao mi je. - Nisi me zbunio - rekla je ponovo ga pogledavši. - Samo sam razmišljala... O tebi... i Stivu ... i o tome koliko ste različiti. Obojica ste

163

mi vrlo važni, svaki iz svojih razloga. Sviđa mi se način na koji ti i ja sarađujemo. Na tebi mi se mnogo toga sviđa. - To nije bilo ono što je nameravala da kaže, ali to je bila istina. Divila mu se i uživala u njegovom društvu. Imali su slične poglede na život, posao i način života ih je veoma zbližio. Na neki način, više nego nju i Stiva . Jedna od stvari koje je oduvek volela u svojoj vezi sa Stivom bile su njihove različite naravi, a ipak su se nadopunjavali. Međutim, s Kelom je doživela savršen sklad, imali su slične poglede na svet, a to im je toliko olakšavalo zajednički život i rad. - Izuzetno mi je prijatno s tobom. - Meni u životu nije bilo ni sa kim ovako prijatno - priznao je. - Mislim da bi brak trebalo da bude takav, ali obično nije. Barem moj nije bio. - Stiv i ja smo oduvek bili najbolji prijatelji. A sada ista osećanja imam i prema tebi. - Osetila se kao da je izdala Stiva kada je to izgovorila. - Možda to i nije toliko loše, budući da provodimo mnogo vremena zajedno. Većina ljudi više vremena provodi s poslovnim partnerima i sekretaricama nego sa sopstvenim partnerom. Oboje su se nasmejali na tu tvrdnju. Uzela je još malo kokica. - Hoćeš li noćas s nama u crkvu, Meredit? Idemo na bdenje u crkvu svetog Marka. Oduvek je volela da ide u crkvu, ali Stiven nije bio religiozan. Dugo su sedeli i pričali. U petnaest do dvanaest otišli su po decu. Endi je napola spavao, ali je svejedno želeo da ide. Njih petoro je selo u Kelov automobil i odvezlo se do crkve svetog Marka. Endi je duboko spavao kada su stigli. Kel ga je podigao, uneo u crkvu i smestio na klupu pored sestara. Endi je i dalje mimo spavao. Devojčice su bile ozbiljne, i pevale su psalme. Ona i Kel su delili molitvenik. Služba je bila lepa. Jednom ili dvaput je pogledala Kela i susrela njegov osmeh. Imao je dubok melodičan glas. Glasovi su im se lepo slagali dok su zajedno pevali "Tihu noć". Posle službe, odšetali su do automobila deleći neki čudan osećaj. Bilo je kao da Meredit pripada tu, uz njegovu malu porodicu. Bila je to iluzija i ona je bila vrlo tiha kada ju je te noći odvezao kući. Otpratio ju

164

je do stana kako bi bio siguran da je s njom sve u redu. Ne rekavši ni reci, nežno ju je zagrlio i poljubio. Uzvratila mu je poljubac bez oklevanja. Posle jednog trenutka koji je potrajao, pogledao ju je i iznenadio se videvši da plače. - Izvini... Ne znam šta mi se događa, Kel... Osećam kao da ceo moj svet počinje da se raspada. Imam potpuno nov život, a nisam sigurna čak ni da li ovde pripadam. - Nije to trebalo da uradim, Meri... Izvini... Stvar je bila u tome da se oboma na trenutak učinilo da je to preko potrebno. Međutim, jedan poljubac bi ih odveo u svet na koji, oboje su to znali, nemaju prava. - Zaista mi je žao... Neće se ponoviti... Mislim da mi je samo-kontrola popustila na trenutak. - I meni - rekla je tiho. Toliko je toga volela na njemu, ali nije imala pravo ni na šta, bila je toga svesna. - Mislim da od praznika svi malo pošašavimo - opravdavala ga je. - Za vreme Božičnih Praznika počneš da razmišljaš o stvarima koje nedostaju i misliš da imaš pravo na to. Kada sam večeras bila s tvojom decom, gotovo sam poželela da imam svoje dete. - Možda to i želiš - rekao je nežno. Ali, ona je samo odmahnula glavom. Nije mogla da mu kaže da bi dete, koje je tako iznenada poželela, trebalo da bude njegovo, a ne Stivenovo. Nije mogla da razume taj osećaj. Iznenada joj se učinilo kao da joj je neko prevrnuo život naopačke. Znala je samo da se mora vratiti Stivenu pre nego što izgube jedno drugo. Prvi put u životu se bojala da će ga izgubiti, ili on nju, a osećaj je bio porazan. - Srećan ti Božić, Meri - reče Kel tiho pre nego što je otišao. - I tebi srećan Božić, Kel - odgovorila je. Oboje su bili uznemireni zbog poljupca. Na neki način bilo ga je lako objasniti, bili su puni emocija zbog božićnih praznika, ona je već tri meseca živela odvojeno od muža, a Kel trenutno nije bio u vezi ni sa jednom ženom. I oboje su bili

165

usamljeni. Međutim, isto tako su znali da ti razlozi nisu dovoljni da ona rizikuje svoj brak ili uništi prijateljstvo koje su imali. Sledećeg dana pozvala ga je i rekla da ne može da dođe. - Zbog onoga što se sinoć dogodilo? - upitao je tiho. - Da. Mislim da oboje moramo da predahnemo kako ne bismo napravili neku glupost. Kažu da će se aerodrom otvoriti za nekoliko sati. Biće mi dobro kada se vratim iz Njujorka. Hajde da zaboravimo na poljubac, Kel. Nije želeo da Meredit da otkaz zbog toga što je on bio nesmotren. Nije mario šta će morati ili neće morati da uradi, ali više od svega na svetu bilo mu je stalo da je ne izgubi. - Žao mi je što sam bio takva budala. Znam koliko si zaljubljena u Stiva . Jednostavno ne znam šta me je spopalo. Ali, znao je, a znala je i ona, da se ovakva osećanja moraju što pre ugušiti ta će osećanja proći i oni će ponovo biti prijatelji kakvi su bili mesecima. - Ne sviđa mi se pomisao da si sama za Božić. - Dobro sam, uveravam te. - Sinoć mi je bilo divno s tobom. Tako smo lepo razgovarali. -Već godinama ni sa kim nije razgovarao o roditeljima. - Nećemo izgubiti taj osećaj, Kel. Obećavam. Biće mi dobro kada vidim Stiva . A i ti ćeš biti onaj stari kad se vratiš iz Meksika. Rekla sam ti, to je zbog praznika. Vidimo se u novoj godini. - Hoće li s tobom zaista sve biti u redu, Meri? - Bio je zabrinut, svestan da ju je uznemirio. - Da. Biću dobro. Oboje ćemo biti dobro. Srećan Božić, Kel. Poljubi decu umesto mene. - Kada je spustila slušalicu, shvatila je da joj, iz nekog nepoznatog razloga, Kel nedostaje. Kasnije toga dana, s olakšanjem je dočekala otvaranje aerodroma u Njujorku. Nestrpljivo se smestila u sedište. Bila je budna celim putem do Njujorka, razmišljajući o Kelu i o gluposti koju zamalo da naprave. Te

166

misli bile su dovoljne da je održe budnom. Znala je da ona i Stiv moraju nešto da preduzmu. Ne mogu zauvek tako da žive. Čim su sleteli, sela je u taksi i odvezla se kući. Snegom pokriveni grad izgledao je kao kulisa iz bajke. Sneg je i dalje polako padao kada je ušla u stan. Bio je dan posle Božića, ali barem je bila kod kuće. Kada je ušla u spavaću sobu, ugledala je Stiva kako čvrsto spava u njihovom krevetu. Polako je skinula odeću i tiho se uvukla pod čaršave. Još spavajući, Stiv ju je privukao k sebi i čvrsto je zagrlio.

167

Nedelju dana u Njujorku brzo je prošlo. Stiv je uzeo slobodne dane i vreme koje su proveli zajedno bilo je idilično. Igrali su se u snegu. Vodili su ljubav, kako to nisu radili godinama, kao da su očajnički bili potrebni jedno drugom. Posle prvih nekoliko dana, konačno su ozbiljno razgovarali o problemu. - Šta ćemo da radimo? - Meredit je započela razgovor. - Ne možemo ovako zauvek da živimo. - Nadam se da nećemo ni morati - rekao je tužno. Sada kada je Meredit bila tu, i kada ga je gledala tako zaljubljeno, bio je mnogo mirniji nego u poslednje vreme. - Da li želiš da dam otkaz? Daću ga ako želiš - rekla je iskreno. Bili su razdvojeni već gotovo tri meseca, a na Zapadnoj obali još nije bilo nikakvog posla za njega. Nije se video kraj njihovoj razdvojenosti. - Naravno da ne želim. Želim ono što je dobro za tebe. Nešto će već iskrsnuti, pre ili kasnije - rekao je Stiv mirno. - A šta ako to nešto iskrsne kasnije? Šta ako "kasnije" znači šest meseci? Ili celu godinu? - Tada ćemo živeti s tim. Ako ne iskrsne nikakva pogodna prilika, prihvatiću posao u hitnoj pomoći i čekaću pravu priliku. Nije to tragedija, samo preživljavamo teško razdoblje. I drugi ljudi uspevaju tako da žive. - Nekima ne uspe - rekla je zabrinuto. Događaj s Kelom na Badnje veče govorio joj je da su svi ranjivi. Bez obzira na to koliko se voleli, život na suprotnim obalama predstavljao je stvarnu opasnost. Meredit je poljubac smatrala upozorenjem, ali nije imala nameru da priča Stivu o tome. Nije želela da ga povredi.

168

- Šta to znači? - pitao je Stiv zbunjeno. - Znači da neki ljudi ne uspeju da održe brak živeći tako. Ovakva situacija stresna je za oboje. U poslednje vreme nije nam baš bi- - Znam. Ali verujem da ćemo uspeti. Ne želim da se odrekneš posla koji voliš ili mogućnosti koju ti je Kel pružio. Voliš da radiš s njim, to je najinteresantniji posao koji si ikada imala, a osim toga, zarađuješ izvrsno. - Ništa od toga nije vredno da te izgubim - rekla je jasno. - Ništa mi nije toliko vredno, Stive . Nijedan posao na planeti, nikakav novac ne bi bio vredan toga. - Znam - rekao je grleći je. Poljubio ju je. - Doći ću tamo za nekoliko meseci i smejaćemo se ovom razgovoru. Uveravam te da mi to možemo, Meri. Ponekad je osećala kao da je od njega odvlače sile snažnije od njih, kao da se sudbina urotila protiv njih. Ali to nije želela da mu kaže. - Hajde da pokušamo češće da provodimo vikende zajedno. Što se toga tiče, proteklih nekoliko meseci bilo je katastrofalno. Činilo se kao da ona svaki vikend zaglavi u Palo Altu, a on je uvek na dužnosti. Prehlade, sastanci i snežne oluje, a pre svega loša sreća, sprečavali su ih da se redovnije viđaju. - Mislim da će to pomoći - rekla je zamišljeno, a on je klimnuo glavom. - A ja ću nastaviti da obilazim bolnice u San Francisku. Još dva meseca ne mogu nikud, dok se Lukas ne oporavi. Do tada će se možda otvoriti neko mesto u 1st Beju. Zvučao je ohrabrujuće. Vreme koje je proveo s njom zaista mu je popravilo raspoloženje. - Nadam se - rekla je. Čak su i silvestarsku noć uspeli nesmetano da provedu zajedno, bez poziva s klinike, što je uglavnom mogao da zahvali Ani Gonzales, koja je radila umesto njega. Stiv joj je rekao da nikome ne dozvoli da sa zove.

169

- Dugujem joj jedno ogromno hvala - rekla je Meredit dok je prvog januara pakovala kofere. Oboje su bili tužni što odlazi. Ali, nedelju dana koju su proveli zajedno bila je predivna. Čak se i Meredit osećala mirnijom nego što je bila za Božić. Ponovo se oseća-la sigurnom. Sve što je rekao imalo je smisla. Pre ili kasnije, otvo-riće se neko radno mesto za njega. A ako ga i ne bude, rekao je da će doći u svakom slučaju, čak i ukoliko bude morao da radi kao bolničar. Znala je da to nije ozbiljno mislio. - Sledeći put kada dođeš, želeo bih da te upoznam s Anom -rekao je Stiv za večerom. - Neverovatna je. Rodom je iz San Jua-na, odrastala je u teškoj nemaštini. Dobila je punu stipendiju za Jejl, pa još jednu za medicinski fakultet. Udala se za bogataša koji je studirao prava. Pretpostavljam da njegovi nisu bili ni najmanje oduševljeni tim brakom. Na kraju su ga prisilili da je ostavi, međutim on je to učinio tek kada je ostala trudna. Ostavio ju je na cedilu dok je stažirala, bez novca i s malim detetom. Kći joj sada ima pet godina, a žive u bednom stančiću na Vest Sajdu. Ana je fantastičan lekar. Imali smo sreće što smo je našli. - Kako izgleda? - pitala je Meredit, a Stiv je prasnuo u smeh. - Zvučiš kao prava žena - zadirkivao ju je. - Ja jesam žena. - Primetio sam. - Pre nepun sat ponovo su vodili ljubav. "Jednom za put", kako je to Stiv nazvao. - Izgleda dobro, nije lepoti-ca. Malo je mršava, nervozna, pod velikim stresom. Ima dete koje mora da izdržava. Čini se da nije pri novcu pošto radi privremeno kao zamena. Pokušavam da sredim da je bolnica zaposli na neodređeno, zaista bi nam dobro došla na odeljenju. Kad odem, mogla bi da me zameni. Znam da bi to volela. - Deluje kao da je Ana uzor. - Nešto u načinu na koji je Stiv pričao o njoj uznemirilo je Meredit. A neodređen opis njenog fizičkog izgleda učinio joj se i suviše površnim. - Koliko ima godina? - Trideset tri. Nije dete. I prilično je ogorčena na svog bivšeg muža - dodao je saosećajno.

170

- Zar ne bi trebalo da plaća izdržavanje deteta? - Šalje joj dvesta dolara mesečno. Ne želi da vidi dete, ne želi da razgovara s njom. Oženio se nekom mladom devojkom i upravo dobio blizance. - Dobar dečko - komentarisala je Meredit. Odjednom je shvatila da je ljubomorna, što je bilo smešno. Nije Stiv bio taj koji se na Badnje veče ljubio s Kelom. I dalje joj je bilo žao što se to dogodilo. Osećala se krivom jer je znala da Stiv tako nešto nikada ne bi uradio. Uvek joj je bio veran. a i ona njemu. Međutim, znala je, takođe, da se slična situacija više neće ponoviti. Kel je bio svestan koliko je bila očajna, a ona je odlučila da sebi više ne dopusti da se ponovo nađe u sličnoj situaciji. Stiv je odvezao Meredit na aerodrom. Dok su se grlili i ljubili, izgledali su poput upravo venčanog para. Obećala mu je da će doći za dve nedelje, bez obzira na njihove prenatrpan rasporede. Sada je, više nego ikada, bila svesna koliko je važno da se vide. Poljubila ga je još jednom, ušla u avion i razmišljala o njemu celim putem do Kalifornije. Osećala se mnogo bolje nego pre nedelju dana. Stigla je u svoj stan u Palo Altu nešto posle ponoći. Sanjala je Stiva. Idućeg jutra, rano se probudila, sveza i odmorna. Kada je Kel došao na posao, već je bila za svojim stolom, sva u poslu i srećna što ga vidi. Na trenutak je stajao na vratima njene kancelarije. Nasmešila se. Mogao je da vidi da se nešto promenilo. Izgledala je srećnije i bilo mu je drago. - Kako je bilo u Njujorku? Nije morao da pita, sve je pisalo na njenom licu. - Fantastično. Kako je bilo u Meksiku? - delovalo je kao da ga zadirkuje i njemu je laknulo. - Vruće i sunčano. Puno tekila i koktela. - Nije bilo turistkinja?

171

Nasmejala mu se kada je napravio grimasu. Bio je toliko srećan što nije ljuta ili na oprezu zbog njegovog glupog poljupca. Naučio je važnu lekciju. Imao je sreće. Ovog puta. Mogla je da da otkaz, ili da se ljuti, ali očigledno nije. - Mislim da mi je piće uništilo svaki podsticaj. Bilo je lepo. - Drago mi je. Kako su deca? - Malo divlja. Uvek su takva posle vremena provedenog sa Šar-lotom. Nekako joj uvek uspe da ih izbaci iz ravnoteže. - Smiriće se sada kada su kod kuće. - Kako je Stiv? - upitao je oprezno ulazeći u njenu kancelariju, noseći aktovku koju mu je poklonila za Božić. Veoma mu se dopadala. I ona je nosila sat koji joj je poklonio. Nije ga ponela u Njujork, da ne bi uznemirila Stiva . - Stiv je konačno uspeo da uzme slobodne dane - rekla je zadovoljno. - I ponaša se vrlo razumno oko cele ove situacije s poslom. U svakom slučaju, moraće da ostane u bolnici barem još dva meseca. Ja ću učiniti sve da vikend što češće provodim kod kuće. Opet idem u Njujork za dve nedelje. Kada je Meredit izgovorila da planira put u Njujork, setio se ... - Nameravao sam da ti kažem da za tri nedelje odlazimo na Havaje. Mislim da će nam dobro doći. - Rekao joj je datume, koje je ona uredno upisala u svoj kalendar. - Zvuči dobro - nasmešila mu se. - Za deset minuta imamo sastanak finansijske komisije. - Goniču robova! A gde mi je koktel? Gde je plaža? Nasmejala se i pripretila mu prstom umesto odgovora. - Ništa od toga. Praznici su završeni. Imamo mnogo posla, gospodine Dau. - Da, direktorka - salutirao je i nestao u svojoj kancelariji da pokupi papire.

172

Posle sastanka, Celo popodne proveli su radeći zajedno. Uočio je blagu promenu u njenom ponašanju. Bila je poslovnija, opreznija u odnosu s njim, ali do kraja dana situacija se vratila u normalu. Na odlasku mu je veselo mahnula i rekla da će se videti ujutro. Osećao je njenu suzdržanost, ali nije mogao zbog toga da je krivi. U Meksiku je često mislio na nju, brinući kako će se stvari odvijati kada se ponovo sretnu. Da sve bude gore, nedostajali su mu njihovi svakodnevni razgovori. Iznenadilo ga je koliko se obradovao kada ju je video tog jutra. Pozvao ju je na večeru s njim i decom tokom vikenda. Odbila je rekavši da ima previše posla. Subotu je provela u kancelariji, a u nedelju je razgledala kuće. Ovaj put se nije ponudio da je prati. Kada su deca upitala gde je Meredit, odgovorio je da je zauzeta. Bilo im je žao što je neće videti. Shvatio je da je dobro što su se on i Meredit udaljili. Bili su zagazili u opasne vode, i sva sreća da su uspeli da isplivaju bez posledica. Znao je da je ovako bolje. Međutim, svaki put kada bi mu pogled pao na novu aktovku, shvatio bi koliko mu nedostaje. Osećao je da mu je bliska, na neki čudan način bliža nego sto je iko bio poslednjih nekoliko godina.

173

Ana Gonzales je došla na kliniku kako bi radila sa Stivom. Međutim, posle samo dva dana, Stiv je uvideo da je izuzetno nezavisna. Znala je šta radi i imala je sopstvene ideje. Priznavala je njegovo vodstvo, ali je zadržavala svoje mišljenje. Posle nedelju dana provedenih s Meredit, uvideo je da je Ana zadobila poštovanje osoblja. Staviše, svi su je zavoleli. Tog jutra kada se vratio, upoznala ga je sa svim što je radila dok je bio odsutan. Predala mu je beleške koje je vodila. Pročitavši ih, bio je impresioniran. - Sve ovo si ti uradila? - upitao je zadivljeno. Vodila je sastanke osoblja, reorganizovala neke stvari zbog veće efikasnosti, promenila je neke rasporede i svejedno uspevala da odlazi na operacije i da brine o ogromnom broju pacijenata. - Zar nikada ne odlaziš kući kod deteta? - zadirkivao ju je. - Ne baš često - rekla je kruto. Uprkos mutnom opisu što je Stiv dao Meredit, Ana je bila lepa žena. Izgledala je mlađe nego što je bila, ali Stiv to nije zapažao kada bi bio s njom. Bila je vrlo ozbiljna i predana radu. Nešto u njoj govorilo je da je interesuje samo posao. Ali, istovremeno je pokazivala neverovatnu nežnost i toplinu u radu s pacijentima. Ta žena je imala mnogo lica. Počela je da radi malo pre nego što je on uzeo slobodne dane. Bila je neumorna, a ako je trebalo bila je spremna da radi do besvesti. Nikad nije žurila kući, a on je znao koliko je posvećena detetu. Kada ju je upitao zašto danima radi tako duge smene, pogledala ga je i rekla: - Iz dva razloga. Volim to što radim i potreban mi je novac. - Gde ti je ćerka dok si ti ovde?

174

Nešto u njoj ga je intrigiralo. Postojalo je nešto grubo, možda samozaštitničko, imala je čvrst oklop, a istovremeno je bila vrlo nežna u mnogim stvarima. - Ostavljam je kod komšija. Oni imaju petoro dece, pa uživa s njima. - A šta je s tobom? Zar nemaš povremeno potrebu da odeš kući? Svima nam je potrebno da odemo odavde kako bismo sačuvali razum - rekao je s umornim osmehom. Smena mu je trajala već četiri dana. - Čini se da ni ti ne provodiš mnogo vremena kod kuće - odgovorila mu je. Imala je gustu tamnu kosu i tople oči, smeđe poput čokolade. - Moja žena živi u Kaliforniji - rekao joj je želeći da objasni svoju prisutnost. - Razvedeni ste? Odmahnuo je glavom. - Živite odvojeno? I ona je bila radoznala. O njemu su kružila razna govorkanja. Pričalo se da je dobar čovek, ali da on i žena imaju čudnu vezu, a ona nije bila sigurna šta to znači. Zato ga je pitala. Ana Gonzales se nikada nije bojala da postavi pitanje, a nešto u njenim očima govorilo je i da očekuje odgovore. Stiv je najbolje mogao da je opiše recima da je spolja tvrđa od Meredit, a nežnija iznutra. Ponekad je bila svojeglava, ali je isto tako znala da bude ljubazna, što bi ga zaista dirnulo. Bila je na oprezu. Žena koju su povredili i koja nije nameravala da dozvoli da se tako nešto ponovi. Bila je borac. - Moja žena i ja smo na dve obale - rekao je sa smeškom, a ona se nasmejala na njegov odgovor. - Da li je to seksualno opredeljenje, doktore, ili dijagnoza? - Oboje. To znači da sam devedeset posto vremena u celibatu i da ludujem za ženom koja radi u gradu trista hiljada milja udaljenom od Njujorka i u kojem nema posla za mene. Međutim, još uvek tražim. Posao, ne dragu ženu. - Zvuči komplikovano - komentarisala je dok su sedeli u njegovoj kancelariji pijući kafu iz kartonskih čaša. Upravo su završili tešku

175

operaciju stomaka. Radila je naporno i uspela da izvadi metak. Njeni osetljivi prsti, delikatna tehnika i tvrdoglavost spasli su pacijenta. Stiv je bio gotovo siguran da ni on ne bi mogao uspešnije završiti operaciju. - I jeste komplikovano - priznao je objašnjavajući svoj trenutni bračni status. - Već smo četiri meseca razdvojeni. U oktobru je prihvatila posao u Kaliforniji. Posao koji je meni obećan propao je prošlog meseca, a ionako moram da budem ovde zbog Lukasa. - To ne zvuči najbolje. Njene oči su ga probadale, pune pitanja. Smatrala ga je dobrim hirurgom i zanimljivom osobom, možda pomalo ekscentričnom. Znao je da šokira sestre načinom na koji je izražavao svoja mišljenja. - Nije baš dobro - rekao je. - Dobila je fantastičnu ponudu za posao i ja sam je ohrabrivao da je prihvati. Mislio sam da ću i ja odmah dobiti posao. Trebalo je da počnem u januaru, ali otkazali su mi. Međutim, trenutno ne mogu ništa da uradim. Sve što mi se nudi je neko nevažno mesto u hitnoj službi, koja uglavnom leci hemoroide i iščašene zglobove, ponekad i napade astme. Kada sam video njihov spisak slučajeva, skoro sam zaspao. - Ovde su te razmazili - rekla je uvereno. Nosila je istu odeću kao i on, ali ni ona nije mogla da sakrije njenu spektakularnu figuru. - Možda. Možda mi ne trebaju sve ove silne glavobolje. Možda sam spreman za nešto lakše. - Sumnjam. Čini mi se da pokušavaš da nagovoriš samog sebe na to. Kako možeš da odeš s ovog posla na neki drugi koji ti ne predstavlja izazov? Ana Gonzales je bila praktična žena. Morala je da bude. - Lako. Možda. Ne želim da upropastim brak. - Ako je do tebe, nećeš. A ako nije, šta god uradio, nećeš ga spasti. - Da li naplaćujete dodatno za takvu vrstu saveta, doktorka? -našalio se. Nasmešila se. - Ne. Dajem ih besplatno jer ih sama nikada ne prihvatam.

176

- Čujem da si razvedena - rekao je jednostavno. Klimnula je glavom. - Konačno. - Sta to znači? - To znači da mrzimo jedno drugo i da se nadam da nikada više neću morati da vidim kurvinog sina. Napustio me je kada sam bila u osmom mesecu trudnoće, jer su mu roditelji obećali mnogo novca ako to uradi. - A, to. - Stiv je pokušao da okrene na šalu njene reci, ali oči su joj govorile da je duboko povređena. - Nikada nije video svoju kćer. - Iz onoga što si rekla, mislim da je za nju tako bolje. Nikome nije potreban takav otac, Ana - rekao je nežno. - Ne. Ali svakom je potreban otac. On će za nju zauvek ostati tajna, fantazija, neka vrsta izgubljenog heroja, jer ga ne poznaje. - Možda će ga jednog dana upoznati. Možda će ga pronaći. - Možda. Mislim da neće hteti da je vidi. Bilo mu je neprijatno zbog mene. - Još je bila ljuta. Prevario ju je i nikada mu to nije oprostila. - Pa zašto se onda oženio tobom? - Bila sam trudna. On je bio plemenit. I tada je postao kukavica. - Ah, ljudski rod i njegove šarmantne slabosti. - Moglo bi se reći. Bilo je lako razgovarati o stvarnom životu usred noći, odvojen od sveta, spašavajući živote i pomažući ljudima. Spoljašnji svet, svet van zidova bolnice, ponekad je izgledao kao druga planeta. Imali su samo to i jedni druge. Ljudi su bili povezani čudnim vezama. Kao da su u čamcu nasred okeana. Stiv je bio tužan zbog nje. Zvučala je povređeno, ljutito, ogorčeno i razočarano. Samo kada bi pričala o svojoj kćeri, oči bi joj blesnule i izgledala bi ponovo mlada. Ana mu je rekla da se mala zove Felidja. Pozvali su ih jer je bolnica upravo prihvatila još jedan hitan slučaj. Dva dana kasnije, posle pauze, ponovo su bili zajedno, radeći. Bio je vikend. U ponoć su oboje umirali od gladi i naručili su piću. Izgledala je srećnije,

177

zasmejavao ju je lošim vicevima i starim pričama o raznim čudacima koji su tokom godina dolazili na kliniku, - Viđaš li se s nekim? - upitao je dok su se borili s mocarelom s piće. Nasmejala se pitanju. - Da li se šališ? Kada? Da li se iko ko ovde radi viđa s nekim? Kako im to uspeva? - Neki momci da - rekao je Stiv lakonski. Nasmešila mu se. -Žene ne. - Šta je s tobom? Viđaš li druge žene? - Naravno da ne. - Pogledao ju je iznenađeno. - Rekao sam ti, oženjen sam. - Aha. Ženom koja živi u dragoj galaksiji, daleko, daleko odavde. Samo me je interesovalo. Bila je zadovoljna njegovim odgovorom. Bio joj je potrebniji prijatelj nego ljubavnik. - Koliko često dolazi? - Ne dovoljno često. Dolazi ovog vikenda. - To je lepo. Imaš li dece, Stive ? - Nisam toliko srećan. - Zašto? - Videla je kako se ponaša s decom na klinici. Bilo je očigledno da voli decu. - Ona je uvek prezaposlena. Mislim da smo oboje. Ne mogu nju da krivim. Mislim da ne želi decu. - Ako tako misli i tako kaže - rekla je Ana uvereno - onda je to istina. Veruj joj. Muškarci uvek misle da mogu ženu da nagovore na to, ali ne mogu. A ako je i uvere, to je pogrešno. - Da li se to tebi dogodilo? - zvučao je zbunjeno. Nije se slagao s onim što je rekla. I dalje je verovao da bi Meredit mogao da nagovori da imaju dete. Mislio je da je Meredit jednostavno suviše nervozna kada se razgovara o toj ideji. Oduvek je mislio da će ona biti divna majka, jednom kada sebi to dopusti.

178

- Ne - odgovorila je iskreno. Uvek je bila iskrena. To je bio njen način. - Ostala sam trudna. Jednostavno. Izlazili smo otprilike dva meseca i... bingo! Njega je uhvatila panika, a ni ja nisam bila presrećna. - Zašto nisi abortirala? Bilo bi jednostavnije. - Ja sam katolikinja. Nisam to želela. Nisam mogla sebi to da dozvolim. Oduvek sam mislila da bih mogla otići na abortus kada bih morala. Ali nisam mogla. Moj otac je poludeo, mama je plakala, sestre su me žalile, a braća su želela da ga ubiju. Nije mi to najlepše razdoblje u životu. Znaš, posle stažiranja trebalo je da se vratim u Portoriko, da pomognem svom narodu i da se brinem o siromašnima. U svakom slučaju, sada mi je komplikovano da se vratim u Portoriko. Ovde mi je lakše, a i njima. Ne moraju nikome da se izvinjavaju u moje ime, ili da lažu o Feliciji. Moj otac priča da sam udovica. Ponekad je nezamislivo šta su u nekim porodicama u stanju da rade jedni drugima, ali Stiva više ništa nije čudilo. Čuo je previše priča da bi ga njena iznenadila. Bilo mu je žao Ane. Bila je sama, okolnosti joj nisu išle naruku, a svejedno je preživela. Bila je tako daleko od Meredit i njenog važnog posla, visoke plate, deonica koje je nabavila za njih, i njihovog udobnog stana. Dok ju je slušao, osećao se i više nego krivim. Njegov život je bio mnogo jednostavniji od Aninog. Želeo je da joj pomogne na neki način, ali nije baš mogao previše da učini za nju, osim da joj jednoga dana pronađe stalan posao na traumatološkoj klinici. - Šta je s tobom? - upitala ga je. - Da li ikada razmišljaš o nečem drugom? Da otvoriš privatnu praksu? Ili da radiš u zemljama Trećeg sveta? - Samo u najgorim noćnim morama - nasmešio se. - Ovde je ionako dovoljno loše. Ne trebaju mi zmije i paraziti da pogoršaju stvari. Zar to želiš da radiš kad budeš velika, Ana? - Aha. Jednog dana. Možda kad Felicija bude starija. Ne mogu sada da se upustim u to. To je trebalo da bude moja specijalizacija, zarazne

179

bolesti. Međutim, pošto sam rodila Feliciju, počela sam da radim u hitnoj službi i ostala u Njujorku. Sigurnije je. - To je deprimirajuća izjava. Ako ovde ne zaradiš metak, nigde nećeš. Sigurnije je u podzemnoj kada padne mrak nego ovde. Sve ove budale koje pucaju jedni na druge na kraju završe ovde, a jednom bi mogle i tebe da napadnu. - Ali barem Felicija ima normalan život. Imala je pravo, ali Stiv je znao da ni život u Njujorku nije lak. Radili su zajedno dan za danom i Stivu se ona sve više sviđala. Čvrst oklop je ipak bio tanak. Sakrivao je izvanrednu, osećajnu ženu. A ni ambalaža nije bila loša. Jedne noći video je kako odlazi kući u farmerkama, majici i skijaškoj jakni. Kosa joj je bila puštena i izgledala je zadivljujuće. Nije mogao ni da zamisli kako bi fantastično izgledala u pravoj odeći, našminkana. Ali, Ana nije imala finu odeću i nije je želela. Bila je prirodna, neverovatnog tela, britkog uma i nežnog srca. Sredinom januara već su bili bliski prijatelji. Oslanjao se na nju - na nju je mogao da računa, što je često radio. Ponekad je bila gruba prema njemu, kada bi mislila da nije u pravu, i nije se bojala svađe. Međutim, ono što ga je čudilo bilo je da mu se ta njena osobina svidela. Imala je sopstveno mišljenje i vrlo ga je lako izražavala. Svaki put bi podviknula na njega na španskom i to ga je zabavljalo. Jednom ga je nazvala "hijo deputana". Zahvalio joj je i rekao da mu nikada niko nije rekao nešto tako lepo. - Nazvala sam te kurvinim sinom, pobogu. - Sranje, Ana. Mislio sam da mi govoriš da me voliš. Prasnula je u smeh i svađa je bila završena. Osim toga, kako ju je često podsećao, bio joj je šef. - To ne znači da možeš da me razvlačiš kako ti se svidi - naglasila je. Prihvatio je to filozofski. - Nažalost, ne. Ali mogu barem dobro da se zabavljam pokušavajući - rekao je smejući se. - Ti si beznadežan slučaj.

180

Sviđalo joj se što može da plane na njega, samo da ispusti paru. Bila je srećna zbog njega kada je Meredit došla u Njujork. Međutim, za Stiva i Meredit to je bio težak vikend. Očajnički su se trudili da usklade živote za to malo vremena koje su imali, a to je iz nedelje u nedelju postajalo sve teže. Noć pre Mereditinog dolaska, Stiv je imao tešku operaciju. Kada su se sreli, bio je nervozan i umoran. Pokušavala je da mu ulepša vikend, kupila je hleb koji je voleo, sveže rakove, dve flaše sjajnog kalifornijskog vina. Ali on je bio preumoran i za večeru i za piće. Posvađali su se zbog sitnice, a on je celo popodne prespavao. Meredit je čekala da se probudi, što se dogodilo tek u devet uveče. Čavrljali su nekoliko sati i stanje se malo popravilo, ali nije bilo sumnje da je atmosfera bila drugačija od one kakva je bila nekada. Bilo je trenutaka kada su se osećali poput stranaca, živeći odvojene živote u odvojenim svatovima. Nisu se više s lakoćom nadopunjavali. Do nedelje, kada je Meredit letela u Kaliforniju, oboje su bili depresivni. Poslastice koje mu je donela iz San Franciska ostale su netaknute u frižideru. Sat nakon što je Meredit otišla, nazvala je Ana i pozvala Stiva kod sebe na večeru. Hleb, rakove i vino poneo je sa sobom. Njen stan je bio mali, grejanje jedva da je bilo dovoljno. Vlasnik nije želeo da popravi napukli prozor, a stanom je milila vojska buba-švaba. Stan se nalazio malo iznad 102. ulice i bio je najbolje što je mogla da priušti sebi i svojoj kćeri. Šokirao ga je način na koji je živela, posebno jer je znao da je otac njene kćeri bogat. - Nije to važno - rekla mu je, ali bilo je, i oboje su to znali. Međutim, nešto u njenom dostojanstvu, ponosu i tvrdoglavosti duboko ga je dirnulo. Malena je bila divna plava verzija svoje majke. Ličila je na Anu. - Ima tvoje osobine. Za nekoliko godina imaćeš pune ruke posla s njom. - Znam - nasmešila se Ana ponosno. - Otac joj je zaista bio nitkov, ali zgodan nitkov. Stiv se nasmejao na takav opis. Mora da ju je nešto ipak privuklo, izgled ili um, ili poreklo. Poznajući Anu, nije bilo verovatno da ju je privukao

181

novac. Izgledalo je da ne mari za novac. Stiv bi ih rado pozvao kod sebe, ali mu je bilo neprijatno zbog ekstravagancije njegovog stana. Lakše mu je bilo da dođe ovamo. Ani je bilo neprijatno zbog rakova i vina koje je doneo, ali svejedno je uživala u jelu. Do kasno u noć razgovarali su o njegovom odvojenom životu. Ana je saosećala s njim. Kada je kasnije te večeri krenuo kući, shvatio je da je mnogo popio. Uprkos tome, oboje su se ponašali prijateljski. Nedostajala mu je Meredit i želeo je da je pozove i kaže koliko mu je žao što nisu proveli prijatniji vikend. Pogledao je na sat i shvatio da je ona još u avionu. Pomišljao je da joj ostavi poruku na telefonskoj sekretarici, ali bio je umoran i polupijan, pa je otišao da spava. Kasnije te nedelje, posle napornog dana, opet je večerao s Anom i Felicijom. Odveo ih je na sendviče i sladoled u lokal pored njenog stana. Felicija se sjajno provodila uz njih dvoje. Otpratio ih je kući i čitao novine dok je Ana uspavljivala Feliciju. Bilo je lako i opuštajuće biti s njima. - Ti si baš neki dobar tip - rekla mu je kada je ušla u dnevnu sobu i sela na grbavi kauč pored njega. - Tvoja žena je šašava što te ostavlja samog. Oboje su bili umorni, ali im je bilo prijatno u toj sićušnoj dnevnoj sobi. Bila je to jedna od onih lepih večeri posle napornog dana. - Trenutno nema izbora - rekao je iskreno. - Sve dok ne pronađem posao u Kaliforniji, nemamo izbora. Namrštio se ponovo razmišljajući o svojoj situaciji. - Mora da tamo postoji nešto za tebe, Stiv - rekla je saosećajno. Trudio se da ne primećuje kako lepo izgleda u majici i dokolenicama. To nije bilo važno. Prijateljstvo im je bilo važnije. - I ja sebi neprekidno ponavljam da u San Francisku mora da postoji posao za mene, međutim trenutno ga ne pronalazim. - Pozivao je sve bolnice u San Francisku da im kaže da želi da promeni posao. - Već sam se gotovo navikao na to.

182

Njegove reči nikome nisu zvučale uverljivo. A nije pomagala ni činjenica da Meredit sledeće nedelje putuje na odmor na Havaje. Znači, proći će još dve nedelje pre nego što je vidi. - Zar ti to ne smeta? - pitala je Ana sumnjičavo. - Zar te ne brine da će se spetljati s čovekom s kojim radi? Ponekad je postavljala pitanja koja su ga duboko pogađala i zbog kojih se nije osećao prijatno, terala ga je na razmišljanje. Uvek joj je iskreno odgovarao, bez obzira koliko mu je to bilo bolno. - Brinem se ponekad. On dobro izgleda. Zapravo, sviđa mi se. Ali, verujem joj. Meri to ne bi uradila. Ana je bila dovoljno pristojna da mu ne kaže kako nije baš sigurna u to. Ljudi su ljudi i, ako su usamljeni, prave gluposti. - Nikada nismo prevarili jedno drugo. - To cenim kod tebe - rekla je iskreno. Znala je koliko je usamljen i nesrećan, ali nikada joj se nije nabacivao ili dao da nasluti da misli na nju na drugi način osim prijateljskog. Meredit je bila srećnica. Možda su oboje bili srećnici. Nadala se, zbog njega, da je tako. - Jednostavno ne verujem u švrljanje. Osim toga, Meredit bi me odmah prozrela. Prošla su već skoro četiri meseca od kada se odselila iz Njujorka. Život na suprotnim obalama kontinenta bio je najveći izazov s kojim su se ikad susreli. To je značilo da vikendom nemaju nikoga s kim bi podelili dan, ili razgovarali kod kuće posle posla, žalili se na probleme na poslu ili im se smejali. Nisu mogli da vode ljubav rano ujutro. Bilo je pakleno teško, ali to je bilo samo privremeno i oni su to znali. Nije želeo da uradi nešto što bi moglo zauvek da uništi njihov brak. To je i rekao Ani. - Pa... mislim da bi li bilo najpametnije da odeš tamo za nekoliko dana, Stive , pre nego što jedno od vas dvoje bude previše usamljeno ili previše popije na zabavi i upropasti dogovor.

183

- Znam - potvrdio je. Razmišljao je o poslu u hitnoj službi u Opštoj bolnici San Franciska još od kada je Meredit otišla. Postajalo je preteško živeti odvojeno. - Pre nekoliko nedelja ponudila mi je da ostavi posao i da se vrati ako to želim. Ne želim da to uradi. Ima fantastičan posao, i ne bi bilo fer prema njoj - rekao je uzdahnuvši. - Ti si dobar čovek, Stive Vitmane. Nadam se da te zaslužuje. - Zaslužuje me - uveravao ju je. Ali, kada je te večeri otišao kući, shvatio je da razmišlja o Ani i o teškom životu koji je imala, o stanu koji je delila s bubašvabama i malim detetom. Zaslužila je mnogo bolji život. Bilo je tako teško prihvatiti da je život ponekad nepravedan. On i Meredit imali su toliko mnogo, a ljudi poput Kelana Daua i Aninog bivšeg muža imali su još više, dok je ona imala tako malo, gotovo ništa. A ipak, nije delovalo da je nesrećna zbog toga. Verovala je u integritet onoga šta radi. Kada je te večeri odlazio u krevet, zatekao je sebe kako razmišlja o onome što je rekla o Meredit i njenom odlasku na plaćeni odmor na Havaje. Da li mu to smeta? Bilo je sasvim očigledno da će se jednoga dana neko od njih osetiti usamljenim ili previše popiti ili...? Te misli su bile zastrašujuće. Međutim, znao je da se tako nešto nikada ne bi moglo dogoditi ni njemu ni Meredit. Te noći je dugo ostao budan razmišljajući najpre o Meredit, a onda o Ani i Feliciji. Bilo mu je drago što su prijatelji. Za vrlo kratko vreme postale su mu izuzetno važne.

184

Plaćeni odmor koji je Kelan isplanirao za rukovodeće menadžere "Dau Teka" trebalo je da traje četiri dana. Rezervisao je smeštaj u hotelu "Mauna Lani" na Havajima. Pozvao je tridesetoro svojih saradnika. Njih osamnaest je dolazilo sa bračnim drugom. Bila je to velika grupa. Usklađivanje aranžmana ličilo je na prevoz vojske koja se spremala na invaziju. Trebalo je isplanirati obroke, noćnu zabavu, ručkove i, naravno, sastanke. Dan pre odlaska, Meredit je bila na granici da sve te saradnike izbaci kroz prozor. Kada se požalila Kelu, nasmejao se, misleći da je to zabavno. - Ljudi se pretvaraju u decu kada nekud idu - negodovala je dok su razmatrali poslednje detalje za sastanke. Trebalo ih je sazivati ujutro da bi tokom popodneva mogli da igraju tenis ili golf, idu na plažu, u obilazak ostrva ili jednostavno u kupovinu. Sastanci nisu smeli da budu predugi, prezahtevni ili predosadni. Istini za volju, putovanje je bilo zamišljeno radi druženja, ali odjednom su počeli da se pojavljuju zahtevi za posebne sobe, posebne obroke, a u dva slučaja i za masažu. - Trudi se da organizuješ najbolje što možeš - rekao je Meredit i dvema ženama koje su se bavile organizacijom putovanja. Meredit je bila uključena u taj projekat zbog troškova - verovao je njenoj proceni. - Zašto ne bismo svima poslali ček i rekli im da vikend provedu u Las Vegasu? - gunđala je. - Dobra ideja za sledeću godinu - složio se Kel, dobro raspoložen. Radovao se putovanju i bilo mu je žao jedino što neće moći da povede i decu. Dobro je znao hotel, već je bio tamo s decom i znao je da bi im se boravak svideo. Međutim, putovanje je bilo isključivo za odrasle, iako su se ti isti odrasli ponašali poput srednjoškolaca koji odlaze na turneju sa školskim

185

bendom. Čak i pre polaska, ljudi su se koškali zbog soba. Nekoliko njih je poznavalo hotel i želeli su da odsednu baš na određenom spratu, da uživaju u tačno određenom pogledu, u tačno određenoj klimatizovanoj sobi. Meredit je rekla Stivu za putovanje i pitala ga da li želi da joj se pridruži. Međutim, bio je dežuran. Osim toga, znao je da će biti prezaposlena, a znajući svoje obaveze, nije mogao da ode. - Nedostajaćeš mi - rekla mu je veče uoči odlaska. - Nećeš ni znati da me nema. Čini mi se da ćeš imati pune ruke posla trudeći se da usrećiš tu gomilu ljudi. Bio je srećan zbog nje. Putovanje mu je izgledalo kao dobrodošla promena. Uprkos glavobolji, bio je siguran da će Meredit uživati. Meredit je, s drage strane, bila skeptična. Jedino što su kolege do sada uspele da joj priušte, bilo je da je iznerviraju. Na dan odlaska, dok su se okupljali na aerodromu, obučeni u havajske košulje i bela lanena odela, raspoloženje je bilo odlično. Bili su nalik na učesnike neke putujuće zabave. Kada je konačno sela na svoje sedište pored Kelovog, bila je iscrpljena. Samo članovi užeg rukovodstva putovali su prvom klasom. Za ostale su uspeli da obezbede izuzetno povoljne cene u ekonomskoj klasi. - Da li moram da znam koliko nas ovo košta? - upita Kel gledajući je vragolasto, u trenutku kada ih je stjuardesa posluživala šampanjcem, koji je Meredit odbila. Bilo je tek devet ujutro i bilo je prerano za šampanjac. Zato je zatražila kafu. - Da, ako želiš da te priključim na aparat za disanje kada sletimo - odgovorila je pijuckajući kafu. - Tako sam i mislio. Nemoj da mi kažeš. To je dobro za moral, ili bi barem trebalo da bude. Kada su uzleteli, opustila se i utonula u sedište s gomilom literature. Zadirkivao ju je zbog toga što je ponela poslovne knjige.

186

- Ne mogu nikud bez toga, Kel - rekla je smešeći se nevino. -Inače se osećam previše krivom. - Moraćemo da te upišemo na kurs hula plesanja kako bismo te razonodili. Ne želim da mnogo radiš na ovom putovanju, Meredit. Moraš i ti malo da se zabaviš. Znam da su svi drugi ovde upravo iz tog razloga. - Neće se zabavljati ako ne dobiju posebne obroke, ili ako im sobe budu na pogrešnom spratu, ili ako ne budu mogli da idu na svečani banket. - Preživeće. Još jednom su pregledali raspored sastanaka, grupa i tema koje je sastavio za raspravu. Konačno je Meredit sklonila papire. Kel ju je nagovorio da pogleda film. Leteli su prema Koni. Let je bio dovoljno dug da im posluže hranu, da odgledaju film i malo odspavaju. Negde na polovini puta videla je da Kel zamišljeno gleda kroz prozor. Interesovalo ju je o čemu razmišlja. - Da li si dobro? - upitala ga je obzirno. - Dobro sam - pogledao ju je. - Malo sam razmišljao. Za vrlo kratko vreme doveli smo kompaniju prilično daleko. Osećam se kao pravi srećnik. - I ti si naporno radila ova četiri meseca. - Niko nije tako mnogo radio. Svaki put kada bi pomislio da je Čarli otišao, bio je zahvalan Meredit što mu se pridružila. Bila mu je jedna od najvećih dragocenosti. - Nadam se da si srećna s nama onoliko koliko smo mi srećni s tobom - rekao je zahvalno. - Jesam. Ako ikada pronađemo Stivu posao, život će mi biti savršen. Tužno je izgovorila te reci. Teško joj je padalo što Stiv više nije deo njenog svakodnevnog života. Sada joj se činio tako dalekim. I bio je. Postao je neko koga bi posećivala jednom ili dvaput mesečno, nešto poput starog prijatelja, ili starog ljubavnika. Ponekad joj se činilo da joj više nije suprug. Nije ga bilo da se smeje ili da priča s njom, da s njom podeli probleme, osim u retkim trenucima kada bi uspevala da ga dobije na pejdžer. Poslednjih dana joj se činilo da vrlo malo vremena provodi

187

kod kuće, večito je radio, baš kao i ona. Nije znao šta bi drugo bez nje u blizini. - Znam da ti je teško, Meri - rekao je Kel blago. - Kada bih barem mogao da učinim nešto u vezi s tim. - Možda ćeš jednom moći. U međuvremenu, ne preostaje nam ništa drugo nego da istrajemo. Ali, to nije bilo lako. Stiv je bio jedan od retkih supruga koji nije pratio svoju ženu na Havaje. Mrzela je što neće biti tamo. - Prokleto je nezgodno što mu je propala prilika da se zaposli u 1st Beju. To je zaista bila loša sreća. - Možda je bila sudbina - rekla je filozofski. - Možda će pre ili kasnije iskrsnuti bolja prilika. - I dalje je bila puna nade. - Nadam se - Kel je zvučao iskreno. Više od svega na svetu je želeo da bude srećna. Jer, ako ne bude, uvek će postojati opasnost da ode iz kompanije, a užasavala ga je ta pomisao. "Dau Teku" je bila Potrebna, a i njemu je bila potrebna da vodi finansijski deo poslovanja. I više od toga, bila mu je neophodna. Sve joj je govorio, delila je s njim sve njegove bojazni, sreću i poverenje. Bili su gotovo partneri. Čak i više od toga. Poveravao joj je misli o svojoj deci. Bili su pouzdanici, saučesnici i najbolji prijatelji. - Šteta što nije mogao da pode na put. Dobro bi vam došlo da možete biti zajedno - rekao je Kel. Iskreno mu je bilo žao zbog nje, i znao je koliko je bila razočarana kada je Stiv rekao da ne može da ide. - Ionako je verovatno svejedno. Biću prezauzeta poslom. Radila je s Kelom na tri prezentacije. Na jednom sastanku trebalo je da održi sopstvenu prezentaciju. - Bolje ti je da nadeš vremena i za malo zabave. Ne želim da se iscrpljuješ trudeći se da usrećiš ostale. Pusti ih neka se brinu za sebe, nisi im ti turistički vodič. - Reci to njima - nasmejala se. - Da vidiš kakve sam sve liste želja dobila, drugačije bi mislio.

188

- Pocepaj ih. To je naređenje. - Da, gospodine - rekla je oštro salutirajući. Prasnuo je u smeh. Razgovarali su i o drugim stvarima. Pričao joj je o pređašnjim takvim putovanjima i o ludostima koje su ljudi pravili u okruženju sasvim drugačijem od onoga na koje su navikli. Pre mnogo godina. Čar-li Mekintoš se napio i spavao s jednom hula plesačicom. Nikada to nije priznao. Ta priča je godinama kružila kancelarijama, ali ju je on uvek opovrgavao. Bez obzira na to, svi osim njegove žene znali su da je to istina. - Pokušaću pristojno da se ponašam - rekla je smejući se. Gledao ju je zamišljeno i ona se odjednom setila Božića. - Nadam se da nećeš - rekao je blago. Nije mu odgovorila. Ponekada joj je bio tako blizak da je popunio mesto koje je Stiv zauzimao dok su živeli zajedno. Kelu je sve govorila. Uprkos blagoj zategnutosti u odnosima posle onog poljupca na Badnje veče, sve je nestalo kada se vratila posle Nove godine. Ponovo su bili prijatelji. Ali, bilo je trenutaka kada ju je snaga njegove ličnosti privlačila poput magneta, ne u romantičnom smislu, već je sve češće imala osećaj da su srodne duše. Izgledalo je kao da im je bilo suđeno da se sretnu, rade zajedno i sagrade imperiju. Bili su kao dve polovine jedne celine koje se savršeno uklapaju. Ponekad nije mogla da shvati taj osećaj. Bilo je teško verovati da se do sada nisu poznavali. Taj osećaj je postajao sve jači, jači čak i od onoga koji je gajila prema Stivu. Ona i Kel su imali više zajedničkog, delili su iste ciljeve, iste potrebe i strast za poslom. Stiv je živeo u drugačijem svetu. Njegovi motivi su bili čistiji, bio je drugačiji čovek. Uopšte nije brinuo za novac. Nije razumeo njen posao i nije ni želeo ništa o njemu da nauči. Bilo mu je važno da ona u tome uživa. Način na koji je ona to činila, i zašto, nije mu bio važan. Međutim, Kel je sve to razumeo i bilo joj je lakše zbog toga. Avion je sleteo malo iza podneva po lokalnom vremenu. Kel i ona su platili troškove leta i ukrcali kolege na autobus za hotel. Prtljag će stići

189

kasnije. To popodne su imali slobodno, do večere nije trebalo da se vide. Svečani banket je čekao na njih, a organizovali su 1 ples. Sastanci su počinjali tek sledećeg jutra. Ona i Kel trebalo je da otvore sastanke kraćim govorom i prezentacijom. Sve je organizovala, a još jednom su prodiskutovali ceo scenario dok su leteli za Havaje. I sada im nije preostalo ništa drugo nego da se odmaraju, idu na plažu ili na bazen, a onda se sa ostalima nadu za večerom. - Da li želiš da ručaš u mojoj sobi? - upitao je Kel dok su se prijavljivali u hotelu. Njegova soba je bila odmah do njene, a imali su i zajedničku terasu. - Naravno - odgovorila je spremno. - Posle toga bih htela da idem na plivanje. Možda možemo da pobegnemo od ostalih do večere. - Zvuči dobro - rekao je i odveo je do sobe. Iznenadila se kada je videla da nije dobila sobu već apartman. Shvatila je da je on lično rezervisao njen smeštaj. Apartman je imao veliku lepu dnevnu sobu u peščanim tonovima i predivnu belu spavaću sobu. Izgledala je poput slike iz časopisa. Na stočiću su stajale velike posrebrene školjke. Imala je i malu kuhinju i bar. Ušla je u apartman praćena,tihom muzikom. Kel je bio uz nju. - Ovo je spektakularno - rekla mu je, posmatrajući palme i okean. - Čini mi se da će apartman biti lep pri zalazku sunca. I želeo sam te pored sebe, da te ostali ne gnjave. Svi ostali su bili smešteni na drugim spratovima. To je bio pametan potez. Nije joj nikada palo na pamet da bi kolegama moglo biti neobično što su Kel i Meredit imali sobu do sobe. Nikada se nije govorkalo o njihovoj vezi. Uostalom, svi su znali da je udata - često je pričala o Stivu. Kel je otišao u svoju sobu. Posle nekoliko minuta stigao im je prtljag. Ništa nije nedostajalo, što je bilo pravo čudo, budući da ih je bilo tako mnogo. Kel je naručio sendviče, koji su posluženi na terasi. Kada mu se pridružila, videla je da joj je naručio i mai-tai.

190

- Izgleda da ću završiti kao Čarli ako ne budem pazila - nasmejala se. - Napiću se, a tek je vreme za ručak. - Ako počneš da trčiš za hula plesačicama, Meredit, poslaću te kući. - Pokušaću da se suzdržim - rekla je postiđeno. Sendviči su bili odlični, a mai-tai prejak. Svejedno je sve dok su sedeli na terasi diveći se pogledu i odmarajući se. Konačno je ustala i rekla da ide na plivanje. - Praviću ti društvo - ponudio se. Otišli su da se presvuku. Nekoliko minuta kasnije, vratila se u sandalama i bikiniju preko kojeg je prebacila dugačku košulju. Izgledala je savršeno, kao i uvek. I on je fantastično izgledao u kupaćim gaćicama i odgovarajućoj košulji. Na nogama je imao lagane cipele. Bili su lep par - niko nikada ne bi pomislio da nisu u braku. Bili su bliski i bilo je očigledno da su opušteni, i baš zato je bilo teško poverovati da nikada nisu vodili ljubav. Kel je to komentarisao dok su silazili. Bila je iznenađena. - Zaista misliš da će ljudi misliti da smo u braku? - delovalo je kao da je ta pomisao zabavlja. To je bila tako čudna pretpostavka. Barem je njoj bila čudna. - Mislim. Mi čak i ličimo. Oboje smo plavokosi, a i oči su nam gotovo identične boje. Volimo iste stvari, ponekad se čak isto i oblačimo. - To mu je upalo u oči više nego jednom, ali ona je samo odmahnula glavom i nasmejala se. - To dokazuje da nisi u pravu. Ljudi se nikad ne nalaze po onome u čemu su slični. Obično izgledaju poput mene i Stiva . Jedan je tamnokos, drugi svetlokos. Jedan uvek izgleda kao da se oblačio u mraku. Volim Stiva , ali on užasno izgleda. Došlo mi je da ga ubijem kada sam ga ugledala kako izlazi iz aviona prvi put kada je došao u San Francisko noseći onaj prepotopski sako. Već godinama pokušavam da ga bacim, ali on ga toliko voli. Konačno sam odustala i prihvatila činjenicu da će taj sako uvek biti s njim. I, što je još gore, da će ga nositi.

191

- Meni je izgledao sasvim pristojno - rekao je Kel blagonaklono. Ali, imala je pravo. Stiv je čudno izgledao uz nju. Uvek je bila lepo obučena. Sve što je nosila bilo je, uredno i savršeno. Kel je pravilno pretpostavio da se Stiv prijatnije oseća u bolničkoj uniformi nego u svakodnevnoj odeći ili odelu. Pitao se da li Stivu opšte ima odelo. Imao je, svakako, nekoliko njih. To je mogao da zahvali Meredit koja mu ih je kupila, međutim nikada ih nije nosio. Spustili su se do plaže. Jedan od dečaka doneo im je drvene stolice i peškire. Meredit je skinula košulju i legla. Iako je bio u iskušenju, Kel nije komentarisao njen bikini. Izgledala je neverovatno. Bolje nego što je ikada mogao da sanja. Dohvatio je knjigu, ali bilo je nemoguće da se skoncentriše na Stiv o dok mu je Meredit bila tako blizu, nežne kože i privlačnih oblina. - Zar ti se ne sviđa knjiga? - primetila je da gleda u prazno i nasmešila mu se. Imao je čudan izraz lica dok je gledao u horizont. Kao da je odjednom video nekoga ili nešto što nije očekivao. - Ne... ne... mislim, da... u redu je... Razmišljao sam o nečemu. - Zar nešto nije u redu? - Odjednom se zapitala da nije učinila nešto što ga je uvredilo. ali on je samo odmahnuo glavom i odšetao do mora. Zabrinula se i posle nekoliko trenutaka je krenula za njim. Nije htela da mu smeta, ali imala je čudan osećaj da je bio uznemiren. - Da li si dobro? - upitala ga je kada ga je stigla. Osećala se nesigurno, mislila je da mu smeta, ali na trenutak joj je izgledao tako tmuran da se zabrinula. Oklevao je pre nego što joj je odgovorio. Hodao je peščanom plažom spuštene glave. Pogledao ju je i klimnuo glavom. - Dobro sam, Meri. - Međutim, zvučao je neuverljivo. - Šta se dogodilo? - Hmmm... ne znam... život, pretpostavljam. Da li ti se dogodilo nekada da si zastala i zapitala se gde ti je bila glava proteklih deset godina?

192

Iznenadilo ju je što izgleda tako nesrećno. Kao da je tamni oblak odjednom zaklonio jarko sunce i iznenada sve zasenio. Jednostavno joj nije ličio na Kela kakvog je poznavala. - Zbog čega tako misliš? Do pre nekoliko trenutaka izgledao si dobro. - I bio sam. Jesam. Samo se ponekad pitam šta se dogodilo s mojim životom. Toliko se usredsređujem na neke stvari da zaboravim na druge. - Svi to radimo - rekla mu je nežno dok su se približavali kraju plaže. Seli su na pesak jedno pored drugoga. Kraj njihovih stopala ljuljala se daska za surf, okean ispred njih, a iza njihovih leđa se nalazio hotel. Okolo nije bilo nikoga. - Nisi izgubio iz vida važne stvari, Kel. Imaš divnu decu, dobar život, važan posao. Nisi uzalud utrošio svoje vreme. - Zbog čega si tako sigurna u to? I kako bilo ko može da zna šta je zaista važno? Kako da znam da me moja deca neće mrzeti za deset godina zbog nečeg što sam uradio ili propustio da uradim, ili da vidim, ili razumem? Uglavnom mislim da uvek imam pravo, a ipak se pitam da li idem u dobrom pravcu. Ponekada mi se čini da sve ide naopako. Za nekih pedeset godina, kome če biti važan "Dau Tek" i sve ono što mi se čini tako prokleto važnim? Možda su zapravo bitni samo ljudi do kojih ti je stalo... - oklevao je, i tada završio misao koja ga je i uznemirila - ili činjenica da takvih ljudi nema u tvom životu. Poslednjih osam godina bio sam toliko obuzet ljutnjom na Šarlotu da u mom životu jednostavno nije bilo mesta za još nekoga. Bilo mi je važno jedino koliko me je povredila. - Ovo je bio prvi put da je ikada tako nešto rekao, ne samo njoj već bilo kome. - Znaš, dugo sam mislio da je mrzim. Sada osećam da sam uzalud potrošio sve to vreme na osećanja koja me nikud nisu odvela, i šta sad? - Kako to misliš, "šta sada"? - Zbunile su je njegove reči. Bile su to preozbiljne misli za ležanje i sunčanje na plaži u Koni. - Šta sada? Imam pedeset i jednu godinu. Ljutio sam se osam godina na nekog koga već osam godina nema u mom životu. Imam troje divne dece koja će začas odrasti. A ceo moj život je samo moj posao.

193

- Zvučiš mi kao da se nerviraš, Kelane Dau. - Uvek je bila iskrena i otvorena. - Žališ se. Imaš pedeset jednu godinu, ne devedeset. Imaš dovoljno vremena da stvari postaviš drugačije ako to želiš. Niko ne kaže da moraš ostati sam celog života, ako je to ono što te muči. I niko ne kaže da se zauvek moraš ljutiti na Šarlotu. - Zapravo, mislim da se više ne ljutim. Možda je u tome problem. Osim osećanja prema svojoj deci, deset godina mržnje prema njoj bila je jedina emocija u mom životu. Šta imam bez toga? Možda nemam dovoljno, Meri. - A možda je došlo vreme da pogledaš u drugom pravcu - rekla je jednostavno. Imala je sposobnost da, uprkos složenosti emocija i same situacije, uvek utvrdi uzrok problema. To je bila jedna od stvari koje su mu se sviđale kod nje. Međutim, bilo je i mnogo drugih stvari koje su mu se sviđale. Previše, na neki način. - Šta predlažeš? Kuda da gledam? Da mi deca predstavljaju okosnicu života dok ne odrastu i počnu da žive svoje živote? Da gledam u neku nevažnu ženu do koje mi nije stalo, koju ću odvesti na večeru pet puta i shvatiti da mi je s njom dosadno? Neku drugu, koju će više interesovati ono što imam, nego ono što jesam? Meri, nemam mnogo izbora. - To su gluposti - odbrusila je, ispruživši duge noge do vode. Gledao ju je kako se nožnim prstima igra s mokrim peskom. - Ne bih se u to kladio. Šta je s tobom? - upitao je. Izgledao je nesrećno. - Šta ćeš raditi ako tvoj brak propadne? Da li si ikada razmišljala o tome? - Pokušavam da ne mislim na to. - Ali, zapravo, u poslednje vreme često je mislila o tome. Život na suprotnim obalama počeo je previše da ih opterećuje. Počela je da oseća kako se u nju uvukao neki strah. Osećala se kao da ih sudbina i snažne sile odvlače jedno od drugoga. Ranije to nikada nije osećala. Plašila se toga.

194

- Ne znam šta bih uradila - rekla je iskreno. - Stiv je tako dugo bio deo mog života. Bila bih izgubljena bez njega. Dobar je prema meni i volim ga. Život bez njega ličio bi na ogromnu mračnu rupu. Osećala se upravo tako, kao da bi propala u bezdan i očaj da ga izgubi. Mrzela je čak i da pomisli na to. Međutim, znala je da bi se tako nešto moglo dogoditi ako stvari ne krenu nabolje, ako se jedno od njih uskoro ne pokrene. Polako je počela da se suočava s tom činjenicom. I posle gotovo četiri meseca razdvojenog života, izgledalo je kao da kreću u suprotnim pravcima. Morali su hitno nešto da preduzmu. - Šta bi učinila ukoliko biste se razveli? Nije joj se dopalo da čuje takvo pitanje, a još manje da misli o tome. - Ubila bih se - rekla je, prebrzo da bi to bilo istinito. Razmislila je o pitanju. - Ne znam. Pokupila bih razbijene komadiće i počela iz početka, pretpostavljam. Ali, sigurna sam da bi mi trebalo mnogo vremena da to prebolim. Kao što je i tebi dugo trebalo, Kel. To nije iznenađujuće. Mnogo si uložio u taj brak, troje dece, sedam godina, očigledno si verovao u nju, a ona te je izdala. Mislim da mora proći mnogo vremena da bi se čovek oporavio od takvog razočaranja. Ako se uopšte ikada oporavi. - Dugo mi je trebalo - tiho je priznao ležeći pored nje na toplom pesku i diveći joj se. Bila je nesvesna svog dejstva na njega i bio joj je zahvalan na tome. Tako je bilo jednostavnije. Nije želeo da napravi istu grešku kao za Božić. - Možda i suviše dugo - ponovio je. - Počinjem da osećam da sam uzalud utrošio tih poslednjih osam godina. Želeo sam svima da pokažem kako sam čvrst i ciničan kako ne bi shvatili da sam povređen. A bio sam. Previše i predugo. - Izgledalo je da se bolje osećao kada je to rekao. - A sada? - insistirala je. Nije mu smetalo. Uvek je bio otvoren s njom. - Sada samo želim da se pokrenem i da ponovo počnem da živim život. Odjednom mi nedostaje sve ono što nisam imao svih ovih godina. Sedim ovde pitajući se gde sam, do đavola, bio i gde mi je pamet bila.

195

- I, naravno, sve to odmah želiš - nasmejala mu se. Kao i u svemu drugom, tako je i u ovom bio nestrpljiv i želeo je da dobije rezultate i rešenja odmah i sada. - Naravno - gledao ju je ozareno. Već godinama se nije tako dobro osećao. Uživao je da razgovara s njom. Ne samo što je bila bri-lijantni dodatak njegovoj kompaniji nego je bila i najbolji prijatelj kojeg je ikada imao. Dan kada ju je upoznao bio njegov srećan dan. -U redu, nađi mi savršenu ženu. - Prema njoj se ponašao kao prema prijatelju jer drugog izbora nije imao. Bez obzira na sve hipotetičke razgovore šta bi se dogodilo da njen brak sa Stivom ne uspe, znao je da je Meredit još uvek zaljubljena u svog muža i da je iskreno posvećena svom braku. Stiv je bio jedini muškarac kojeg je želela, a Kel joj je bio najbolji prijatelj. - Nisam znala da moram da budem i makro. Da je i to deo mog posla - rekla je dobro se zabavljajući. - Odlično. A gde da je nađem? - Ubij me ako znam - rekao je cereći se dečački. - Ja nisam uspeo takvu da pronađem. Mislim da i nema baš mnogo savršenih žena. Ima mnogo oštećene robe, dosadnih i glupih, kako kažu moja deca,Savršene se, izgleda, skrivaju. - Gledao ju je dugo, ne odvajajući pogled od njenih očiju dok su ležali jedno pored drugoga. - Ili su udate. Razumela je kompliment i bila je uzbuđena. Ništa nije rekla. Još su malo ležali u tišini. Konačno je ustao i pomogao joj da ustane. Polako su šetali plažom držeći se za ruke, poput dece. Bilo mu je bolje posle razgovora s njom. Kada su stigli do svojih stolica, videli su da je još nekoliko kolega iz kompanije došlo na plažu i sada su ležali nedaleko od njih. Kel je ponovo ličio na poslovnog čoveka, a tamni oblak koji se nadvijao nad njegovim raspoloženjem raspršio se. Naručili su piće i čavrljali sa ostalima. Posle par sati, Meredit i Kel su otišli u hotel da se presvuku. Istuširala se i obukla belu svilenu haljinu. Oko vrata je stavila perle od tirkiza. Kosa joj je bila čista i sjajna, a na nogama je imala bele sandale s

196

visokim potpeticama. Izgledala je predivno. Kel je bio oduševljen kada ju je ugledao, ali nikako nije mogao da zaboravi kako je izgledala u bikiniju. Sve u vezi s njom bilo je nezaboravno. Kada mu se nasmešila, ugledavši ga na terasi koju su delili, osetio je kako se negde duboko u njemu bude osećanja. Tako ga je dobro poznavala da se bojao da će to odmah zapaziti. Ali, ako i jeste, nije mu to dala do znanja. - Spremna za juriš? - upita je pružajući joj čašu belog vina. Stajali su pijući vino i gledajući fascinantan zalazak sunca. - Predivno je ovde, zar ne? - I suviše. - Pomalo ju je obuzela tuga što ovakve prizore ne može da deli sa Stivom. Bilo je toliko posebnih trenutaka koje više nisu delili. Nije mogla da ga dobije od kada je stigla na Havaje. Sestre su joj rekle da Stiv ide s jedne operacije na drugu, još od ranog jutra. - Dođe mi da poželim da ne moramo da se pridružimo ostalima i da možemo sedeti na terasi i večerati u miru. - Nisi ti takve sreće, draga moja - nasmejao se. Na večeri ih je očekivalo pedeset ljudi, a svi su imali paklenu nameru da se dobro zabave na banketu. Ali, on je delio Mereditinu želju za mirnom večerom. Kao i uvek, na banketu je sa svima bila ljubazna, nepoznate upoznavala i budno pratila šta se događa. Izgledalo je kao da je predvidela probleme i pre nego što su se dogodili. Niko nije bio svestan toga osim Kela. Kel je jedini bio svestan svega što je radila kako bi veče bilo uspešno za sve koji su se tamo nalazili. - Neverovatna si, Meri, znaš li to? - rekao joj je kada su se vraćali u sobu. Bila je već ponoć. - Ti si poput vile koja prolazi gomilom, sve vidiš, zamahneš čarobnim štapićem i sve usrećiš. Čak i mene. Znala je da mu se ne sviđa havajska hrana. Jednom joj je to priznao. Pobrinula se da mu posluže biftek, prženi krompir i salatu. Bio je zadivljen kada je video da mu poslužuju takvu večeru i odmah je znao kako se to dogodilo. - Ima li nečega na ovom svetu što ti ne možeš da predvidiš?

197

- Nadam se da nema - rekla je. Bila je zadovoljna što je prime-tio njen trud. Nije joj bilo u opisu radnog mesta da baš o svemu vodi računa, ali ona je volela takvu obavezu. Osim toga, bilo je očigledno da niko drugi to nije želeo da preuzme na sebe. - Zahvaljujući tebi, ovo je bilo fantastično veče. Ali, ti se baš nisi preterano dobro zabavljala, neprekidno si radila. - Zapravo, i meni se svidelo. Ambijent je bio predivan, a atmos- - Želiš li da sednemo malo na terasu? - predložio je i ona je prihvatila. Izvadio je flašu šampanjca iz bara i sipao svakome po čašu. Nije popila ništa osim čaše vina na početku večeri. Ostali su se bacili na koktele i mai-tai, i znala je da će sutra neki od njih patiti od glavobolje. Ali, ona je bila trezna i sveza kad je sela uz njega u toploj tropskoj noći. Nisu govorili, uživali su u osećanju harmonije, ispunjenja i opuštenosti. Kada je Meredit spustila čašu, on bez reči uhvati njenu ruku i nasmeši joj se. - Hvala ti što si mi tako dobar prijatelj, Meri. - I ti si mnogo učinio za mene, Kel. - To je tek početak. - Imali su velike planove za njegovu kompaniju. U poslednje vreme je razmišljao da osnuje novo odeljenje. Već mesecima su razgovarali o toj mogućnosti, ali nije na to mislio gledajući je sada. Nagnuo se, baš kao pre šest nedelja, ne mogavši da odoli, i poljubio je. Ljubeći je, osećao je kao da ga trese struja. Bio je tu i osećaj panike da radi pogrešnu stvar, ali nije sebi mogao da pomogne. Njene ruke su se savile oko njegovog vrata. Uzvratila mu je poljubac. Dugo su tako sedeli, čvrsto zagrljeni. Znao je da bi ponovo morao da joj se izvini, ali nije mogao to da izgovori, bio je

198

svestan koliko izvinjenje ne bi bilo iskreno. - Ne bih ovo smeo da ti kažem - napokon je šapnuo - ali volim te, Meri. Bio je to vapaj iz srca, iz duše. Već dugo je znao da je voli. A i ona je to znala. Znala je to nesvesno. Klimnula je glavom. To je bila ona sila koju je osećala kako je odvlači od Stiva . Bio je to Kelan. - I ja tebe volim, Kel - rekla je nežno. Nije ih samo strast privlačila. Bilo je to mnogo više. Bili su kao deo jednog tela, jedne duše. Ma šta se dogodilo, znala je da je u pravu, barem sada. Ponovo ju je zagrlio. Svaki delić njegovog tela toliko dugo je žudeo za njom. Poljubila ga je sa strašću kakvu nikada pre nije osetila, čak ni prema svom mužu. Njene rake su skliznule pod njegovu košulju. Pod jagodicama prstiju osećala je njegove grudi. Nežno joj je sklonio belu svilu s ramena. Haljina je meko pala na pod. Videvši je kako stoji u visokim potpeticama, veličanstvenog tela prekrivenog samo belim gaćicama od svile, ostao je bez daha. Trenutak kasnije, podigao ju je u naručje i odneo u sobu. Nežno ju je položio na krevet. Izula je cipele, a on je skinuo košulju i pantalone. Nežno je povukao njene gaćice i divio se njenoj lepoti. - Neverovatna si - šapnuo je. - Nikada to nisam uradila - rekla je tiho, pomalo uplašeno. - Znam. Davno mu je rekla da je uvek bila verna Stivu. Ali, ovo je drugačije. Želja koju su oboje osećali bila je toliko snažna, i tako beskrajna, da nisu mogli da joj se odupru. - Ne boj se, Meri...Ruke su mu letele po njenom telu, a kada su im se usne srele, tiho je zaječala. - Toliko te volim... Nikada nikoga nisam tako voleo - rekao je, iskazujući recima upravo ono što je ona osećala prema njemu i što je čuvala u najdubljem delu svoga bića od kada ga je srela. Želela je da veruje kako je to pogrešno, ali u dubini duše nije mogla. Svim srcem je znala da je rođena za to, za njega, i tako je moralo biti.

199

Vreme provedeno na Havajima proteklo je Meredit i Kelanu delom poput najlepše bajke, a delom poput noćne more. S jedne strane, nikada u životu nisu bili toliko srećni, a s druge, oboje su bili svesni da bi im zabranjeno voće koje su probali moglo nepovratno izmeniti živote. Meredit nije znala kako da se odupre. Tu se više nije pitao razum, bila je zaljubljena. Da li uopšte nešto da preduzmu u vezi s tim. Nisu imali pravo na svoju vezu, a ipak se nisu usuđivali ni da pomisle da je prekinu. San je tek počinjao. - Šta ćemo da radimo? - upitala je Kela jedne noći, dok su ležali u krevetu iscrpljeni. Bili su savršeno oprezni na javnim mestima i još niko nije ni naslućivao njihovu tajnu. Ali sve vreme su samo žudeli da se vrate u svoju sobu i ostanu nasamo, vode ljubav i pričaju. Jednom su razgovarali do zore i konačno zaspali nekoliko sati pre sastanka. Radili su zajedno, kao i obično, ali je nova dimenzija koju su uneli u svoj odnos sve promenila. Meredit nije čula Stiva od kako su stigli na Havaje, što zbog vremenske razlike, što zbog obaveza. - Šta bi želela da uradimo, Meri? - upita je Kel ozbiljno. Ležao je pored nje i gledao je, lenjim pokretima milujući obline njenog tela. Do sada je njihova veza bila poput vulkana strasti s kratkim zatišjima. Ali van njihovog sveta, vrebale su ih zastrašujuće oluje i duboke, opasne vode. To za njih i nije bila tajna. Kel je izgledao tako veselo i smireno dok ju je zaneseno gledao u oči. Znali su da se vole, i to im je bilo dovoljno. On nije znao kojim će putem Meredit krenuti, nazad, ka prošlosti, ili u budućnost. Bilo je moguće i jedno i drugo, a ona se prepuštala strujama da je nose u nepoznato, bez određenog pravca. Kao brod bez kontrole.

200

- Ne znam - rekla je Meredit iskreno. Ležala je pored njega, ose-cajući kako je njegova snaga i toplota omamljuju. To što je prema njemu osećala bilo je toliko snažno da joj je zastajao dah. - Ne mo-§u to Stivu da uradim, Kel... Ne mogu... Ne mogu da ga ostavim. -Ali ni Kela nije mogla da ostavi, i toga je bila svesna. Bila je zaglavljena između dva sveta i osećala kako je svaki vuče na svoju stranu. - Nećemo sada donositi nikakve odluke - rekao je nežno, pokušavajući da ostane smiren da je ne uplaši. - Sada ne moramo učiniti ništa. Mogli bismo samo da uživamo dok možemo. Ćutke je klimnula glavom, a on ju je poljubio i opet počeše nežno da vode ljubav. U sobi nisu mogli da sklone ruke jedno s drugog, ali su se ponašali izuzetno oprezno kada su ih okruživale kolege iz firme ili kada bi bili na sastancima. Održavali su govore koje su pripremali, vodili manje grupe, a ručali i večerali sa ostalima. Ni najpažljiviji posmatrači među kolegama nisu mogli otkriti ništa neobično u njihovom ponašanju. Ali ono što je Meredit osećala kada je bila s njim, više od bilo čega, bila je neiskazana privrženost i snaga emocija. Nešto neopipljivo, ali vrlo realno, začaralo je njihovu svakodnevicu. Njoj je to bilo toliko očigledno da nikako nije shvatala kako to drugi ljudi ne primećuju. - Kao da su slepi - rekla je Kelu. Sedeli su na terasi, umotani u peškire, i uskoro je trebalo da se obuku za večeru. Pre toga su plivali u moru, a onda se zajedno okupali u kadi i, neizbežno, vodili ljubav. - Neki put ljudi ne vide ono što im je pred nosom - odgovori on ležerno pijuckajući martini. Preko dana nikada nije pio, ali bi pre večere obično popio koktel. Često bi mu se i Meri pridružila, ali te večeri nije pila. Želela je da ima bistru glavu za večerašnje okupljanje. Ono što im se događalo bilo je dovoljno opojno da bi tome trebalo nešto dodavati. - Da li si srećna? - upitao ju je dok su na ležaljkama posmatrali zalazak sunca. - Više nego što zaslužujem.

201

Ono što su zajedno otkrili bilo je nešto posebno. Zasad im se samo nudilo, a ni on ni ona tome nisu mogli da se odupru. Sila koja ih je vukla jedno ka drugome bila je jača od njih oboje. . . - Zaslužuješ sve što poželiš - reče Kel glasom punim ljubavi pridiže se kako bi je poljubio. - Ponekad nije tako - reče ona blago. - Neke stvari ne ispadnu onako kako čovek priželjkuje. Da smo se bar ranije sreli. - I ja bih to voleo - uzdahnu on - ali možda ne bismo bih spremni. Nisu bili ni sada. Premda je on bio slobodan, ona je imala muža. - Tako se nadopunjujemo u svemu, Meredit. - Da, znam - nasmešila se - kao Fred Aster i Džindžer Rodžer. - Ne. Kao Kelan Dau i Meredit Vitman. Mi smo posebni ljudi, Meri. Oboje. Znamo šta želimo i ne bojimo se da radimo kao psi to ostvarimo. Isto bi moglo biti i sada, ako to hoćemo. Mogli bismo da imamo divan zajednički život, ukoliko to odlučimo. Ne želim ni na šta da te prisiljavam. Pitanje je šta ti želiš. I koliko snažno to želiš. Neće ti biti lako razapetoj između nas dvojice. Mada se to podrazumevalo, ovo je bio prvi put da joj je ponudo da dele život, iako nije bilo sasvim jasno na koji način. Kao ljubavnici, muž i žena ili kao prijatelji? Shvatila je da ni on još nije siguran. - Ne želim da povredim Stiva zbog nas, Kel - rekla je tiho- -On to ne zaslužuje. Uprkos svemu što je osećala prema Kelu, nije mogla ni da zamisli život bez svog muža. Predugo je bio deo njenog života da bi to samo tako napustila. Bio je deo nje, telo i duša. To je bio složeniji odnos nego što je Kel mogao da zna. Sa Stivom nikada nije bila nesrećna. Razdvojile su ih okolnosti, nisu to izabrali. Jedino što su napravili bio je odlazak u Kaliforniju, i mada su to odlučili zajedno, ona još nije bila sigurna da je odluka pravilna. Pridružili su se kolegama za večerom pa ostali s njima duže nego obično, plesali pod zvezdanim nebom, a zatim su njih dvoje šetali po mračnoj

202

obali, držeći se za ruke i tiho razgovarajući. Nikada se nisu ljubili van sobe, iz straha da ih neko ne vidi. Sledećeg jutra, Stiv ju je konačno pozvao. Kel je upravo izašao iz njene sobe, i ona se uplašila kada se oglasio telefon. Kada je začula njegov glas, osetila je neverovatnu krivicu. - Kako ide. Meri? - upitao je Stiv veselo. - Zabavljaš se? - Zasad je odlično - rekla je, pokušavajući da uskladi ton s njegovim, ali osećala se kao zločinac. - Imamo mnogo posla. - Mogu da se kladim. Verovatno kao da vodiš skaute na kampovanje. - Manje-više - nasmejala se, ali smeh joj je zazvučao šuplje i gotovo se trgla pomislivši na bol koju bi mu mogla naneti. Kratko su razgovarali, pa mu je rekla da mora na sastanak. - Pozvaću te čim budem mogla - obećala je, a on joj je dao oproštaj, ako ne i odrešenje. - Ne brini za to, mala. Znam da si zauzet. Pozovi kada ti bude zgodno. Slušajući ga, iz minuta u minut osećala se sve gore, i kada ju je video na prvom jutarnjem sastanku, Kel je osetio njenu napetost. - Nešto nije u redu, Meri? - tiho je upitao dok su s ostalima odlazili na ručak. - Razgovarala sam sa Stivom. Izgledala je tako nesrećno da je Kela na trenutak obuzela panika. Bio j"e užasnut onim što bi mogla da kaže. Nije želeo kraj njihove ro- - Da li si mu rekla za nas? - Razmišljao je o toj mogućnosti, međutim smatrao je da je prerano za to. Još su ispipavali šta oseća-ju, pokušavajući da shvate kuda sve to vodi. Sve im je to bilo novo, i smatrao je da se oni sami moraju prilagoditi novonastaloj situaciji pre nego što ona odluči da kaže svome mužu. Nadao se da hoće, s vremenom. Ovog trenutka je znao samo da želi budućnost s Meredit, i to onu koja neće uključivati njenog muža. - Ne, naravno da nisam - odgovorila je. - Ali bio je tako drag preko telefona... osećala sam se užasno. Kel, on to ne zaslužuje.

203

Klimnuo je glavom, ali nije bio siguran šta bi joj na to rekao, a zatim je šapnuo: - Ne, ali mi zaslužujemo. Možda smo to zaslužili. - Ne na njegov račun - usprotivila se. Bilo je besmisleno bežati od činjenica koje će nekoga povrediti. Tako mora biti. U ovakvoj situaciji nisu mogla postojati tri pobednika. Neko će morati da izgubi. - Šta mi to govoriš? - rekao je u panici dok su polako hodali iza ostalih. Pomislio je da želi da mu kaže kako je gotovo medu njima, ali ona to nije mogla. - Samo kažem da se osećam loše zbog njega. On ne zna ništa o nama. - Razumem - reče Kel s olakšanjem. Ostatak odmora provodili su prema uobičajenom programu, a noćima su otkrivali nove svetove jedno u drugom, i učvrstili vezu koja se mesecima razvijala među njima. Kada je došlo vreme da napuste Havaje, Meredit je već bila toliko zaljubljena u njega da je želela da mogu celom svetu da objave svoju sreću. Ali, to nije dolazilo u obzir. Morali su biti diskretniji nego ikada. Kada su se vratili u San Francisko, Kel ju je odvezao u njen stan i tamo proveo nekoliko sati. A kada je zazvonio telefon, nije se javila. Znala je da je to Stiv, i nije bila spremna da se suoči s njim. Stvari su se sve više otimale njenoj kontroli. Kel se jedva prisilio da ode, a kada je to konačno uradio, otišao je kući da vidi decu i odmah ju je pozvao. Ovoga puta, nadajući se da je to on, podigla je slušalicu. - Nedostaješ mi - rekao je nežno, i ona se nasmejala. Bili su poput dvoje srednjoškolaca, bezglavo ludih jedno za dragim. - I ti meni. Hoćeš li navratiti kasnije? - šapnula je. - Već sam mislio da nikada nećeš pitati - nasmeja se on samom sebi, srećan kao i ona. Poljubio je decu za laku noć, ostavio ih s domaćicom pošto su otišli u krevet i već pre jedanaest opet je bio kod nje. Sledećeg

204

jutra nameravali su da zajedno pođu na posao, pa je zamolio domaćicu da kaže deci, kada se ujutro probude, kako je morao na rani sastanak. - Kako ćemo sada? - upitala ga je spremajući mu doručak i dodajući mu Volstrit žurnal. - Oprezno, pretpostavljam. Mudro, razumno. Polako. Oboje bi trebalo dobro da razmislimo o ovome, Meredit. Razgovarali su o svemu, složivši se da žele da nastave svoju vezu, oprezno. Morali su misliti na toliko toga. Od početka mu je govorila da neće ostaviti Stiva , i on je rekao kako to shvata. Međutim, to bi značilo da moraju prekinuti. Samo je bilo pitanje kada će neko biti povređen i da li je to vredno svega toga. Zasad su oboje bili uve-reni da jeste, ma koliko malo vremena imali. Kel je znao da to mora prihvatiti, mada mu se nije sviđalo. Sada je želeo da Meri bude deo njegovog života, i to ne samo kao prijatelj i radnik. Dan je provela na poslu kao i obično. Stiv ju je pozvao pre ručka. Bio je vrlo zauzet, jureći s operacije na operaciju, i još je zamenjivao Harvija Lukasa. Lukas će biti na bolovanju još mesec dana, ili bar tri nedelje. Traumatologija je ličila na cirkusku tačku u kojoj je on većinu vremena provodio vozeći monocikl na visokoj žici i žonglirajući plamtećim bakljama. Stiv je imao tek toliko vremena da je pita kako je bilo na Havajima i da li dolazi kući za vikend. Potvrdila je da će doći i odmah zažalila, jer kada je spustila slušalicu, u kancelariju je ušao Kel da je pita da li bi želela da ide u Karmel s njim i decom. - Rado bih - odgovorila je razočarano - ali upravo sam rekla Stivu da ću doći kući. Videla je kako je nešto blesnulo u njegovim očima, ali ništa nije rekao. - Možda bih mogla da ga pozovem i da odložim. - Kako ti želiš - rekao je tiho. Nije želeo da vrši pritisak na nju. Ali, što je više razmišljala o tome, to je bila jača njena želja da ostane, i znala je da

205

još nije spremna da se suoči sa Stivom posle svega što se dogodilo na Havajima. Telefonirala mu je tog poslepodneva i rekla mu kako joj je nešto iskrslo u firmi, i da mora da se nađe s kupcima preko vikenda. Pokazao je razumevanje, ali nije baš zvučao srećno. I kada je spustila slušalicu, osećala se poput ubice. Uradila mu je nešto što nikada pre nije, lagala ga je. I setila se da je to upravo ono što je Kelova bivša žena radila njemu, a zbog čega ju je on zamrzeo. Spavala je sa svojim šefom i lagala svoga muža. To je bilo vrlo ružno, i rekla je to Kelu te noći u njenom stanu. Večerali su s njegovom decom pa su došli ovamo, i on je bio umoran. Nije mu se svidelo što sebe poredi sa Šarlotom. - To nije ista stvar, Meri - naglasio je. Po čemu se razlikuje? Situacija je gotovo identična. - Bila je u vezi s njim kada smo se venčali, a nikada mi to nije rekla. Nastavila je tu vezu posle venčanja i kasnije, s vremena na vreme, kada smo već imali decu. Sedam godina smo bili u braku, a ona je sve to vreme bila u vezi s njim, kao i nekoliko godina pre braka. Nikada mi nije rekla šta se događa, a ostavila me je zbog njega. Rekao bih da ima mnogo razlika. Nisam imao pojma ni o čemu, sve dok nisam sam otkrio šta se događa. Pravo je čudo što nijedno moje dete nije njegovo. Kada ne bi toliko ličili na mene, zabrinuo bih se. - Užas - saosećala je Meredit s njim, međutim još uvek joj se nisu sviđale sličnosti te dve situacije, a definitivno ih je bilo. Tog vikenda su otišli u Karmel s njegovom decom. Odseli su u kućici na Peble Biču. Imala je svoju sobu, a za divno čudo nijedno od njegove dece nije imalo primedaba na to što je ona s njima. Prihvatili su je kao prijateljicu. Odlazila je s devojčicama u kupovinu, dok su Kel i Endi igrali golf. Išli su u Plati i večerali testeninu. Živahno su razgovarali. Deca su zadirkivala oca zbog mnogih stvari: njegove frizure, načina na koji se oblačio, žena koje su mu se sviđale, ili koje nisu, čak i kako igra golf. Ali, sve je proteklo u prilično dobrom raspoloženju. Bilo je očigledno

206

da ga, bez obzira na sve što mu za-meraju, deca zapravo vole. A Meredit je dobila prolaznu ocenu jer mu nije bila devojka, već žena koja je udata za Stiva . - Sigurno je teško kada ti muž ne živi u blizini - rekla je Meri Elen žalosno, što je Meredit iznenadilo. Bilo je vrlo odraslo to što je rekla, a ona je potvrdila klimajući glavom. - Teško je. Pokušava da nađe posao, ali to nije lako, a sada je ionako zarobljen u Njujorku jer zamenjuje svog šefa koji se povredio - objasnila je. - On krpi ljude koji su upucani, je li tako? - upitao je Endi razborito, a ona se nasmejala. - To, i još neke stvari. - Sigurno ljudi u Njujorku stalno pucaju jedni u druge kada moraju da imaju specijalnog doktora za to - dodao je i sada su se svi nasmejali. Bilo je to zanimljivo shvatanje, i ne sasvim pogrešno, a opet ju je podsetilo kako je Stiv deo njenog života i ne može večno da ga izbegava. Te noći je ponovo razgovarala s Kelom i zaključila da idućeg vikenda svakako mora kući. Međutim, kada je došao četvrtak, ispostavilo se da zaista mora da se nađe s nekim kupcima koji su dolazili iz Tokija. I nije znala šta bi rekla Stivu , jer je taj izgovor već iskoristila za protekli vikend koji je provela u Karmelu s Kelom i njegovom decom. - Opet? - rekao je nesrećnim glasom kada mu je saopštila da ne može doći. - Isuse, Meri, da li ti ikada misliš da se vratiš ovamo? Znaš kako sam priklešten kada nema Lukasa. - A Ana? Zar ne može ona da te pokriva, pa da dođeš u Kaliforniju? - Ne ove nedelje. Već šest dana je i u smeni i dežurna na poziv. Danima nije videla dete. Rekao sam da ću je zameniti bar u nedeljnom dežurstvu na poziv. - Pa znači, ako bih i došla, ti bi svejedno mogao biti zauzet. Možda je i bolje što ne mogu. - Koristila je opravdanje koje se baš i nije svidelo Stivu.

207

- Slušaj, Meri. Nije me briga ko kuda ide. Želim da te vidim. Poslednje što sam čuo bilo je da smo još venčani. Pa, ako je tako, voleo bih da te viđam češće nego jednom mesečno, ako se s tim slažeš. - Doći ću sledeće nedelje - rekla je glasom punim izvinjavanja. - To govoriš svake nedelje, a onda me četvrtkom zoveš kako bi mi rekla da moraš da se nađeš s kupcima, ili da ideš na Havaje, ili letiš zmajem s Kelanom Dauom. Ne znam koji kurac radiš tamo samo znam da te više nikada neću videti. Zvučao je besno, umorno i ljubomorno, a ona mu to nije mogla zameriti. - Žao mi je. Ne znam šta bih rekla. - Osećala se očajno krivom i pomalo uplašenom zbog toga što je radila. Bez obzira na njena osećanja prema Kelu, i kako god dobar on bio, znala je da stavlja na kocku svoj brak. Nije mogla očekivati da će to Stiv večno da trpi. - Nema veze, Meredit. Vidimo se kad se vidimo. Ako dođeš u Njujork, pozovi me. Sada moram nazad na posao. Gotovo joj je zalupio slušalicu. Ostatak dana se osećala neprijatno i nije mogla da prestane da razmišlja o okolnostima u kojima se našla. Međutim, ništa nije govorila Kelu. Stiv je bio njen problem. I njen muž. U petak uveče, Kel i Meredit su zabavljali Japance u Fleur de Lysu; Japanci su voleli francusku hranu i restoran im je bio izvrstan. U subotu su ih izveli u Masau. Susret s njima prošao je odlično, bili su vrlo zagrejani za Kelov novi sistem. Meredit je sve vreme bila s njima, sve dok u nedelju uveče nisu otputovali. Kada je zatim pozvala Stiva, nije ga bilo. Otišla je kod Kela da s njim i s decom večera. Ispostavilo se da je Stiv zaista radio ceo vikend i da Meredit, i da je došla kući, ne bi mogla da ga vidi. Posle još jedne oluje temperatura je dramatično pala. Ulice su bile prekrivene ledom i Stiv je rekao da još nikada nije video toliko preloma. Danju i noću je asistirao ortopedu, a imali su i četiri sudara u kojima je bilo i dece. Dao je Ani slobodan vikend, međutim jedva je čekao da je vidi. Napokon je došla u nedelju uveče, a on je još radio

208

- Čujem da si se odlično proveo preko vikenda - nasmešila mu se. Ona i kći su se sankale u Central parku na plastičnim kesama. - Hvala na slobodnom vikendu. Bilo nam je sjajno. - Blago vama - odgovorio je režeći. - Od kada si otišla, svaka stara dama koja živi u Njujorku pojavila se ovde sa slomljenom guzicom. - Sviđa mi se tvoja dijagnoza. Da li si je i njima rekao? - Aha, bile su presrećne - nasmešio joj se mrko. Bio je loše volje još od četvrtka. - Meredit je došla? - upitala je ležerno, pitajući se da li su se posvađali i da li ju je uopšte video. U poslednje vreme imala je osećaj kako se stvari među njima ne odvijaju baš najbolje. - Ne. Morala je da se nađe s kupcima. Opet - odbrusio je. - Ne bi mogao da je vidiš ni da je došla - praktično će Ana - sudeći po intervencijama koje si obavio. - To je i ona rekla. Mogla je bar da pokuša. - Slušaj, mali. Oboje ste prezaposleni. Kada si je pustio da ode, znao si da neće biti lako, ali si mislio da ćete oboje naći posao. Ali niste, i sada oboje pokušavate da izvučete iz toga najbolje. Nije ona kriva što ti je propalo radno mesto. Bila je razumna, ali on se ljutio što ga ona ne žali toliko koliko je mislio da će ga žaliti. - Baš moraš to da mi stavljaš pod nos, ili to radiš samo zato jer te zabavlja? - obrecnuo se na nju slegnuvši ramenima, a odmah za-tlrn joj se izvinio. - Izvini. Imao sam usran vikend. Ne spavam od Petka uveče. Već mi je preko glave svih ovih sranja ovde. Nedostaje mi moja žena. Obuzima me osećaj da se ona više nikada neće vratiti i to me izluđuje. - Pa idi kod nje - uviđajno će Ana. - Sledeće subote je Dan zaljubljenih. Kako bi bilo da je iznenadiš? - A šta ako to i njoj padne na pamet, pa dođe ovamo i mi se mimoiđemo? Bio je preumoran da bi sredio misli, ali ne i Ana. Uprkos grubim recima i lošem iskustvu, u srcu je još bila pravi romantik.

209

- Pa reci joj da si dežuran i da nećeš moći da je vidiš, pa ona neće doći. Onda ti pođi kod nje i iznenadi je... Znaš, čokoladice, cveće, sve te stvari za Dan zaljubljenih. Vrlo romantično. Svideće joj se. - Ana mu se nasmešila, želeći da neko i za nju uradi tako nešto, ali takva osoba nije postojala. Već godinama. - Ana - smešio joj se srećno - ti si genije. - Večeras će telefonski rezervisati kartu. Planirao je da u petak u podne, kada mu se završi smena, odleti u San Francisko. Računajući na vremensku razliku, mogao bi u Palo Altu da bude pre nego što se ona vrati s posla. - Hvala ti - rekao je Ani pre nego što je otišao kući da se malo naspava. Obećao joj je da će se videti ujutro. - Sada me zovi Kupidon - viknula je za njim dok ga je gledala kako odlazi. Teturao se od umora. Bilo joj je drago što ne vozi. Znala je da će se taksijem dovesti do stana u koji je još nije pozvao. Dugo joj je trebalo da shvati kako nije hteo da se ona loše oseća kada vidi u kakvom luksuzu živi. Međutim, znala je da njegova žena izvrsno zarađuje. Umesto toga, ponekad je navraćao kod nje na čašu vina ili burito. On i Felicija su već bili stari prijatelji, i oboje su uživali u tim posetama. Na traumatologiji je te noći bilo je mirno i Ana ni zbog čega nije morala da ga zove. Sama je upravljala odeljenjem, a sestre i stažisti su je voleli. Još se nadala da bi ovaj posao vremenom mogla da dobije za stalno, ali nije bilo nikakvih znakova koji bi to potvrdili. Izgledalo je da Stiv nikud ne odlazi.

210

U subotu, šta radiš? - Kel je tajanstveno upitao Meredit u petak posle podne. - Ništa naročito - nasmešila se. Znala je šta je u subotu, i šta mu je verovatno bilo na pameti. U subotu je bio Dan zaljubljenih, a ona je i taj vikend trebalo da ostane u Kaliforniji. Stiv joj je još pre nekoliko dana javio da će morati da radi i kako nema smisla da dolazi u Njujork. To je bio još jedan vikend koji su otkazali, pa ju je zabrinjavalo što se, po svemu sudeći, razilaze takvom brzinom. A bila je još nemirnija jer je njen život s Kelanom iz minuta u minut postajao sve ispunjeniji. Viđali su se gotovo svake večeri, a prespavao bi kod nje kad god je mogao. Svakog vikenda je večerala s njim i s decom, odlazila je s njima na košarkaške utakmice, u bioskop i na razna druga mesta. On je počeo da se oseća kao njen suprug. Na poslu još niko ništa nije primetio, a oni su izuzetno pazili da tako i ostane. Izgledalo je kao da ni njegova deca još ništa ne sumnjaju. Izgledalo je kao da svi misle da su njih dvoje samo dobri prijatelji kakvi su bili od kako je počela da radi za njega. Međutim znala je da će ih neko otkriti, pre ili kasnije, i tada će biti ozbiljnih problema. Nije baš bilo zgodno da ljudi saznaju da ona vara muža. - Kako bi bilo da sutra večeramo u Fleur de Lysu? - predložio je ležerno, a ona se zadovoljno osmehnula. - Bilo bi divno. Izgledalo joj je nekako neobično što Dan zaljubljenih neće provesti sa Stivom, i osećala se krivom što želi da bude s Kelom ovde, u San Francisku. Ali tako je to sada bilo: htela je da bude s Kelom, a ne sa Stivom.

211

- Dođi večeras kod nas. Iznajmiću filmove i možemo da gledamo i uživamo. - Hoćeš da ja donesem filmove? - ponudila je spremajući papire u aktovku. Nosila je sve manje i manje papira kući za rad preko vikenda. Neprestano bi bila s njim i nije mogla da radi "domaće zadatke". - Naravno, donesi. Spremiću večeru za nas kada klinci završe s jelom - predloži on. Izgledalo je da im okolnosti idu naruku, i Meredit je pokušavala da ne misli na to šta oni zapravo rade. Živeli su u svetu mašte u kojem su se zasad dobro osećali, ali to nije moglo da potraje zauvek, naročito kada Stiv nađe posao i preseli se u Kaliforniju. Koliko god sada ne mislili na to, znali su da će kad-tad s tim morati da se suoče. Ali ne još, rekla je samoj sebi. Ne još. To što su ona i Kel imali bilo je prelepo da bi se moglo napustiti. Znala je da je to sebično od nje, ali još nije mogla da se prisili da prekine, bez obzira na svu krivicu koju je osećala zbog Stiva. - Dolazim za nekoliko sati - obećala je. Želela je da se okupa, i odmori i pruži mu priliku da neko vreme provede s decom pre nego što im se ona pridruži. Nije htela da prestanu da je dočekuju s dobrodošlicom. Posle posla odvezla se do nameštenog stana u kojem je živela. Još nije našla kuću koja bi joj se svidela, a provodila je sve manje vremena tražeći je. Bila je zauzeta, a dokle god je Stiv još u Njujorku, nije imalo smisla da živi u gradu. I htela je da ostane u Palo Altu kako bi bila u Kelovoj blizini. Rekao joj je da može zadržati taj stan koliko god bude želela. Otključala je vrata, i kada je ušla u stan, odjednom ju je obuzeo čudan osećaj. Više je naslutila nego videla neku promenu. Pratio ju je pomalo jeziv osećaj dok je ulazila u dnevnu sobu i spuštala aktovku. Podigla je pogled i ugledala Stiva.

212

Stajao je nasred sobe noseći ogroman buket cveća. Zamalo je poskočila od straha kada ga je ugledala. Stiv je bio poslednje što je očekivala da vidi. - Šta ti radiš ovde? - upitala ga je, kao da je uljez. On ju je gledao s čudnim izrazom lica, dok joj je prilazio noseći cveće. - Mislio sam da ćeš biti srećna što me vidiš - rekao je razočarano. - Jesam - pokušavala je da se pribere prilazeći mu. - Ja, samo... Ja, nisam očekivala... Rekao si da radiš ovog vikenda... - Želeo sam da te iznenadim - rekao je spuštajući cveće na stočić. Zagrlio ju je, a ona se molila da ne oseti njen otpor. Nije ga videla od kada se odnos između nje i Kela promenio, i očajnički se bojala da bi Stiv to mogao da nasluti. Međutim, kada ju je poljubio, uverila se da nije. - Srećan ti Dan zaljubljenih, Meri - rekao je, zadovoljan onim što je postigao. Na licu joj se jasno videlo da ga nije očekivala. Misli su joj jurile kroz glavu. - Kakvo predivno iznenađenje! - rekla je hrabro. Nije joj rekao da je to bila Anina ideja. - Mislio sam da je jednostavnije da ja dođem nego da te odvlačim od posla. I bolje bi ti bilo da si slobodna ovog vikenda. Sutra želim da te izvedem na večeru. I Kel je imao istu nameru. proletelo joj je kroz glavu u trenutku kada je Stiv to rekao. Ali, to je sada bilo nemoguće. Morala je da provede Dan zaljubljenih sa svojim suprugom. Budući da se potrudio da dođe u Kaliforniju, znala je da mora provesti s njim svaki trenutak. - To joj se učinilo kao neki čudan blagoslov. - I, šta ćemo da radimo noćas? - toplo joj se nasmešio. Znao je šta se nalazi na vrhu njegove lestvice prioriteta. - Ne znam. Zašto ne bismo ostali u stanu? Bila je potpuno zbunjena. Iz nekog čudnog razloga, osećala se kao da mora da zabavlja stranca. Nakon što je spavala s Kelom, osećala je kao da joj je ceo život izleteo iz ravnoteže.

213

- Ja ću spremiti večeru, ako želiš - ponudio je Stiv - ili možemo da naručimo piću. - Naravno, ljubavi - rekla je toplo - šta god želiš. Mora da si iscrpljen. Barem se nadala da jeste, međutim izgledao je iznenađujuće odmorno, bez obzira na vremensku razliku i beskonačan niz dana koje je radio u poslednje vreme. - Spavao sam u avionu. Osećam se sjajno. - Ponovo ju je zagrlio. - Zaista si mi nedostajala. Ni se videli pet nedelja, a već tri nedelje je sebi dopuštala varku da Stiv više ne postoji. Međutim, trenutno je bio vrlo stvaran. - I ti si meni nedostajao - lagala je, osećajući se zbunjeno i neobično dok je odnosila cveće na sto u trpezariju. Ali dok ju je posma-trao, osećao je da se iz nekog razloga nešto među njima promenilo. Možda je to bilo zbog iznenađenja koje još nije uspela da savlada. - Kakva ti je bila nedelja? - upitao je opušteno. - Dobra. - Čini mi se da si danonoćno na poslu od kada si se vratila s Havaja. Zvao ju je, ali retko bi mu se javljala. Razgovarala je s njim samo iz kancelarije, jer je svako veče provodila s Kelom. - Bila sam prilično zaposlena - rekla je neodređeno. - Kako bi bilo da se istuširam, pa možemo malo da se opustimo - rekao je sa smeškom. Znala je šta to znači. Ranije, kada bi dugo bili razdvojeni vođenje ljubavi bi ih oraspoložilo, ali ovoga puta je sama pomisao na to u njoj izazivala osećaj panike. - Volela bih to, ali imam neke loše vesti. Pocrvenela je dok je to govorila, iz niza razloga. - Kakve to? - na trenutak je izgledao zabrinut. - Ovih dana nije baš vreme za vruću romansu... Prepustila je njemu zaključak. - Imaš menstruaciju?

214

Klimnula je glavom. To nije bila istina, ali odjednom je shvatila da ne želi da se suoči s fizičkim aspektima svog dvostrukog života i složenom situacijom koju je taj život prouzrokovao. Nije imala vremena da se pripremi na to šta će biti kada ga ponovo sretne. - Nema veze - nasmešio joj se. - Kada smo bili studenti, to nam nije smetalo, zar ne? Kada je Stiv to rekao, Meredit se ukipila, znajući da je u klopci. - Ako mislimo da živimo na suprotnim obalama, moraćemo da se zadovoljimo onim što dobijemo kada se konačno vidimo. - Hvala ti - prošaputala je dok je odlazio u spavaću sobu da se skine i istušira. Začuvši zvuk vode u kupatilu, zgrabila je telefon i nazvala Kela. Javio se posle drugog zvona, srećan što je čuje. - Kada dolaziš? Kupio sam odreske i flašu finog vina. - Ne mogu da dođem - rekla je brzo. - Zašto? Zar nešto nije u redu? Čuo je napetost u njenom glasu. Govorila je gotovo šapatom, iako to nije bilo potrebno. - Stiv je ovde. Iznenadio me je. Nastupila je duga pauza i bolna tišina. - Shvatam... Dakle, zanimljivo je to. Čemu dugujemo zadovoljstvo... ne, dopusti da pogodim. Došao je za Dan zaljubljenih, pomalo romantično. - Kel je zvučao cinično, prikrivajući koliko je povređen. Ali, to je bila cena koju je morao da plati za vezu s udatom ženom. - Pretpostavljam. Ne znam, Kel. - Sada je i njega počela da laže. San je polako počeo da se pretvara u noćnu moru, ali oni su znali da će se to dogoditi. Zavaravali su se poslednjih nekoliko nedelja, ali sada su se oboje morali suočiti sa istinom. Jedini koji nije znao šta se događa bio je Stiven. - Ne možemo sutra da se vidimo - rekla je tužno. - Razume se. - Polako je počeo da se oporavlja od šoka. - U redu je, Meri. Shvatam.

215

Odlagali su razgovor o svojoj budućnosti jer su znali da mogu da proživljavaju bajku sve dok se Stiv ne pojavi, a on je sada bio ovde i bili su prisiljeni da pogledaju istini u oči i svemu što ona donosi sa sobom. - Večeraćemo sledeće nedelje i razgovaraćemo o tome. Vidimo se u ponedeljak. Pretpostavljam da se vraća u nedelju, noćnim letom. - Glas mu je bio pun nade, što nije ličilo na njega. - Nije još ništa rekao. - Voda je prestala da šumi i znala je da mora prekinuti razgovor cela ova situacija strašno ju je nervirala. -Pozvaću te čim budem mogla. - Ne brini. Provešću miran vikend s decom. Samo zapamti nešto. - Šta? - šapnula je. - Da te volim. Kada je čula šta je rekao, shvatila je da dobija mnogo više nego što je zaslužila. Oboje su dobili. Osećala je krivicu zbog obojice. Bili su dobri ljudi i volela ih je. Izluđivala ju je pomisao da svakom od njih daje samo polovinu sebe, što je bilo mnogo manje nego što obojica zaslužuju. - I ja tebe - rekla je gledajući u Stiva koji je ulazio u dnevnu sobu ogrnut peškirom. S njega se još cedila voda. - Želim ti prijatan vikend - rekla je i spustila slušalicu. Stiv ju je gledao s osmehom. - Ko je to bio? - Moja sekretarica... Džoan... Treba da mi napravi nešto preko vikenda. - Nije bilo kraja laganju, i mrzela je sebe zbog toga. Nikako nije mogla da bude iskrena prema njemu. Šta je mogla da kaže? Da je razgovarala s Kelom i da mu je upravo rekla da ga voli? - Vi svi definitivno previše radite - izjavio je Stiv idući prema kuhinji. Otvorio je frižider. Želeo je da popije pivo, ali nije imala nijedno. Imala je samo nešto belog vina koje je Kel ostavio. - Nemaš piva - rekao je Stiv gledajući u vino s podignutom obrvom. - Piješ prilično skupa pića u poslednje vreme. Nikad ne piješ vino kada si sama.

216

Bilo je to više pitanje nego optužba. - Imala sam goste. One Japance od prošlog vikenda. - Šteta što im nisi kupila sake. Njega više volim. Kasnije možemo da idemo i kupimo nekoliko flaša piva. - Nisam te očekivala, zato ga nisam kupila. - Nema frke - rekao je s dečačkom grimasom. U poređenju sa sofisticiranim Kelom, podsećao ju je na veliko dete. Osećala se čudno jer je shvatila da joj je prijatnije s ljubavnikom nego s mužem. Poslednja četiri meseca nisu im bila laka. - Zašto ne bismo malo skočili u krevet? - predložio je zaverenički dok ju je uzimao za ruku i gurao u spavaću sobu. Još je na sebi imala mornarskoplavo odelo koje je nosila na poslu, zlatnu ogrlicu Par bisernih minđuša. Izgledala je poslovno i hladno. Poslednje što joj je bilo na pameti bio je seks ili romantika. Međutim, nije bilo načina da ga odbije. Već je pokušala s menstruacijom i odbio je njenu primedbu. U vreme pre Kela, jedva bi dočekala da vodi ljubav s njim posle toliko dana tokom kojih se nisu videli. Oduvek su imali aktivan seksualni život. Skinula je odelo, uredno ga preklopila preko stolice, skinula cipele, nakit i grudnjak, pa skliznula u krevet u donjem rublju. Osećala se poput onih legendarnih mladih devojaka koje se prve bračne noći zaključaju u kupatilo i odbijaju da izađu. Međutim, da je učinila tako nešto, Stiv bi sigurno mislio da je poludela. Ležala je u njegovom naručju osećajući koliko je želi. Odjednom su je preplavila sva osećanja koje je gajila prema njemu, ali u njima nije bilo strasti, već jedino sažaljenja. - Šta nije u redu, dušo? Dobro ju je poznavao i šokiralo ga je kada je osetio da drhti. Navrle su joj suze na oči. Bila je tako nepoštena prema njemu. Napravila je zbrku od svega, a to čak nije mogla ni da mu prizna. Samo bi ga povredila. Nije

217

čak bila sigurna ni šta bi mu rekla. Šta je uop-šte mogla da mu kaže? Da ima ljubavnika u kojeg je zaljubljena? To bi bilo tako okrutno. - Ne znam - borila se da nađe reči objašnjenja koje ga neće po-vrediti. - Teško mi je što se tako dugo nismo videli. A sada smo ovako zajedno... čudan je to osećaj. zar ne? - Meni nije - rekao je nežno, a glas mu je bio promukao od želje - ali žene su drugačije. Da, pomislila je u sebi. Kako je Kel jednom rekao za Šarlotu, žene su u suštini nepoštene. Mrzela se zbog onoga što mu je radila. Nije bila ništa bolja od Šarlote. - Žao mi je. Obesila se o njegov vrat poput izgubljenog deteta. Bio joj je prijatelj, uteha. - Neka ti ne bude, Meri. Samo dozvoliti da te držim. Dugo ju je držao u naručju dok se konačno nije opustila. Međutim, kada je pokušao da vodi ljubav s njom, bila je toliko ukočena i osećala se mizerno da je počela da se pita postaje li frigidna. Barem s njim. S Kelom je situacija bila drugačija. - Možda moja ideja da te iznenadim na ovakav način i nije bila sjajna - rekao je konačno. Nije želeo da je sili da vodi ljubav, ali nije mogao podneti da ne može ni da je mazi. Ustao je i počeo da hoda po sobi. Pogled mu je pao na zlatan sat koji je ostavila na stočiću. - Šta je ovo? - upitao je ležerno dok ga je podizao. Bio je težak i izgledao skupoceno. - Moj sat - rekla je gledajući ga. - To mogu i sam da vidim. Odakle ti? - Bulgari. Kel mi ga je poklonio za Božić. Nije imalo smisla da ga i za to laže. Barem u nečemu je morala biti iskrena. - Pa, dobar mu je poklon - rekao je. Izgledao je nesrećno. - Mora da ga je prilično koštao.

218

- Kel je vrlo velikodušan prema svojim radnicima - rekla je smireno. Stiv ju je gledao očima punim bola i pitanja. - Da li treba da te pitam da li si mu i nešto više od radnika? - upita gledajući je. Polako je odmahnula glavom. Nije želela da mu to da do znanja i nije mu ništa rekla. Sada je bila sigurna. Lakše bi bilo da ga ubije nego da mu kaže istinu. A ona nije imala ni želje ni hrabrosti da učini tako nešto. - Ne treba. Taj sat ništa ne znači. Klimnuo je glavom i vratio sa na sto. O Kelu više nisu razgovarali. Kasnije te večeri otišli su na piću, a sledeći dan su proveli u stanu. U subotu uveče izveo ju je na hamburger, što je bio njegov način proslave Dana zaljubljenih. Konačno, u subotu uveče su vodili ljubav. Nije bilo stare strasti ni iskri koje su ih uvek pratile pri maženju. Znao je da su stvari krenule da se pogoršavaju. - Način na koji živimo ne donosi nam ništa dobro - reče nežno je držeći u zagrljaju. - U narednih nekoliko dana moraćemo nešto da preduzmemo. Stvari idu nizbrdo velikom brzinom, zar ne? To je bila pre tvrdnja nego pitanje. - Znam. Moraćemo biti strpljivi - rekla je tiho. - Ovo postaje prevelika žrtva za oboje - rekao je odlazeći po pivo. Tog jutra su kupili paket od šest piva, koji je sada stajao u frižideru. Ali on nije znao da je žrtva već bila prinesena. - Ponovo ću pozvati bolnice kada dođem kući, da vidim šta mogu da uradim. Ne možemo zauvek ovako. Klimnula je ćutke umesto odgovora. Te noći je bila budna satima dok je on spavao pored nje. Bila je u iskušenju da pozove Kela, ali nije se usudila. Da se Stiv probudi i čuje je, to bi bila katastrofa. Sledećeg jutra su sedeli i čitali novine. Gledao je oglase za kuće u Pacifik Hajtsu. Brinulo ga je što Meredit nije uspela da pronađe nijednu kuću koja bi joj odgovarala, međutim rekla mu je da je bila prezauzeta.

219

- Izgleda da smo oboje prezaposleni - rekao je utvrdivši da će morati da preduzme nešto kako bi se češće viđali. Ovaj čudan osećaj koji ih je sada obuzeo zaista ga je uznemirio. Nije pokušao ponovo da vodi ljubav s njom. Prethodna noć nije mogla da se nazove uspelom. Do trenutka orgazma, Meredit je bila u suzama. Večerali su na aerodromu pre nego što je otišao zadnjim letom za Njujork. Poljubio ju je pre nego što se ukrcao na avion. Želela je da ga moli da ostane, ali reči joj nisu prelazile preko usana. Ionako ne bi mogao da ostane. Morao je da se vrati u Njujork. Tamo ga je čekao posao. Dok je avion sletao na pistu, okrenula se i otišla. Plakala je celim putem do stana. Vikend je jednostavno bio užasan. Čim je ušla, zazvonio je telefon. Bila je sigurna da je Kel na vezi, međutim bio je to Stiv. Zvao ju je iz aviona. - Samo jedno imaj na umu, Meri - rekao je. - Šta to? Reci su imale poznat prizvuk. - Imaj na umu koliko te volim. Upravo to joj je i Kel rekao kada su se čuli u petak. - I ja tebe volim - rekla je gušeći se. - Žao mi je što je vikend protekao tako ružno. - Dugovala mu je mnogo više od toga, ali cela situacija joj je postajala preteška. Nije znala šta da radi s Kelom. - Nije bio tako loš. Treba nam malo vremena da se naviknemo jedno na drugo kada se tako dugo ne vidimo. Pokušaću ponovo da dođem za dve nedelje, ako budem mogao. Zašto ne pokušaš da dođeš kući sledećeg vikenda? Vratićemo se tamo gde smo i bili, mila. Ukoliko uskoro ne pronađem posao, voziću taksi, ako budem morao. - Ne bih dopustila da učiniš tako nešto - rekla je tužno. - Videćemo šta će se dogoditi kada se Lukas vrati. Još samo dve nedelje, ljubavi. Možda ću jednostavno da spakujem stvari i dođem kod tebe.

220

Te reči su joj zvučale poput smrtne presude. Tada bi morala ili sve da prizna Stivu , ili da prekine s Kelom. Mogućnost da uradi jedno od to dvoje užasavala ju je. Volim te, Stive - rekla je. Ovoga puta je zaista to i mislila, usećala se mizerno i zbunjenije nego ikada. Što je najgore, znala je da je to istina. - I ja tebe volim, dušo - rekao je pre nego što je spustio slušalicu. Plakala je ne znajući šta da uradi. Sat vremena kasnije pozvao ju je Kel. Zvučao je očajno. Priznao joj je da mu je vikend bio nalik na noćnu moru. Izluđivao se misleći na nju. Nije želeo da joj kaže koliko je bio ljubomoran zamišljajući je u krevetu sa Stivom. Sve što je želeo bilo je da je vidi. - Mogu li da dođem kod tebe? - upitao ju je. Želela je da mu kaže da ne dolazi, ali osećala je kako joj je potreban. Hernija koja je postojala između njih bila je jača od razuma. - Grozno se osećam - upozorila ga je. - Ovo je bio najgori vikend u mom životu. - I u mom. Hajde da pokušamo da izlečimo jedno drago. Nije znala šta će uraditi ili kako će se osećati kada ga ponovo ugleda. Saznala je to čim mu je otvorila vrata. Pala mu je u naručje gušeći se u jecajima. Sve što je mogao da uradi bilo je da je ljubi i drži u zagrljaju. Posle nekoliko minuta bili su u krevetu koji je prethodno veće delila sa Stivom. Nije mogla sada o tome da razmišlja. Sve što je želela bio je Kel. Želela ga je istom jačinom kao i on nju. Te večeri su podelili svu snagu i intenzitet strasti koju su osećali. Do jutra su ležali držeći jedno drugo poput očajnika.

221

Onda, kako je bilo? - upitala je Ana u ponedeljak kada je Stiv stigao na posao. Došao je taksijem s aerodroma, umoran i iscrpljen. - Odeća mu je po običaju, bila izgužvana i neuredna. - Kako je bilo? - gledao ju je tupo. - Bilo je očajno, da budem iskren. Ne znam šta nije u redu, ali mislim da zapravo ništa više nije u redu. Ponašala se kao da sam stranac, odbijala da vodi ljubav sa mnom, plakala je. Proveo sam zaista fantastičan vikend. Hvala na pitanju. Izgledao je i zvučao potpuno iscrpljeno. - Sranje. - Ana ga je žalila. Pitala se da mu nije dala loš predlog kada ga je nagovorila da ode u Kaliforniju i iznenadi je. - Šta misliš, šta se s njom događa? - zaintrigirao ju je njegov opis vikenda. - Iskreno? Ne znam. Mislim da previše radi. Možda postaje čudna zbog toga što živi sama. Šta ja znam. Ani je bilo navrh jezika da mu postavi jedno pitanje, ali se bojala. Bio joj je previše drag da bi ga povredila. Međutim, dok je sipao crnu kafu, mogao je videti da joj je nešto na umu, - Ima li nešto što mi prećutkuješ? - Dobro su se upoznali radeći zajedno u toku protekla dva meseca. - Verovatno je pitanje glupo. Htela sam da te pitam misliš li da se viđa s nekim. Možda je preplašena zbog toga i možda se oseća krivom. - Meredit? - Činilo se da ga pitanje zabavlja. - Nema teorije. Nikada nismo prevarili jedno drugo. Tu joj u potpunosti verujem. Mislim da zbog odvojenog života postaje neurotična i frigidna. To je divna kombinacija. - Možda joj je potrebna terapija - rekla je Ana. Oduvek je bila praktična. - Možda sam joj ja potreban. A ja sam se zaglavio ovde, radeći danonoćno, bez mogućnosti da se zaposlim u Kaliforniji. Situacija nam je zaista usrana.

222

- Niko nije rekao da će vam biti lako. - Hvala vam, doktorka, na jeftinoj psihoterapiji. Sada mi reci šta se ovde događalo u toku vikenda. Bio je ljut kada su seli i prešli na posao. - Dve operacije mozga, otvoren prelom potkolenice, trinaest povreda glave, četiri žrtve pucnjave, od kojih su dve preminule. Ostali su sledećeg dana pušteni kućama. To bi bilo to. Ne, i još dva iščašena zgloba - brzinski ga je obavestila. - Isuse, da li se šališ?! - A-a. Imali smo prilično živahan vikend. Međutim, izgleda da sam se provela bolje od tebe. - Tu si u pravu. Osećao se bolje sada kada je bio na poslu. Na neki način, situacija je bila zdravija i njemu lakše shvatljiva. Ovde je barem mogao nešto da promeni. Ana mu je pokazivala bolesničke kartone. Zajedno su prodiskutovali sve slučajeve i bio je zatečen onim što je uradila. Uz to joj je bio i zahvalan što mu je ponudila rame na kojem je mogao da se isplače zbog lošeg vikenda. Radili su zajedno čitavo popodne. Uveče su obavili operaciju, a u utorak ujutro je otišla kući svojoj kćeri. On je trebalo da preda smenu uveče. Trebalo je da ga zameni glavni stažista. - Da li želiš da navratiš na makarone sa sirom i hot dog? - E, ovo je kombinacija za pamćenje. Kako bi bilo da donesem odreske za tebe i Feliciju? - Ne treba nam tvoje milosrđe, Stive - rekla je uvređeno. - Ako želiš ono što je na jelovniku, dođi. A ako želiš nešto finije, idi u restoran. Bila je ponosna, srčana i hrabrija od većine muškaraca koje je poznavao. Sviđala mu se zbog toga. Nije se stidela svog siromaštva i nije tražila ničiju pomoć.

223

- Nisam mislio da vređam tvoje kulinarske sposobnosti. Volim makarone sa sirom - rekao je gledajući je s divljenjem. - Kada želiš da dođem? - Kad uspeš da završiš s poslom. Možeš da se istuširaš kod mene, ako želiš, ili jednostavno ostani ovako neuredan ako ti to više odgovara. Dođi kakav god hoćeš. I to mu se sviđalo kod nje. Nikome nije skidala zvezde s neba, niti je očekivala da neko tako nešto radi za nju. Bila je iskrena i direktna osoba. - Vidimo se oko sedam. Mogu li da donesem nekoliko piva, ili ćeš da me opališ nogom u guzicu zbog toga? Slučajno ne volim sok od narandže. - Bilo je to jedino piće koje je imala poslednji put kada je bio kod nje. - Dobro, možeš da doneseš pivo. Nikakvo vino ili šampanjac. - Znala je koliko je bogat, zahvaljujući supruzi, i nije želela da s njim deli to bogatstvo. Svakako, to joj je bilo mrsko. - Da li bi ti smetalo ako dođem u svojoj limuzini? - Dođi avionom ako te to zabavlja. Smešila mu se i znao je da mu je oprostila što je ponudio da donese odreske. Ponekad je delovala poput trnovitog grma kupine, ali je iznutra bila meka kao puter. - Mogu li se spustiti helikopterom na krov tvoje zgrade? - Najbolje bi bilo da odjebeš nazad na posao - nakezila mu se i otišla kući Feliciji. Te večeri se pojavio u njenom stanu na Zapadnoj strani u pola sedam. Stažista je došao ranije i Stiv je iskoristio mogućnost da ode dok još može, pre nego što stignu novi pacijenti. Ana je otvorila vrata obučena u farmerke i beli džemper od angore. Izgledala je lepo i nežno. Telo joj je na poslu prikrivala bolnička uniforma, pa je u angori dolazila do izražaja sva njena lepota. Izgledalo je kao da je farmerke nalepila na sebe, a i džemper je na vrlo uznemirujući način pratio obrise njenih grudi. Raspustila je kosu, a na nogama je imala udobne stare papuče. Felicija je skakutala po sobi u

224

ružičastoj flanelskoj pidžami. Za divno čudo, bubašvaba nije bilo. Pre nekoliko dana gazda je pozvao dezinsekciju, pa su se u desetak minuta rešili svih napasnika. Bez obzira na jednostavnost jelovnika, večera koju je pripremila bila je izvrsna. Makarone sa sirom bile su dobre, a hot dog je bio velik. Čak je ispekla i kukuruzni hleb. Stiv je doneo dva pakovanja po šest piva i čokoladnu tortu koja ga je mamila iz izloga delikatesa. - Ne moraš da je pojedeš - zadirkivao ju je - ako misliš da te time kupujem. - Ja ću je pojesti! - uzviknula je Felicija veselo. - A ja ću ti pomoći - rekao je Stiv stavljajući veliko parče torte na Felicijin tanjir, praćen Aninom grimasom. Uvek je bio nežan prema njenoj kćeri i bilo joj je žao što nije imao svoju decu. Ponekad se pitala kakva je Meredit zapravo žena. Poneki put bi imala osećaj da je Stiv pun iluzija kada je ona u pitanju. Stiv je i Ani dao parče čokoladne torte i svi su se složili da je fantastična. U osam sati, Ana je Feliciju ušuškala u krevet, a Stiv se ponudio da joj ispriča priču dok Ana pere sudove. Ana je završavala s pranjem kada je Felicija već čvrsto spavala. Stiv je ušao u malu kuhinju. - Šta si joj čitao? - upitala je Ana radoznalo. Felicija je volela da sluša priče. - Jednu od mojih medicinskih knjiga. Nekako mi se činilo da želiš da na nju pozitivno utičem. - Vrlo smešno - izjavila je brišući ruke. Stan je bio namešten spartanski, ali besprekorno čist. Bila je pedantna i uspela je da tu rupu napravi prijatnim domom za njih dve, što mora da je bio veliki izazov. Boja se ljuštila sa zidova, sobe su bile male i gledale na ružnu susednu zgradu. Izgledalo je da je taj stan svetlosnim godinama daleko od njegovog. Pružio joj je još jedno pivo. Seli su na kauč, pričali i pijuckali. Pričali su o bolnici, kao i uvek, pa o Portoriku. Priznala mu je da joj nedostaje domovina.

225

- Nedostaje mi porodica, prijatelji, nedostaje mi mnogo toga. -Pričala je o svojim snovima. I dalje je želela da ode u zemlje Trećeg sveta i da pomaže ljudima kojima bi bila potrebnija nego maloletnim delikventima koji su im bili stalni gosti na traumatologiji. - Možda jednom odem - rekla je spuštajući pivsku flašu na stočić. - Sve što ja želim je da uskoro odem u Kaliforniju - rekao je. - To bi otprilike bilo sve o Trećem svetu, što se mene tiče. Mnogo si bolja osoba od mene. - Ja samo nisam toliko razmažena - zadirkivala ga je. Uvek je insistirala na tome da joj nisu važna materijalna dobra. Kao i svakom drugom, novac joj je bio važan, ali nikada u onoj men koliko su do njega držali ljudi koje su poznavali, pa čak i on, ili Meri. Ponekad je pokušavala da ga natera da se zbog toga oseća krivim, ali nije uspela. - Ti si toliko prokleto korektna da mi se ponekad smuči - progunđao je. Uz nju je bio opušten i vrlo srećan. Oštrica katastrofalnog vikenda u Kaliforniji polako je počela da otupljuje. Počeo je da razmišlja o tome da vikend možda i nije bio toliko loš koliko mu se u početku činilo. Te večeri nisu razgovarali o Meredit. Razgovarali su o sebi.Ona je pričala o Jejlu i njenim željama za Feliciju. Želela bih da bude pravnik. Oni zarađuju više od lekara. - Đubretar koji čisti moju ulicu zarađuje više od nas. I, usput, mislio sam da se ne slažeš s idejom o zarađivanju prevelikih količina novca. - To se odnosi na mene, a ne na moju kćer - nasmešila mu se, dobro raspoložena. Bila je dobra majka i dobra osoba. Jako mu se sviđala. Osim toga, bila je lepa i privlačna i bilo je prijatno biti u njenom društvu. - Kako to da nemaš dečka? - upitao ju je posle nekog vremena. Nasmešila se. Oduvek su uspevali da teška pitanja postave na prikladan način. I uvek su iskreno odgovarali jedno drugom. - Nemam vremena. Previše radim. Osim toga, godinama nisam srela nikoga do kog bi mi bilo stalo. Svi muškarci koje upoznajem su ili pederi, ili seronje, ili oženjeni.

226

- To zvuči vrlo privlačno - odgovorio je, opušteno se zavalivši na njen kauč. - Šta fali pederima? - Mrzim da delim garderobu s muškarcima s kojima izlazim. Obično im stoji bolje nego meni. - To teško - uputio joj je indirektan kompliment i izazvao osmeh. Uživala je u njegovom društvu. - Toliko o pederima. Pretpostavljam da je sa seronjama potrebno previše strpljenja, ali imaju i oni svojih trenutaka. Imaju određeni šarm, moraš priznati. A šta je s oženjenima? - Ne volim neizvesne mogućnosti - rekla je jednostavno. - Ne igram igre u kojima ne mogu da pobedim. Rano sam naučila tu lekciju. Izgledi da pobedi u sporu s Felicijinim ocem nisu bili dobri. Pobedila je njegova porodica. - To ima smisla - zaključio je Stiv. - Ja nikada nisam švrljao. Nikada mi se nije činilo da bi to bilo fer prema Meri. Osim toga, nikada nisam sreo nikoga ko bi mi se više svideo. - Čak ni sada kada nije ovde? Anine oči pune pitanja oštro su gledale u njegove. Pokušavao je da ne gleda u njene grudi pod džemperom. - Ti si prilično ispravan tip ako možeš biti veran ženi koju vidiš. - Pretpostavljam da je to glupo. Bio je dobar čovek i znala je to. - Šta bi bilo da saznaš da ona nije verna tebi, Stive ? - To se ne može dogoditi. Poznajem je. Uostalom, ona razmišlja jedino o poslu. Živi, spava, jede i diše za posao. - Ne zvuči baš seksi - iznenada će Ana. - Pa, u poslednje vreme i nije - bio je iskren s njom. Bilo je nečeg tužnog u njegovim očima kada je to rekao. Nije mislio da ga Me-redit vara, ali slutio je da na neki način gube tlo pod nogama, da gube kontakt. Što je još gore, počeli su da gube jedno drugo. Tokom vikenda u Kaliforniji, to je jasno osetio. - Mnogo je voliš, zar ne?

227

Klimnuo je glavom. Ali, bilo je tu još nečega. Osećajući njen prodoran pogled na sebi, zamislio se. - Volim je. Ali moram priznati da se nešto promenilo otkad je otišla. Ponekad mi se čini kao da više nismo u braku, kao da se povremeno nalazimo... kao da smo prijatelji... ili nešto. Živeći tako daleko jedno od drugoga, čini mi se da ne mogu da doprem do nje kada se vidimo. To nije lep osećaj. - Mora da nije. - Ana je imala sopstvenu teoriju o tome, ali nije želela da ga povredi. Zato je ćutala. Poznavala je žene bolje od njega. Počela je da sumnja da će ikada otići u Kaliforniju. Izgledalo joj je da njegova žena i nije previše posvećena ideji da živi s njim. Ali, ni to mu nije rekla. Osim toga, on je voleo svoj posao na traumatologiji. Nije mogla zamisliti da će Stiv jednom otići. - Čudno je kako Se ljudi raziđu. Jednom sam bila zaljubljena u jednog čoveka koji se odselio. Nisam mislila ni na šta, osim na njega. Kada sam ga ponovo videla, shvatila sam da je postao drugačija osoba. Živela sam s fantazijom koja nije imala nikakvog dodira sa stvarnim životom. Zapravo, mislim da je i on bio seronja, na neki način - priznala je. Nasmešio joj se. - Barem nije bio peder, ili oženjen. Ana, sigurno postoje i drugi muškarci. Slobodni muškarci. Možda se samo ne trudiš dovoljno. - Nema ih, veruj mi. Osim toga, ionako ih je teško naći. - U tom grmu leži zec! Lenja si! Nije bila ni nalik na Anu koja je radila u bolnici. Sumnjao je da je previše preplašena da bi bila s nekim. Morala je da štiti stare rane i stare ožiljke. Još su dugo sedeli i razgovarali. U deset uveče je zevnula, a on je pogledao na sat. - Morao bih da krenem - rekao je, iako je mrzeo pomisao na svoj prazan stan. Ona je bila tako prijatno društvo za razgovor. - Ne moraš. Ne idem u krevet pre ponoći.

228

- Šta radiš tako sama? - Uglavnom čitam. - Zvuči usamljenički - rekao je nežno. Oboje su bili usamljeni u gradu punom ljudi. - Ponekad i jeste, ali mi ne smeta. Dobro je ponekad biti usamljen. Tera te da razmišljaš i shvatiš da stvari možda i nisu mogle biti drugačije. Ne bojim se da budem usamljena - rekla je hrabro. - Ja jesam ponekad usamljen - izjavio je iskreno. - Moj život je bio mnogo kvalitetniji dok mi je žena bila ovde. Sada nemam kome da se vraćam kući. Ti imaš Feliciju.

- To je istina - klimnula je glavom. Pogledao ju je. Gotovo instinktivno, i pomilovao je njen obraz. Iznenadio ga je dodir njene svilene kože. Bila je neverovatno izazovna i vrlo privlačna. Nije se povukla kada ju je dodirnuo, i to ga je iznenadilo. Osećao se smelo i povukao ju je nežno k sebi i poljubio. Nije ga sprečila. - Da li činim glupost, Ana? - upitao ju je šapatom. - Nisam peder, ali jesam oženjen i na kraju bih mogao da ispadnem seronja. - Ne verujem - odgovorila

229

mu je šapatom. - Znam kako stoje stvari... i znam osnovna pravila. - Koja? Iznenadilo ga je koliko je otvorena. Bili su usamljeni i gladni, a na stolu im se nudilo jelo kojem se teško moglo odoleti. I njemu, i njoj. Osećali su se sigurnim dok su bili zajedno. - Osnovna pravila su da voliš svoju ženu, i da bi mogao da odeš u Kaliforniju - rekla je jednostavno. - Ne da bih mogao nego hoću. - Nije želeo da je zavarava. - Shvatila sam - rekla je jednostavno i zavukla ruku ispod njegovog džempera. Još uvek je bio u pantalonama od uniforme. Nežno ih je odvezala. - Da li želiš ovde noćas da ostaneš? - upitala ga je. Klimnuo je glavom i ponovo je poljubio, ovoga puta strasnije. Uzbuđivalo ga je sve na njoj. Sve je bilo toliko drugačije od onoga što je iskusio proteklog vikenda. Bila je nežna i jednostavna i čista i iskrena. Dok ju je milovao, mogao je da oseti njenu čežnju i njenu strast. Nije se zavaravala, nije želela nikakva obećanja. Sve što je želela bilo je tu. - Hajdemo u moju sobu. Nikada nije prevario Meredit, ali sada, s Anom, nije imao osećaj da vara svoju ženu. Toliko ju je snažno želeo. Pratio ju je do sobe veličine malo većeg ormara. Soba jedva da je bila veća od kreveta, a jedina lampa se nalazila pored kreveta. Upalila je lampu samo da bi ušli. a tada je zaključala vrata i ugasila svetio. Skinuo joj je odeću u mraku. Ležeći u tami, osećao je njeno telo pored svoga. Međutim, ulična svetiljka je bacala upravo toliko svetlosti da bi nazirao njenu siluetu. Nisu govorili, nisu davali obećanja, nisu lagali. Osećali su samo sirovu čežnju. Zaječaia je dok je prodirao u nju. Njeno telo je počelo da se pomera i preplavilo ga strašću. Dok je vodio ljubav s njom, osećao se poput đuleta ispaljenog iz topa. Kasnije je ležao u njenom naručju i dugo ćutao. Nežno je uplela ruke u njegovu kosu, kao da je dete, i držala ga

230

blizu sebe. Osećao je sreću kakvu već dugo nije osetio, duže nego što je mogao da se seti. - Ne želim da te povredim, Ana - rekao je tužno. - Ovo bi se moglo loše završiti. - Bio je gotovo siguran u to. - I život bi mogao loše da se završi. Zasad je dobro. Ako ti možeš da živiš s tim, mogu i ja. - Tako je malo želela od njega, a sve što je imala da mu da nalazilo se u njegovom naručju. To je bilo mnogo više od onoga što je supruga bila spremna da mu pruži. - Samo mi reci kada bude gotovo, ili kada budeš poželeo da odeš. Ne moraš da lupaš vratima. Možeš tiho da ih zatvoriš. Trenutno nije želeo da zatvara nikakva vrata. Još ih je otvarao. Ponovo ju je istraživao rukama i jezikom, što mu je bilo uzvraćeno. Darovala mu je noć koju će dugo pamtiti.

231

Meredit nije videla Stiva mesec dana posle neuspešnog Dana zaljubljenih. Morala je s Kelanom da otputuje u Tokio i Singapur, a činilo se da Stiv nikada ne može da napusti posao u bolnici. Kao da su se svakim danom sve više udaljavali. Sve su rede razgovarali telefonom. Prošlo je pet meseci od njenog odlaska iz Njujorka. Već je gotovo dva meseca bila u vezi s Kelom. Osećala se više kao deo njegovog nego Stivovog života. Bili su konstantno zajedno, na poslu, kod kuće noću u njenom stanu, vikendom. Sredinom marta, Endi ju je radoznalo pogledao i postavio joj pitanje koje ju je iznenadilo. - Hoće li se tvoj muž zaista preseliti ovamo? Nije mislio ništa loše, samo ga je interesovalo da čuje odgovor. - Ne znam, Endi - rekla je iskreno. Nije tako izgledalo, a ona više nije bila sigurna da to želi. Nedelju dana kasnije, Endi je upitao oca da li je Meri njegova devojka. - Mi smo samo prijatelji - objasnio je Kel. Meri Elen je značajno podigla obrvu, ali nije ništa rekla. Nisu zavaravali nikoga osim sebe samih. Međutim, ni Stiv više nije govorio o nemogućnosti da dobije posao u Kalifomiji. Nije se više ni žalio što ona vikendom ne dolazi u Njujork. Zabrinula bi se da se samo zapitala zašto se Stiv promenio, ali nije se time zamarala. Ni Kel nije postavljao takva pitanja. Hteo je samo da što više vremena provodi s njom. Mislio je da će se odluka vremenom iskristalisati. Osim toga, ni on nije bio spreman na obavezu. Na neki način, ovakva veza bila je savršena za oboje. Meredit bi ponekad noću nazvala Stiva pa je shvatila da više ne spava u njihovom stanu. Pretpostavila je da je na traumatologiji i pao bi joj kamen sa srca što ne mora da razgovara s njim. Prošlo je već dve nedelje od kada se Harvi Lukas vratio s bolovanja, ali Stiv nije govorio o odlasku u Kaliforniju. Zamolio je Harvija da razmisli

232

da Anu zaposle za stalno. Nakon što je s njom proveo dve nedelje, Harvi se složio da je sjajna. Sve su radili da je zadrže, makar privremeno. Kada se Meredit vratila iz Singapura, Stiv je izjavio da želi da je vidi. Mnogo je razmišljao o njima u poslednje vreme i pitao se šta to rade. Ovoga puta se najavio. Nije želeo da je iznenadi. U početku mu se činilo da okleva ali nije imala nikakvog razloga da ga odbije. Nije ga videla čitavih mesec dana, a znala je da ga ne može zauvek izbegavati. - Šta ćeš mu reći? - upitao ju je Kel. - Hoćeš li mu reći? Jedan deo njega je želeo da Meredit sve prizna mužu, druga polovina je oklevala. - Šta da mu kažem? - upitala je iskreno. - Da imam vezu? Da je naš brak završen? - Nije znala ni šta da misli, a kamoli šta da mu kaže. - To od tebe zavisi. Meri. - Kakva je situacija s nama, Kel? - Da li to menja stvari? - Moglo bi - odgovorila mu je. - Mislim da najpre moraš da doneseš odluku o ovome. Ne želim biti odgovoran za neuspeh tvog braka. To joj je mnogo reklo. Reklo joj je da je pošten, ali i zbunjen, poput nje. Jedino u šta je bio siguran bilo je da mu se ne sviđa zamisao da ona provodi vikende sa Stivom, iako joj ništa od toga nije rekao kada mu je saopštila da Stiv dolazi. Nije želeo da je prisiljava ni na šta, niti da dodatno pogoršava situaciju. Kada je Meredit ugledala Stiva , bila je zbunjenija nego ikada. Nešto na njemu je bilo tako prijatno i poznato. Ali ovoga puta, kada je rekao da želi s njom da vodi ljubav, odgovorila je da bi prvo želela da razgovara. Seli su na kauč, a ona još uvek nije imala pojma šta da mu kaže. Jedino je znala da ne želi da ga povredi. - Doneo sam odluku, Meredit - rekao je Stiv. Pripremila se na ono što dolazi. Mislila je da će tražiti razvod, i nije ga krivila zbog toga. Nije čak bila sigurna ni šta će odgovoriti jednom kada joj to kaže. Ali, iznenadio ju je.

233

- Mislim da nam nije preostalo mnogo vremena - rekao je oprezno. - Ako budemo čekali još nekoliko meseci smatram da će nam se brak raspasti. Udaljili smo se jedno od drugoga, Meri - dodao je nežno. - Izgleda da smo oboje toga svesni. Klimnula je glavom, ne poričući. Pitala se hoće li je pitati zašto se sve to dogodilo, ali nije. Sinulo joj je da možda zna razlog, ali da ne želi da mu ga ona kaže. Nije ništa rekla, samo je slušala. - Napustiću traumatologiju u Njujorku. Razgovarao sam s jednom bolnicom tu u gradu. Mala je, ali je na glasu. Imaju prilično dobro opremljenu hitnu pomoć. Nije baš nešto, ali nude mi posao s polovinom radnog vremena. Nemaju neke pompezne slučajeve, više frakture, bolesti stomaka, decu s upalom uva i slično. Mogao bih da živim s tim neko vreme, ako budem morao. Ako budem čekao na savršeni posao, s nama je gotovo. Kada se vratim, daću otkaz i otperjaću u Kaliforniju. Zaprepašćeno je slušala ono što joj je govorio. Znala je isto tako dobro kao i on - ako žele da sačuvaju svoj brak, Stiv mora da ode iz Njujorka. - Kada bi mogao da dođeš? - upitala je neodređeno. Misli su joj brzo letele dok mu je postavljala to pitanje. Stivov dolazak će značiti da mora da prekine vezu s Kelom, a nije bila spremna na to, iako je znala da nema drugog izbora. - Za dve nedelje - objasnio je Stiv. - Harvi je počeo da radi, a Ana će me zameniti. - Njoj još nije saopštio tu svoju odluku. Želeo je prvo da razgovara s Meredit, međutim imao je osećaj da je Ana znala šta sprema. I suviše dobro im je išlo u proteklih mesec dana, a to je bilo opasno. Želeo je sada da nestane, pre nego što je zaista povredi. Već četiri nedelje je praktično živeo kod nje. Znao je da će je povrediti ako zaista jednog dana ne bude želeo da se veže za nju i Feliciju. Previše mu je bilo stalo do njih da im tako nešto učini. Po njenoj kategorizaciji muškaraca, bio je oženjen, a opasnost da završi kao šupak postajala je sve veća. Meredit je bila šokirana onim što joj je upravo rekao.

234

- Dve nedelje? - ponovila je napuklim glasom. Znala je da je odluku trebalo da donese sada ili nikada. Oboje su to znali. A znali su to iz istih razloga, iako nijedno od njih nije imalo pojma šta ono drugo zapravo misli. - Nema smisla čekati, Meri. Ova bolnica će me primiti za dve nedelje. Harviju će biti dobro bez mene. Mislim, ako se već spremamo na taj korak, bolje je da ga napravimo sada. Prošlo je gotovo šest meseci od kada si otišla. To je pakleno dugo vreme. Predugo za mene. - Znam - klimnula je glavom. Međutim, mogla je da misli jedino na Kela i kako da mu saopšti vest. l koliko će joj nedostajati. - Ne izgledaš presrećno, Meri - rekao je Stiv tužno. Došli su do najniže tačke u svom braku i oboje su to osećali. Ali, on je želeo da pokuša još jednom, pre nego što konačno odustane. Ni Meredit nije bila spremna da ode. - Misliš li još da možemo uspeti? - Želim to - odgovorila je. Zaista je tako mislila. Samo, nije znala može li. Međutim, znala je da mora da pokuša. Petnaest lepih godina bilo je predugo da ih se tek tako odrekne, bez obzira na svoju zaljubljenost u Kela. Pitala se hoće li morati da da otkaz jednom kada kaže Kelu kako stvari stoje. Nije uopšte znala kako će reagovati. Shvatila je da to mora sada da mu kaže, pre nego što Stiv da otkaz. Ako izgubi posao u "Dau Teku", nema smisla da Stiv dolazi u Kaliforniju. Ona će se vratiti u Njujork. - Hajde da pokušamo, Meri - rekao je Stiv. Klimnula je glavom. Nije mogla da smisli šta da mu kaže. Bila je preplavljena emocijama. Veče koje je usledilo bilo je tiho. Sedeli su i pričali o planovima. Osećao je da se promenila. Izgledala je tako tužno, mogao je da oseti njenu izgubljenost, a nije razumeo odakle dolazi. Ana mu je jednom rekla da misli kako Meredit ima nekog drugog, ali Stiv je odbio tu mogućnost. I sada je tako nešto držao neverovatnim.

235

Nisu vodili ljubav kako bi proslavili tu odluku. Nije im se činilo da bi trebalo da slave, međutim to je svejedno bila važna odluka. U subotu je otišao u bolnicu, a Meredit je pozvala Kela. - Moram da te vidim - rekla je bez objašnjenja. Našli su se deset minuta kasnije u njegovoj rezidenciji. - Šta nije u redu? Izgledao je zabrinuto, s razlogom. Brzo je prešla na stvar. - Stiv se za dve nedelje seli ovamo. Prihvatio je posao u maloj bolnici, u hitnoj službi. Misli da će naš brak propasti ako sada ne dođe, i u pravu je. Ne osećam da sam udata za njega. Osećam da sam udata za tebe Kel. Ali mislim da to nije ono što želiš. A nisam sigurna ni da li ja želim tako nešto. Ako meni i Stivu ne uspe, možemo ponovo da razgovaramo o nama, ako budeš i dalje želeo. Međutim, sada, mislim da mu dugujem da pokušamo da spasemo brak. Mislim da nam nije mnogo toga ostalo, ali Stiv i ja imamo dugu istoriju. Nas dvoje smo u vezi dva meseca, a budućnost koja nas čeka vrlo je neizvesna. Oduvek smo znali da će do toga doći. Glas joj je bio vrlo tužan. Nije rekao ni reč, ali je izgledao slomljeno. Iako je znao da će jednom doći kraj, nije bio spreman na njene reči. Nije se svađao s njom, nije joj nudio brak, nije joj rekao da je voli. Sedeo je skamenjenog izraza lica jer nije želeo dodatno da je zbunjuje ili da vrši bilo kakav pritisak na nju. Budući da je njihova veza trajala tek dva meseca, nije znao šta želi. Želeo je nju, ali nije znao pod kojim uslovima. Da se obaveže, bio mu je velik korak, a nije želeo da ga napravi na temelju sedam nedelja strasti. Bio je već u sličnoj situaciji. A ipak je slušao šta je govorila i osećao da mu se svet raspada u komadiće. Zapravo, svet koji je izgradio s njom upravo se raspao. - Od tebe jedino želim da čujem - nastavila je - šta će se dogoditi s mojim poslom. Da li želiš da odem? Ne želim da Stiv da otkaz, preseli se i sazna

236

da više ne radim. Ako želiš da odem, daću otkaz i reći ću mu da sam odlučila da se vratim u Njujork. Kel, šta ti želiš? Rekla je to što je blaže mogla. Njen posao trenutno im je bio najmanji problem, i nije bio razlog koji im je zagorčavao život. - Želim da ostaneš i budeš finansijska direktorka "Dau Teka" - rekao je jednostavno, bez emocija. - Ne želim da te izgubim. Nije želeo da izgubi ni ono što su imali, ali znao je da nije u poziciji da to kaže. Nije nudila da ostane s njim. Donela je odluku. Govorila mu je od početka da se neće tako lako odreći svog braka. Bez obzira na to koliko mu se nije sviđala njena odluka, morao ju je poštovati. - Da li si siguran? - upitala je nežno. - Biće nam oboma vrlo teško. Neće biti lako ako želiš da nastavim da radim za tebe. - Kada dolazi? - Prvoga aprila. Za dve nedelje. - Ionako ću veći deo meseca provesti u Evropi, u potrazi za novim proizvodima. To će nam dati priliku da se prilagodimo. A ti ćeš moći da razmisliš o onome što radiš. Možda Stiv neće dugo izdržati ovde. - Nije to želeo, ali glas mu je bio pun nade. - Čvršći je nego što misliš. Mislim da će dati sve od sebe da uspe. - Ono što nije znala bilo je mogu li spasti svoj brak. - Znam da zvuči grozno, ali ja te volim, Kel. Možda više nego što volim njega. Ali moram da shvatim šta je stvarnost, a šta proizvod mašte. Moj brak, ili ovo što imam s tobom, šta god to bilo. Mislim da nijedno od nas zapravo ne zna šta je to. Nije se raspravljao s njom, iako je izgledalo da je ljut dok je sluša. Kelan Dau nije voleo poraze, a ono što joj je govorio protekla dva meseca bilo je istina. Voleo ju je. Ali je isto tako znao da je udata i da ne mogu zauvek izbegavati stvarnost. Nije bio spreman na neku čvršću obavezu ili brak. - Idem u Evropu pre nego što on stigne. Ne želim da odeš iz "Dau Teka". Molim te da to imaš na umu, Meredit.

237

- Hvala ti - rekla je i ustala. Oči su joj bile pune suza, ali nije želela da ga dodirne, ili zagrli. Gledala ga je celu večnost, a tada se uputila prema vratima. Zaustavio ju je njegov glas. - Kada se Stiv vraća u Njujork? - Sutra ujutro - rekla je ne okrećući se. Već je posegnula rukom prema vratima, i srce joj je na trenutak zastalo kada ju je zaustavio. I dalje je želela da bude s njim, ali je znala da ne sme. Ne sada. Ne više. Ne dok ne sazna šta će se dogoditi sa Stivom. Možda nikad više. - Pozvaću te - rekao je, a srce joj je ponovo preskočilo otkucaj, bez obzira na sve što je izgovorila. Želela je da ode dok još može. Ako može. Ako ništa drugo, morala je da pokuša. - Mislim da ne bi trebalo - rekla je tiho. Nije odgovorio dok je tiho zatvarala vrata za sobom. Stiv je već bio kod kuće kada je došla. Izgledao je umorno, ali je rekao da se o svemu dogovorio u bolnici. Ostatak dana su proveli u razgovora o planovima i budućnosti. Nisu vodili ljubav tokom vikenda. Bili su više zaokupljeni poslom nego romansom. Otputovao je u nedelju ujutro. Trebao je mnogo toga da obavi u Njujorku. Kada je otišao, Meredit je još dugo zamišljeno sedela u stanu. Sada je trebalo da pronađe kuću u kojoj će živeti, a nije to želela. Nije želela da uradi ništa od onoga šta je čekalo. Želela je da bude s Kelom. Još je bezvoljno sedela kada se začulo zvono. Bio je to Kel. Samo je stajao i gledao je. Bez reči, uzeo ju je u naručje i ljubio. Bio je jednako nesrećan kao ona. Želeo je da je mrzi zbog svega šta mu je rekla, i planirao je to, ali nije mogao. Previše mu je bila potrebna. Bez reči ju je povukao prema sobi, a ona ga je pratila. - Imamo još dve nedelje, Meri - bilo je sve što je rekao. Te reči su pre bile nalik na smrtnu presudu nego na obećanje. Međutim, nisu mogli da se zaustave. Ne dok ne budu morali. Proveli su popodne u krevetu, pokušavajući da upiju ono što uskoro neće imati. Dve nedelje. A tada će sve biti gotovo.

238

Kada se Stiv vratio u Njujork, pozvao je bolnicu da vidi da li je Ana na poslu. Dežurna sestra je proverila raspored i rekla da Ana radi u utorak. Nije želeo da bude sam do ponedeljka po podne, kada je trebalo da preuzme smenu, pa je odmah ujutro otišao do njenog stana da je vidi. Felicija je bila u školi i Ana je bila sama kada je pozvonio. Pre toga joj je telefonirao da joj kaže da dolazi, i zvučala je zadovoljno što ga čuje. Čim ga je ugledala, znala je da nešto nije u redu. Bio je ozbiljan i tih kada je seo na kauč. Donela mu je šoljicu kafe. - Da li moram da pitam kako je bilo? - upitala je tiho. - Ili da gledam svoja posla? Nije bila sigurna šta se dogodilo, ali videla je u njegovim očima da se situacija promenila. Nije je zvao čitav vikend. Znala je da se vraća u nedelju, a nije svratio da je poseti. - Bilo je dobro - rekao je, uzeo šoljicu iz njene ruke i spustio je na sto. - Da li su razgovori bili dobri, ili loši? - upitala je gledajući ga i pokušavajući da pročita nešto iz njegovog izraza lica. Međutim, lice mu je bilo poput maske. Njihova romansa je trajala već četiri nedelje. Mada ga je dobro poznavala, znala je da je ponekad bio vrlo zatvoren. Posebno je malo govorio o Meredit i celoj priči o Kaliforniji. Nije želela da mu dira rane, ali je želela da mu pomogne. - Dobri. Valjda - odgovorio joj je. Udahnuo je duboko i poveo bolan razgovor. Znao je da će mu biti teško, ali nije zaslužila da odugovlači. Bez obzira na to šta će reći, najmanje što je želeo bilo je da je povredi. - Ana. Pretrnula je od načina na koji je izgovorio njeno ime. Više je osetila nego što je znala šta dolazi. - Selim se tamo.

239

- To baš i ne možemo nazvati nekom vešću - rekla je mirno. Pokušavala je da dobije na vremenu, da se pribere. - Sada se selim. Uskoro. Za dve nedelje. Daću otkaz. - Da li si našao posao? - Uprkos mirnoći s kojom je izgovorila te reci, izgledala je iznenađeno. Na licu je imala izraz progonjene životinje. - Manje-više. Našao sam neko mesto u hitnoj službi. Nije baš nešto, ali nije loše za početak. Mnogo mi značiš - rekao je oprezno, birajući reči kao dijamante. Međutim, šta god rekao, znao je da će je povrediti. Zato je želeo odmah da završi njihovu priču. Shvatio je da se zaljubljuje u nju i upravo zbog toga je insistirao da se preseli kod Meredit. Znao je da će, ako bude čekao, bol koji će naneti Ani biti mnogo veći. Želeo je to da prekine pre nego što bude prekasno da se Ana oporavi od udarca. - Moram sada da krenem - rekao je. - Ako budem čekao, biće još gore. Ne želim da ti sjebem život. Ovo što imamo izgleda poput sna. To je san koji mi se sviđa. Želim da budem sa tobom da se igram s Felicijom. Ali ne mogu. Oženjen sam Meredit, i za nju me veže petnaest godina mog života. Moram tamo da odem i pokušam da vratim život u normalu. - Da li i ona to želi? - upitala je Ana. Savijala se prekrštenih raku na grudima, kao da je boli stomak. Stiv je mrzeo sebe zbog onoga što joj radi. - Složila se. Mislim da i ona zna da će s brakom biti gotovo ako budemo oklevali. Vreme nam ističe. Ili ćemo pokušati da spasemo brak kako dolikuje, ili ne moramo ni da pokušavamo. Ne želim da čekaš na mene. Moraš nastaviti da živiš kao da ću zauvek ostati tamo. Moraš me zaboraviti - rekao je nežno, ali odlučno. Na trenutak je imala osećaj da će je ubiti rečima. - To i nije tako lako - rekla je dok su joj se oči punile suzama. - Dao si mi težak zadatak. Ponekad se ponašaš poput nitkova, ali svejedno te volim. - Samo nemoj zaboraviti da sam šupak.

240

- To ne bi trebalo da bude teško - rekla je s uobičajenom hrabrošću, ali mogao je da vidi koliko je velika bol koju joj je naneo. Nije želeo da razmišlja o Feliciji. I nju je zavoleo. Ona je bila devojčica koju nikada nije imao, i zaslužila je mnogo više od onoga što je Ana mogla da joj pruži. Zaslužila je oca. Nije mogao da preuzme taj zadatak na sebe. Već je bio Mereditin muž. - Ne znam šta da ti kažem - rekao je gušeći se. - Volim te. Želim da budem s tobom. Da sam slobodan i da si dovoljno šašava da me želiš za sebe, oženio bih se tobom. Međutim, u situaciji u kakvoj jesam, to ti ne mogu ponuditi. Da ostanem, prevario bih i tebe i sebe. Osećam se odgovornim prema Meri. - Srećnica - rekla je Ana hrapavim glasom. Posle nekoliko trenutaka upitaja je: - Šta ako ne uspete? - Ne - odgovorio je. Te reči su i njemu zazvučale grabo. Nije želeo da joj ostavi nikakvu nadu, ne bi bilo pošteno. Uz mnogo sreće, on bi mogao da ostane s Meri. A ako ne bude, samo Bog zna šta će se dogoditi. - Ako ne uspemo - rekao je pokušavajući da uveri i sebe i nju u svoje reči - baviću se nečim potpuno drugačijim. Možda ću prihvatiti tvoj predlog, možda ću provesti nekoliko godina vodeći kliniku u nekoj nerazvijenoj zemlji. - Vi bogataši ste baš srećni - rekla je gorko. - Možete da radite sve što vam padne na pamet. Ne brine vas kako da kupujete hranu, ili plaćate račune, ili izdržavate decu. Samo pokupite svoje stvari i otperjate na dragu stranu globusa. Znao je da bi ona volela da uradi upravo to što je malopre rekao, a verovatno bi joj se mnogo više svidelo nego njemu. Međutim, ideja mu se dopala. Ako ne uspe da spase brak, mogao bi da se odluči na tako nešto. Došlo je vreme da pokuša da pomogne ljudima, umesto da krpi propalice koji pucaju jedni na druge. - Nisam bogat - podsetio ju je. - Moja žena je bogata, a to je nešto drago. Ono što je stvorila njeno je. Ne želim ništa od nje, osim dece, ako ih bude bilo. Ana, zapravo već mesec dana ti uskraćujem mogućnost da upoznaš

241

čoveka koji će se oženiti tobom i brinuti za tebe i Feliciju, nekoga ko će možda moći da ti da još dece. - Znao je da bi ih želela, ali trenutno je jedva izdržavala i tu jednu kćer koju je imala. - Nemam pravo da ti to oduzimam. Vraćam ti to. Vraćam ti život i slobodu. - Tako plemenito - rekla je tužno. - Da li se i ja u toj priči pitam za mišljenje? Polako je postajala ljuta. Odakle mu pravo da donosi sve odluke, posebno tu jednu koja je toliko pogađa? Ljubav koju je gajila prema njemu bila je mnogo jača od bilo kojeg dragog osećanja koje je ikada imala. Nije očekivala da će se zaljubiti u njega do te mere, pogotovo ne ovako brzo. Teško joj je bilo da ga pusti da ode. - Nemaš izbora, Ana - rekao je Stiv odlučno. - Možeš da me mrziš, ako želiš, ili da odlučiš da nikada više ne progovoriš ni reč sa mnom. Ali, ne možeš da utičeš na moju odluku. - Nisam ni pretpostavljala - rekla je tmurno. - Niti bih želela. Oduvek si bio slobodan da radiš ono što želiš, a to isto pravo imam i ja. Znala sam kako stoje stvari s tobom. Jednostavno nisam mislila da ćeš tako brzo otići. Mislila sam da će proći meseci dok pronađeš posao, možda čak i duže. Nije mi palo na pamet da ćeš otići iako nisi našao posao, ili da ćeš preuzeti posao koji ti ne odgovara. - Shvatila je koliko je očajnički želeo da sačuva svoj brak. Ana nije mislila da Meredit to zaslužuje. Međutim, Stivu je bio važan. - Da li želiš još nešto da mi kažeš? - upitala ga je ustajući. - Ne baš. Samo da te volim. I da ti želim dobro. Želim da budeš srećna bez mene. - Odavno sam to shvatila. Ništa mi ne duguješ. Želim da to znaš. Nikada nisam ništa želela od tebe, osim tvog vremena. Bio si zimi poput toplog pokrivača. - Ti si meni bila mnogo više od toga. Želim da to znaš. Zaista te volim. - Pa šta? Ipak odlaziš - rekla je dok su joj suze tekle niz obraze. - I Felicijin otac je rekao da me voli, a ipak nije imao muda da se usprotivi

242

roditeljima. Možda jednostavno nemaš hrabrosti da se suočiš sa činjenicom da je tvoj brak odavno mrtav. - Ne znam to. Zbog toga i odlazim u Kaliforniju. Ako je moj brak gotov, moraću da se suočim s tom činjenicom. Klimnula je glavom i polako otišla do vrata i otvorila ih. Želeo je ponovo da je zagrli, poljubi, vodi ljubav s njom poslednji put, ali nije bilo moguće. Biće teško raditi s njom sledeće dve nedelje, ali barem će moći da je viđa. Prekoračio je njen prag. Pogledala ga je poslednji put i bez reči polako zatvorila vrata. Dugo je stajao ispred pitajući se hoće li ih otvoriti. Čuo je kako tiho plače, ali nije zakucao ili zazvonio, a nije ništa ni rekao. Samo je stajao. Nije otvorila. Posle nekoliko minuta, polako je krenuo niza stepenice, razmišljajući koliko su mu značile četiri nedelje koje je proveo s njom. Pružila mu je dom, raj i sklonište. A sada ju je grubo vratio u stvarnost, a sebe prognao u Kaliforniju za koju nije bio siguran da će mu vratiti pređašnji život. Otišao je u bolnicu i proveo sat vremena s Harvijem Lukasom. Rekao mu je da odlazi. Harvi je bio razočaran, ali je razumeo. Bio je zahvalan Stivu što je pristao da ga zameni u vreme kada je doživeo nesreću. Znao je da Stiv želi da bude s Meri. Bilo mu je žao što je Stivu preostalo jedino da prihvati posao u hitnoj službi, međutim i to je razumeo. Ako je želeo da ostane u braku, znao je da mora otići u Kaliforniju. - Uzgred budi rečeno, šta si učinio Ani Gonzales? - upitao je Stiva na kraju. - Ništa. Zašto? - Čudno se osećao dok mu je odgovarao. Pitao se da li Harvi zna nešto o njihovoj romansi. Stiv i Ana su bili sigurni da niko o tome ništa ne zna, i mislili su da je tako najbolje. - Zvala je pre nego što si došao na posao i rekla da si u poslednje vreme grab prema njoj jer vam se razlikuju mišljenja. Ne želi više da radi u tvojoj smeni. Zamolila me je da promenim raspored i da vas držim podalje jedno od drugog. Imam osećaj da ne želi da te vidi.

243

Harvijeve reči su ga pogodile. Računao je da će je barem viđati, ali imala je pravo. Želela je čist raskid i morao je da pristane na to, ako ona tako želi. Pitao se šta će reći Feliciji i šta će devojčica misliti o svemu. Možda da svi muškarci odlaze od nje i njene majke. To nije bila lepa misao, međutim znao je da nije bilo lepo ni to što ih je napustio. - Mislim da sam ponovo usrao motku, po običaju - priznao je Harviju. - Proživeli smo nekoliko dugih dana i teških noći bez sna, i bio sam odvratan prema njoj. Nismo se složili oko neke dijagnoze. Naravno, imala je pravo i ja sam se izvinio. Ali, prilično je tvrdoglava. Pretpostavljam da mi nije oprostila. Ona je fantastična doktorka, Harvi. Uživaćeš s njom. - Već uživam. Žao mi je što odlaziš, Stive i, naravno, upravo si mi upropastio priliku da se posvetim istraživačkom radu. Nikad neću otići odavde. Trebaće nam barem dve godine da te zamenimo. - Sereš, ali polaskan sam. Žao mi je zbog tvog projekta. - I meni. Ako ne uspeš u Kaliforniji, vrati se kod nas. Odmah ću te primiti i pobeći. Izgoreo sam na ovom poslu. - Ali voliš ga i svestan si toga. - Odjednom se zamislio. - Nedostajaće mi sve ovo. - Neće, osim ako se ne budeš na smrt dosađivao stavljajući ledene obloge na modrice. To brzo dosadi. Ali, ne sumnjam da ćeš naći nešto bolje. Molim te samo da ostanemo u kontaktu. - Obećavam ti. Dobro se brini o Ani. Budi bolji prema njoj nego što sam ja bio - nabacio je na kraju što je mogao ravnodušnije. Poželeo je da zaplače. - I Godzilla bi bio bolji prema njoj nego ti posle četverodnevne smene u kojoj tri noći nisi spavao. Isuse, kada se tako ponašaš, čak te i ja mrzim. Nasmejali su se i krenuli prema operacionoj sali. Obojica su tog poslepodneva imali operacije i Stiv se pitao hoće li ikada više videti Anu. Nije bio siguran u to. I nije je više video.

244

Sledeće dve nedelje su radili u suprotnim smenama. Uzimao je više slobodnog vremena kako bi se spakovao i pokušao da proda stan. Na kraju je dobio ponudu od agenta za nekretnine. Cena koju je ponudio bila je manja od one koju su tražili, ali budući da im se žurilo, Meredit i on su se dogovorili da je bolje prodati stan nego da ga drže praznog ili da pokušaju da ga iznajme. Zato ga je Stiv, pre odlaska u Kalifomiju, ostavio na čuvanje dok se prodaja u potpunosti ne realizuje. Spakovao je sve stvari i poslao ih u Palo Alto. Poslednja tri dana je proveo u hotelu. Poslednjeg dana na poslu sestre su mu organizovale oproštajnu zabavu. Ane nije bilo. Kada je odlazio, većina sestara se rasplakala jer niko nije mogao da zamisli odeljenje bez njega. Padala je kiša kada je napuštao Njujork. Nosio je svoju lekarsku torbu i mali kofer. Ostalo je poslao kamionom u Kaliforniju. Dok se penjao u avion, shvatio je da je prvi april. Sve o čemu je razmišljao bilo je da će videti Meri. Ana mu je pakleno nedostajala protekle dve nedelje, ali znao je da je učinio pravu stvar, i za sebe i za nju. Da je ostao i nastavio romansu, bilo bi im mnogo teže kada bi morali da se rastanu. Ono što joj je rekao bilo je istina - zaslužila je više od onoga što je mogao da joj da. Želeo je da pronađe divnog čoveka koji nije oženjen, a nije ni šupak. Zaslužila je najbolje, razmišljao je dok su uzletali i kretali prema zapadu, a Njujork je polako nestajao u oblacima.

245

Za razliku od Ane i Stiva u Njujorku, Meredit i Kel su se trudili da svaki preostali trenutak provedu zajedno. Njihova veza je bila intenzivnija nego ikada pre. Poslednji zajednički vikend proveli su u malom hotelu u Karmel Veliju. Proveli su dva dana u krevetu, odlazili u duge šetnje, držali se za ruke i ljubili. Satima su ležali budni nakon što bi vodili ljubav. Nisu razgovarali o budućnosti. Za njih nije postojala budućnost. Samo ovi poslednji trenuci koje su mogli da provedu zajedno. Na dan kada je Stiv najavio dolazak u San Francisko, Kel je trebalo da odleti u London. Noć pre odlaska, ostao je u njenom stanu do posle ponoći. Čak će se i boravak u tom stanu uskoro završiti. Iznajmila je stan u gradu, pa će i ona početi da putuje na posao. - Želeo bih da ti kažem kako se nadam da ćeš uspeti da izgladiš stvari sa Stivom - rekao je na odlasku - ali lagao bih te. Ne želim da uspete, Meri. Želim da mi se vratiš. Pozovi me u Evropu i reci šta se događa. Najgore od svega bilo je što nije mogla da zamisli život bez njega. Dobrim delom bila je zbunjena jer se osećala kao Kelova žena i činilo joj se kao da će ga varati sa Stivom. Veza koju su ona i Kel imali bila je samo fantazija, varka, rupa u vremenu. Bili su zaljubljeni, ali jedno drugome, zapravo, ništa nisu dugovali. Ona je imala obaveze prema Stivu , i Kel je toga bio svestan. Iako joj je rekao da je razume, bio je besan na nju što je dopustila Stivu da dođe i što pokušava da sačuva svoj brak. I bio je ljut na sebe što je oklevao da joj se u potpunosti preda. Oboje su znali da je sada prekasno za tako nešto. Morala je da pokuša da reši situaciju sa Stivom. - Ne mogu da odbacim petnaest godina a da mu ne pružim poslednju priliku, Kel. Ne mogu to da uradim. Uvek bih se pitala šta bi bilo da smo pokušali.

246

Kel je znao da ima pravo, ali na neki način ju je mrzeo što je tako poštena prema mužu. Međutim, njen osećaj za poštenu igra bio je jak. - Nećete uspeti, i ti to znaš - rekao je Kel gorko. - Tvoj brak je gotov, Meri. Shvati to. Ali, oboma je bio problem da se suoče sa činjenicom da se ona vraća mužu i da je njihova romansa, barem zasad, završena. Takve misli je gurala u stranu, a Kel je bio besan. Štaviše, mislio je da je Stiv nepravedan. - Vas dvoje nemate ništa zajedničko. - Imali smo dovoljno zajedničkog da ostanemo u braku sve te godine - odgovorila mu je, ali ni ona više nije bila sigurna u to što je govorila. - To je bila puka sreća, i ti to znaš. Već godinama vam se karijere kreću u suprotnim pravcima. Nisam siguran ni da li shvata čime se baviš, ni da li mu je stalo, niti da li uopšte zna koliko si dobra u onome što radiš. Trošiš se na njega bez ikakve potrebe. Osećala je da je Kel preklinje, ali svejedno je morala da pokuša. Dugovala je to Stivu , a i sebi. Umesto da je zbog toga poštuje, Kel je bio van sebe i osećao se odbačeno. Kada je konačno otišao, bio je kao ranjeni medved. - Čuvaj se, Meri - rekao je tužno i poljubio je poslednji put. Satima je plakala posle njegovog odlaska. Kada je Stiv doputovao sledećeg dana, još je bila toliko nesrećna da je delovala bolesno. Bila je smrtno bleda, a oči su joj bile natečene. - Da li si bolesna? - upitao je Stiv zabrinuto. - Ma, neka prehlada, alergija, ili tako nešto. - Grozno izgledaš, dušo. Dao joj je neke lekove, ali je odbila da ih popije. Za samo dva sata, koliko je bio tamo, uspeo je ceo stan da okrene naglavačke. Odeća mu je bila razbacana po podu njene spavaće sobe, pribor za brijanje na umivaoniku, a on joj je spremao večeru.

247

Njegovim dolaskom joj baš ništa nije pobuđivalo osećaj slavlja. Bio je razočaran kada mu je rekla da im je iznajmila stan u gradu. Želeo je da kupi kuću, ili barem da je iznajmi. Iste večeri je počeo da je ubeđuje da imaju dete. To je bio deo njegovog plana za pomirenje. Smatrao je da će deca ojačati njihovu vezu. - Ovo nije trenutak ni da razmišljamo o tome - planula je na njega, pitajući se gde je sada Kel. Po njenim proračunima, upravo je stigao u London. Obećali su da se neće javljati jedno drugome, i pokušavala je da održi obećanje, barem u ovom trenutku. Stiv je tek došao. - Ovo je savršen trenutak da imamo dete - bio je uporan. - Zadovoljna si na poslu, a ja neko vreme neću biti prezauzet. Ako ti ne bude dobro prvih nekoliko meseci, biću tu da ti pomognem. Ako ostanem u hitnoj službi, moći ću čak da ti i pomažem oko bebe. - Ja ne želim dete. Uopšte. Zar ne možeš to da shvatiš? - rekla je očajno. Nije bila sigurna da li uopšte i njega želi, a kamoli dete. - Dete će mi sjebati život i sve zakomplikovati. Ne želim da se loše osećam "nekoliko meseci"". Ja ga jednostavno ne želim. - Kada si to odlučila? Mislim... to da ga uopšte ne želiš. - Ne znam - rekla je umorno. Nervi su joj bili nategnuti do granice pucanja. Trebalo je da se presele u novi stan, on je konačno došao da živi s njom, a veza s Kelom bila je prošlost. Poslednje što je želela da doda svojoj muci bila je beba. - Mislim da ga nikada nisam želela. Ti to jednostavno nisi hteo da čuješ. - Pa. dobro je da sada znam. Kada se selimo? - pitao je, menjajući temu. - Sledećeg vikenda - odgovorila je i poskočila kada je zazvonio telefon. Neki dečak je želeo da im proda novine na koje su već bili pretplaćeni. - Za nekoliko nedelja stići će i naše stvari iz Njujorka. Sledeće nedelje trebalo je da počne da radi u novoj bolnici. Meredit je osećala da je oko nje haos. Odlazak na posao predstavljao joj je olakšanje, bar nije morala da putuje cele nedelje je dobijala faks poruke od Kela o potencijalnim kupcima i

248

istraživačkim laboratorijima koje je posećivao u Evropi. Svi su bili službeni, a ona je bila samo ime na spisku primalaca. Do kraja nedelje se osećala poput olupine, a tako je i izgledala. Njen izgled više nije bio tako besprekoran kao obično. Bila je pri kraju sa živcima i osećala je kao da se nered koji je Stiv pravio, proširio po njihovom stanu poput korova. Zaboravila je kako izgleda živeti s njim. Osećala je kao da živi sa cimerom. Neprekidno je kupila čarape, majice i pantalone koje je Stiv ostavljao po dnevnoj sobi. Njegov pojam finih cipela bio je par novih "najk" patika. Odjednom joj je sve to postalo važno. Sve je upoređivala s Kelom, koji je od ranog jutra izgledao besprekorno u svojoj lepoj, savršeno ispeglanoj garderobi. Sve što je radio ili dodirnuo bilo je uredno, baš kao i kod nje. Kako se moglo i predvideti, selidba je ličila na noćnu moru. Nov krevet koji je kupila nisu im isporučili. Ljudi koje su angažovali da prenesu stvari iz kamiona u stan, ispustili su paket s tanjirima koje je kupila kod Gampa, razbivši im polovinu. Nisu imali na čemu ni da spavaju, ni da sede, a ni da jedu. - Ajde dušo, smiri se. Strpićemo se dok nam ne stignu stvari iz Njujorka. Ješćemo iz plastičnih tanjira, a ja ću kupiti mali kauč na razvlačenje. To nije bio način na koji je želela da počinje svoj dan pre putovanja do Palo Alta. Ionako ju je mučilo što će sat i po da provodi u saobraćajnoj gužvi pre nego što dođe do kancelarije. Nije to rekla. Nije bilo načina na koji bi mu objasnila šta oseća. Situacija se pogoršala kada je krenuo na novi posao. Ispostavilo se da su ga lagali. Bio je najniže rangiran pripadnik hitne službe i radio kao član pomoćnog osoblja. Čak su i sestre imale veću odgovornost od njega. Uglavnom je primao pacijente i prve dve nedelje je samo ispunjavao formulare. Mrzeo je taj posao više nego što je pokazivao. Kada bi uveče dolazila kući, iscrpljena od posla i putovanja, nalazila bi ga kako sedi ispred televizora

249

koji je kupio, okružen praznim limenkama piva. Bio je suviše nesrećan da bi kuvao. Živeli su na kineskoj i meksičkoj hrani i pici. - Ovo je sranje - konačno je rekao jedne večeri. Na poslu je imao posebno loš dan, nije radio ništa osim što je glumio dadilju četvorogodišnjaku čija se majka porađala. - Mrziš svoj posao. A ja mrzim putovanja. - I počinjemo da mrzimo jedno drugo - završio je umesto nje. - Nisam to rekla. - Ne, ali piše ti na čelu. Svake večeri dolaziš iznervirana i istreseš se na mene. Šta ti se dogodilo? Nije mogla da mu kaže šta joj se dogodilo. Istina je da joj je nedostajao Kel, a ponovno privikavanje na život sa Stivom padalo joj je teže nego što je u početku zamišljala. Pet i po meseci samačkog života, od kojih dva i po s Kelom, nekako su je promenili. Nije više bila ona osoba koja je godinama živela sa Stivom u Njujorku. Naravno, sve u vezi sa Stivom išlo joj je na živce. - Samo mrzim ovo kampovanje i spavanje na podu - priznala je - i svakodnevna putovanja u Palo Alto. - A ja mrzim svoj posao i mrzim ovaj stan - dodao je. - Pitanje je šta nam se sviđa u vezi s nama? Nekada sam voleo toliko toga.Tako si prokleto nesrećna u poslednje vreme da ispuštaš čist otrov. To je bila istina, i osećala se krivom zbog toga. - Žao mi je, Stive. Biće bolje, obećavam ti. Ali nije bilo. A kada se Kel za četiri nedelje vratio iz Evrope, bilo je sve gore. Prema njoj se ponašao kao da mu je neprijatelj ili stranac. Izgledalo joj je da je tokom te četiri nedelje zauvek izbacio iz svog života. Nadala se da bi mogli da budu prijatelji kakvi su bili u početku. Sada je shvatila da se previše toga dogodilo među njima. Previše ljubavi i nade, previše gubitaka i razočaranja. Bilo je očigledno da se Kel ljuti na nju zbog načina na koji je prekinula njihovu vezu. Njegovo razočaranje pretvorilo se u bes. I te četiri nedelje je proveo u Evropi kipteći od besa.

250

Skoro da mu je bilo olakšanje što je svakoga dana mogao da se iskaljuje na njoj. Izgledalo je kao da uživa u tome. Neprestano se brecao na nju, deset puta dnevno tražio izveštaje i planove, osporavao sve njene zaključke i mišljenja. Gotovo da su se otvoreno posvađali u toku kolegijuma, što im se nikada ranije nije dogodilo. Kasnije mu je to prebacila, poput nekakve goropadnice. - Uopšte me nije briga ako se ne slažeš sa mnom, Kel. Možemo nasamo da razgovaramo o tome, ne moraš javno da me ponižavaš. - Preteruješ, Meredit - rekao je kratko i izleteo iz njene kancelarije. Ali, i on je preterivao. To je svima bilo jasno. Njihovim saradnicima nije bilo jasno zašto, ali počelo je da ih interesuje da li će joj dati otkaz. Isto pitanje je i nju mučilo. Izgledalo joj je kao da joj se sveti. A zapravo se svetio sebi što je ranije nije pitao da li želi da se uda za njega, što se suviše bojao obaveza da bi to uradio i što se zadovoljio prolaznom romansom. A da joj je i predložio da se uda za njega, da li bi tada, zbog njene odanosti Stivu , nešto bilo drugačije, i da li bi se on zbog toga osećao bolje. A više od svega mrzeo je da gubi.

*** - Čini se da si divno raspoložena - sarkastično je komentarisao Stiv kada je te večeri stigla kući. To je bila kap koja je prelila čašu. Spuštajući aktovku na pod, osetila je kako puca. - Pa, i nisam baš - rekla je agresivno. - Danas sam imala jebeno težak dan. Mrzim svoj život. A i guma mi je pukla na prokletom autoputu. Kakav je bio tvoj dan?

251

- Nešto bolji, ali ne mnogo. Lečio sam hemoroide, izvadio klincu žvaku iz uva, a, bogami, stavio sam i oblogu na slomljen prst. Mislim da bi za tako nešto mogao da dobijem Nobelovu nagradu. Pio je peto pivo. Nameštaj im je kasnio već dve nedelje zbog poplava u Oklahomi. - Zašto se ne bismo preselili u hotel dok ne stigne nameštaj? - predložila je kada joj je Stiv to rekao. - Zato što bismo bili razmažena derišta kada ne bismo mogli da spavamo na podu nekoliko nedelja. Znaš, život je postojao i pre kreveta ili kauča. - Umorna sam od ovog kampovanja. - Jednostavno nije bila raspoložena za takav način života. Ni s njim, ni s bilo kim drugim. I bila je besna na Kela zbog načina na koji se ponašao prema njoj. Bio je osvetoljubiv, ponašao se detinjasto i radio sve da joj zagorca život u kancelariji. Trenutno ništa u njenom životu nije funkcionisalo kako treba. - A ja sam umoran od tvojih stavova. Stiv ju je pogledao, a ona je zurila u njega potpuno razočarana. - Žao mi je Stive. Trenutno ne mogu bolje. Pokušavam. Teško je. Ubiće me ova nesrećna putovanja. Zašto ne potražimo kuću u Palo Altu? - Zato jer se ceo jebeni svet ne okreće samo oko tvog posla, Meredit. Ako ikada dobijem pristojan posao, moram da budem blizu bolnice. Ne mogu da putujem sat vremena do pacijenata. - Mislim da je klinac sa žvakom u uvu mogao da sačeka dan-dva da stigneš. To je bilo nisko i nije ličilo na nju. Nekoliko minuta kasnije Stiv je izjurio iz stana. Vratio se pijan, i to ne samo od piva. Popio je tri tekile i pola flaše viskija. Nije mu rekla ni reci. Ležala je na ležaljci koju je kupio i pravila se da spava. Ali je plakala od trenutka kada je napustio stan. Ovo nije bio način na koji je želela da živi. Među njima više ništa nije ostalo - nije bilo ni prijateljstva, ni sažaljenja, ni razumevanja. Retko su vodili ljubav, a kada bi to i činili, bili su kao dva stranca. Oboje su

252

nedavno iskusili mnogo lepše veze, ali, na sreću, nisu to izgovorili. Ležali su usamljeni i očajni, a zidovi između njih postajali su sve viši. Maj je bio još gori od aprila. Uprkos lepom vremenu, izgledalo je da su im životi natkriveni olujnim oblacima. Vreme su uglavnom provodili izbegavajući se. Kada je nameštaj konačno stigao, bila im je to slaba uteha. Bio je to ostatak izgubljenog sveta i činilo se da se nijedan komad ne uklapa u novi stan. Što se tiče Meredit, stan je izgledao očajno. Do kraja maja bili su spremni da pucaju jedno u drugo, a ona je razmišljala da da otkaz. Postajalo joj je nemoguće da radi s Kelanom. - Šta želiš od mene? - upitao je Stiv jedne večeri. - Došao sam kako bih sačuvao naš brak. Preuzeo sam posao koji mrzim jer sam želeo da budem s tobom. Odrekao sam se svega do čega mi je bilo stalo. A ti si besna na mene od prvog dana kada sam stigao. Šta mi to tako strašno zameraš, Meri? Tragično je bilo to da mu je zamerala što nije Kel. Bila je ljuta na svakoga, a najviše na sebe, zbog svega što se dogodilo. Osećala je kao da ih je razdvojila nabujala reka, i više nije mogla da ga nađe. Sve što je mogla da vidi bili su komadići njihovog braka. - Ne mrzim te, Stive - rekla je napokon. - Jednostavno sam nesrećna. - I ja - rekao je tužno. Sledećeg dana, kada je došla kući s posla, našla ga je kako je čeka. Kao nekada, spremio im je večeru. Kada su završili s jelom, natočio joj je čašu vina i rekao joj svoju odluku. - Odlazim, Meri - rekao je blago. Podsetio ju je na muškarca kakav je bio. Tokom protekla dva meseca nije ličio na sebe. Bili su nemilosrdni jedno prema drugome. Međutim, to je bilo zbog prevelike udaljenosti i razočaranja. - Kuda odlaziš? - upitala je. Bila je zbunjena, ali on više nije. Konačno je doneo odluku i, mada nije bio srećan zbog toga, bolje se osećao. - Vraćam se u Njujork.

253

- Kada? - Sutra. - Sutra? Zašto? - izgledala je kao pogođena gromom. - Zato što je gotovo. Oboje to znamo, ali nismo imali petlje da nešto i preduzmemo. Ovo ne valja, ni tebi ni meni. Ne znam šta ćeš da uradiš sa svojim poslom. To zavisi od tebe, ako misliš da nisi srećna. Ja više ne mogu ovde da budem. I ne mogu više da budem u braku s tobom. - Da li to misliš ozbiljno? - Skamenila se. U poslednje vreme tretirala ga je kao vreću za udaranje, ali nikada joj nije palo na pamet da bi mogao da je ostavi. - Šta je s tvojim poslom? - Jutros sam dao otkaz. Bio bih korisniji da motam zavoje za Crveni krst. Veruj mi, neću im nedostajati. - Da li se vraćaš na traumatologiju? - Ne verujem. Pozvao sam danas neke ljude u Njujorku. Voleo bih da radim pro bono neko vreme, možda u nerazvijenim zemljama ili negde u Americi, na primer u Apalačiju. Ne znam još. Razgovaraću s njima kada se vratim i vidim gde bih im bio najkorisniji. - Ti mrziš takve stvari - podsetila ga je. Tužno joj se nasmešio. I dalje je bila predivna, ali više nije bila njegova. Izgubio ju je onoga dana kada je otišla iz Njujorka, ali to tada nije znao. Sada je bio siguran. I konačno je bio spreman da se s tim suoči. Morao je. - Mislim da sam konačno odrastao - reče tiho. - Mislim da bi mi se svidelo da neko vreme radim tako nešto. Osećam kao da ljudskom rodu vraćam neku vrednost. Ne želim više da krpim slomljena tela. - Ali, šta je s nama? - Mislim da "mi" više ne postojimo. Zapravo, siguran sam u to. Zato i odlazim. - Ne želim da odeš - rekla je, a suze su joj tekle niz lice. Posegnula je za njim s izrazom panike u očima. On je bio sve što je imala na ovom svetu.

254

Ovde nije imala ni porodicu, ni prijatelje. Nije više imala ni Kela. Nije imala nikoga. Imala je Stiva , a on joj sada govori da je gotovo. Bio je to zastrašujuć osećaj. - Ne mogu ovde da ostanem, Meri. To nije dobro ni za koga. - Da li želiš da dam otkaz i odem s tobom? - upitala je. Odmahnuo je glavom. - Ne želim. Ovde si stvorila novi život. Ja nisam. Uvek ću biti tu za tebe ako ti budem potreban, bez obzira na to gde se nalazim. Nemoguće je zaboraviti petnaest godina, Meri. Ali, ne mogu više. Gotovo je. - Zvučao je mirno, kao da mu je pao kamen sa srca. Znao je da će i njoj laknuti jednom kada se privikne na činjenicu da ga više nema u njenom životu. - Žao mi je, dušo - dobacio je tiho. - Ne ostavljaj me - šapnula je. - Ne govori tako. - Zaobišao je sto i zagrlio je, međutim nije bilo načina da ga odgovori, bez obzira na to šta bi mu rekla, učinila ili ponudila. - Kada odlaziš? - ponovi ona. - Sutra ujutro. - A šta je s našim investicijama, tvojim delom novca za stan? Ne možeš jednostavno nestati. Moramo rešiti sve te stvari. Da li si zvao advokata? Bila je šokirana onim što je rekao. - Ne, nisam zvao advokata. Radi šta god hoćeš. Ne želim ništa da rešavam, ni investicije, ni stan. Taj novac si ti zaradila, a ne ja. Tvoj je. Ništa ne želim, Meri. Želeo sam tebe. Ali, s tim je gotovo. - Ne mogu da verujem - rekla je užasnuta. - Zaista tako misliš? - Da. To je trebalo da uradimo mnogo pre, dok si izmišljala razloge za nedolazak u Njujork. Nisam želeo da vidim šta se događa, a mislim da nisi ni ti. Nije je pitao da li postoji neko drugi, mada je pretpostavljao da je imala nekoga. Bio je siguran da ta veza više ne postoji. Izgledala je isto tako usamljeno i nesrećno kao i on. Nije hteo da joj kaže za Anu. To više nije bilo važno, i nije želeo da je povredi. Za njega je njihov brak bio gotov, a

255

Ana je bila deo prošlosti. Veza s njom nije uticala na njegov brak. Uostalom, ona ga je podsticala da pokuša da spase svoju vezu s Meredit. Ali sada je znao da nije bilo spasa. Meredit je celu noć proplakala u njegovom naručju. Sledećeg jutra se javila u kancelariju i rekla da je bolesna. Bila je sa Stivom do trenutka njegovog odlaska. Trenutak kada je izlazio iz stana bio je strašan. Neutešno je plakala. Dugo ju je držao u naručju i konačno rekao da mora da pođe. Nije želeo da propusti let, a taksi ga je već čekao. - Volim te, Stive - plakala je. - Tako mi je žao. Govorila je gotovo nepovezano. - I meni je žao. Poljubio ju je poslednji put, pokupio svoju torbu i požurio niza stepenice do taksija. Gledala ga je s prozora, mahnuo je i nestao, a ona je samo stajala u potpunoj neverici. Petnaest godina njenog života upravo se završilo. Sada nije imala nikoga. Ni Stiva. Ni Kela. Nikoga. Samo sebe. Stiv je otišao u novi život. I dok je tamo stajala, gledajući kroz prozor, osećala je kako je ostala bez svega.

256

Meredit je dva dana izostala s posla. Kada se vratila, bila je neuobičajeno tiha. Kelan se prema njoj ponašao isto tako neprijateljski, ali ona mu se nije suprotstavljala. Njen privatan život više nije bio njegov problem. Osim toga, nije imala ništa da mu kaže, osim čisto poslovnih stvari. Kada se šok zbog Stivovog odlaska smirio, počela je da shvata da je imao pravo. Sedam meseci su pokušavali da ožive nešto što je umrlo i odavno trebalo da bude pokopano. Kako se smirivala, osećala je da se više može posvetiti poslu. Stiv ju je pozvao iz Njujorka da vidi da li je dobro. Rekao je da je odseo kod prijatelja i ostavio joj broj. Ali, bez obzira na to koliko je noću bila usamljena, nije ga nikada pozvala. Imao je pravo na novi život. Razmišljala je da ode iz "Dau Teka" i da se vrati u Njujork. Odlučila je da sačeka mesec dana i da vidi da li će se situacija sa Kelanom popraviti. Još je izgledao kao da je ljut, ali ona je sada bila staloženija. Kad god bi bio nerazuman, odmakla bi se od njega i on bi počeo da se povlači i shvata šta mu poručuje. Polako je počeo da se vraća osećaj uzajamnog poštovanja, ali ne i prijateljstvo. Tri nedelje posle Stivovog odlaska zamolio ju je da mu pomogne da zabavlja neke analitičare iz Londona. Nije joj se baš svidela ideja o večernjem izlasku s njim, ali joj je rekao da ih izvodi na večeru u grad i da im se pridruži. Rezervisao je sto u restoranu Fleur de Lys, a nju je nameravao usput da pokupi. Odbila je i rekla da će se naći u restoranu, ali on je insistirao da dođe po nju.

257

Večera je dobro prošla. Izgledao je opušteno. Ona je obukla novu haljinu, a tog jutra je ošišala kosu i konačno je počela da se oseća kao nekada. Nije bila nalik na onu Meredit koja se zaljubila u Kela, već na Meredit kakva je bila pre nego što ga je upoznala. Izgledalo je da i on to oseća. U toku večere ponašao se prema njoj s puno poštovanja, bio je gotovo prijatan. Posle večere odvezao ju je do njenog stana. - Kako je Stiv? - upitao je obazrivo dok je zaustavljao automobil ispred njene zgrade. - Sviđa li mu se novi posao? - Jako - odgovorila je i zahvalila mu na večeri. - Kako su deca? - upitala je. Odgovorio je da za nekoliko dana odlaze na mesec dana kod majke. Bio je kraj juna i škola se završila. Nije mu rekla koliko joj nedostaju, niti je pitala da li se raspituju o njoj. Njegova deca više nisu bila deo njenog života, baš kao što njen život više nije bio deo njegovog. - Da li ti se sviđa da živiš u gradu? - upitao je kada se spremala da izađe iz automobila. - Putovanja su malo naporna, ali sviđa mi se stan. I to je bila laž. Ali, on više nije imao pravo na istinu. Morala se naviknuti na toliko mnogo novih stvari. Živeti sama. Razvedena. Pozvala je advokata i pokrenula razvod. To je bila jednostavna procedura. Stiv nije ništa tražio. Otišao je praznih ruku, kao što je želeo. - Voleo bih jednom da vidim tvoj stan - rekao joj je dok ju je pratio do ulaznih vrata. Interesovalo ju je zašto to radi, ali ga nije pitala. - Moraš da dođeš na piće sledećeg puta kada budeš u gradu. To je bila samo kurtoazija. Nije imala nameru da ga zove na piće, ni sada, ni ikada. - Koji je tvoj stan? - upitao je gledajući u zgradu. Bila je to prilično lepa građevina na Pacifik Hajtsu, ali ništa posebno. - Najviši sprat - rekla je i u istom trenutku shvatila da je u stanu mračno.

258

- Stiv je na poslu? - Ne. Stiv je u Njujorku - rekla je iskreno, odlučivši da nije važno hoće li Kelan saznati istinu. Ionako je njihova veza završena. -Zapravo - oklevala je trenutak - on više ne živi ovde. Razvodimo se. Otišao je prošlog meseca. Trenutno je u Njujorku. Namerava da se bavi dobrotvornim radom u nerazvijenim zemljama. Kelan je izgledao kao da ga je ošamarila. - Zašto mi nisi rekla, Meredit? - Mislila sam da nije važno. - Nekada mi je bilo važno - prebacio joj je. Izgledao je povređeno što mu to nije rekla, ali i to mu je nešto govorilo. Od njega nije očekivala ništa. - To je bilo pre tri meseca, Kel. A mi smo se dogovorili: kada se Stiv doseli, naša veza je gotova. Nikada nisi rekao da želiš išta više od toga. I nisam htela da ti se namećem kada je otišao. Posle Stivovog odlaska, shvatila je da više ne želi običnu vezu. Želela je više od toga, želela je pravi život, sa čovekom koji će pristati na obavezu. - Nije mi izgledalo ispravno da te pozovem kada je Stiv otišao. Osim toga, bio si prilično ljut na mene od kada se sve završilo. - Bio sam povređen. I besan na sebe što sam bio glup. Bojao sam se obaveza. Možda je bilo lakše pustiti te da mu se vratiš, bez obzira na to koliko te volim. Osim toga, morala si to da učiniš. Klimnula je glavom. Nije to mogla poreći. - A da nisam? Šta bi bilo drugačije? Ti ne veruješ u obaveze, Kel. Sam si to rekao. Ja to poštujem. - Mora da su ti protekla tri meseca bila pakleno teška, Meredit - rekao je nežno, ne komentarišući njene reči o njegovim osećanjima prema obavezi. Ali kada je rekao da je voli, oči su joj se napunile suzama, a nije želela da on to vidi. - Bilo je teško, ali mnogo sam naučila. Ne samo o Stivu , već i o sebi, ko sam i šta želim. Osetio je kako je nešto u njoj omekšalo u poslednja tri meseca.

259

- Šta želiš, Meri? - upitao je, pažljivo je gledajući. Delovala mu je drugačije, i svidelo mu se to što vidi. - Želim mnogo stvari. Iskrenost, nekoga pored sebe i nešto stvarno. Pogrešila sam, i tu sam grešku skupo platila. Ali, sada znam da sam spremna da budem ovde za nekoga, i želim da taj neko bude ovde za mene. Ne samo u dobrim vremenima. - Nasmešila mu se, ali s odstojanjem. - Možda bih jednom volela da imam i decu. Verovatno si imao pravo. Mislim da nisam bila spremna da imam decu sa Stivom. Bili smo previše različiti, i mislim da je i on to znao. A onda ga je još više iznenadila : - Razmišljam o odlasku u Njujork. Nameravala sam za nekoliko nedelja da razgovaram s tobom o tome. Ne pripadam ovde. - Mislio sam da ti se ovde sviđa. - Izgledalo je da ga te reči lično pogađaju. - I ja sam to mislila. Ali mislim da je moj dolazak bio greška. - Koštao ju je braka. Možda bi još uvek bila udata da je ostala u Njujorku. Međutim, sada je bilo prekasno za takve misli. Odlazak joj je predstavljao veliki izazov, a nju i Stiva su odvojile neodoljive sile. - Mislim da ćeš pogrešiti ako se vratiš - rekao je čvrsto. - Ne brini. Daću ti vremena da nađeš zamenu. Ne kao Čarli. - Znam da bi to uradila. Kada sam rekao da ćeš pogrešiti, mislio sam na tebe. - Javiću ti kada donesem odluku. - Želim da učestvujem u donošenju te odluke, Meri. Hajde da razgovaramo o tome. - Radije ne bih - rekla je tiho. - Nemamo baš o čemu da razgovaramo, zar ne? - Mislio sam da smo prijatelji. - Povredile su ga njene reči i zbunjivalo ga je sve što je čuo. Bilo je to jednostavno previše za jedno veče. - I ja sam to mislila - rekla je tiho. - Možda oboje nismo bili u pravu.

260

- Učinila si neke predivne stvari za mene, Meri. Ne samo za moj posao, već i za mene. Bio sam lud kada si se vratila Stivu . To znaš. - Znam - odgovorila je tužno. - Imao si svako pravo na to. Žao mi je što sam ti to uradila. - Znao sam u šta se upuštam. Ali nisam znao kako će se to završiti. Nisi ni ti. Zapravo, mislio sam da ćete uspeti da sačuvate brak. - Previše si mi nedostajao - nasmešila mu se. Bila je iskrena. - Previše sam se promenila od kada sam otišla iz Njujorka. Ovde sam sazrela. Delimično i tvojom zaslugom. - Pretpostavljam. Da li bi bilo nepristojno da te pitam da li si slobodna za večeru sutra uveče? - Ne bi bilo nepristojno - nasmešila se - ali bi bilo glupo. Već smo to prošli. I odustali smo. Preboleli smo jedno drago. Zašto ponovo započinjati? - Zato što želim da razgovaram s tobom. - Bio je napet. - Ne radi to. O čemu bismo razgovarali, Kel? O tvojoj nesklonosti obavezama? O razlozima zbog kojih dvoje ljudi ne bi trebalo da veuju jedno drugome ili računaju jedno na drugo? Ne želim o tome da razgovaram. Čula sam to. I shvatila. Imali smo svoj trenutak. Proživeli smo ga. Oboje smo nastavili da živimo svoj život. Neka na tome ostane. - Delovala je odlučno izgovarajući te reči. - Nije baš da si voljna da mi daš još jednu priliku. Nasmejala se tiho. - Jako se trudim da ti je ne dam. Ne želim da me ponovo zbuniš. - Nije želela ponovo da započinje vezu s njim i preuzme rizik da ponovo povrede jedno drugo. Osećala se starijom, mudrijom i mnogo opreznijom. - Barem dopusti da pokušam - nasmešio joj se. U njemu je ponovo videla čoveka u kojeg se bila zaljubila. Nije želela ponovo da ga viđa. Stiv je otišao. I Kel je takođe otišao. Sve što je sada želela da vidi u njemu bila je činjenica da je on predsednik uprave u kompaniji u kojoj je zaposlena. - Pozvaću te sutra - rekao je čvrsto.

261

Obećala je sebi da neće odgovoriti na poziv, zahvalila mu se na večeri i ostavila ga da stoji na pločniku dok se penjala u stan. Neće ići na večera s njim. Nema smisla. Što se nje tiče, priča s Kelanom je bila završena. Zvao je sledećeg dana, kako je obećao. Rekla mu je da je zauzeta. Kada je telefon opet zazvonio kasno uveče, nije podigla slušalicu. Nije imala šta da mu kaže. Niti je bilo ičega što je želela da čuje od njega. Osećala je neki čudan mir dok je telefon zvonio. U nedelju ujutro je izašla u šetnju i videla ga kako je čeka. Ostala je bez reči od iznenađenja. - Šta radiš ovde, Kel? - upitala je konačno. Nasmejao se lukavo. - Čekam te. Budući da ne odgovaraš na moje pozive i ne želiš na večera sa mnom, ne ostavljaš mi nikakav izbor osim da šetkam oko tvoje zgrade kao provalnik. - Mogao si da me vidiš u kancelariji. - Ne želim da razgovaram o poslu, Meri. - Zašto ne želiš? U tome sam dobra. - Znam. Oboje smo. Ali šepamo u dragim stvarima. Mislim da si u tome nešto bolja od mene, ali to je zato što si imala više iskustva. A ja nisam tako hrabar kao ti. Zapravo, proteklih devet godina umirem od straha... od svega onoga što ti predstavljaš. Ljubav, osećaj da ti je stalo do nekoga, deljenje života s nekim, poverenje, vera u vrednosti, ranjivost.Volim te, Meri. Vrati mi se. Nauči me tim vrednostima. Izgledao je upravo tako ranjivo kako je i govorio. Poželela je da ga zagrli, ali nije. - Kako da te naučim bilo čemu kada sam napravila takvu zbrku od svog života? - Oči su joj se ispunile suzama. - Nisi napravila zbrku. Napravila si pravu stvar. Mislim da smo oboje bili preplašeni. Činilo mi se da ću poluditi kada si se vratila Stivu. Ponašao sam se poput luđaka dok sam bio u Evropi. - Ni meni baš nije išlo sjajno - priznala je. - Bila sam prilično odvratna. Jadan Stiv. Ovde sam mu napravila pakao od života.

262

- Da li je zbog toga otišao? - upitao je Kel sa interesovanjem. - Otišao je jer je bio dovoljno mudar da shvati da se više ne volimo. Ne dovoljno. I bio je dovoljno hrabar da to prekine. Uradio je pravu stvar. Trebalo mi je neko vreme da to uvidim. - Meni je trebalo neko vreme da shvatim koliko si mi značila, Meri... Koliko mi još uvek značiš... Još uvek te volim. - I šta sad? Viđaćemo se godinama, previše uplašeni da jedno drugome pružimo ruku. Želim više od toga, Kel. Potrebno mi je više. - I meni. Pružam ti ruku, Meredit. Daj mi priliku... Hajde da pokušamo. Ovoga puta ćemo uspeti. Ni pre nam nije išlo loše. - A šta onda? Šta ako uspemo? - Tada ćemo se venčati - rekao je. Zurila je u njega pokušavajući da shvati šta joj govori. Međutim još nije bio gotov. - Zapravo - rekao je, delujući preplašeno, ali odlučno - želim da se sada udaš za mene. - Zašto? Stajala je na pločniku gledajući ga i pitajući se da li ozbiljno misli. - Zato što te volim, eto zašto. Zar ne bi te stvari trebalo da idu tim tokom? - Ne znam, Kel. Šta ti misliš? Oči su joj se ponovo napunile suzama kada ju je privukao k sebi i zagrlio. - Nikada nisam prestao da te volim. Pokušavao sam neko vreme da te mrzim, ali nije mi išlo. Nedostajala si mi toliko da sam mislio kako će me to ubiti. - I ti si meni nedostajao - rekla je tiho, želeći da mu veruje, ali istovremeno se bojala njegovih reči. - Udaj se za mene, Meri... Molim te... - Šta ako ne uspemo? - prošaputala je. Nedavno je videla kako je to kada petnaest godina života ode u vetar. Bilo joj je teško da poveruje u nešto novo. Ali, negde duboko u srcu znala je da mora. Nije imala izbora. Od

263

početka ga nije imala. Osećala je da je vuku sile tako snažne, tako stvarne, tako duboke, kojima nijedno od njih nije moglo da odoli. - Uspećemo, znaš - rekao je držeći je u zagrljaju. - Ovo je pravilna odluka, i oboje to znamo. Klimnula je glavom. Odmakao se samo da joj se nasmeši, a tada ju je poljubio. Dok su hodali s rukom u raci, živahno je govorio o planovima za budućnost, a ona se smešila.

264

Kada je Stiv izašao iz aviona u Njujorku, uputio se u agenciju koja će mu pomoći da pronađe posao kakav želi. Čuo je za nju od lekara kojeg je poznavao sa fakulteta. Bilo je to neugledno, prljavo mesto, a ploča koja je označavala ulaz bila je izlizana i oštećena. Svojim jadnim izgledom delovalo je baš poput onih mesta na koja su upućivali svoje klijente. Dali su Stivu brošuru, dugačak spisak zemalja s kojima su radili, kao i spisak poslova koje su nudili. To mu je izgledalo kao pravilan potez. Rekli su mu da će im trebati nekoliko nedelja da obrade njegovu molbu. Nije imao ništa osim vremena. Nije bilo potrebe za žurbom. Želeo je da nazove Harvija Lukasa da ga pozdravi, ali nije bio spreman na razgovor o Meredit ili svom fijasku u Kaliforniji. Zato je odlučio da bi bilo najbolje da mu se ne javlja. Odseo je kod starog prijatelja s medicinskog fakulteta. Odlazio je na plažu i gledao najnovije filmove. Neprekidno je razmišljao o tome da nazove Anu. Međutim, mislio je da je najbolje to poglavlje ostaviti zatvorenim. Krajem juna agencija ga je konačno pozvala. Obradili su njegovu molbu i mogli su da mu ponude nekoliko poslova. Nudili su mu Peru, Čile, Kentaki i Bocvanu. Poslovi koje su mu opisali činili su mu se napornim, ali intrigantnim. Na kraju se odlučio za Kentaki. Nije više osećao potrebu da pobegne od Meredit. Rekli su mu da dođe za četiri dana i potpiše papire. Ugovor koji su nudili bio je na dve godine. Znajući da če uskoro otići, odlučio je da pozove Harvija Lukasa. Nakon što ga je pozvao, odlučio je da se javi i Ani. Želeo je da se s njom pozdravi i izvini joj se što je bio tako nepopustljiv kada je odlazio za Kaliforniju. Nije imao nameru opet da pokuša da započne nešto s njom. Znao je da

265

nema pravo na to. Samo je želeo da se uveri da je ona dobro i možda da vidi Feliciju. Nedostajala mu je. Obe su mu nedostajale. Mrzeo je što se nikada nije oprostio od Felicije. To nije bio dobar način za odlazak od deteta, jednostavno nestati iz njenog života bez pozdrava. Još gore se osećao zbog načina na koji je ostavio njenu majku. Bio je topao, sunčan junski dan. Grad još nije zahvatio prvi pravi talas vrućine. Ljudi su izgledali srećnije nego obično, još uvek dobro raspoloženi. Pozvao je Anu da vidi da li je kod kuće, a devojka koja je čuvala Feliciju rekla je da će doći oko tri. Čekao je do pet i odlučio da svrati do nje. Pretpostavljao je da se ne bi složila da ga vidi da ju je prethodno nazvao. Išao je autobusom do Brodveja i krenuo pešice do 102. ulice sve dok nije ugledao poznatu zgradu. Na letnjem suncu zgrada je izgledala nešto bolje. Bilo je to sumorno mesto i nije mu se svidelo. Spremao se da pozvoni na interfon, kada su mu prišla dva mladića u majicama i farmerkama. Izgledalo je kao da žele da mu postave pitanje. Jedan od njih se obratio Stivu i on se bez oklevanja okrenuo ka njima. - Izvini, šta si rekao? Razmišljao je o Ani, a u Njujorku nije bio dovoljno dugo pa je zaboravio na oprez. - Rekao sam da mi daš novčanik, seronjo. Stiv je na trenutak gledao u njih, ne znajući da li da im pruži novčanik ili da pokuša da im odgovori od namere. Dok je Stiv oklevao, jedan mladić je izvukao pištolj a drugom je u ruci sevnula oštrica noža. - Polako, momci. Daću vam novčanik, ali u njemu nema mnogo novca. Ruke su mu drhtale dok je posezao za novčanikom. Polako je pružio novčanik mladiću koji je držao nož. Onaj mlađi, s pištoljem u ruci je izgledao nervozno. - Požuri, čoveče... Nemamo čitav dan...

266

Mladić s nožem je zgrabio novčanik praćen Stivovim pogledom. Bez reči upozorenja i ikakvog razloga, drugi je pucao u Stiva u visini rebara. Stiv je ispustio zvuk nalik na gušenje. Instinktivno je pritisnuo zvonce na koje se upravo spremao da pozvoni i polako pao niza stepenice Anine zgrade na pločnik. Ležao je licem prema dole, ne mogavši da se pomeri. Prozori su počeli da se otvaraju jedan za drugim. Mogao je da čuje glasove ljudi viku, ali mladići su pobegli, a nije bilo nikoga ko bi ih zaustavio. Još uvek je čuo udaljene glasove. Posle nekog vremena neko ga je oprezno okrenuo da vidi u kakvom je stanju. Polako je tonuo u tamu. Kada su ljudi iz zgrade istrčali na pločnik, već je bio u nesvesti. Nije znao da su požurili po Anu. Svi u zgradi su znali da je Ana doktorka. Došla je noseći svoju doktorsku torbu. Neko joj je iz male grupe ljudi, što je okružila Stiva, rekao da je ranjen. I ona je čula pucanj, ali isprva joj se nije činio ozbiljnim. Mislila je da je ulicom prošao kamion čiji je auspuh obično proizvodio slične zvukove. Kada joj je pogled pao na Stiva , čula je zvuk sirena. Neko je nazvao hitnu pomoć. Kada je videla ranu, pa njegovo lice, i kada ga je na svoje veliko iznenađenje prepoznala, shvatila je da ju je došao posetiti. Držala je zavoj na njegovoj rani kada je stigla pomoć. Stavili su ga na nosila što su brže mogli, a Ana je zamolila jednu od komšinica da pričuva Feliciju. - Idete li s njim? Lekari iz hitne pomoći bili su začuđeni kada im je dala ime traumatologije gde je radila. Složili su se da ga tamo odvezu. Stiv je još uvek bio u nesvesti i obilno je krvario. Dali su mu infuziju, a ona je održavala pritisak na rani koja je zjapila. Pitala se zašto je došao. Već tri meseca nije čula ništa o njemu i nije očekivala da će ga ponovo videti.

267

Kada su stigli u bolnicu, Stivov pritisak je bio opasno nizak. Srećom, Lukas je bio na dužnosti. Ana je objasnila šta se dogodilo, ili barem ono šta je znala, i Harvi je odmah naredio da se pripremi operaciona sala. Ana je još uvek bila sa Stivom. Lekari s traumatologije su ga preuzeli od hitne pomoći. - Zna li neko njegovo ime? - upitala je sestra. Odgovorila je Ana: - To je Stiv Vitman. - Lice joj je bilo bledo dok ga je gledala. - Šta, do đavola, radi ovde? Mislila sam da je u Kaliforniji. - Pa... očigledno da je ovde - rekla je Ana kratko, pokušavajući da navuče uniformu dok je pratila kolege u salu za operacije - s rupom u crevima veličine Teksasa. Isuse, zar ne možete da budete brži? - Idemo... idemo... Međutim, gubili su ga i Ana je to videla. Pristigli su do vrata operacione sale. Lukas ih je čekao. Već je imao masku, kapu i rukavice. - Harvi, on umire - prošaputala je Ana dok je prala rake. Želela je da ostane sa Stivom, ali je želela i da asistira Harviju, a da bi to učinila morala je da se pripremi. Krvni pritisak mu je još uvek padao kada im se pridružila. Već su ga intubirali. Stiv nije znao šta se dogodilo. Bio je u dubokoj nesvesti dok su se njegovi prijatelji borili da ga spasu. - Šta se, do đavola, dogodilo? - upitao je Harvi tražeći metak u rani. - Mislim da je došao da me vidi - promrsila je Ana kroz zube gledajući Harvija kako radi - i neko je pucao na njega. - Opasan si ti igrač - rekao je Harvi, još uvek pokušavajući da pronađe i izvadi metak. Ostali su nastojali što je brže moguće da upumpaju krv u Stiva . - A on je seronja - rekla je Ana dok su joj se suze kotrljale u masku. Konačno je zamolila Lukasa da joj dopusti da ona pokuša da pronađe metak. - Dobra sam u tome - rekla je. - Tako barem kažu.

268

Preuzela je operaciju od Harvija. Promrmljala je nešto sebi u bradu kada je pronašla zrno. Trebalo joj je dvadeset minuta da ga izvadi. Stivov pritisak se do tada polako stabilizovao, ali je još uvek bio u kritičnom stanju. Harvi je dopustio Ani da ušije ranu. Stiv je konačno bio stabilan. - Mislim da će preživeti - rekao je Harvi dok su Stiva vozili na intenzivnu. Dugo je gledao u Anu. - Izgledate usrano, dr. Gonzales. - Hvala, dr. Lukas. Još uvek je bila bleda. Kada je sve bilo gotovo, počela su da joj klecaju kolena. Otišla je do Stivovog kreveta i sela. Prošla su dva sata pre nego što se probudio. Još je bio slab, ali ugledao ju je kako sedi pored njega i nasmešio joj se. - Ana? Došao sam da te vidim - prošaputao je. - Nije ti uspelo. - Nasmešila mu se dok su joj se oči ponovo punile suzama. Mislila je da ga nikada više neće videti, a onda je pomislila da će umreti pre nego što uspeju da ga spasu. - Šta se dogodilo? - ponovo je prošaputao. - Neko je pucao na tebe. - Miran kvart - rekao je, a ona mu se ponovo nasmešila kroz suze. - Šta si uopšte tamo radio? - Znala je i pre nego što je odgovorio. - Došao sam da se oprostim od tebe. - To si učinio pre tri meseca - rekla mu je nežno dok je ponovo tonuo u san. Polako je otvorio oči i nastavio razgovor. - Želeo sam da vidim Feliciju. Nedostaje mi. - I ti njoj nedostaješ - odlučila je da odbaci oprez i kaže mu istinu. - I meni nedostaješ, iako si seronja. Nasmešio joj se. - Razvodim se i odlazim u Kentaki. Ana je gunđala dok ga je slušala. - Čuo sam te. Ne lažem... Razvod... Kentaki... - insistirao je Stiv slabim glasom.

269

- Ne pričaj toliko... objasnićeš mi kasnije. Zašto ne odspavaš malo? - rekla je nežno. Još uvek je bila zabrinuta za njega. - Bole me grudi. - Prestani da se žališ. Operisao te je fantastičan hirurg. - Ana ga je pogledala sa smešnom grimasom. - Ko me je operisao? - Ja. Imao si u sebi metak veličine jajeta. Sada začepi i spavaj pre nego što te udarim. - Volim te, Ana - prošaputao je Stiv tiho, ali ipak dovoljno glasno da ga čuje. Nagnula se do njegovog lica kako bi samo on čuo ono što ima da mu kaže. - I ja tebe volim. - Udaj se za mene... Iako je bio slab, znala je da misli ozbiljno. - Nikada - odgovorila je. - Alergična sam na brak. - ... dobra stvar... dobro za Feliciju... dobro za mene... dobro za tebe... još dece... - Ne treba mi još dece ako budem morala da brinem o tebi. Veći problem je brinuti se za tebe nego za desetoro dece... - Hoćeš li da se udaš za mene? - Ne. Osim toga, pod uticajem si lekova. Ne znaš šta pričaš. - Znam... I nisam u braku... - glas mu je sada bio snažniji. - I nisam peder. - O čemu on to govori? - Harvi Lukas se pojavio u sobi da proveri kako je Stiv, pa je čuo njegove poslednje reci. - Ko je rekao da je peder? - Nije. Ali je zato seronja - rekla je Ana uvereno pogledavši u Stiva . Lepo se oporavljao od narkoze i Lukas je bio zadovoljan pa ih je ostavio da razgovaraju. - Mislila sam da si otišao zauvek - rekla je nežno. - I ja sam to mislio... Vratio sam se...

270

- Vidim. Zašto ne ostaneš ovde? Kasnije ćeš da mi ispričaš tu priču o Kentakiju. Međutim, čak i pod sedativima se setio da nije potpisao ugovor. Sećao se mnogo toga, odlaska od Meri, odlaska iz Kalifornije... Odlaska da vidi Anu... Nije se sećao onoga što je usledilo... Dok je nije ugledao na intenzivnoj, s bolom u grudima. - Volim te - rekao je ponovo, želeći da je uveri da misli ozbiljno. - I ja tebe volim. A sada se odmaraj. Biću ovde. Ne idem nikud, Stive . Nikada u životu nije bila srećnija nego kada je ugledala njegovo lice, posebno sada kada je znala da će se izvući. Plakala je za njim svake noći već tri meseca. Došao je da je vidi, bez obzira kakvi su mu bili razlozi. - Zašto se ne bi udala za mene? - Ne treba mi to. Osim toga, rekla sam ti. Mrzim bogataše. - Sve sam joj ostavio... Sada sam siromašan... - Ti si lud - rekla je smešeći se. - I ti si - uzvratio joj je smešak i pao u san, praćen njenim brižnim pogledom. . - Kako je, da li je dobro? - Harvi je navratio da proveri njegove vitalne funkcije i bio je zadovoljan onim što vidi. Harvi je izašao i oni su opet ostali sami. Stiv je bio u dobrim rukama. Tog popodneva je imao mnogo sreće. Međutim, zaslužio je tu sreću. Harvi je izlazeći iz intenzivne još jednom bacio pogled preko njenog ramena na Stiva i video kako ga Ana drži za ruku i smeši se. - Da li je to Stiv Vitman na intenzivnoj? - upitala ga je jedna sestra. Vesti su se brzo proširile traumatologijom. - Naravno da jeste. - Šta radi unutra? - Svi su bili zbunjeni. Mislili su da je još u Kaliforniji. - Nadam se da se oporavlja - odgovorio je Harvi Lukas - i da će ponovo preuzeti posao kako bih ja konačno mogao da odem i počnem da se bavim istraživanjem.

271

- Hoće li se vratiti na posao? - pitale su sestre Harvija. - Mogao bi - nasmešio se Harvi. - Baš bi mogao. Ko zna? Događale su se i čudnije stvari. Ana je sedela pored njegovog kreveta i gledala kako spava. Držala ga je za ruku. Vreme koje je sada provodila s njim bilo je sve što je ikada želela ili joj je bilo potrebno. Nisu joj trebala obećanja ili venčani prsten, ili novac. Samo je htela da bude s njim. A on se vratio. Njihovim noćnim morama i usamljenosti došao je kraj.