Dobrodošli na Dane Sarajeva u Beogradu.

Od 14. do 17. maja, u okviru festivala Dani Sarajeva u Beogradu, imaćete prilikuda se podsetite na Sarajevo koje ste ranije poznavali, da vidite koliko se Sarajevood tada promenilo ili da, pak, po prvi put vidite značajne poduhvate glavnoggrada Bosne i Hercegovine.

Festival Dani Sarajeva u Beogradu već treću godinu za redom obnavlja veze koje suprekinute oružanim sukobima devedesetih godina. Održavanje festivala svakog majameseca predstavlja simbolično podsećanje na početak četvorogodišnje opsade Sarajeva.

U toku četiri dana festivala, imaćete priliku da pratite odabrane sadržaje kulturne scene Sarajeva– pozorišne predstave, džez i rok koncerte, nagrađene filmove sa Sarajevskog Filmskog Festivala, DJ nastupe…

Sebilj česma je spona koja povezuje Sarajevo i Beograd,i zato je od prvih Dana Sarajeva 2007. godine simbol festivala.

Dvadesetog avgusta 1989. godine, pred početak IX Samita nesvrstanih, ovu repliku sarajevskog sebilja grad Sarajevo je u znak prijateljstva poklonio Beogradu.

Originalni sarajevski sebilj, smešten u srcu Baščaršije, jedan je od najpoznatijihsimbola Sarajeva i glavni orijentir u gradu, uz Begovu džamiju. “Sebilj” je reč arapskog porekla sa značenjem “put”, ali označava i dobrotvornu instituciju,

ili fontanu posebnog oblika na trgovima, na kojoj je sebiljdžija tasom zahvatao vodu iz korita i besplatno napajao žedne. Sebilji vode poreklo iz stare islamske civilizacije, a u naše krajeve su ih, naravno, ‘donele’ Osmanlije. Ono što je karakteristično za oba sebilja jeste da se nalaze u kaldrmisanim ulicama starog jezgra grada, da se oko njih sakupljaju

golubovi i fotografišu posetioci oba grada. Takođe, u blizini oba sebilja nalaze se restorani, ćevabdžinice, buregdžinice… Sebilj česma postoji i u Istanbulu kod Sinanove džamije.

Pored Beograda, kopije sebilj česme su kao prijateljski poklon Sarajeva dobili Rim i Zagreb.Prvi festival Dani Sarajeva otvoren je 1. maja 2007. godine kod Sebilj česme njenim

simboličnim čišćenjem i ulepšavanjem, a na drugom festivalu je Fondacija Cure kraj ove česme izvele performans „Bujrum, izvolite“. Skadarlijska sebilj

česma nastala je u prostorijama GRO „Sarajevo“, a izvođački radovi trajali su mesec dana.

Pozorište mladih, Sarajevo // Nenad Veličković

“Vremenski tunel” Igraju: Ajla Kabrera, Alen Muratović, Aldin Omerović, Alija Aljović, Sanin Milavić, Semir Krivić, Edhem Husić, Drago Buka, Sead Bejtović, Suada Ahmetašević, Elma Ahmetović i Mirza Tanović

Režija: Admir Glamočak

Troje studenata ulaze u “Bosansku piramidu sunca”, tražeći dokaze koji će potvrditi ili pobiti teoriju o Bosni kao

kolevci civilizacije. Tako počinje njihovo putovanje kroz vreme i istoriju Bosne i Hercegovine. Naime, ono što je izgledalo kao obična rupa u padini brda pretvara se u vremenski tunel, iz koga izlaz vodi uvek u neki drugi deo bosanskoherce-govačke istorije. Susreću Ivana de Kazamarisa, Aliju Sirotanovića, Gavrila Principa, Bašeskiju, Šantića i Ćorovića, Valtera Perića, Branislava Nušića, borce ispod sarajevske piste… U svim tim susretima na različite načine otkrivaju da su okolnosti i protagonisti drugačiji, ali da je suština političke nestabilnosti u Bosni ista u svim vremenima.Scenografija i kostim: Amela Vilić, autori muzike: Nedžad Merdžanović i Hamdija Salihbegović. Predstava je dobila neko-liko nagrada na festivalima u Jajcu i Užicu, a stručni žiri festivala “Mostarska liska” proglasio ju je za najbolju predstavu ovog festivala 2008. godine.

Theatre point, 14. maj, 20h, Jugoslovensko dramsko pozorište, Velika scena “Ljuba Tadić“

Pozorište mladih Mostar i Narodno pozorište SarajevoRičard Kalinoski

“Zvijer na mjesecu” Igraju: Ermin Bravo, Jelena Kordić, Boris Ler

Režija: Dino Mustafić

Početkom dvadesetog veka desilo se pomračenje meseca nad Turskom. Izašavši iz kuća, meštani su počeli da pucaju u „zver na mesecu”. Ubrzo nakon pokušaja ubistva zveri, ponovo izlaze iz kuća, ali ovog puta ne pucaju na zver, već na Jermene. Ovo je parafrazirana replika naratora iz teksta Ričarda Kalinoskog. U ovom dramskom tekstu akcenat nije na istorijskim činjenicama, već na onome što se zbiva sa čovekom posle raznih stradanja i zločina.“Zvijer na mjesecu” je izbeglička drama o mladencima koji su preživeli genocid i krenuli da pronađu sreću u Sjedi-njenim Američkim Državama, nakon Prvog svetskog rata. Reditelja Dina Mustafića privukla je povezanost balkanske stvarnosti i one imigrantske, sa početka 20. veka.„Sličan je odnos prema prošlosti, koja je razarajuća i veoma traumatična, ali tekst i predstava jasno sugerišu da je optimizam i radost mogu pobediti”, rekao je reditelj.

Theatre point, 17. maj, 17h i 21h, Atelje 212, Teatar u podrumu

Sarajevski ratni teatar – SARTR // Euđen Jonesku

“Budućnost je u jajima”Igraju: Alban Ukaj, Mirela Lambić, Jasenko Pašić, Snežana Alič, Sonja Goronja i Sead Pandur

Režija: Eduard MilerOva predstava u izvedbi Sarajevskog ratnog teatra je svojevrsna dramaturška kompilacija inserata Joneskuovih tekstova: “Ćelava pevačica”, “Nosorog”, “Budućnost je u jajima” i “Žrtve dužnosti”. Predmet predstave je čovek prikazan kao mehanička mašina, ispražnjen od smisla i duha, stremljenja, želja i ciljeva, čovek pun fraza koje ništa ne govore i ne objašnjavaju.“Pokušali smo i mislim da smo uspeli da predstavu smestimo u kontekst vremena u kojem živimo, a to je vreme koje obiluje apsur-dima, apsurdnim situacijama“, kazao je Eduard Miler, reditelj.Mlada, ali iskusna glumačka postava garancija je vrhunske izvedbe ovog zahtevnog Joneskuovog dela. Adaptaciju i drama-turgiju potpisuje Žanina Mirčevska, a scenografiju Tanja Roš i Stjepan Roš.

Theatre point, 16. maj, 20h, Atelje 212, Velika scena

Narodno pozorište Sarajevo // Pavel Sala

„Mortal kombajn“Igraju: Ermin Sijamija, Josip Pejaković, Ejla Bavčić-Tarakčija, Alen Muratović, Hasija Borić, Miraj Grbić, Slaven Vidak, Adnan Hasković, Aldin Omerović, Vedran Đekić, Damir Kustura, Edhem Husić, Nedim Zlatar, Elvir Salčinović

Režija: Dino Mustafić

Rađena prema tekstu mladog poljskog pisca Pavela Sale, predstava „Mortal kombajn“ govori o sudbini generacija izgubljenih u tranziciji. Baveći se nacionalnim kolektivi-tetima, propašću humanizma, dolaskom kapitalizma, ljudskim životima u vremenu masovnih komunikacija, ova predstava opominje i upozorava.„Ovo je tekst koji spada u žanr tranzicijske drame, jer govori o dramatičnom, kulmi-

nacionom istorijskom vrenju u kojem se određeni kolektiviteti i nacije nalaze pred velikim izazovom. Taj izazov je ovde porodica kao stub društva, koja se bolno raspada i puca po svim šavovima”, rekao je režiser predstave Dino Mustafić, i naglasio da „Mortal kombajn“ jeste parafraza video igrice sličnog naziva. „Svet masovne komunikacije, vizija i video-igrica, ušao je u naše domove, podvukao nam se pod kožu i mi više ne vidimo koliko smo se promenili, koliko je svet u kojem živimo izgubio svoje ljudsko lice i naličje”, kazao je Mustafić. Dramaturgiju predstave potpisuju Željka Udovičić i Rea Jugo, muziku Nedim Zlatar i Elvir Salčinović. Autor songova je Adnan Hamidović-Frenki. Kostimografkinja je Lena Stefanović-Gafić, a scenografiju je uradio Dragutin Broz.Theatre point, 15. maj, 20h, Jugoslovensko dramsko pozorište, Velika scena “Ljuba Tadić”

Damir Imamović TrioNakon što je skoro dve godine sam utirao put vlastitom iskazu u sevdahu, Damir Imamović uspeo je da se pronađe sa kontrabasistom Edvinom Hadžićem i violinistom Vanjom Radojom. Početkom 2006. godine, počeli su da nastupaju kao Damir Imamović Trio (DI3).Muzički teoretičari će reći da sviraju “fusion sevdah” ili “sevdah u novim aranžmanima, u formi koja je otvorena improvizaciji, koja daje sasvim novi karakter ovoj muzici.” Ono što nastaje iz ove

smese tradicionalnog i inovativnog zasigurno nije sevdah koji se već odavno primakao kafanskoj svirci, nego kamerna muzika koja sevdah vraća njegovoj najstarijoj minimalističnoj formi i u njoj ga izlaže uticajima drugih vrsta muzike.Slušati i gledati ih je jedno potpuno drugačije i neverovatno iskustvo. Pred sobom ćete videti i čuti trojicu momaka koji vole to što rade, koji uživaju u muzici koju sviraju, u igri koju im nudi vlastita improvizacija. Ako im dopustite, otvoriće vam jednu potpuno novu dimenziju i ljubavi i tuge i sreće i svega što sevdah i sevdalinka jesu. Za to ne morate znati ništa o muzici, niti o sevdahu, ne morate čak ni razumeti jezik na kome Imamović peva. Potrebno je samo da se prepu-stite. Sve ostalo će biti ti retki trenuci u kojima život jeste bajka.DI3 je sarađivao sa poznatim muzičarima, poput francuske pevačice Sapho, Vlatka Stefanovskog, Jadranke Stojaković… Takođe su nastupali na brojnim festivalima u BIH i inostranstvu (festivali Baščaršijske noći, BELEF, festival Kletzmer u Italiji…).Njihov prvi album “Damir Imamović Trio svira standarde” izašao je septembra 2006. u izdanju sarajevskog Buybooka.Music point, 15. maj, 22h, Velika sala Doma omladine Beograda

phot

o: a

lmin

zrn

o

Dubioza kolektiv Ovaj sarajevsko – mostarsko – zenički bend 2003. godine osnovali su Alan Hajduk, Adisa Zvekić, Almir Hasanbegović i Adis Zvekić iz Zenice, kao i Brano Jakubović i Vedran Mujagić iz Sarajeva. Bendu se kasnije pridružuju Armin Busatlić, gitarista, i Senad Šuta, bubnjar, kao i perkusionista Orhan Oha Maslo. Njihova muzika može se okarakterisati kao spoj regea, daba i roka sa bosanskim etno zvukom. Posebnu pažnju Dubioza kolektiv poklanja svojim tekstovima, kroz koje zagovara mir, razumevanje, toleranciju i kritiku nacionalizma i nepravde u BiH.„Imati stav, ma kakav on bio, sviđao se nama ili ne, ali imati stav. Živimo u vrijeme izgradnje bosanskohercegovačkog društva i imati stav, svoje mišljenje, i bez straha ga iznijeti javno dio je procesa formiranja civilnog i demokratskog društva”, poruka je koju članovi Dubioza kolektiva šalju svojim slušaocima. Prvi album Dubioza kolektiva izdao je “Gramofon Records” 2004. godine. Krajem iste godine, bend je objavio EP pod nazivom “Open Wide”, na kom su pesme u kojim gostuju dab pesnik Benjamin Zephaniah i Mush Khan iz pakinstansko-britanskog sastava Fun-da-mental. U junu 2006. godine bend je objavio album “Dubnamite” za “Gramofon Records”. Poslednje izdanje Dubioze je prošlogodišnja ploča „Firma Ilegal“.Bend je nastupao na brojnim festivalima: Sziget festivalu u Mađarskoj, Socha Reggae Iversplash Festivalu u Sloveniji, na Exitu 2005. godine, Eurosonic Festivalu u Holandiji, Topvar Rock Festivalu u Slovačkoj, Barevná Planeta Festivalu u Češkoj, Rototom Festivalu u Italiji, Colors of Ostrava Festivalu u Češkoj, Green Valley Festivalu u Austriji, a imao je i brojne nastupe u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji itd.

Music point, 14. maj, 22h, Velika sala Doma omladine Beograda

Starke & DJane elle.mElektro-DJ sastav Starke nastao je proleća 2007. godine, kada su Andreja Dugandžić i Jelena Milušić počele da pišu stihove kojima su otvoreno ismevale konzervativnu moralnost u BiH. Uskoro su reči spontano dobile i muzičku podlogu, a javnosti su se prvi put predstavile kao elektro duo Starke septembra 2007. godine, na sarajevskom festivalu „Pitchwise“.Od tada su imale zapažene nastupe u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Minhenu, Berlinu, Cirihu,a u okviru „Dana Sarajeva“ će se predstaviti i beogradskoj publici.Početkom 2008. godine, članica Starki postala je i Jasmina Mameledžija, umetnica na gramofonima, koja peva i prateće vokale Andreji i Jeleni. Angažovanim feminističkim stihovima Starke komuniciraju o intimnim

temama, izaziva-jući i ohrabrujući publiku da učini isto. Mračni, eklektični i elektroprenosni bitovi doprinose ključaloj atmosferi koju stvara ovaj sastav.

Music point, 16. maj, 23h, Club Tube

photo: tina žaknić

DJ Irmin Imamovića.k.a. Kondenzator Irmin Imamović, producent i DJ iz Sarajeva, bavi se elek-tronskom muzikom od 2001. godine.

Njegovo prvo izdanje, u formi “split” albuma sa D Linerom, ugledalo je svetlost dana 2002. godine. Od tada, DJ Irmin producira i objavljuje svoja dela za sarajevsku izdavačku kuću “Oscilator”. Njegov zvuk je specifična mešavina techno, minimal i čak disco muzike. Neki su to nazvali minimal funk.

Od 2008. godine sa D Liner-om je pokrenuo novi deep house projekat Brothers For Real. Brothers nastupaju uživo kao DJ-evi i regularni su disk džokeji lokalne klupske scene. Dosta novih pesama Kondenzatora i Brothers For Real biće izdato u 2009. godini.

Music point, 14. maj, 24h, Club Plastic

DJ Radio Boy Ovaj DJ svoje setove opisuje kao mnoštvo ritmova i muzičkih pravaca čiji je cilj da stvore prostor u kome će svako pronaći svoj intimni Dance Floor, sa koga neće silaziti čitave noći. Radio Boy prvenstveno miksuje različite atmosfere najsluša-nijih singlova muzičkih sastava od kraja 70-ih pa do danas. Tako se u jednom setu mogu naći Dee-Lite, Pet Shop Boys, Diana Ross, Moloko, Eurythmics, Killers, Madonna, Modjo, Mary J. Blige, Milen Farmer, Lady Gaga ili Metro Station.

Music point, 14. maj, 24h, Club Plastic

Ajna Zatrić, umetnicaAjna Zatrić skoro je diplomirala na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, i to nakon nekoliko godina studiranja medicine i beogradske Akademije lepih umetnosti.Njen diplomski rad “Urbani kalendar” oduševio je mnoge Sarajlije, od kada je predstavljen u velikom izlogu prodavnice “Sarajevo tekstila”. Kroz “Urbani kalendar” Ajna je predstavi-la svoju ideju o Sarajevu, ili zapravo, 12 ideja i poruka kojim je želela da pruži doprinos savremenom identitetu glavnog grada Bosne i Hercegovine.Ideje-poruke, postavljene na pažljivo odabranim mestima po gradu, imaju zadatak da uspore prolaznike u njihovim rutiniranim putanjama, da nanovo artikulišu mesto i vreme, naprave pauzu u uobičajenom nizu sekvenci gradskih događaja, da ‘probude’ pešaka i naprave novi kontekst u kome će on osvežiti pogled na grad i svoju ulogu u istom. “Urbani Kaledar” želi da objedini građane Sarajeva pod sistemom vrednosti koji preporučuje, i da da uporište novom sistemu vrednosti u koji će građani i građanke imati poverenja i sa kojim će moći da se identifikuju. “Projekat je krenuo od ideje da je izgled jednog grada autoportret ljudi koji žive u njemu. Sarajevo je kreativno hiperaktivna sredina koja u svom

urbanom pejzažu nema izraza savremene kreativne svesti. Ideje su velikim delom nastale iz entuzijazma da bi u gradu mogle postojati stvarno”, rekla je Ajna Zatrić. Kada je stvorila “Urbani kalendar”, namenila ga je Sarajlijama i Sarajlijka-ma, svima koje poznaje i ne poznaje, kroz želju da stvori sponu ili obećanje da grad u kome žive može imati kapaciteta da ih obraduje, nasmeje ili ohrabri, kada iza ugla neočekivano ugledaju reči koje su namenjene upravo njima.Ajna će “Urbani kalendar” predstaviti i beogradskoj publici, tokom festivala “Dani Sarajeva”. Na beogradskoj press konferenciji povodom festivala, rekla je da se nada da će Beograđane njen rad obradovati koliko i građane Sarajeva.

Central point, 14. maj, 19h, Jugoslovensko dramsko pozorište

Rikard Larma, fotografRikard Larma je proslavljeni bosanskoherce-govački fotograf, čije su slike Sarajeva pod opsadom obišle svet. “Rat kao tema je moja istorija. I istorija Sarajeva. I ne dam da se zaboravi”, poručuje Larma. Ratne godine proveo je u Sarajevu, beležeći život Sarajlija fotoaparatom. To ga je, kako kaže, tada održalo u životu. Fotografije, koje su sada deo izložbe pod nazivom “Opsada u 40 slika“, prvi put su izložene 1994. godine u Kamernom teatru povodom godišnjice Novinarske organi-zacije, kada je Larma bio proglašen za fotoreportera godine.“Ja sam u ratu postao stranac u svom gradu. Toliko sam bio s druge strane objektivai objektivno beležio ono što se događa, da sam postao stranac”, rekao je Larma. Njegove fotografije su posebno svedočanstvo o onome što su doživljavali grad i ljudi u njemu. Ova izložba daje mogućnost da istoriju okupiranog Sarajeva vide i oni koji je nisu proživeli.Rikard Larma je tokom opsade radio kao ratni fotoreporter za lokalne štampane medije, kao i za američku novinsku agenciju Associated Press. Do rata je ostvario zadivljujuću profesionalnu karijeru – bio je fotograf, fotoreporter, urednik fotografije. Od 1997. godine živi u Filadelfiji, SAD, gde radi kao fotoreporter i urednik fotografije u listu “Metro USA”.

Central point, 16. maj, 18h, Centar za kulturnu dekontaminaciju

FILM POINT

“Queer Sarajevo Festival 2008.”Bosna i Hercegovina, 32’, 2008.Režija: Čazim Dervišević, Maša HilčišinPrvi Sarajevo Queer Festival (QSF) organizovan je u septembru 2008. godine. Vlada, suptilno i verbalno, a huligani, bru-talno i fizički, bili su na istoj strani – protiv festivala. Policija je bila negde između. Na festivalu je povređeno osmoro ljudi, a organizacioni tim postao je meta govora mržnje i konstantnih pretnji. Iako program festivala, koji je uključivao izložbe, filmove, debate i performanse, nije sproveden, QSF nije zvanično zatvoren. Ostao je otvoren, i pretvorio se u političku borbu protiv nasilja, nacionalizma i fundamentalizma u BiH.Dokumentarni film o festivalu nastao je u produkciji organizacije “Q”, uz podršku ambasade Kraljevine Holandije u BiH, ambasade Švajcarske, organizacija Global Fund for Women, Astraea Lesbian Foundation for Justice, Urgent Action Fund, OffStream, Heart and Hand Fund, i COC HIVOS.Film point, 15. maj, 14h, Dom omladine Beograda

“Šta ja znam” Bosna i Hercegovina, Slovenija, 15’, 2007.Režija: Šejla KamerićU jednoj kući i oko nje ljubavne priče su prepletene. Jedna ljubav utiče na drugu. Duhovi ljubavi ostaju da tragaju za od-govorom na isto pitanje: “Šta ja znam o ljubavi”? “Šta ja znam” priča je napisana kao sećanje na tuđe ljubavi čiji svedok nisam bila. Kuća u priči je stvarna. Sve likove glume deca od 9 do 14 godina.Film point, 15. maj, 15h, Dom omladine Beograda

“Shopping” Bosna i Hercegovina, Hrvatska, 15’, 2008.Režija: Alen DrljevićUvek sam bio fasciniran paralelnim svetom koji postoji iza vrata velikih šoping centara. Kao da iza tih vrata ne postoje svakodnevni ljudski problemi. Pa ipak, kad potrošimo novac, moramo se vratiti, kroz ta ista vrata, u stvarnost…“Shopping” je mračna komedija, priča o poslednjem trendu provođenja vremena u tržnim centrima, u kojima porodice hvata shopping groznica, i naizgled običan vikend pretvara se u kompletni shopping-haos.Direktor fotografije je Mustafa Mustafić, kostimografkinja i scenografkinja Emina Kujundžić, a glumci Alban Ukaj, Belma Lizde-Kurt, Orijana Kunčić, Alena Džebo, Mehmed Porča, i mladi Korić i Hadžibajrić. “Svi oni zajedno čine sjajan tim i garancija su dobrog filma”, rekao je režiser Alen Drljević.Film point, 15. maj, 15h, Dom omladine Beograda

“Ljudi još uvijek idu na mjesec”Bosna i Hercegovina, 12’, 2008. Režija: Dragan RokvićSF priča o povratku u Sarajevo nakon rata. Godina je 2096. i Rat za Mesec je upravo završen. Kada se Putnik sa Marsa vrati u Sarajevo, tamo će ga dočekati i duhovi njegovih prijatelja poginulih u ratu.Jedan pogled u pogrešno vreme učiniće da jaz između onih koji su ostali i onih koji su otišli postane nepremostiv.Režiju potpisuje Dragan Rokvić, rođen 1969. godine u Sarajevu. Maturirao je 1988. godine u sarajevskoj umetničkoj školi na temu - strip. Od 1986. godine objavio je veliki broj stripova i ilustracija u mnogim novinama i časopisima. Radio je kao ilustrator na Akademiji nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine sve do 1992. godine. Učestvovao je na međuna-rodnim izložbama stripa u Francuskoj - Angulem, Meksiku, Hrvatskoj, Sloveniji… Od 1995. godine radi u sarajevskom

Narodnom pozorištu kao profesionalni pevač u Operi. Trenutno radi kao freelancer ilustrator, strip i storyboard crtač.Godine 2004. nagrađen je Grand Prixom za najbolji strip u BiH na konkursu koji je organizovala izdavačka kuća “Publika”.Film point, 15. maj, 15h, Dom omladine Beograda

“Informativni razgovori” Bosna i Hercegovina, 45’, 2007. Scenario i režija: Namik KabilKoliko se sećamo rata? Je li je teško pričati o tome? Da li odjednom počnemo da se sećamo kad o tome razgovaramo?“Informativni razgovori” istražuju traumu, ali ne sa ciljem da istraže ljudski bol, već naprotiv – ovaj film pokušava da otvori ambise ratnog poricanja koji su postali dominantna, ali neizgovorena dimenzija svakodnevnog života u posleratnoj BiH.Film je osvojio nagradu za najbolji balkanski dokumentarni film na VII Međunarodnom festivalu dokumentarnog i kratkog filma u Prizrenu. Na XIII Sarajevo Film Festivalu (SFF), u konkurenciji 144 filma iz različitih krajeva sveta, dobio je nagra-du Srce Sarajeva, za najbolji dokumentarac na SFF – u. Realizovan je u produkciji SCCA/pro.ba u okviru projekta “Bosna i Hercegovina u potrazi za izgubljenim identitetom”, a uz pomoć Švajcarske kancelarije za saradnju u BiH Ambasade Švajcarske i Fondacije Otvoreno društvo BiH.Film point, 15. maj, 16h, Dom omladine Beograda

“Nebo visoko, a zemlja tvrda” (Ko je nebo previsoko in zemlja pretrda) Slovenija, 73’, 2008.Scenario: Elvis SelimovićRežija: Rudi Uran

Igraju: Dželaludina Pašić, Edin Ikanović, Mirnesa Čerimović, Sadmir NukićFilm je ispovest četvoro mladih iz istočne Bosne, koji su preživeli srebrenički genocid. Sada kao srednjoškolci i studenti pokušavaju da pronađu smisao i sopstveni egzistencijalni put. Ispovedna sećanja vraćaju ih u traumatično detinjstvo u opkoljenoj Srebrenici.“Dok su ostala deca mogla da biraju raznoliku hranu, protagonisti ovog filma nisu imali šta da jedu. Dok su ostala deca stvarala muzičke ukuse, oni nisu znali šta je radio. Dok su ostala deca išla na putovanja i ekskurzije, jedan od junaka ovog filma je tražio hranu u kantama za smeće ne bi li preživeo. I pored toga, oni su danas zreli i dovoljno pametni da znaju razliku između dobra i zla”, rekao je Rudi Uran, režiser, o svom dokumentarnom filmu.Film point, 15. maj, 16h, Dom omladine Beograda

“Antipropaganda”Bosna i Hercegovina, 4 epizode po 40’, 2008.Produkcija: XY FilmsProducent: Aldin ArnautovićIzvršna producentkinja: Elvira JahićU pozadini pravog rata u SFRJ, manje zapaženo prolazio je drugi, propagandni, rat koji i danas ima vidljive posledice. Cilj projekta “Antipropaganda” je doprinos dokumentovanju prošlosti, koja i danas na živote u BiH ima veliki uticaj.Kako se raspao medijski sistem SFRJ? Kako je tada bilo raditi u medijima? Da li je poziv na zločin kažnjivo delo? Zašto u SFRJ nisu kažnjeni novinari - ratni zločinci? Šta nam je ostavila propaganda? Kakvo je stanje u medijima?O ovim temama, o vremenu fabrikovanja informacija, stvaranju lažnih slika radi pravdanja ratnih zločina, govore novinari i urednici, svedoci tih događaja: Kemal Kurspahić, Ivica Puljić, Boro Kontić, Vlastimir Mijović, Milijana Baletić, Duška Jurišić, Senad Hadžifejzović, Gojko Berić, Snježan Lalović, Draško Ignjatić, Željko Kopanja i drugi.

Ovim projektom najdetaljnija istina o medijima u ratu, pre i posle njega nije ispričana, ali se autori nadaju da su za budućnost obezbedili bar delić istine velike slike prošlosti stanovnika Bosne i Hercegovine.Film point, 16. maj, 13.30h, Dom omladine Beograda

“Demokratija u prevodu”Bosna i Hercegovina, 30’, 2009.Režija: Darko BrkanPočetkom 2008. Sarajevo je potresao talas maloljetničkog nasilja koje je kulminiralo 5.2.2008, ubistvom šesnaesto-godišnjeg Denisa Mrnjavca. Ubijen je dok se vraćao iz škole, usred dana, u tramvaju punom ljudi koji nisu ni pokušali da mu pomognu. Jedan od počinitelja, takođe maloljetnik, ali i višestruki povratnik u zločin, tada je rekao policajcima da zna da mu ne mogu ništa jer je maloljetan. Slične su se izjave mogle čuti i od maloljetnih ubica koje su, samo par nedjelja prije toga, živu zapalili staricu u haustoru zgrade u kojoj je živjela. Građani i građanke Sarajeva su, međutim, odlučili da se protiv ubistava, zastrašivanja i nasilja ipak nešto može i mora uraditi. Denisova smrt bila je posljednja kap u čaši opšteg nezadovoljstva građana/ki radom vlasti kako u Sarajevu, tako u cijeloj BiH, koja je pokrenula najmasovnije proteste u poslijeratnoj istoriji Bosne i Hercegovine. Sarajevo je izašlo na ulice i na njima ostalo dva mjeseca, tražeći da odgovorni/e u gradskoj i kantonalnoj vlasti podnesu ostavke zbog višegodišnjeg zanemarivanja problema rastuće maloljetničke delinkvencije i katastrofalne sigurnosne situacije u gradu i kantonu. U oktobru iste godine, obje garniture lokalne vlasti izgubile su izbore u Sarajevu. Ovaj film je zajednički pokušaj nekoliko aktivista/ca da se dokumentuje ova velika, možda i najveća, pobjeda građana i građanki ne samo Sarajeva, već i čitave Bosne i Hercegovine. Potreba da se on snimi nametnula se sama od sebe, budući da protesti do sada nisu bili adekvatno zabilježeni, niti su dobili mjesto koje zaslužuju u istoriji razvoja građanskog društva u BiH. Razlozi zbog kojih su građani/ke izašli/e na ulice, organizova-nje protesta, teškoće, porazi, pobjede i, konačno, rezultati ove erupcije građanskog bunta ostali su potpuno zapostavljeni

i nikada nisu ozbiljno analizirani ili priznati u BiH javnosti. Ovaj film predstavlja jedan, nadamo se tek prvi, korak ka ispravljanju te situacije. Film hronološki prati proteste u Sarajevu, koristeći medijske materijale i razgovore sa učesni-cima i učesnicama protesta, predstavnicima/cama vlasti, ljudima iz medija, istaknutim javnim ličnostima, analitičarima/kama, itd. Film prati proces od prvog javnog skupa zbog smrti Denisa Mrnjavca, preko protesta ispred zgrade Kantona Sarajevo koji su eskalirali u kamenovanje zgrade Kantona Sarajevo, kao i nekoliko protesta koji su se dešavali u nared-nim mjesecima, pa sve do lokalnih izbora koji su rezultirali smjenom vlasti.  Film point, 16. maj, 17h, Dom omladine Beograda

“Dijagnoza S.B.H” Bosna i Hercegovina, 42’, 2008.Scenario i režija: Enes ZlatarKoji je jezik ‘naš jezik’? Razlikuju li se zaista srpski, hrvatski i bosanski? Zašto u Bosni postoje bendovi koji pevaju na engleskom? Da li je jezik identitet? Kakav je položaj mladih koji žive u moru pozajmljenih riječi i nepostojanju jezičkog identiteta u Bosni?Reditelj Enes Zlatar, koji je takođe član sarajevskog benda Sikter, istražuje ovu temu sa svoje pozicije, bez namere da prejudicira zaključak filma. Film je nastao u produkciji SCCA/pro.ba, a producentkinja je Amra Bakšić Čamo.Film point, 16. maj, 18h, Dom omladine Beograda

“Tri” Hrvatska, 26’, 2008. Scenario: Goran Dević i Zvonimir Jurić Režija: Goran Dević

“Da li i dalje treba da pričamo o ratu?“, moto je ovog dokumentarnog filma Gorana Devića, koji je odlučio da intervjuiše troje ljudi – Srbina, Hrvata i Bošnjaka, koji su aktivno učestvovali u sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Prvi je Novica Kostić, koji, uprkos maksimalnom trudu, nije uspeo da izbegne regrutaciju. Tokom rata je povređen i u filmu se priseća kako lako pojedinac može da se pretvori u “mašinu za ubijanje”. Drugi protagonista je Narcis Mišanović, koji se dobrovoljno prijavio i bio je osuđen posle rata za ubistvo 16 srpskih civila. Poslednji je Ivica Petrić, pred čijim očima su ubijeni njegov otac i brat. Sa 11 godina već je radio u vojnoj kantini i nekoliko godina kasnije borio se u Armiji R. BiH.Novica, Narcis i Ivica slažu se da je rat bio nehuman i apsurdan, da političari snose krivicu i da se danas svako ponaša kao da se ništa nije ni desilo.Film je osvojio nagradu za najbolji kratki film na praškom festivalu filmova o ljudskim pravima “One World”.Film point, 16. maj, 18h, Dom omladine Beograda

“Crvene gumene čizme” Bosna i Hercegovina, 18’, 2000.Režija: Jasmila ŽbanićJasna P. traži svoje dvoje dece, četvorogodišnjeg Amara i devetomesečnu Ajlu, koje je srpska armija ubila za vreme rata u Bosni i zakopala u masovnu grobnicu.Uz pomoć Državne Komisije za Nestala Lica, Jasna proverava sve dostupne podatke i istražuje mesta masovnih grobni-ca, nadajući se da će pronaći gumene čizme koje je njen sin nosio kad je bio otet.Film point, 16. maj, 19.30h, Dom omladine Beograda

“Esma”Bosna i Hercegovina, 27’, 2007.Scenario: Šeki RadončićRežija: Alen DrljevićPriča o ženi, majci i supruzi čiji je muž, pukovnik Avdo Palić, pregovarač Armije BiH tokom zvaničnih pregovora dveju zaraćenih strana unutar UN kampa u Žepi, prisilno odveden od strane vojske RS, gde mu se gubi svaki trag. Od tog trenutka počinje višegodišnja potraga njegove supruge Esme za nestalim suprugom.Dokumentarni film u produkciji Mediacentra Sarajevo realizovan je uz podršku Delegacije Evropske komisije – CARDS programa, Fonda otvoreno društvo BiH, Švedskog helsinškog komiteta, te Ministarstva kulture i sporta Kantona Sarajevo, kao deo projekta „Dokumentarne priče o ljudskim pravima“.Film je prikazan na najvećoj skandinavskoj smotri filma, XXXI Međunarodnom filmskom festivalu u Geteborgu, 2008. go-dine. Predstavljen je i na XII Međunarodnom filmskom festivalu u Bruklinu, kao i na prestižnom međunarodnom festivalu posvećenom ljudskim pravima „Watch Docs“ u Varšavi.Film point, 16. maj, 19.30h, Dom omladine Beograda

www.danisarajeva.com

PANEL POINT

Panel diskusija: Sloboda, molim! Sloboda kretanja i bezvizni režim Teme: Kolika je važnost uključivanja gradskih i državnih institucija u inicijative za proširenje slobode kretanja?Koliko je važno temeljiti saradnju na činjenicama iz 90-ih?Da li je regionalna saradnja prvi korak u približavanju Evropi?Koliko (ne)postojanje saradnje u regionu otežava put ka EU?Da li nam je potreban kišobran Evrope da bi smo poboljšali odnose?Da li smo spremni da budemo “ujedinjeni u različitosti”?

Panel point, 15. maj, 11h, Centar za kulturnu dekontaminaciju

Panel diskusija: Sloboda, molim! Sloboda medija i izražavanjaTeme: Koliko sloboda medija pokazuje nivo demokratičnosti jednog društva?Ko kreira medijsku agendu u Srbiji i BiH?Kako prolaze oni novinari koji se bave najosetljivijim temama u društvu?

Koja je cena medijske (ne)objektivnosti?Kolika je uloga medija u otvaranju društva za teme sa margine?Kako poboljšati saradnju medija u regionu?

Panel point, 15. maj, 13.30h, Centar za kulturnu dekontaminaciju

Panel diskusija: Sloboda, molim! Sloboda udruživanja i opredeljivanja Teme: Koliko su društva u Srbiji i BiH otvorena za različitost?Kakvi stereotipi i predrasude postoje?Koliko su naša društva zaista slobodna ako u njima različitost podrazumeva samo one identitete koji su opšteprihvaćeni? Da li se za jedno društvo može reći da je demokratsko ako su u njemu queer festivali neprihvatljivi?Da li je sloboda udruživanja i opredeljivanja nešto što se u demokratskim, otvorenim društvima podrazumeva ili je nešto što se osvaja?Kako regionalna saradnja i razmena iskustava može doprineti razbijanju predrasuda ?

Panel point, 17. maj, 11h, Centar za kulturnu dekontaminaciju

INFO POINTJazz Fest Sarajevo je međunarodni festival džez muzike, koji se od 1997. održava svake godine u novembru. Tokom nedelju dana festivala, na njemu nastupaju poznati svetski džez muzičari, ali i perspektivni umetnici iz celog sveta. Do danas je u okviru Jazz Fest-a održano 150 koncerata, na kojim je nastupilo na stotine muzičara iz 54 države sveta. U Sarajevu se kaže da Jazz Fest vole čak i oni koje zapravo ne vole džez.Kao deo Jazz Festa, na info štandovima “Dana Sarajeva” predstaviće se i Xenophonia, godišnja muzička manifestacija čiji je cilj da doprinese unapređenju muzičke produkcije u regionu kroz poboljšavanje prekogranične saradnje, bolji protok i kvalitet informisanja i promocije, kao i razvoj produkcije u umetničkom i tehničkom smislu.Osim što omogućava povezivanje muzičara iz Bosne i Hercegovine, regije i ostatka sveta, Xenophonia organizuje i predstavlja zajedničke projekte lokalnih i međunarodnih umetnika, i te premijere su sastavni deo njenog koncertnog pro-grama. U isto vreme, ovaj događaj je platforma za realizaciju edukativnog programa koji uključuje organizaciju radionica za muzičare iz Bosne i Hercegovine i regiona, koji, osim prisustvovanja koncertima vrhunskih muzičara, imaju priliku da pohađaju njihove časove i steknu nova iskustva i kontakte potrebne za dalji sopstveni muzički razvoj. Xenophonia svojim koncertnim programima omogućava publici retku priliku da u novom kontekstu upozna muzičare koje je možda već imala priliku da sluša na Jazz Festu Sarajevo, ali ovaj put pružajući publici jedinstvenu priliku da premijerno prisustvuje novim projektima muzičara različitih generacija.Central point, 15. maj, 18h, Supermarket, Višnjićeva 10

“Gramofon” je diskografska kuća osnovana 2003. godine. Objavljuje umetničke projekte koji su inovativni, urbani, autentični ili značajni na neki drugi način, istovremeno pokušavajući da očuva i dokumentariše bosanskohercegovačko muzičko nasleđe. Diskografiju “Gramofona” čine tri odvojene edicije:

- novi gramofon: različite vrste muzike, aktuelna produkcija (nova muzika, elektronska, improvizovana, jazz...)- etno gramofon: tradicionalna i sakralna muzika- gramofon classic: takozvana klasična muzika“Gramofon” u okviru posebne edicije objavljuje DVD izdanja:gramofon video: dokumentarni filmovi, muzički i umetnički video radovi.Već treću godinu zaredom, izdanja “Gramofona” mediji su uvrstili u značajna izdanja bosanskohercegovačke diskografije, najpre album Emine Zečaj, a potom i album Dubioze kolektiva. Prema vodećim magazinima u BiH, albumi Zostera ‘Oju-žilo’ i Siktera ‘My Music’ proglašeni su najboljim albumima 2005. godine, dok su izdanja “Gramofona” dobila pozitivne ocene kritičara iz regije.

Ferijalni savez BiH je neprofitabilna, nevladina organizacija koja se bavi se razvojem omladinskog turizma, odnosno svih oblika i sadržaja organizovanog i individualnog odmora i rekreacije dece i omladine u zemlji i inostranstvu.Ferijalni savez BiH je organizator bezbrojnih letovanja, zimovanja, kampovanja, logorovanja, izleta, humanitarnih akcija i sl. Ono što krasi aktivnost FSBIH jesu mladost, druženje, putovanje, želja za znanjem, sloboda, upoznavanje i poštovanje drugih i po nečemu drugačijih.

Turistička organizacija Beograda (TOB) je javna služba Skupštine grada Beograda osnovana sa zadatkom da prezentuje, razvija i promoviše turističke vrednosti glavnog grada Srbije. Pored pripreme i organizacije promotivnih aktivnosti Beograda, rada na planu i programu razvoja beogradskog turizma, TOB posetiocima Beograda pruža usluge rezervacije hotelskog smeštaja, razgledanja grada autobusom i brodom, orga-nizovanja vikend programa... TOB priprema i izdaje štampana i elektronska izdanja koja se besplatno dele u Turističkim informativnim centrima, hotelima i kulturnim institucijama. Kao predstavnik grada domaćina “Dana Sarajeva”, TOB će na festivalu prezentovati turističku ponudu Beograda.

FESTIVAL PREPORUČUJEČetvrtak, 14.05. 2009. godine

21:00 Predstava “Prelazeći liniju”Dah teatarLokacija: Marulićeva 8

Petak, 15.05.2009. godine

20:00 Promocija knjiga Miljenka Jergovića, RENDECentar za kulturnu dekontaminacijuBirčaninova 21

Muzička radionica “Sevdah reconsidered”Damir Imamović, glas / gitara Radionica «Sevdah Reconsidered» prikazuje tradicionalnu muziku «sevdah» u novom svetlu savremenog umetničko-istraživačkog rada. Težište je na prikazu muzičke strane ove bogate usmene tradicije putem praktičnih demonstracija novih mogućnosti koje se u njoj mogu otvoriti. Radionice traju od 60-80 minuta, optimalan broj polaznika je između 10 i 20, a posebno može interesovati muzičare na žičanim instrumentima i vokaliste, kao i istraživače i umetnike iz oblasti tradicionalne i improvizovane muzike Music point, 15. maj, 15h, Muzička škola “Mokranjac”Music point, 16. maj, 17h, Centar za kulturnu dekontaminaciju

Restorani

“Supermarket”, Višnjićeva 10Mesto gde se spajaju moda, dizajn, muzika, izdavaštvo, umetnost, gastronomija – što se odražava i kroz sadržaje koje „Supermarket“ pruža svojim posetiocima: restoran, prodavnica, beauty lounge, wine, choco i sushi bar, spa, frizerski salon i d.o. flowers cvećara, kao i galerija u kojoj se odvijaju različite izložbe, performansi i koncerti. Kuhinju restorana „Supermarket“ vodi nova gastronomska zvezda, Holanđanin Sem Veldheer, koji je kreirao zanimljiv meni, obojen razli-čitim internacionalnim uticajima. Pored dnevnih specijaliteta i redovnog, fiksnog menija, posetioci restorana nedeljom uživaju u brunch meniju praćenom zvucima žive jazz muzike.

„Iguana“, Beton halaJedan od restorana sa najboljim kvalitetom u odnosu na cenu – “Iguana” se nalazi iznad Slavije, blizu svih bitnih tačkaka u gradu. Meni je kratak ali neverovatno ukusan i zanimljiv - nećete pogrešiti ukoliko naručite bilo koju ribu, stejk ili sala-tu. Izbor vina je solidan, a služi se i nekoliko australijskih sorti koje su sasvim dobre, sa iznenađujuće povoljnim cenama. “Iguana” je najčuvenija po dezertima, možda najboljim u gradu - kolač od urme, cheese cake sa limunom i smokvama i čokoladni kolač pamtićete danima nakon što ih okusite.

“Srpska kafana”, Svetogorska 25Nezaobilazna gradska gastronomska institucija. Ovo je kafana u kojoj je sve dobro. Ne smete biti u Beogradu, a da bar jedan obrok ne pojedete ovde. Iz jelovnika se izdvajaju: duvan čvarci, kuvani ribić u kajmaku, teleća čorba, ćevapčići, pita s višnjama...

Klubovi“Plastic”, ugao Takovske i Dalmatinske uliceKlub “Plastic” je simbol novog standarda u beogradskom noćnom životu. Spajajući draži crvenog tepiha, zasiguranim intimnim trenutcima i zvucima najpoznatijih DJ-eva od kojih Vam se ubrzava puls, nastaje najdinamičnija destinacija noćnog života prestonice. Inspirisan osećajem nekomplikovane prefinjenosti, zasigurno će postati magnet koji privlači sve koji se sećaju klabinga kakav je nekad bio. “Plastic” slavi noćni zivot u njegovoj savremenoj jednostavnosti, što ga čini savršenim mestom za bekstvo u noć.

“Tube”, Dobračina 17, 22-05hKlub “The Tube” nalazi se na uglu Simine i Dobračine, u srcu Beograda, nedaleko od Narodnog pozorišta. U klubu sjajnog, jednostavnog dizajna (by Đorđe Gec) se nalazi i šank od devet metara, a dominiraju niski sto i podijum za igru dugačak 23 metra. Muzički koncept namenjen je ljubiteljima hausa, fanka, nu džeza, tehna i minimala - za gramofonima su često DJ-evi Peppe, Pookie, Coba, Marko Nastić, Dejan Milićević, Goran Starčević, Holywood…

VAŽNE INFORMACIJE I TELEFONIautobuska stanica železnička stanica hitna pomoć

2636299

3602899

94

policija urgentni centar centar festivala

92 3618444

3370747

ORGANIZATORIFestival Dani Sarajeva organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava, u saradnji sa Gradskom upravom Grada Beograda – Agencijom za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju i Domom omladine Beograda.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) je regionalna nevladina organizacija koja ima programe na teritoriji Srbije, Kosova, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Inicijativu su formirali mladi ljudi iz ovih zemalja sa željom da pospeše učešće mladih u demokratizaciji društva i jačanju vladavine prava kroz proces suočavanja sa prošlošću i uspostavljanju novih progresivnih veza u post-konfliktnom regionu bivše Jugoslavije. Inicijativa je formirana 2003. godine i u njoj svakodnevno na različitim projektima radi više od 50 ljudi i nekoliko stotina volontera je uključeno u rad organizacije. Inicijativa mladih za ljudska prava promoviše istinu, pravdu, odgovornost i jednakost kao osnovne vrednosti. Centri Inicijative nalaze se u Beogradu, Prištini, Podgorici, Zagrebu i Sarajevu. www.yihr.orgAgencija za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju osnovana je u septembru 2005. godine kao institucionalni mehanizam saradnje Gradske uprave i organizacija civilnog društva. Agencija vrši poslove koji su u vezi sa obezbeđivanjem uslova za rad nevladi-nih organizacija i uključivanjem civilnog sektora u razvojne procese Grada, u sklopu inicijativa koje vode evropskim integracijama. Agencija pruža pomoć nevladinim organizacijama, a posebno u sprovođenju projekata od zajedničkog interesa. Agencija se angažuje i na poslovima edukacije u cilju jačanja kapaciteta zaposlenih u Gradskoj upravi, radi podizanja kadrovskog nivoa spremnosti za uključivanje u procese evropskih integracija. www.beograd.rs/cms/view.php?id=1221839Dom omladine Beograda je centar koji promoviše programe za mlade u sferi savremene umetnosti i kulture. U svom spektru delatnosti pokriva sve umetničke discipline i forme: od vizuelnih umetnosti i novih medija, preko filma, pozorišta pa sve do muzike. Podjednako važnu ulogu u programima ovog kulturnog centra imaju i obrazovno - debatni programi, koji su već decenijama zaštitni znak DOB-a. Osnovan 1964, situiran u samom centru grada, Dom omladine je godinama kultno okupljalište mladih Beograda. Dom omladine nastoji da funkcioniše kao platforma koja služi promovisanju novih umetnika, novih ideja i inicijativa, ali i kao platforma koja povezuje institucionalnu i vaninstitu-cionalnu kulturu. Kroz svoje programe naročito obraća pažnju na širi socijalni kontekst, te na taj način čini ključno mesto javnog društvenog dijaloga mladih. Osnivač i finansijer Doma omladine je Skupština grada Beograda. www.domomladine.org

četvrtak, 14.05. petak, 15.05.

start 12:00 – 18:00 Registracija gostiju Lokacija: Hotel Continental19:00 – 20:00 Otvaranje Dana Sarajeva Lokacija: JDP

izložbe/promocije 19:00 Otvaranje izložbe Ajne Zatrić “Urbani kalendar” - Lokacija: JDP

18:00 Promocija JAZZ FEST,Lokacija: SUPERMARKET

koncerti @dom omladine 22:00 Koncert Dubioza kolektiv 22:00 Koncert Damir Imamović Trio

pozorišne predstave 20:00 Predstava “Vremenski tunel“Lokacija: JDP, Velika scena “Ljuba Tadić“

20:00 Predstava “Mortal kombajn” Lokacija: JDP, Velika scena “Ljuba Tadić“

radionice 15:00 – 16:00 Sevdah radionica Damira Imamović, Lokaci-ja: Srednja muzička škola “Mokranjac”

žurke 24:00 After party – Radio Boy & DJ Irmin Lokacija: Klub Plastic

paneli @czkd 11:00 Panel diskusija: Sloboda, molim!Sloboda kretanja i bezvizni režim 13:30 Panel diskusija: Sloboda, molim!Sloboda medija i izražavanja

filmovi @dom omladine 14:00 PREMIJERA Sarajevo Queer Festival 15:00 Šta ja znam; Shopping; Ljudi još uvijek idu na mjesec 16:00 Informativni razgovori; Nebo visoko, zemlja tvrda

festival preporučuje 20:00 Predstava “Prelazeći liniju”Dah teatar, Lokacija: Marulićeva 8

20:00 Miljenko Jergovic, Rende Lokacija: CZKD

subota, 16.05. nedellja, 17.05.

izložbe/promocije 18h Projekcija video prikaza izložbe Rikard Larma “Život: Sarajevo 92-97” CZKD

15:00 – 16:00 Sebilj na Danima Sarajeva Performans Lokacija: Sebilj česma na Skadarliji

pozorišne predstave 20:00 Predstava „Budućnost je u jajima“, pozorište SATR Lokacija: Atelje 212, Velika scena

17:00 i 21:00 Predstava „Zvijer na mjesecu“Lokacija: Atelje 212, Teatar u podrumu

radionice 17:00 – 18:00 Sevdah radionica Damira Imamovića, Lokacija: CZKD

žurke 23:00 – 02:00 After Party: DJs STARKELokacija: Tube

paneli @czkd 11:00 – 12:00 Prikazivanje filma Sarajevo QueerFestival 200812:00 – 13:30 Panel diskusija: Sloboda, molim! Sloboda udruživanja i opredjeljivanja

filmovi @dom omladine 13:30 Antipropaganda 4 epizode 17:00 PREMIJERA Demokratija u prevodu (NGO “Zasto ne”) 18:00 Dijagnoza SBH Tri 19:30 Crvene gumene čizme Esma

festival preporučuje 20:00 Predstava “Prelazeći liniju”Dah teatar, Lokacija: Marulićeva 8

15:00 – 16:00 Sebilj na Danima Sarajeva Performans Lokacija: Sebilj česma na Skadarliji