DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I1

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I2

DANI POSLEPrirunik o vanrednoj situaciji u sluaju poplava pravna pitanja

IzdavaKomitet pravnika za ljudska prava YUCOMKneza Miloa 4, 11000 BeogradTel: 011/33 44 235Fax: 011/33 44 425E-mail: office@yucom.org.rsWeb site: http://www.yucom.org.rs/

Za izdavaaMilan Antonijevi

PrirediliMilan AntonijeviMilena VasiDanilo uriKatarina Golubovi

LekturaLjiljana Korica

Dizajn i prelom Benussi design

tampaDosije studio, Beograd

ISBN 978-86-83209-61-3

Tira250

Publikacija je nastala u okviru projekta Dani posle aktivna pravna pomo i podrka graanima ugroenim u poplavama koji finansira Program direktne pomoi (DAP) Ambasade Australije. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nuno stavove Programa direktne pomoi (DAP) Ambasade Australije.Svi pojmovi u ovom priruniku upotrebljeni u mukom rodu, podrazumevaju i pojmove u enskom rodu i obratno.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I3

UVOD ///////////////////////////////////////////////////////////////////////////4

1. DEO U TOKU OPASNOSTI ///////////////////////////////////////////////////8

2. DEO NAKON OPASNOSTI ///////////////////////////////////////////////////12

3. DEO UMESTO ZAKLJUKA - NAPOMENA //////////////////////////20

SADRAJ

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I4

UVOD

UVOD

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

U

VOD

5

Izazov je pisati prirunik o vanrednim situacijama, u nadi da e se retko primenjivati ili da, u idealnim okolnostima, nikada nee biti potreban. Svesni smo da e se Srbija, kao i zemlje u regionu, susretati sa nepogodama i da e vanredna situacija nalagati da se prisetimo svih pravnih i drugih pitanja koja su postavljana tokom poplava. Oekujemo da prirunik o prav-nim pitanjima u tom trenutku pokae svoju upotrebnu vrednost, predvidi i predupredi neke od problema sa kojima su se suoavali graani u Srbiji tokom poplava u maju 2014. godine.

Prirunik je nastao kao deo projekta Dani posle aktivna pravna pomo i podrka graani-ma ugroenim u poplavama, i kao odgovor na vanrednu situaciju i brojne pozive na koje su odgovarale organizacije civilnog drutva tokom poplava.

Organizacije civilnog drutva su se udruile ve prvog dana poplava, kako bi prikupljale i razmenjivale informacije iz ugroenih podruja i sakupljale pomo za graane koje su zadesile poplave. Za informisanje o potrebama graana korieni su i socijalni mediji. U koordinaciji sa graanima i organizacijama koje su pokazale ogromnu solidarnost, pomo je upuivana tamo gde je bila najpotrebnija. Ova inicijativa, nazvana Udrueni za Srbiju, ostvarila je brojne rezultate o kojima nije primereno pisati, s obzirom na ogromnu tetu koju su graani pretrpeli. Angaovanje organizacija civilnog drutva bilo je usmereno na saniranje katastrofalnih posledica i reavanje pravnih i drugih problema koji su se pojavili tokom poplava.

Poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine napravile su materijalnu tetu koja je proce-njena na 1 milijardu i 532 miliona evra. Odnele su 33 ivota, a mnogobrojni graani Srbije ostali su bez krova nad glavom i elementarnih sredstava za ivot (oko 400 stambenih jedi-nica je potpuno uniteno, a oko 17.000 oteeno).

Veliku tetu pretrpela je i privreda, posebno energetski sektor, a izmeu ostalog uniteno je ili oteeno 74 objekta zdravstvene zatite, brojne kole i obdanita. Procenjuje se da je oko milion i po ljudi na posredan ili neposredan nain bilo pogoeno ovom prirodnom katastrofom.

Pravna pitanja koja su ve prvog dana poplava pristigla u YUCOM ukazala su da je neop-hodno sakupiti i zabeleiti sve pravne probleme koji su se javljali na terenu.

Naime, u toku i nakon vanredne situacije, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, kao organizacija civilnog drutva koja se bavi pruanjem besplatne pravne pomoi, bio je u prili-

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

U

VOD

7

ci da kroz razgovor sa graanima, uoi probleme koji su se pre svega odnosili na nedovoljnu informisanost graana o njihovim pravima i obavezama. Tako se i rodila ideja za izradu ovog prirunika, iji je cilj sumiranje osnovnih prava i obaveza graana, i to u toku trajanja opasnosti i nakon prestanka opasnosti. U sluaju ponavljanja ovakve katastrofe, graani e imati sve informacije na jednom mestu, i u tampanom i u internet izdanju. Znaajan deo prirunika posveen je nainu na koji je drava regulisala i realizovala pomo graanima ugroenim u poplavama 2014. godine. Posebno smo se osvrnuli na osiguranje imovine, s obzirom na nerazvijenu kulturu osiguranja u Srbiji i manjak informacija o ovom obliku uvanja imovine. Na fokus grupama koje su odrane u toku ovog projekta irom Srbije u sredinama koje su pogodile poplave, razgovarali smo sa graanima, davali pravne save-te, grupisali probleme o kojima se otvoreno govorilo, kako bismo ovaj prirunik prilagodili onima kojima je najpotrebniji. Nadamo se da smo uspeli da ostvarimo pomenute ciljeve, a u sluaju nedoumica, pozivamo graane da nam se obrate za pravni savet ili informaciju.

Simbolino je da ovaj prirunik predstavljamo godinu dana nakon ukidanja vanredne si-tuacije u Srbiji. Verujemo da je to dovoljna distanca sa koje moemo objektivno sagledati sve pravne aspekte, proceniti gde pravni okvir postoji, a gde ga je potrebno napraviti ili unaprediti.

Milan Antonijevi

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I8

1. DEOU TOKU OPASNOSTI

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I9

Reagovanje u vanrednim situacijama izazvanim poplavama regulisano je pre svega Zako-nom o vanrednim situacijama.1 Osim ovog zakona, donet je i poseban Zakon o otklanjanju posledica poplava u Srbiji2 koji se primenjuje samo na posledice poplava koje su se dogo-dile u Srbiji 2014. godine.

Vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih do-gaaja i drugih opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra, takvog obi-ma i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog ega je za njihovo ublaavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojaan reim rada. Vanredna situacija proglaava se odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja, ili nakon to je nastupila, ako nije mogla biti proglaena ranije, ili se opasnost od nastupanja nije mogla predvideti.

Za koordinaciju i rukovoenje zatitom i spasavanjem u vanrednim situacijama obrazuju se tabovi za vanredne situacije i to na nivou Republike, autonomne pokrajine, upravnog okruga, grada i optine. tabovi za vanredne situacije su, izmeu ostalog, nadleni za re-dovno informisanje i obavetavanje stanovnitva o rizicima i opasnostima, tako da u sluaju opasnosti graani uvek mogu da se obrate najbliem tabu za vanredne situacije.

Zakon o vanrednim situacijama predvia nekoliko naela koja su od znaaja u situacijama elementarnih nepogoda i prirodnih nesrea:

1. naelo zatite i spasavanja koje se zasniva na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklaenom delovanju subjekata sistema zatite i spasavanja;

2. naelo prava na zatitu koje propisuje da svako ima pravo na zatitu od nesrea i kata-strofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama, pri emu zatita ljudskih ivota ima prednost nad svim drugim zatitnim i spasilakim aktivnostima;

1 Zakon o vanrednim situacijama, Slubeni glasnik RS, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012

2 Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, Slubeni glasnik RS, br. 75/2014, stupio na snagu 22.07.2014. sa ogranienim rokom vaenja od godinu dana, jer je zakonodavac procenio da e bar deo posledica katastrofalnih poplava biti saniran u tom periodu.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I10

3. naelo solidarnosti propisuje da svako uestvuje u zatiti i spasavanju u skladu sa svojim mogunostima i sposobnostima;

4. naelo javnosti obavezuje dravne organe i ostale subjekte zatite i spasavanja ljudi da jav-no obavljaju svoje aktivnosti i garantuje graanima pravo na obavetenost o opasnostima;

5. naelo odgovornosti definie odgovornost svih pravnih i fizikih lica za sprovoenje mera zatite i spasavanja od nesrea i katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama i dru-gim nesreama;

6. naelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava predvia da se u zatiti i spasavanju prvo koriste snage i sredstva sa teritorije ugroene lokalne samouprave, a u sluaju da ta sred-stva nisu dovoljna, nadleni organ donosi odluku da se koriste sredstva Republike Srbije.

Zakonom o vanrednim situacijama predviaju se obaveze za: organe dravne uprave, organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnike graane, grupe graana, udruenja, profesionalne i druge organizacije

PRAVA I DUNOSTI PRIVREDNIH DRUTAVA I DRUGIH PRAVNIH LICA Privredna drutva i druga pravna lica planiraju i obezbeuju sredstva za: organizovanje, opremanje, osposobljavanje i obuavanje jedinica civilne zatite koje ona obrazuju, orga-nizovanje i pripremanje line, uzajamne i kolektivne zatite, sprovoenje mera i zadataka civilne zatite svojih zaposlenih, materijalnih i drugih dobara. Privredna drutva i druga pravna lica koja u okviru svog delokruga imaju zatitu veeg broja ljudi (iz oblasti zdravstva, vaspitno-obrazovne delatnosti, socijalne zatite itd.) duna su da planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zatite i za lica koja su korisnici njihovih usluga.

Zakon pravi razliku izmeu ovlaenih i ostalih pravnih lica. Ovlaena pravna lica su privredna drutva i druga pravna lica kojima je povereno vrenje poslova od posebnog in-teresa za Republiku Srbiju (kao to su Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije i dr.) i ova pravna lica su, osim navedenog, duna da na zahtev nadlenog ministarstva, dostavljaju nadlenoj slubi analize i prognoze iz oblasti zatite i spasavanja.

Humanitarne organizacije i udruenja uestvuju u pripremi i sprovoenju zadataka iz oblasti zatite i spasavanja u skladu sa svojim delatnostima.

U periodu vanredne situacije, svi subjekti su duni da uestvuju u zatiti i spasavanju. Privredna drutva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici telekomunikacionih i infor-macionih sistema i veza stavljaju nadlenoj slubi na raspolaganje te sisteme u sluaju vanredne situacije. Ista pravila vae i za vlasnike i korisnike zaliha vode, hrane, medicin-ske opreme i lekova, energenata, odee, obue, graevinskog i drugog materijala neo-phodnog za izvravanje zadataka zatite i spasavanja.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I11

PRAVA I DUNOSTI GRAANAGraani su duni da:

1) prihvate da budu rasporeeni u organe i jedinice civilne zatite;

2) se odazovu pozivu nadlenog organa civilne zatite;

3) podatke od znaaja za zatitu i spasavanje bez odlaganja dostave nadlenom organu;

4) daju podatke potrebne za voenje evidencija od znaaja za zatitu i spasavanje.

U izvravanju zadataka zatite i spasavanja uestvuju svi sposobni graani. Formiraju se specijalizovane jedinice civilne zatite (koje ine zdravstveno sposobni vojni obveznici) i jedinice opte namene civilne zatite (radno sposobni mukarci od 16 do 60 i ene od 16 do 55 godina). Pripadnici civilne zatite duni su da se jave na mesto i u vreme koje odredi nadleni organ.

U izvravanju materijalne obaveze za potrebe zatite i spasavanja graani daju na korien-je nadlenom organu za vanredne situacije nepokretne stvari, vozila, maine, opremu, ma-terijalno-tehnika i druga materijalna sredstva (vodu, hranu, medicinsku opremu, lekove, odeu, obuu, graevinski i drugi materijal) kad to zahtevaju potrebe zatite i spasavanja.

Lica koja su pozvana na obavljanje poslova civilne zatite nalaze se u pravnom reimu koji je vrlo slian radnom odnosu. Fizika lica koja su pozvana na izvrenje zadataka ci-vilne zatite imaju pravo na naknadu zarade koju obraunava i isplauje poslodavac od osnovice koju ini prosena mesena plata fizikog lica ostvarena u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome je lice izvravalo zadatke civilne zatite, srazmerno vremenu angaovanja. Ova naknada pripada i drugim angaovanim licima, a obraunava se u skla-du sa prosenom mesenom neto zaradom. Ova lica, osim naknade zarade, za vreme an-gaovanja u civilnoj zatiti imaju pravo i na zdravstveno osiguranje, ukoliko nisu osigurana po nekom drugom osnovu. U sluaju nastanka invalidnosti ili povrede u toku izvravanja zadataka civilne zatite, pripadnici civilne zatite imaju sva prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi im pripadala u sluaju povrede na radu. Isto se odnosi i na prava lanova porodice u sluaju smrti pripadnika civilne zatite, ukoliko je smrt nastupila u obavljanju poslova civilne zatite. U sluaju telesnog oteenja od najmanje 20%, pripa-dnik civilne zatite ima pravo na jednokratnu novanu pomo ija se visina utvruje prema stepenu telesnog oteenja. Za vreme izvravanja zadataka zatite i spasavanja pripadnik civilne zatite ima pravo na naknadu za prevoz, smetaj i ishranu.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I12

2. DEONAKON OPASNOSTI

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

2. D

EO

NA

KO

N O

PASN

OST

I13

2.1. POPLAVE U SRBIJI 2014. GODINE VAEI PROPISI I BITNI POJMOVIZakon o vanrednim situacijama predvia da su jedinice lokalne samouprave dune da ut-vrde tetu u roku od 60 dana od dana nastanka posledica tete, a da drava uestvuje u pruanju pomoi graanima prilikom otklanjanja posledica tete veeg obima (preko 10% nacionalnog dohotka ostvarenog u odreenoj optini u prethodnoj godini). U skladu sa ovim zakonom, nakon poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine, donet je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji koji je predvideo program pomoi i obnove za graane koji su bili ugroeni u poplavama. Ovim zakonom osnovana je Kancelarija za pomo i obnovu poplavljenih podruja u ijoj nadlenosti se nalaze struni poslovi vezani za pomo, obnovu i saniranje posledica.

Vano je istai da se ne radi o nadoknadi tete, ve o posebnoj vrsti dravne pomoi za pogoene graane, jer teta podrazumeva da je neko za nju odgovoran i nadoknauje se u celosti - kako stvarna teta, tako i izmakla dobit. Primera radi: ukoliko je teta nastala na nekretnini koju je neko lice izdavalo stvarna teta je fiziko oteenje nekretnine, odnosno novani iznos potreban da se ta nekretnina vrati u stanje u kome se nalazila pre poplava, a izmaklu dobit predstavljao bi iznos zakupnine koju usled nastale tete zakupodavac ne bi mogao da naplati.

Zakon je predvideo nekoliko vrsta dravne pomoi:

Obnova objekata - ova pomo odnosi se na: porodine stambene objekte, stambene i stambeno-poslovne objekte, stanove u stambenim i stambeno-poslovnim objektima, kultur-na dobra i kulturnu infrastrukturu, komunalnu infrastrukturu, putnu i elezniku infrastruktu-ru, elektroenergetske objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju elektrine energije, objekte i sisteme elektronskih komunikacija, objekte rudne proizvodnje i snabdevanja, gasovode, to-plovode, objekte posebne namene, kao i objekte javne namene u javnoj svojini.

Obnova porodinih stambenih objekata koji su srueni usled dejstva poplava ili klizita sprovodi se izgradnjom novog objekta na istoj ili bezbednoj lokaciji, ukoliko usled aktivi-ranja klizita nije mogue sagraditi objekat na istoj lokaciji na kojoj se nalazio, odnosno isplatom novanih sredstava do vrednosti novog objekta koji bi pripao graaninu prema zakonskim kriterijumima. Ovi novani iznosi limitirani su na dva, dva i po i tri miliona dinara.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

2. D

EO

NA

KO

N O

PASN

OST

I14

Obnova porodinih objekata koji su oteeni vrila se kategorizacijom oteenja u pet kate-gorija. Pomo je isplaivana u zavisnosti od kategorije oteenja u iznosima od 120.000,00 dinara za objekte prve kategorije do 600.000,00 dinara za objekte pete kategorije.

Pomo za korisnike oteenih i poruenih stambenih objekata (podstanare) isplaivala se u iznosu od 24.000,00 dinara za oteenja prve kategorije do 144.000,00 dinara za oteenja este kategorije.

2.2. USLOVI ZA DODELU DRAVNE POMOIUslovi za dodelu dravne pomoi naelno su definisani Dravnim programom za obnovu po-ruenih objekata, u kome je propisano da se prilikom odreivanja dravne pomoi posebno vodi rauna o tome da je teta prijavljena u skladu sa zakonom, da je nastala kao posledica poplava ili klizita koji su se desili tokom maja 2014. godine, da je lice koje trai dravnu po-mo stalno ivelo u objektu, da primalac pomoi nije ve primio dravnu pomo za obnovu objekta, kao i da objekat nije bio osiguran. Optine su takoe vodile rauna i o socijalnom statusu, broju lanova domainstva, zdravstvenom stanju, kao i drugim injenicama koje su od znaaja za isplaivanje dravne pomoi, a prioritet imaju oni najugroeniji graani.

Postupak dravne pomoi odvijao se tako to su graani koji su podneli molbu/zahtev za dravnu pomo bili duni da prijave optini tetu od poplava. Obaveza optine je bila da ut-vrdi sve injenice koje su od znaaja za procenu tete i donese reenje, na koje su graani, ukoliko su bili nezadovoljni odlukom, imali pravo albe. Treba naglasiti da je rok za ovu albu bio izuzetno, ak i neprimereno, kratak. Formirane su i posebne komisije za popis tete koje su izlazile na teren i utvrivale tetu. Nakon prijema reenja, koje optine alju Kancelari-ji za pomo i obnovu poplavljenih podruja, vri se postupak ukrtanja podataka dobijenih verifikacijom na terenu sa podacima iz reenja o dodeljivanju dravne pomoi. Verifikacija je struni postupak koji podrazumeva utvrivanje ispravnosti i tanosti procene oteenja (kategorizacije tete) koju je vrila optina, a sprovodila Kancelarija za pomo i obnovu.

Vano je napomenuti da je Kancelarija za pomo i obnovu podnela veliki broj krivinih pri-java protiv graana koji prema Dravnom programu obnove nisu ispunjavali uslove za do-bijanje dravne pomoi, ali su na neki nain pokuali ovu pomo da ,zloupotrebe, to je i utvreno u postupku verifikacije. Ovo se pre svega odnosilo na graane koji nisu bili stalno nastanjeni u objektu za koji su traili pomo ili koji su ve primili dravnu pomo. Navoenje na overavanje neistinitog sadraja je krivino delo koje propisuje da e svako ko dovoenjem u zabludu navede nadleni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi togod neisti-nito to moe da slui kao dokaz u pravnom saobraaju, biti kanjen kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

Stav YUCOM-a je da drava tokom postupka obnove nije dovoljno radila na upoznavanju graana sa posledicama ove zloupotrebe prava na dravnu pomo, tako da su se pred su-

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

2. D

EO

NA

KO

N O

PASN

OST

I15

dom u krivinim postupcima nali mnogobrojni graani koji su na taj nain pribavili odree-nu materijalnu korist, ili lakomisleno svedoili o odreenim pitanjima.

Nakon konanosti reenja o dodeli dravne pomoi, optine su dostavljale Kancelariji za pomo i obnovu spiskove primalaca pomoi. Kancelarija je plaanja vrila direktno na te-kue raune graana.

Graani su stavljali primedbe i na sastav komisija koje su utvrivale tetu, i to da su bile sastavljene od neiskusnih ljudi koji nisu imali potrebna struna znanja kako bi procenili kategoriju objekta ili izvrili ponovnu kategorizaciju.

2.3. RADNI ODNOSINakon poplava u Srbiji 2014. godine, kao sistemski problem pokazala se pravna praznina koja je obuhvatila mnoge graane koji su posredno ili neposredno bili pogoeni poplava-ma, a u trenutku kada su nastupile poplave bili su u radnom odnosu. Naime, tadanji Zakon o radu u ovakvim situacijama predviao je plaeno odsustvo u trajanju od pet do sedam radnih dana. Meutim, graani kojima su uniteni porodini stambeni objekti i gotovo sve stvari, bili su prinueni due da odsustvuju s posla. Ovaj problem reen je pravovremenim obraanjem Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM-a nadlenom ministarstvu, koje je potom uputilo preporuku poslodavcima da nadoknade zaradu graanima koji su pogoe-ni poplavama, iako nisu u zakonskoj obavezi. U sluaju ovakvih i slinih problema, graani e najlake doi do reenja ili potrebne informacije ako kontaktiraju neku od organizacija civilnog drutva. Osim toga, ukoliko graani imaju ikakve dileme, pitanja ili pravne pro-bleme, mogu se obratiti nekoj od organizacija koje se bave pruanjem besplatne pravne pomoi, poput YUCOM-a, CHRIS mree, PRAXIS-a itd.

2.4. POMO PRIVREDNOJ DELATNOSTI Pomo privrednoj delatnosti definisana je Uredbom o utvrivanju dravnog programa po-moi privrednoj delatnosti, a ogledala se u dodeli bespovratne novane pomoi privrednim subjektima i preduzetnicima. Neophodno je bilo prijaviti tetu organu lokalne samouprave (optini) na teritoriji na kojoj se nalazi sedite privrednog subjekta i podneti zahtev za do-delu pomoi. Uslovi za dodelu pomoi su da privredni subjekat ima sedite ili poslovnicu na teritoriji koja je zahvaena poplavama i do 50 zaposlenih na odreeno i neodreeno vreme. Isplaivana je pomo u iznosu od 240 do 600 hiljada dinara, u zavisnosti od broja zaposle-nih u seditu, odnosno poslovnici koja se nalazila na teritoriji zahvaenoj poplavama. Uz zahtev za dodelu pomoi bilo je neophodno podneti, izmeu ostalog, i izvod iz pojedinane poreske prijave za dospele poreze i doprinose po odbitku za maj 2014. godine, kao i po-tvrdu nadlene poreske uprave da je izmiren porez. Nakon utvrivanja svih bitnih injenica

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

2. D

EO

NA

KO

N O

PASN

OST

I16

i okolnosti koje su od znaaja za donoenje reenja, prvostepeni organ donosi reenje, na koje je u roku od 8 dana dozvoljena alba Komisiji za utvrivanje tete od elementarnih nepogoda. Nakon donoenja konanog reenja ono je dostavljano, sa prateom dokumen-tacijom, Kancelariji za pomo i obnovu, koja je proveravala da li je dokumentacija potpuna i imala je pravo da predmet vrati prvostepenom organu na dopunu dokumentacije. Konano reenje sa potpunom prateom dokumentacijom Kancelarija je dostavljala Fondu za razvoj Republike Srbije koji je uplatu sredstava vrio na poseban namenski dinarski raun kod Uprave za trezor privrednog subjekta, odnosno preduzetnika. Prema podacima Kancelarije za pomo i obnovu poplavljenih podruja, na ovaj nain isplaena je dravna pomo za 837 privrednih subjekata u iznosu od 235 miliona dinara.

Tokom razgovora sa timovima advokata i pravnika iz YUCOM-a, privrednici su istakli da procedura davanja pomoi predstavlja, za pojedine privrednike, nepremostivu prepreku. Takoe, smatrali su da je bilo neophodno napraviti presek plaenih poreza i doprinosa u trenutku nastupanja tetne posledice, kako bi pomo moglo da dobije vie privrednih su-bjekata. Tvrdili su da je mnogim privrednicima onemogueno dobijanje ovog vida dravne pomoi, jer je uveden uslov da u trenutku isplate sredstava moraju biti izmireni svi porezi i doprinosi prema dravi.

2.5. NAKNADA TETE I OSIGURANJENajbolji put do obeteenja graana prilikom katastrofa tako velikih razmera kao to su poplave jeste osiguranje nepokretnosti. Da biste osigurali imovinu, neophodno je da zakljuite ugovor o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Osiguranjem imovine obez-beuje se naknada za tetu koja bi se desila na imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog sluaja, pri emu iznos naknade ne moe biti vei od tete koju je osigura-nik pretrpeo. Osim osiguranja nepokretnosti, mogue je ugovoriti i osiguranje useva, plodova i ostalih proizvoda zemlje, nametaja, maina, alata, razliite opreme, kao i zaliha. Ugovorom o osiguranju ugovara osiguranja obavezuje se da plati odreeni iznos organizaciji za osiguranje. Organizacija se obavezuje da isplati osiguraniku ili nekom treem licu ugovorenu svotu, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj (u ovom sluaju poplava). Ugovor o osiguranju smatra se zakljuenim kada ugovorne stra-ne potpiu polisu osiguranja ili listu pokria. U polisi moraju da budu navedeni sledei podaci: ugovorne strane, predmet osiguranja, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokria, svota osiguranja ili da je osiguranje neogranieno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana. Svako osiguravajue drutvo ima svoje opte uslove poslovanja koji blie ureuju detalje osiguranja i moraju biti predoeni prilikom zakljuenja ugovora. Za osiguranje se plaa odgovarajua cena osiguranja (premija) i njena visina varira u zavisnosti od rizika osigu-ranja. Shodno tome, na podrujima koja su sklonija poplavama, premija osiguranja e biti vea.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

2. D

EO

NA

KO

N O

PASN

OST

I17

Ugovara osiguranja duan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, da obavesti osigurava-a o svakoj promeni okolnosti koja moe biti od znaaja za ocenu rizika. Takoe, osigura-nik je duan da preduzme propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se sprei nastupanje osiguranog sluaja. Ako osigurani sluaj ipak nastupi, duan je da preduzme sve to je u njegovoj moi da se ogranie njegove tetne posledice, kao i da u to kraem roku koji je obino unet u ugovor o osiguranju, obavesti osiguravaa da je pretpeo tetu, odnosno da se osigurani sluaj dogodio.

Ugovori o osiguranju su obino tipski ugovori sa unapred pripremljenim sadrajem, ali je mogue ugovoriti i uslove mimo tipskog ugovora, u dogovoru sa osiguravajuim drutvom. Osnovni ugovori o osiguranju uglavnom obuhvataju paket rizika koji podrazumeva: poar i udar groma, eksploziju, oluju, grad, udar sopstvenog motornog vozila, sopstvene pokretne radne maine u osigurani graevinski objekat, pad letelice i manifestacije i demonstracije. Ipak, osiguranje od elementarnih nepogoda kao to su poplave i zemljotresi moe se po-sebno ugovoriti.

Visina premije osiguranja zavisi od visine sume osiguranja, graevinske kategorije objekta, klase zatitnih mera, klase opasnosti robe, delatnosti, obima i irine pokria, vrste predme-ta osiguranja i drugih okolnosti, a utvruje se u svakom konkretnom sluaju.

Zato je osiguranje vano? Kod katastrofa velikih razmera kao to su bile poplave 2014. godine, drava nema sredstava da isplati graanima pomo u visini vrednosti njihove imo-vine koja je u poplavama unitena. Budui da se niko ne smatra odgovornim za nastalu tetu, ona nije ni u obavezi da to uini. Pomo koja je isplaivana bila je samo srazmerno uee drave u pokuaju da se nadoknadi stvarna teta. Veoma mali broj graana imao je zakljuen ugovor o osiguranju imovine u momentu poplava, ime su nepovratno oteeni. Zakljuivanjem ugovora o osiguranju graani obezbeuju sebi bri ekonomski oporavak nakon nastanka tetnih posledica prirodnih katastrofa.

U praksi, brojni problemi su se odnosili na pojedine odredbe ugovora, kao i na procene osiguravajuih drutava u vezi sa definisanjem ovog vida vanredne situacije, tj. da li on potpada pod osiguranje koje se tipski potpisuje sa graanima. U tom smislu, savetujemo da graani obrate panju i postave osiguravajuim drutvima jasna pitanja u vezi sa ugovorom i odredbama koje se odnose na poplave i druge sline situacije.

2.6. IRENJE PANIKETokom poplava 2014. godine, odreeni broj graana suoio se sa postupcima koji su protiv njih voeni zbog krivinog dela irenje panike i to u pokuaju. Navodimo ceo lan 343 Izazivanje panike i nereda, kako bi graani stekli uvid u ovo krivino delo i procenili da li se neke od aktivnosti mogu podvesti pod ovo krivino delo.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

2. D

EO

NA

KO

N O

PASN

OST

I18

(1) Ko iznoenjem ili pronoenjem lanih vesti ili tvrenja izazove paniku, ili tee narua-vanje javnog reda ili mira ili osujeti ili znaajnije omete sprovoenje odluka i mera dravnih organa ili organizacija koje vre javna ovlaenja, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sli-nih sredstava ili na javnom skupu, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.

Pojedini graani su proveli podui period u pritvoru, to se svakako moe smatrati nepri-merenom merom, naroito u sluajevima kada je imovina onih koji se nalaze u pritvoru ugroena ili unitena. Iz tog razloga skreemo panju graanima na ovo krivino delo, koje nije upotrebljeno protiv medija i dravnih slubenika ije bi se ponaanje s pravom moglo okarakterisati kao irenje panike, ve protiv pojedinaca koji su na socijalnim mreama delili utiske i informacije koje su uli iz odreenih izvora, a ponekad ak i proitali u medijima.

YUCOM je preuzeo zastupanje u odreenim sluajevima irenja panike, tako da ekamo nastavak suenja i konane odluke sudova. U jednom sluaju, okrivljeni, inae osamnae-stogodinjak, imao je branioca po slubenoj dunosti. Postignut je dogovor o priznanju kri-vice, ali opravdano smatramo da on nije u interesu okrivljenog. Tim sporazumom okrivljeni je stavljen u poloaj osuivanog lica i to na kaznu od 10 meseci zatvora, 2 godine uslovno, iako delo, prema injenicama koje su bile poznate naem pravnom timu, nije sadralo sva obeleja krivinog dela irenje panike a tuilatvo nije dalo dovoljno dokaza o umiljaju, kao o bitnom elementu pokuaja ovog krivinog dela. Takoe, sporazumom je Facebook nalog imenovan kao medij.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I20

3. DEOUMESTO ZAKLJUKA - NAPOMENA

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

3. D

EO

UM

ESTO

ZA

KLJ

U

KA

- N

AP

OM

ENA

21

Sva pitanja koja smo obradili u priruniku mogu biti predmet izmena, kako zakonskih, tako i podzakonskih tekstova. Kako smo ukazivali na propuste i neloginosti u pojedinim propi-sima, oekujemo da budu usklaeni i izmenjeni. Iz tog razloga, korisnicima ovog prirunika savetujemo da se informiu u YUCOM-u ili nekoj drugoj organizaciji, ak i na internetu u javno dostupnim zbirkama propisa, da li su odreene izmene propisa u meuvremenu stu-pile na snagu.

Pisanje prirunika emo zavriti kako smo ga i zapoeli - u nadi da e se retko upotrebljava-ti i da e vie sluiti kao podsetnik na poplave 2014. godine i sve potekoe koje su donele graanima i privredi.

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

3. D

EO

UM

ESTO

ZA

KLJ

U

KA

- N

AP

OM

ENA

22

KOME SE SVE MOETE OBRATITI ZA POMO

Crvenom krstu Srbije: Crveni krst je imao veoma znaajnu ulogu u prikupljanju pomoi i donacija u toku poplava u maju 2014. godine. Crveni krst ima svoju kancelariju u svakoj optini u Srbiji, a njihov internet sajt je: http://www.redcross.org.rs/.

Kancelariji za pomo i obnovu poplavljenih podruja: ovoj instituciji moete se obratiti za in-formacije o reenjima i statusu predmeta povodom dodele dravne pomoi nakon poplava u maju 2014. godine. Njihovi kontakt podaci su: kabinet@obnova.gov.rs, 011/3620224, adresa: Nemanjina br. 11, Beograd.

Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM-u: YUCOM prua besplatnu pravnu pomo graanima kojima su ugroena ljudska prava. U okviru projekta Dani posle aktivna pomo i podrka graanima ugroenim u poplavama u posebnom fokusu su graani pogoeni po-plavama. Kontakt telefon je 011/3344235. Takoe, postoje i druge organizacije koje prua-ju besplatnu pravnu pomo, i navedene su u tekstu prirunika.

Nevladinoj organizaciji Graanske inicijative: ova organizacija je pokrenula aktivnosti u okviru neformalne grupe Udrueni http://udruzeni.org/. Na njihovoj internet prezentaciji moete se upoznati sa mapom aktivnosti nevladinih organizacija u poplavljenim podruji-ma, ali i saznati druge korisne informacije.

Najblioj optini: lokalne samouprave u obavezi su da u toku opasnosti formiraju krizne tabove, a nakon opasnosti bile su nadlene kao prvostepeni organ za donoenje reenja o dodeli dravne pomoi. Takoe, mnoge optine u Srbiji imaju slubu za besplatnu pravnu pomo graanima.

Centru za socijalni rad: Centar za socijalni rad je institucija socijalne zatite koja prua so-cijalnu pomo ekonomski najugroenijim graanima.

U vezi sa nepravilnostima u oblasti javnih nabavki tokom saniranja posledica poplava, obratite se organizaciji Transparentnost na e-mail: ts@transparentnost.org.rs.

Sektoru za vanredne situacije na telefon: 011/3062000, adresa: Kneza Miloa 101, Beograd.

23

DA

NI P

OSL

EP

riru

nik

o va

nred

noj s

ituac

iji u

slu

aju

pop

lava

PR

AVN

A PI

TAN

JA

1. D

EO

U T

OK

U O

PASN

OST

I24